TAKA i PRAVA

Najpre emo se upoznati sa osnovnim formulama i njihovom primenom.

1. Rastojanje izmeu dve take
Ako su nam date take A( x1 , y1 ) i B( x2 , y2 ) , onda rastojanje izmeu njih raunamo po formuli
d ( A, B) = ( x2 x1 ) 2 + ( y2 y1 ) 2

Primer1.
Odrediti duine stranica trougla ija su temena A(1,1) , B(4,1) i C(1,5)
C(1,5)

d(B,C)

d(A,C)

A(1,1)

d(A,B)

B(4,1)

Da vas ne zbuni, nema veze da li ete obeleiti d(A,B) ili d(B,A) jer je reenje isto.
d ( A, B ) = ( x2 x1 ) 2 + ( y2 y1 ) 2
d ( A, B ) = (4 1) 2 + (1 1) 2 = 9 + 0 = 3
d ( A, C ) = (1 1) 2 + (5 1) 2 = 0 + 16 = 4
d ( B, C ) = (1 4) 2 + (5 1) 2 = 9 + 16 = 5
2. Deljenje dui u datoj razmeri
Ako je taka

M ( x , y ) unutranja taka dui AB, gde je A( x1 , y1 ) i

B( x2 , y2 ) i ako je data razmera
AM
AM : MB = to jest (
= ) , u kojoj taka M deli du AB , onda se koordinate take M raunaju po
MB
obrascima

M ( x , y ) x =

x1 + x2
1+

i y =

y1 + y2
1+

M ( x , y )
A( x1 , y1 )

B( x2 , y2 )
www.matematiranje.com

3. Sredina dui

Ako je taka M ( xs , ys ) sredina dui AB ( A( x1 , y1 ) i B( x2 , y2 ) ) onda se njene koordinate raunaju po formuli

M ( xs , ys ) xs =

x1 + x2
2

i ys =

y1 + y2
2

M ( xs , ys )
A( x1 , y1 )

B( x2 , y2 )

Primer 2.
Izvesti formule za koordinate teita trougla!
Da se podsetimo, teite se nalazi u preseku teinih dui i teite deli teinu du u odnosu 2 : 1.
C ( x3 , y3 )

A *( x*, y*)

A( x1 , y1 )

B ( x2 , y2 )

Najpre emo nai koordinate take A *( x*, y*) kao sredinu dui BC.

A *( x*, y*) x* =

x2 + x3
2

i y* =

y2 + y3
2
C ( x3 , y3 )

A *(
T ( xT , yT )

x2 + x3
y +y
, 2 3)
2
2

A( x1 , y1 )

B ( x2 , y2 )

Dalje emo iskoristiti formulu za deljenje dui u datoj razmeri , gde je AT : TA* = 2 : 1 = 2
x +x
x1 + 2( 2 3 ) x + x + x
2
= 1 2 3
T ( xT , yT ) xT =
1+ 2
3

y + y3
) y +y +y
y1 + 2( 2
3
2
i yT =
= 1 2
1+ 2
3

www.matematiranje.com

4. Povrina trougla preko koordinata temena

Neka su A( x1 , y1 ) , B( x2 , y2 ) i C ( x3 , y3 ) temena datog trougla ABC odreena pomou naznaenih koordinata u

odnosu na pravougli koordinatni sistem xOy, tada je povrina trougla data obrascem

P =

1
x1 ( y2 y3 ) + x2 ( y3 y1 ) + x3 ( y1 y2 )
2

moe i preko determinante( naravno, ko je upoznat sa njihovim izraunavanjem)

x1
1
P = x2
2
x3

y1 1
y2 1
y3 1

Apsolutna vrednost je tu da nam obezbedi da reenje ne bude negativno, jer povrina ne moe biti negativan broj.
Primer 3.

Izraunati povrinu trougla ABC ako je A(-2,3) ; B(8,-2) i C( 3,8)

1
x1 ( y2 y3 ) + x2 ( y3 y1 ) + x3 ( y1 y2 )
2
1
= 2(2 8) + 8(8 3) + 3(3 (2))
2
1
= 2(10) + 8 5 + 3(3 + 2)
2
1
= 20 + 40 + 15
2
1
= 75
2
= 37,5

P =
P
P
P
P
P

www.matematiranje.com

PRAVA

i) opti ( implicitni oblik) je ax + by + c = 0

ii)

eksplicitni oblik je

y = kx + n

Ovaj oblik nam je najbitniji jer se koristi u mnogim formulama. U njemu je :

k- koeficijent pravca ( k = tg , gde je ugao koji prava gradi sa pozitivnim smerom x ose)
n - je odseak na y - osi

Kako prei iz opteg u eksplicitni oblik?

ax + by + c = 0 sve sa y ostavimo levo a ostale prebacimo desno
by = ax c sad sve podelimo sa b
a
c
y = x
b
b
Odavde je k =

a
b

i n=

c
b

Primer 4.
Pravu 7x+3y + 23=0 prebaciti u eksplicitni oblik

i nai k i n

7 x + 3 y + 23 = 0 sve sa y ostavimo levo a ostale prebacimo desno

3 y = 7 x 23 sad sve podelimo sa 3
7
23
y = x
3
3
Odavde je k =

iii)

7
23
i n=
3
3

x y
+ = 1 je segmentni oblik
m n

m je odseak na x osi
n je odseak na y osi
y

n
O

x
m

www.matematiranje.com

Primer 5.
U jednaini px + ( p + 1) y 8 = 0 odrediti parametar p , tako da prava gradi dva puta vei odseak na apscisnoj
osi nego na ordinatnoj osi.
Prava gradi dva puta vei odseak na apscisnoj osi nego na ordinatnoj osi , znai

m = 2n

Sredimo datu jednainu prave da bi iz nje mogli da proitamo m i n.

px + ( p + 1) y 8 = 0
px + ( p + 1) y = 8

sve podelimo sa 8

px ( p + 1) y
+
= 1 oslobodimo x i y
8
8
x
y
8
8
i n=
+
= 1 odavde je m =
8
8
p
p +1
p p +1

Sad ovo zamenimo u

m = 2n

m = 2n
8
8
= 2
p
p +1
8
16
=
p p +1
16 p = 8( p + 1)
16 p = 8 p + 8
16 p 8 p = 8
8p = 8
p =1

iv)

x cos + y sin = p

je normalni oblik jednaine prave

y

U ovoj jednaini je :
p je normalno rastojanje od koordinatnog poetka (0,0) do nae prave

je ugao koji rastojanje p gradi sa pozitivnim smerom x ose

www.matematiranje.com

Formula za prelazak iz opteg u normalni oblik je :

ax + by + c = 0

ax + by + c
a 2 + b2

=0

ali pazimo, ispred korena uzimamo znak suprotan od znaka broja c .

Primer 6.
Svedi jednainu 4x 3y +5 = 0 na normalni oblik.
4x 3y + 5 = 0

4x 3y + 5

= 0 ( minus ispred korena jer je c=5)

42 + 32
4x 3y + 5
4x 3y + 5
4
3
=0
= 0 x + y 1 = 0 a odavde je :
5
5
5
25
4
3
p=1, cos = , sin =
5
5

v)

Prava kroz taku A( x1 , y1 ) sa koeficijentom pravca k je :

vi)

Prava kroz take A( x1 , y1 ) i

Primeujete da je onda k =

y y1 = k ( x x1 )
y y1 =

B( x2 , y2 ) je :

y2 y1
( x x1 )
x2 x1

y2 y1
x2 x1

Kakav moe biti meusoban poloaj dve prave u ravni?

1) Mogu da se seku

Taku preseka nalazimo reavajui sistem od te dve jednaine !

Ako posmatramo prave y = k1 x + n1 i

y = k2 x + n2 onda je ugao pod kojim se seku dat formulom:

tg =

k2 k1
1 + k1 k2

Ako se te dve prave seku pod pravim uglom, onda je k1 k2 = 1 ( uslov normalnosti)
2) Mogu da budu paralelne

Prave y = k1 x + n1 i

y = k2 x + n2 su paralelne ako je

k1 = k2 ( uslov paralelnosti)
www.matematiranje.com

Primer 7.
Data su temena trougla A(-5,-2), B(7,6), C(5,4). Odrediti:
a) jednainu stranice AB
b) jednainu visine hc
c) ugao kod temena A
a) Upotrebiemo formulu za jednainu prave kroz dve take( A i B)
C(5,4)

A(-5,2)

y y1 =

B(7,6)

y2 y1
( x x1 )
x2 x1

6 (2)
( x (5))
7 (5)
6+2
( x + 5)
y+2=
7+5
8
y + 2 = ( x + 5)
12
2
y + 2 = ( x + 5)
3
2
2
y = x + 5 2
3
3
2
10 6
y = x+
3
3 2
2
4
y = x+
3
3
y (2) =

b)
C(5,4)

hc

A(-5,2)

B(7,6)
www.matematiranje.com

Jednainu visine hc emo nai kao jednainu prave kroz jednu taku C( 5,4) a njen koeficijent pravca mora da
zadovoljava uslov normalnosti sa pravom AB.
Koeficijent pravca prave AB : y =

k2 =

2
4
x+
3
3

je k1 =

2
. Naa prava je normalna na AB, pa je :
3

y y1 = k ( x x1 )

1
k1

3
y 4 = ( x 5)
2
3
15
y = x+ +4
2
2
3
23
y = x+
2
2

1
2
3
3
k2 =
2
k2 =

c) Ugao kod temena A je ustvari ugao izmeu pravih AB i AC. im nam trae neki ugao koristimo obrazac

tg =

k2 k1
1 + k1 k2

C(5,4)

A(-5,2)

B(7,6)

2
.
3
Ne moramo traiti celu jednainu prave AC ve samo njen koeficijent pravca.
Iz prave AB ve imamo koeficijent pravca k1 =

A(-5,-2), C(5,4) menjamo u k =

k2 =

y2 y1
x2 x1

y2 y1
x2 x1

4 (2)
5 (5)
6
k2 =
10
3
k2 =
5
k2 =

www.matematiranje.com

tg =

k2 k1
1 + k1 k2

3 2

tg = 5 3
3 2
1+
5 3
1

tg = 15
6
1+
15
1

tg = 15
21
15
1
tg =
21
1
= arctg
21

Pramen pravih

Ako su A1 x + B1 y + C1 = 0 i A2 x + B2 y + C2 = 0 jednaine dveju pravih koje se seku u taki O, tada je :

A1 x + B1 y + C1 + ( A2 x + B2 y + C2 ) = 0
jednaina pramena pravih sa centrom u taki O.

A2 x + B2 y + C2 = 0

A1 x + B1 y + C1 = 0

Znai, da bi opisali pramen pravih , potrebne su nam dve prave iz tog pramena.
www.matematiranje.com

Odstojanje take A( x1 , y1 ) od prave ax + by + c = 0 dato je formulom:

d=

ax + by + c
a 2 + b2

Primer 8.

U pramenu pravih

2 x + y + 4 + ( x 2 y 3) = 0 odrediti pravu ije odstojanje od take P(2,-3) iznosi

10 .

Najpre prepakujemo jednainu pramena:

2 x + y + 4 + ( x 2 y 3) = 0
2 x + y + 4 + x 2 y 3 = 0

upakujemo one uz x, pa uz y, pa slobodne ...

(2 + ) x + (1 2 ) y + 4 3 = 0
Odavde moemo videti da je a = 2 + , b = 1 2

Sad uzimamo formulu za rastojanje take od prave

d=

d=

ax + by + c
a 2 + b2
(2 + ) 2 + (1 2 ) (3) + 4 3

10 =
10 =

(2 + ) 2 + (1 2 ) 2
4 + 2 3 + 6 + 4 3
4 + 4 + 2 + 1 4 + 4 2
5 + 5
5 2 + 5

1 = 1
Odavde sredjivanjem dobijamo dva reenja:

2 =

9
10

Kad ova reenja vratimo u pramen 2 x + y + 4 + ( x 2 y 3) = 0 dobijamo traene prave:

3x y + 1 = 0
11x + 28 y +67 = 0
www.matematiranje.com

10

11