INFORMATIKA GLOBALIZACIJA, RAVAN SVET

(Thomas Friedman)

SADRAJ
UVOD...............................................................................................................................................3
PAD BERLINSKOG ZIDA..............................................................................................................4
Kada su zidovi pali, a prozori se rasprsli (Friedman, 2005).........................................................4
NETSCAPE......................................................................................................................................5
WORKFLOW SOFTWARE (TOK SOFTVERSKOG POSLOVANJA).........................................6
UPLOADING...................................................................................................................................7
Blogovanje....................................................................................................................................7
Wikipedia......................................................................................................................................7
OUTSOURCING( SPOLJNA SARADNJA)...................................................................................9
OFFSHORE....................................................................................................................................11
SNABDEVAKO POSLOVANJE.................................................................................................13
INSOURCING...............................................................................................................................14
INFORMISANJE...........................................................................................................................15
STEORIDI......................................................................................................................................16
ZAKLJUAK.................................................................................................................................17
Literatura........................................................................................................................................18
Bibliografija....................................................................................................................................18

UVOD
Pod pojmom globalizacije podrazumevamo promene u drutvu, kulturi i svetskoj ekonomiji koje
dovode do porasta meunarodne razmene u trgovini, uslugama, znanja, kulture, proizvoda itd.
Ona je dostupna svima, bez obzira na geografsku udaljenost, vreme ili jezike barijere to je
omoguila globalna platforma zasnovana na vebu. Pod znaenjem globalizacije podrazumevamo
i zbliavanje razlicitih delova sveta sa mogunostima za veci protok i razmenu informacija i
ideja, uzajamno razumevanje izmeu stanovnitva sveta, kao i stvaranje globalne civilizacije.
Globalizacija je prepoznatljiva po mnogim trendovima od kojih se veina razvila po zavretku II
svetskog rata. Najvei su uveanje protoka dobara, novca, informacija, zatim razvoj tehnologija,
pravnih sistema,i infrastrukture kao glavnog nosioca ovog poretka. Globalizaciju karakterise sve
veca meuzavisnost nacionalnih ekonomija sa svetskom privredom. Zemlje u svetu su povezane
u multidimenzionalnu mrezu ekonomskih, socijalnih i politickih veza.
Po Friedman-u postoje tri faze globalizacije:
1) Globalizacija 1.0 - trajala je od 1492. do 1800. godine. Ona je smanjila svet sa velikog(en.
Large) na srednju velicinu (en. Medium). Njen fokus su bile drave.
2) Globalizacija 2.0- je trajala od 1800. do 2000. godine. Ona je smanjila svet sa srednje na
malu veliinu. Kao fokus je imala multinacionalne korporacije koje su postale globalne na
polju marketinga i rada.
3) Globalizacija 3.0- poinje 2000. Godine i smanjuje svet sa malog na siuan. Njen fokus
su pojedinci i male grupe.
U naem seminarskom radu baviemo se treom fazom globalizacije koja obuhvata deset faktora
koji su doprineli da nastane ravan svet, tj. priaemo o 10 Friedmanovih izravnjivaa.

PAD BERLINSKOG ZIDA

U svetu ljudi nisu mogli da misle o svetu kao celini tj o globalnom. Pad Berlinskog zida nam je
omoguio da o svetu razmiljamo drugaije, tj. da ga vidimo kao takvu celinu. Nikada nismo
mogli da razmiljamo o svetu kao jednom tritu i jednoj zajednici. Ovaj dogaaj je omoguio
stvaranje zajednikih standarda.

Kada su zidovi pali, a prozori se rasprsli (Friedman, 2005)

Samo 6 meseci nakon pada Berlinskog zida, lansirana je revolucionarna verzija operativnog
sistema Windows (Windows 3.0) koja je omoguila da korienje PC-a postane mnogo
jednostavnije. Personalni raunar s Windows- om milionima pojedinaca omoguuje da stvaraju
digitalne sadraje. Stalno usavravanje telekomunikacija omoguilo je ljudima da svoje digitalne
sadraje prikau i podele na razne naine sa svima.
Jedna od prvih parola koju je Bil Gejts osmislio za Microsoft bila je da cilj kompanije svakom
pojedincu prui : INVVP informaciju na vrhovima prstiju. irenje personalnih raunara,
Windowsa, i dial-a modema povezanih za jednu globalnu telefonsku mreu poklopilo se krajem
1980- ih i poetkom 90- ih godina da bi stvorilo osnovnu platforme koja je zapoela globalnu
informativnu revoluciju.
Politiko ograniavanje dometa pojedinaca sruilo se sa padom berlinskog zida, a praktino
ograniavanje individualnuih dometa sruilo se s usponom Apple-a, modema povezanih
personalnih raunara IBM na bazi Windows-a. Ovako je pojedincima u svetu omogueno
dosezanje u irinu zato to su mogli da stvaraju sadraje na toliko mnogo novih i razliitih naina,
i te svoje sadraje mogli su da podele sa toliko mnogo ljudi. Te je uspon personalnog raunara na
bazi Windows-a i Apple-a u kombinaciji sa padom zida pokrenuo je itav proces poravnanja.

NETSCAPE
Prvi popularni komercijalni pretraiva weba za optu javnost stvorila je mala firma u Mountain
View- u u Kalifoniji po imenu Netscape. Netscape se pojavio 1995., i bio je veliki poravnatelj iz
nekoliko razloga:
1) Netscape pretraiva ne samo da je oiveo internet ve ga je uinio pristupanim za
svakoga. Postojeoj bazi personalnih raunara doneo je aplikaciju tj. pretraiva zbog
ega su kompjuteri i njegova mogunost za povezivanje postali bitno korisniji milionima
ljudi. To je izazvalo prekretnicu interneta i tranju da se sve digitalizuje. Poto je PC
Windows revolucija svima pokazala koristi to su im pruile mogunosti digitalizovanja
informacija i njihovoh obraivanja na kompjuterima i u procesorima rei, i poto je
pretraiva oiveo internet i uinio da stranice weba prikazuju informacije, slike, muziku,
video, svi su poeleli da sve bude digitalizovano kako bi to mogli da podele s nekim
putem interneta, i tako je poela digitalizaciona revolucija.
2) Netscape je stvorio standard za prenos i prikazivanje podataka na ekranu koji je bio toliko
jednostavan i da je na tome bilo ko mogao da napravi nove ideje.
3) Netscape je svojom jednostavnou za korienje aktivirao dotcom mehur koji je zbog
ogromne potranje korienja internet doveo do ekstremnih ulaganja u optika vlakna.
Optiki kablovi su svojom mogunou da sigurnije prenose mnogo podataka doveli do
pojeftinjenja korienja telefona i interneta.

WORKFLOW SOFTWARE (TOK SOFTVERSKOG POSLOVANJA)

Kad su zidovi pali, personalni raunari i Netscape pretraiva omoguili su ljudima da se poveu
sa drugim ljudima kao nikad pre toga. Nije trebalo mnogo vremena da svi ovi povezani ljudi
poele da preko ove Internet platforme mogu da urade i vie od samog pretraivanja i slanja e
mailova , instant poruka, slika i muzike. eleli su da oblikuju stvari, da ih dizajniraju, kreiraju,
prodaju, kupuju, itaju, eleli su da svaku od ovih stvari mogu da rade izmeu bilo kojih mesta i
svih kompjutera bez ikakvih prepreka. Prvi veliki prodor u tok rada je ustvari iznela kombinacija
personalnog raunara i e-mail- a. Drugim reima, personalni raunar na bazi Windows-a
omoguio je svima u kancelarijama da kreiraju i upravljaju digitalnim sadrajima- reima,
podacima, slikama.
90- ih godina prolog veka, softverske industrije, kao to su IBM i Microsoft, su poele da
doprinose razviu XML-a i SOAP-a. XML je jezik opisivanja podataka dok je SOAP njegov
transportni protokol. Postali su popularni kao Internet standardi meu ljudima tek kad su
omoguili Web poslovanje. Kako su ljudi poeli da upotrebljavaju XML i SOAP, tako su imali
mogunost da menjaju posao koji je prebaen s raunara neke druge osobe. Da bi ovi odvojeni
entiteti mogli meusobno da komuniciraju, bili su potrebni inter-operativni softveri . To je
postignuo rastom Web standarda kao to su, pored XML-a i SOAP-a , bili HTTP i HTML. itav
set ovih standarda je omoguio tok posla tako to je sruio takozvanu Vavilonsku Kulu tj.
barikadu koja nije omoguavala da svi govore istim jezikom. Softver za tok poslovanja je
dozvolio vie ljudi sa razliitih odseka da sarauje unutar svoje kompanije ili preduzea, kao i da
komuniciraju sa razliitim kontinentima, bez obzira koji kompjuter poseduju i koju vrstu softvera
i to bre nego ikada.

UPLOADING
Zahvaljujui platformi ravnog sveta, sve vie i vie entuzijasta na Webu nudi sopstvene vest ii
gledita. To se naziva blogovanjem. Zajednice entuzijasta u bibliotekama sada piu sopstvene
odrednice za enciklopediju, podiu ih na svetski nivo, ime iskljuuje klasian oblik
enciklopedija u obliku knjiga i to se zove Wikipedia. A entuzijasti s koleda sve vie nude
sopstvene pesme, spotove, i komentare, irom sveta. To je podcasting. Sve ovo su vrste uploudovanja.
Nastanak platforme ravnog sveta omoguilo je ne samo veem broju ljudi da budu autori vie
sadraja i da meusobno sarauju na tim sadrajima ve i da uploaduju podatke i da globalizuju
taj sadraj, pojedinano ili kao deo zajednica koje se same formiraju. Ta novopronaena mo
pojedinaca i zajednica da svoje proizvode i ideje alju na sve strane, esto besplatno, umesto da
ih samo pasivno download-uju, predstavlja drugaiji oblik tok kreativnosti, ideja, prikljkupljanja i
irenja informacija. Vie nego ikad ranije, svi sada moemo biti proizvoai a ne samo potroai.
Zahvaljujui novoj sposobnosti da upload- ujemo koja je nastala kao direktan rezultat platforme
ravnog sveta sada moete proizvoditi zaista sloene stvari, kao pojedinac, ili deo zajednice,
mnogo manje novca nego ranije.
Tri oblika uploadovanja su: pokret software-a razvijenog u zajednicama, Wikipedija i
Blogovanje/ Podcasting.

Blogovanje
Blog je Vaa lina virtuelna improvizovana govornica, za koju moete kreirati, i u obliku
kolumne, ili tek neformalnog sastava, rei svetu ta mislite o bilo kojoj temi, i potom taj sadraj
upload-ujete na Va sajt i ekate da svet to vidi. Ako se to dopadne drugima, oni e se povezati na
Va blog sa svojih blogova ili drugih vrsta sadraja, kao to su online vesti, lanci ili komentari.
Audio verzija blogovanja- podcasting, tek je poela da se razvija. Fenomen je nastao pomenom
nairoko popularnog Apple Portable Audio Player-a tj. iPod-a. Podcasting ukljuuje pojedince
koji proizvode sopstvene audio ili video snimke, muziku, komentare, knjige, sve to moete
zamisliti da moe biti glasom i video stvoreno koji se potom uploaduju na internet platforme kao
to je Apple-ov iTunes. Ove fileo-ve zatim download-uju korisnici ili pretplatnici koji ih sluaju
ili gledaju na svom kompjuteru, iPod-u, mp3 player-u, mobilnom telefonu, ili nekom drugom
portable ureaju. Podcasting ima veliku uticaj na tradicionalne muzike i video komapnije i radio
stanice, poto e toliko mnogo ljudi moi da postanu muziki i video producentu a ne samo
pasivini sluaoci i gledaoci.

Wikipedia
Oblik razvoja koji upload-uje zajednica, tj. online enciklopedija na kojoj sarauju korisnici,
poznata i kao narodna enciklopedija. Re wiki(na havajskom znai- brzo). Wiki-ji su
websajtovi koji korisnicima omoguuju da sami direktno ureuju bilo koju strancu na Webu-u sa
7

svog kompjutera. Kako se uopte ad hoc- otvorenim kodom, pravi kredibilna uravnoteena
enciklopedija, otvoreno ureivanja, jer svaki lanak u wikipediji ima dugme UREDITE OVU
STRANICU koja svakom surferu omoguava da neto doda, ili izbrie sadraj na datoj stranici.

OUTSOURCING( SPOLJNA SARADNJA)

Termin outsorcing bukvalno znaci koriscenje stranih izvora (resursa ili faktora) poslovanja. Re
je o razliitim oblicima izmetanja pojedinih delova poslovanja, i usluga,van konkretne
korporacije. Outsourcing znaci da se poslovanje korporacije toliko razvilo da je nuno izdvajanje
sporednih delatnosti, od kljunih ili najvanijih, za koje se nalaze proizvoaci, posrednici, vrsioci
usluga izvan same korporacije. To znai da je u centru poslovanja i odluivanja stratekog
menadmenta korporacije da zadrzi osnovnu delatnost,a sve izvan toga outsorcinguje,ili za njih
nadje druge proiyvodjace.Najosnovnija podela outsorcinga je:
1.Ustupanje pojedinih delova proizvodnog procesa i usluga firmama.
2.Trazenje saradnika u zemlji medju drugim korporacijama i manjim preduzecima.
3.Ino-outsorcing je saradnja sa proizvodjacima i poslovnim pertnerima van maticne zemlje.
Na nastanak outsorcinga u znacajnoj meri su uticala 2 faktora:
1.Pojava i brz razvoj informatickih tehnologija.
2.Globalizacija ekonomije,podstaknuta njima i interesima stvaranja profita.Sta se sve
outsorcinguje zavisi od tipa poslovanja kojima se bavi korporacija,procene menadzmenta o
njenoj strategiji razvoja,izmenama u poslovnom okruzenju,a posebno u oblasti informatickih
znanja i internet tehnologija.Sto je korporacija veca ,mocnija na domacem i stranom trzistu,vise
poslova outsorcinguje.
Najvaznije prednosti su sledee:
1.Oslobaanjem od sporednih delatnosti strateki menadment ima vie vremena da se posveti
osnovnim delatnostima,
2.Skrauje se proces odluivanja u samoj korporaciji, jer se deo toga izvozi izvan nje,
3. Manje su investicije u opremu, obuku i obrazovanje radne snage za autsorsing poslove i
usluge,
4. Prostor na kome se posluje se iri do nesluenih razmera, to omoguava IT tehnologija,
5. Traga se za poslovnim partnerima koji su najbolji u svojoj oblasti,
6. Osvajaju se nova trita, sa jeftinom sirovinom, radnom snagom, i tako postaje vie
konkurentan u globalnim razmerama,
7. Rue se posredovanjem meunarodnih institucija (od preporuka MOR-a ,
OECD, MMF i sl.) dotadanje pravne i druge barijere za poslovanje,
8.Nalaenjem novih poslovnih saradnika izvozi se i korporaivni nain odluivanja,
9. Smanjuju se rizici poslovanja, usled mogunosti autsorsingovanja poslova u razliitim
delovima i sektorima sveta,
10. Manja je i dogovornost stratekog menadmenta pred vlasnicima akcija, ali i
ostalih zainteresovanih subjekata (lokalna zajednica, drava, raspreni ili koncentrisani
vlasnici akcija).

Rizici i mane outsoringa su viestruki. Neki od njih su nespretnost menadmenta korporacije da

prizna sebi i drugima da ne moe uspeno da rei sve krupne probleme poslovanja u novim
uslovima, zaostajanje u stvaranju i primeni novih znanja i tehnologija, koje po pravilu
korporaciju svakim danom sve vie kota (gubitak profita, ugleda, trita, poverenja, lojalosti
zaposlenih, dobavljaa, kupaca). Opasnost da se autsoringom odliju i vane poslovne
informacije iz centra korporacije (amerika javnost je posebno obasipana informacijama o teti
koja je nastajala kraom poslovnih tajni od strane indijskih inenjera i programera),
nepostojanje adekvatne strategije delovanja menadmenta za ljudske resurse, pri autsorsingu,
poskupee usluge i poslovanje, bilo loim korienjem kadrova ili pak loim upravljanjem
konfliktima.
Prema Friedman-u ovaj izravnjiva je otkriven 1999. ukljuivanjem Indije i i Y2K bug-a. Y2k je
bila uobiajena skracenica za tzv milenijumsku bubu tj. Softverski problem vezan za 2000. god
koji je zbog obeleavanja vremena u raunarima mogao da ugrozi rad miliona kompjutera i
sistema irom sveta. Skraenica je nastala od engleske rei godina (Year) i slova K od grkog
prefiksa Kilo to znai hiljadu, otuda 2K tj 2 hiljade. Indija je ubaena u igru jer je imala viak
inenjera koji su bili pozvani da reprogramiraju ceo zapadni sistem na kom je bio zasnovan !
Sreom po kompanije sa seditem u Americi, oni su uspeli da iskoriste viak inenjera i sauvaju
dosta vremena na ogromnim zadacima. Ove korporacije su bile u stanju da plate inenjere iz
Indije znatno manje nego one u SAD. To ne samo da je utedelo novac, ve je je i napravilo
veliki korak u poslovnim vezama.

10

OFFSHORE
Fridman definie "offshore" kao situacije u kojoj se kompanija premeta ili gradi ceo fabriki ili
proizvodni pogon u drugoj zemlji. Naroito preko okeana da bi se smanjili trokovi.
Offshoring nije isto to i outsourcing jer outsourcing znai uzimanje neke specifine ali limitirane
fukncije koju je neka kompanija radila unutar kue- istraivanje, caal cantri ili prijem rauna i
angaovanje neke druge kompanije da za vas obavlja tu funkciju a potom integrisanje tako
obavljenog posla u vae opte operacije. Offshoring je nasuprot tome kad neka kompanija uzme 1
od svojih fabrika koja funkcionie u 1 dravi i itavu je prebaci u neku drugu. Tamo ona na isti
nain pravi proizvod smo sa jeftinijom radnom snagom, niim porezima, subvencioniramo
energijom i niim trokovima socijalnog osiguranja.
Fridman kae da dok autsorsing podrazumeva uzgoj iz odreeni zadatak ili funkciju na druge
kompanije, offshore podrazumeva kretanje, na primer, itav proizvodni pogon u nekoj drugoj
zemlji,
a
zatim
integrie
u
globalne
procese
kompanije.
Fridman napominje da kada je jedan korporacija je u stanju da or proizvodnju proizvoda u
zemlju (na primer Kina) gde postoji velika, jeftina radna bazen, druge korporacije sa slinim
proizvodima e biti pod pritiskom da uine isto, kako bi ostali konkurentni.
U sluaju Kine, Fridman opisuje kako stranih elja da pristupi jeftina radna bazen Kine sluio da
motivie Kinu da se pridrui Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO). Ulaskom u STO i pristali
da rade u skladu sa procedurama Svetske trgovinske organizacije, Kina je postala mnogo
atraktivnija za investicije van. Meutim, istie Fridman, dok offshore moe ekonomskog smisla
to nije bez njene opasnosti, na primer, pritisak da se takmie sa Kinom se vozi plate i standarde
rada nii irom sveta. Ulaskom u STO 2001. Kina je stranim kompanijama garantovala da e biti
zatiena Meunarodnim pravom i standardnom poslovnom praksom ako fabvrike presele
offshore u Kinu. To je u velikoj meri povealo atraktivnost Kine kao proizvoake platforme.
Prema pravilima STO, Peking prihvata uz odreeno vreme za prilagoavanje da nekineske
graane i firme tretira kao da su kinezi u oblasti ekonosmkih prava i obaveza po kineskom
zakonu. To je znailo da strane kompanije mogu prodavati doslovno sve u Kini. Sve to Kina ini
da bi postala jo privlanija kao baza za opffshoring prisiljava druge razvijene i zemlje u razvoju,
kao to su Malzija, Tajland, Irska, Meksiko, Brazil i Vietnam, da sebe uine jo atraktivnimjim.
Sve one gledaju ta se u Kini deava, kako se tamo preseljavaju radna mesta i govore sebi
Zaboga moramo poeti da nudimo iste mogunosti. To je stvorilo proces takmiarskog
poravnavanja, gde se drave nadmeu koja e kompanijama dati najbolje porske izuzetke,
mogunosti, obrazovanja, i subvencije, pored jeftine radne snage, kako bi privukle offshoring na
svoje obale. Poravnavajuu mo Kine takoe postie injenica da ona razcija ogromno domsae
trite. U unutranjoszti Kine nee vie biti mesta gde bi se fabrike mogle premetati i kineski
proizvoai nee moi samo preseljavanjem dalje da sniavaju svoje trokove.
Veina kompanija ne gradi offshore fabrike samo da bi dobila radnu snagu, ve i da opsluuju to
strano trite (Ameriku i Evropu), a da ne brinu zbog trgovinhskih barijera i tamo steknu
dominantno uporite posebno na dinovskom tritu kao to je kinesko.

11

Kljuni razlog zbog kojeg je Kina traila lanstvo u STO bio je da ga upotrebi kao tojagu koju e
prisiliti kao kinesku demokratiju da se modernizuje i srui zidove internih propisa i ukloni
prostore za donoenje samovoljnih odluka. Kinesko rukovodstvo znalo je da Kina mora da se
integrie na globalnom nivou pa je iskoristilo STO kao polugu protiv sopstvene birokratije.
Primenjivanje standarda STO, vremenom e uiniti da kineska ekonomija postane jo ravnija i
jo vea sila poravnannja na globalnom nivou. Ali ova tranzicija nee biti laka i anse da neki
politiki ili ekonomski slom prekine ili uspori ovaj proces nisu beznaajne.
Amerikanci i Evropljani ele da imaju koristi od poravnanja sveta i meusobnog povezivanja
svih trita.

12

SNABDEVAKO POSLOVANJE

Snabdevako-povezivanje je metod horizontalne saradnje izmeu snabdevaca, prodavaca i

muterija-za stvaranje vrednosti. Snabdevako povezivanje postalo je mogue poravnavanjem
sveta, ali je i samo izuzetno vana sila poravnavanja. to vise rastu i mnoe se ti lanci za
snabdevanje, tim vie prisiljavaju na usvajanje zajednickih standarda izmeu kompanija, vie se
eliminiu take trenja na granicama, tim vie sposobnosti jedne kompanije usvajaju druge
kompanije i ohrabruju globalnu saradnju.
Kad je svet ravan, kompanija moze i mora koristiti prednosti najboljih proizvojaa po najniim
cenama gde god da se one nalaze. Ako to ne urade uradie njihovi konkurenti. Zato su globalni
lanci za snabdevanje-koji prikupljaju delove i proizvode iz svakog mesta na svetu-.postali toliko
bitni i za prodavce i za proizvoae.
Postoje dva osnovna izazova u razvijanju globalnog lanca za snabdevanje u globalnom svetu
1. Globalna optimizacija- znai da nije bitno ako jedan deo mozete dobiti jeftini na jednom
mestu. Ponta je u tome da ukupni trokovi isporuivanja svih vaih delova sa svih strana
sveta moraju biti niski i nizi nego kod vaih konkurenata.
2.Koordinacija ponude i tranje- poto s ukusi i moda esto i intenzivno menjaju proizvoai
i distributeri moraju da odlau ili ekaju na kreiranje i distibuciju novog proizvoda da ne bi bili u
situaciji da ne mogu da prodaju proizvode.
Pametan i brz globalni lanac za snabdevanje postao je jedan od najvanijih naina da se neka
kompanija izvoji od svojih konkurenata.
to je veci i obuhvatniji lanac za snabdevanje vise se stvari prodaje za manje novca vecem broju
muterija, moe da se utie na snabdevae da jos vie snize cene te se tako ubira veci profit za
deoniare.

13

INSOURCING
Stvaranje efikasnog lanca snabdevanja moe biti izuzetno skupo ili van osnovnih nadlenosti
novih kompanija. Novi oblik horizontalne saradnje- insoucring se razvio tako da e komapnija
raditi sa drugim kompanijama ne uzimajui ih samo globalno ve tako da se oseaju domaim.
Ovaj oblik duboke saradnje, koji ukljuuje veliku koliinu poverenja i bliskosti meu
kompanijama i njihovih klijenata i muterija njihovih klijenata predstavlja jedinstveno novu silu
poravnavanja. Npr. Neki klijent moe traiti od firme da ga posavetuju ne samo oko upravljanja,
proizvodnji, pakovanju i procesu isporuke ve i da preuzme upravljanje procesom globalnog
lanca snabdevanja kompanije. Ovaj proces se opisuje kao insourcing jer podrazumeva ne samo
dovoenje jedne kompanije duboko u drugu komapniju da sprovode odreene ponude lananog
snabdevanja (ponekad i da preuzme druge funkcije te kompanije).
Kompanije koje koriste insourcing ne prodaju proizvod lancem snabdevanja ve spajaju
tehnologiju lanca snabdevanja sa uslugom i to prodaju.

14

INFORMISANJE
U sutini, ono to Googlovu mainu za pretraivanje ini toliko monim silama poravnanja jeste
upravo velika raznolikost pretraivanja, koja se obavljaju na mnogo razliitih jezika. Nikada
ranije u istoriji planete, toliko mnogo ljudi nije imalo mogunost da nae toliko informacija o
toliko mnogo stvari. Bilo da ste dete, profesor, majka ili inenjer imate isti pristup globalnom
istrazivanju informacija, to ima bilo ko drugi. On je sredstvo totalnog izjednaavanja, to je
svakako cilj Googla-uciniti lako dostupnim svo znanje sveta na svakom jeziku. Google se nada
da e u budunosti svako i na svakom mestu, preko mobilnog telefona imati pristup svom znanju
sveta. Google uspeh odraava upravo koliko je ljudi zainteresovano da ima bas to- svo znanje
sveta na vrhovima prstiju. Ne postoji vea sila poravnavanja od ideje da svo znanje sveta ili samo
neki njegov deo uini dostupnim svima i bilo kome, stalno i na svakom mestu.
In-formisanje je lini analog pojedinca prema aploadovanju, outsorcingu, insorcingu,
snabdevakom povezivanju i oforingu. Informisanje je sposobnost da se izgradi i primeni va
sopstveni lanac snabdevanja- lanac informacija, znanja i zabave.
Informisanje je samo saradnja kojom postajete sopstveni samo-usmereni i samo-autorizovani
istraziva, a da pritom ne morate ii u biblioteku. Informisanje je u sutini traganje za znanjem.
Demokratizacija informacija ima dubok uticaj na drustvo. Dananji potrosaci su mnogo efikasniji
jer kroz pretraivae mogu bre naci informacije, proizvode i usluge, te su samim tim bolje
informisani o pitanjima vezanim za posao, zdravlje, zabavu proizvode i tako dalje.
Kljuni proboj koji je Google omoguio da postane prvi meu pretraivaima bila je njegova
sposobnost da kombinuje svoju tehnologiju rangiranja strana sa analizom sadraja te strane, ime
se odreuju najrelavantnije strane za poslovno pretraivanje koje sprovodi.
Kompanije kao sto su Google, Yahoo, Amazon, naucile su da napreduju izgradnjom
saradnickih sistema koji musterijama omogucuju da izvuku ono sto im odgovara, a da im se
pritom ne nameu neki drugi proizvodi i usluge.
Informisanje takoe ukljucuje traganje za prijateljima, saveznicima i saradnicima. Ono
potpomae formiranje globalnih zajednica, preko svih medjunarodnih i kulturnih granica, to je
jo jedna izuzetno vana funkcija poravnanja. Usled ovakvog poravnavanja, i zbog toga sto
pojedinci imaju mogunost da se informisu na sve ove nacine ja, moj kolega ili Vi moete biti
predmet potraivanja na Google-u, jer u dobu supermonog pretraivanja, svako je slavna linost.
Google ujednaava informacije, tj, ne grupie ih po obrazovanju ili privatnom ivotu.
Google je poput Boga. Bog je beican, Bog se nalazi svuda, i Bog vidi sve. Imate li bilo kakva
pitanja, pitajte Google! (Coen, 2005)

15

STEORIDI
Nove tehnologije nazivamo steroidima, jer oni pojaavaju i daju turbo efekat svim ostalim silama
poravnanja. Svi steroidi uzimaju oblike saradnje sa ostalim izravnjivaima, i omogucuju da se
svaki od njih obavlja na digitalan, mobilan, virtuelan i lian nacin, ime je svaki od njih pojacan,
a svet svakodnevno postaje sve ravniji.
Digitalan znaci da se,z bog revolucionarnih promena sto su ih doneli PC- Windows- Netscape,
digitalizuju svi analogni sadraji i procesi, pocev od fotografije, preko zabave komunikacije,
procesuiranja rei i arhitektonskih nacrta, koji se mogu oblikovati i prenositi preko kompjutera,
Interneta, satelita ili optikog kabla.
Virtuelan znaci da se, proces oblikovanja, koriscenja i prenosa ovog digitalizovanog sadraja
moze obavljati pri vrlo velikim brzinama, potpuno lako, da se ne mora ramisljati o tome.
Zahvaljujui digitalnim cevima, protokolima i standardima koji su instalirani.
Mobilan znaci da se, zahvaljujui beicnoj tehnologiji, sve ovo moze uraditi sa svakog mesta, sa
svakim, kroz bilo koji uredjaj i poneti bilo kuda.
Lian znaci da to moze uraditi svako,samo za njega licno,na njegovom licnom uredjaju.
Zbog toga kazemo da deseta slia poravnjaca dodaje turboefekat ostalim devet sila. Oni bogate i
poveavaju sve druge oblike saradnje. ine aplouding jos otvorenijim, jer osposobljavaju vie
pojedinaca da sarauju jedni sa drugima, na vie naina i iz vise mesta . Autsourcing, jer u velikoj
meri olakavaju da neko odeljenje bilo koje kompanije sarauje sa drugom kompanijom.
Poveavaju i snabdevako povezivanje, posto ce central u stvarnom vremenu moci da se povezu
sa svakim sluzbenikom, svakim pojedinim paketom i svakom fabrikom koja proizvodi te pakete.
Insourcing, poto e kompanija kao to je UPS moi da udje duboko u poslovanje nekog
prodavca i upravlja itavim njegovim lancem za snabdevanje, koristeci vozae koji mogu biti
interaktivni sa njenim magazinima i svakom musterijom koja nosi PDA. Najoiglednije e ojaati
In-formisanje, to sto mozemo da surfujemo bilo kada i bilo gde sa uredjajem. Kao rezultat
steroida, motori sada mogu da razgovaraju s kompjuterima, kompjuteri mogu meusobno, ljudi
takodje meusobno i ljudi s kompjuterima na veu daljinu, bre, jeftinije i lakse nego ranije.

16

ZAKLJUAK
Dok je Netscape je omoguio pojedincima lake snalaenje i saradnju, i to skoro besplatno,
Workflow softver je omoguio mainama i aplikacijama da dopru jedne do drugih i saradnju
razliitih odseka jedne kompanije bez obzira na razliitost njihovih softvera.
Uploading je omoguio svakom pojedincu da kreira sadraj i da ga postavlja na internet.
Outsourcing podrazumeva da je odreena kompanije obavljala neku funkciju pa je prepustila
drugoj da je oavlja za nju ne bi li smanjila trokove poslovanja i stavila focus na
najkompetentnije podruje.
Offshore poslovanje se javlja kada kompanije preseli celokupno svoje poslovanje u drugu dravu
kako bi se eventualno probile na strano trite.
Lanac snabdevanja se pojavljuje kada kupci, firme i dobavljai razmenjuju svakakve informacije.
Insoucing de deava kada komapnija poveri deo polovanje ili nvoje zadatke drugoj kompaniji
koja je specijalizovana za odreenu delatnost.
Steroidi omoguavaju prethodno navedenim izravnjivaima da svaki vid saradnje i komunikacije
bude beian, digitalan i mobilan.
Informisanje olakava formiranje globalnih zajenica jer sada pomou pretraivaa moemo
pronai saradnike za bilo koji posao.
Ovakve globalne zajednice e moi da olako da uesvuju u inovacijama i otkiima savremenog
veka, to nam je omoguila globalna platform zasnovana na Webu.
Svaki od ovih izravnjivaa tj. razvoja ima posebnu vrednost, ali kada se kombinuje sa drugima
njegova vrednost se uveama.
Iz ovog rada moe se zakljuiti da je ovih 10 izravnjivaa stvorilo potpuno novu platformu koja
je omoguila vie razliitih oblika saradnje. Omoguila je pojedincima da komuniciraju, da se
poveu, da proraunavaju id a konkuriu jedni drugima ma gde se oni nalazili geografski, ma
kojoj vremenskoj zoni oni pripadali i kojim god jezikom priali.

17

Literatura

http://realmix.blogspot.com/2005/10/flattener-5-outsourcing-world-is-flat.html
http://www.youtube.com/watch?v=53vLQnuV9FY
http://clg.portalxm.com/library/keytext.cfm?keytext_id=35
http://thebestnotes.com/booknotes/World_Is_Flat_Friedman/World_Is_Flat_Study_Guide04.html
http://blogs.moundsparkacademy.org/economics/2010/05/the-world-is-fl-1.html
http://flatclassroomproject.ning.com/profiles/blogs/short-summary-of-flattener-3
R. Kelly Rainer Jr, Efraim Turban - Uvod u Informacione sisteme, Beograd, Data Status
Thomas Friedman Svet je ravan, Beograd : Danas

Bibliografija
Coen, A. (2005). In T. Friedman, Svet je ravan (p. 197). Beograd: Danas.
Friedman, T. (2005). Svet je ravan. Beograd: Danas.

18