www.paragraf.

rs
Preuzeto iz elektronske pravne baze Paragraf Lex
Ukoliko ovaj propis niste preuzeli sa Paragrafovog sajta ili niste sigurni da li je u pitanju vaea verzija propisa,
poslednju verziju moete nai OVDE.

ZAKON
O STEAJU
("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 - dr. zakon, 71/2012 - odluka US i 83/2014)

I OSNOVNE ODREDBE
1. Predmet
lan 1
Ovim zakonom ureuju se uslovi i nain pokretanja i sprovoenja steaja nad pravnim licima.
Steaj se, u smislu ovog zakona, sprovodi bankrotstvom ili reorganizacijom.
Pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca prodajom celokupne imovine steajnog dunika,
odnosno steajnog dunika kao pravnog lica.
Pod reorganizacijom se podrazumeva namirenje poverilaca prema usvojenom planu reorganizacije i to
redefinisanjem duniko-poverilakih odnosa, statusnim promenama dunika ili na drugi nain koji je
predvien planom reorganizacije.

2. Cilj steaja
lan 2
Cilj steaja jeste najpovoljnije kolektivno namirenje steajnih poverilaca ostvarivanjem najvee mogue
vrednosti steajnog dunika, odnosno njegove imovine.

3. Naela steaja
Naelo zatite steajnih poverilaca

lan 3
Steaj omoguava kolektivno i srazmerno namirenje steajnih poverilaca, u skladu sa ovim zakonom.

Naelo jednakog tretmana i ravnopravnosti

lan 4
U steajnom postupku svim poveriocima obezbeuje se jednak tretman i ravnopravan poloaj poverilaca
istog isplatnog reda odnosno iste klase u postupku reorganizacije.

Naelo ekonominosti
lan 5
Steajni postupak se sprovodi tako da omogui ostvarivanje najvee mogue vrednosti imovine steajnog
dunika i najveeg mogueg stepena namirenja poverilaca u to kraem vremenu i sa to manje trokova.

Naelo sudskog sprovoenja postupka

lan 6
Po otvaranju steajni postupak sprovodi sud po slubenoj dunosti.

Naelo imperativnosti i prekluzivnosti

lan 7
Steajni postupak se sprovodi po odredbama ovog zakona, ako ovim zakonom nije drugaije odreeno.
Na pitanja koja nisu posebno ureena ovim zakonom, shodno se primenjuju odgovarajue odredbe
zakona kojim se ureuje parnini postupak.
Propisani rokovi su prekluzivni, ako ovim zakonom nije drugaije odreeno.

Naelo hitnosti
lan 8
Steajni postupak je hitan.
U steajnom postupku nije dozvoljen zastoj i prekid.

Naelo dvostepenosti
lan 9
Steajni postupak je dvostepen, osim ako je ovim zakonom iskljuen pravni lek.

Naelo javnosti i informisanosti

lan 10
Steajni postupak je javan i svi uesnici u steajnom postupku imaju pravo na blagovremeni uvid u
podatke vezane za sprovoenje postupka, osim podataka koji predstavljaju poslovnu ili slubenu tajnu.

Zakljuak o podacima koji predstavljaju slubenu ili poslovnu tajnu donosi steajni sudija na predlog
steajnog upravnika.
Oglasi, reenja i drugi akti suda, na dan donoenja, objavljuju se na oglasnoj i elektronskoj oglasnoj tabli
suda, a reenja i drugi akti suda, kada je to propisano ovim zakonom, dostavljaju se i odgovarajuem
registru radi javnog objavljivanja na internet strani tog registra ili na drugi nain kojim se omoguava da
javnost bude upoznata, ukoliko taj registar nema svoju internet stranu.
Svi podnesci steajnog upravnika i uesnika u postupku sa svim prilozima objavljuju se, odmah po
prijemu, na javnom portalu nadlenog privrednog suda ili na drugi nain kojim se omoguava da javnost
bude upoznata o toku steajnog postupka, uz potovanje propisa kojima se ureuje zatita podataka o
linosti.
Postupanje i donoenje odluka u steajnom postupku vri se na osnovu uvida u sve raspoloive
informacije.

4. Steajni razlozi
lan 11
Steajni postupak se otvara kada se utvrdi postojanje najmanje jednog steajnog razloga.
Steajni razlozi su:
1) trajnija nesposobnost plaanja;
2) pretea nesposobnost plaanja;
3) prezaduenost;
4) nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije i ako je plan reorganizacije izdejstvovan na prevaran
ili nezakonit nain.
Trajnija nesposobnost plaanja postoji ako steajni dunik:
1) ne moe da odgovori svojim novanim obavezama u roku od 45 dana od dana dospelosti obaveze;
2) potpuno obustavi sva plaanja u neprekidnom trajanju od 30 dana.
Pretea nesposobnost plaanja postoji ako steajni dunik uini verovatnim da svoje ve postojee
novane obaveze nee moi da ispuni po dospeu.
Prezaduenost postoji ako je imovina steajnog dunika manja od njegovih obaveza. Ako je steajni
dunik drutvo lica prezaduenost ne postoji ako to drutvo ima najmanje jednog ortaka odnosno
komplementara koji je fiziko lice.
Nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije postoji kada steajni dunik ne postupa po planu
reorganizacije ili postupa suprotno planu reorganizacije na nain kojim se bitno ugroava sprovoenje
plana reorganizacije.

Pretpostavka trajnije nesposobnosti plaanja

lan 12

Postojanje trajnije nesposobnosti plaanja se pretpostavlja u sluaju kada je predlog za pokretanje

steajnog postupka podneo poverilac koji u sudskom ili poreskom izvrnom postupku sprovedenom u
Republici Srbiji nije mogao namiriti svoje novano potraivanje bilo kojim sredstvom izvrenja.

Posebni sluajevi u kojima se steajni postupak obustavlja ili zakljuuje bez odlaganja
lan 13**
Ako se utvrdi da steajni dunik ima samo jednog poverioca, otvoreni steajni postupak se obustavlja bez
odlaganja.
Ako se utvrdi da je imovina steajnog dunika manja od visine trokova steajnog postupka ili da je
imovina steajnog dunika neznatne vrednosti, steajni postupak se zakljuuje bez odlaganja.
U sluaju iz stava 2. ovog lana steajni sudija e reenjem o zakljuenju steajnog postupka naloiti
steajnom upravniku da unovi imovinu steajnog dunika i ostvarenim sredstvima pokrije nastale
trokove.
Izuzetno od odredbe stava 2. ovog lana steajni postupak se ne zakljuuje ako poverilac ili steajni
dunik podnesu zahtev za sprovoenje postupka i ako po nalogu steajnog sudije podnosilac zahteva
poloi sredstva neophodna za pokrie trokova steajnog postupka.

5. Sluajevi na koje se zakon ne primenjuje

lan 14
Steajni postupak se ne sprovodi prema: Republici Srbiji; autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne
samouprave; fondovima ili organizacijama obaveznog penzijskog, invalidskog, socijalnog i zdravstvenog
osiguranja; pravnim licima iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne
samouprave, a koja se iskljuivo ili preteno finansiraju kroz ustupljene javne prihode ili iz republikog
budeta odnosno budeta autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave; Narodnoj banci Srbije;
Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti; javnim agencijama.
Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na steajni postupak banaka i osiguravajuih organizacija, osim
odredaba kojima se ureuju pitanja koja nisu ureena posebnim zakonom.
Za obaveze pravnog lica nad kojim se u skladu sa stavom 1. ovog lana ne sprovodi steajni postupak
solidarno odgovaraju njegovi osnivai, odnosno vlasnici, kao lanovi ili akcionari.

II NADLENOST I ORGANI STEAJNOG POSTUPKA

1. Nadlenost
Stvarna nadlenost
lan 15
Steajni postupak sprovodi sud odreen zakonom kojim se ureuje nadlenost sudova.
Izvrne radnje u steajnom postupku sprovodi steajni sudija u skladu sa ovim zakonom.

Mesna nadlenost
lan 16

Steajni postupak sprovodi sud na ijem podruju je sedite steajnog dunika.

Steajni postupak nad steajnim dunikom koji nema sedite u Republici Srbiji sprovodi sud na ijem
podruju je sredite glavnih interesa steajnog dunika, ako su za to ispunjeni uslovi predvieni ovim
zakonom.

2. Organi steajnog postupka

lan 17
Organi steajnog postupka su steajni sudija, steajni upravnik, skuptina poverilaca i odbor poverilaca.

2.1. Steajni sudija

lan 18
Steajni sudija:
1) odluuje o pokretanju prethodnog steajnog postupka;
2) utvruje postojanje steajnog razloga i odluuje o otvaranju steajnog postupka;
3) imenuje i razreava steajnog upravnika;
4) odobrava trokove steajnog postupka i obaveze steajne mase pre njihove isplate;
5) odreuje iznos preliminarne i konane naknade trokova i nagrade steajnog upravnika;
6) odluuje o primedbama na radnje steajnog upravnika;
7) razmatra predlog plana reorganizacije i odrava roite za razmatranje predloga plana reorganizacije ili
odbacuje predlog plana reorganizacije;
8) potvruje usvajanje plana reorganizacije ili konstatuje da plan reorganizacije nije usvojen;
9) donosi reenje o glavnoj deobi steajne mase;
10) donosi druge odluke i preduzima druge radnje odreene ovim zakonom.

2.2. Steajni upravnik

Pravni poloaj i status steajnog upravnika
lan 19
Steajni upravnik vodi poslove i zastupa steajnog dunika, osim ako je ovim zakonom drugaije
odreeno.
Steajni upravnik, kao i lica koja obavljaju poslove steajnog upravnika u ime organizacije koja je
posebnim zakonom odreena da obavlja poslove steajnog upravnika, imaju status slubenog lica u
smislu odredaba Krivinog zakonika kojima se regulie poloaj slubenog lica.
Steajni upravnik ima legitimaciju koju izdaje ovlaena organizacija.

Steajni upravnik legitimaciju moe da upotrebljava samo za slubene radnje koje preduzima u granicama
svojih zakonskih ovlaenja.
Ministar blie propisuje izgled, obrazac i sadrinu legitimacije steajnog upravnika.

Imenovanje
lan 20
Steajnog upravnika imenuje steajni sudija reenjem o otvaranju steajnog postupka.
Izbor steajnog upravnika vri se metodom sluajnog odabira sa liste aktivnih steajnih upravnika za
podruje nadlenog suda, koju sudu dostavlja organizacija nadlena za voenje imenika steajnih
upravnika (u daljem tekstu: ovlaena organizacija).
U prethodnom steajnom postupku, privremeni steajni upravnik se imenuje reenjem steajnog sudije na
nain iz stava 2. ovog lana.
Ministar nadlean za poslove steaja (u daljem tekstu: ministar) propisuje blie uslove i nain izbora
steajnog upravnika metodom sluajnog odabira.

Ogranienje u imenovanju
lan 21
Za steajnog upravnika ne moe biti imenovano lice koje je:
1) u pritvoru, za vreme trajanja pritvora, ili protiv koga je po slubenoj dunosti pokrenut krivini postupak,
kao i lice koje je pravnosnano osueno za krivino delo protiv privrede, protiv pravnog saobraaja, protiv
slubene dunosti, kao i za delo za koje je zapreena kazna preko pet godina zatvora ili koje ga ini
nedostojnim za obavljanje poslova steajnog upravnika;
2) srodnik po krvi u pravoj liniji bez obzira na stepen ili u pobonoj liniji do etvrtog stepena srodstva,
srodnik po tazbini do drugog stepena srodstva ili brani drug steajnog sudije, odnosno direktora, vlasnika
ili lana organa upravljanja steajnog dunika ili lica povezanog sa steajnim dunikom, u smislu ovog
zakona;
3) solidarni dunik sa steajnim dunikom ili licem povezanim sa steajnim dunikom, u smislu ovog
zakona;
4) bilo direktor, vlasnik ili lan organa upravljanja ili nadzornog organa steajnog dunika ili lica povezanog
sa steajnim dunikom, u smislu ovog zakona u poslednje dve godine pre otvaranja steajnog postupka;
5) bilo zaposleno kod steajnog dunika ili lica povezanog sa steajnim dunikom, u smislu ovog zakona u
poslednje dve godine pre otvaranja steajnog postupka;
6) poverilac steajnog dunika ili lica povezanog sa steajnim dunikom, u smislu ovog zakona ili je kod
takvog lica bilo zaposleno u poslednjih est meseci pre otvaranja steajnog postupka;
7) dunik steajnog dunika ili lica povezanog sa steajnim dunikom, u smislu ovog zakona ili je kod
takvog lica bilo zaposleno u poslednjih est meseci pre otvaranja steajnog postupka;
8) preduzetnik koji se bavi delatnou koja je konkurentska delatnosti steajnog dunika, lice zaposleno
kod tog preduzetnika, kao i lice koje bi imenovanjem za steajnog upravnika bilo u sukobu interesa u
odnosu na steajnog dunika;

9) radilo kao savetnik steajnog dunika ili lica povezanog sa steajnim dunikom, u smislu ovog zakona u
poslovima vezanim za imovinu steajnog dunika ili lica povezanog sa steajnim dunikom, u smislu ovog
zakona u poslednje dve godine pre otvaranja steajnog postupka.

Imenovanje steajnog upravnika u steaju drutvenih i dravnih preduzea

lan 22
U postupku sprovoenja steaja nad pravnim licem koje je sa veinskim javnim ili drutvenim kapitalom,
kao i u sluaju kada se tokom steajnog postupka promeni vlasnika struktura steajnog dunika tako da
steajni dunik postane pravno lice sa veinskim javnim kapitalom, za steajnog upravnika steajni sudija
imenuje organizaciju iz lana 19. stav 2. ovog zakona.
Na obavljanje poslova steajnog upravnika od strane organizacije iz stava 1. ovog lana ne primenjuju se
odredbe lana 20. i l. 23. do 26. ovog zakona.
Organizacija iz stava 1. ovog lana duna je da ovlaenoj organizaciji dostavlja tromesene izvetaje o
toku steajnog postupka i stanju steajne mase, kao i drugu dokumentaciju propisanu ovim zakonom i
nacionalnim standardima za upravljanje steajnom masom, u cilju voenja statistike steajnih postupaka
za teritoriju Republike Srbije.

Licenca za obavljanje poslova steajnog upravnika

lan 23
Licencu za obavljanje poslova steajnog upravnika (u daljem tekstu: licenca) izdaje ovlaena
organizacija reenjem o izdavanju licence.
Licenca se izdaje licu koje:
1) je dravljanin Republike Srbije;
2) ima poslovnu sposobnost;
3) ima steeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master,
specijalistike akademske studije, specijalistike strukovne studije), odnosno u osnovnom trajanju od
najmanje etiri godine;
4) ima tri godine radnog iskustva sa visokom strunom spremom ili tri godine radnog iskustva na
sprovoenju steajnih postupaka;
5) ima poloen struni ispit za dobijanje licence;
6) je dostojno poverenja za obavljanje poslova steajnog upravnika.
Licenca se ne moe izdati licu protiv koga je po slubenoj dunosti pokrenut krivini postupak, odnosno
koje je pravnosnano osueno za krivino delo protiv privrede, protiv pravnog saobraaja, protiv slubene
dunosti, kao i za delo za koje je zapreena kazna preko pet godina zatvora ili za delo koje ga ini
nedostojnim za obavljanje poslova steajnog upravnika ili licu koje je u pritvoru, za vreme trajanja pritvora.
Nije dostojno poverenja za obavljanje poslova steajnog upravnika u smislu stava 2. taka 6) ovog lana
lice iz ijeg se ponaanja u obavljanju ranije profesionalne delatnosti ili drugih postupaka moe zakljuiti
da nee savesno obavljati poslove steajnog upravnika i uvati ugled profesije steajnog upravnika.
Dostojnost poverenja za obavljanje poslova steajnog upravnika utvruje se naroito u skladu sa
kodeksom etike steajnih upravnika (u daljem tekstu: kodeks etike).

U sluaju da nisu ispunjeni uslovi za izdavanje licence iz ovog lana, ovlaena organizacija donosi
reenje o odbijanju zahteva za izdavanje licence.
Reenja iz st. 1. i 5. ovog lana su konana i protiv njih se moe voditi upravni spor.
Licenca vai tri godine od dana izdavanja i moe se obnoviti.
Ministar blie propisuje program i nain polaganja strunog ispita, kao i nain izdavanja i obnavljanja
licence.

Obnavljanje i oduzimanje licence

lan 24
Licenca se obnavlja na zahtev steajnog upravnika, koji se podnosi ovlaenoj organizaciji najranije tri
meseca pre isteka roka vanosti licence.
Steajni upravnik moe obnoviti licencu ako:
1) ispunjava uslove za izdavanje licence propisane ovim zakonom;
2) priloi dokaz da je u poslednje dve godine obavljao poslove steajnog upravnika ili druge strune
poslove vezane za steajni postupak;
3) je u prethodnom periodu vanosti licence savesno obavljao poslove steajnog upravnika u skladu sa
ovim zakonom, nacionalnim standardima za upravljanje steajnom masom i kodeksom etike;
4) priloi dokaz o uplati naknade za obnavljanje licence ija je visina propisana tarifom o odreivanju cena
usluga ovlaene organizacije;
5) priloi dokaz da je izmirio sve obaveze po osnovu novanih kazni koje mu je izrekla ovlaena
organizacija u postupku strunog nadzora.
Lice koje ne ispunjava uslov iz stava 2. taka 2) ovog lana za potrebe obnavljanja licence prilae dokaz
da je bilo polaznik najmanje tri struna seminara ili kursa godinje na temu sprovoenja steajnog
postupka, koje organizuje ili priznaje ovlaena organizacija.
Licu koje ne ispunjava uslov iz stava 2. taka 3) ovog lana ne moe biti izdata ni nova licenca.
Licenca se moe oduzeti i pre isteka roka vaenja licence u sluaju da se u postupku po prijavi
zainteresovanog lica ili po slubenoj dunosti utvrdi da steajni upravnik nije savesno obavljao poslove u
skladu sa ovim zakonom, nacionalnim standardima za upravljanje steajnom masom i kodeksom etike.
U sluaju iz st. 4. i 5. ovog lana ovlaena organizacija donosi reenje o odbijanju zahteva za obnavljanje
licence, odnosno reenje o oduzimanju licence, na osnovu kojih steajnog upravnika brie iz imenika
steajnih upravnika.
Reenja iz stava 6. ovog lana su konana i protiv njih se moe voditi upravni spor.
Ovlaena organizacija bez odlaganja obavetava sudove koji sprovode steajne postupke o svim
promenama u statusu licenciranog steajnog upravnika.
Steajnom upravniku kome je oduzeta licenca ili kome je zahtev za obnavljanje licence odbijen iz razloga
propisanih u stavu 4. ovog lana ne moe da se izda nova licenca u roku od pet godina od dana
konanosti reenja o oduzimanju licence, odnosno reenja o odbijanju zahteva za obnavljanje licence.

Imenik steajnih upravnika

lan 25
Imenik steajnih upravnika vodi ovlaena organizacija.
U imenik steajnih upravnika upisuju se lica koja su stekla licencu za obavljanje poslova steajnih
upravnika kao aktivni steajni upravnici ili kao neaktivni steajni upravnici.
U imenik steajnih upravnika kao aktivni steajni upravnici upisuju se lica koja su, osim licence za
obavljanje poslova steajnog upravnika, dostavila dokaz o postojanju obaveznog osiguranja od
profesionalne odgovornosti za tekuu godinu i koja su se registrovala kao preduzetnici ili su lanovi
drutva lica.
U imenik aktivnih steajnih upravnika ne moe biti upisano lice koje je u radnom odnosu, osim ako je
zaposleno kod preduzetnika ili ortakog, odnosno komanditnog drutva.
U sluaju privremene nemogunosti za obavljanje poslova steajnog upravnika steajni upravnik je duan
da o tome bez odlaganja pismenom izjavom obavesti ovlaenu organizaciju, koja ga po prijemu
obavetenja prevodi u status neaktivnog steajnog upravnika.
Po prestanku privremene nemogunosti za obavljanje poslova steajnog upravnika, a na pismeni zahtev
steajnog upravnika, ovlaena organizacija neaktivnog steajnog upravnika prevodi u status aktivnog
steajnog upravnika.

Struni nadzor
lan 26
Struni nadzor nad radom steajnih upravnika (u daljem tekstu: struni nadzor), vri ovlaena
organizacija, u skladu sa posebnim zakonom. Na postupak strunog nadzora shodno se primenjuju
odredbe zakona kojim se ureuje opti upravni postupak.
U postupku strunog nadzora ovlaena organizacija proverava da li steajni upravnik obavlja dunost
steajnog upravnika u skladu sa ovim zakonom, nacionalnim standardima za upravljanje steajnom
masom i kodeksom etike, kao i drugim propisima.
U sluaju utvrenih nepravilnosti u radu steajnog upravnika, ovlaena organizacija, po sprovedenom
disciplinskom postupku, steajnom upravniku za utvrene povrede dunosti izrie sledee mere:
1) opomenu;
2) javnu opomenu;
3) novanu kaznu;
4) oduzimanje licence.
Mere iz stava 3. ovog lana izriu se reenjem koje je konano.
Povrede dunosti steajnog upravnika mogu biti lake ili tee povrede dunosti.
U sluaju lake povrede dunosti mogu se izrei mere: opomena, javna opomena i novana kazna, a u
sluaju tee povrede dunosti mogu se izrei mere: mera javna opomena i novana kazna, mera novana
kazna i mera oduzimanje licence.

Ministar blie propisuje koje nepravilnosti u radu steajnog upravnika predstavljaju lake, a koje tee
povrede dunosti steajnog upravnika.
Reenje iz stava 4. ovog lana dostavlja se bez odlaganja svim sudovima koji sprovode steajne
postupke, kao i odboru poverilaca u svim postupcima u kojima je imenovan steajni upravnik kome je
izreena disciplinska mera.
Po prijemu reenja kojim se izrie mera oduzimanja licence steajni sudija razreava steajnog upravnika.
Po prijemu reenja kojima se izriu mere opomene, javne opomene i novane kazne, steajni sudija moe
razreiti steajnog upravnika ili odrediti druge mere, ukljuujui i obavezu dobijanja posebne saglasnosti
steajnog sudije ili pisanog odobrenja odbora poverilaca za sve ili pojedine radnje koje steajni upravnik
preduzima, ako oceni da samostalno postupanje steajnog upravnika moe dovesti do oteenja steajne
mase.
Protiv reenja iz stava 4. ovog lana moe se voditi upravni spor.

Delokrug poslova steajnog upravnika

lan 27
Steajni upravnik je naroito duan da:
1) preduzme sve neophodne mere za zatitu imovine steajnog dunika, ukljuujui i spreavanje prenosa
imovine, njeno peaenje ili oduzimanje ukoliko je to neophodno, kao i radnje pobijanja, ako bi se
pobijanjem uveala steajna masa;
2) u roku od 30 dana od dana imenovanja sastavi plan toka steajnog postupka sa predraunom trokova
i vremenskim planom;
3) zapone popisivanje imovine steajnog dunika u roku od deset dana od dana imenovanja i okona
njeno popisivanje u roku od 30 dana od dana imenovanja;
4) sastavi izvetaj o ekonomsko-finansijskom poloaju steajnog dunika i da ga dostavi steajnom sudiji,
odboru poverilaca i ovlaenoj organizaciji;
4a) sastavi poreske bilanse sa stanjem na dan otvaranja i dan okonanja steajnog postupka, u skladu sa
poreskim propisima i da te bilanse, sa poreskom prijavom, dostavi nadlenom poreskom organu u
rokovima predvienim poreskim propisima;
5) bez odlaganja pismenim putem obavesti o otvaranju steajnog postupka sve poverioce koji su mu u
tom trenutku poznati uz navoenje svih podataka iz reenja o otvaranju steajnog postupka, kao i drugih
podataka od znaaja za poverioce;
6) bez odlaganja pismenim putem obavesti o otvaranju steajnog postupka sve sudove pred kojima se
vode izvrni postupci;
7) uz saglasnost steajnog sudije, na teret steajne mase, osigura imovinu steajnog dunika, u celini ili
delimino, ako je to potrebno radi njene zatite;
8) podnosi steajnom sudiji i odboru poverilaca redovan tromeseni izvetaj o toku steajnog postupka i o
stanju steajne mase;
9) podnosi steajnom sudiji plan trokova steajnog postupka i obaveza steajne mase za naredni mesec;

10) se stara o zavretku zapoetih, a nezavrenih poslova steajnog dunika, u cilju ostvarivanja najvee
mogue vrednosti steajnog dunika, odnosno njegove imovine;
11) daje miljenje o predlogu plana reorganizacije kada on nije podnosilac;
12) utvrdi osnovanost, obim i prioritet prijavljenih potraivanja prema steajnom duniku, kao i svih
obezbeenja potraivanja;
13) unovi stvari i prava steajnog dunika, u skladu sa ovim zakonom;
14) sastavi nacrt reenja za glavnu deobu steajne mase i nacrt zavrnog rauna;
15) izvri isplatu poveriocima na osnovu reenja o glavnoj deobi, u delu u kojem je reenje postalo
pravosnano, u skladu sa ovim zakonom;
16) dostavi zavrni raun;
17) zastupa steajnog dunika, odnosno steajnu masu u pokretanju i voenju sudskih, upravnih i drugih
postupaka;
18) podnese predlog, zahtev ili drugi odgovarajui akt nadlenom organu strane drave kao zastupnik
steajnog dunika, kojim izmeu ostalog zahteva plenidbu, oduzimanje, zatitu ili povraaj imovine
steajnog dunika koja se nalazi u inostranstvu ili je pod kontrolom tog organa ili treeg lica koje se nalazi
pod njegovom jurisdikcijom, kao i da sarauje sa organima strane drave ili stranim predstavnicima u
skladu sa odredbama ovog zakona kojima se regulie steaj sa elementom inostranosti;
19) obavesti odgovarajue registre o otvaranju steajnog postupka, u skladu sa zakonom;
20) obavlja i druge poslove koji su predvieni ovim zakonom ili su od interesa za uspeno sprovoenje
steajnog postupka.
Steajni upravnik moe uzeti kredit ili zajam, bez obezbeenja ili uz obezbeenje na imovini koja ini
steajnu masu, u skladu sa ovim zakonom.
Kredit ili zajam iz stava 2. ovog lana smatra se obavezom steajne mase, ime se ne dira u ranije
steena prava razlunih i zalonih poverilaca, osim ako se razluni i zaloni poverilac ne saglasi drugaije.
Steajni upravnik obavlja svoje poslove samostalno i s panjom dobrog strunjaka, u skladu sa ovim
zakonom, nacionalnim standardima za upravljanje steajnom masom i kodeksom etike.
Steajni upravnik, u vrenju svojih poslova, moe da angauje struna strana ili domaa pravna ili fizika
lica, uz saglasnost steajnog sudije. Nad radom angaovanih lica nadzor vri steajni upravnik.
Steajni upravnik je duan da u vrenju svojih poslova prua uvid u svoj rad ovlaenoj organizaciji, te da
obezbeuje neophodne podatke i dokumentaciju, kao i da sarauje u postupku vrenja nadzora nad
njegovim radom, osim u sluaju kada je za steajnog upravnika imenovana organizacija koja je posebnim
zakonom odreena da vri poslove steajnog upravnika.
Steajni upravnik moe po potrebi da konsultuje odbor poverilaca ili steajnog sudiju o pitanjima vezanim
za steajni postupak.
Steajni upravnik imenovan u prethodnom steajnom postupku vri poslove odreene reenjem o
njegovom imenovanju.

Ministar, na predlog ovlaene organizacije, donosi nacionalne standarde za upravljanje steajnom

masom i kodeks etike.

Preduzimanje radnji od izuzetnog znaaja

lan 28
Radnje koje preduzima steajni upravnik, a koje imaju ili mogu imati znaajan uticaj ili posledice na
steajnu masu, kao to su uzimanje kredita ili zajma, nabavka opreme vee vrednosti, izdavanje u zakup i
druge sline radnje (u daljem tekstu: radnje od izuzetnog znaaja), mogu se preduzeti uz obavetavanje
steajnog sudije i uz dobijanje saglasnosti odbora poverilaca. Pobijanje pravnih radnji steajnog dunika
podnoenjem tubi ili na drugi nain ne smatra se radnjom od izuzetnog znaaja.
Radnje od izuzetnog znaaja u toku prethodnog steajnog postupka steajni upravnik preduzima uz
saglasnost steajnog sudije.
Steajni upravnik je duan da pismenim putem obavesti o nameravanoj radnji od izuzetnog znaaja
steajnog sudiju najkasnije 15 dana pre preduzimanja te radnje, kao i da svim lanovima odbora
poverilaca, odnosno steajnom sudiji u sluaju iz stava 2. ovog lana, uputi zahtev za davanje saglasnosti
za preduzimanje te radnje u istom roku.
U sluajevima izuzetne hitnosti rok iz stava 3. ovog lana moe biti i krai, ali ne krai od tri dana, pod
uslovom da nijedan lan odbora poverilaca pismenim putem ili na sednici odbora poverilaca ne prigovori
takvom roku dostavljanja.
Smatrae se da je odbor poverilaca saglasan sa predloenom radnjom, ako je o njoj obaveten u roku iz
st. 3. i 4. ovog lana i ako na obavetenje steajnog upravnika nije reagovao u roku od osam dana od
dana prijema obavetenja osporavanjem predloene ili predlaganjem druge radnje.

Izvetavanje
lan 29
Steajni upravnik dostavlja tromesene pisane izvetaje o toku steajnog postupka i o stanju steajne
mase odboru poverilaca, steajnom sudiji i ovlaenoj organizaciji u roku od 20 dana od dana isteka
tromesenog perioda.
Steajni upravnik je duan da izvetaje iz stava 1. ovog lana steajnom sudiji dostavi u pisanom obliku, a
odboru poverilaca i ovlaenoj organizaciji elektronskim putem.
Ovlaena organizacija je duna da izvetaje, odmah po dostavljanju, objavi na svojoj internet strani.
Na zahtev odbora poverilaca ili poverilaca ija su ukupna utvrena ili osporena potraivanja vea od 20%
od ukupnog iznosa prijavljenih potraivanja steajnih poverilaca, steajni upravnik je duan da dostavlja i
mesene i druge izvetaje.
Trokove pripreme i dostavljanja izvetaja iz stava 2. ovog lana snosi podnosilac zahteva, a u sluaju
odbora poverilaca steajna masa.
Tromeseni izvetaj naroito sadri:
1) spisak imovine koja je prodata, prenesena ili na drugi nain otuena;
2) spisak gotovinskih priliva i odliva uinjenih u toku prethodna tri meseca;

3) poetno i krajnje stanje na raunu steajnog dunika;

4) spisak obaveza steajnog dunika;
5) spisak angaovanih strunjaka i iznosa koji su im isplaeni.
Privremeni steajni upravnik dostavlja poseban pisani izvetaj o toku prethodnog steajnog postupka
licima iz stava 1. ovog lana, koji naroito sadri podatke iz stava 5. ta. 1) do 4) ovog lana.
Steajni upravnik dostavlja zavrni raun steajnom sudiji, odboru poverilaca i ovlaenoj organizaciji.
Obrazac i nain dostavljanja izvetaja iz stava 1. ovog lana blie propisuje ovlaena organizacija.

Obavezno osiguranje
lan 30
Aktivni steajni upravnik je duan da u svoje ime i za svoj raun zakljui sa osiguravajuim drutvom
ugovor o obaveznom osiguranju od profesionalne odgovornosti sa osiguranom sumom u iznosu od
najmanje 30.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan zakljuenja ugovora, za sve rizike povezane sa
obavljanjem poslova steajnog upravnika.
Odbor poverilaca moe u bilo kom trenutku zahtevati od steajnog upravnika da zakljui ugovor o
dodatnom osiguranju od profesionalne odgovornosti za konkretni steajni postupak i na iznos koji je vei
od iznosa iz stava 1. ovog lana, a steajni upravnik je duan da takvo osiguranje ugovori, osim ukoliko ne
dokae da nije u mogunosti da na tritu ugovori takvo osiguranje.
Iznos iz stava 2. ovog lana odreuje odbor poverilaca s obzirom na visinu steajne mase i posebne
okolnosti, kao i postojee ili mogue rizike, s tim to steajni sudija, postupajui po slubenoj dunosti ili
po zahtevu zainteresovanog lica, moe naloiti umanjenje tog iznosa ili u potpunosti zabraniti preuzimanje
dodatnog osiguranja ako proceni da su trokovi premije dodatnog osiguranja neopravdano visoki.
Premija dodatnog osiguranja iz stava 2. ovog lana predstavlja obavezu steajne mase.

Odgovornost za tetu
lan 31
U sluaju kada je u obavljanju poslova steajni upravnik prouzrokovao tetu uesnicima u postupku
namerno ili krajnjom nepanjom, steajni upravnik linom imovinom odgovara za takvu tetu.
Ako je teta nastala zbog radnje steajnog upravnika koja je izvrena po nalogu steajnog sudije, steajni
upravnik nije odgovoran za nastalu tetu, osim ako je nalog dat na osnovu njegovih nesavesnih radnji ili
predloga.
Za tetu koju uine struna lica koja je angaovao steajni upravnik, steajni upravnik odgovara ako je
teta nastala usled proputanja steajnog upravnika da izvri nadzor nad njihovim radom.
Zahtev za naknadu tete zastareva u roku od tri godine od dana brisanja steajnog dunika, odnosno
steajne mase iz nadlenog registra, odnosno pravnosnanosti reenja kojim je potvreno usvajanje
plana reorganizacije.

Razreenje
lan 32

Steajni sudija po slubenoj dunosti ili na predlog odbora poverilaca razreava steajnog upravnika ako
utvrdi da steajni upravnik:
1) ne ispunjava svoje obaveze;
2) ne potuje rokove odreene ovim zakonom;
3) postupa pristrasno u odnosu na pojedine poverioce;
4) po proteku jedne godine od roita za ispitivanje potraivanja nije preduzeo odgovarajue mere radi
unovenja imovine koja ulazi u steajnu masu, osim kada je preduzimanje takvih mera bilo spreeno
viom silom ili nepredvidivim okolnostima;
5) nije osigurao imovinu za sluaj nastupanja tete posle dva upozorenja steajnog sudije ili odbora
poverilaca;
6) nije traio saglasnost ili nije postupio po dobijenoj saglasnosti u svim sluajevima gde je ovim zakonom
propisana obavezna saglasnost odbora poverilaca.
Steajni sudija po slubenoj dunosti razreava steajnog upravnika ako je brisan iz imenika steajnih
upravnika, kao i u drugim sluajevima propisanim ovim zakonom.
Na predlog odbora poverilaca za razreenje i istovremeno imenovanje novog steajnog upravnika za koji
se izjasnilo najmanje tri etvrtine lanova odbora, steajni sudija razreava steajnog upravnika i kada ne
postoje razlozi za razreenje iz stava 1. ovog lana ali postoje drugi razlozi koji su u vezi sa ispunjavanjem
obaveza steajnog upravnika i istim reenjem imenuje predloenog steajnog upravnika, osim u sluaju
kada je za steajnog upravnika imenovana organizacija koja je posebnim zakonom odreena da obavlja
poslove steajnog upravnika.
Predlog iz stava 3. ovog lana moe se podneti na prvom poverilakom roitu ili najkasnije u roku od 60
dana od dana odravanja prvog poverilakog roita.
Pre donoenja odluke o razreenju iz stava 1. ovog lana, steajni sudija e omoguiti steajnom
upravniku da se izjasni o razlozima za razreenje.
Steajni sudija odluku o razreenju iz stava 1. ovog lana bez odlaganja dostavlja ovlaenoj organizaciji.
Steajni upravnik se razreava i na lini zahtev.
Odredbe ovog lana shodno se primenjuju i na razreenje privremenog steajnog upravnika.

Primopredaja
lan 33
Po razreenju, steajni upravnik i novoimenovani steajni upravnik izvrie, bez odlaganja, primopredaju
celokupne imovine i dokumentacije. Steajni upravnik koji je razreen duan je da izvetaj o toku
steajnog postupka i stanju steajne mase od dana otvaranja steajnog postupka do dana razreenja
dostavi steajnom sudiji i odboru poverilaca. Izvetaj o toku steajnog postupka i stanju steajne mase
sadri sve podatke iz lana 29. stav 5. ovog zakona.
Obaveza iz stava 1. ovog lana u pogledu predaje dokumentacije vai i za trea lica, ako se
dokumentacija steajnog dunika nalazi u njihovom posedu u trenutku razreenja steajnog upravnika.

Ako steajni upravnik koji je razreen ili lice iz stava 2. ovog lana odbije primopredaju imovine ili
dokumentacije ili odugovlai sa tom primopredajom, steajni sudija e na zahtev novoimenovanog
upravnika bez odlaganja naloiti primopredaju pod pretnjom prinudnog izvrenja.
U sluaju nepostupanja po nalogu iz stava 3. ovog lana steajni sudija e prema steajnom upravniku
koji je razreen ili licu iz stava 2. ovog lana sprovesti mere prinude radi izvrenja.
Razreeni steajni upravnik i lice iz stava 2. ovog lana odgovaraju za tetu nastalu usled
neblagovremene primopredaje.

Nagrada za rad i naknada trokova

lan 34
Steajni upravnik ima pravo na nagradu za svoj rad i naknadu stvarnih trokova (u daljem tekstu: nagrada
i naknada trokova).
Konanu visinu nagrade i naknade trokova odreuje steajni sudija u vreme zakljuenja steajnog
postupka, u skladu sa osnovama i merilima za odreivanje visine nagrade i naknade trokova.
Do odreivanja konane visine nagrade, steajni sudija reenjem koje se dostavlja steajnom upravniku i
odboru poverilaca odreuje preliminarnu visinu nagrade steajnom upravniku.
Preliminarna visina nagrade moe se odrediti u procentu od ukupne vrednosti steajne mase. Ako se
naknadno, s obzirom na dalji tok steajnog postupka, pokae da je tako odreena preliminarna visina
nagrade nesrazmerno visoka ili niska, steajni sudija je moe na predlog steajnog upravnika ili odbora
poverilaca smanjiti ili poveati.
Protiv reenja o preliminarnoj visini nagrade nije dozvoljena alba.
Steajni sudija moe reenjem odobriti meseni iznos nagrade i naknade trokova steajnom upravniku,
koji mora biti srazmeran dunostima i rezultatima rada steajnog upravnika.
Naknada trokova odreuje se prema stvarnim trokovima koje je steajni upravnik imao u obavljanju
poslova, u skladu sa osnovama i merilima za odreivanje visine nagrade i naknade trokova.
Ministar blie propisuje osnove i merila za odreivanje visine nagrade i naknade trokova steajnog
upravnika.

2.3. Skuptina poverilaca

Formiranje i rad skuptine poverilaca
lan 35
Skuptina poverilaca formira se na prvom poverilakom roitu.
Skuptinu poverilaca ine svi steajni poverioci, nezavisno od toga da li su do dana odravanja skuptine
podneli prijavu potraivanja.
Razluni poverioci mogu uestvovati u skuptini poverilaca samo do visine potraivanja za koju uine
verovatnom da e se pojaviti kao steajni poverioci. Verovatnost neobezbeenog potraivanja razluni
poverioci mogu dokazivati dostavljanjem procene vrednosti imovine koja predstavlja predmet razlunog
prava. Procena vrednosti predmeta razlunog prava mora da bude sainjena od strane ovlaenog
strunog lica (procenitelja) i ne moe biti starija od 12 meseci.

Prvu sednicu skuptine poverilaca zakazuje:

1) steajni upravnik;
2) steajni poverioci ija su ukupna potraivanja vea od 20% od ukupnog iznosa potraivanja svih
steajnih poverilaca.
Na prvoj sednici skuptine poverilaca vri se izbor predsednika skuptine poverilaca i lanova odbora
poverilaca koji su duni da u roku od osam dana od dana izbora steajnom sudiji dostave svoju kontakt
adresu, telefon i adresu elektronske pote.
Zakazivanje i voenje kasnijih sednica skuptine poverilaca, obavetavanje o njima i odreivanje dnevnog
reda vri predsednik skuptine poverilaca na predlog steajnih poverilaca.
Ako predsednik skuptine poverilaca u roku od pet dana od dana dobijanja predloga steajnih poverilaca
ne zakae skuptinu poverilaca, steajni poverioci ija su ukupna potraivanja vea od 20% od ukupnog
iznosa potraivanja svih steajnih poverilaca mogu da zakau skuptinu poverilaca i predloe dnevni red.
Steajni poverioci se o odravanju skuptine poverilaca i o dnevnom redu obavetavaju isticanjem
obavetenja na oglasnoj i elektronskoj tabli suda i objavljivanjem oglasa u dva visokotirana dnevna lista
koji se distribuiraju na celoj teritoriji Republike Srbije, osim ako skuptina poverilaca ne donese odluku o
drugaijem nainu obavetavanja.
Na skuptini poverilaca se glasa srazmerno visini potraivanja.
Skuptina poverilaca odluuje dvotreinskom veinom glasova prisutnih poverilaca, osim u sluaju
glasanja o bankrotstvu steajnog dunika na prvom poverilakom roitu.
Ako broj steajnih poverilaca nije vei od pet, skuptina poverilaca ima poloaj odbora poverilaca, ali se
glasanje u ovako formiranom odboru vri srazmerno visini potraivanja.
Poveriocima ija su potraivanja osporena u celosti i koji nisu pokrenuli parnicu u zakonom predvienom
roku i o tome obavestili steajnog upravnika prestaje svojstvo poverioca, a time i lanstvo u skuptini
poverilaca.

Prvo poverilako roite

lan 36
Prvo poverilako roite se zakazuje reenjem o otvaranju steajnog postupka, kojim se saziva i sednica
skuptine poverilaca.
Prvo poverilako roite odrava se najkasnije u roku od 40 dana od dana otvaranja steajnog postupka.
Na roitu iz stava 1. ovog lana raspravlja se o izvetaju o ekonomsko-finansijskom poloaju steajnog
dunika i proceni steajnog upravnika da li postoji mogunost reorganizacije steajnog dunika.
Ako na roitu steajni poverioci za ija potraivanja se uini verovatnim da iznose vie od 70% ukupnih
potraivanja steajnih poverilaca odlue da se steajni postupak odmah nastavi bankrotstvom steajnog
dunika, steajni sudija donosi reenje o bankrotstvu.
Steajni upravnik na poetku roita daje steajnom sudiji i prisutnim steajnim poveriocima pregled svih
potraivanja o kojima na dan odravanja roita ima saznanje, procenu njihove osnovanosti i visine, kao i
iznos procentualnog uea u odnosu na ukupna potraivanja steajnih poverilaca.

Steajni upravnik na poetku roita daje steajnom sudiji i prisutnim poveriocima pregled svih
potraivanja poverilaca koji su lica povezana sa steajnim dunikom, u smislu ovog zakona.
Steajni upravnik duan je da pregled iz stava 5. ovog lana dostavi steajnom poveriocu na njegov
zahtev i pre dana odravanja prvog poverilakog roita, uz napomenu da takav pregled moe biti
izmenjen do odravanja roita.

Delokrug skuptine
lan 37
Skuptina poverilaca:
1) donosi odluku o bankrotstvu steajnog dunika u skladu sa lanom 36. stav 4. ovog zakona;
2) bira i opoziva predsednika skuptine poverilaca i odbor poverilaca;
3) razmatra izvetaje steajnog upravnika o toku steajnog postupka i o stanju steajne mase;
4) razmatra izvetaje odbora poverilaca;
5) vri druge poslove odreene ovim zakonom.

2.4. Odbor poverilaca

Izbor odbora poverilaca
lan 38
Skuptina poverilaca na prvom poverilakom roitu bira odbor poverilaca.
Broj lanova odbora poverilaca odreuje skuptina poverilaca, s tim to taj broj ne moe biti vei od devet
lanova i to uvek mora biti neparan.
lanovi odbora poverilaca mogu biti steajni poverioci, bez obzira na visinu svog potraivanja.
Steajni poverilac moe sebe ili drugog steajnog poverioca predloiti za lana odbora poverilaca.
Poverioci koji su istovremeno zaposleni ili bivi zaposleni kod steajnog dunika ne mogu imati vie od
jednog lana odbora poverilaca.
Poverioci koji nisu lica povezana sa steajnim dunikom, u smislu ovog zakona, a koji su meusobno
povezana lica u smislu zakona kojim se ureuju privredna drutva ne mogu imati vie od jednog lana
odbora poverilaca.
Poverioci koji su lica povezana sa steajnim dunikom, u smislu ovog zakona, osim lica koja se u okviru
svoje redovne delatnosti bave davanjem kredita, ne mogu biti lanovi odbora poverilaca.
Svi lanovi odbora poverilaca duni su da sudu, steajnom upravniku i svim poveriocima dostave
elektronsku adresu za komunikaciju.
lanovi odbora poverilaca biraju predsednika odbora poverilaca.
lana odbora poverilaca razreava skuptina poverilaca ili steajni sudija ukoliko ne izvrava obaveze
propisane ovim zakonom.

lanu odbora poverilaca ije je potraivanje steajni upravnik osporio u celosti ili u delu koji predstavlja
najmanje dve treine prijavljenog potraivanja i koji nije pokrenuo parnicu u zakonom predvienom roku i
o tome obavestio steajnog upravnika ili je takva parnica pravosnano okonana u korist steajnog
dunika prestaje lanstvo u odboru poverilaca.
Ako steajni sudija ili skuptina poverilaca razrei lana odbora poverilaca ili lan odbora poverilaca da
ostavku na lanstvo u tom odboru ili ako lanu odbora poverilaca prestane lanstvo u tom odboru u skladu
sa stavom 7. ovog lana, odbor poverilaca moe da kooptira novog lana odbora poverilaca kome mandat
traje do prvog narednog zasedanja skuptine poverilaca na kojoj e se izabrati novi lan tog odbora.
Ako se na prvom poverilakom roitu ne formiraju poverilaki organi, dunost odbora poverilaca vri pet
poverilaca, osim lica povezanih sa steajnim dunikom, u smislu ovog zakona, ija su pojedinana
neobezbeena potraivanja najvea prema pregledu potraivanja formiranom za potrebe glasanja na
prvom poverilakom roitu.

Nain odluivanja odbora poverilaca

lan 39
Radom odbora poverilaca rukovodi predsednik odbora poverilaca koji zakazuje sednice odbora
poverilaca.
Predsednik odbora poverilaca je duan da zakae sednicu odbora poverilaca kada to trai vie od
polovine lanova tog odbora.
Ako predsednik odbora poverilaca u roku od 15 dana od dana dobijanja predloga vie od polovine lanova
odbora poverilaca ne zakae sednicu odbora poverilaca, predlagai mogu da zakau sednicu odbora
poverilaca i predloe dnevni red.
Odluka odbora poverilaca se smatra donetom kada je za tu odluku glasalo vie od polovine svih lanova
odbora poverilaca. U sluaju jednakog broja glasova odluujui glas je glas predsednika odbora
poverilaca.
Sednicama odbora poverilaca prisustvuje steajni upravnik na poziv odbora poverilaca. Steajni upravnik
nema pravo glasa.
Steajni sudija ne moe da prisustvuje sednicama odbora poverilaca.
Umesto lana odbora poverilaca sednicama moe prisustvovati i uestvovati u donoenju odluka njegov
zastupnik, na osnovu posebnog punomoja.

Delokrug i prava odbora poverilaca

lan 40
Odbor poverilaca:
1) daje miljenje steajnom upravniku o nainu unovenja imovine, ukoliko se prodaja ne vri javnim
nadmetanjem, i daje saglasnost u vezi sa radnjama od izuzetnog znaaja, u skladu sa ovim zakonom;
2) daje miljenje o nastavljanju zapoetih poslova steajnog dunika;
3) razmatra izvetaje steajnog upravnika o toku steajnog postupka i o stanju steajne mase;
4) daje saglasnost na zavrni raun steajnog dunika;

5) pregleda i o svom troku pribavlja fotokopije iz celokupne dokumentacije;

6) izvetava skuptinu poverilaca o svom radu na zahtev skuptine poverilaca;
7) vri i druge poslove propisane ovim zakonom.

lan 41
Odbor poverilaca ima pravo:
1) na podnoenje pismenih primedaba steajnom sudiji na rad steajnog upravnika;
2) na podnoenje albe na reenja steajnog sudije, kada je alba dozvoljena;
3) uvida u zapisnike, nalaze vetaka i druga akta koja se nalaze u steajnom predmetu;
4) davanja miljenja o priznavanju opravdanih manjkova utvrenih prilikom inventarisanja;
5) predlaganja razreenja postojeeg steajnog upravnika i predlaganja imenovanja novog;
6) izjanjavanja o visini konane nagrade steajnom upravniku.
lan odbora poverilaca ima pravo da o svom troku angauje jedno ili vie strunih lica koja e izvriti
analizu poslovanja steajnog dunika pre ili tokom steajnog postupka i analizu preduzetih radnji od
strane steajnog upravnika i sainiti izvetaj koji se, bez odlaganja, dostavlja ostalim lanovima odbora
poverilaca, steajnom sudiji, steajnom upravniku i ovlaenoj organizaciji. Steajni upravnik je duan da
angaovanom strunom licu, bez odlaganja, omogui potpun pristup i uvid u poslovne knjige,
raunovodstvene isprave i drugu relevantnu dokumentaciju steajnog dunika.
Pismene primedbe na rad steajnog upravnika odbor poverilaca podnosi u roku od pet dana od dana
saznanja za pojedinanu radnju, a steajni sudija je duan da u roku od pet dana od dana prijema
primedbe odlui o toj primedbi. Protiv odluke steajnog sudije donete po primedbi odbora poverilaca nije
dozvoljena alba.
Odbor poverilaca je duan da na zahtev skuptine poverilaca skuptini poverilaca podnese pismeni
izvetaj o toku steajnog postupka i o stanju steajne mase.
lanovi odbora poverilaca odgovaraju za tetu koju su prouzrokovali svojim radom ostalim poveriocima
namerno ili krajnjom nepanjom.

Naknada trokova
lan 42
Predsednik i lanovi odbora poverilaca imaju pravo na naknadu stvarnih i nunih trokova koje na osnovu
obrazloenog zahteva odobrava steajni sudija.
Naknada iz stava 1. ovog lana smatra se trokom steajnog postupka.
Svaki poverilac pojedinano snosi svoje trokove u steajnom postupku, ako ovim zakonom nije drugaije
odreeno.

III OSNOVNE PROCESNE ODREDBE, STRANKE I UESNICI U

POSTUPKU

1. Osnovne procesne odredbe

Pravila postupka
lan 43
Steajni postupak se pokree predlogom ovlaenih predlagaa.
Predlozi, izjave i primedbe ne mogu se podnositi po isteku roka koji je ovim zakonom propisan za njihovo
podnoenje, kao i u sluaju izostanka sa roita na kojem je ove radnje trebalo preduzeti, osim ako je
ovim zakonom drugaije odreeno.
U steajnom postupku ne moe se traiti povraaj u preanje stanje, ne moe se izjaviti revizija niti se
moe podneti predlog za ponavljanje postupka.
Odluke se mogu donositi i bez usmene rasprave.

Zloupotreba zahteva za izuzee i iskljuenje

lan 44
Zloupotrebom prava na podnoenje zahteva za izuzee i iskljuenje, u cilju odugovlaenja postupka,
smatra se podnoenje jednog ili vie zahteva za izuzee, odnosno iskljuenje, u roku od tri dana pre
zakazanog roita ili na roitu ili zahteva za izuzee, odnosno iskljuenje kojim su obuhvaene sve sudije
koje bi u sudu u kome se postupak vodi mogle postupati, kao i kojim se istovremeno trai izuzee i
iskljuenje postupajueg sudije i predsednika suda.
Zloupotrebom prava smatra se podnoenje zahteva za delegaciju suda u roku od tri dana pre zakazanog
roita ili na roitu.
Zahtevi iz st. 1. i 2. ovog lana odbacuju se kao nedozvoljeni.
Protiv reenja iz stava 3. ovog lana nije dozvoljena alba.

Akti u steajnom postupku

lan 45
U steajnom postupku donose se reenja i zakljuci.
Reenjem se odluuje u steajnom postupku.
Zakljukom se odluuje po primedbama i izdaje nalog slubenom licu, organu koji sprovodi steajni
postupak ili treem licu za izvrenje pojedinih radnji.
Protiv zakljuka nije dozvoljena alba ili prigovor.
Ako zakljuak sadri oiglednu tehniku ili slovnu greku, steajni sudija, na zahtev steajnog upravnika,
poverioca ili drugog zainteresovanog lica, bez odlaganja vri ispravku zakljuka, radi otklanjanja greke.

alba
lan 46

Protiv reenja se moe izjaviti alba sudu vieg stepena preko prvostepenog suda u roku od osam dana
od dana objavljivanja reenja na oglasnoj tabli suda, odnosno od dana dostavljanja reenja uesnicima u
postupku, ako ovim zakonom nije drugaije odreeno.
Reenje po albi donosi se najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema albe u sudu vieg stepena.
alba protiv reenja ne zadrava izvrenje reenja, ako ovim zakonom nije drugaije odreeno.

lan 47
Po prijemu albe steajni sudija e reenjem odbaciti neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu albu.
Steajni sudija moe, ako oceni da je osnovana, albu izjavljenu protiv reenja u celosti usvojiti i reenje
izmeniti donoenjem novog reenja.
Ako steajni sudija ne usvoji albu, dostavie je bez odlaganja na reavanje sudu vieg stepena.
Odredbe st. 2. i 3. ovog lana ne primenjuju se na reenje o otvaranju steajnog postupka, reenje o
potvrivanju usvajanja plana reorganizacije i reenje o zakljuenju steajnog postupka.

2. Poverioci i drugi uesnici u postupku

Steajni poverilac
lan 48
Steajni poverilac je lice koje na dan pokretanja steajnog postupka ima neobezbeeno potraivanje
prema steajnom duniku.

Razluni i zaloni poverioci

lan 49
Razluni poverioci su poverioci koji imaju zalono pravo, zakonsko pravo zadravanja ili pravo namirenja
na stvarima i pravima o kojima se vode javne knjige ili registri i imaju pravo na prvenstveno namirenje iz
sredstava ostvarenih prodajom imovine, odnosno naplate potraivanja na kojoj su stekli to pravo.
Razluni poverioci nisu steajni poverioci. Ako je iznos njihovog potraivanja vei od iznosa sredstava
ostvarenih prodajom imovine na kojoj su stekli razluno pravo, pravo na namirenje za razliku u visini tih
iznosa ostvaruju kao steajni poverioci.
Razluna prava steena izvrenjem ili obezbeenjem za poslednjih 60 dana pre dana otvaranja steajnog
postupka radi prinudnog namirenja ili obezbeenja prestaju da vae i takvi poverioci nisu razluni
poverioci. Na osnovu reenja steajnog sudije, nadleni organ koji vodi odgovarajue javne knjige, duan
je da izvri brisanje ovako steenih razlunih prava.
Razluni poverioci imaju pravo na srazmerno namirenje iz steajne mase kao steajni poverioci, ako se
odreknu svog statusa razlunog poverioca ili ako bez svoje krivice ne mogu namiriti svoje razluno
potraivanje. Pismenu izjavu o odricanju od statusa razlunog poverioca razluni poverioci podnose
steajnom sudiji i steajnom upravniku, istovremeno sa zahtevom za brisanje tereta koji se podnosi
nadlenom registru.
Zaloni poverioci su poverioci koji imaju zalono pravo na stvarima ili pravima steajnog dunika o kojima
se vode javne knjige ili registri, a nemaju novano potraivanje prema steajnom duniku koje je tim
zalonim pravom obezbeeno.

Zaloni poverioci nisu steajni poverioci i nisu razluni poverioci. Zaloni poverioci su duni da u roku za
podnoenje prijave potraivanja obaveste sud o zalonom pravu, uz dostavljanje dokaza o postojanju
zalonog prava i izjave o iznosu novanog potraivanja prema treem licu koje je tim pravom obezbeeno
na dan otvaranja steajnog postupka, ime stiu svojstvo stranke.
Zaloni poverioci ne mogu da biraju i da budu birani u skuptinu i odbor poverilaca.

Izluni poverilac
lan 50
Izluni poverilac je lice koje, na osnovu svog stvarnog ili linog prava, ima pravo da trai da se odreena
stvar izdvoji iz steajne mase.
Izluni poverilac nije steajni poverilac.
Stvar iz stava 1. ovog lana ne ulazi u steajnu masu.

Sticanje svojstva stranke

lan 51
Steajni dunik stie svojstvo stranke podnoenjem predloga za pokretanje steajnog postupka.
Poverioci stiu svojstvo stranke podnoenjem prijave potraivanja u skladu sa ovim zakonom.

Uee u postupku
lan 52
Poverioci na osnovu svojih potraivanja mogu da uestvuju u steajnom postupku i pre podnoenja
prijave potraivanja sudu, na nain i u obimu propisanim ovim zakonom.

Trea lica
lan 53
U steajnom postupku mogu da uestvuju lica koja su solidarni dunici, jemci, garanti i slino, na nain
propisan ovim zakonom.
Lica iz stava 1. ovog lana mogu kao steajni poverioci zahtevati da im se vrati ono to su za steajnog
dunika platili pre ili posle dana pokretanja steajnog postupka, ako imaju regresno pravo prema
steajnom duniku.

Redosled namirenja
lan 54
Iz steajne mase prioritetno se namiruju trokovi steajnog postupka, a po njihovom punom namirenju
obaveze steajne mase.
Steajni poverioci se, u zavisnosti od njihovih potraivanja, svrstavaju u isplatne redove. Steajni poverioci
nieg isplatnog reda mogu se namiriti tek poto se namire steajni poverioci vieg isplatnog reda.
Steajni poverioci istog isplatnog reda namiruju se srazmerno visini njihovih potraivanja.

Utvruju se sledei isplatni redovi:

1) u prvi isplatni red spadaju neisplaene neto zarade zaposlenih i bivih zaposlenih, u iznosu minimalnih
zarada za poslednjih godinu dana pre otvaranja steajnog postupka sa kamatom od dana dospea do
dana otvaranja steajnog postupka i neplaeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih
za poslednje dve godine pre otvaranja steajnog postupka, a iju osnovicu za obraun ini najnia
mesena osnovica doprinosa, saglasno propisima o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje na dan
otvaranja steajnog postupka, kao i potraivanja po osnovu zakljuenih ugovora sa privrednim drutvima
iji su predmet neisplaene obaveze na ime doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za
poslednje dve godine pre otvaranja steajnog postupka, a iju osnovicu za obraun ini najnia mesena
osnovica doprinosa, saglasno propisima o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje na dan
otvaranja steajnog postupka;
2) u drugi isplatni red spadaju potraivanja po osnovu svih javnih prihoda dospelih u poslednja tri meseca
pre otvaranja steajnog postupka, osim doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih;
3) u trei isplatni red spadaju potraivanja ostalih steajnih poverilaca;
4) u etvrti isplatni red spadaju potraivanja nastala dve godine pre dana otvaranja steajnog postupka po
osnovu zajmova, kao i drugih pravnih radnji koje u ekonomskom pogledu odgovaraju odobravanju
zajmova, u delu u kojem ti zajmovi nisu obezbeeni, a koji su steajnom duniku odobreni od strane lica
povezanih sa steajnim dunikom, u smislu ovog zakona, osim lica koja se u okviru svoje redovne
delatnosti bave davanjem kredita i zajmova.
Potraivanja steajnih poverilaca koji su se pre otvaranja steajnog postupka saglasili da budu namireni
nakon punog namirenja potraivanja jednog ili vie steajnih poverilaca, bie namireni tek nakon punog
namirenja treeg isplatnog reda sa pripadajuim kamatama.

IV POKRETANJE STEAJNOG POSTUPKA I PRETHODNI STEAJNI

POSTUPAK
1. Predlog za pokretanje steajnog postupka
Ovlaeni predlagai
lan 55
Steajni postupak se pokree predlogom poverioca, dunika ili likvidacionog upravnika.
Poverilac podnosi predlog za pokretanje steajnog postupka u sluaju postojanja trajnije nesposobnosti
plaanja, nepostupanja po usvojenom planu reorganizacije i ukoliko je plan reorganizacije izdejstvovan na
prevaran ili nezakonit nain.
Steajni dunik podnosi predlog za pokretanje steajnog postupka u sluaju postojanja jednog od
steajnih razloga iz lana 11. stav 2. ovog zakona.
Likvidacioni upravnik podnosi predlog za pokretanje steajnog postupka u sluajevima propisanim
zakonom kojim se ureuje pravni poloaj privrednih drutava.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, steajni postupak se ne moe pokrenuti nad privrednim drutvima koja
su registrovana za proizvodnju naoruanja i vojne opreme bez prethodne saglasnosti ministarstva
nadlenog za poslove odbrane.

Forma i sadrina predloga

lan 56
Predlog za pokretanje steajnog postupka podnosi se nadlenom sudu.
Predlog za pokretanje steajnog postupka sadri:
1) naziv suda kojem se predlog podnosi;
2) poslovno ime ili ime i adresu predlagaa ili adresu lica koje je u ovom postupku ovlaeno za prijem
pismena i za zastupanje predlagaa;
3) poslovno ime steajnog dunika, kao i podatke o kontakt adresi;
4) spisak steajnih i ostalih poverilaca sa navoenjem visine iznosa i osnova potraivanja, kao i imena i
prebivalita lanova drutva koji za obaveze steajnog dunika odgovaraju svojom imovinom, ako je
predlaga steajni dunik;
5) injenice i prateu dokumentaciju koja dokazuje vrstu, osnov i visinu neizmirenog potraivanja, ako je
predlaga poverilac;
6) spisak dokumenata priloenih uz predlog za pokretanje steajnog postupka.

Postupanje sa neurednim i nepotpunim predlogom za pokretanje steajnog postupka

lan 57
Ako predlog za pokretanje steajnog postupka ne sadri sve propisane elemente, steajni sudija e o
tome obavestiti predlagaa i odrediti rok, koji ne moe biti dui od osam dana, u kom je predlaga duan
da predlog za pokretanje steajnog postupka uredi i da nedostatke otkloni.
Ako predlaga ne postupi po nalogu iz stava 1. ovog lana, steajni sudija e predlog za pokretanje
steajnog postupka odbaciti reenjem protiv koga nije dozvoljena alba.
U sluaju iz stava 2. ovog lana trokove postupka snosi predlaga.

Povlaenje predloga za pokretanje steajnog postupka

lan 58
Predlog za pokretanje steajnog postupka se moe povui do isticanja oglasa o otvaranju steajnog
postupka na oglasnoj i elektronskoj oglasnoj tabli suda, odnosno pre donoenja reenja o odbacivanju ili o
odbijanju predloga za pokretanje steajnog postupka.
Ako predlaga povue predlog za pokretanje steajnog postupka, steajni sudija obustavlja postupak, a
trokove postupka snosi predlaga.

Naknada trokova
lan 59
Predlaga je duan da u roku od pet dana od dana dobijanja naloga od suda uplati predujam na ime
trokova oglasa i troka obavetavanja poverilaca iz lana 27. stav 1. taka 5) ovog zakona, trokova
angaovanja steajnog upravnika i trokova neophodnih za obezbeenje imovine, u visini koju odredi
steajni sudija, kao i trokova za registraciju podataka o steaju u registrima koje vodi organizacija
nadlena za voenje registra privrednih subjekata, u skladu sa propisima kojima se odreuje vrsta, visina i

nain plaanja naknada za poslove registracije i druge usluge koje prua organizacija nadlena za
voenje registra privrednih subjekata.
Ukoliko se radi o pravnim licima koja su razvrstana kao mikro pravna lica u skladu sa propisima kojima se
ureuju kriterijumi za razvrstavanje pravnih lica, predujam se ne moe odrediti u iznosu veem od 50.000
dinara.
Ako predlaga u propisanom roku ne uplati sredstva iz stava 1. ovog lana, steajni sudija e odbaciti
predlog za pokretanje steajnog postupka.
Uplaeni predujam smatra se trokom steajnog postupka i isplauje se prioritetno iz steajne mase,
odmah po utvrivanju da se trokovi obezbeeni predujmom mogu namirivati iz preostalih sredstava
steajne mase, osim ako steajni sudija utvrdi da je predlog neosnovan i da ne postoje uslovi za otvaranje
steajnog postupka, kada se nastali trokovi, po nalogu suda, izmiruju iz uplaenih sredstava iz stava 1.
ovog lana.
Ako su nastali trokovi vei od uplaenih sredstava iz stava 1. ovog lana, predlaga iji je predlog za
pokretanje steajnog postupka odbijen duan je da nadoknadi razliku tih sredstava u roku od osam dana
od dana dobijanja naloga od suda. Ako predlaga u ostavljenom roku ne uplati razliku, steajni sudija
obustavlja postupak, a svi nastali trokovi padaju na troak predlagaa.
Ako steajni postupak bude otvoren, u trokove tog postupka ulaze i trokovi prethodnog steajnog
postupka, kao i trokovi prinudne likvidacije koja je pokrenuta u skladu sa zakonom kojim se ureuje
privatizacija.

2. Pokretanje prethodnog steajnog postupka

Reenje o pokretanju prethodnog steajnog postupka
lan 60
Steajni sudija u roku od tri dana od dana dostavljanja predloga za pokretanje steajnog postupka donosi
reenje o pokretanju prethodnog steajnog postupka. Prethodni steajni postupak pokree se radi
utvrivanja razloga za pokretanje steajnog postupka.
Protiv reenja o pokretanju prethodnog steajnog postupka nije dozvoljena alba.
Steajni sudija otvara steajni postupak bez voenja prethodnog steajnog postupka:
1) ako steajni dunik podnese predlog za pokretanje steajnog postupka sa potrebnim ispravama i
prilozima;
2) ako poverilac podnese predlog za pokretanje steajnog postupka, a steajni dunik prizna postojanje
steajnog razloga;
3) u sluaju pretpostavke trajnije nesposobnosti plaanja iz lana 12. ovog zakona.

Obaveza steajnog dunika da prui potrebne podatke

lan 61
Ovlaena lica steajnog dunika, punomonici i lica koja za steajnog dunika vre finansijske poslove i
poslove revizije obavezna su da steajnom sudiji i steajnom upravniku, na njihov zahtev i bez odlaganja,
prue sve podatke i obavetenja.

Obaveza iz stava 1. ovog lana odnosi se i na lanove izvrnog, upravnog i nadzornog odbora steajnog
dunika kojima je prestala dunost otvaranjem steajnog postupka, kao i na kontrolne lanove drutva.
Lica iz st. 1. i 2. ovog lana duna su da steajnom upravniku odmah po pozivu predaju raunovodstvene
isprave, poslovne knjige, peate, kljueve i ifre steajnog dunika i da predaju ili omogue pristup
raunovodstvenom softveru.
Steajni sudija moe reenjem, protiv kojeg nije dozvoljena alba, naloiti steajnom duniku, kao i licima
iz st. 1. i 2. ovog lana da, u odreenom roku, predaju pisani izvetaj o ekonomsko-finansijskom stanju
steajnog dunika, kao i sve podatke, odnosno dokumentaciju za koje steajni sudija oceni da su
relevantni za dalji tok postupka.
Ako steajni dunik, odnosno lica iz stava 1. ovog lana ne postupe po nalogu steajnog sudije, steajni
sudija moe odrediti i sprovesti mere prinudnog izvrenja u skladu sa ovim zakonom.
Lica iz stava 1. ovog lana odgovorna su poveriocima za naknadu tete koju su prouzrokovali
uskraivanjem podataka i obavetenja, kao i nesavesno sastavljenim izvetajem o ekonomskofinansijskom stanju steajnog dunika ili uskraivanjem tog izvetaja.
Banke imaju obavezu da bez naknade na zahtev steajnog upravnika dostave brojeve svih deviznih i
dinarskih rauna, sve izvode u elektronskoj formi sa svih dinarskih i deviznih rauna, sve ugovore o
oroenju sredstava steajnog dunika, kao i sve ugovore o sefu.
Javni registri imaju obavezu da bez naknade na zahtev steajnog upravnika dostave podatke o imovini i
pravima steajnog dunika za period do pet godina pre otvaranja steajnog postupka.

Mere obezbeenja
lan 62
Steajni sudija e, po slubenoj dunosti ili na zahtev podnosioca predloga za pokretanje steajnog
postupka, reenjem o pokretanju prethodnog steajnog postupka, odrediti mere obezbeenja radi
spreavanja promene imovinskog poloaja steajnog dunika, odnosno unitavanja poslovne
dokumentacije, ako postoji opasnost da e steajni dunik otuiti imovinu odnosno unititi dokumentaciju
do otvaranja steajnog postupka.
Steajni sudija moe izrei jednu ili vie mera iz stava 1. ovog lana, i to:
1) imenovati privremenog steajnog upravnika koji e preuzeti sva ili deo ovlaenja organa steajnog
dunika;
2) zabraniti isplate sa rauna steajnog dunika bez saglasnosti steajnog sudije ili privremenog steajnog
upravnika;
3) zabraniti raspolaganje imovinom steajnog dunika ili odrediti da steajni dunik moe raspolagati
svojom imovinom samo uz prethodno pribavljenu saglasnost steajnog sudije ili privremenog steajnog
upravnika;
4) zabraniti ili privremeno odloiti sprovoenje izvrenja prema steajnom duniku, ukljuujui i zabranu ili
privremeno odlaganje koje se odnosi na ostvarivanje prava razlunih i zalonih poverilaca.
U sluaju povrede zabrane raspolaganja iz stava 2. taka 3) ovog lana primenjuju se odredbe ovog
zakona o pravnim posledicama povrede zabrane raspolaganja posle otvaranja steajnog postupka.
Protiv reenja iz stava 1. ovog lana nije dozvoljena alba.

Mere iz stava 2. ovog lana vae do okonanja prethodnog steajnog postupka i steajni sudija ih moe u
bilo koje doba usloviti ili ukinuti.
Mere iz stava 2. ovog lana mogu biti ukinute ili izmenjene pod uslovima i na nain koji su ovim zakonom
propisani za ukidanje ili uslovljavanje zabrane izvrenja.

Javnost mera obezbeenja

lan 63
Reenje kojim se odreuju mere obezbeenja iz lana 62. stav 2. ovog zakona objavljuje se na oglasnoj i
elektronskoj oglasnoj tabli suda i dostavlja se registru privrednih subjekata, odnosno drugom
odgovarajuem registru koji je duan da bez odlaganja upie izreene mere. Sadrina upisanih izreenih
mera objavljuje se i na internet strani tog registra.
Ako se reenjem iz stava 1. ovog lana odreuje mera zabrane isplate sa rauna, reenje se istog dana
dostavlja organizaciji koja sprovodi postupak prinudne naplate, koja o tome bez odlaganja obavetava sve
poslovne banke, radi spreavanja prenosa sredstava i drugih transakcija steajnog dunika koje su u
suprotnosti sa odredbama ovog zakona.

Pruanje usluga od opteg interesa

lan 64
Pravna lica koja steajnom duniku pruaju komunalne, telekomunikacione i usluge isporuke elektrine
energije, gasa ili drugog energenta (u daljem tekstu: usluge od opteg interesa) ne mogu obustaviti
vrenje tih usluga po osnovu neplaenih rauna nastalih pre podnoenja predloga za pokretanje
steajnog postupka.
Steajni dunik je duan da redovno vri plaanja za tekue obaveze po osnovu usluga iz stava 1. ovog
lana, od dana podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka.
Na pismeni zahtev pravnog lica iz stava 1. ovog lana steajni sudija moe da naloi steajnom duniku
da kod suda deponuje deo svojih sredstava u cilju obezbeenja plaanja usluga tog pravnog lica za
tekue obaveze nastale posle podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka. Iznos deponovanih
sredstava ne moe biti vei od jednomesene uplate za usluge od opteg interesa koje se duniku prue
u toku kalendarskog meseca koji prethodi mesecu u kojem je podnet predlog za pokretanje steajnog
postupka.

Privremeni steajni upravnik u prethodnom steajnom postupku

lan 65
Za privremenog steajnog upravnika u prethodnom steajnom postupku moe se imenovati lice koje
ispunjava uslove da bude imenovano kao steajni upravnik.

Ovlaenja privremenog steajnog upravnika

lan 66
Ako je izreena mera obezbeenja zabrane raspolaganja imovinom, ovlaenje raspolaganja imovinom
steajnog dunika prelazi na privremenog steajnog upravnika, koji je duan da zatiti i odrava imovinu i
da nastavi sa voenjem poslova steajnog dunika, osim ako steajni sudija ne odredi prekid poslova.

Privremeni steajni upravnik ima ovlaenja odreena reenjem o njegovom imenovanju. Ovlaenja
privremenog steajnog upravnika prestaju donoenjem reenja o otvaranju steajnog postupka.
Steajni upravnik koji je imenovan u prethodnom steajnom postupku podnosi izvetaj o svom radu sa
podacima o ekonomsko-finansijskom stanju steajnog dunika i rezultatima rada u prethodnom steajnom
postupku.

Rok prethodnog steajnog postupka

lan 67
Prethodni steajni postupak moe trajati najdue 30 dana od dana podnoenja predloga za pokretanje
steajnog postupka od strane ovlaenog predlagaa.

V OTVARANJE STEAJNOG POSTUPKA

1. Roita pre otvaranja steajnog postupka
Rasprava o otvaranju steajnog postupka
lan 68
Ako je pokrenut prethodni steajni postupak, steajni sudija zakazuje roite radi raspravljanja o
postojanju steajnog razloga za otvaranje steajnog postupka najkasnije u roku od 30 dana od dana
prijema predloga za pokretanje steajnog postupka.
Ako steajni sudija ne donese reenje o pokretanju prethodnog steajnog postupka, zakazuje roite radi
raspravljanja o postojanju razloga za otvaranje steajnog postupka u roku od deset dana od dana prijema
predloga za pokretanje steajnog postupka.
Na roite na kom se raspravlja o postojanju razloga za otvaranje steajnog postupka pozivaju se
predlaga, steajni dunik i steajni upravnik, ako je bio imenovan u prethodnom steajnom postupku.

Reenje o otvaranju steajnog postupka

lan 69
Steajni sudija otvara steajni postupak donoenjem reenja o otvaranju steajnog postupka kojim se
usvaja predlog za pokretanje steajnog postupka.
Steajni sudija reenjem odbija predlog za pokretanje steajnog postupka ako utvrdi da nisu ispunjeni
uslovi za otvaranje steajnog postupka. U reenju o odbijanju predloga za otvaranje steajnog postupka
odreuje se ko snosi trokove prethodnog steajnog postupka.
Reenje iz st. 1. i 2. ovog lana steajni sudija donosi na roitu o otvaranju steajnog postupka.
Reenje iz stava 2. ovog lana, nakon pravnosnanosti, steajni sudija dostavlja nadlenom registru radi
registracije brisanja mera obezbeenja, ako su reenjem o pokretanju prethodnog steajnog postupka
izreene mere obezbeenja, i to u roku koji ne moe biti dui od tri dana od dana pravnosnanosti.

Sadrina reenja o otvaranju steajnog postupka

lan 70

Reenje o otvaranju steajnog postupka sadri:

1) naziv i sedite suda koji je doneo reenje o otvaranju steajnog postupka;
2) matini broj, poslovno ime i sedite steajnog dunika;
3) postojanje steajnog razloga;
4) odluku o imenovanju steajnog upravnika, njegovo ime, prezime i adresu;
5) poziv poveriocima da u roku koji ne moe biti krai od 30 dana, ni dui od 120 dana od dana
objavljivanja oglasa o otvaranju steajnog postupka u "Slubenom glasniku Republike Srbije", prijave
svoja obezbeena i neobezbeena potraivanja;
6) poziv dunicima steajnog dunika da ispune svoje obaveze prema steajnoj masi;
7) datum, vreme i mesto odravanja roita za ispitivanje potraivanja;
8) datum, vreme i mesto odravanja prvog poverilakog roita;
9) dan objavljivanja oglasa na oglasnoj tabli suda.
Otvaranje steajnog postupka upisuje se u odgovarajui registar na osnovu reenja o otvaranju steajnog
postupka.

Dostavljanje reenja i objavljivanje oglasa

lan 71
Reenje o otvaranju steajnog postupka se istog dana kada je doneto dostavlja steajnom duniku,
podnosiocu predloga, organizaciji koja sprovodi postupak prinudne naplate, registru privrednih subjekata,
odnosno drugom odgovarajuem registru, a drugim licima ako sud proceni da za tim postoji potreba.
Oglas o otvaranju steajnog postupka izrauje steajni sudija odmah po donoenju reenja.
Oglas o otvaranju steajnog postupka objavljuje se na oglasnoj i elektronskoj oglasnoj tabli suda, u
jednom visokotiranom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije, kao i u
"Slubenom glasniku Republike Srbije", a moe se objaviti i u drugim domaim i stranim sredstvima
informisanja.
Oglas o otvaranju steajnog postupka sadri sve podatke iz reenja o otvaranju steajnog postupka i
druge podatke od znaaja za poverioce.

2. Roita posle otvaranja steajnog postupka

Zakazivanje ispitnog i prvog poverilakog roita
lan 72
Reenjem o otvaranju steajnog postupka steajni sudija zakazuje roite za ispitivanje potraivanja (u
daljem tekstu: ispitno roite) i prvo poverilako roite.
Ispitno roite e se odrati u roku koji nije krai od 30 dana i dui od 60 dana od dana isteka roka
odreenog reenjem za prijavljivanje potraivanja.

Prvo poverilako roite odrava se u skladu sa odredbama lana 36. ovog zakona.

3. Vreme nastupanja pravnih posledica otvaranja steajnog postupka

Nastupanje pravnih posledica
lan 73
Pravne posledice otvaranja steajnog postupka nastupaju danom objavljivanja oglasa o otvaranju
postupka na oglasnoj tabli suda.
Pravne posledice otvaranja steajnog postupka ne nastupaju u sluaju istovremenog otvaranja i obustave
steajnog postupka prema unapred pripremljenom planu reorganizacije.

4. Posledice otvaranja steajnog postupka po steajnog dunika

Prelazak prava i obaveza na steajnog upravnika
lan 74
Danom otvaranja steajnog postupka prestaju zastupnika i upravljaka prava direktora, zastupnika i
punomonika, kao i organa upravljanja i nadzornih organa steajnog dunika i ta prava prelaze na
steajnog upravnika.
Pravni posao raspolaganja stvarima i pravima koja ulaze u steajnu masu, koji je steajni dunik zakljuio
posle otvaranja steajnog postupka, ne proizvodi pravno dejstvo, osim u sluaju raspolaganja za koja
vae opta pravila pouzdanja u javne knjige, a druga strana ima pravo da zahteva vraanje protivinidbe
iz steajne mase kao steajni poverilac.
Punomoja koja je dao steajni dunik, a koja se odnose na imovinu koja ulazi u steajnu masu, prestaju
otvaranjem steajnog postupka.

Pravo pree kupovine

lan 75
Otvaranjem steajnog postupka gase se ranije steena prava pree kupovine u pogledu imovine
steajnog dunika.
Ako je nosilac prava pree kupovine za takvo pravo izvrio odreenu prestaciju steajnom duniku, on
moe vrednost takve prestacije potraivati kao steajni poverilac.
Ako se steajni postupak obustavi usled usvajanja plana reorganizacije, a imovina koja je bila predmet
prava pree kupovine nije prodata, pravo pree kupovine se ponovo uspostavlja.

Naslednika izjava
lan 76
Ako je steajni dunik stekao nasledstvo posle otvaranja steajnog postupka, nasledniku izjavu daje
steajni upravnik.

Prestanak radnog odnosa

lan 77
Otvaranje steajnog postupka je razlog za otkaz ugovora o radu koji je steajni dunik zakljuio sa
zaposlenima.
Steajni upravnik odluuje o otkazu ugovora o radu iz stava 1. ovog lana i o otkazu obavetava
odgovarajui organ odnosno organizaciju za zapoljavanje na ijoj teritoriji se nalazi sedite steajnog
dunika.
Steajni upravnik moe, pored zaposlenih kojima nije dat otkaz ugovora o radu, da angauje potreban broj
lica radi okonanja zapoetih poslova ili radi voenja steajnog postupka uz saglasnost steajnog sudije.
Zarade i ostala primanja lica iz stava 3. ovog lana, koja odreuje steajni upravnik, uz saglasnost
steajnog sudije, namiruju se iz steajne mase kao obaveza steajne mase.

Naziv steajnog dunika

lan 78
Uz poslovno ime steajnog dunika dodaje se oznaka "u steaju".

Rauni steajnog dunika

lan 79
Organizacija koja vodi postupak prinudne naplate odmah posle prijema reenja iz lana 71. stav 1. ovog
zakona to reenje dostavlja svim bankama, radi spreavanja prenosa sredstava i drugih transakcija
steajnog dunika koje su u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.
Danom otvaranja steajnog postupka banka blokira raune steajnog dunika, ime prestaju prava lica
koja su bila ovlaena da raspolau sredstvima sa tih rauna.
Na zahtev steajnog upravnika, banka otvara novi raun preko kojeg e se vriti poslovanje steajnog
dunika.
Novana sredstva sa blokiranih rauna, na zahtev steajnog upravnika prenose se na novi raun, a rauni
steajnog dunika se gase.

5. Posledice otvaranja steajnog postupka na potraivanja

Potraivanja poverilaca
lan 80
Steajni poverioci svoja potraivanja prema steajnom duniku ostvaruju samo u steajnom postupku.
Otvaranjem steajnog postupka razluno pravo se ostvaruje iskljuivo u steajnom postupku, osim u
sluaju donoenja odluke o ukidanju zabrane izvrenja i namirenja u skladu sa ovim zakonom.
Izluni poverioci mogu svoje potraivanje ostvarivati u svim sudskim i drugim postupcima.

Dospelost potraivanja prema steajnom duniku

lan 81

Danom otvaranja steajnog postupka, potraivanja poverilaca prema steajnom duniku, koja nisu
dospela, smatraju se dospelim.
Novana i nenovana potraivanja prema steajnom duniku koja imaju za predmet povremena davanja
postaju jednokratna potraivanja danom otvaranja steajnog postupka. Danom otvaranja steajnog
postupka nenovana potraivanja steajnog dunika izraavaju se u novanoj vrednosti.
Potraivanja u stranoj valuti obraunavaju se u dinarskoj protivvrednosti prema zvaninom srednjem kursu
Narodne banke Srbije na dan otvaranja steajnog postupka.

Pravo na prebijanje potraivanja u steajnom postupku

lan 82
Ako je poverilac pre podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka stekao pravo na prebijanje
svog potraivanja prema steajnom duniku sa potraivanjem steajnog dunika prema njemu,
otvaranjem steajnog postupka ne gubi se pravo na prebijanje.
Poverilac je duan da do isteka roka za prijavu potraivanja sudu dostavi prijavu na celokupan iznos
potraivanja i izjavu o prebijanju. U suprotnom, poverilac gubi pravo na prebijanje.
Izuzetno, u sluaju prava i obaveza iz jednog ili vie finansijskih ugovora u kojima je jedna od strana
steajni dunik, a koji su zakljueni na osnovu okvirnog ugovora izmeu istih strana i to u periodu pre
podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka, pravo na prebijanje (netiranje) e postojati
iskljuivo u pogledu takvih meusobnih prava i obaveza i ako je poverilac u skladu sa takvim okvirnim
ugovorom pravo na prebijanje (netiranje) stekao posle podnoenja predloga za pokretanje steajnog
postupka, ali najkasnije u trenutku otvaranja steajnog postupka, automatski ili putem dostavljanja
obavetenja o tome steajnom duniku koje mora biti urueno steajnom duniku najkasnije u roku od tri
dana od dana otvaranja steajnog postupka, i to po osnovu postojanja steajnog razloga, podnoenja
predloga za pokretanje steajnog postupka ili otvaranja steajnog postupka.
Finansijskim ugovorom u smislu stava 3. ovog lana smatra se ugovor koji predvia obavezu jedne ili obe
ugovorne strane na vrenje nekog plaanja ili isporuku odreene robe, koji za predmet ima transakciju sa
finansijskim derivatima poput svopova, opcija, fjuersa, forvarda i drugih neimenovanih derivata, repo
transakciju ili zajam hartija od vrednosti, a koji je zakljuen u pisanoj formi ili usmeno ukoliko o sadrini
takvog usmenog finansijskog ugovora postoji pisani trag u skladu sa uobiajenom poslovnom praksom za
zakljuivanje ugovora takve vrste.

Sluajevi kada je prebijanje nedoputeno

lan 83
Prebijanje nije doputeno:
1) ako je steajni poverilac potraivanje stekao u poslednjih est meseci pre dana podnoenja predloga za
pokretanje steajnog postupka, a steajni poverilac je znao ili je morao znati da je dunik nesposoban za
plaanje ili da je prezaduen;
2) ako su se uslovi za prebijanje stekli pravnim poslom ili drugom pravnom radnjom koja se moe pobijati.
Izuzetno od stava 1. taka 1) ovog lana prebijanje potraivanja je doputeno ako je u pitanju potraivanje
koje je steeno u vezi sa ispunjenjem neizvrenih ugovora ili potraivanje kome je vraeno pravno dejstvo
uspenim pobijanjem pravnog posla ili druge pravne radnje steajnog dunika.

Konverzija potraivanja steajnog dunika

lan 84
Nenovana potraivanja steajnog dunika od treih lica unose se u steajnu masu i izraavaju se u
novanoj vrednosti na dan otvaranja steajnog postupka.
Potraivanja prema steajnom duniku u stranoj valuti prijavljuju se u toj valuti i preraunavaju se u
dinarskoj protivvrednosti prema zvaninom srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan otvaranja
steajnog postupka.

Kamate
lan 85
Za neobezbeena potraivanja u steajnom postupku, obraunavanje ugovorenih i zateznih kamata
prestaje danom otvaranja steajnog postupka.
Na obezbeena potraivanja u steajnom postupku obraunava se ugovorena i zatezna kamata, ali samo
do visine realizovane vrednosti imovine koja slui za obezbeenje potraivanja.
Ako posle izmirenja svih potraivanja postoje raspoloiva sredstva za isplatu, steajni sudija odobrava
obraunavanje i plaanje kamate steajnim poveriocima i za period posle otvaranja steajnog postupka i
obraunavanje i plaanje kamate obezbeenih poverilaca koje nisu izmirene iz realizovane vrednosti
predmeta obezbeenja.
Kamata iz stava 3. ovog lana obraunava se po propisima kojima se odreuje stopa zakonske zatezne
kamate iz obligacionih odnosa, pri emu se kamata svim steajnim poveriocima isplauje srazmerno,
nezavisno od isplatnih redova.
Odredbe ugovora kojima se u sluaju neispunjenja ugovornih obaveza steajnog dunika, odnosno
nesposobnosti plaanja ili pokretanja steajnog postupka predvia ugovorna kazna, poveana kamatna
stopa ili bilo koja druga kaznena mera, smatraju se nitavim u postupku utvrivanja visine potraivanja u
steajnom postupku.
Steajni dunik odnosno steajni upravnik ima pravo da ostane pri ispunjenju prvobitnog ugovora u obliku
u kom je on zakljuen pre otvaranja steajnog postupka, a u cilju izvrenja ugovornih obaveza u postupku
reorganizacije.

Zastarelost
lan 86
Prijavljivanjem potraivanja prekida se zastarelost potraivanja koje postoji prema steajnom duniku.
Zastarelost potraivanja steajnog dunika prema njegovim dunicima zastaje danom pokretanja
steajnog postupka i ne tee godinu dana od dana otvaranja steajnog postupka.

Uslovna potraivanja
lan 87
Poveriocu ije je potraivanje vezano za odloni uslov obezbeuju se odgovarajua sredstva iz steajne
mase.

Ako odloni uslov ne nastupi do pravnosnanosti reenja o glavnoj deobi steajne mase, potraivanje
vezano za odloni uslov se gasi, a sredstva se rasporeuju na ostale poverioce, srazmerno visini njihovih
potraivanja.
Potraivanja vezana za raskidni uslov uzimaju se u obzir prilikom deobe steajne mase ako poverilac
prui obezbeenje da e vratiti ono to je primio iz steajne mase kada nastupi raskidni uslov. Ako
raskidni uslov ne nastupi do pravnosnanosti reenja o konanoj deobi steajne mase, smatra se da taj
uslov nije ni postojao.

6. Procesnopravne posledice otvaranja steajnog postupka

Prekid postupka
lan 88
U trenutku nastupanja pravnih posledica otvaranja postupka steaja prekidaju se svi sudski postupci u
odnosu na steajnog dunika i na njegovu imovinu, svi upravni postupci pokrenuti na zahtev steajnog
dunika, kao i upravni i poreski postupci koji za predmet imaju utvrivanje novane obaveze steajnog
dunika.

Nastavak postupka
lan 89
Sudski postupak iz lana 88. ovog zakona u kojem je steajni dunik tuilac, odnosno predlaga nastavlja
se kada steajni upravnik obavesti sud pred kojim se vodi postupak da je preuzeo postupak.
Upravni postupak iz lana 88. ovog zakona pokrenut na zahtev steajnog dunika nastavlja se kada
steajni upravnik obavesti organ koji vodi postupak da je preuzeo postupak.
Upravni i poreski postupak koji za predmet ima utvrivanje novane obaveze steajnog dunika ne
nastavlja se, a odgovarajui organ duan je da podnese prijavu potraivanja u skladu sa ovim zakonom.

lan 90
Parnini postupak u kojem je steajni dunik tueni nastavlja se ako je:
1) tuilac kao steajni ili razluni poverilac podneo blagovremenu i urednu prijavu potraivanja;
2) na ispitnom roitu steajni upravnik osporio prijavu potraivanja;
3) tuilac kao steajni ili razluni poverilac zakljukom steajnog sudije upuen na nastavak prekinutog
parninog postupka radi utvrivanja osporenog potraivanja;
4) tuilac kao steajni ili razluni poverilac predloio nastavak prekinutog postupka u roku od osam dana
od dana prijema zakljuka steajnog sudije iz take 3) ovog lana.

lan 91
Ako nisu ispunjeni svi uslovi iz lana 90. ovog zakona parnini sud reenjem odbacuje predlog za
nastavak prekinutog postupka.
Ako su ispunjeni svi uslovi iz lana 90. ovog zakona parnini sud reenjem protiv koga nije dozvoljena
posebna alba odreuje nastavak postupka.

Ako se prekinuti parnini postupak vodio pred sudom opte nadlenosti, taj sud se, ukoliko nastavi
prekinuti postupak, reenjem oglaava stvarno i mesno nenadlenim i predmet ustupa sudu koji sprovodi
steajni postupak nad tuenim.
Ako se prekinuti parnini postupak vodio pred privrednim sudom kod koga se ne vodi steajni postupak
nad tuenim, taj sud se, ukoliko nastavi postupak, reenjem oglaava mesno nenadlenim i predmet
ustupa sudu koji vodi steajni postupak nad tuenim.
Protiv reenja iz st. 3. i 4. ovog lana nije dozvoljena alba.

lan 92
Ukoliko u predlogu za nastavak postupka tuilac ne preinai tubu postavljanjem utvrujueg umesto
obavezujueg tubenog zahteva, nadleni sud e nastaviti postupak i odbaciti tubu kao nedozvoljenu.

Zabrana izvrenja i namirenja

lan 93
Od dana otvaranja steajnog postupka ne moe se protiv steajnog dunika, odnosno nad njegovom
imovinom, odrediti i sprovesti prinudno izvrenje, niti bilo koja mera postupka izvrenja osim izvrenja koja
se odnose na obaveze steajne mase i trokova steajnog postupka.
Postupci iz stava 1. ovog lana koji su u toku obustavljaju se.
U sluaju izricanja mere zabrane izvrenja i namirenja iz lana 62. stav 2. ovog zakona ili u sluaju
zabrane izvrenja i namirenja iz stava 1. ovog lana, steajni dunik, odnosno steajni upravnik su duni
da obezbede adekvatnu zatitu imovine, na nain kojim e osigurati da vrednost i stanje imovine ostanu
nepromenjeni.
Steajni sudija, na pisani zahtev razlunog poverioca, moe da donese odluku o ukidanju ili uslovljavanju
mera obezbeenja iz lana 62. stav 2. taka 4) ovog zakona ili zabrane izvrenja ili namirenja iz stava 1.
ovog lana u odnosu na imovinu koja je predmet razlunog prava ako:
1) steajni dunik ili steajni upravnik nisu na adekvatan nain zatitili predmetnu imovinu koja je predmet
razlunog prava tako da je njena bezbednost izloena riziku;
2) se vrednost predmetne imovine smanjuje, a nema druge mogunosti da se obezbedi primerena i
efikasna zatita od smanjenja vrednosti imovine.
3) (brisana)
Steajni sudija, na pisani zahtev razlunog poverioca koji sadri procenu vrednosti imovine koja je
predmet razlunog prava, sainjenu od strane ovlaenog strunog lica najkasnije godinu dana pre
otvaranja steajnog postupka, donosi odluku o ukidanju ili uslovljavanju mera obezbeenja iz lana 62.
stav 2. taka 4) ovog zakona ili zabrane izvrenja ili namirenja iz stava 1. ovog lana u odnosu na imovinu
koja je predmet razlunog prava, ako je vrednost predmetne imovine manja od iznosa obezbeenog
potraivanja tog poverioca, a predmetna imovina nije od kljunog znaaja za reorganizaciju.
O zahtevu iz st. 4. i 5. ovog lana steajni sudija odluuje u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.
Na predlog razlunog poverioca, steajni sudija moe da donese odluku o adekvatnoj zatiti imovine koja
je predmet obezbeenja njegovog potraivanja odreivanjem sledeih mera:

1) isplata redovnih novanih nadoknada razlunom poveriocu, iji je iznos jednak iznosu za koji se
umanjuje vrednost imovine ili nadoknada za stvarne ili predviene gubitke;
2) zamena imovine ili odreivanje dodatne obezbeene imovine dovoljne da nadoknadi smanjenje
vrednosti ili gubitak;
3) podela prihoda ili dela prihoda dobijenih korienjem imovine koja je predmet obezbeenog
potraivanja razlunom poveriocu, do visine njegovog obezbeenog potraivanja ili predaja sredstava
dobijenih otuenjem ove imovine, ako je imovinu otuio steajni dunik pre ili tokom prethodnog steajnog
postupka;
4) popravka, odravanje, osiguranje ili mere posebnog obezbeivanja i uvanja imovine;
5) druge zatitne mere ili druge vrste nadoknada za koje steajni sudija smatra da e zatititi vrednost
imovine razlunog poverioca.

7. Posledice otvaranja steajnog postupka na pravne poslove

Pravo na izbor u sluaju dvostranoteretnog ugovora
lan 94
Ako steajni dunik i njegov saugovara do otvaranja steajnog postupka nisu u celosti ili delimino izvrili
dvostranoteretni ugovor koji su zakljuili, steajni upravnik moe, umesto steajnog dunika, ispuniti
ugovor i traiti ispunjenje od druge strane.
Ako steajni upravnik odbije ispunjenje, saugovara steajnog dunika moe ostvariti svoje potraivanje
kao steajni poverilac.
Ako saugovara steajnog dunika pozove steajnog upravnika da se izjasni o ispunjavanju ugovora,
steajni upravnik je duan da saugovaraa steajnog dunika, u roku od 15 dana od dana prijema poziva,
pismeno obavesti o tome da li namerava da ispuni ugovor.
Ako steajni upravnik ostane kod ispunjenja ugovora pa u toku steajnog postupka prestane da ga
izvrava, potraivanje po osnovu tog ugovora smatra se obavezom steajne mase.
Odredbe ovog lana primenjuju se na sve dvostranoteretne ugovore, osim ako je ovim zakonom za
odreene ugovore drugaije propisano.

Finansijski lizing
lan 95
Ako se steajni postupak otvori nad primaocem lizinga, davalac lizinga podnosi zahtev da mu se iz steaja
izlui predmet lizinga, pod uslovima iz ovog lana.
Zabrana izvrenja i namirenja iz lana 93. ovog zakona shodno se primenjuje i na ostvarivanje prava
davaoca lizinga na izluenje iz steaja predmeta lizinga do odluke o bankrotstvu steajnog dunika,
odnosno do potvrivanja usvojenog plana reorganizacije. Obaveze steajnog dunika prema davaocu
lizinga koje dospevaju nakon otvaranja steajnog postupka smatraju se obavezama steajne mase.
U sluaju da steajni dunik ili steajni upravnik nisu na adekvatan nain zatitili predmet lizinga tako da je
njegova bezbednost izloena riziku davalac lizinga moe zahtevati ukidanje ili uslovljavanje mera
obezbeenja, odnosno ukidanje zabrane izvrenja i namirenja.

Na odluivanje po zahtevu iz stava 3. ovog lana primenjuje se lan 93. stav 5. ovog zakona.
Davalac lizinga moe zahtevati i primenu mera zatite iz lana 93. stav 6. taka 4) i 5) ovog zakona.
Steajni sudija moe, na predlog steajnog upravnika, i pre odluke o bankrotstvu steajnog dunika,
odnosno usvajanja plana reorganizacije da naloi predaju davaocu lizinga predmeta lizinga koji nije od
kljunog znaaja za reorganizaciju steajnog dunika.
U sluaju odluke o bankrotstvu davalac lizinga ima pravo na izluenje predmeta lizinga, a steajni sudija
bez odlaganja odluuje o zahtevu iz stava 1. ovog lana. Ako je izluni zahtev usvojen, steajni upravnik
je duan da preda predmet lizinga davaocu lizinga bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od
donoenja odluke o bankrotstvu, u suprotnom davalac lizinga ima pravo da zahteva povraaj dravine i
izvrenje na predmetu lizinga u skladu sa ugovorom odnosno zakonom. Izuzetno, steajni sudija moe, na
predlog steajnog upravnika i uz saglasnost odbora poverilaca, odbiti izluni zahtev i odrediti isplatu
punog ugovorenog iznosa lizing naknade. Ukoliko takva isplata nije izvrena u roku od 30 dana od
donoenja odluke o bankrotstvu, davalac lizinga ima pravo da zahteva povraaj dravine i izvrenje na
predmetu lizinga u skladu sa ugovorom odnosno zakonom.
U sluaju reorganizacije, steajni dunik odnosno steajni upravnik je duan da predmet lizinga preda
davaocu lizinga u roku od osam dana od dana potvrivanja usvojenog plana reorganizacije, ukoliko
usvojeni plan reorganizacije ne predvia nastavak korienja predmeta lizinga i plaanje lizing naknada u
skladu sa ugovorom o lizingu.
Ako steajni dunik odnosno steajni upravnik ne izvri predaju predmeta lizinga u skladu sa stavom 7.
ovog lana, odnosno ne izvrava obaveze iz ugovora o lizingu nakon potvrivanja usvojenog plana
reorganizacije, davalac lizinga ima pravo da zahteva povraaj dravine i izvrenje na predmetu lizinga u
skladu sa ugovorom odnosno zakonom.

Fiksni poslovi
lan 96
Ako je vreme ispunjenja obaveze iz fiksnog ugovora nastupilo posle otvaranja steajnog postupka,
saugovara steajnog dunika ne moe traiti ispunjenje, ali moe traiti naknadu zbog neispunjenja kao
steajni poverilac.
Naknada zbog neispunjenja iz stava 1. ovog lana odreuje se u visini razlike izmeu ugovorene i trine
cene koja u mestu ispunjenja vai za fiksne ugovore na dan otvaranja steajnog postupka.

Primena pravila na druge poslove sa ugovorenim rokom

lan 97
Odredbe l. 94. i 96. ovog zakona shodno se primenjuju i na pravne poslove ako su predmet ugovora
inidbe, kao to su predaja hartija od vrednosti, isporuka plemenitih metala, novane inidbe koje se
ispunjavaju u stranoj valuti i drugo, a ugovoreno vreme ili rok ispunjenja su nastupili posle otvaranja
steajnog postupka.

Nalozi i ponude
lan 98
Nalog koji je izdao steajni dunik gubi dejstvo danom otvaranja steajnog postupka, ako steajni
upravnik ne odlui drugaije.

Ponude uinjene steajnom duniku ili ponude koje je uinio steajni dunik koje nisu prihvaene do dana
otvaranja steajnog postupka prestaju da vae danom otvaranja steajnog postupka, ako steajni
upravnik ne odlui drugaije.

Zakup
lan 99
Zakup nepokretnosti ne prestaje otvaranjem steajnog postupka.
Saugovara steajnog dunika moe svoja prava koja su nastala pre otvaranja steajnog postupka prema
steajnom duniku ostvarivati samo kao steajni poverilac.
Ugovore o zakupu steajni upravnik moe otkazati nezavisno od zakonskih i ugovorenih rokova, sa
otkaznim rokom od 30 dana. Pravo na naknadu tete zbog otkaza zakupa zakupodavac ostvaruje u
iznosu koji ne moe biti vii od iznosa polugodinje zakupnine.
Saugovara steajnog dunika ne moe otkazati zakup zbog neplaanja zakupnine ili zbog pogoranja
imovinskog stanja steajnog dunika posle podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka.
Ako ugovor o zakupu ostane na snazi steajni dunik je u obavezi da uredno plaa ugovorenu zakupninu,
a potraivanje po osnovu tog ugovora smatra se obavezom steajne mase.
Ako je steajni postupak otvoren pre nego to je steajni dunik uao u nepokretnost kao zakupac,
steajni upravnik i saugovara steajnog dunika mogu odustati od ugovora o zakupu u roku od 30 dana
od dana otvaranja steajnog postupka, a po isteku tog roka shodno se primenjuju odredbe st. 3. do 5.
ovog lana.
Steajni upravnik moe imovinu steajne mase izdati u zakup, ali najdue do prodaje imovine koja je
predmet zakupa.

Roba u prevozu
lan 100
Saugovara steajnog dunika odnosno prodavac ili njegov komisionar, kome cena nije isplaena u
celosti, moe traiti da mu se vrati roba koja je poslata steajnom duniku, a do dana otvaranja steajnog
postupka nije prispela u mesto opredeljenja, odnosno nije preuzeta od steajnog dunika - pravo na
potragu.
Ako je steajni dunik preuzeo robu koja je stigla u mesto opredeljenja pre otvaranja steajnog postupka
samo na uvanje, prodavac nema pravo na potragu, ali moe ostvariti svoja prava kao izluni poverilac po
optim pravilima.

VI STEAJNA MASA
1. Obim i sastav steajne mase
Pojam steajne mase
lan 101
Steajna masa je celokupna imovina steajnog dunika u zemlji i inostranstvu na dan otvaranja steajnog
postupka, kao i imovina koju steajni dunik stekne tokom steajnog postupka.

U pogledu imovine steajnog dunika koja se nalazi u inostranstvu primenjuju se odredbe ovog zakona
kojima se ureuje meunarodni steaj, ukoliko je takva imovina predmet stranog postupka.

Izluna prava i naknada za izluna prava

lan 102
Ako je izluno pravo upisano u zemljinu ili u drugu javnu knjigu ili registar, teret dokazivanja da stvar na
kojoj postoji takvo pravo ulazi u steajnu masu pada na steajnog dunika.
Ako je stvar na kojoj postoji izluno pravo steajni dunik neovlaeno otuio pre otvaranja steajnog
postupka, izluni poverilac moe zahtevati da se na njega prenese pravo na protivinidbu ako ona jo nije
izvrena, a ako je izvrena, ima pravo na naknadu tete kao steajni poverilac.
Ako je stvar na kojoj postoji izluno pravo steajni dunik neovlaeno otuio u toku steajnog postupka,
odnosno prethodnog steajnog postupka, izluni poverilac moe da zahteva da se na njega prenese
pravo na protivinidbu, ako protivinidba jo uvek nije izvrena, ili da zahteva protivinidbu iz steajne
mase, ako se stvar iz steajne mase jo uvek moe izluiti, ili da zahteva naknadu trine vrednosti te
stvari i naknadu za pretrpljenu tetu, koja se namiruje kao obaveza steajne mase.

Trokovi steajnog postupka

lan 103
Trokovi steajnog postupka obuhvataju:
1) sudske trokove steajnog postupka;
2) nagrade i naknade steajnom upravniku i/ili privremenom steajnom upravniku;
3) druge izdatke za koje je zakonom predvieno da se namiruju kao trokovi steajnog postupka.

Obaveze steajne mase

lan 104
Obaveze steajne mase su obaveze:
1) koje su prouzrokovane radnjama steajnog upravnika ili na drugi nain upravljanjem, unovenjem i
podelom steajne mase, a koje ne spadaju u trokove steajnog postupka;
2) iz dvostranoteretnog ugovora, ako se njegovo ispunjenje trai za steajnu masu ili mora uslediti nakon
otvaranja steajnog postupka;
3) koje su nastale neosnovanim obogaenjem steajne mase;
4) prema zaposlenima steajnog dunika, nastale nakon otvaranja steajnog postupka.
Obaveze steajne mase su i obaveze iz stava 1. ovog lana koje su nastale tokom prethodnog steajnog
postupka ako se steajni postupak otvori.

2. Upravljanje imovinom i pravima

Preuzimanje steajne mase

lan 105
Otvaranjem steajnog postupka steajni upravnik preuzima u dravinu celokupnu imovinu koja ulazi u
steajnu masu i njome upravlja.
Ako steajni dunik ili tree lice odbije da izvri predaju stvari koje ulaze u imovinu steajnog dunika,
steajni upravnik e od steajnog sudije zatraiti da hitno naloi i sprovede prinudno izvrenje. Uz nalog
za predaju stvari, steajni sudija moe prema steajnom duniku ili treem licu odrediti i mere prinude radi
sprovoenja izvrenja. U tom sluaju lice koje je odbilo da preda stvari koje ulaze u imovinu steajnog
dunika i koje ne postupi po nalogu suda odgovara za tetu koja je nastala usled takvog postupanja.
Ako se u imovini steajnog dunika nau gotov novac, hartije od vrednosti ili dragocenosti, steajni
upravnik odreuje nain njihovog uvanja ili ulaganja uz saglasnost odbora poverilaca.

Popis i peaenje
lan 106
Steajni upravnik popisuje stvari koje ulaze u steajnu masu, uz naznaenje njihove procene u visini
oekivanog unovenja. Ako je to potrebno, steajni upravnik e, uz saglasnost steajnog sudije, procenu
vrednosti stvari poveriti vetaku.
Steajni upravnik moe, poto je preuzeo steajnu masu, pre popisa stvari ili posle njega, prema
okolnostima, zatraiti da slubeno lice steajnog suda zapeati prostorije u kojima se nalaze stvari
steajnog dunika.
Steajni dunik obavetava steajnog sudiju i odbor poverilaca o peaenju i skidanju peata.

Lista poverilaca
lan 107
Steajni upravnik je duan da sastavi listu svih poverilaca za koje je saznao iz poslovnih knjiga i ostale
dokumentacije steajnog dunika, iz drugih podataka, kao i iz prijave potraivanja.
U listi iz stava 1. ovog lana posebno se evidentiraju razluni, zaloni i izluni poverioci i zaposleni kod
steajnog dunika za iznose neisplaenih zarada.
Za svakog poverioca u listi se navode podaci o:
1) poslovnom imenu odnosno imenu i seditu odnosno prebivalitu sa kontakt adresom;
2) iznosu potraivanja, sa odreivanjem glavnog duga i obraunom kamata;
3) pravnom osnovu potraivanja;
4) stvarima na kojima postoji razluno ili izluno potraivanje.
Izuzetno od stava 3. ovog lana, za zalone poverioce u listi navode se podaci iz stava 3. ta. 1) i 4) ovog
lana.

Popis dunika steajnog dunika

lan 108

Steajni upravnik je duan da sastavi listu dunika steajnog dunika, sa podacima iz lana 107. stav 3.
ovog zakona.

Poetni steajni bilans i izvetaj o ekonomsko-finansijskom poloaju

lan 109
Steajni upravnik je duan da u roku od 30 dana od dana preuzimanja imovine i prava steajnog dunika
sastavi poetni steajni bilans u kom e navesti i uporediti aktivu i pasivu steajnog dunika.
Na predlog steajnog upravnika, rok iz stava 1. ovog lana steajni sudija moe produiti iz opravdanih
razloga, ali najvie za pet dana.
Steajni upravnik je duan da podnese sudu i odboru poverilaca poetni steajni bilans sa izvetajem o
ekonomsko-finansijskom poloaju steajnog dunika sa procenom mogunosti reorganizacije najkasnije
pet dana pre dana odravanja prvog poverilakog roita.

Poslovne knjige
lan 110
Poslovne knjige steajnog dunika posle otvaranja steajnog postupka vodi steajni upravnik ili lice koje
on odredi.
Otvaranjem steajnog postupka smatra se da je poela nova poslovna godina.
Steajni sudija moe da postavi ovlaenog revizora za ocenu zavrnog rauna odnosno poetnog
steajnog bilansa.

VII UTVRIVANJE POTRAIVANJA

Prijavljivanje potraivanja
lan 111
Poverioci prijave potraivanja podnose nadlenom sudu u pisanom obliku. U prijavi se naroito mora
naznaiti:
1) naziv, odnosno ime i sedite odnosno prebivalite poverioca sa kontakt adresom;
2) matini broj pravnog lica, odnosno jedinstveni matini broj graana za fizika lica;
3) broj poslovnog ili tekueg rauna;
4) pravni osnov potraivanja;
5) iznos potraivanja i to posebno iznos glavnog potraivanja sa obraunom kamate;
6) stvar na kojoj je poverilac stekao razluno pravo ukoliko se radi o obezbeenom potraivanju i iznos
njegovog potraivanja koji nije obezbeen, ako njegovo potraivanje nije u celini obezbeeno;
7) odreeni zahtev poverioca, shodno odredbama o sadrini tube zakona kojim se ureuje parnini
postupak.

Poverioci koji imaju potraivanja u stranoj valuti prijavljuju ih u valuti potraivanja.

Ako se prijavljuju potraivanja o kojima se vodi parnica, u prijavi se navodi sud pred kojim tee postupak
sa oznakom spisa.
Solidarni sadunici i jemci steajnog dunika mogu, kao steajni poverioci, traiti da im se vrati ono to su
za steajnog dunika platili posle dana otvaranja steajnog postupka, ako prema steajnom duniku imaju
pravo regresa.
Prijave se mogu podneti po isteku roka odreenog reenjem steajnog sudije, ali najkasnije u roku od 120
dana od dana objavljivanja oglasa u "Slubenom glasniku Republike Srbije", a sve prijave podnete po
isteku roka od 120 dana bie odbaene kao neblagovremene.
Poverilac koji je prijavio potraivanje u steajnom postupku duan je da u prijavi potraivanja navede i da
li postoje jemci za obavezu steajnog dunika, kao i da o podnetoj prijavi potraivanja blagovremeno
obavesti jemce.
Poverilac je duan da obavesti steajnog upravnika o svakoj naplati potraivanja od jemca, u roku od
osam dana od dana izvrene naplate.
Trokove odravanja dopunskog roita za ispitivanje potraivanja iz stava 5. ovog lana duan je da
predujmi podnosilac prijave. Ako se u roku koji odredi sud ne poloi predujam, prijava e se odbaciti.

Izluno potraivanje
lan 112
Izluni poverilac podnosi zahtev da mu se iz steaja izlui stvar koja ne ulazi u steajnu masu.
Steajni upravnik je duan da u roku od 20 dana od dana prijema zahteva obavesti poverioca da li
prihvata zahtev za izluenje ili odbija takav zahtev poverioca, kao i da precizira rok u kom e omoguiti
povraaj stvari izlunom poveriocu.
Rok iz stava 2. ne moe biti dui od deset dana od dana prihvatanja zahteva izlunog poverioca, osim u
sluaju da steajni sudija iz opravdanih razloga odobri produenje ovog roka.
Ako steajni upravnik odbije da izlui stvar iz steajne mase, protiv te odluke poverilac ima pravo na
primedbu steajnom sudiji u roku od pet dana od prijema obavetenja od steajnog upravnika.
Ako steajni sudija ospori pravo na izluenje stvari, poverilac svoje pravo moe ostvarivati u drugim
sudskim postupcima.
Ako izluni poverilac ne podnese zahtev za izluenje do momenta prodaje imovine koja je predmet
zahteva, izluni poverilac svoja prava moe ostvarivati samo u drugim postupcima, u skladu sa zakonom.

Postupak utvrivanja potraivanja i lista potraivanja

lan 113
Posle isteka roka za prijavljivanje potraivanja steajni sudija dostavlja sve prijave potraivanja steajnom
upravniku.
Steajni upravnik utvruje osnovanost, obim i isplatni red svakog potraivanja i o tome sainjava listu
priznatih i osporenih potraivanja.

Potraivanje prijavljeno na osnovu izvrne isprave moe se osporiti ako je:

1) izvrna isprava ukinuta, ponitena, preinaena ili stavljena van snage;
2) potraivanje prestalo na osnovu injenice koja je nastupila nakon izvrnosti;
3) protekao rok u kome se po zakonu moe traiti izvrenje;
4) potraivanje nije prelo na steajnog poverioca, odnosno ako obaveza nije prela na steajnog
dunika;
5) izvrna isprava takva da bi radnja njenog izvrenja mogla biti predmet pobijanja u skladu sa ovim
zakonom.
Steajni upravnik je duan da najkasnije deset dana pre dana odravanja ispitnog roita dostavi listu
potraivanja steajnom sudiji, koji je duan da je objavi na oglasnoj i elektronskoj oglasnoj tabli suda ili da,
ukoliko je lista nesrazmerno velika, na oglasnoj i elektronskoj oglasnoj tabli suda istakne obavetenje o
mestu gde se lista nalazi.
Steajni upravnik je duan da izvri linu dostavu obavetenja onim poveriocima ija su potraivanja
osporena, najkasnije 15 dana pre odravanja ispitnog roita. Na zahtev poverioca ije je potraivanje
osporeno, steajni upravnik je duan da zajedno sa poveriocem pregleda ponovo njegovu prijavu sa
dodatnim dokazima i da posle toga odlui konano da li e priznati ili osporiti potraivanje.
Ako steajni upravnik ne postupi u skladu sa stavom 5. ovog lana, poverilac ije potraivanje je osporeno
moe uloiti primedbu o kojoj odluuje steajni sudija.
Ako steajni upravnik posle ponovnog pregleda prijave promeni svoju odluku, duan je da ispravi listu iz
stava 2. ovog lana.

Ispitno roite
lan 114
Konana lista o svim prijavama potraivanja sainjava se na ispitnom roitu.
Na ispitno roite se poziva steajni upravnik i poverioci, a moe se pozvati i steajni dunik, kao i lica
koja su obavljala poslove kod steajnog dunika, a mogu da prue podatke o postojanju i visini
potraivanja, kao i revizori koji su vrili pregled poslovanja steajnog dunika.
Ispitno roite e se odrati i ako mu ne prisustvuju svi poverioci koji su prijavili svoja potraivanja.
Poverioci mogu osporavati prijavljena potraivanja drugih poverilaca do zakljuenja ispitnog roita na
kome se ispituju njihove prijave potraivanja.

Medijacija
lan 115
Poverilac osporenog potraivanja, odnosno steajni upravnik uz saglasnost odbora poverilaca, moe
predloiti reavanje spornog odnosa putem medijacije, u skladu sa zakonom kojim se ureuje postupak
medijacije.

Ukoliko do zakljuenja ispitnog roita postoji saglasnost steajnog upravnika i odbora poverilaca,
odnosno poverioca osporenog potraivanja, o reenju spornog potraivanja putem medijacije, steajni
sudija e sporne prijave izdvojiti iz liste potraivanja.
Postupak medijacije moe trajati najdue 30 dana od dana zakljuenja ispitnog roita, u kom roku je
steajni upravnik duan da obavesti steajnog sudiju o rezultatu sprovedenog postupka.
Izuzetno, u opravdanim sluajevima, na saglasan predlog svih uesnika u postupku posredovanja,
steajni sudija moe odobriti produenje roka iz stava 3. ovog lana, a najdue do isteka roka od 60 dana
od dana zakljuenja ispitnog roita.
Poverilac koji je po sprovedenom postupku medijacije, utvrdio svoje potraivanje, ima pravo da trai da se
uvrsti u listu utvrenih potraivanja u skladu sa ovim zakonom.
Poverilac osporenog potraivanja koje po isteku roka iz st. 3. i 4. ovog lana nije utvreno u sprovedenom
postupku medijacije stie status poverioca osporenog potraivanja.

Utvrena potraivanja
lan 116
Potraivanje se smatra utvrenim ako nije osporeno od strane steajnog upravnika ili od strane poverilaca
do zakljuenja ispitnog roita.
Steajni sudija e usvojiti konanu listu na osnovu liste potraivanja koju je sastavio steajni upravnik i na
osnovu izmena unetih na roitu. Konana lista sadri podatke o svim prijavljenim potraivanjima, o tome
ko ih je osporio i u kom iznosu su utvrena, odnosno osporena, kao i potraivanja o kojima e biti donet
zakljuak o listi utvrenih i osporenih potraivanja.
Na osnovu konane liste iz stava 2. ovog lana steajni sudija donosi zakljuak o listi utvrenih i
osporenih potraivanja.
Zakljuak o listi utvrenih i osporenih potraivanja dostavlja se steajnom upravniku i svakom steajnom
poveriocu i objavljuje se na oglasnoj tabli suda.
Konana lista kojom se utvruje potraivanje i njegov isplatni red obavezujua je za steajnog dunika i za
sve steajne poverioce.
Zakljuak iz stava 3. ovog lana dostavlja se steajnom upravniku i svakom steajnom poveriocu ije je
potraivanje osporeno i koji je upuen na parnicu i objavljuje se na oglasnoj tabli suda.
Steajni poverilac koji dokae svoje potraivanje u parnici na koju je upuen, ima pravo da trai
ispravljanje konane liste utvrenih potraivanja.
Ukoliko je u zakljuku o listi utvrenih i osporenih potraivanja steajni sudija dao steajnom upravniku ili
poveriocu pogrean uput na parnicu, lice koje je pogreno upueno na parnicu moe podneti zahtev za
ispravku zakljuka u roku od pet dana od dana prijema zakljuka, odnosno od dana objavljivanja zakljuka
na oglasnoj i elektronskoj oglasnoj tabli suda, uz potovanje propisa kojima se ureuje zatita podataka o
linosti, o kome je steajni sudija duan da odlui u roku od tri dana.
Do donoenja odluke steajnog sudije po zahtevu iz stava 8. ovog lana ne teku rokovi za pokretanje ili
nastavak parninih postupaka po uputu steajnog sudije.

Osporena potraivanja

lan 117
Poverilac ije je potraivanje osporeno upuuje se na parnicu, odnosno na nastavak prekinutog parninog
postupka radi utvrivanja osporenog potraivanja, koju moe da pokrene, odnosno nastavi u roku od 15
dana od dana prijema zakljuka iz lana 116. ovog zakona, odnosno od dana isteka roka za medijaciju u
skladu sa lanom 115. ovog zakona.
Poverilac koji nije pokrenuo parnicu ili traio nastavak prekinute parnice u roku iz stava 1. ovog lana, gubi
to pravo i svojstvo steajnog poverioca.
Poverilac koji je osporio potraivanje drugog poverioca priznato od strane steajnog upravnika, upuuje se
na parnicu, u skladu sa stavom 1. ovog lana. Osporeno potraivanje smatra se priznatim ako poverilac
koji je osporio potraivanje drugog poverioca ne pokrene parnicu u zakonom propisanom roku.
Poverilac koji je upuen na parnicu duan je da o pokretanju parnice odnosno o nastavku prekinute
parnice obavesti postupajueg steajnog sudiju u roku od 15 dana od dana pokretanja ili nastavka
parnice.
Ako poverilac iz stava 1. ovog lana ne obavesti steajnog sudiju o pokretanju parnice, odgovoran je za
trokove i tetu prouzrokovanu proputanjem.
U sluaju osporavanja potraivanja prijavljenih na osnovu izvrne isprave steajni sudija zakljukom
upuuje steajnog upravnika ili poverioca koji je osporio potraivanje na parnicu u skladu sa stavom 1.
ovog lana. Osporeno potraivanje smatra se priznatim ako steajni upravnik ili poverilac ne pokrene
parnicu u zakonom propisanom roku.

Prenos potraivanja
lan 117a
Utvrena i osporena potraivanja u steajnom postupku mogu biti predmet prenosa.
Ugovor o prenosu potraivanja zakljuuju ustupilac i primalac potraivanja, s tim da se potpisi ugovornih
strana overavaju u skladu sa zakonom kojim se ureuje overavanje potpisa, rukopisa i prepisa, a steajni
dunik se pisanim putem obavetava o izvrenom prenosu.
Primalac ima ista prava kao ustupilac, a dunik moe prema primaocu isticati iste prigovore koje je imao i
prema ustupiocu, kao i prigovore koje ima samo u odnosu na primaoca, a u skladu sa ovim zakonom.
Prenos potraivanja iz stava 1. ovog lana moe se vriti u postupku reorganizacije, a u postupku
bankrotstva do donoenja reenja o glavnoj deobi.

Postupak o osporenom potraivanju

lan 118
Ako u trenutku otvaranja steajnog postupka tee parnica o potraivanju, steajni upravnik e preuzeti
parnicu u stanju u kom se ona nalazi u trenutku otvaranja steajnog postupka.
Ako se parnica iz stava 1. ovog lana ne vodi pred steajnim sudom, sud pred kojim se vodi parnica e
prekinuti postupak, a po stavljanju predloga za nastavak postupka oglasie se nenadlenim i predmet
ustupiti steajnom sudu. Protiv reenja o ustupanju predmeta nije dozvoljena alba.
Pravnosnana odluka o osporenom potraivanju ima dejstvo prema steajnom duniku i prema svim
poveriocima steajnog dunika.

Odluka doneta po vanrednom pravnom leku nema dejstvo prema poveriocima u pogledu isplata primljenih
na osnovu reenja o glavnoj deobi.

VIII POBIJANJE PRAVNIH RADNJI STEAJNOG DUNIKA

Opti uslovi
lan 119
Pravne poslove i druge pravne radnje zakljuene odnosno preduzete pre otvaranja steajnog postupka,
kojima se naruava ravnomerno namirenje steajnih poverilaca ili oteuju poverioci, kao i pravne poslove
i druge pravne radnje kojima se pojedini poverioci stavljaju u pogodniji poloaj (u daljem tekstu:
pogodovanje poverilaca), mogu pobijati steajni upravnik, u ime steajnog dunika i poverioci, u skladu sa
odredbama ovog zakona.
Proputanje zakljuenja pravnog posla odnosno proputanje preduzimanja radnje, u pogledu pobijanja,
izjednaava se sa pravnim poslom odnosno sa pravnom radnjom.
Pobijati se mogu i pravni poslovi, pravne i procesne radnje na osnovu kojih je doneta izvrna isprava ili
koje su preduzete po osnovu izvrne isprave ili u postupku prinudnog izvrenja, ako ispunjavaju uslov iz
stava 1. ovog lana. Ako zahtev za pobijanje bude usvojen, prestaje dejstvo izvrne isprave prema
steajnoj masi.
Pobijanje se moe vriti od dana otvaranja steajnog postupka do dana odravanja roita za glavnu
deobu.

Uobiajeno namirenje
lan 120
Pravni posao ili druga pravna radnja preduzeti u poslednjih est meseci pre podnoenja predloga za
pokretanje steajnog postupka, kojima se jednom poveriocu prua obezbeenje ili daje namirenje na
nain i u vreme koji su u skladu sa sadrinom njegovog prava (u daljem tekstu: uobiajeno namirenje),
mogu se pobijati ako je u vreme kada su preduzeti steajni dunik bio nesposoban za plaanje, a
poverilac je znao ili morao znati za njegovu nesposobnost plaanja.
Pravni posao ili druga pravna radnja uobiajenog namirenja mogu se pobijati i kada su preduzeti posle
podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka, ako je poverilac znao ili je morao znati da je
steajni dunik nesposoban za plaanje ili je znao da je podnet predlog za pokretanje steajnog postupka.
Smatrae se da je poverilac znao ili morao znati za nesposobnost plaanja steajnog dunika ili za
predlog za pokretanje steajnog postupka ako je znao za okolnosti iz kojih se na nesumnjiv nain moe
zakljuiti da postoji nesposobnost plaanja, posebno ako je raun dunika bio u neprekidnoj blokadi u
trajanju od najmanje 30 dana, odnosno da je stavljen predlog za pokretanje steajnog postupka.
Za lice koje je bilo povezano sa steajnim dunikom u vreme preduzimanja pravnog posla ili druge pravne
radnje smatra se da je znalo ili moralo znati za nesposobnost za plaanje ili za predlog za pokretanje
steajnog postupka.

Neubiajeno namirenje
lan 121

Pravni posao ili pravna radnja kojima se jednom poveriocu prua obezbeenje ili daje namirenje koje on
uopte nije imao pravo da trai ili je imao pravo da trai ali ne na nain i u vreme kada je preduzeto, mogu
se pobijati ako su preduzeti u poslednjih dvanaest meseci pre podnoenja predloga za pokretanje
steajnog postupka.

Neposredno oteenje poverilaca

lan 122
Pravni posao ili pravna radnja steajnog dunika kojim se poverioci neposredno oteuju moe se pobijati
ako je:
1) preduzet u poslednjih est meseci pre podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka, a u
vreme zakljuenja posla steajni dunik je bio nesposoban za plaanje i ako je saugovara steajnog
dunika znao za njegovu nesposobnost plaanja;
2) posao zakljuen posle podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka, a saugovara steajnog
dunika je znao ili je morao znati da je steajni dunik nesposoban za plaanje ili da je stavljen predlog za
pokretanje steajnog postupka;
3) u pitanju preduzimanje ili proputanje preduzimanja pravne radnje steajnog dunika kojom on gubi
neko svoje pravo ili zbog koje on to pravo vie ne moe ostvariti, a radnja je preduzeta ili proputena u
poslednjih est meseci pre podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka.
Smatrae se da je saugovara znao ili je morao znati za nesposobnost plaanja steajnog dunika ili za
predlog za pokretanje steajnog postupka ako je znao za okolnosti iz kojih se na nesumnjiv nain moe
zakljuiti da postoji nesposobnost plaanja, posebno ako je raun dunika bio u neprekidnoj blokadi u
trajanju od najmanje 30 dana, odnosno da je podnet predlog za pokretanje steajnog postupka.
U sluaju iz stava 1. ovog lana shodno se primenjuju odredbe lana 120. st. 3. i 4. ovog zakona.

Namerno oteenje poverilaca

lan 123
Pravni posao odnosno pravna radnja zakljueni odnosno preduzeti u poslednjih pet godina pre
podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka ili posle toga, sa namerom oteenja jednog ili
vie poverilaca, mogu se pobijati ako je saugovara steajnog dunika znao za nameru steajnog
dunika. Znanje namere se pretpostavlja ako je saugovara steajnog dunika znao da steajnom
duniku preti nesposobnost plaanja i da se radnjom oteuju poverioci.
Obezbeenje koje je steajni dunik dao za zajam, odnosno druge pravne radnje koje u ekonomskom
pogledu odgovaraju odobravanju zajmova, licu povezanom sa steajnim dunikom, u smislu ovog zakona,
osim lica koje se u okviru svoje redovne delatnosti bavi davanjem kredita ili zajmova, u trenutku kada je
bilo trajnije nesposobno za plaanje u smislu ovog zakona ili u roku od godinu dana pre dana otvaranja
steajnog postupanja nad drutvom, ne proizvodi pravno dejstvo u postupku steaja nad drutvom.
Ako je steajni dunik u poslednjoj godini pre otvaranja steaja vratio kredit ili zajam licu povezanom sa
steajnim dunikom u smislu ovog zakona, osim licu koje se u okviru svoje redovne delatnosti bavi
davanjem kredita, smatrae se da je izvrio radnju namernog oteenja poverilaca koja je podobna za
pobijanje.

Poslovi i radnje bez naknade ili uz neznatnu naknadu

lan 124

Pravni posao i pravna radnja steajnog dunika bez naknade ili uz neznatnu naknadu mogu se pobijati
ako su zakljueni odnosno preduzeti u poslednjih pet godina pre podnoenja predloga za pokretanje
steajnog postupka.
Pravnom radnjom steajnog dunika bez naknade smatra se i proputanje ulaganja albe, prigovora,
odgovora na tubu ili izostanak sa roita, ako je saugovara steajnog dunika stekao neku imovinsku
korist.
Ne mogu se pobijati uobiajeni prigodni darovi, nagradni darovi, kao ni darovi uinjeni iz zahvalnosti niti
izdvajanja u humanitarne svrhe, pod uslovom da su u vreme kada su uinjeni bili srazmerni finansijskim
mogunostima steajnog dunika i uobiajeni za privrednu granu kojoj steajni dunik pripada.
Odricanje od nasledstva smatra se pravnom radnjom steajnog dunika bez naknade.

Povezana lica
lan 125
Povezanim licima steajnog dunika u smislu ovog zakona smatraju se:
1) direktor, lan organa upravljanja ili organa nadzora steajnog dunika;
2) lan steajnog dunika koji za njegove obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom;
3) lan ili akcionar sa znaajnim ueem u kapitalu steajnog dunika;
4) pravno lice koje steajni dunik kontrolie u smislu zakona kojim se ureuju privredna drutva;
5) lica koja zbog svog posebnog poloaja u drutvu imaju pristup poverljivim informacijama ili imaju
mogunost da se upoznaju sa finansijskim stanjem steajnog dunika;
6) lice koje je faktiki u poziciji da vri znaajniji uticaj na poslovanje steajnog dunika;
7) lice koje je srodnik po krvi u pravoj liniji bez obzira na stepen ili u pobonoj liniji do etvrtog stepena
srodstva, srodnik po tazbini do drugog stepena srodstva ili brani drug fizikih lica iz ta. 1), 2), 3), 5) i 6)
ovog lana.

Nemogunost pobijanja
lan 126
Ne mogu se pobijati pravni poslovi zakljueni odnosno pravne radnje preduzete radi:
1) izvrenja usvojenog plana reorganizacije steajnog dunika preduzete posle otvaranja steajnog
postupka;
2) nastavljanja poslova preduzetih posle otvaranja steajnog postupka;
3) isplate po menicama ili ekovima ako je druga strana morala primiti isplatu da ne bi izgubila pravo na
regres protiv ostalih meninih odnosno ekovnih obveznika.
Pravna radnja odnosno pravni posao koji se smatra uobiajenim, odnosno neuobiajenim namirenjem u
smislu ovog zakona ne moe se pobijati ako je steajni dunik istovremeno ili u kratkom periodu pre ili

posle izvrenog pravnog posla odnosno pravne radnje primio jednaku vrednost u vidu protivnaknade od
poverioca ili drugog lica, za iji raun je izvren pravni posao odnosno pravna radnja.
Pravna radnja odnosno pravni posao koji predstavlja uobiajeno ili neuobiajeno namirenje poverilaca,
odnosno kojim se poverioci neposredno oteuju ne moe se pobijati ako je radnja preduzeta, odnosno
posao zakljuen:
1) pre podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka;
2) na osnovu okvirnog ugovora iz lana 82. stav 3. ovog zakona;
3) u skladu sa uobiajenom poslovnom praksom za izvravanje ugovora takve vrste.

Rokovi
lan 127
Rokovi koji se raunaju unazad, a odnose se na pravne radnje i pravne poslove steajnog dunika koji se
mogu pobijati tubom, raunaju se do dana u mesecu koji po broju odgovara danu podnoenja predloga
za pokretanje steajnog postupka. Ako dan sa tim brojem ne postoji u poslednjem mesecu, rok se rauna
do poslednjeg dana tog meseca.
Smatra se da je pravni posao zakljuen onda kada su ispunjeni uslovi za njegovu punovanost, a ako je
za punovanost nekog pravnog posla potreban upis u zemljinu knjigu ili u registar brodova,
vazduhoplova ili patenata, odnosno u drugu javnu knjigu ili registar, smatra se da je pravni posao
zakljuen onda kada je zahtev za upis podnet odgovarajuem organu.

Radnje pobijanja
lan 128
Pravni posao ili pravna radnja steajnog dunika pobijaju se tubom.
Pravni posao ili pravna radnja steajnog dunika mogu se pobijati i podnoenjem protivtube ili prigovora
u parnici, u kom sluaju ne vai rok propisan u lanu 119. stav 4. ovog zakona.

Stranke u postupku pobijanja

lan 129
Tuioci mogu biti poverilac i steajni upravnik, u ime i za raun steajnog dunika odnosno steajne mase.
Steajni upravnik duan je pobijati pravne radnje uvek kada oceni da su ispunjeni uslovi za podnoenje
tube, bez obaveze pribavljanja saglasnosti odbora poverilaca.
Tuba se podnosi protiv lica sa kojim je pravni posao zakljuen, odnosno prema kome je pravna radnja
preduzeta (u daljem tekstu: protivnik pobijanja) i protiv steajnog dunika, ako u njegovo ime tubu nije
podneo steajni upravnik.
Tuba za pobijanje pravnog posla ili pravne radnje moe se podneti i protiv naslednika ili drugog
univerzalnog pravnog sledbenika protivnika pobijanja.
Tuba se moe podneti i protiv ostalih pravnih sledbenika protivnika pobijanja ako je:

1) pravni sledbenik znao za injenice koje predstavljaju razlog za pobijanje pravnih poslova ili radnji
njegovog prethodnika;
2) ono to je steeno pravnim poslom ili pravnom radnjom koji se pobijaju pravnom sledbeniku ustupljeno
bez naknade ili uz neznatnu naknadu.

Dejstva pobijanja
lan 130
Ako zahtev za pobijanje pravnog posla ili druge pravne radnje bude pravnosnano usvojen, pobijeni
pravni posao odnosno pravna radnja nemaju dejstva prema steajnoj masi, a protivnik pobijanja je duan
da u steajnu masu vrati svu imovinsku korist steenu na osnovu pobijenog posla ili druge radnje.
Protivnik pobijanja, nakon to vrati imovinsku korist iz stava 1. ovog lana, ima pravo da ostvaruje svoje
protivpotraivanje kao steajni poverilac, podnoenjem naknadne prijave potraivanja.

IX UNOVENJE I DEOBA STEAJNE MASE, NAMIRENJE I

ZAKLJUENJE STEAJNOG POSTUPKA
1. Unovenje steajne mase
Reenje o bankrotstvu i unovenju imovine
lan 131
Steajni sudija donosi reenje o bankrotstvu ako:
1) je oigledno da u roku za podnoenje plana reorganizacije steajni dunik ne pokazuje interesovanje za
reorganizaciju;
2) na prvom poverilakom roitu za to glasa odgovarajui broj steajnih poverilaca, u skladu sa lanom
36. stav 4. ovog zakona;
3) steajni dunik ne sarauje sa steajnim upravnikom ili odborom poverilaca radi ispunjavanja
objektivnih zahteva za pruanje podataka i obavetenja u skladu sa odredbama ovog zakona;
4) steajni dunik ne izvrava naloge steajnog sudije;
5) nijedan plan reorganizacije nije podnet u propisanom roku;
6) nijedan plan reorganizacije nije usvojen na roitu za razmatranje plana reorganizacije.
U sluaju iz stava 1. ta. 5) i 6) ovog lana steajni sudija je duan da reenje o bankrotstvu steajnog
dunika donese narednog dana po isteku propisanog roka za podnoenje plana reorganizacije, odnosno
na roitu na kome plan nije usvojen ili najkasnije u roku od dva dana od dana odravanja tog roita.
Protiv reenja iz stava 1. ovog lana albu mogu izjaviti steajni upravnik i odbor poverilaca.

Nain unovenja
lan 132

Po donoenju reenja o bankrotstvu, steajni upravnik zapoinje i sprovodi prodaju celokupne imovine ili
dela imovine steajnog dunika.
Steajni upravnik duan je da izvri procenu celishodnosti prodaje steajnog dunika kao pravnog lica,
odnosno celokupne imovine steajnog dunika u odnosu na prodaju imovine steajnog dunika u
delovima i da o tome obavesti odbor poverilaca.
Prodaja imovine vri se javnim nadmetanjem, javnim prikupljanjem ponuda ili neposrednom pogodbom, u
skladu sa ovim zakonom i u skladu sa nacionalnim standardima za upravljanje steajnom masom.
Uz saglasnost odbora poverilaca steajni upravnik moe angaovati domaa ili strana lica struna za
vrenje prodaja javnim nadmetanjem ako je predmet prodaje umetniko delo, odnosno drugi specifian
predmet prodaje za koji postoji specijalizovano trite ili ako smatra da e se takvim angaovanjem
ostvariti vea javnost prodaje i povoljnije unovenje.
Predlog prodaje iz stava 4. ovog lana mora sadrati sve uslove takve prodaje, ukljuujui i trokove
angaovanja strunih lica.
Ako se prodaja vri javnim nadmetanjem ili javnim prikupljanjem ponuda, steajni upravnik je duan da
oglasi prodaju u najmanje dva visokotirana dnevna lista koji se distribuiraju na celoj teritoriji Republike
Srbije i na internet strani ovlaene organizacije i to najkasnije 30 dana pre dana odreenog za javno
nadmetanje ili dostavljanje ponuda.
Izuzetno, ako su trokovi oglaavanja nesrazmerno visoki u odnosu na vrednost predmeta prodaje
steajni upravnik, uz saglasnost odbora poverilaca, moe oglasiti prodaju na nain drugaiji od naina
propisanog stavom 6. ovog lana.
Oglas naroito sadri uslove i rokove prodaje, kao i podatke o tome kada i gde potencijalni kupci mogu da
vide imovinu koja se prodaje.
Prodaja neposrednom pogodbom moe se izvriti iskljuivo ako je takav nain prodaje unapred odobren
od strane odbora poverilaca.
Prodaja celokupne imovine steajnog dunika ili imovinske celine ne moe se vriti suprotno odredbama
zakona kojim se ureuje zatita konkurencije, a organ nadlean za zatitu konkurencije postupa sa
naroitom hitnou i u skraenom postupku.

Postupak prodaje
lan 133
Pre prodaje imovine steajni upravnik je duan da steajnom sudiji, odboru poverilaca, poveriocima koji
imaju obezbeeno potraivanje na imovini koja se prodaje i svim onim licima koja su iskazala interes za tu
imovinu, bez obzira po kom osnovu, dostavi obavetenje o nameri, planu prodaje, nainu prodaje,
rokovima prodaje i obavetenje o proceni celishodnosti iz lana 132. stav 2. ovog zakona.
Steajni upravnik je duan da obavetenje iz stava 1. ovog lana dostavi najkasnije 15 dana pre dana
objavljivanja oglasa o prodaji imovine javnim nadmetanjem ili javnim prikupljanjem ponuda, odnosno 15
dana pre dana odravanja prodaje neposrednom pogodbom.
Ako se prodaja vri javnim nadmetanjem, obavetenje steajnog upravnika mora da sadri:
1) mesto i adresu na kojoj se nalazi imovina koja se prodaje;
2) detaljan opis imovine sa podacima o nameni imovine;

3) poetnu cenu i uslove pod kojima e se izvriti javno nadmetanje.

U sluaju prodaje javnim prikupljanjem ponuda, obavetenje mora da sadri:
1) mesto i adresu na kojoj se imovina nalazi;
2) detaljan opis imovine i njene funkcije;
3) procenu vrednosti imovine;
4) proceduru za izbor ponuda.
U sluaju prodaje neposrednom pogodbom, obavetenje mora da sadri:
1) mesto i adresu na kojoj se imovina nalazi;
2) detaljan opis imovine i njene funkcije;
3) procenu vrednosti imovine;
4) podatke o kupcu koji se predlae;
5) sve uslove prodaje koja se predlae, ukljuivi i cenu i nain plaanja.
Kada je imovina koja se prodaje predmet obezbeenja potraivanja jednog ili vie razlunih i zalonih
poverilaca, razluni i zaloni poverilac moe u roku od pet dana od dana prijema obavetenja o
predloenoj prodaji da predloi povoljniji nain unovenja imovine, o emu odluuje steajni sudija.
Poverioci i druga zainteresovana lica mogu podneti prigovor na predloenu prodaju najkasnije u roku od
deset dana pre predloenog datuma prodaje ili prenosa, ako za njega postoji propisan osnov. O prigovoru
odluuje steajni sudija. Prigovor ne zadrava prodaju, osim ako steajni sudija ne odlui drugaije.
Posle izvrene prodaje steajni upravnik je duan da o izvrenoj prodaji, uslovima i ceni obavesti
steajnog sudiju i odbor poverilaca u roku od deset dana od dana izvrene prodaje.
Poverioci mogu staviti prigovor na izvrenu prodaju ukoliko za to postoji osnov. Prigovor ne utie na
izvrenu prodaju, ve predstavlja osnov za utvrivanje odgovornosti steajnog upravnika ako je teta
nastala radnjom steajnog upravnika u postupku prodaje. Osnov za prigovor moe biti prevara, pristrasno
ponaanje steajnog upravnika, nepotpuno dato obavetenje ili bilo koji drugi razlog iz koga proizlazi da je
steajni upravnik vodio postupak prodaje na tetu steajne mase. Obina tvrdnja da je postignuta cena
preniska nije dovoljan osnov za podnoenje prigovora.
Sredstva ostvarena prodajom imovine na kojoj nisu postojala optereenja ulaze u steajnu masu, a
njihova deoba vri se u skladu sa postupkom deobe propisanim ovim zakonom.
Ako je imovina bila predmet obezbeenja potraivanja jednog ili vie razlunih i zalonih poverilaca iz
ostvarene cene prvenstveno se namiruju trokovi prodaje i drugi neophodni trokovi (trokovi procene
imovine, trokovi oglaavanja, zakonske obaveze i sl.), koji ukljuuju i nagradu steajnog upravnika, a iz
preostalog iznosa isplauju se razluni poverioci ije je potraivanje bilo obezbeeno prodatom imovinom i
zaloni u skladu sa njihovim pravom prioriteta. Namirenje razlunih i zalonih poverilaca mora biti izvreno
u roku od pet dana od dana kada je steajni upravnik primio sredstva po osnovu prodaje imovine,
odnosno naplate potraivanja. Ako posle namirenja razlunih i zalonih poverilaca preostanu sredstva,
celokupan preostali iznos ulazi u steajnu masu i deli se steajnim poveriocima u skladu sa odredbama
ovog zakona koje se odnose na deobu.

Kada kupac isplati cenu, na kupca se prenosi pravo svojine na kupljenoj imovini bez obzira na ranije upise
i bez tereta, kao i bez ikakvih obaveza nastalih pre izvrene kupoprodaje, ukljuujui i poreske obaveze i
obaveze prema privrednim subjektima pruaocima usluga od opteg interesa koje se odnose na kupljenu
imovinu. Steajni sudija e reenjem konstatovati da je prodaja izvrena i naloiti po pravnosnanosti
reenja odgovarajuem registru upis prava svojine i brisanje tereta nastalih pre izvrene prodaje, odnosno
upis drugih prava steenih prodajom.
Dragoceni metali, minerali, hartije od vrednosti i druge stvari koje imaju berzansku odnosno trinu cenu,
prodaju se po toj ceni na odgovarajuoj berzi ili tritu. Ako dragoceni metali, minerali, hartije od vrednosti
i druge sline stvari koje se uobiajeno prodaju na berzi ili imaju trinu cenu, u vreme prodaje nemaju
berzansku odnosno trinu cenu, prodaju se neposrednom pogodbom uz saglasnost odbora poverilaca.

Podela imovine pravne zajednice

lan 134
Pravna zajednica, u smislu ovog zakona, jeste susvojina, ortakluk i slini oblici pravne ili imovinske
zajednice steajnog dunika sa treim licem.
Ako je steajni dunik u pravnoj zajednici, razvrgnue zajednice sprovodi se shodnom primenom pravila
vanparninog i izvrnog postupka. Zajedniar ima pravo na odvojeno namirenje za obaveze nastale u
pravnoj zajednici.
Ako je privremeno ili trajno bilo zabranjeno razvrgnue zajednice iz stava 1. ovog lana, danom otvaranja
steajnog postupka zabrana prestaje da vai.

Prodaja steajnog dunika kao pravnog lica

lan 135
Predmet prodaje moe biti steajni dunik kao pravno lice, uz saglasnost odbora poverilaca i uz prethodno
obavetavanje razlunih i zalonih poverilaca u skladu sa lanom 133. stav 2. ovog zakona. U sluaju da
steajni upravnik ne usvoji predlog razlunog ili zalonog poverioca o povoljnijem nainu unovenja
imovine iz lana 133. stav 5. ovog zakona, steajni sudija e o takvom predlogu odluiti zakljukom u roku
od 5 dana, naroito uzimajui u obzir procenu celishodnosti prodaje steajnog dunika kao pravnog lica iz
lana 132. stav 2. ovog zakona, kao i da li je procena vrednosti steajnog dunika kao pravnog lica ili
imovine koja je predmet razlunog prava izvrena u skladu sa nacionalnim standardima za upravljanje
steajnom masom i da li se takvom prodajom postie oigledno nepovoljnije namirenje razlunog i
zalonog poverioca u odnosu na odvojenu prodaju te imovine. U sluaju usvajanja predloga razlunog ili
zalonog poverioca steajni sudija zakljukom moe naloiti steajnom upravniku preduzimanje jedne ili
vie od sledeih mera:
1) odlaganje prodaje;
2) vrenje nove procene celishodnosti iz lana 132. stav 2. ovog zakona ili procene vrednosti steajnog
dunika kao pravnog lica, odnosno imovine koja je predmet razlunog i zalonog prava;
3) izdvajanje imovine na kojoj postoji razluno i zalono pravo iz imovine steajnog dunika koji se prodaje
kao pravno lice i njenu odvojenu prodaju;
4) druge mere u cilju adekvatne zatite interesa razlunog i zalonog poverioca.
Pre nego to izloi prodaji steajnog dunika kao pravno lice, steajni upravnik je duan da izvri procenu
njegove vrednosti.

Prodaja steajnog dunika kao pravnog lica ne moe se vriti suprotno odredbama zakona kojim se
ureuje zatita konkurencije, a organ nadlean za zatitu konkurencije postupa sa naroitom hitnou i u
skraenom postupku.

Posledice prodaje steajnog dunika kao pravnog lica

lan 136*
Posle prodaje steajnog dunika kao pravnog lica, steajni postupak se u odnosu na steajnog dunika
obustavlja.
Ugovor o prodaji steajnog dunika kao pravnog lica mora sadrati odredbu da imovina steajnog dunika
koja nije bila predmet procene iz lana 135. stav 2. ovog zakona ulazi u steajnu masu.
Novac dobijen prodajom steajnog dunika, kao i imovina steajnog dunika iz stava 2. ovog lana, ulazi
u steajnu masu u odnosu na koju se steajni postupak nastavlja.
Steajna masa registruje se u registru steajnih masa koji vodi organ nadlean za voenje registra
privrednih subjekata i zastupa je steajni upravnik.
U sluaju kada je steajni dunik prodat kao pravno lice, razluni i zaloni poverioci koji su imali
obezbeeno pravo na bilo kom delu imovine steajnog dunika imaju pravo prioriteta u deobi sredstava
ostvarenih prodajom, prema rangu prioriteta koji su stekli u skladu sa zakonom, a srazmerno procenjenom
ueu vrednosti imovine koja je predmet obezbeenog prava u odnosu na procenjenu vrednost pravnog
lica.
Za potraivanja prema steajnom duniku koja su nastala do obustave steajnog postupka ni steajni
dunik ni njegov kupac ne odgovaraju poveriocima, a pravna lica koja su steajnom duniku pruala
usluge od opteg interesa ne mogu obustaviti vrenje tih usluga po osnovu neplaenih rauna nastalih pre
otvaranja steajnog postupka.
U registru privrednih subjekata i drugim odgovarajuim registrima registruju se promene (pravne forme,
osnivaa, lanova i akcionara i drugih podataka) na osnovu ugovora o prodaji steajnog dunika kao
pravnog lica, u skladu sa zakonom kojim se ureuje registracija privrednih subjekata.

Prodaja kvarljive robe

lan 137
Steajni upravnik e izloiti prodaji stvari podlone lakom kvarenju, uz obavetavanje steajnog sudije o
nameravanoj prodaji.
Ukoliko steajni sudija u roku od 24 sata od prijema obavetenja ne obavesti steajnog upravnika o
donoenju zakljuka o unovenju kvarljive robe, steajni upravnik moe pristupiti prodaji.
Steajni upravnik kod ove prodaje nije duan da sprovede postupak prodaje iz lana 133. ovog zakona.

2. Deoba
Opta pravila
lan 138
Steajnu masu za podelu steajnim poveriocima (deobnu masu), ine novana sredstva steajnog
dunika na dan otvaranja steajnog postupka, novana sredstva dobijena nastavljanjem zapoetih

poslova i novana sredstva ostvarena unovenjem stvari i prava steajnog dunika, kao i potraivanja
steajnog dunika naplaena u toku steajnog postupka.
Deoba sredstava radi namirenja steajnih poverilaca vri se pre ili posle glavne deobe, a prema dinamici
priliva gotovinskih sredstava steajnog dunika.
Na osnovu predloga steajnog upravnika, a u zavisnosti od priliva gotovinskih sredstava steajnog
dunika, steajni sudija odluuje da li e odobriti deliminu deobu, koja se sprovodi na nain i pod
uslovima sprovoenja glavne deobe.

Nacrt reenja za glavnu deobu

lan 139
Pre glavne deobe steajne mase, steajni upravnik je duan da sastavi nacrt reenja za glavnu deobu
deobne mase (u daljem tekstu: nacrt za glavnu deobu).
Steajni upravnik nacrt reenja za glavnu deobu dostavlja steajnom sudiji radi objavljivanja na oglasnoj
tabli suda odnosno izlaganja na uvid u pisarnici suda.
Nacrt za glavnu deobu sadri sledee podatke:
1) konanu listu svih potraivanja iz lana 114. ovog zakona, ukljuujui i potraivanja koja su utvrena
nakon ispitnog roita u postupku medijacije ili parninom postupku;
2) iznos svakog potraivanja;
3) isplatni red potraivanja;
4) iznos steajne mase koji e se raspodeliti steajnim poveriocima, kao i procenat namirenja steajnih
poverilaca;
5) nain raspodele vika deobne mase ako je oigledno da postoji takav viak.
Nacrt za glavnu deobu steajni upravnik je duan da dostavi odboru poverilaca, a odbor poverilaca je
duan da obavesti steajne poverioce da je nacrt za glavnu deobu objavljen na oglasnoj tabli suda,
odnosno da se nalazi u pisarnici u odreenoj prostoriji i da se u taj nacrt moe izvriti uvid u roku od 15
dana od dana objavljivanja na oglasnoj tabli suda.

Reenje o glavnoj deobi

lan 140
Steajni sudija van roita donosi reenje o glavnoj deobi po isteku roka od 15 dana od dana dostave
nacrta za glavnu deobu odboru poverilaca, ako nije podneta primedba na nacrt za glavnu deobu od strane
odbora poverilaca, odnosno poverilaca pojedinano.
Primedbe koje su izjavljene po isteku roka od 15 dana iz stava 1. ovog lana, nee se uzeti u razmatranje.
Ako odbor poverilaca odnosno poverioci pojedinano podnesu primedbe na nacrt za glavnu deobu,
steajni sudija e odrati roite i na njemu doneti reenje o glavnoj deobi.
Reenje o glavnoj deobi objavljuje se na oglasnoj tabli suda i dostavlja se odboru poverilaca, poveriocu
koji je izjavio primedbu i steajnom upravniku.

Smatra se da je dostava svim poveriocima uredno izvrena po isteku osam dana od dana dostave reenja
odboru poverilaca.
albu protiv reenja o glavnoj deobi mogu izjaviti steajni upravnik i poverioci ije primedbe na nacrt za
glavnu deobu nisu prihvaene, uz navoenje razloga za izjavljivanje albe i podnoenje dokaza o njihovoj
osnovanosti.
alba iz stava 6. ovog lana moe se izjaviti samo zbog pogrene ocene osnovanosti primedaba na nacrt
za glavnu deobu.
Izuzetno od stava 6. ovog lana, albu protiv reenja o glavnoj deobi mogu izjaviti steajni upravnik i
poverioci i u sluaju da reenje o glavnoj deobi odstupa od objavljenog nacrta za glavnu deobu, kao i
zbog povrede ranije steenog prava ili pogrenog obrauna, u svakom sluaju uz navoenje razloga za
izjavljivanje albe i podnoenje dokaza o njihovoj osnovanosti.

Osporena potraivanja
lan 141
U sluaju da je poverilac ije je potraivanje osporeno u zakonskom roku podneo tubu, odnosno predlog
za nastavak ranije pokrenute parnice, iznos koji bi poverilac dobio da njegovo potraivanje nije osporeno
izdvaja se u srazmeri odreenoj reenjem o glavnoj deobi do pravnosnanog okonanja parnice.

Potraivanja vezana za uslov

lan 142
Ako je steajnom poveriocu utvreno potraivanje sa raskidnim uslovom, ono e se uzeti u obzir ako
steajni poverilac poloi obezbeenje da e ono to je primio vratiti ako se ispuni raskidni uslov.
Ako je steajnom poveriocu utvreno potraivanje sa odlonim uslovom, isplatie mu se srazmerni deo
potraivanja ako odloni uslov nastupi do roita za glavnu deobu.

Glavna deoba
lan 143
Deobi steajne mase odnosno namirenju steajnih poverilaca pristupa se po pravnosnanosti reenja o
glavnoj deobi.
Deobi steajne mase pristupa se i u sluaju delimine pravnosnanosti reenja o glavnoj deobi, u delu u
kome je to reenje postalo pravnosnano.
Deobi se, na predlog steajnog upravnika, moe pristupiti i pre pravnosnanosti reenja, uz prethodnu
rezervaciju sredstava potrebnih za ostvarenje prava podnosioca albe.
O predlogu iz stava 2. ovog lana odluuje steajni sudija zakljukom.

Zavrna deoba
lan 144
Zavrnoj deobi steajne mase pristupa se posle zavretka unovenja celokupne steajne mase odnosno
pretenog dela steajne mase, ako glavnom deobom nije obuhvaena celokupna deobna masa.

Izuzetno, zavrnoj deobi iz stava 1. ovog lana moe se pristupiti i ako u toku postupka steaja steajni
upravnik, posle vie pokuaja unovenja imovine steajnog dunika na nain predvien ovim zakonom, ne
uspe da unovi celokupnu steajnu masu, odnosno njen preteni deo.
Zavrna deoba se sprovodi na nain i pod uslovima sprovoenja glavne deobe.

Zavrno roite
lan 145
Steajni sudija reenjem odreuje zavrno roite na kom se:
1) raspravlja o zavrnom raunu steajnog upravnika;
2) raspravlja o konanim zahtevima za isplatu nagrade steajnog upravnika;
3) podnose primedbe na zavrni raun ili na podnete zahteve za isplatu naknada i nagrada;
4) odluuje o neraspodeljenim delovima steajne mase;
5) odluuje o drugim pitanjima od znaaja za bankrotstvo steajnog dunika.
Reenje o zavrnom roitu objavljuje se na oglasnoj tabli suda, kao i u "Slubenom glasniku Republike
Srbije".
Rok za odravanje zavrnog roita ne moe biti krai od osam dana odnosno dui od 30 dana od dana
objavljivanja poziva za njegovo odravanje.

Polaganje zadranih iznosa

lan 146
Steajni upravnik e, uz saglasnost steajnog sudije, a za raun zainteresovanih lica, poloiti kod suda ili
na poseban namenski raun iznose koji su na ime osporenih potraivanja izdvojeni prilikom zavrne
deobe steajne mase.

Postupanje sa vikom deobne mase

lan 147
U sluaju da se u postupku deobe, pre zavrne deobe ili u zavrnoj deobi, mogu u punom iznosu namiriti
potraivanja steajnih poverilaca, steajni upravnik je duan da preostali viak deobne mase raspodeli
imaocima udela ili akcija u privrednom drutvu, u skladu sa pravilima postupka likvidacije.
Viak deobne mase u delu koji je srazmeran ueu drutvenog kapitala u ukupnom kapitalu steajnog
dunika uplauje se na raun budeta Republike Srbije i rasporeuje se u skladu sa zakonom kojim se
ureuje privatizacija.
Viak deobne mase u delu koji je srazmeran ueu vrednosti zadrune svojine u ukupnoj imovini
steajnog dunika, odnosno zadrunog kapitala u ukupnom kapitalu steajnog dunika, prenosi se
republikom zadrunom savezu ija je zadruga bila lanica, odnosno zadrunom savezu osnovanom na
teritoriji na kojoj je bilo sedite te zadruge i koristi se za osnivanje nove zadruge, odnosno za razvoj
zadruge na teritoriji na kojoj je bilo sedite te zadruge.

Na obrazloeni predlog steajnog upravnika steajni sudija moe doneti reenje o raspodeli sredstava iz
st. 1. i 2. ovog lana i pre isplate steajnih poverilaca ako se nesumnjivo utvrdi da se iz raspoloivih
novanih sredstava (postojee deobne mase) svi steajni poverioci mogu namiriti u celosti, sa
pripadajuim kamatama u skladu sa ovim zakonom.

3. Zakljuenje steajnog postupka

Reenje o zakljuenju steajnog postupka
lan 148
Steajni sudija donosi reenje o zakljuenju steajnog postupka na zavrnom roitu.
Ako je unovena sva imovina steajnog dunika, a postoje parnice koje su u toku, steajni sudija na
predlog steajnog upravnika moe doneti reenje o zakljuenju steajnog postupka.
U sluaju iz stava 2. ovog lana steajni upravnik se imenuje za zastupnika steajne mase steajnog
dunika koju ine sredstva izdvojena po osnovu osporenih potraivanja i sredstva koja se ostvare
okonanjem parnica u korist steajnog dunika.
Steajna masa registruje se u registru steajnih masa i zastupa je steajni upravnik.
U sluaju da se parnica okona u korist poverioca osporenog potraivanja, steajni upravnik e po
pravnosnanosti sudske odluke izvriti isplatu osporenog potraivanja poveriocu u skladu sa reenjem o
glavnoj deobi.
U sluaju da se parnica okona u korist steajne mase, steajni upravnik e postupati u skladu sa
odredbama ovog zakona kojima se ureuje sprovoenje naknadne deobe.
Reenje iz stava 1. ovog lana objavljuje se na oglasnoj tabli suda i u "Slubenom glasniku Republike
Srbije", a po pravnosnanosti se dostavlja registru privrednih subjekata ili drugom odgovarajuem registru
radi brisanja steajnog dunika iz tog registra.

Sprovoenje naknadne deobe

lan 149
Ako se nakon zakljuenja steajnog postupka pronae imovina koja ulazi u steajnu masu, steajni sudija
na predlog steajnog upravnika ili drugog zainteresovanog lica sprovodi postupak naknadne deobe
unovenjem i raspodelom sredstava ostvarenih prodajom te imovine.
U sluaju naknadno pronaene imovine steajnog dunika, prodaja i deoba imovine vri se u skladu sa
ovim zakonom, osim u delu koji se odnosi na prava i obaveze poverilakih organa. Saglasnost na prodaju
naknadno pronaene imovine daje steajni sudija.
Protiv reenja o sprovoenju postupka naknadne deobe nije dozvoljena alba.
Reenje o sprovoenju naknadne deobe dostavlja se steajnom upravniku koji naknadno pronaenu
imovinu unovava i deli na osnovu reenja o glavnoj deobi.
O unovenju i deobi naknadno pronaene imovine steajni upravnik dostavlja dopunski zavrni raun
steajnom sudu.

Steajni upravnik ima pravo na nagradu za rad u sluaju prodaje naknadno pronaene imovine i
namirenja poverilaca iz ostvarenih sredstava. Nagrada se obraunava u skladu sa osnovama i merilima iz
lana 34. stav 2. ovog zakona.

X POSEBNI POSTUPAK U SLUAJU DUGOTRAJNE NESPOSOBNOSTI

ZA PLAANJE
l. 150-154**
(Prestalo da vai Odlukom US)

XI REORGANIZACIJA
Sprovoenje reorganizacije
lan 155
Reorganizacija se sprovodi ako se time obezbeuje povoljnije namirenje poverilaca u odnosu na
bankrotstvo, a posebno ako postoje ekonomsko opravdani uslovi za nastavak dunikovog poslovanja.
Reorganizacija se sprovodi prema planu reorganizacije koji se sainjava u pisanoj formi.
Plan reorganizacije moe se podneti istovremeno sa predlogom za pokretanje steajnog postupka ili
nakon otvaranja steajnog postupka u skladu sa ovim zakonom.
Ako se plan reorganizacije podnosi istovremeno sa predlogom za pokretanje steajnog postupka njegov
naziv se menja u unapred pripremljen plan reorganizacije, a sadrina i postupak koji se na njega
primenjuje odreuju se u skladu sa odredbama ovog zakona kojima se to pitanje ureuje.

Sadrina plana reorganizacije i unapred pripremljenog plana reorganizacije

lan 156
Plan reorganizacije sadri:
1) kratak uvod u kojem su uopteno objanjeni delatnost koju steajni dunik obavlja i okolnosti koje su
dovele do finansijskih tekoa;
2) popis mera i sredstava za realizaciju plana, kao i detaljan opis mera koje je potrebno preduzeti i nain
na koji e se reorganizacija sprovesti;
3) detaljnu listu poverilaca sa podelom na klase poverilaca i kriterijume na osnovu kojih su klase
formirane;
4) visinu novanih iznosa ili imovinu koja e sluiti za potpuno ili delimino namirenje prema klasi
poverilaca, ukljuujui i obezbeene i neobezbeene poverioce, kao i sredstva rezervisana za poverioce
osporenih potraivanja, postupak za izmirenje potraivanja i vremensku dinamiku plaanja;
5) opis postupka prodaje imovine, uz navoenje imovine koja e se prodavati sa zalonim pravom ili bez
njega i namenu prihoda od takve prodaje;

6) rokove za izvrenje plana reorganizacije i rokove za realizaciju glavnih elemenata plana reorganizacije,
ako ih je mogue odrediti;
7) jasno naznaenje da se usvajanjem plana reorganizacije sva prava i obaveze poverilaca iz plana
definiu iskljuivo u skladu sa odredbama usvojenog plana, ukljuujui i situaciju u kojoj plan nije u
potpunosti izvren, odnosno u kojoj se izvrenje plana obustavlja;
8) spisak lanova organa upravljanja i iznos njihovih naknada;
9) spisak strunjaka koji e biti angaovani i iznos naknada za njihov rad;
10) ime nezavisnog strunog lica koje e pratiti sprovoenje plana u interesu svih poverilaca obuhvaenih
planom i nain na koji e to lice obavetavati poverioce o sprovoenju plana reorganizacije, kao i iznos i
dinamiku isplate nagrade za njegov rad;
11) godinje finansijske izvetaje za prethodne tri godine sa miljenjem revizora ako su bili predmet
revizije;
12) finansijske projekcije, ukljuujui projektovani bilans uspeha, bilans stanja i izvetaj o novanim
tokovima za period izvrenja plana reorganizacije;
13) procenu novanog iznosa koji bi se dobio unovenjem imovine sprovoenjem bankrotstva;
14) datum poetka primene plana reorganizacije;
15) rok sprovoenja plana koji ne moe biti dui od pet godina;
16) predlog za imenovanje steajnog upravnika i lanova odbora poverilaca ako je planom predvieno
njihovo angaovanje;
17) podatke o licima (za domae fiziko lice: lino ime i JMBG; za strano fiziko lice: lino ime, broj
pasoa i drave izdavanja, odnosno ako je izdata lina karta za stranca, lino ime i lini broj stranca; za
domae pravno lice: poslovno ime, sedite i matini broj; za strano pravno lice: poslovno ime, sedite, broj
pod kojim se to pravno lice vodi u matinom registru i drava tog registra), koja po osnovu plana
reorganizacije postaju lanovi tog pravnog lica;
18) podatke o licima koja su povezana sa steajnim dunikom, u smislu ovog zakona;
19) procenu vrednosti imovine steajnog dunika, ne stariju od est meseci pre dana podnoenja plana
reorganizacije.
Nezavisno struno lice iz stava 1. taka 10) ovog lana ne moe da bude lice koje je zaposleno kod
steajnog dunika ili lica koje je povezano sa steajnim dunikom, u smislu ovog zakona, kao ni lice koje
je povezano sa steajnim dunikom, u smislu ovog zakona.
Rok iz stava 1. taka 15) ovog lana ne odnosi se na mere za realizaciju plana reorganizacije koje se
odnose na predvianje otplate potraivanja u ratama, izmene rokova dospelosti, kamatnih stopa ili drugih
uslova zajma, kredita ili drugog potraivanja ili instrumenta obezbeenja, period otplate kredita ili zajma
uzetog u toku steajnog postupka ili u skladu sa planom reorganizacije, kao ni na rokove dospelosti
dunikih hartija od vrednosti.
Unapred pripremljen plan reorganizacije pored elemenata iz stava 1. ovog lana sadri i:

1) odredbu kojom se odreuje da e potraivanje poverioca koje nije obuhvaeno odredbama plana o
namirenju poverilaca biti namireno na isti nain i pod istim uslovima kao potraivanja drugih poverilaca
njegove klase;
2) potpisanu izjavu veinskih poverilaca po vrednosti potraivanja svake planom predviene klase da su
upoznati sa sadrinom plana reorganizacije i spremni da pristupe na roite za glasanje o planu
reorganizacije ili glasaju pisanim putem;
3) izjavu steajnog dunika o verodostojnosti podataka i informacija navedenih u planu;
4) podatke o postupku pripreme plana reorganizacije, ukljuujui i podatke o poslatim obavetenjima,
dostupnosti informacija poveriocima i toku pregovora;
5) vanredni izvetaj revizora sa stanjem poslovnih knjiga utvrenim najkasnije 90 dana pre dana
podnoenja unapred pripremljenog plana reorganizacije sudu, sa pregledom svih potraivanja i
procentualnim ueem svakog poverioca u odgovarajuoj klasi plana;
6) izjavu revizora ili licenciranog steajnog upravnika da je unapred pripremljen plan reorganizacije
izvodljiv;
7) kratak izvetaj o oekivanim bitnim dogaajima u poslovanju nakon dana sainjavanja plana i pregled
obaveza ije se dospee oekuje u narednih 90 dana, kao i naina namirenja tih obaveza.

Mere za realizaciju plana reorganizacije

lan 157
Mere za realizaciju plana reorganizacije su:
1) predvianje otplate u ratama, izmena rokova dospelosti, kamatnih stopa ili drugih uslova zajma, kredita
ili drugog potraivanja ili instrumenta obezbeenja;
2) namirenje potraivanja;
3) unovenje imovine sa teretom ili bez njega ili prenos takve imovine na ime namirenja potraivanja;
4) zatvaranje pogona ili promena delatnosti;
5) raskid ili izmena ugovora;
6) otpust duga;
7) izvrenje, izmena ili odricanje od zalonog prava;
8) davanje u zalog optereene ili neoptereene imovine;
9) pretvaranje potraivanja u kapital;
10) zakljuivanje ugovora o kreditu, odnosno zajmu;
11) osporavanje i pobijanje potraivanja koja nisu pravno valjana;
12) otputanje zaposlenih ili angaovanje drugih lica;

13) ustupanje neoptereene imovine na ime namirenja potraivanja;

14) izmene i dopune optih akata steajnog dunika i drugih dokumenata o osnivanju ili upravljanju;
15) statusne promene;
16) promene pravne forme;
17) prenos dela ili celokupne imovine na jednog ili vie postojeih ili novoosnovanih subjekata;
18) ponitavanje izdatih ili izdavanje novih hartija od vrednosti od strane steajnog dunika ili bilo kog
novoformiranog subjekta;
19) druge mere od znaaja za realizaciju plana reorganizacije.
U sluaju da je planom reorganizacije predviena mera pretvaranja potraivanja u kapital steajnog
dunika, steajni sudija moe, po slubenoj dunosti ili na predlog steajnog upravnika, angaovati
nezavisno struno lice da izvri procenu kapitala steajnog dunika, o troku podnosioca plana.
Prava zalonih poverilaca koji nisu razluni poverioci ne mogu se menjati ili umanjiti planom reorganizacije
bez njihove izriite saglasnosti.
Zaloni poverioci ne mogu glasati o planu reorganizacije.
Sprovoenje mera predvienih planom reorganizacije ne moe se vriti suprotno odredbama zakona
kojim se ureuje zatita konkurencije i zakona kojim se ureuje kontrola dravne pomoi, a nadleni organ
postupa sa naroitom hitnou i u skraenom postupku.
Ako je steajni dunik razvrstan kao srednje ili veliko pravno lice u skladu sa zakonom kojim se ureuju
kriterijumi za razvrstavanje pravnih lica, podnosilac plana reorganizacije duan je da plan reorganizacije
podnese organu nadlenom za zatitu konkurencije i organu nadlenom za kontrolu dravne pomoi, radi
pribavljanja miljenja da li su predviene mere u suprotnosti sa zakonom kojim se ureuje zatita
konkurencije i zakonom kojim se ureuje kontrola dravne pomoi.
Roite za razmatranje predloga plana reorganizacije i glasanje od strane poverilaca ne moe biti odrano
pre donoenja odluke organa nadlenog za zatitu konkurencije i organa nadlenog za kontrolu dravne
pomoi iz stava 4. ovog lana.
Obaveza plaanja naknade u skladu sa zakonom kojim se ureuje zatita konkurencije nastaje
usvajanjem plana reorganizacije.
Sprovoenje mera predvienih planom reorganizacije, a naroito izmene u strukturi kapitala steajnog
dunika i otuenje ili drugo raspolaganje nepokretnom imovinom koja je evidentirana kao drutvena
svojina, ne moe se vriti suprotno odredbama zakona kojima se ureuje zatita drutvenog kapitala u
preduzeima koja posluju veinskim drutvenim kapitalom, odnosno kojima se ureuje zatita imovine
koja je evidentirana kao drutvena svojina u zadrugama. Podnosilac plana reorganizacije duan je da plan
reorganizacije, podnese organizaciji iz lana 19. stav 2. ovog zakona istovremeno sa podnoenjem tog
plana steajnom sudu, a ta organizacija u postupku davanja prethodne saglasnosti na plan reorganizacije
postupa sa naroitom hitnou i duna je da donese akt o davanju prethodne saglasnosti u roku od 15
dana od dana dostavljanja plana reorganizacije. Roite za razmatranje predloga plana reorganizacije i
glasanje od strane poverilaca ne moe biti odrano pre donoenja akta o davanju prethodne saglasnosti
organizacije iz lana 19. stav 2. ovog zakona.

Podnoenje unapred pripremljenog plana reorganizacije

lan 158
Organizacija koja je posebnim zakonom odreena da obavlja poslove steajnog upravnika iz lana 19.
stav 2. ovog zakona ovlaena je da u ime pravnog lica koje posluje sa veinskim javnim ili drutvenim
kapitalom podnese unapred pripremljeni plan reorganizacije.
Ukoliko je organizacija iz stava 1. ovog lana podnosilac unapred pripremljenog plana reorganizacije, ne
moe biti imenovana za nezavisno struno lice koje e pratiti sprovoenje plana.
Ako steajni dunik istovremeno sa podnoenjem predloga za pokretanje steajnog postupka podnese
unapred pripremljen plan reorganizacije u predlogu se mora jasno naznaiti da se predlae pokretanje
steajnog postupka reorganizacijom, u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije.
Steajni dunik je duan da uz predlog iz stava 1. ovog lana podnese dokaz o postojanju nekog od
steajnih razloga iz lana 11. ovog zakona.
Steajni sudija e po slubenoj dunosti ili po primedbi zainteresovanog lica odbaciti predlog za
pokretanje steajnog postupka i predlog unapred pripremljenog plana reorganizacije, ako:
1) plan nije u skladu sa zakonom;
2) planom nisu obuhvaeni poverioci koji bi, da su obuhvaeni planom, mogli da svojim glasanjem utiu
na odluku o usvajanju plana;
3) je plan nepotpun ili neuredan, a naroito ako nisu potovane odredbe ovog zakona o ovlaenim
podnosiocima, sadrini i roku za podnoenje plana reorganizacije, a nedostaci se ne mogu otkloniti ili nisu
otklonjeni u roku koji je odredio steajni sudija;
4) utvrdi da ne postoji steajni razlog iz lana 11. ovog zakona.
U sluaju da unapred pripremljen plan reorganizacije sadri otklonjive nedostatke ili tehnike greke,
steajni sudija moe zakljukom naloiti steajnom duniku da u roku od osam dana izvri potrebne
ispravke.
Ukoliko steajni dunik u ostavljenom roku ne postupi po nalogu suda, steajni sudija e odbaciti predlog
za pokretanje steajnog postupka u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije.

Prethodni postupak za utvrivanje ispunjenosti uslova za pokretanje

steajnog postupka u skladu sa unapred pripremljenim planom
reorganizacije
lan 159
Steajni sudija u roku od tri dana od dana podnoenja urednog predloga iz lana 158. ovog zakona,
donosi reenje o pokretanju prethodnog postupka za ispitivanje ispunjenosti uslova za otvaranje postupka
steaja u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije kojim zakazuje roite za odluivanje o
predlogu i glasanje o planu na koje poziva sve poznate poverioce.
Reenje o pokretanju prethodnog postupka za ispitivanje ispunjenosti uslova za otvaranje steajnog
postupka u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije, dostavlja se ovlaenoj organizaciji i
organizaciji nadlenoj za voenje registra privrednih subjekata, radi objavljivanja, odnosno evidentiranja.

Oglas o pokretanju prethodnog postupka za ispitivanje ispunjenosti uslova za otvaranje postupka steaja
u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije, izrauje steajni sudija odmah po donoenju
reenja iz stava 1. ovog lana.
Oglas iz stava 2. ovog lana objavljuje se na oglasnoj i elektronskoj oglasnoj tabli suda i u "Slubenom
glasniku Republike Srbije", kao i u jednom visokotiranom dnevnom listu koji se distribuira, na celoj
teritoriji Republike Srbije. Trokove objavljivanja oglasa kao i druge trokove prethodnog postupka iz stava
1. ovog lana duan je da predujmi predlaga u iznosu koji odredi sud, a u roku od tri dana od dana
dobijanja sudskog naloga.
U sluaju da predlaga ne uplati predujam u roku iz stava 3. ovog lana, steajni sudija obustavie
prethodni postupak i predlog odbaciti.
Oglas iz stava 2. ovog lana, uz podatke iz reenja o pokretanju prethodnog postupka, mora da sadri i:
1) obavetenje poveriocima o tome gde i kada mogu izvriti uvid u predlog unapred pripremljenog plana
reorganizacije;
2) poziv zainteresovanim licima da sve primedbe na predlog unapred pripremljenog plana reorganizacije
kojima osporavaju sadrinu unapred pripremljenog plana reorganizacije, a naroito osnov ili visinu planom
obuhvaenih potraivanja, dostave steajnom duniku i nadlenom sudu u roku od 15 dana od dana
objavljivanja oglasa u "Slubenom glasniku Republike Srbije". Predlaga plana je u obavezi da odgovor
na primedbe dostavi nadlenom sudu u roku od osam dana od dana prijema primedbe u sudu.
Steajni sudija moe naloiti podnosiocu predloga da oglas iz stava 2. ovog lana objavi i u drugim
domaim i meunarodnim sredstvima informisanja.
Roite za glasanje o unapred pripremljenom planu reorganizacije ne moe se odrati pre isteka roka od
30 dana od dana objavljivanja oglasa iz stava 3. ovog lana.
Tokom prethodnog postupka iz stava 1. ovog lana, steajni sudija moe, na zahtev zainteresovanog lica
ili po slubenoj dunosti, imenovati privremenog steajnog upravnika ili angaovati druga struna lica u
cilju utvrivanja tanosti podataka iz unapred pripremljenog plana. Privremeni steajni upravnik obavlja
poslove odreene reenjem o njegovom imenovanju. Trokove angaovanja upravnika i strunog lica
snosi podnosilac predloga.
Na predlog podnosioca plana steajni sudija u roku od pet dana od dana podnoenja predloga moe
odrediti zabranu izvrenja na obezbeenoj i neobezbeenoj imovini steajnog dunika koja moe da vai
najdue est meseci i ne moe se ponovo odrediti u istom postupku.
Protiv reenja iz st. 8. i 9. ovog lana nije dozvoljena alba.
Tokom prethodnog postupka iz stava 1. ovog lana steajni sudija moe zakazati roite za reavanje o
zahtevu za odreivanje mere zabrane izvrenja i namirenja, za angaovanje privremenog steajnog
upravnika, odnosno za razmatranje drugih pitanja u vezi sa unapred pripremljenim planom reorganizacije.
U sluaju da nisu ispunjeni uslovi za otvaranje steajnog postupka u skladu sa unapred pripremljenim
planom reorganizacije propisani ovim zakonom steajni sudija odbacuje predlog za pokretanje postupka,
a najkasnije pet dana pre odravanja roita za glasanje o unapred pripremljenom planu reorganizacije.

Roite za odluivanje o predlogu za pokretanje postupka u skladu sa

unapred pripremljenim planom reorganizacije
lan 160

Za potrebe glasanja o unapred pripremljenom planu reorganizacije smatra se da su sve obaveze

steajnog dunika nastale pre podnoenja unapred pripremljenog plana reorganizacije dospele na dan
odravanja roita o glasanju za plan.
Steajni sudija e, na zahtev zainteresovanog lica ili po predlogu privremenog steajnog upravnika, izvriti
procenu visine potraivanja za potrebe glasanja. Procena visine potraivanja za potrebe glasanja vri se
preko ovlaenog strunog lica (procenitelja) i ne moe biti starija od 12 meseci.
Ako od utvrenog datuma stanja poslovnih knjiga u vanrednom izvetaju revizora iz lana 156. stav 4.
taka 5) ovog zakona do datuma odravanja roita protekne vie od devet meseci, steajni sudija e po
slubenoj dunosti naloiti privremenom steajnom upravniku ili drugom strunom licu angaovanom u
cilju utvrivanja tanosti podataka da dostavi novi vanredni izvetaj, izraen od strane drugog nezavisnog
revizora, sa stanjem na poslednji dan meseca koji prethodi mesecu u kojem je dat taj nalog.
Ako se unapred pripremljeni plan reorganizacije na roitu usvoji, steajni sudija e reenjem istovremeno
otvoriti steajni postupak, potvrditi usvajanje unapred pripremljenog plana reorganizacije i obustaviti
steajni postupak.
Ako se na roitu ne usvoji unapred pripremljen plan reorganizacije steajni sudija reenjem odbija
predlog za pokretanje steajnog postupka u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije.
Ako je podnosilac plana izdejstvovao meru zabrane izvrenja iz lana 159. stav 9. ovog zakona
dovoenjem steajnog sudije u zabludu tako to je prikazao netane podatke o svojim dugovanjima,
odnosno propustio da navede podatke od znaaja za odluku suda, podnosilac predloga je u obavezi da
naknadi tetu koja je poveriocima prouzrokovana takvom zabranom.
Odredbe ovog zakona kojima se ureuju reorganizacija i plan reorganizacije, osim odredaba l. 161. do
164. ovog zakona, primenjuju se i na postupak steaja pokrenut u skladu sa unapred pripremljenim
planom reorganizacije, osim ako je ovim zakonom drugaije propisano.
Trokove sainjavanja i podnoenja unapred pripremljenog plana reorganizacije snosi predlaga plana
reorganizacije.
Obaveze nastale od dana podnoenja unapred pripremljenog plana reorganizacije do dana odravanja
roita za odluivanje o predlogu, u sluaju usvajanja plana, smatraju se trokom steajnog postupka, ako
planom reorganizacije nije drugaije predvieno.
Ministar blie propisuje nain sprovoenja reorganizacije po unapred pripremljenom planu reorganizacije i
sadrinu plana.

Podnosilac plana i trokovi podnoenja plana reorganizacije

lan 161
Plan reorganizacije, mogu podneti steajni dunik, steajni upravnik, razluni poverioci koji imaju najmanje
30% obezbeenih potraivanja u odnosu na ukupna potraivanja prema steajnom duniku, steajni
poverioci koji imaju najmanje 30% neobezbeenih potraivanja u odnosu na ukupna potraivanja prema
steajnom duniku, kao i lica koja su vlasnici najmanje 30% kapitala steajnog dunika.
Trokove sainjavanja i podnoenja plana reorganizacije snosi predlaga plana reorganizacije. Trokovi u
vezi sa sainjavanjem i podnoenjem plana reorganizacije, koji predloe steajni upravnik ili steajni
dunik, predstavljaju troak steajnog postupka.

Rok za podnoenje plana

lan 162
Plan reorganizacije podnosi se steajnom sudiji najkasnije 90 dana od dana otvaranja steajnog
postupka.
Ako je u roku iz stava 1. ovog lana podnet obrazloeni predlog za produenje tog roka, steajni sudija
moe rok iz stava 1. ovog lana da produi najvie za 60 dana.
Ako u roku za podnoenje plana reorganizacije ovlaeni predlaga zatrai dodatni rok za izmenu
podnetog plana reorganizacije, steajni sudija moe, uz saglasnost odbora poverilaca, da odobri dodatni
rok od najvie 60 dana.

Odbacivanje predloga plana reorganizacije

lan 163
Steajni sudija moe po slubenoj dunosti ili na predlog zainteresovanog lica naloiti steajnom
upravniku ili drugim strunim licima koje je angaovao da utvrde tanost podataka iz predloga plana
reorganizacije. Trokove nastale po tom osnovu snosi podnosilac predloga plana reorganizacije.
Steajni sudija e po slubenoj dunosti ili na predlog zainteresovanog lica u roku od osam dana odbaciti
predlog plana reorganizacije ako:
1) nisu potovane odredbe ovog zakona o ovlaenim podnosiocima, sadrini i roku za podnoenje plana
reorganizacije, a nedostaci se ne mogu otkloniti ili nisu otklonjeni u primerenom roku koji je odredio
steajni sudija;
2) ako plan nije u skladu sa drugim propisom.
Protiv reenja kojim se odbacuje plan reorganizacije albu moe izjaviti samo podnosilac plana.

Rasprava o planu reorganizacije

lan 164
Steajni sudija odrava roite za razmatranje predloga plana reorganizacije i glasanje od strane
poverilaca u roku od 20 dana od dana podnoenja predloga plana reorganizacije, osim u sluaju iz lana
157. stav 3. ovog zakona kada se roite odrava u roku od 20 dana od dana prijema odluke organa
nadlenog za zatitu konkurencije u sudu.
Sud ili predlaga plana, na nain koji odobri sud, dostavlja obavetenje o zakazivanju roita steajnom
duniku, steajnom upravniku, svim poveriocima obuhvaenim planom, osnivaima, odnosno lanovima ili
akcionarima steajnog dunika, kao i svim drugim zainteresovanim licima najkasnije 15 dana pre dana
odravanja roita.
Uz obavetenje iz stava 2. ovog lana dostavlja se i plan reorganizacije, ili se tim licima na drugi nain
omoguava dostupnost planu reorganizacije najkasnije 15 dana pre dana odravanja roita.
Plan reorganizacije i svaka izmena prvobitno predloenog plana sud bez odlaganja dostavlja registru
privrednih subjekata, odnosno drugom odgovarajuem registru radi objavljivanja na internet strani tog
registra najkasnije narednog dana od dana prijema.
Sud oglaava obavetenje o roitu za razmatranje plana reorganizacije i glasanju od strane poverilaca,
odnosno reenje iz lana 159. ovog zakona, u "Slubenom glasniku Republike Srbije" i u dva
visokotirana lista koji se distribuiraju na celoj teritoriji Republike Srbije. U obavetenju se navodi ime

steajnog dunika, ime lica koje predlae plan, dan i mesto odravanja roita i postupak glasanja, kao i
nain na koji se sva lica mogu upoznati sa sadrinom plana.

Glasanje i usvajanje
lan 165
Pravo glasa imaju svi poverioci srazmerno visini njihovih potraivanja. U sluaju kada je potraivanje
osporeno ili neispitano steajni sudija e izvriti procenu visine potraivanja u svrhu glasanja.
Kada se glasanje obavlja pismenim putem, sudu se moraju podneti glasaki listii sa overenim potpisom
ovlaenog lica.
Glasanje se vri u okviru klasa poverilaca. Potraivanja poverilaca dele se najmanje na klase po osnovu
njihovih razlunih prava i prava prioriteta njihovih potraivanja prema isplatnim redovima.
Za svrhu ostvarivanja prava glasa razlunih poverilaca steajni sudija vri procenu verovatnoe namirenja
njihovog potraivanja iz optereene imovine.
Razluni poverilac je ovlaen da sudu za potrebe procene iz stava 4. ovog lana dostavi procenu
vrednosti optereene imovine izraenu od strane ovlaenog strunog lica (procenitelja). Sud moe
privremenom steajnom upravniku naloiti i pribavljanje nove procene vrednosti te imovine od strane
ovlaenog strunog lica (procenitelja) angaovanog od strane privremenog steajnog upravnika o troku
predlagaa plana. Za iznos potraivanja koji steajni sudija proceni, na osnovu savesne i obrazloene
ocene svih dostavljenih procena i izjanjenja privremenog steajnog upravnika da se razluni poverioci ne
mogu namiriti iz optereene imovine, razluni poverioci ostvaruju pravo glasa u okviru klase potraivanja
steajnih poverilaca u koje je razvrstano njihovo potraivanje.
Steajni sudija moe naloiti ili odobriti formiranje jedne ili vie dodatnih klasa u sledeim sluajevima:
1) ako su stvarne i sutinske karakteristike potraivanja takve da je opravdano formiranje posebne klase;
2) ako su sva potraivanja u okviru predloene posebne klase u znaajnoj meri slina, izuzimajui klase
formirane iz administrativnih razloga u skladu sa stavom 6. ovog lana.
Lica povezana sa steajnim dunikom, u smislu ovog zakona, osim lica koja se u okviru svoje redovne
delatnosti bave davanjem kredita, ine posebnu klasu poverilaca i ne glasaju o planu reorganizacije. U
sluaju plana reorganizacije podnetog u steajnom postupku, potraivanja povezanih lica namiruju se na
isti nain i pod istim uslovima kao potraivanja iz klase steajnih poverilaca prema isplatnom redu u koje
je razvrstano njihovo potraivanje.
Posebna administrativna klasa potraivanja moe biti formirana iz administrativnih razloga ako postoji vie
od 200 potraivanja iji iznosi pojedinano ne prelaze 20.000 dinara, pod uslovom da sud odobri
formiranje takve klase. Potraivanja iz administrativne klase mogu biti izmirena po ubrzanoj proceduri ako
je potrebno umanjiti administrativno optereenje koje je svojstveno velikom broju malih potraivanja i ako
je oigledno da e biti dovoljno raspoloivih sredstava za isplatu potraivanja iz klasa koje su formirane u
okviru prvog i drugog isplatnog reda.
Pre poetka glasanja, sud obavetava sve prisutne na roitu o rezultatima glasanja pismenim putem
(glasanje u odsustvu).
Plan reorganizacije se smatra usvojenim u jednoj klasi poverilaca ako su za plan reorganizacije glasali
poverioci koji imaju obinu veinu potraivanja od ukupnih potraivanja poverilaca u toj klasi.

Klasa poverilaca ija potraivanja prema planu reorganizacije treba da budu u potpunosti izmirena pre
poetka primene plana reorganizacije ne glasa za plan reorganizacije, odnosno smatra se da je plan
reorganizacije u toj klasi usvojen.
Plan reorganizacije se smatra usvojenim ako ga na propisani nain prihvate sve klase i ako je u skladu sa
odredbama ovog zakona.
Danom poetka primene plana reorganizacije smatra se dan odreen planom reorganizacije, s tim da taj
dan ne moe biti pre dana pravnosnanosti reenja o potvrivanju plana reorganizacije, niti po isteku roka
od 15 dana od dana pravnosnanosti tog reenja.
Ako se podnese vie od jednog plana reorganizacije o njima se glasa po redosledu podnoenja, a
usvojenim se smatra plan reorganizacije koji je prvi izglasan.
Ako plan reorganizacije, osim plana iz lana 158. ovog zakona, ne dobije potreban broj glasova, steajni
sudija moe odobriti predlagau plana reorganizacije da najdue u daljem roku od 30 dana podnese
izmenjeni plan reorganizacije i zakazati roite u skladu sa ovim zakonom. Ako se ne usvoji ni tako
izmenjeni plan reorganizacije, nad steajnim dunikom se sprovodi bankrotstvo.

Reenje o potvrivanju usvajanja plana reorganizacije

lan 166
Na roitu za razmatranje predloga plana reorganizacije, steajni sudija donosi reenje kojim potvruje
usvajanje plana reorganizacije ili konstatuje da plan nije usvojen.
Po pravnosnanosti reenja o potvrivanju usvajanja plana reorganizacije steajni postupak se obustavlja.
Reenje iz stava 1. ovog lana objavljuje se na oglasnoj tabli suda i dostavlja steajnim, razlunim i
zalonim poveriocima, steajnom duniku i podnosiocu plana, ako to nije steajni dunik.
Protiv reenja iz stava 1. ovog lana albu mogu izjaviti steajni dunik, steajni upravnik, steajni
poverioci, razluni i zaloni poverioci.
Po pravnosnanosti reenja iz stava 1. ovog lana usvojeni plan reorganizacije steajni sudija dostavlja
registru privrednih subjekata, odnosno drugom odgovarajuem registru, radi objavljivanja na internet strani
tog registra ili na drugi odgovarajui nain ukoliko takav registar nema svoju internet stranu. Registar je
duan da obezbedi da usvojeni plan reorganizacije ostane trajno dostupan svim treim licima.

Pravne posledice potvrivanja plana

lan 167
Po donoenju reenja o potvrivanju usvajanja plana reorganizacije, sva potraivanja i prava poverilaca i
drugih lica i obaveze steajnog dunika odreene planom reorganizacije ureuju se iskljuivo prema
uslovima iz plana reorganizacije. Usvojeni plan reorganizacije je izvrna isprava i smatra se novim
ugovorom za izmirenje potraivanja koja su u njemu navedena.
Poslovi i radnje koje preduzima steajni dunik moraju biti u skladu sa usvojenim planom reorganizacije.
Steajni dunik je duan da preduzme sve mere propisane usvojenim planom reorganizacije.
Donoenjem reenja o potvrivanju usvajanja plana reorganizacije prestaju sve posledice otvaranja
steajnog postupka, a u nazivu steajnog dunika brie se oznaka "u steaju".

Ako je unapred pripremljenim planom reorganizacije obuhvaeno nepostojee potraivanje ili potraivanje
u iznosu koji je vei od stvarno postojeeg potraivanja, steajni dunik, poverioci obuhvaeni usvojenim
planom, kao i poverioci ija su potraivanja nastala pre usvajanja plana, a koji nisu obuhvaeni planom,
mogu u roku od godinu dana od dana donoenja reenja o potvrivanju usvajanja unapred pripremljenog
plana reorganizacije tubom, protivtubom ili isticanjem prigovora u parnici osporiti takvo potraivanje. Na
preduzimanje radnji osporavanja potraivanja iz unapred pripremljenog plana reorganizacije i dejstva
takvog osporavanja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o preduzimanju radnji pobijanja i dejstvu
pobijanja.

Prioritet klasa poverilaca

lan 168
Po svakom planu reorganizacije, poverioci iz klase nieg isplatnog reda mogu primiti sredstva iz deobne
mase, odnosno zadrati odreena prava, samo ako su sva potraivanja poverilaca iz vieg isplatnog reda
u potpunosti izmirena ili ako su ti poverioci glasali, u skladu sa planom reorganizacije, da se tretiraju kao
da su poverioci nieg isplatnog reda.

Namirenje preko nominalnog iznosa potraivanja

lan 169
Planom reorganizacije moe se predvideti namirenje u iznosu veem od nominalnog iznosa prvobitnog
potraivanja, kao naknada za produenje rokova isplate.
Poverioci klase vieg isplatnog reda mogu biti isplaeni u iznosu koji premauje iznos kojim se u
potpunosti namiruju njihova potraivanja ako su sva potraivanja poverilaca klase nieg isplatnog reda u
potpunosti namirena ili ako su ti poverioci glasali za drugaiji tretman, u skladu sa planom reorganizacije.

Izuzetak od primene propisa o hartijama od vrednosti

lan 170
Na hartije od vrednosti koje se uesnicima u reorganizaciji izdaju ili ponitavaju u skladu sa usvojenim
planom reorganizacije ne primenjuju se propisi o hartijama od vrednosti u delu koji se odnosi na izdavanje
hartija od vrednosti i propisi o preuzimanju akcionarskih drutava, kao i propisi kojima se ureuju
privredna drutva u delu koji se odnosi na ponitavanje akcija.

Pravo poverilaca na informisanje

lan 171
Tokom sprovoenja usvojenog plana reorganizacije svi poverioci na koje se plan odnosi imaju pravo na
informisanje i pristup aktima subjekta reorganizacije u skladu sa odredbama zakona kojim se ureuju
privredna drutva koje se odnose na pravo akcionara na informisanje i pristup aktima drutva.

Izvrenje plana reorganizacije

lan 172
Izvrenjem plana reorganizacije kojim je steajni dunik ispunio sve obaveze predviene planom
reorganizacije prestaju potraivanja poverilaca utvrena planom reorganizacije.

Nepostupanje po usvojenom planu i prevaran i nezakonit plan kao steajni

razlog
lan 173
Poverioci obuhvaeni usvojenim planom, kao i poverioci ija su potraivanja nastala pre usvajanja plana a
nisu obuhvaeni planom, mogu podneti predlog za pokretanje steajnog postupka i u sluaju da:
1) je plan reorganizacije izdejstvovan na prevaran ili nezakonit nain;
2) steajni dunik ne postupa po planu ili postupa suprotno planu reorganizacije ako se time bitno
ugroava sprovoenje plana reorganizacije.
Smatra se da je sprovoenje plana bitno ugroeno u smislu stava 1. taka 2) ovog lana ako je usled
nepostupanja po planu ili postupanja suprotno usvojenom planu dolo do:
1) negativnog odraavanja na novane tokove subjekta reorganizacije;
2) onemoguavanja subjekta reorganizacije da obavlja poslovnu delatnost;
3) znaajnog ugroavanja interesa jedne ili vie klasa poverilaca.
Ako utvrdi postojanje steajnog razloga iz stava 1. taka 1) ovog lana, steajni sudija e reenjem o
otvaranju steajnog postupka odrediti da se steajni postupak sprovodi bankrotstvom steajnog dunika.

XII MEUNARODNI STEAJ

Primena odredaba o meunarodnom steaju
lan 174
Odredbe o meunarodnom steaju primenjuju se ako:
1) strani sud ili drugi strani organ koji sprovodi kontrolu ili nadzor nad imovinom ili poslovanjem dunika ili
strani predstavnik zatrai pomo u vezi sa stranim postupkom;
2) sud ili steajni upravnik zatrai pomo u stranoj dravi u vezi sa steajnim postupkom koji se u
Republici Srbiji vodi u skladu sa ovim zakonom;
3) se strani postupak vodi istovremeno sa steajnim postupkom koji se u Republici Srbiji vodi u skladu sa
ovim zakonom.
Pod stranim postupkom, u smislu ovog zakona, podrazumeva se sudski ili upravni postupak, ukljuujui i
prethodni postupak, koji se sa ciljem kolektivnog namirenja poverilaca putem reorganizacije, bankrotstva
ili likvidacije sprovodi u stranoj dravi u skladu sa propisom kojim se ureuje insolventnost, a u kojem su
imovina i poslovanje dunika pod kontrolom ili nadzorom stranog suda ili drugog nadlenog organa.
Strani predstavnik u smislu stava 1. ovog lana jeste lice ili organ, ukljuujui i one koji su privremeno
imenovani, koji su u stranom postupku ovlaeni da vode reorganizaciju, bankrotstvo ili likvidaciju nad
imovinom ili poslovima dunika ili da preduzimaju radnje kao predstavnik stranog postupka.

Iskljuiva meunarodna nadlenost

lan 174a
Sud Republike Srbije je iskljuivo nadlean za pokretanje, otvaranje i sprovoenje steajnog postupka
protiv steajnog dunika ije je sredite glavnih interesa na teritoriji Republike Srbije (glavni steajni
postupak). Isti sud je iskljuivo meunarodno nadlean i za sve sporove koji proizlaze iz steajnog
postupka.
Sredite glavnih interesa treba da odgovara mestu odakle dunik redovno upravlja svojim interesima i koje
je kao takvo prepoznato od strane treih lica.
U nedostatku suprotnog dokaza, pretpostavlja se da steajni dunik ima sredite glavnih interesa u mestu
gde se nalazi njegovo registrovano sedite.
Sredite glavnih interesa utvruje se prema injenicama koje postoje u momentu podnoenja predloga za
pokretanje glavnog steajnog postupka.
Ako se sredite glavnih interesa steajnog dunika nalazi u inostranstvu, a njegovo registrovano sedite
se nalazi u Republici Srbiji, iskljuivo je nadlean sud Republike Srbije, ako se prema pravu drave u kojoj
steajni dunik ima sredite glavnih interesa ne moe pokrenuti i otvoriti steajni postupak na osnovu
sredita glavnih interesa.
Glavni steajni postupak obuhvata celokupnu imovinu steajnog dunika, bez obzira da li se nalazi u
Republici Srbiji ili u inostranstvu.
Kada se registrovano sedite steajnog dunika nalazi u inostranstvu, a sredite glavnih interesa na
podruju Republike Srbije, za sprovoenje postupka iz stava 1. ovog lana iskljuivo je nadlean sud
Republike Srbije.

Meunarodna nadlenost prema poslovnoj jedinici, odnosno imovini

stranog steajnog dunika u Republici Srbiji
lan 174b
Ako sud u Republici Srbiji nije nadlean prema odredbi lana 174a stav 1. ovog zakona, nadlean je ako
steajni dunik ima stalnu poslovnu jedinicu bez svojstva pravnog lica u Republici Srbiji (sporedni steajni
postupak).
Pod stalnom poslovnom jedinicom podrazumeva se bilo koje mesto poslovanja u kojem steajni dunik
obavlja ekonomsku delatnost, upotrebom ljudske radne snage i dobara ili usluga.
Ako se u Republici Srbiji ne nalazi sredite glavnih interesa, ni poslovna jedinica steajnog dunika, ve
samo njegova imovina, sporedni steajni postupak u Republici Srbiji je mogue otvoriti i voditi:
1) ako postoji steajni razlog, ali se u dravi gde steajni dunik ima sredite glavnih interesa steajni
postupak ne moe voditi zbog uslova predvienih u steajnom pravu te drave;
2) ako se prema pravu drave u kojoj steajni dunik ima sredite glavnih interesa, steajni postupak
odnosi samo na imovinu u toj dravi;
3) kada se strana sudska odluka o otvaranju steajnog postupka ne moe priznati.
Za sprovoenje steajnog postupka nadlean je sud na ijem podruju se nalazi stalna poslovna jedinica
steajnog dunika, a ako nema poslovne jedinice u Republici Srbiji, sud na ijem podruju se nalazi
imovina steajnog dunika.

Ako bi vie sudova bili mesno nadleni za sprovoenje sporednog steajnog postupka, postupak vodi sud
kome je prvo podnet predlog za pokretanje steajnog postupka.
Sporedni steajni postupak obuhvata samo imovinu steajnog dunika koja se nalazi na teritoriji
Republike Srbije.

Merodavno pravo
lan 175
Na steajni postupak i njegova dejstva primenjuje se pravo drave u kojoj je steajni postupak pokrenut,
ako ovim zakonom nije drugaije ureeno.
U sluaju priznanja stranog postupka u skladu sa ovim zakonom, na izluna ili razluna prava na stvarima
ili pravima koja se nalaze na teritoriji Republike Srbije primenjuju se propisi Republike Srbije.
Za dejstvo steajnog postupka na ugovore o radu primenjuje se pravo koje je merodavno za ugovor o
radu.

Stvarna nadlenost za priznanje stranog postupka i saradnju

lan 176
Priznanje stranog postupka i saradnju sa stranim sudovima i drugim nadlenim organima sprovodi sud iz
lana 15. stav 1. ovog zakona, u skladu sa zakonom.

Mesna nadlenost za priznanje stranog postupka i saradnju

lan 177
Priznanje stranog postupka i saradnju sa stranim sudovima i drugim nadlenim organima sprovodi sud na
ijem podruju se nalazi sedite, odnosno stalna poslovna jedinica steajnog dunika.
Ako dunik nema sedite ni stalnu poslovnu jedinicu u Republici Srbiji, mesno je nadlean sud na ijem
podruju se nalazi preteni deo imovine steajnog dunika.
U sluaju da se steajni postupak ve vodi u Republici Srbiji, sud koji sprovodi steajni postupak mesno je
nadlean za odluivanje o priznanju i saradnji sa stranim sudovima i drugim nadlenim organima.

Ovlaenje steajnog upravnika da preduzima radnje u stranoj dravi

lan 178
Steajni upravnik imenovan u skladu sa ovim zakonom ovlaen je da preduzima radnje u stranoj dravi u
ime i za raun steajnog dunika, odnosno steajne mase, ako je to doputeno zakonom te drave.

Izuzetak u sluajevima suprotnim javnom poretku

lan 179
Nadleni sud moe da odbije da preduzme radnju u vezi sa meunarodnim steajem ako bi takva radnja
bila u suprotnosti sa javnim poretkom Republike Srbije.

Pomo u skladu sa drugim zakonima

lan 180
Nadleni sud ili steajni upravnik mogu da prue i drugu pomo stranom predstavniku, u skladu sa
zakonom.

Tumaenje
lan 181
Prilikom primene odredbi o meunarodnom steaju nadleni sud e posebno imati u vidu njihov
meunarodni karakter i potrebu poboljanja njihove jednoobrazne primene u dobroj veri.

Pravo neposrednog pristupa

lan 182
Strani predstavnik ima pravo neposrednog postupanja pred sudovima u Republici Srbiji.
Strani predstavnik je prilikom preduzimanja radnji iz stava 1. ovog lana putem podnoenja odgovarajueg
zahteva ili na drugi nain duan da u cilju dokazivanja svoga svojstva podnese:
1) odluku o pokretanju stranog postupka i imenovanju stranog predstavnika u originalu ili overenoj kopiji ili
overenom prepisu, prevedenu na jezik koji je u slubenoj upotrebi u nadlenom sudu u Republici Srbiji,
zajedno sa dokazom o njenoj izvrnosti po pravu strane drave;
2) potvrdu stranog suda ili drugog nadlenog organa o postojanju stranog postupka i imenovanju stranog
predstavnika;
3) bilo koji drugi dokaz o postojanju stranog postupka i imenovanju stranog predstavnika za koji nadleni
sud u Republici Srbiji smatra da je prihvatljiv, a u odsustvu dokaza iz ta. 1) i 2) ovog stava.

Nadlenost u sluaju podnoenja zahteva od strane stranog predstavnika

lan 183
Podnoenjem zahteva nadlenom sudu u Republici Srbiji od strane stranog predstavnika, u skladu sa
ovim zakonom, uspostavlja se nadlenost tog suda samo za odluivanje po predmetnom zahtevu.

Predlog stranog predstavnika za pokretanje postupka

lan 184
Strani predstavnik ima pravo da podnese predlog za pokretanje steajnog postupka ako su ispunjeni
uslovi za pokretanje takvog postupka u skladu sa ovim zakonom.

Uestvovanje stranog predstavnika u postupku

lan 185
Posle priznanja stranog postupka, strani predstavnik ima pravo da uestvuje u postupku koji se prema
duniku vodi u skladu sa ovim zakonom.

Zahtev za priznanje stranog postupka

lan 186
Strani predstavnik moe nadlenom sudu u Republici Srbiji da podnese zahtev za priznanje stranog
postupka u kojem je imenovan, pri emu svoje svojstvo dokazuje na nain predvien lanom 182. stav 2.
ovog zakona.
Uz zahtev za priznanje prilae se izjava stranog predstavnika u kojoj se navode svi strani postupci u vezi
sa dunikom koji su poznati stranom predstavniku, prevedena na jezik koji je u slubenoj upotrebi u
nadlenom sudu u Republici Srbiji.

Pretpostavke u vezi sa priznanjem

lan 187
Ako odluka, odnosno potvrda iz lana 182. stav 2. ovog zakona prua dokaz da strani postupak ima
obeleja postupka iz lana 174. stav 2. ovog zakona i da je strani predstavnik lice ili organ iz lana 174.
stav 4. ovog zakona, sud moe te injenice smatrati utvrenim.
Sud moe dokumenta koja su podneta uz zahtev za priznanje da smatra autentinim, bez obzira na to da
li su legalizovana u smislu zakona kojim se ureuje legalizacija isprava u meunarodnom saobraaju.
Ako se ne dokae suprotno, smatra se da je registrovano sedite dunika, odnosno njegovo prebivalite
ako se radi o fizikom licu, sredite njegovih glavnih interesa.

Odluka o priznanju stranog postupka

lan 188
Osim u sluaju iz lana 179. ovog zakona, strani postupak se priznaje ako:
1) ima obeleja postupka iz lana 174. stav 2. ovog zakona;
2) je strani predstavnik koji podnosi zahtev za priznanje lice ili organ iz lana 174. stav 4. ovog zakona;
3) zahtev ispunjava uslove iz lana 182. stav 2. ovog zakona;
4) je zahtev podnet nadlenom sudu, u skladu sa l. 176. i 177. ovog zakona.
Strani postupak se priznaje kao:
1) glavni strani postupak, ako se vodi u dravi u kojoj je sredite glavnih interesa dunika;
2) sporedni strani postupak, ako dunik ima stalnu poslovnu jedinicu u toj stranoj dravi.
Na glavni i sporedni strani postupak shodno se primenjuju odredbe l. 174a i 174b ovog zakona.
O zahtevu za priznanje stranog postupka sud odluuje reenjem u hitnom postupku.
Reenje o priznanju stranog postupka prvostepeni sud e po slubenoj dunosti ili na zahtev
zainteresovanog lica izmeniti ili ukinuti ako se utvrdi da uslovi za njegovo donoenje nisu bili ispunjeni ili
da su nakon priznanja stranog postupka prestali da postoje.

Posle otvaranja steajnog postupka nad steajnim dunikom ije je sredite glavnih interesa u Republici
Srbiji, strani postupak se moe priznati samo kao sporedni strani postupak.
Protiv reenja kojim se odbija predlog za priznanje stranog postupka, strani steajni dunik, strani
predstavnik i poverioci imaju pravo albe, u roku od 15 dana. alba ne odlae izvrenje.

Obaveza obavetavanja
lan 189
Posle podnoenja zahteva za priznanje stranog postupka, strani predstavnik je duan da bez odlaganja
obavesti sud kojem je zahtev podnet o:
1) svakoj bitnoj promeni statusa stranog postupka ili statusa stranog predstavnika;
2) svakom drugom stranom postupku u vezi sa istim dunikom za koji strani predstavnik sazna.

Pomo koja se prua posle podnoenja zahteva za priznanje stranog

postupka
lan 190
Sud moe, od momenta podnoenja zahteva za priznanje stranog postupka pa do odluivanja o tom
zahtevu, na zahtev stranog predstavnika pruiti potrebnu pomo privremene prirode u sluaju da je ta
pomo hitno potrebna radi zatite imovine steajnog dunika ili interesa poverilaca.
Pomo iz stava 1. ovog lana obuhvata izricanje sledeih mera:
1) zabranu prinudnog izvrenja nad imovinom dunika;
2) poveravanje upravljanja ili prodaje imovine ili dela imovine dunika koja se nalazi u Republici Srbiji
stranom predstavniku ili drugom licu koje odredi sud, radi zatite i ouvanja vrednosti imovine kojoj, zbog
njene prirode ili drugih okolnosti, preti opasnost od nestanka, gubljenja vrednosti ili je ugroena na drugi
nain;
3) druge mere koje se u skladu sa ovim zakonom mogu odrediti posle priznanja stranog postupka.
Na odreivanje, vanost, ukidanje i izmenu mera iz stava 2. ovog lana shodno se primenjuju odredbe
ovog zakona koje reguliu mere obezbeenja u prethodnom steajnom postupku.
Mere iz stava 2. ovog lana koje je sud odredio prestaju da vae donoenjem odluke o zahtevu za
priznanje, osim ako njihovo dejstvo nije produeno u skladu sa ovim zakonom u okviru pomoi koja se
prua posle priznanja stranog postupka.
Sud moe odbiti da prui zatraenu pomo ako bi takva pomo ometala voenje glavnog stranog
postupka.

Pravno dejstvo priznanja glavnog stranog postupka

lan 191
Posledice priznanja glavnog stranog postupka su zabrana:

1) pokretanja novih i prekid zapoetih postupaka u vezi sa imovinom, pravima, obavezama ili
odgovornostima dunika;
2) prinudnog izvrenja na imovini dunika;
3) prenosa, optereivanja i drugog raspolaganja imovinom dunika.
Sud moe odrediti izuzea od primene posledica iz stava 1. ovog lana samo u sluajevima predvienim
ovim zakonom za izuzea od primene posledica otvaranja steajnog postupka, kao i u sluaju kada utvrdi
da glavni strani postupak ne obezbeuje odgovarajuu zatitu interesa poverilaca u Republici Srbiji.
Zabrana iz stava 1. taka 1) ovog lana ne predstavlja smetnju za podnoenje tubi, odnosno za
pokretanje postupka, ako je to neophodno radi ouvanja potraivanja poverioca prema duniku.
Zabrana iz stava 1. ovog lana ne predstavlja smetnju za podnoenje predloga za pokretanje steajnog
postupka u Republici Srbiji ili za prijavljivanje potraivanja u takvom postupku.

Pomo koja se prua posle priznanja stranog postupka

lan 192
Posle priznanja stranog sporednog postupka, ako je to neophodno radi zatite imovine steajnog dunika
ili interesa poverilaca, sud moe, na zahtev stranog predstavnika, pruiti odgovarajuu pomo putem
odreivanja sledeih mera:
1) zabrane pokretanja novih, odnosno prekid zapoetih postupaka u vezi sa imovinom, pravima,
obavezama ili odgovornostima dunika, ako nisu prekinuti u skladu sa lanom 191. stav 1. taka 1) ovog
zakona;
2) zabrane izvrenja na imovini steajnog dunika, ako izvrenje nije prekinuto u skladu sa lanom 191.
stav 1. taka 2) ovog zakona;
3) zabrane prenosa, optereivanja ili drugog raspolaganja imovinom steajnog dunika, ako takva
zabrana nije posledica primene odredbe lana 191. stav 1. taka 3) ovog zakona.
Posle priznanja glavnog ili sporednog stranog postupka, ako je to neophodno radi zatite imovine
steajnog dunika ili interesa poverilaca, sud moe, na zahtev stranog predstavnika, pruiti odgovarajuu
pomo putem odreivanja sledeih mera:
1) izvoenje dokaza sasluanjem svedoka ili na drugi nain, kao i pruanje podataka u vezi sa imovinom,
poslovanjem, pravima, obavezama ili odgovornostima dunika;
2) poveravanje stranom predstavniku ili drugom licu koje odredi sud upravljanja ili prodaje imovine ili dela
imovine dunika koja se nalazi u Republici Srbiji;
3) produenje vaenja mera iz lana 190. st. 1. i 2. ovog zakona;
4) davanje drugih ovlaenja koja ima steajni upravnik po osnovu ovog zakona ili odreivanje drugih
zabrana u skladu sa ovim zakonom.
Posle priznanja stranog postupka, bilo glavnog ili sporednog, sud moe na zahtev stranog predstavnika
poveriti sprovoenje deobe imovine ili dela imovine dunika koja se nalazi u Republici Srbiji stranom
predstavniku ili drugom licu koje odredi sud, pod uslovom da sud utvrdi da je obezbeena odgovarajua
zatita interesa poverilaca u Republici Srbiji.

Prilikom pruanja pomoi stranom predstavniku u sluaju sporednog stranog postupka u skladu sa ovim
lanom, sud je duan da utvrdi da se takva pomo odnosi na imovinu kojom bi, po odredbama ovog
zakona, trebalo da se upravlja u okviru tog sporednog stranog postupka ili da se odnosi na podatke koji su
potrebni u tom postupku.

Zatita poverilaca i drugih zainteresovanih lica

lan 193
Prilikom donoenja odluke o pruanju ili odbijanju pruanja pomoi u skladu sa l. 190. i 192. ovog zakona
ili odluke o izmeni ili stavljanju van snage takvih mera u skladu sa stavom 3. ovog lana, sud je duan da
utvrdi da je obezbeena odgovarajua zatita interesa poverilaca i drugih zainteresovanih lica, ukljuujui
i dunika.
Sud moe usloviti dejstvo odreenih mera na nain koji smatra odgovarajuim.
Sud moe na zahtev stranog predstavnika ili lica na koje utiu mere odreene u okviru pruanja pomoi
na osnovu l. 190. i 192. ovog zakona ili po slubenoj dunosti izmeniti ili staviti van snage odreene
mere.

Pobijanje pravnih radnji dunika

lan 194
Posle priznanja stranog postupka, strani predstavnik moe pobijati pravne radnje steajnog dunika po
istom procesnom pravu koje vai i za steajnog upravnika.
U sluaju sporednog stranog postupka, sud je duan da utvrdi da se pobijanje odnosi na imovinu kojom bi,
po odredbama ovog zakona, trebalo da se upravlja u okviru tog sporednog stranog postupka.

Uee stranog predstavnika u postupku koji se vodi u Republici Srbiji

lan 195
Posle priznanja stranog postupka, strani predstavnik moe, u skladu sa zakonom, biti uesnik u svakom
postupku u kojem je dunik stranka.
Postojanje ovlaenja stranog predstavnika predstavlja prethodno pitanje u postupku iz stava 1. ovog
lana.

Saradnja i neposredno obraanje izmeu sudova u Republici Srbiji i

stranih sudova i drugih nadlenih organa ili stranih predstavnika
lan 196
U sluajevima iz lana 174. ovog zakona, sud je duan da u najveoj moguoj meri sarauje sa stranim
sudovima i drugim nadlenim organima ili stranim predstavnicima, neposredno ili preko steajnog
upravnika.
Sud ima pravo da se neposredno obraa, odnosno da neposredno zatrai podatke ili pomo od stranih
sudova i drugih nadlenih organa ili od stranih predstavnika.

Saradnja i neposredno obraanje izmeu steajnog upravnika i stranih

sudova i drugih nadlenih organa ili stranih predstavnika
lan 197
U sluajevima iz lana 174. ovog zakona, steajni upravnik je duan da, u vrenju svojih dunosti i pod
nadzorom suda, u najveoj moguoj meri sarauje sa stranim sudovima i drugim nadlenim organima ili
stranim predstavnicima.
Steajni upravnik ima pravo da se, u vrenju svojih dunosti i pod nadzorom suda, neposredno obraa
stranim sudovima i drugim nadlenim organima ili stranim predstavnicima.

Oblici saradnje
lan 198
Saradnja iz l. 196. i 197. ovog zakona moe se sprovoditi na bilo koji odgovarajui nain, a naroito:
1) imenovanjem lica ili organa koji preduzima radnje po nalogu suda;
2) razmenom podataka na nain za koji sud smatra da je odgovarajui;
3) koordinacijom upravljanja i nadzora nad imovinom i poslovima dunika;
4) odobravanjem ili primenom od strane sudova sporazuma o koordinaciji postupaka;
5) koordinacijom istovremenih postupaka koji se vode prema istom duniku.

Otvaranje steajnog postupka posle priznanja glavnog stranog postupka

lan 199
Posle priznanja glavnog stranog postupka, steajni postupak se moe otvoriti samo u sluaju da steajni
dunik ima imovinu u Republici Srbiji.
Steajni postupak iz stava 1. ovog lana vodi se samo u odnosu na imovinu steajnog dunika koja se
nalazi u Republici Srbiji. Izuzetno, teritorijalni steajni postupak moe da obuhvati i imovinu steajnog
dunika koja se nalazi u inostranstvu, u meri koja je neophodna za ostvarivanje saradnje u skladu sa l.
196, 197. i 198. ovog zakona i kojom bi trebalo da se upravlja u okviru tog steajnog postupka.

Koordinacija steajnog postupka i stranog postupka

lan 200
Kada se strani postupak i steajni postupak vode istovremeno prema istom duniku, sud e zatraiti
saradnju i koordinaciju u skladu sa l. 196, 197. i 198. ovog zakona.
Kada je u vreme podnoenja zahteva za priznanje stranog postupka ve podnet predlog za pokretanje
steajnog postupka:
1) svaka pomo koja se prua u skladu sa l. 190. ili 192. ovog zakona mora biti u skladu sa pravilima i
potrebama prethodnog steajnog postupka, odnosno steajnog postupka;
2) lan 191. ovog zakona se nee primenjivati ako je strani postupak priznat kao glavni strani postupak.

Kada je predlog za pokretanje steajnog postupka podnet posle priznanja ili posle podnoenja zahteva za
priznanje stranog postupka:
1) sud e po slubenoj dunosti preispitati svaku pomo koja je pruena u skladu sa l. 190. ili 192. ovog
zakona i izmenie, odnosno staviti van snage sve takve mere ukoliko su u suprotnosti sa pravilima ili
potrebama prethodnog steajnog postupka, odnosno steajnog postupka;
2) ako se radi o glavnom stranom postupku, izmena ili stavljanje van snage zabrana iz lana 191. stav 1.
ovog zakona izvrie se u skladu sa lanom 191. stav 2. ovog zakona, ako su takve zabrane u suprotnosti
sa pravilima ili potrebama prethodnog steajnog postupka, odnosno steajnog postupka.
Kod odreivanja ili izmene mera pomoi koja se prua predstavniku sporednog stranog postupka sud je
duan da utvrdi da se takva pomo odnosi na imovinu kojom bi, u skladu sa odredbama ovog zakona,
trebalo da se upravlja u tom sporednom stranom postupku, odnosno da je u vezi sa podacima koji su
potrebni u okviru tog postupka.

Postupanje u sluaju postojanja vie stranih postupaka

lan 201
U sluajevima iz lana 174. ovog zakona, kada se prema istom duniku vodi vie od jednog stranog
postupka, sud e zatraiti saradnju i koordinaciju u skladu sa l. 196, 197. i 198. ovog zakona, pri emu:
1) svaka pomo koja se prua u skladu sa l. 190. ili 192. ovog zakona predstavniku sporednog stranog
postupka posle priznanja glavnog stranog postupka mora biti u skladu sa pravilima i potrebama glavnog
stranog postupka;
2) ako je odluka o priznanju glavnog stranog postupka doneta posle priznanja sporednog stranog
postupka ili posle podnoenja zahteva za priznanje sporednog stranog postupka, sud e po slubenoj
dunosti preispitati svaku pomo koja je pruena u skladu sa l. 190. ili 192. ovog zakona i izmenie,
odnosno stavie van snage sve takve mere ukoliko su u suprotnosti sa pravilima ili potrebama glavnog
stranog postupka;
3) ako, posle priznanja sporednog stranog postupka, bude doneta odluka o priznanju drugog sporednog
stranog postupka, sud e po slubenoj dunosti ili na zahtev stranog predstavnika odrediti, izmeniti ili
staviti van snage mere pomoi u cilju obezbeivanja koordinacije postupaka.

Pretpostavka postojanja steajnog razloga na osnovu priznanja glavnog

stranog postupka
lan 202
Ako se ne dokae suprotno, postojanje steajnog razloga se pretpostavlja u sluaju postojanja
pravnosnane odluke o priznanju glavnog stranog postupka koji se vodi prema steajnom duniku. Sud
nee otvoriti steajni postupak ako steajni dunik dokae da ne postoji nijedan od steajnih razloga iz
lana 11. ovog zakona.

Namirenje poverilaca u postupcima koji se vode istovremeno

lan 203
Osim u sluaju postojanja razlunog ili izlunog prava, poverilac ije je potraivanje delimino isplaeno u
postupku koji je sproveden u skladu sa zakonom kojim se ureuje insolventnost u stranoj dravi ne moe
da primi isplatu na ime istog potraivanja u steajnom postupku koji se vodi prema istom duniku sve dok

su isplate prema ostalim poveriocima istog isplatnog reda ili klase u reorganizaciji proporcionalno manje
od iznosa koji je taj poverilac ve primio.

XIII KAZNENE ODREDBE

Krivina dela
Prijavljivanje lanog potraivanja
lan 204
Ko sudu u steajnom postupku koji se vodi po odredbama ovog zakona prijavi lano potraivanje
podnoenjem lanih dokumenata ili na drugi nain, kaznie se zatvorom od jedne do tri godine i
novanom kaznom od 500.000 dinara do 10.000.000 dinara.

Neobavetavanje o namirenju potraivanja

lan 204a
Ko u toku steajnog postupka naplati svoje potraivanje od jemca ili glavnog dunika, a u roku od osam
dana od dana izvrene naplate ne obavesti sud o naplati potraivanja, kaznie se novanom kaznom od
500.000 dinara do 10.000.000 dinara.

Raspolaganje imovinom steajnog dunika posle otvaranja steajnog postupka

lan 205
Ko posle otvaranja steajnog postupka, a pre stupanja na dunost steajnog upravnika raspolae
stvarima i pravima iz steajne mase bez naknade ili uz naknadu koja ne odgovara trinoj vrednosti,
kaznie se zatvorom od jedne do pet godina i novanom kaznom od najmanje 500.000 dinara, a ako je
krivino delo uinjeno iz koristoljublja do 10.000.000 dinara.
Ko posle imenovanja privremenog steajnog upravnika, dok on ne stupi na dunost, raspolae stvarima i
pravima steajnog dunika bez naknade ili uz naknadu koja ne odgovara trinoj vrednosti, kaznie se
zatvorom od jedne do pet godina i novanom kaznom od najmanje 500.000 dinara, a ako je krivino delo
uinjeno iz koristoljublja do 10.000.000 dinara.

Lano prikazivanje i prikrivanje injenica u unapred pripremljenom planu reorganizacije

lan 206
Ko u unapred pripremljenom planu reorganizacije lano prikae ili prikrije injenice od znaaja za
donoenje odluke suda ili glasanje poverilaca o planu, kaznie se zatvorom od jedne do pet godina i
novanom kaznom od najmanje 500.000 dinara, a ako je krivino delo uinjeno iz koristoljublja do
10.000.000 dinara.

XIV PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 207
Steajni postupci koji su na dan poetka primene ovog zakona u toku, nastavie se po propisima koji su
vaili do dana poetka primene ovog zakona.

Izuzetno, na steajne postupke iz stava 1. ovog lana primenjivae se odredbe l. 22. do 26, l. 29. i 30. i
lana 157. stav 5. ovog zakona.

lan 208
Od dana poetka primene ovog zakona do 31. decembra 2010. godine odredbe l. 150. do 154. ovog
zakona primenjivae se na pravna lica koja su obustavila sva plaanja u neprekidnom trajanju od tri
godine, a od 1. januara 2010. godine do 31. decembra 2011. godine primenjivae se na pravna lica koja
su obustavila sva plaanja u neprekidnom trajanju od dve godine.

lan 209
U steajnim postupcima nad bankama i drutvima za osiguranje, nadlenosti i ovlaenja steajnog sudije
iz ovog zakona vri steajno vee, u skladu sa odredbama zakona kojim se ureuje steaj i likvidacija
banaka i drutava za osiguranje, osim ako je tim zakonom drugaije propisano.

lan 210
Podzakonski akti koji se donose na osnovu ovlaenja iz ovog zakona bie doneti u roku od 30 dana od
stupanja na snagu ovog zakona.

lan 211
Danom poetka primene ovog zakona prestaje da vai Zakon o steajnom postupku ("Slubeni glasnik
RS", br. 84/04 i 85/05 - dr. zakon).

lan 212
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije", a
poinje da se primenjuje tridesetog dana od dana njegovog stupanja na snagu, osim:
1) odredaba lana 25. stav 3. i lana 30. ovog zakona koje poinju da se primenjuju 1. jula 2010. godine;
2) odredbe lana 25. stav 4. ovog zakona koja poinje da se primenjuje 1. januara 2012. godine;
3) odredaba l. 150. do 154. ovog zakona koje poinju da se primenjuju devedesetog dana od dana
njegovog stupanja na snagu.

Samostalni lanovi Zakona o izmenama i dopunama

Zakona o steaju
("Sl. glasnik RS", br. 83/2014)

lan 67[s1]
Podzakonski akti koji se donose na osnovu ovlaenja iz ovog zakona donee se u roku od 60 dana od
dana stupanja na snagu ovog zakona.

lan 68[s1]
Steajni postupci koji do dana stupanja na snagu ovog zakona nisu okonani okonae se po propisima
koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona.

lan 69[s1]
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da vae odredbe lana 181. Zakona o privrednim
drutvima ("Slubeni glasnik RS", br. 36/11 i 99/11).

lan 70[s1]
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije",
osim odredaba lana 10. ovog zakona, koje se primenjuju od 1. oktobra 2014. godine i odredbe lana 1.
stav 2. ovog zakona, koja se primenjuje od 1. januara 2015. godine.