Jermeni su potomci indoevropskih naroda koji su se u VI i VII veku pre nove ere n

aselili na podruju sadanjeg junog Kavkaza. Vekovima su stvarali nezavisne drave, a n

eki istoriari tvrde da su jo u IV veku prihvatili hrianstvo kao dravnu religiju, to bi
znailo da su bili prvi koji su to uinili. U XV veku, posle mnogih invazija Rimlja
na, Arapa, Mongola i Persijanaca, podruja na kojima su iveli Jermeni postala su de
o Turskog carstva. U XVIII veku transkavkaski region je postao meta ruskih caris
ta i oni su, posle gubitka Persije 1828. godine, asimilovali hiljade Jermena u s
voje carsto koje su eleli da proire.
Posle vie sukoba Turskog carstva i Rusije tokom XVIII i XIX veka, vei deo podruja n
aseljenih Jermenima postao je deo Rusije. Jermeni koji su ostali u Turskom carst
vu, suoili su se sa posledicama ustanka Mladoturaka poetkom XX veka. Mladoturci su
doneli nacionalistiku ideologiju koja je elela da stanovnitvo Carstva bude etniki i
nacionalno homogeno. Dok su ruske trupe napredovale na teritoriji Turskog carst
va poetkom Prvog svetskog rata, vlada u Istambulu je naredila pogrom i masovne de
portacije Jermena. Poginulo je izmeu esto hiljada i dva miliona Jermena. I danas J
ermeni irom sveta obeleavaju 24. april kao Mec Jegern (Veliku nesreu), politiku ist
rebljenja koju su Turci tada poeli da sprovode.
Tog datuma je veliki deo jermenske elite u Istambulu uhapen, to je bio poetak jedne
od najveih istorijskih drama. Za Jermene i vei deo sveta u pitanju je genocid, al
i se jo i danas vode rasprave, i na planu istorije i na planu politike. Iako veina
istoriara veruje i govori da je represija koju su Turci sproveli bila genocid, T
urska i dalje ne prihvata upotrebu te rei. Ipak, 1917. godine je ostalo 200 000 J
ermena u Turskoj, to je neuporedivo manje u odnosu na period pre rata, ali i mnog
o vie nego to ih je danas. U Turskoj danas ivi oko trideset hiljada Jermena. Oni ine
najbrojniju manjinu, iji najvei deo ivi u Istambulu.
Po zavretku Prvog svetskog rata Jermeni su proglasili nezavisnu Jermensku Republi
ku koju su priznali i saveznici i Turska Republika 1920. godine. Meutim, veliki d
eo zapadne Jermenije je ostao u Turskoj, dok su istoni predeli, na kojima je bilo
neto manje od milion stanovnika, ujedinjeni sa Azerbejdanom i Gruzijom, ime je nas
tala Transkavkaska Sovjetska Federalna Socijalistika Republika. Taj politiki entit
et je postojao do 1936. godine, kada su sva tri njegova dela dobila status socij
alistikih republika Sovjetskog Saveza. Tek posle pada SSSR-a 1991. godine, Jermen
i su uspeli da ponovo steknu nezavisnost. Septembra te godine oni su odrali refer
endum na kome su odluili da se povuku iz Sovjetskog Saveza. Iako su iz Moskve sti
gli tenkovi (sa zvaninim obrazloenjem da im je uloga da uvaju sovjetske odbrambene
strukture), 23. septembra 1991. godine jermenski Vrhovni savet je proglasio neza
visnost. U oktobru je Ter-Petrosijan velikom veinom glasova izabran za predsednik
a Republike.
Jermenija je od samog poetka morala da se bori sa velikim tekoama, i ekonomskim i p
olitikim. Izbila je kriza u Nagorno-Karabahu. U toj pograninoj oblasti izmeu Jermen
ije i Azerbejdana ivi velika jermenska zajednica. Od sredine XIX veka dve drave se
bore za tu teritoriju. Posle rata koji je trajao nekoliko godina, i pogibije vie
hiljada ljudi, konano je postignuto primirje, ali jo uvek nije sigurno da je sukob
potpuno razreen.
Tokom svoje istorije jermenski narod je morao da se bori sa osvajaima, trpeo je d
eportacije i masakre, o emu najbolje svedoi veliina jermenske dijaspore. Danas otpr
ilike polovina Jermena ivi van granica svoje zemlje, na Bliskom istoku, u Evropi,
Indiji i Severnoj Americi.