VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA OBRAZOVANJE VASPITAA U KIKINDI

ZAVRNI RAD

BILINGVIZAM

OBLAST:
Struni engleski jezikEngleski jezik

MENTOR:

STUDENT:

mr Tanja Brklja, master

Jovana Vlahovi, 5077

KIKINDA, 2015. GODINEA

O VERA ODSEKA ZA STUDENTSKA PITANJA

Ime i prezime kandidata:_____________________________________

Broj dosijea:________________________________________________
Datum predaje rada:_________________________________________
Datum odbrane rada:_________________________________________
Nastavnik mentor:____________________________________________
Komisija za odbranu rada: 1. __________________________________
2. __________________________________

Odsek za studentska pitanja

_______________________

OVERA KOMISIJE ZA ODBRANU DIPLOMSKOG RADA

Ocena rada: _________________

Ocena odbrane:______________
Opta ocena:_________________

KOMISIJA:
Nastavnik mentor:____________________________
Predsednik komisije:____________________________
lan komisije:_________________________________

SADRAJ:

Apstrakt:

UVOD
Poslednjih godina, s obzirom na globalizovano plurilingvistiko i multikulturalno
drutvo u kome ivimo, na vanosti su dobili strani jezici. Za razvoj u globalizovanom
drutvu potrebno je da ljudi mogu da koriste vie jezika. Osim toga, savremeno drutvo
znanje stranog jezika podrazumeva kao uobiajeno. Zato danas vie od polovine
svetske populacije ine bilingvisti.
Bilingvizam se definie kao sposobnost pojednica da koristi dva jezika. U kojoj meri
je pojedinac sposoban da koristi ova dva jezika je pitanje oko koga se naunici ne slau. Za
jedne je to kada osoba koristi oba jezika kao izvorni govornik. Drugi kau da osoba moe
biti bilingvista ako, osim vetina u maternjem jeziku (govor, sluanje i razumevanje, pisanje
i itanje), poseduje maker jednu od ovih vetina i u drugom jeziku. Ipak, pasivno znanje
jednog jezika predstavlja semibilingvizam.

Pri govoru o bilingvizmu potrebno je razlikovati nekoliko termina:

Ranim bilingvizmom smatra se usvajanje oba jezika do etvrte godine, a kasnim

bilingvizmom usvajanje drugog jezika posle etvrte godine ivota.

Simetrini bilingvizam oznaava podjednako poznavanje oba jezika, dok asimetrini

oznaava slabije poznavanje drugog jezika (pasivni bilingvizam i
nereciptivni bilingvizam).

Bilingvizam se deli i na socijalni ili drutveni, koji obuhvata neku drutvenu grupu
na odreenom prostoru i individualni, koji predstavlja pojedinane izolovane pojave.

STAVOVI O BILINGVIZMU I PROBLEMI DVOJEZINOSTI KOD DECE

U prolosti, ali i u sadanjosti vrlo su bili esti razliiti pogledi na

pojam dvojezinosti (bilingvizam), pa ipak, ona se vie povezivala sa negativnim pojavama,
predstavljajui slabu, siromanu, bespomonu, podinjenu potinjenu jeziku manjinu, koja
je bila prinuena da bude dvojezina, onu bez drutvene moi (a to se moe odnositi i na
brojano dominantne ali socijalno i politiki podinjene potinjene delove populacije).
Smatrana je neim negativnim, polovinim u procesu prelaska sa jednojezinosti u malo
cenjenom manjinskom jeziku niskog statusa, putem dvojezinosti u materinjem jeziku
niskog statusa i jezika veine visokog statusa, do konane jednojezinosti na jeziku veine,
neto od ega se bei". Dvojezinost je predstavljala sredstvo pomou kojeg pripadnik
manjine na neki nain moe doprineti u moi i sjaju kulture i jezika veine, i u svim
prednostima koje su uz to vezane.
Kasnije se taj stav menja, pa poetkom nae ere dvojezinost smatraju prirodnom, pa
ak i poeljnom, budui da se javlja i meu plemstvom i svetenstvom, ali i meu
buroazijom u velikim trgovakim centrima te oko njih. Takva pozitivna razmiljanja
zadrati ezadrae se sve do pojave nacionalne drave, te ideologije jedna nacija jedan
jezik", koja e raznim istraivanjima pokuati prikazati dvojezine osobe kao lenelenje,
glupe, levoruke, nepouzdane, manje vredne, pa i pomalo abnormalne i devijantne
Ono to moe ii u prilog negativnom stavu ka prema dvojezinosti je injenica
da dvojezinost moe biti jedan od uzroka usporenog razvoja govora.
U takvoj, negativnoj dvojezinoj situaciji vezanoj uz za normalni razvoj jezika
najee se nalaze deca pripadnika nacionalnih manjina, deca iz nacionalno tj. jezino
meanih brakova ili djeca deca osoba koje zbog posla odlaze iveti u strane zemljeda ive u
stranim zemljama, npr. deca radnika na privremenom radu u inostranstvu. U doba razvoja
govora, ta deca poinju manje-vie istovremeno i ravnopravno usvajati dva razliita jezika.
Deca koja odrastaju u dvojezinom okruenju usvajaju oba jezika na isti nain kao to bi
usvajala i jedan jezik i ini se da prave razlike izmeu tih jezika praktino od poetka
(Genesee, 1988), dok disfazina dvojezina deca su obino disfazina u oba jezika.

Dakle, jedan od ta dva jezika i po vremenskom redosledu i po mestu na

hijerarhijskoj", tj. emocionalnoj lestvici ostaje prvi tj. onaj kojim se detetu u prvoj godini
ivota obraala majka (ili njena zamena - osoba koja je ostvarila prvi emocionalni kontakt s
detetom), onaj u pravom smislu rijei rei materinji maternji jezik.
U svakom sluaju, ako se roditelji dovoljno bave detetom, i ako ono nema nikakvih
dodatnih smetnji, rano uvoenje drugog jezika ne mora stvarati vee potekoe. Takva
situacija kod deteta deluje stimulativno na sposobnost uenja stranog jezika, no pouzdano se
ne zna kako ona utie na celokupni psihofiziki razvoj deteta.
Meutim kod deteta ak i sa blaim govorno-jezinim tekoama, ili kod deteta
kojem se u doba govornog razvoja ne posveuje dovoljno vremena i panje, naroito pod
tim mislimo na pedagoki zaputenu decu, dvojezinost predstavlja samo jo dodatnu
tekou u usvajanju govora. Dalji govorni razvoj takve dece bie usporen i siromaan, a ta
deca nee nauiti niti jedan nijedan od dva jezika. Govorei jednim jezikom, ona e u svoje
iskaze unositi rei iz onog drugog, a nee biti sigurna ni u upotrebi gramatikih oblika. Ta e
nesigurnost i zbrka doi posebno do izraaja u izgovoru glasova to e dovoditi do zabuna u
izgovoru slinih glasova dva jezika.
Ako je mogue, moda bi bilo najbolje da dete istovremeno ne poinje usvajati dva
jezika, ve mu treba omoguiti da najpre stvori bazu govora na osnovnom, maternjem
jeziku. Praenjem razvoja njegovog govora na materinjem jeziku omogui e omoguie
nam da odredimo vreme pogodno za uvoenje drugog jezika.
Poeljna bi bila i situacijska razdvojenost ta dva jezika dete bi se jednim jezikom
sporazumevalo s odreenim ljudima i u odreenim situacijama, a isto pravilo bi vredilo
vredelo i za drugi jezik. Na taj nain izbei e se mogunost zbrke, koju moe izazvati
istovremeno usvajanje dva jezika.
Ako dete koje ivi u dvojezinoj situaciji pokazuje tekoe u razvoju govora, trebalo
bi reiti problem dvojezinosti, odluiti se samo za jedan jezik i to najee onaj na kojem e
se dete kolovati. Takvim se detetom govorno treba mnogo baviti, razgovarati s njim, itati
mu i prepriavati razne prie, te pitanjima proveravati da li je dete razumelo to mu
govorimo. Nae obraanje njemu treba pojednostaviti, koristei krae reenice, poznate rei
i izbegavati da dete pretrpavamoti ga bujicama njemu nepoznatih izraza. Iskazi treba da
budu ju biti prilagoeni njegovim govornim mogunostima. Zapravo, jednostavnost naeg
govora upravo e zavisiti o njegovom od njegovog (ako je njegov govor slabije razvijen, i

na e govor biti jednostavniji). Poeljno je ukljuivanje takvog deteta u vrti, gde e ono
imati vie poticaja podsticaja na razgovor s vaspitaima i s drugom decom.
Kod dece kod koje govor jae zaostaje za govorom njihovih vrnjaka, te to ukazuje
na vidljiv govorni poremeaj, nee biti dovoljna samo pojaana govorna stimulacija kod
kue ili u vrtiu, ve takvo dete treba pravovremeno ukljuiti u logopedsku terapiju.

PREDUSLOVI, KLASIFIKACIJA I POJAVNI OBLICI BILINGVIZMA

oveanstvo se od najranijih vremena suoavalo sa fenomenom postojanja

razliitih jezika. Odreeni artefakti svedoe da ono ve 6000 godina pokuava da prevlada
ovo komunikaciono ogranienje, i to uenjem i korienjem drugih jezika osim sopstvenog
meternjeg jezika nauenog u detinjstvu, u procesu primarne (porodine) socijalizacije.
Da bismo govorili o bilingvizmu, moramo najpre definisati maternji jezik.
Maternji jezik je jezik koji osoba usvaja od roenja. Kae se i da je to jezik na
kojem mislimo, sanjamo i raunamo, budui da sve te funkcije spadaju u onu vrstu koja se
usvaja u prvom jeziku. Moe se javiti i sluaj dva maternja jezika, kada roditelji imaju
razliite maternje jezike, a svaki od njih podjednako usmerava svoju panju i govori s
detetom na svom jeziku, onda e dete odrastati sa dva jezika, koja e uiti istovremeno.
to se tie termina maternji jezik, on se moe smatrati jednoznanim iskljuivo u
monolingvalnim porodicama i jezikim zajednicama, gde predstavlja jedini jezik optenja. U
svim ostalim situacijama u kojima nastaje neka vrsta bilingvizma, upotreba ovog termina
postaje nedovoljno precizna i zavisi od individualnih, porodinih i drutvenih konstelacija.
U doslovnom znaenju, to bi bio prvi jezik koji dete usvaja u komunikaciji sa oba
roditelja, ili samo sa majkom, ocem, starateljem (ili starateljima). U idealnoj situaciji,
ukoliko roditelji imaju razliite maternje jezike i konsekventno sa detetom opte iskljuivo
svako na svom maternjem jeziku (nudei mu u kvalitativnom i kvantitativnom smislu jednak
obim jezikog inputa dakle, posveujui mu jednaku koliinu vremena, uz jednako
sadrajan i raznovrstan verbalni podsticaj), dete e usvojiti dva jezika koja moe nazvati
maternjim (u gore navedenom znaenju). Poto jezik koji se prvi usvoji ne mora biti uvek
jezik kojim govori majka, on se zbog navodne vee preciznosti naziva prvi jezik. Ovaj
naziv, meutim, unosi i dodatnu zabunu u inae ne sasvim jednostavno terminoloko
razlikovanje pojmova maternjeg i prvog jezika, poto se ovo razgranienje moe napraviti
samo na osnovu najmanje dva razliita kriterijuma, i to:

hronolokog (jezik koji je po redosledu prvi usvajani/usvojeni);

kvalitativnog (jezik kojim se osoba najbolje slui).

Za usvajanje maternjeg/prvog jezika neopshodno neophodno je ostvarivanje dva

sutinska preduslova:

Nepostojanje nepremostivih fiziolokih prepreka;

Spremnost mikrosocijalnog okruenja da kontinuirano i konsekventno

komunicira sa detetom, prilagoavajui svoju jeziku produkciju njegovim
potrebama i moima.

Usvajanje jezika pod datim okolnostima obavie se u relativno kratkom vremenskom

perioda periodu (od nekoliko godina), uz potpuno usvajanje glasovnog sistema, ovladavanje
gramatikim pravilima i permanentno bogaenje renika. Premda svaki pojedinac, kao to je
iz svakodnevnog iskustva poznato, u razliitoj meri razvija jezike sposobnosti, injenica je
da uz ispunjenje gore navedenih preduslova svako uspeva da postigne jeziku
kompetenciju izvornog govornika (u najmanje jednom jeziku).
Drugi jezik predstavlja jezik ireg drutvenog okruenja koji individua poinje da
ui poto je ve usvojila (najmanje) jedan jezik u svom porodinom okruenju. Dakle, za
razliku od stranog jezika koji se ui izvan zemlje u kojem se taj jezik govori, drugi jezik se
ui u okruenju datog jezika. Ovo se deava pojedincima koji iz odreenog razloga
dospevaju u stranu jeziku sredinu.
Kod drugog jezika se podrazumeva da je pojedinac, izuzev u svojoj mikrosredini, u
svakoj drugoj komunikativnoj sredini (izvan sopstvenog doma) suoen sa tim jezikom.
Ovim se povlai razlikovna granica izmeu drugog jezika i onoga to se u multinacionalnom
okruenju naziva jezikom drutvene sredine. Naime., u sluaju relativno homogenih
manjinskih zajednica, pojedinac i u svom neposrednom drutvenom okruenju i dalje ostaje
u manje ili vie tesnom kontaktu sa svojim maternjim jezikom (npr. sluaj maarskog jezika
u Severobanatskom okrugu). U zavisnosti od zakonske regulative i intenziteta zastupljenosti
manjinskog jezika, postoje razliiti mehanizmi za uenje maternjeg jezika (srpskog za
pripadnike manjinskih zajednica, kao i manjinskih jezika za decu sa maternjim srpskim
jezikomkojoj je maternji jezik srpski). Primera radi, u Vojvodini se od sedamdesetih godina
20. veka pa do 1992. godine u kolama izuavao nastavni predmet nazvan jezik drutvene
sredine. Od 2002. godine, manjinski jezici (upotpunjeni programskim sadrajima iz
odgovarajue nacionalne kulture) postaju fakultativni predmet. Ovde je, naravno, re o
sutinski jeziko-politikom pitanju, ije reavanje, u krajnjoj konsekvenci, moe usloviti
asimilaciju, integraciju ili pak segregaciju itavih drutvenih grupa.

HIPERPOLIGLOTE I MULTILINGVIZAM

Naunim kriterijumima je nemogue odrediti koja je gornja granica boja broja jezika
koji se tokom ivota mogu nauiti. U optimalnim okolnostima i uz potovanje odreenih
preduslova, koji pre svega obuhvataju postojanje jasne motivacije, postavljanje adekvatnih
globalnih i pojedinanih ciljeva uenja, izbor adekvatnih strategija uenja, kao i osmiljene
nastavne materijale i postupke, svaka bi osoba mogla nauiti svaki strain strani jezik. Ipak,
iz iskustva je poznato da mnogi u tom naumu ipak ne uspevaju, zbog ega ak i uprkos sve
sti ako postoji svest o vanosti poznavanja stranih jezika i veliki broj naih uenika ipak
ostaje monolingvalan. Razlog za ovo mogao bi se potraiti u nepovoljnim nastavnim
okolnostima ili pak nepostojanju odreenih subjektivnih preduslova.
Oni koji su zabeleeni kao hiperpoliglote (iako ne svi jednako pouzdano
dokumentovani), vladali su zavidnim i enormnim brojem jezika: za Emila Krebsa,
nemakog sinologa, smatra se da je govorio i pisao 68 jezika; Harold Vilijams,
novozelandski novinar, koristio je 58 jezika i odreen broj njihovih dijalekata. Pretpostavlja
se da je i uzepe Mecofanti, italijanski cardinal kardinal, osim 39 jezika, teno govorio i
mnotvo dijalekata. Ser Riard Barton, engleski istraiva iz 19. veka govorio je 29 jezika.
Za britanskog ekonomistu Doni Donija Bouringa navodi se da je govorio 100, a razumeo
itavih 200 jezika; po neto umerenijim procenama, govorio je 80 jezika, a razumeo je jo
25 dijalekata.
Jedan od najnovijih rekordera u viejezinosti jeste Flamanac Johan Vandevale,
predava na univerzitetu u Gentu, koji je na testiranju pred irijem sastavljenim od profesora
filologije i izvornih govornika potvrdio poznavanje 22 jezika.

POZITIVNI ASPEKTI BILINGVIZMA

Poznavanje dva jezika, umesto jednog, ima praktinu korist, naroito u svetu koji se
sve vie globalizuje. Meutim, naunici pronalaze sve vie dokaza da bilingvalizam uveava
intelektualni potencijal deteta! Prema statistikim podacima, ak 66 odsto dece u svetu
odgaja se tako da se slui s dva jezika. No, roenje u meovitoj jezikoj porodici ne mora da
bude iskljuivo razlog za bilingvalizam.

Razvijeniji mozak

Prerada zvukova i rei na razliitim jezicima nije lak zadatak, ali se pozitivno odraava na
razvoj mozga. Uoeno je da je siva masa mozga gua kod dece koja naue drugi jezik pre
pete godine ivota nego kod njihovih vrnjaka koji koriste jedan jezik. Inae, siva masa je
deo mozga koji kontrolie jezike i komunikacione sposobnosti, a njena vea gustina
povezuje se sa veim stepenom inteligencije.

Vei stepen koncentracije i samokontrole

Kritiari bilingvalne nastave tvrde da ona unosi konfuziju u mlade mozgove, ali nauka
pokazuje da ova praksa, koja nalae prebacivanje s jednog na drugi jezik, zapravo
poboljava sposobnost dece da se fokusiraju na individualni zadatak i da se bolje
kontroliu.

Bre savlaivanje sposobnosti itanja

Izloenost zvukovima i melodiji dva razliita jezika ubrzava savladavanje vetine itanja.
Inae, manipulacija zvucima, koja se struno naziva fonoloka panja , pokazala se u

naunom svetu kao dobar pokazatelj savlaivanja sposobnosti itanja. Bilingvalna deca koja
prvo naue da itaju na maternjem jeziku, bre i lake ue da itaju i na drugom jeziku.

Paso za ceo svet

Na celoj planeti govori se mnogo jezika, a engleski je tek trei na listi najee korienih
jezika iza kineskog i panskog. Zapravo, svet je zaista bilingvalno mesto, a poznavanje
dva ili vie jezika prua brojne mogunosti u ivotu. Iako je najbolji uzrast za uenje novog
jezika od roenja do sedme godine ivota, nikada nije kasno da se progovori na stranom
jeziku!