UNIVERZITET SINGIDUNUM

FAKULTET ZA EKONOMIJU, FINANSIJE I ADMINISTRACIJU

Beograd

KONKURENTSKE STRATEGIJE I NJIHOVA PRIMENA U SAVREMENOM

POSLOVANJU
seminarski rad iz Osnova menadmenta

Mentor:

Student:

prof. dr. Marija Duni

Anela Stanojevi, 13- 040

mrJana Suboti

Luka Samardi, 13- 088

Beograd, 2014.

SADR
1. UVOD.................................................................................................................3
2. KONKURENTSKE STRATEGIJE..................................................................45
Prepoznatljiva obeleja 5 generikih konkurentskih strategija:.............................5
3. APPLE.................................................................................................................7
3.1. Istorijat..........................................................................................................7
3.2. Apple-ovih 5 sila po Porteru.........................................................................9
4. FRIKOM...........................................................................................................10
4.1. Istorijat preduzea Frikoma ad:..................................................................10
5. SWISSLION......................................................................................................11
5.1. Istorijat........................................................................................................11
5.3. Strategija.....................................................................................................13
5.4 SWOT Analiza..............................................................................................14

1. UVOD

Postoji vie razliitih definicija i pogleda na sam pojam strategijskog menadmenta:

Strategijski menadment se moe definisati kao umetnost i nauka formulisanja, primene

i procene unakrsnih funkcionalnih odluka koje omoguavaju jednoj organizaciji da

postigne svoje ciljeve.

Integrisano polje menadmenta koje kombinuje analizu, formulisanje i promene u

potrazi za konkurentskom prednou.

Strategijski menadment podrazumeva razumevanje stratekog poloaja jedne

organizacije i donoenje stratekih izbora.

Strategijski menadment se opisuje kao proces pomou kojeg menaderi jedne firme/
organizacije analiziraju interno i eksterno okruenje u cilju kreiranja strategija i alokacije
resursa kako bi ostvarili konkurentsku prednost u industriji u kojoj se nalaze.

Kombinacija sve 4 gore pomenute definicije daje nam mnogo jasniju sliku o tome ta predstavlja
strategijski menadment: Strategijski menadment je neprekidni proces strategijske analize,
stvaranja, implementacije i nadzora koji organizacije koriste kako bi ostvarile i odrale
konkurentsku prednost.
Opta svrha kreiranja strategije jeste kombinovanje snage vie razliitih funkcionalnih oblasti
organizacije u jedan dobro isplaniran potez ne bi li se postigli superiorni rezultati. U sutini ono
odgovara na 3 pitanja:

Gde se organizacija nalazi u odreenom trenutku?

Gde eli da bude?
Kako doi dotle?

Cilj stratekog menadmenta nije da predvidi budunost firme, ve da se za nju pripremi i da

osmisli korake koje treba da preduzme da bi primenila svoj strateki plan i postigla konkurentsku
prednost.

2. KONKURENTSKE STRATEGIJE

Konkurentske strategije se odnose na specifinosti menaderskog plana igre za uspeno

konkurisanje i ostvarivanje konkurentske prednosti nad konkurentima. Konkurentska strategija
sastoji se od trinih inicijativa i poslovnih pristupa kako bi:

Privukli i zadovoljili kupce

Oduprli se pritiski konkurencije
Ojaali poziciju na tritu

Majkl Porter je tvorac kole konkurentske strategije, uveo je korienje ekonomskih istraivanja i analize
da bi omoguio firmi bolje razumevanje njenog ekonomskog poloaja u industriji sa posebnim naglaskom
na poloaj konkurenata kroz ceo lanac vrednosti. Uveo je 5 generikih strategija:
1. Strategija low- cost dobavljaa- dobavlja dobara ili usluge s najniim trokovima privlai veliki
spektar kupaca.
2. Strategija iroke diferencijacije- pokuava da diferencira ponudu proizvoda/ usluge kako bi se
privukao irok raspon kupaca.
3. Strategija best- cost dobavljaa- ugraujui u proizvod dobra, odnosno superiorna svojstva,
kupcima daje veu protivvrednost za novac, i to po niim trokovima od konkurenata. Cilj je
imati najnie( najbolje) trokove i cene u poreenju s konkurentima koji nude proizvode slinih
svojstava.
4. Strategija fokusiranja ( ili trine nie) temeljena na niskim trokovima- usredsreuje se na uske
trine segmente i nadmauje konkurente opsluujui lanove nie po niim trokovima od
konkurentskih.
5. Strategija fokusiranja (ili trine nie) temeljena na diferencijaciji- fokusira se na uski segment
kupaca i nadmauje konkurente nudei lanovima nie njima prilagoena svojstva koja njihovim
ukusima i potrebama odgovaraju vie od suparnikih proizvoda

Strategija iroke
diferencijacije
Strategija
best-cost
dobavljaa

Strategija low-cost
dobavljaa

Strategija fokusirane
diferencijacije

Strategija
fokusiranog low-cost
dobavljaa

Prepoznatljiva obeleja 5 generikih konkurentskih strategija:

Strategija/obele

Low-cost

iroka

Best-cost

Fokusirani

Fokusirana

je

dobavlja

diferencijacij

dobavlja

low-cost

diferencijaci

irok presek

a
irok presek

Cenovno

Uska trina

ja
Uska trina

trita

trita

svesni kupci

nia u kojoj su

nia u kojoj

potrebe kupca

su potrebe

prepoznatljivo

kupca

drugaije

prepoznatljiv

Trite

Osnova za

Nii ukupni

Sposobnost

Sposobnost

Nii ukupni

o drugaije
Svojstva koja

konkurentsku

trokovi od

davanja

davanja

troak u

se naroito

prednost

konkurenata

kupcu neto

kupcima vee

opsluivanju

sviaju

atraktivnije

protivvrednos

lanova nie u

lanovima

od

ti za novac

odnosu na

nie

Proizvodi sa

konkurente
Odlike i

Odlike i

Proizvodna

Dobar

konkurenata
irok spektar

linija

osnovni

proizvoda i

primamljivim

svojstva

svojstva

proizvod sa

naglasak na

svojstvima,

prilagoeni

prilagoena

malo

prepoznatljive

razne

ukusima i

ukusima i

dodataka

karakteristike

vrhunske

potrebama

potrebama

karakteristike

lanova nie

lanova nie

(ogranien
izbor,srednje

g kvaliteta)
Proizvodni

Stalna

Sve

Vrhunske

Stalna potreba

Proizvodi

naglasak

potreba za

prepoznatljive

karakteristike

za

izraeni po

redukcijom

karakteristike

i primamljiva

smanjenjem

narudbi koji

trokova bez

za koje su

svojstva po

trokova

odgovaraju

rtvovanja

kupci spremni

niem troku

inkorporiranje

zahtevima i

kvaliteta i

da plate,

od

m odlika i

ukusima

esencijalnih

visok kvalitet

konkurenata

svojstava koja

lanova nie

odlika

odgovaraju
potrebama i
eljama

Marketinki

Stvaranje

Mamiti

Mamiti

lanova nie
Naglaavati

naglasak

vrline iz

prepoznatljivi

davanjem

atraktivne

kako ponuda

karakteristik

m svojstvima

najbolje

odlike ponude

proizvoda

e proizvoda

i preniskom

vrednosti ili

proizvoda po

najbolje

koji vodi do

cenom pokriti

davati

ceni koja

ispunjava

nieg troka

dodatne

uporedne

ispunjava

kupeva

trokove

odlike po

oekivanja

oekivanja

prepoznatljivi

nioj ceni od

kupaca u nii

konkurencije

karakteristika

ili imati iste

Naglaavati

cene,a pruiti
Kljuevi za

Ekonomine

Naglasiti

bolje odlike
Jedinstveno

podravanje

cene/dobra

stalno

struno

opsluivati

opsluivati

strategije

vrednost i

poboljanje

znanje u

niu uz najnii

niu bolje od

niski

kako bi ostao

simulativnom

ukupni troak;

konkurenata

trokovi

ispred

sniavanju

Neokaljati

bez

godinu za

konkurencije

cena i

imid ulaskom

dodavanja

godinom u

koja pokuava

isticanju

na druge

drugih

Predano

Predano

svakoj
delatnosti

da imitira

vrhunskih

segmente

proizvoda

odlika i

trita

radi jaanja

svojstava

privlanosti

3. APPLE
3.1.

Istorijat

Apple Inc je Amerika multinacionalna korporacija, sa seditem u Kupertinu, u Kaliforniji, koja

se

bavi

dizajnom,

razvojem

prodajom

kompjutera,

kompjuterskog

softvera

tehnike.Najpoznatija je po proizvodima kao to su Mac linija kompjutera, iPod mp3 player-a,

iPhone mobilnih telefona i iPad tableta. Takodje pravi i softver, OS X i iOS operativne sisteme,
iTunes media player, Safari pretraiva, i iLife i iWork programe.
Apple Computer je nastao 1976.kada su Steve Jobs i Steve Wozniak stvorili Apple I u garai, a
ne nekoj popularnoj biznis lokaciji, to je moda razlog to je mnogo ljudi bilo zaintrigirano tim
brendom.
Dobsovo tajno oruje je njegova sposobnost da napravi spoj tehnike vizije i onoga to
njegovi potroai ele, a zatim i da ga prikae tako da i svi drugi potroai poele da budu deo
toga.(Grover,Burrow, 2006)
Apple je druga najvea tehnoloka kompanija na svetu, posle Samsunga, i trei po redu
proizvodja mobilnih telefona, posle Samsunga i Nokie. (Gartner., n.d.)Do 90-tih, kompanija je
proizvela neke od najboljih personalnih kompjutera koji su se mogli nai na tritu, ukljuujui
brendove Apple, Macintosh i Power Mac. Ipak, tokom 90-tih, doiveli su pad prodaje svojih
proizvoda, jer je konkurencija poela da se poveava, a Apple je pokuavao da otkrije ta bi
trebalo da radi drugaije da bi kompanija nastavila da bude uspena.2001. je bila kljuna godina
jer su tad lansirali iPod, jedan od onih uredjaja koje sve druge kompanije pokuavaju da
kopiraju, iako nijedna ne uspeva da se primakne originalu.
Apple je nastavio da bude na vrhu i unapredjuje svoju tehnologiju, proizvodei uredjaje kao to
su iMac, koji je kompaniji doneo znaajan broj novih korisnika.

Danas, Apple je brend za koji veina ljudi na svetu zna po automatizmu. Poseduje 408 prodajnih
objekata u 14 zemalja sveta. Poznati su po svojim inovacijama, prvim na tritu, koje svi ele
odmah da poseduju. (Apple.com, n.d.)

Kljune odlike Apple-ove industrije :

3.2.

Struktura industrije odreena je kljunim karakteristikama

Uspeh ili neuspeh kompanije zavisi od ovih karakteristika
Apple se nalazi u hiperkonkurentnoj industriji

Apple-ovih 5 sila po Porteru

Pregovaraka mo
dobavljaa

Paljivo biraju dobavljae; instistira na izboru najjaih stratekih

partnera;
Intenzitet rivaliteta je povezan sa: brojem konkurenata, stopom rasta
industrije, karakteristikama dobara i usluga, fiksnim trokovima,

Intenzitet rivaliteta

visinom izlaznih barijera i raznovrsnou rivala; pritisak se poveava u

tehnolokoj industriji usled intenzivnih i brzih inovacija: Apple-ovi
najvei konkurenti su : Microsoft, Dell, HP, IBM, HTC, Samsung
Cilj: ui na trite; barijere su bitne kako bi drale konkurente van

Pretnja od novih
ulazaka

trita; diferencijacija proizvoda predstavlja najvaniju barijeru koju

Apple primenjuje konstantnim preoblikovanjem ve postojeih
proizvoda; Apple-

ov obim prodaje ostavlja malo prostora

konkurenciji
Diferencijacija igra najbitniju ulogu jer izuzetno visok kvalitet izdvaja
Opasnost od supstituta
Pregovaraka snaga
kupca

Apple od ostalih konkurenata zahvaljujui njihovom jedinstvenom

dizajnu
Klju Apple-ovog

uspeha

bio

je

korienje

tehnologije

svakodnevnici; odanost brendu i jak identitet samog brenda

3.3.

Strategija

Uspeh Apple-a najvie se odraava u konstantnim inovacijama koje donosi u industriju zabave i
tehnologije. Apple kreira trendove i oblikuje potroaku elektronsku indutriju kao i industriju
mobilnih telefona i gedeta tako to zapoljava mlade, perspektivne i ljude otvorenog uma.
Apple je lider u kombinovanju vrhunskog dizajna i tehnologije. Jedinstvena kombinacija
softvera, hardvera, usluge i prodaje doprinosi jaanju brenda. Samim tim on na najbolji mogui
nain zadovoljava potrebe svojih potroaa, a takoe postavlja i nove standarde. Apple je uspeo
da pretvori inspiraciju u realnost.

10

4.1. FRIKOM

3.4.

Istorijat preduzea Frikoma ad:

Frikom AD. je akcionarsko drutvo koje se bavi proizvodnjom, prodajom i prometom sladoleda i
smrznute hrane (povre, voe,testo i riba). Preduzee je inicijalno osnovano 1976. godine kao zajedniko
ulaganje (joint venture) Poljoprivrednog Kombinata Beograd (PKB),

i Unilever, Rotterdam ,

International Finance Corpoeration, Washington, D.C. (IFC). Preduzee je bilo trini lider na
prostorima SFRJ , pokrivalo je oko 62% jugoslovenskog trita sladoleda , dok se trino uee
smrznutog povra i testa kretalo na nivou 55% ukupnog trinog uea.
S prvim ozbiljnim problemima preduzee se suoava 1996. godine kada se po prvi put nalo na silaznoj
putanji. Tokom ovog perioda, Frikom,pun internih problema i slabosti postaje pasivni igra na tritu pod
naletom agresivne i narastajue konkurencije.Ne prepoznajui dramatina deavanja i promene u
okruenju proizvoa sladoleda nastavio je sa monopolistikom strategijom, to je dovelo do drastinog
pada trinog uea sladoleda na 24%.
NATO bombardovanje 1999. godinesa kojim je doao i pad opteg ivotnog standarda znatno su uticali na
pad tranje za proizvodima ove kompanije, a interne slabosti preduzea dovele su do predsteajnog
postupka, formiran je klub poverilaca i definisan i prihvaen Sanacioni program koji je trebalo da u
periodu 1999-2003. revitalizuje preduzee i pripremi ga za privatizaciju.
Proces privatizacije Frikom-a zapoeo je sredinom 2002. godine. Veliko interesovanje za kupovinu
najveeg regionalnog proizvoaa smrznutih proizvoda, pokazalo je nekoliko svetski poznatih kompanija.
Uspenom privatizacijom 2003. godine

Frikom postaje deo hrvatskog koncerna Agrokora. Ovom

privatizacijom otvoreno je novo poglavlje u razvoju preduzea,koje ima sledeu strukturu robnih grupa u
ostvarenju prihoda, posmatrano za 2007.

Danas, Frikom je lider na domaem tritu u delatnosti proizvodnje i distribucije smrznute hrane.
Neki od njihovih proizvoda dobro su poznati generacijama potroaa, pre svega sladoledi poput
Kaprija, Lenija, Rumenka, Sneka, a zatim i razno smrznuto povre, voe, testo i riba. Proizvodi
Frikoma mogu se kupiti na teritoriji cele Srbije, kao i u nekim od zemalja u okruenju. To
omoguava postojanje jake distributivne mree, pa Frikom, iako sa seditem u Beogradu, ima
11

prodajno-distributivne centre od Subotice, preko Novog Sada, apca, aka, Novog Pazara i
Nia, pa do Vranja i naravno, zaposlene iz svih ovih gradova.

3.5.

Strategija

Vizija: Pozicionirati se kao regionalni lider u svim kategorijama smrznute hrane. Plasirati
proizvode na svetsko trite i izgraditi prepoznatljivost brenda Frikom, kao kvalitetnog
proizvoda iz Srbije.
Misija: "Permanentnim inovacijama u ponudi, potpisanih Frikom kvalitetom, jaamo odnos sa
postojeim i stvaramo nove lojalne i zadovoljne potroae, razvijajui tim zaposlenih koji to
ostvaruje."
Kompanija Frikom se nametnula na tritu strategijom uspostavljanja jedinstvenog odnosa cene i
kvaliteta kao i diferencijacijom, odnosno ponudom jedinstvenih proizvoda za koje njihova
konkurencija nema pandan. Dobro upoznavanje sa potrebama potroaa, irok asortiman
proizvoda i superiorna distributivna mrea stavljaju ovu kompaniju ispred konkurencije na
tritu smrznutih proizvoda. Kompanija Frikom kao kupac predstavlja jako respektabilnu
referencu i koristei standardizovanu proceduru izbora i operativnog rada, olakava
komunikaciju i poslovanje sa svojim dobavljaima. Uz stalno irenje asortimana proizvoda i
poboljanje prethodno implementiranih strategijskih promena kao i uz jaanje diversifikacije
Frikom pod okriljem Agrokora poinje da se iri i na inostrana trita,time polako otpoinjajui
ispunjenje kompanijske vizije.

12

SNAGE

SLABOSTI

Prepoznatljiv brend;

"Sezonsko" poslovanje;

Visok kvalitet;

Nerazvijena prodaja u ugostiteljstvu;

Razvijena distribucija;

Izraena osetljivost na promenu cene proizvoda;

Iskustvo na domaem tritu;

Komercijalni

Korporativna kultura;

lancima;

Velika investiciona ulaganja;

Slaba opremljenost laboratorija za ispitivanje

ANSE

proizvoda;
PRETNJE

Proboj na strana,nova trita;

Prevelika vezanost za jedno trite;

Mogunost poveanja trinog uea;

Nestabilna ekonomska i politika situacija u

Porast konzumacije sladoleda;

zemlji koja predstavlja glavno trite;

aranmani

sa

trgovinskim

Izgraen imid pouzdanog brenda i sigurnog, Konkurencija;

kvalitetnog proizvoda;

Novi meunarodni standardi kvaliteta;

Modernizacija;

Ogranienost resursa;

13

4. SWISSLION

4.1.

Istorijat

Kompanija

Swisslion

je

multinacionalna

kompanija

sa

proizvodnimpogonima

Srbiji,Makedoniji I vajcarskoj. Onapredstavljameovitoprivatnopreduzeeijevlasnitvo dele

Srbija i vajcarska. Swisslion je osnovan 27.8.1997.godine i njegovosedite se nalazi u
NovomSadu. Osnovnudelatnostove kompanije predstavljaproizvodnja i prodajakonditorskih
proizvoda.
Srproizvodnogprograma kompanije Swisslionjestezdrava i obogaenahranaod koja se sastoji od
slane i slatkeproizvodnelinije. Swisslionimanajveiasortiman proizvoda u zemlji i regionu to
dokazuje

injenica

da

izvoz

na

inostranotriteini

celokupneproizvodnje.Najeeuvoznikepredstavljajuzemljebive

40%
SFRJ,

pojedineevropskezemlje,a kompanija izvoziak i na Afriki i Amerikikontinent.

4.2.

Konkurencija

Konditorska

industrija

Srbijibroji

oko

17

preduzea.Premaistraivanjutrinogprisustvakonditorskih kompanija satritabiveJugoslavije i

Srbije, na prvommestu se nalazi Bambi sa 76.3 %, potomSoko Nada tark sa 57.3% i Banini sa
39.1%. Najtraenijamarkakeksaje Plazma- Bambi sa 23.1 %, na drugommestu je Jaffa Crvenka
sa 8.8 %, a na treem Domaica-Banini sa 5.5%. Swisslion se u obaistraivanjanijenaao u prvih
pet proizvoaa.Veliki broj proizvoaa je vedobropozicionirana u svestipotroaa, sa
dugomtradicijomproizvodnje i veformiranim brendom.

14

Tabela 1.Inostrana konkurencija marke i oblika proizvoda

Kra

Zveevo

Milka

Swisslion
Bevita

Petit Beurre

Petit Beurre

Linea

Batons, Ronda

Valisa

M-joy, Lila Pause

oko banana

Bananko

oko biscuit

Softi i Kondita

okoladnadomai
ca

Domaica

okolada Daria

Dorina

Samo ti, Volimte,

Bata,
Seka, Fantasy

Milkaokolada

Ferrero

Pingui

Kinder
okolada,
Kinder
Riegel

Crnaokolada

Dorina

ajnoBajno i
Lady Q

Finesa, Lada,
Polka

Medenidukat,
Slatki
dukat,
medenipoljupci
Bombone

505-, Bronhi,
Slatkatajna

Bombonjere

Griote, Bajadera

Flips

Valentina,
Klaudia,
Baron, Samo ti,
Volimte
*

tapii i perece

Vic tapii

Kvikers

Vic

I love Milka,
Naps,
Montelino, Minis,
Milkinis

ChokoBons,
Kinder
Freude

15

16

Kompanija Soko tark jedan je od najveih konkurenata i predstavlja najveu pretnju

kompaniji Swisslion na tritu konditorskih proizvoda. Na tritu je prepoznatljiva po
proizvodnji mlene okolade Najlepeelje, okoladnim bananicama i napolitankama. Drugi
ozbiljan konkurent jeste kompanija Bambi, sa seditem u Poarevcu, nastala 1967. godine u
Poarevcu. Bambi se 2002.godine, po ukupnom prihodu, nalazio na treoj poziciji, iza
Swisslion-a i Sokotark-a , a po ostvarenom profitu se naao na drugom mestu
iza Swisslion-a. Najpoznatiji proizvod je Plazma keks koji je zbog svog bogatog sastava
namenjen prvenstveno najmlaima.
Potencijalna konkurencija mogubiti i proizvoaiizinostranstva, koji polakopoinju da
zauzimajuprostornasrpskom tritu. To su pre svegaproizvoaiiz EU Milka, Nestle, Kinder,
Kra, Ferrero i drugi.Naalostnepoverljivostdomaihpotroaapremadomaim proizvodima je i
daljevelikatako da gore navedenikonkurentipredstavljajulegitimnupretnju.PrednostSwisslion-a u
ovom segment ogleda se u injenici da je ova kompanija i u vlasnitvuvajcarske to bi
moglopozitivnouticatinapotroakusvest.
Nelegalanuvozkonditorskih proizvoda predstavljaposebnuvrstukonkurencije.Ovo su proizvodi
koji

zemljupristiunelegalnimkanalima,

ija

je

tanakoliinanepoznata,

kao

trenutaknjihovoguvoza u dravuSrbiju.
Svi

proizvodjaihrane,

pretenobrzehrane,

Swisslionpredstavljajugenerikekonkurente.Tu

se

sladoleda
moguuvrstiti

i
mnogi

grickalica
domaiali

za
i

straniproizvoai kao to su: Chipsy, PIK aak, Marbo product, Florida bell, Delhaize, Frikom,
Pringles i sl.

5.3 Strategija
Strategija koju Swisslion primenjuje kako bi ostao ispred konkurencije jeste strategija niih cena.
Upravo ova strategija omoguila je kompaniji ostvarivanje velikog trinog udela i liderske
pozicije u konditorskoj industriji na prostoru Srbije. Upravo uz pomo ove strategije preduzee ,
uprkos niim cenama od svojih konkurenata, ostvaruje i odrava visok nivo profita. Postavljanje
niih cena, Swisslion-u je omoguilo korienje najsavremenije tehnologije u proizvodnji i
visoka produktivnost radnika kompanije, kao i postojanje sopstvenog mlina i silosa.

17

Swisslion takoe poseduje sopstvenu prodajnu mreu koju ine preko 120 prodajnih objekata
karakteristino nazvanih Slatka kua koje se nalaze u vie od 5 gradova na teritoriji Srbije,kao
i nekoliko objekata u Bosni i Hercegovini. Cene u ovim objektima nie su nego u ostalim
sistemima prodaje to jo jednom pokazuje firminu strategiju niih cena.

5.4 SWOT Analiza

SNAGE

SLABOSTI

Visoko uee na srpskom tritu konditorske

Slinost proizvoda sa konkurentima, iroka

industrije;

paleta ponuenih proizvoda;

Primena visokih standarda i SL tehnologija;

Nedovoljno izgraena robna marka;

Lanac od 121 vlastite prodavnice pod imenom

Lo PR;

Slatka kua;

Slaba informisanost potroaa o proizvodnom

Prihvatljiva cena za kvalitetan proizvod

programu;
Nepostojanje trine tradicije;
esta promena ambalae
PRETNJE

ANSE
Slaba aktivnost glavnih konkurenata u

Prisustvo ve ustaljenih konkurenata iz bive

organizovanju i osmiljanju promotivnih

Jugoslavije;

aktivnosti;

Nelojalna konkurencija;

Dobra saradnja sa maloprodajom;

Neizvesna borba sa ve afirmisanim

Nereeni vlasniki odnosi konkurenata;

brendovima na tritu;

Razvoj svesti potroaa o proizvodima i

Porast uvoza;

njihovom kvalitetu;

Domai potroai daju prednost inostranim

proizvodima bez obzira na kvalitet;

18