xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx

xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx
xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx

СЕМИНАРСКИ РАД

ПРЕДМЕТ: СОЦИОЛОГИЈА

ТЕМА: ДРЖАВА

Професор: Студент:
xxxxxxxxxxx xxxxxxxxxxx
Индекс: xxxx

xxxxxxxxxxxxxxxxxx
Семинарски рад
Држава

САДРЖАЈ

1. Уводна разматрања..........................................................................2

2. Појам,структура и функције државе..............................................3

2.1 Постанак и оправдање државе...................................................5

2.2 Држава као сила..........................................................................7

3. Облици и типови државне власти..................................................8

3.1 Облици владавине.......................................................................10

3.2 Обележја државе.........................................................................11

4. Закључак..........................................................................................12

5. Литература.......................................................................................13

Фебруар, 2010 2
Семинарски рад
Држава

1. УВОДНА РАЗМАТРАЊА

Појам државе се може дефинисати по међународној и унутрашњој улози. На

међународном нивоу држава је суверено тело. Суверенитет чине дефинисане и
међународно признате границе и потпуна власт државе на тој територији(као и
становништво које стално насељава територију државе). Када територија не испуњава
те основне услове она постаје неуспела држава. Пример неуспеле државе је
Сомалија,где не постоји власт која има суверенитет над територијом окружено
границама. Две најзаступљеније теорије на нашим просторима о унутрашњој улози
државе су:

1) Држава је апарат за принуду. По овој теорији држава постоји да би осигурала

да свако испуни своје законске обавезе,као што су исплата дугова,поштовање
приватне својине итд.
2) Држава испуњава принципе друштвеног уговора .Друштвени уговор је
подразумевани уговор између сваког појединца и државе. Отац овог израза је
Жан Жак Русо. Друштвени уговор се заснива на томе да држава треба да
заштити природна права сваке особе. Природна права су права на живот,права
на слободу и право на имовину. У замену за ту заштиту,свака особа мора да
испуњава одређене дужности према држави,као што је плаћање пореза. Оваква
идеја улоге државе у друштвеном уговору је прихваћена у свим западним
демократијама.1
Држава је орган владајуће класе за остварење њених класних интереса. У 16 веку
термин је први пут употребио Макијавели . Држава је историјска категорија,што
значи да је једном настала и да ће ишчезнути. У првобитној заједници друштву са
гентилним уређењем,није постојала још никаква организациона власт. Развојем
матерјалних производних снага,поделом рада,проширењем размене и формирањем
тржишта у оквиру генса и изван њега,појавом приватног власништва и цепањем
племенских организација на власнике (богате) и невласнике (сиромашне),пропада
гентилно уређење. На рушевинама старих племенских заједница израста нова
друштвена организација са постојањем антагонистичких класа. Као резултат
непомирљивости класа настаје држава. Енгелс је анализирао три различита пута
настанка државе,на које се у основи може свести настанак сваке поједине државе.
Класични облик настанка државе је у атинском генсу. У њему су готово искључиво
унутршњи фактори условили настанак државе. Друга два начина настанка државе,у
старом Риму и код старих Германа,разликују се по утицају споњних фактора који
понекад имају и одлучујуће значење.2

1 " http://hr.wikipedia.org/wiki/Dr%C5%BEava ( датум приступа 08.02.2010 )".

2 " http://www.znanje.org/i/i21/01iv07/01iv0733/makijavelizam.htm (датум приступа 08.02.2010)".

Фебруар, 2010 3
Семинарски рад
Држава

1. ПОЈАМ,СТРУКТУРА И ФУНКЦИЈЕ ДРЖАВЕ

Држава је најважнија политичка установа цивилизованих друштава чија је основна

улога заштита друштвеног поретка и глобално усмеравање друштвених процеса.
Основно средство државне власти јесте на праву заснован монопол силе који
располаже посебан апарат хијерархиски устројених цивилних и војних органа. Реч
,,држава“ потиче од глагола држати који указује на организацију која посредством
јавне власти,неко становништво држи на некој територији. Из овог произилазе и
основни елементи структуре сваке државе:
1) Територија која има прецизно одређене границе до којих се простире државна
власт;
2) Становништво које насељава дату територију поштује успостављену власт и
прихвата њену политику( начело легитимитета власти од латинске речи
легитимус –законит,оправдан );
3) Суверена јавна власт која самостално,као врховна власт на одређеној
територији(начело суверенитета),управља друштвом,користећи средства која су
правно прописана( начело легалитета,од латинске речи лех-закон,формални
пропис ).
Држава је ,,окрњена“ кад је било који од ових елемената доведен у питање: кад се
на истој територији преклапају исте власти( ,,један народ а два господара,једна раја два
харача даје“); кад се стварају ,,државе у држави“(као наше републике у бившој
федерацији); када грађани не признају власт(власт без легитимитета); кад власт не
поштује законе које је сама донела,или влада без закона(власт без легалитета). Овакве
државе не могу бити дугог века нити је живот већине држављана у њима угодан.
Око узрока настанка држава и функција које она врши постоје теоријска
размимоиложења и спорови. Некад су се међусобно супростављала два схватања: прво
да је држава божанска творевина а друго,да је држава резултат ,,друштвеног уговора“
људи. Теолошко објашњење настанка државе имало је циљ да државну власт прогласи
за свету и недодирљиву. Овоме се супроставља теорија друштвеног уговора,по којој
сами људи,својим договором стварају државу,да би успоставили поредак у друштву
какав им одговара. Држава стварно није настала простом вољом и договором људи
него у много сложенијем спонтаном историјском процесу. У теорију друштвеног
уговора уграђена је хумана и демократска идеја да људи имају,,природно право“да
утичу на државну власт,да је мељају и прилогођавају себи и својим потребама и
интересима. Касније се уобличавају друга два,знатни реалистичнија и такође,у
многоме међусобно супростављена становишта. Теорија силе по којој државе настају
тако што јача и војнички боље организована племена(обично-сточарско номадска)3

3 " Митровић М, Увод у социологију и Социологију права, Правни факултет

Универзитета у Београду,Јавно предузеће ,,Службени гласник”, Београд, 2007, стр.
215-216. ”

Фебруар, 2010 4
Семинарски рад
Држава
поробљавају она која су војнички слабија(обично ратарска) и тако своју покретну војну
организацију спајају са стабилном територијалном организацијом ратара,чиме стварају
државу.Теорија класних сукоба,по којој држава настаје онда када почне раслојавање
племенске заједнице на богате и сиромашне( кад се појави вишак производа,приватна
својина и класе) па богати стварају апарат државне принуде да би њима држали у
покорности сиромашне,експлоатисали их и владали њима.
Према теорији силе држава је природна и вечита установа,док је према класној
теорији(коју су заступили марксисти) држава историјска творевина класних друштава.
Марксисти,за разлику од оних који мисле да је држава ,,наткласна установа”(било да је
божанска,уговорна или силом успостављена) која штити општи интерес целине
друштва,наглашавају тзв.класну функцију државне власти. Они тврде да свака држава
представља ,,апарат принуде у рукама владајуће класе”којим ова штити свој посебан
класни интерес. У томе се марксистичка класна теорија ослања на теорију силе,само
што наглашава унутрашње(класне),а не спољне(етничке) сукобе-као узроке стварања
држава.По марксистима,државу силом стварају владајуће класе,а не победничка
племена. А кад настане,држава у оба случаја служи победницима да искоришћавају
побеђене.
Стварни друштвено историјски процес настајања државе знатно је сложенији од
теоријског и увек искључује више различитих околности,услова и узрока,чији
конкретан склоп је у извесном смислу специфичан за сваку посебну државу.Исто важи
и за функције државе,које се такође не могу свести на једну једину.Тако су,рецимо,јачи
увек примењивали силу,али сила никад није у држави сама себи циљ. Сила се
установљава као државна организација само ако постоје економски,политички или
неки други интереси којима сила служи(што су истицали марксисти). Са друге
стране,већ успостављена државна организација не служи искључиво онима који су је
створили,већ поприма и опште функције. Општи је интерес сваког сложеног друштва,у
којем постоје различити и међусобно супростављени интереси,да постоји и делује
јединствена политичка установа(држава) чија је основна функција глобално
усмеравање друштвених процеса(па и одржавање,функционисање и развијање неког
друштвеног поретка). Отуда је марксистичка теза о ,,одумирању”државе,ако се
дословно схвати,штетна илузија или идеолошка досетка(која помаже да се сруши
,,туђа“ и створи ,,своја“ држава). Тачно је само да се држава кроз историју мења и по
структури и по функцијама али из тога не произилази њено ,,одумирање“. Слична
марксистичка прогноза,као за државу и право,односила се на породицу,нацијекласе и
приватну својину. На сличан начин је ,,оманула“ и трпи исти теоријско историјски
приговор: реч је о групама и установама који су темељ грађанског друштва и као такве
постоје и функционишу(у промењеној форми)све док постоји овај тип цивилизације.4

4 " Митровић М, Увод у социологију и Социологију права, Правни факултет

Универзитета у Београду,Јавно предузеће ,,Службени гласник”, Београд, 2007, стр.
216-217. ”

Фебруар, 2010 5
Семинарски рад
Држава
2.1 ПОСТАНАК И ОПРАВДАЊЕ ДРЖАВЕ

Питање о постанку државе није правно питање већ фактичко. О начину како државе
постају,нису прописана никаква правила,нити је установљена нека власт која ће пазити
да се државе стварају по тим правилима,као што на пример државна власт пази да се
општине стварају по законским прописима. Неки виши правни поредак од државнога и
нека виша власт од државне,нису могућни у данашње време суверених држава. За
постојање државе тражи се само једно,а то је свршени чин. Главно је да држава
фактички постоји;каквим се путем дошло до тих резултата,сасвим је споредно. Чим
једна заједница притисне један део земљишта као свој,чим организује своју власт на
њему,она постаје државом без обзира на то каквим је начином прибавила то
земљиште,и шта је све предходило организовању њене власти.
Раније,нарочито почетком деветнаестог века,за време св.Алеанције,разликовало се
између држава које постају правним начином,и државе које постају противправним
начином. Али тиме се само хтела повући разлика између држава које су постојале
повредом правног поретка једне раније државе,и држава при чијем стварању није се
вређао правни поредак ниједне раније државе. На пример,једна се насеобина побуни
против државе од које зависи;ако успе да се оцепи,онда ће без сумње повредити
правни поредак те државе. Било би излишно набрајати све могућне фактичне начине на
које државе постају. Доста је поменути да данас,кад су сви делови света подељени
између разних држава,нове државе могу постати само о трошку старих. То
бива,углавном,на два начина:или се нова држава одваја од једне старе државе,на
пример нове државе на балкану или се неколико старих држава стварају у нове,на
пример нова немачка и нова италијанска држава. Одвајање нове државе
бива,обично,насилним путем; народ нове државе отима се буном и ратом испод власти
старе државе. Спајање неколико старих држава у једну нову бива,обично,мирним
начином. Али тај миран начин не треба сматрати као правни начин.Нова уједињена
држава постаје увек фактичким путем,а не правним. Она не може постати на основу
правног поретка старих држава које су јој претходиле;ниједна од тих држава не може
на основу свог посебног поретка створити једну нову државу у коју сем ње треба да
ступе и друге посебне државе.
Држава не би била ништа друго него једно племе које је израсло из своје племенске
организације. Али тешко је предпоставити да је држава настала из племена као
природан резултат његовог органског растења.Код примитивних народа,кад се једна
породична заједница намножи,она се распада на уже породичне заједнице;племе које је
нарасло,не претвара се у државу,него се цепа на братства.Органско растење племена
има за последицу његово дељење,услед множења,а не његово развијање у једну
заједницу вишег ступња.Држава је основана на другом принципу него племе,и зато не
може природним путем произаћи из племена.5

5 ” http://digital.nb.rs/eng/direct.php?sign=TDJ-0989-013, Јовановић С, Појам државе-

државне функције,Г.Кон, Београд,стр.32-33-34-38, (датум приступа 09.02.2010)”.

Фебруар, 2010 6
Семинарски рад
Држава
Држава је таква друштвена група чији су чланови сједињени једном правном везом.
Племе је друштвена група чији су чланови сједињени једном крвном везом,и ма колико
та група расла,она неће постати нешто себи супротно,наиме,једна група у којој је крвну
везу заменила правна. Кад се постанак државе не може објаснити органским растењем
племена,онда не остаје ништа друго него да се покуша објаснити извесним спољашним
утицајима ван самога племена. Ти спољашни утицаји своде се на један,а то је:на рат.
Државна се организација јавља тек онда кад два племена дођу једно са другим у
сукоб.Такви се сукоби обично свршавају потчињавањем једног племена другом
племену,услед чега се ствара једна заједница која није природна већ принудна,и која се
не оснива на крвној вези већ на правној-на праву победиоца над побеђеним. Претерено
би било рећи да је држава могла постати само потчињавањем једног племена другом
племену;она је могла постати и на тај начин што су се два племена удружила против
заједничког непријатеља. Јединство између два удружена племена исто је тако
,,неприродно“,премда у другом смислу,као и јединству између победилачког и
побеђеног племена. Два удружена племена налазе се у ратном савезу,а ратни савез није
природна него правна заједница. Најзад може се рећи да је држава постала и без
икаквог спајања племена,било насилног,било драговољног. Другим речима,може се
предпоставити да се једно племе,узето само на себе,организовало као држава.
Оправдање државе се изводи из фаталности њеног постанка:да би се доказало да
таква принудна заједница као држава треба да постоји,доказује се да је она претходно
морала постати.Ово је једна теорија која постоји у две варијанте. По обема варијантама
,држава је једна нужност,али док је по једној варијанти природна,-по другој је
божанска дужност. Као природну дужност,државу су схватили антички филозофи.
Позната је аристотелова изрека да је човек политичка животиња,-што значи,да се човек
родио са истиктом државног живота,а да је постојање државе онако неизбежно као
задовољење једне природне потребе.Природна нужност државног живота доказује се
тиме,што човек,откако се зна за њега,живи у већим или мањим групама. Као божанску
дужност,државу су схватили хришћански богослови.Постанак државе они су
објашњавали божјом вољом. Држава регулише нашу спољашњу радњу,остављајући
наше унутрашње побуде по страни. Да би нас покренула на оне радње које сматра
целисходним,она гледа да једним системом земаљских казни и награда заинтересује
наш егоизам,-и, у недостатку наше покорности,задовољава се и изнуђеном.Таква једна
организација као држава није у стању ништа учинити за наше морално усавршавање у
смислу наше моралне религије;из тог разлога она не заслужује да се говори о њеном
божанском пореклу.

Фебруар, 2010 7
Семинарски рад
Држава
1.2 ДРЖАВА КАО СИЛА

Теорија која узима државу као силу,има неку сличност са претходном теоријом.И
она схвата државу као једну дужност,али не као вишу нужност која проистиче из
природних потреба или божинског промисла,већ као обичну људску нужност. Она
полази од тога да сваки има онолико права колико и силе,и пошто је држава јача од
појединаца,има права да над њима врши принуду.Овде је излишно говорити какав је
прави однос снага између органа државне власти и њених поданика. Баш и под
предпоставком да је држава ,,јача“од појединаца,не може се примити та теорија да је
држава сила. Уместо да решава проблем о оправдању државе,ова га теорија просто
одриче,пошто узима у обзир да употреби силе не треба никаквог оправдања,ако је само
употребљена сила довољно велика. Али ова теорија није сама са собом доследна.На
основу њених поставака имало је да се закључи,да у друштвеним односима нема права
и дужности,него постоје само извесни квантуми снаге. Али овај закључак није
изведен:идеја о праву задржана је и даље,па се само предпоставило да је сила та која
ствара право. С једне стране,дакле,држави не треба никакво право на употреби
силе,пошто је држава јача од оних које принуђава.
С друге стране,баш зато што је јача,она има право на употребу силе. Само на
основу такве противречности дошло се до идеја о праву јачега,које не значи порицање
права,него његово изједначавање са силом.Међутим,из тога што је једно стање ствари
постало силом,може се извести само то,да је оно морало постати,али не и то,да оно
треба да постоји.Чим се каже да оно и треба да постоји,и нехотице се предвиђа
могућност да сила која га је створила,једног дана нестане,-и онда се наговештава да у
том случају то стање имало права да постоји. Али,ако уопште право може преживети
силу која га је створила,то значи да се она може од силе одвојити,-и тако у својим
последњим закључцима теорија о изјадначавању права и силе пориче сама себе. На
основу своје силе држава би имала права заповедати својим поданицима само дотле
докле би,у истини,била од њих јача. Чим би пак они постали јачи,њихово право буне
потрло би њено право заповедања.Јер,ако сила сама са собом представља извесну
правну вредност,та вредност мора остати једна иста,ма на чијој се сила нашла,на
страни државе или њених поданика.
На основу своје силе,држава би имала право заповедања само дотле,докле би била у
стању покорност својих поданика,и без икаква права,простом силом изнудити.Теорија
о праву јачега немоћна је да докаже претварање силе у право,пошто и по тој теорији
сила не може имати трајнијег дејства од онога кога у том тренутку има.6

6 ” http://digital.nb.rs/eng/direct.php?sign=TDJ-0989-013, Јовановић С, Појам државе-

државне функције,Г.Кон, Београд,стр. 38-39-51, (датум приступа 09.02.2010)”.

Фебруар, 2010 8
Семинарски рад
Држава

2. ОБЛИЦИ И ТИПОВИ ДРЖАВНЕ ВЛАСТИ

У стварности су постојали разни облици државне власти,а у науци различите

типологије држава:
1) Према историјском критеријуму,разликују се робовласничке,феудалне,
грађанске,социјалистичке државе;
2) Према облику владавине,разликују се монархије и републике;
3) По структури,државе могу бити унитарне(просте) и федералне(сложене);
4) Према карактеру,политичких односа државе могу бити демократске и
аутократске.
За саме држављане нарочито је значајна подела на аутократске и
демократскедржаве. У досадашњој политичкој историји стално се међусобно
смењују аутократски и демократски режими у разним појавним облицима.
Аутократија(грч.аутос-сам,кратеин-владати) означава самовладу појединца из
мале групе људи над целим друштвом. Као што постоји више облика демократије,има
и више врста аутократија. Најтипичнија је проста диктатура,кад појединац или
николицина владају без икаквих ограничења, уз ослонац на традиционална средства
огољене принуде (војска,полиција,судови). Други тип је цезаристичка диктатура,у
којој диктатор влада уз подршку изманипулисаних маса.Новији тип је тзв.
тоталитарна диктатура,која се појављује у модерном индустријском друштву и
показује да свако време има себи примерене облике демократије, али и аутократије.
Најтипичнији облици новијег тоталитаризма јесу нацивашизам и бољшевизам,који,
поред свих разлика,имају и нека заједничка обележја која овај тип власти разликује од
модерне диктатуре:
-уместо парламента,постоји монопол једне партије;
-тржишну привреду замењује командна економија;
-уместо закона,одлучујућа је идеолошка самовоља елите;
-уместо непристрасног судства,о свему одлучује тајна полиција која тежи да ,,све види
и све чује“ ;
-не постоје слободни грађани,већ идеолошки следбеници и ,,државни непријатељи2
итд.
Све ово има за последицу да је цело друштво испуњено идеолошко-политичким и
полицијским терором који гуши сва људска права и слободе и умртвљује људске
стваралачке потенцијале. Тоталитарна власт је сама себи циљ;важно јој је да што
дуже траје и да све више јача и да у ту сврху неограничено користи свакојаку принуду,
стално је појачавајући.

Фебруар, 2010 9
Семинарски рад
Држава
Међутим,свака сила и принуда има своје границе.Отпор заробљеног друштва
временом јача и тоталитарне диктатуре се кад-тад распадају. Нацифашизам се распао у
војном судару са демократским светом,а биљшевизам је издржавао војну утакмицу,али
је поклекнуо у економској конкуренцији са тржишним привредама.
Слом старих тоталитаризма,на жалост,није сасвим отклонио могућност развијања
нових тоталитарних тенденција у савременим друштвима. Оне се уочавају као не
нарочито скривена тежња да се успостави тзв. Нови светски поредак,у којем би
некаква свемоћна ,,светска влада“све држала под својом контролом. Тоталитарност
таквих пројеката не може ни да прикрије,а поготово да релативизира,чак ни наглашена
либерална пропагандна реторика којом су пропраћени. Ово нам само указује да се и
данас настављају политичке борбе између савремених облика демократије и
аутократизма,са исходом који је у принципу неизвестан и променљив.
Демократија (грч.демос-народ,кратеин-владати) јесте термин који се често
употребљава и добија разна значења. Сама реч се преводи као ,,владавина народа“,а
изворно (код аристотела)схватана је као ,,владавина већине у интересу већине“.
Аристотел је сматрао да је добра власт само она која не влада у свом него у општем
интересу.Пошто у демократији већина не влада у општем него у свом интересу,
демократија по њему,није најбољи него само ,,најмањи лош“облик владавине.
Демократија се најмање и најспорије квари(јер свака власт се временом квари а власт
појединца или мањине,брже се квари и постаје лошија од искварене власти већине).
Монтескје у 18.веку обнавља аристотелову идеју да се власт мора контролисати да
се не би извргла у ,,лошу владавину“.Пошто у савременим друштвима народ не
учествује у власти непосредно већ преко својих изабраних представника,услов за
демократију је подела власти. Монтескје сматра да се ограничавање самовоље
властодржаца постиже онда кад се раздвоје законодавна,извршна и судска власт. То
значи да они који стварају законе(скупштина) не смеју бити задужени за њихово
спровођење(извршавање)-и обрнуто.
Независно од законодавне(скупштинске) и извршне власти(владе) постоји судска
власт која примењује донете законе,а као уставно судство има право и обавезу да
пресуђује дали је скупштина по утврђеној законској процедури донела законе и да ли
влада законито извршава (спроводи)законе.
Ова начела су темељ савремене демократије, Она почива на скупу политичких
установа и организација које функционишу према унапред прописаној правној
процедури. Ако су том процедуром заштићена савремена права ,,човека и грађанина“
онда се ради о модерној демократској,правној држави у којој је обезбеђена владавина
права. Правна држава је данас,дакле,много више него,,организација са монополом
физичке силе“. То је либерална политичка установа која:7
1) Правно ограничава власт и политичко владање чврсто држи у границама права;
2) Афирмише принцип легалитета и гарантује правну сигурност грађана;

7 "Митровић М, Увод у социологију и Социологију права, Правни факултет

Универзитета у Београду,Јавно предузеће ,,Службени гласник”, Београд, 2007,
стр. 217-218-219.”

Фебруар, 2010 10
Семинарски рад
Држава
3) Законе доноси по демократској процедури,те они имају неспоран политички
легитимитет;
4) У законе уграђује хумане вредности и универзалне норме;
5) Усвојене законе спроводи неселективно,поштујући принцип једнакости свих
грађана пред редовним судовима(без привилегија и дискриминације по било
којој основи).

3.1 ОБЛИЦИ ВЛАДАВИНЕ

Код облике владавина државе се деле према организацији и положају

шефа,поглавара државе. По овом критеријуму државе се деле на монархије и
републике. Поглавар државе се налази на челу државе. Он представља државу у земљи
и иностранству. Налази се на челу управе,извршне власти.Он је по правилу командант
оружаних снага. Према иностранству поглавар представља државу,ступа у одређене
односе са другим државама и организацијама,склапа међународне уговоре,конвенције
и друге међународне споразуме и акте. Шеф државе обавља најважније и основне
међународне послове,остављајући да даљу њихову реализацију,као и мање важне
послове са иностранством обављају поједине личности управе и извршне власти
(председник владе,министри или представништва,делегације,комисије итд.).У оваквим
пословима поглавар оличава државу.
Вршећи послове унутар државе,поглавар може имати поред извршних послова и
законодавне. Законодавни орган врши најважније послове у држави.Како закони
представљају најважније акте и највећи део послова овог органа,где је и орган и добио
име законодавни. По облику владавине државе делимо на монархије и републике. Иако
између монархије и републике могу постојати различити елементи и обележја по
којима се могу разликовати,ипак је најбитнија карактеристика за њихово разликовање-
правни положај шефа државе. Полазећи од тога шеф државе у монархији је правно
неодговоран,а у републици правно ограничен,одговоран.У томе даље постоје
различити степени и односи ограничености и одговорности,односно неограничености.
Шеф државе може бити организован као индивидуални (инокосни) и као зборни
(колегијални) орган. Индивидуални је када се на челу налази само једно лице. Тако у
монархији монарх а у републици председник републике. Зборни (колегијални) је када
се на челу органа налази колегијално тело,орган састављен са више лица,тако у
републици може постојати колегијални орган. Монархија је по правилу индивидуални
орган. Изузетно се може појавити и колегијално тело и то врло ретко. Тако
намесништво састављено од неколико лица може привремено вршити власт монарха
до пунолетства или из неких других разлога. Тако смо имали намесништво од три
члана за време малолетства Петра Карађорђевића.

Фебруар, 2010 11
Семинарски рад
Држава

Монархија је такав облик владавине у коме се на челу државе налази монарх. Он

може носити разне називе:принц,краљ,цар итд. Основно је у монархији да је монарх
неодговоран,да је то суверена личност,иако код неких монархија,монарх може имати
већа или мања права,јачи или слабији утицај на суверени законодавни орган.
Република –На челу државе се налази председник републике. Представља државу и
у земљи и у инострнству. На челу је управе али може обављати и извесне послове у
заједници са законодавним,сувереним органом и судством. Председник државе као
суверен државе,ужива одређена права. Она долазе као последица послова,места и улоге
коју председник републике има у држави као њен шеф. Међутим председник
републике је за своје акте одговоран,без обзира што има одређене функционере
(владу,министре,саветнике итд.).

3.2 ОБЕЛЕЖЈА ДРЖАВЕ

У погледу обележја државе постоји скоро јединствено гледиште да постоје три

обележја: територија, власт и становништво (народ).
Територијалност- Држава је територијална организација и заједница за разлику од
личних-персоналних организација и заједница. Држава је одређена територијом и власт
државе се врши над људима који живе на одређеној територији. Територију не треба
схватити ништа озбиљно без њених становника. Држава је територијална јединица која
врши власт над људима одређене територије,пространства.
Власт- Власт је најважније и најизразитије обележје. По њему се држава најбоље
разликује од других друштвених организација и заједница. Власт је у ствари однос
између два субјекта,две стране на којима могу бити и више лица,у коме једна
страна,један субјект наређује а друга страна,други субјект слуша. То је однос
надређености и подређености,извесног степена покорности. У друштву постоје
различите власти. Тако постоји власт у породици,школи,друштвеним
организацијама,удружењима итд.
Становништво(народ)- Држава врши власт на својој територији,у ствари врши
власт над људима који се налазе на тој територији. Вршећи власт не стварају се исти
односи између државе и свих људи који живе на њеној територији. С обзиром на
природу тих односа могу се разликовати две групе људи: држављани и странци. Скуп
одређених односа између држављана и државе назива се држављанство. Држављанство
је трајна веза између државе и држављана. Становништво је један од основних
елемената,јер држава не може постојати без њега,не може вршити власт ако нема над
ким да је врши.8

8 ” Димитријевић Д, Симић М, Димитријевић П, Увод у право са уводом у право

европске уније, Свен Ниш, Ниш, 2005 стр. 81-82-83-87 . ”

Фебруар, 2010 12
Семинарски рад
Држава

1. ЗАКЉУЧАК

О настанку као и о суштини државе постоје различите теорије .Према

марксистичкој теорији,држава је настала тада и тамо где се друштво поцепало на две
непомирљиве класе које се налазе у сталној отвореној борби. Држава која настаје због
борбе супротних класних интереса има двоструку функцију у друштву: оно је стварно
оруђе владајуће класе за остварење њених класних интереса и привидно општи
репрезент,представник читавог друштва. За разлику од гентилног уређења,држава има
следеће битне карактеристике: прво становници се не деле према крвном сродству,већ
према територији; друго,моћ државе у настанку државе отуђује се од њега у јавној
установи јавне власти која се ослања на монопол физичке принуде,и треће,почиње
опорезивање грађана и стварање фондова ради издржавања државних органа.
Држава се кроз историју стално мењала и развијала. Постоји велика разноликост
државних структура. У развоју друштва држава је најважнија друштвена организација.
Држава постаје организација без које човек не може да живи. По психолошкој теорији
узроци настанка државе су психичке природе. По једнима људи се деле на
елиту,господаре и на послушне и на тој разлици заснива настанак и постојање државе.
Джава има задатак да очува и омогућиц развој начина производње који је у интересу
владајуће класе. То је њена битна улога,задатак или основна друштвена функција.
Држава треба да очува јединство начина производње које је угрожено због положаја
две основне класе,њених сукоба и борби,а тај начин производње је основа и услов
опстанка друштва. Тај начин производње је у интересу владајуће класе. Држава се
ствара и даље јача ради овог задатка. Држава је дело владајуће класе,то је класна
творевина.
Држава може вршити и друге задатке и послове у разним областима:
образовању,култури,науци,здравству и другим делатностима,али и тада улога државе
је ради начина производње,њеног развоја и очувања. Ако би смо поред свих
разноврсности теорија и схватања о настанку,и објашњењу државе,тражили оно што је
заједничко и опште,а при томе одстранили религиозне теорије и схватања и пошли од
тога да је држава друштвена појава и то друштвена организација могли бисмо да
изведемо следеће:
a) Да је држава друштвена појава настала у друштву у једном дугом и врло
сложеном друштвеном процесу који није јединствен код сваке конкретне
државе.
b) Да држава располаже највећом силом,монополом физичке силе,за разлику од
свих других организација.
c) Држава ствара право ради регулисања и одржавања свог државног и
друштвеног поретка.

Фебруар, 2010 13
Семинарски рад
Држава

1. ЛИТЕРАТУРА

1. Проф Др. Митровић М, Увод у социологију и социологију права,

Правни факултет Универзитета у Београду-Службени гласник,
Београд, 2007.
2. Проф. Др. Димитријевић М, Проф. Др. Симић М, Проф. Др. Димитријевић
П, Увод у право са уводом у право европске уније, Свен Ниш, Ниш, 2005.
3. http://digital.nb.rs/eng/direct.php?sign=TDJ-0989-013, Јовановић С,
Појам државе- државне функције, Г.Кон, Београд, (датум приступа
09.02.2010).
4. http://hr.wikipedia.org/wiki/Dr%C5%BEava
(датум приступа08.02.2010).
5. http://www.znanje.org/i/i21/01iv07/01iv0733/makijavelizam.htm
(датум приступа 08.02.2010).

Фебруар, 2010 14