1. Navedite tri primera neknjievnih vrsta teksta.

Kuni red, ugovor o zakupu, preporuka za stipendiju, prijava na konkurs za radno mesto,
kontaktni oglas, seminarski rad, diplomski rad, testament, izvetaj lekara specijaliste, post na
Fejsbuku ili Tviteru, pozorini program, red vonje
2.Kako Brinker definie vrstu teksta?
Vrste teksta su konvencionalni obrasci za obavljanje sloenih jezikih radnji i mogu se opisati
kao tipini spojevi kontekstualnih (situativnih), komunikativno-funkcionalnih i strukturalnih
(gramatikih i tematskih) svojstava.
3.ta su obrasci tekstualizacije?
Obrasci tekstualizacije su pravila koja odreuju to koje ce vrste teksta uopte postojati u jednoj
jezikoj/kulturnoj zajednici, ali i obeleja svake pojedinane vrste teksta.
4.Koje elemente obuhvataju obrasci tekstualizacije?
tipovi i vrste teksta, Makrostrukturu vrste teksta, frekventnost elemenata makrostrukture
teksta, mikrostrukturu vrste teksta, frekventnost elemenata mikrostrukture teksta
5.Od ega zavisi broj vrsta teksta kojima raspolae jedna jezika/kulturna zajednica?
to je drutvo razvijenije samim tim ima I vie tekstova
6.Zato se obrasci tekstualizacije vremenom menjaju?
Obrasci tekstualizacije i vrste teksta oblikuju se kroz praksu i menjaju se vremenom, u tenji za
tim da to bolje zadovolje svoju funkciju (ili funkcije) u izmenjenim uslovima.
7.Navedite tri primera vrste teksta koje jezike/kulturne zajednice oblikuju spontano.
Sms poruke, postovi na f, pozdravi
8. Navedite tri primera vrste teksta koje jezike/kulturne zajednice oblikuju svesno i ciljano.
pravni, administrativni i akademski tekstovi, pojedine vrste teksta u poslovnoj komunikaciji
10. Definiite porodine oglase.
Porodinim oglasima nazivaju se oglasi koje u tampi, a danas i u drugim medijima masovne
komunikacije, povodom prelomnih dogaaja u ivotu pojedinca, kao to su roenje, veridba,
venanje i smrt, objavljuje sama ta osoba ili osobe iz njenog najblieg okruenja (porodica,
rodbina, prijatelji, kolege i sl.).
11. Zato je objavljivanje porodinih oglasa (u drutvima u kojima su te vrste teksta uobijanje)
znak potovanja drutvenih konvencija?
Objavljivanje porodinih oglasa znak je potovanja drutvenih konvencija, zato to su oni deo
rituala vezanih za roenje, sklapanje braka, smrt ili neki drugi kljuni dogaaj u ivotu pojedinca
koje je razvila i koje neguje jedna drutvena/kulturna zajednica
12. Za ta su vezani rituali iji je deo objavljivanje porodinog oglasa?
zato to su oni deo rituala vezanih za roenje, sklapanje braka, smrt ili neki drugi kljuni dogaaj
u ivotu pojedinca koje je razvila i koje neguje jedna drutvena/kulturna zajednica
13. Koji je dodatni motiv za objavljivanje porodinih oglasa (u onim jezikim/kulturnim
zajednicama u kojima su oni uobiajni)?
Dodatan motiv za objavljivanje porodinih oglasa esto je, dodue, i elja obinog oveka da,
makar na trenutak, izae iz anonimnosti.

14. Navedite sutinska verbalna i neverbalna svojstva porodinih oglasa (prema U. Frizu).
1. kratak tekst,
2. nekoliko obligatornih verbalnih i/ili neverbalnih elemenata i niz fakultativnih elemenata,
3. konvencionalnost, koja se tie i jezikog izraza (socijalno i regionalno specifine konvencije),
4. visok setepen intertekstualnosti12 (usled ugledanja na sline oglase prilikom sastavljanja
teksta)
5. kontekstualnost (uklopljenost u kulturni, drutveni i lini kontekst, koji je neophodan za njihovo
razumevanje).
15. Koji su tipovi porodinih oglasa uglavnom rasprostranjeni u jezikim/kulturnim zajednicama u
Evropi?
1. novinski oglasi povodom roenja deteta,
2. novinski oglasi povodom veridbe,
3. novinski oglasi povodom venanja i
4. posmrtni i komemorativni oglasi.
16. Koja su dva najvanija obeleja porodinih oglasa?
ritualnost (oglas kao deo rituala) i vezanost za prelomne dogaaje u ivotu pojedinca
17. Zato su porodini oglasi u optim informativnim novinama posebno zanimljivi za
entnolingvistika i antropolingvistika istraivanja (u poreenju sa slinim oglasima u drugim
tipovima novina i u drugim medijima)?
zbog toga to nastaju i razvijaju se (relativno) spontano, pa su i direktno izloene uticajima
raznovrsnih sociokulturnih inilaca
18. ta odraavaju porodini oglasi (pa su zato zanimljivi za antropologiju, etnologiju, sociologiju,
lingvistiku itd.)?
Porodini oglasi zanimljivi su za lingvistiku, etnologiju, sociologiju i za pojedine druge discipline
kao odraz drutvenih, politikih i ekonomskih prilika u odreenom trenutku (Frese 1987, 15),
zato to sadre bogat (kulturno)istorijski materijal
19. Koje osecaje jaaju porodini oglasi?
Informiuci itaoce o dogaajima u njihovom okruenju, porodini oglasi vre tzv. sociointegrativnu funkciju. Oni uspostavljaju komunikaciju meu iteljima odreene oblasti, jaajuci
tako osecaj zajednitva i identifikacije s neposrednim okruenjem, drutvenom grupom i irom
zajednicom
20. Ko vie ita porodine oglase, mukarci ili ene, i zato?
ene porodine oglase itaju znatno vie nego mukarci, ili je barem tokom istorije po pravilu bilo
tako (Frese 1987, 5559). Vece interesovanje ena za porodine oglase proizilazilo je iz njihove
drutvene uloge, tj. iz njihove vezanosti za porodicu i domacinstvo, s jedne strane, i nedovoljnih
mogucnosti da se angauju u poslovnom i javnom ivotu, s druge strane (Freze 1987, 58). One su
uglavnom (bile) zaduene i za negovanje odnosa s roacima, pirjateljima, susedima itd., pa je to
oblikovalo i njihove italake navike.
21. Koji je dodatni motiv italaca za pracenje porodinih oglasa?
Ba kao to oglaivai, izmeu ostalog, pokuavaju i to da na trenutak privuku panju ire
zajednice, tj. da izau iz anonimnosti, tako i itaoce, pored ostalog, motivie i elja za tim da
saznaju poneto o osobama, porodicama i krugovima u iji ivot inae nemaju uvida.

22. ta se, prema analizama I. olovica, dogodilo s posmrtnim i komemorativnim oglasima u

Srbiji i u drugim delovima bive Jugoslavije tokom druge polovine 20. veka?
Preuzeli su niz svojstava tradicionalne usmene tubalake komunikacije, ukljuujudi i njene
topose. Iz tradicionalnih tubalica u posmrtne i komemorativne oglase prelio se, tako, niz
motiva
23. Navedite nekoliko motiva tradicionalne tubalake komunikacije koje su preuzeli novinski
posmrtni i komemorativni oglasi.
prekorevanje pokojnika zato to je ostavio najblie i tako ih unesrecio, opisivanje praznine koju je
njegov odlazak ostavio, obedavanje umrlom da nede biti zaboravljen
24. Navedite nekoliko motiva tradicionalne tubalake komunikacije koji ne bi imali smisla u
novinskim posmrtnim i komemorativnim oglasima, pa ih ovi zato nisu ni preuzeli.
Odreeni motivi u novom su mediju komunikacije, meutim, izgubili smisao, pa su zato i
naputeni. To se dogodilo npr. s pozivima preminulom da se podigne i doeka goste koji dolaze
u kucu da bi zajedno s domacinima oformili pogrebnu povorku, pokazivanje pokojniku njegove
vene kuce u trenutku kada se ta povorka priblii groblju, molba pokojniku da prenese
pozdrave ranije preminulim srodnicima kada ih sretne itd.
25. Navedite grupe toposa tradicionalne tubalake komunikacije koje su tokom druge polovine
20. veka preuzeli i novinski posmrtni i komemorativni oglasi.
1. toposi koji se tiu objanjavanja uzroka smrti,
2. toposi koji se tiu vrednovanja mrtvih,
3. toposi koji se tiu ivota oalocenih nakon pretrpljenog gubitka
4. toposi koji ograniavaju dejstvo smrti
26. Navedite nekoliko osobina preminulog koje se pominju u toposima
skromnost, potenje, portvovanost, dobrota, privrenost, idealizam, ljubav prema blinjima,
spremnost da im se pomogne savetom i na druge naine
27. kako toposi tubalake komunikacije ograniavaju dejstvo smrti, tj. Kako pokazuju to da smrt
nije potpuna
Ovo se pokuava tvrdnjama da preminuli i dalje ivi u srcima ili secanjima onih koji su ga
poznavali i voleli, ili na nekom drugom svetu
28.ko je prvobitno i to iskljuivo u svoje ime objavljivao oglase povodom roenja deteta i zato je
bilo tako
oglase povodom roenja deteta je objavljivao otac jer su majka i dete bili nedovoljno vazni, i
buducnost deteta je bila neizvesna.
29.koje su elemente sadrali prvi oglasi povodom roenja deteta u novinama na nemakom
jeziku, a koje nisu, i zato je bilo tako
o oevom drutvenom statusu, tj. njegovu titulu, in u vojsci, zanimanje ili sl. Nisu sadrzali
pojedinosti o majci i detetu, buducnost deteta je bila neizvesna.
30.kada su oevi i majke u Nemakoj poeli ravnopravno da potpisuju novinske oglase povodom
roenja deteta i zato
u drugoj polovini 20og veka, jer se status zene u drustvu poboljsavao
31.do kakvih je sve promena u svojstvima novinskih oglasa povodom roenja deteta u Nemakoj
dolo tokom druge polovine 20. Veka.

otac i majka postaju ravnopravni oglaivai. Ime deteta sada je neizostavan element, dok
informacije o profesionalnom i drutvenom statusu roditelja vie nisu obavezne.
32.kada su roditelji u Nemakoj novinske oglase povodom roenja deteta osobito esto koristili
za to da obznane i propagiraju svoje politike stavove
takom sedamdesetih i osamdesetih godina prolog veka
33.kako su se Prvi i Drugi svetski rat odrazili na novinske oglase povodom roenja deteta u
Nemakoj. Navedite nekoliko elemenata koji su se javljeli u takvim oglasima tokom ova dva rata
majke su esto objavljivale same, uz napomenu da su oevi odsutni, tj. na frontu, u vojnoj bolnici
ili u zarobljenitvu, ili ak da su pali u borbi. One su dodavale i krade rodoljubive poruke.
34.kako se, prema istraivanjimma hrvatskog etnologa Dunje Rihtman-Augutin, rat u bivoj
Jugoslaviji odrazio na svojstva posmrtnih i komemorativnih oglasa u zagrebakom Jutarnjem listu
ti oglasi su odisali katolickim duhom ili izraavali snana patriotska ili nacionalistika osecanja
35.kako meukulturne i meujezike razlike mogu uticati na obrasce tekstualizacije (tj. Na koje
se njihove aspekte kakve razlike mogu odraziti)
1. zastupljenosti tipova i vrsta teksta
2. frekventnosti tipova i vrsta teksta,
3. makrostrukture teksta i zastupljenosti pojedinanih elemenata
4. mikrostrukture teksta i zastupljenosti pojedinanih elemenata mikrostrukture.
36.koji se tipovi porodinih oglasa javljaju u nemakim novinama, a koje u srpskim i crnogorskim
u nemakim novinama uobiajni porodini oglasi posveceni su roenju deteta, veridbi i venanju,
kao i smrtnim sluajevima. u Srbiji i Crnoj Gori rasprostranjeni su samo porodini oglasi
posvedeni smrtnim sluajevima (itulje
37.koje se vrste novinskih oglasa posveenih smrtnom sluaju javljaju u nemakim, koje u
srpskim, a koje u crnogorskim novinama
u Nemakoj javljaju etiri, u Srbiji pet, a u Crnoj Gori ak est vrsta teksta. U sve tri sredine
uobiajne su pritom sledede tri vrste teksta: obavetenja o smrti, zvanini posmrtni oglasi i
komemorativni oglasi.
Pored navedenih vrsta teksta u Nemakoj su redovno zastupljene jo i izjave zahvalnosti, koje se,
dodue, javljaju i u Srbiji, ali samo sporadino. I u Srbiji i u Crnoj Gori uobiajni su jo i tzv.
poslednji pozdravi i komemorativni informativni oglasi, dok je u Crnoj Gori takoe rairena i
kombinacija komemorativnih informativnih oglasa s izjavama zahvalnosti, koja nije potpuno
nepoznata ni u Srbiji, ali nije uobiajna
38. koje su vrste novinskih oglasa posveenih smrtnom sluaju zajednie nemakim, srpskim i
crnogorskim novinama
U sve tri sredine uobiajne su pritom sledede tri vrste teksta: obavetenja o smrti, zvanini
posmrtni oglasi i komemorativni oglasi.
39. koja je osnovna funkcija oglasa posveenom smrtnom sluaju u nemakim novinama
samo obavetavanje o smrti, a sve preostale funkcije znatno zaostaju za njom.
40. koja je osnovna funkcija oglasa posveenom smrtnom sluaju u crnogorskim novinama
obeleavanje pomena, dok sve su ostale funkcije u drugom planu.

41.koja je osnovna funkcija oglasa posveenom smrtnom sluaju u srpskim novinama

Poslednji pozdravi su najzastupljenija vrsta i osnovna funkcija. Najmanje zastupljene vrste su
pomeni.
42.kojoj je drutvenoj grupi posveeno najvie zvaninih novinskih posmrtnih oglasa u Nemakoj,
a kojoj u Srbiji i Crnoj Gori
u Nemakoj se najvise oglasa posvecuje izrazito uspenim poslovnim ljudima koji su pored toga
su bili aktivni i u razliitim telima i organizacijama. U Srbiji i Crnoj Gori najvie se zvaninih itulja
posvecuje istaknutim strunjacima, osobito ukoliko se samo njihovo zanimanje smatra prestinim
i/ili ukoliko su igrali (relativno) znaajnu ulogu u politikom ivotu.

43.zato u Srbiji i Crnoj Gori ima neuporedivo vie komemorativnih oglasa nego u Nemakoj
Prema srpskoj i crnogorskoj tradiciji prelazak iz ivota u smrt postepen je i traje itavih godinu
dana. Nasuprot tome, prema katolikom shvatanju sve veze izmeu ovozemaljskog i zagrobnog
ivota prekidaju se naglo, odjednom, u samom trenutku smrti.
44.kakve su razlike u formatu izmeu nemakih posmrtnih i komemorativnih oglasa, s jedne
strane, i srpskih i crnogorskih sa druge strane
Dok su u Nemakoj sve itulje veliki oglasi, u Srbiji i Crnoj Gori u dananje vreme meu njima
dominiraju mali oglasi.
45. koji se neverbalni elementi javljaju u srpskim i crnogorskim posmrtnim i komemorativnim
oglasima, a koji u nemakim
u svim srpskim i crnogorskim novinama obavezno postoji fotografija preminulog , crni rub je u
Srbiji vezan samo za umrlice velikog formata, dok su u crnogorskoj Pobjedi njime uokvirene sve
umrlice. Od neverbalnih simbola u Srbiji se srecu jo i krst i petokraka zvezda. nemake itulje
nikada ne sadre fotografiju preminulog, ali zato pored crnog ruba gotovo uvek imaju i neki
sloeniji neverbalni elemenat, kao to su npr. krst, golubica, sklopljene ake, polomljeno klasje,
rua itd.
46.kakav je odnos prema izrazima oseanja u tradicionalnoj ruralnoj, a kakav u graanskoj
kulturi, i kako se to odraava na konvencionalne izraze oseanja u srpskim, crnogorskim i
nemakim posmrtnim i komemorativnim oglasima
na selu su uobicajena naricanja, tuzbalice dok se u gradovima ispoljavanje emocija u javnosti
smatra neprikladnim. Ljudi dolazeci iz ruralnih predela u gradove sa sobom nose i svoje tradicije i
tuzbalice i naricanja prelaze u pisanu formu u vidu novinskih oglasa.
47.kakav je odnos prema iskljuivanju socijalnog okruenja (rodbina, prijatelji, poznanici, kolege,
itd) sa sahrane i drugih pogrebnih sveanosti u Nemakoj, a kakav u Srbiji i Crnoj Gori
U Srbiji i Crnoj pogreb se doivljava kao drutveni dogaaj na kome je prisustvo svih srodnika, ali
i prijatelja i saradnika preminulog dobrodolo, tj. praktino obavezno. U Nemakoj je relativno
est sluaj to da se o smrti bliske osobe javnost obavetava tek nakon sahrane
48. zato se u nemakim novinama relativno mnogo obavetenja o smrtnom sluaju objavljuje
tek naknadno, posle sahrane, dok u Srbiji i Crnoj Gori to nije sluaj
teznja za mirom i privatnoscu, i u slucajevima kada je preminuli sahranjen daleko od mesta iz kog
potice

49.iz kojih razloga se posmrtni oglasi u Srbiji ponekad objavljuju tek nakon sahrane, tj. Zato se
socijalno okruenje iskljuuje sa sahrane
raznovrsni privatni motivi nepoznati itaocima: stare osobe bez prijatelja, poznata osoba
ibegavanje velikog broja ljudi, sramotna smrt
50.zato treba biti oprezan pri analizi uticaja drutvene realnosti na obrasce tekstualzacije

Leksiko polje SRODSTVA pitanja

1. Navedite razlog velikog interesovanja za leksiko polje SRODSTVA u
antropolingvistikoj literaturi. Fenomen srodstva je bioloski uslovljen i time bitan za
opstanak ljudske vrste.
2. U kognitivnom i perceptivnom smislu leksiko polje SRODSTVA se bitno razlikuje od
recimo leksikog polja BOJA, ZOO i FITO klasifikacije. Navedite po emu. Boja, zoo i
fito klasifikacija pretpostavljaju univerzalnu bioloku, perceptivnu i kognitivnu
osnovu, zajedniku svim ljudima. Takva perceptivna i kognitivna svojstva oveka
nisu od istog znaaja kada su u pitanju srodnici, jer, jednostavno, nai krvno bliski
srodnici ne moraju i najee nuno ne lie jedni drugim na isti nain na koji se
spektar boja prikazuje svakom oveku.
3. Iako bioloki znaajni, leksiko polje srodstva u smislu bioloke percepcije moe

da se povee sa procesom socijalizacije, jer je u ivotu svakog oveka ua porodica od

velikog znaaja za proces socijalizacije, te predstavlja neku vrstu zajednikog iskustva
ljudi.

4. Bazinim jedinicama, tj. univerzalne seme, u svim leksikim sistemima srodstva

uglavnom se smatraju: __majka_________ i __otac________.
5. Smatra se da postoji izvesna razlika u pogledu univerzalnog znaaja bazinih
leksema za kategorije otac majka u jezicima sveta, a to je _da je pojam majke
prisutan u svim jezicima, dok otac moze imati razlicita znacenja
6. Objasnite na koji nain primer lekseme appan iz jezika najar za pojam oca moe
da poslui tvrdnji o ne-univerzalnosti termina za taj pojam. Termin se odnosi na
mldog coveka koji je devojku, u predmenstrualnom periodu, uveo u majcinski
period, a ne na bioloskog oca njene dece.
7. Navedite neke strune termine i skraenice koje se koriste u formalizovanju
sistema naziva za srodstvo. Konsangvinalni, matrilinearni, patrilinearni,unilateralni,
bilateralni. M, F, B, Z, Ch, D, S
8. Pojam ega oznaava svaku osobukoja upotrebljava odredjeni naziv pa se svaki
odnos bazira u odnosu na dati ego.
9. Veza po majci se naziva ____matrilinearna__________, a po ocu se naziva
__________patrilinearna________ u strunoj literaturi.
10.
Navedite primere iz srpskog jezika koji se razlikuju po semantikoj
komponenti generacija (koleno, pokoljenje): otac deda; sin unuk
11.
Navedite primere iz srpskog jezika koji se razlikuju po semantikoj
komponenti pol srodnika: otac majka; brat sestra
12.
Navedite primere iz srpskog jezika koji se razlikuju po semantikoj
komponenti pol govornika: necak, sestric

13.
Navedite primere iz srpskog jezika koji se razlikuju po semantikoj
komponenti pol lica preko kojeg se ostvaruje srodnika: ujak stric
14.
Navedite primere iz srpskog jezika koji se razlikuju po semantikoj
komponenti krvna ili zasnovana brakom. Zet jetrva surak snaja
15.
Najrazueniji deo leksikog polja srodstva obuhvata prve 2 do 3 generacije.
16.
Uoljiva je morfoloka razlika u leksemama koje obuhvataju dve generacije i
udaljenije generacije i to po tome to za prve 2 se koriste proste lekseme a za
kasnije izvedenice
17.
Trea, etvrta, peta i jo dalja generacija srodnika i u srpskom imaju nazive
poput navrded, askurel, kurel, kurlebalo, sukurdov a preuzeti su iz turskog
18.
Navedite primer proirivanja znaenja jedne lekseme za fokalnog lana
kategorije u leksikom polju srodstva. Majka u nekim jezicima watam - moze
znaciti isto sto i majka kod nas, ali i njena setra ili cerka sestre babe po majci
19.
U jeziku watam leksema aem oznaava vie lanova nego to je fokalni lan
majka. Navedite ta proirena znaenja majka, majcina sestra, cerka sestre babe
po majci
20. Navedite primer za pravilo redukcije u leksikom polju srodstva Sestra roena,
sestra od tetke, unuka babine sestre
21. Navedite primer ukrtenog oznaavanja pojmova srodstva putem jedne lekseme
ujakova deca i sinovljeva deca - bratanci

22.
Navedite razlog zbog koga se smatra da je pravilo redukcije bitno za leskiko
polje srodstva. To pokazuje univerzalnos naroda razlicitih jezika i kultura
23.
Univerzalnost ogranienja moguih tipova leksikih sistema srodstva u
jezicima sveta na nekoliko desetina moe se dokazati i nemogunou nekih
kombinacija. Navedite primer nemogue kombinacije: ni u jednom jeziku nije
pronadjen termin koji se odnosi na majcinu sestru i ocevu majku
24.
Osnovne i univerzalne semantike komponente (seme) za leksiko polje
srodstva su: majka i otac?
O jezikom znaku i paradigmatici i sintagmatici Sosira
1. Prema Sosiru, jeziki znak nije veza izmeu konkretnog predmeta i akustikog proizvoda
kada izgovorimo neku re, ve veza izmeu koncepta i akusticke slike
2. Dve vane osobine jezikog znaka, po F. De Sosiru su proizvoljnost i linearnost
3. Objasnite pojam proizvoljnosti (arbitrarnosti) jezikog znaka, i navedite primer. Pojam
nema veze sa skupom glasova koji ga oznacavaju. Sestra
4. Objasnite pojam konvencionalnosti jezikog znaka Nesavesno prihvatamo dogovor jezika koji
nam je maternji usvajajui ga uenjem od roditelja, drugih govornika tokom ivota, da neki pojam
oznaimo ba kako je oznaen, konvencijom, kolektivnom navikom.
5. Objasnite ta se misli pod obaveznou veze izmeu oznake i oznaenog Veza izmeu
oznake i oznaenog je nemotivisana ali obavezujua, jednom prihvaena vie se ne menja. Kada bi
neko za 'sestru' izmislio i koristio drugi skup glasova, nita se ne bi desilo u jeziku, osim to tog
govornika niko ne bi razumeo
6. Navedite dva razloga zbog kojih onomatopeje (i onomatopejske rei) ne mogu da
opovrgnu tezu o proizvoljnosti jezikog znaka. Isti akustiki fenomen je razliito predstavljen u
jezicima, npr. pijukanje pilia na srpskom 'piju piju', na engleskom 'chirp, chirp'
Onomatopeje su neverovatno mali deo rei u jeziku pa se samo na osnovu njih ne moe izvesti
zakljuak koji bi vaio za sve reci___________
__________________________________________________________________

7. Navedite primer jednog sintagmatskog pravila na fonolokom nivou. Kombinacija glasova 'st'
je doputena na poetku rei 'sto' L na primer nije - *lo
8. Navedite primer jednog sintagmatskog pravila na morfolokom nivou. Morfema ivo se moe
kombinovati sa morfemom ost, ali ne moe se kombinovati sa mofremom ica; prenosivost *prenosivica
9. Navedite primer jednog sintagmatskog pravila na sintaksikom nivou Zavisna klauza postoji
samo ako ima glavnu reenicu Da imam para kupio bih auto; * Da imam para , jer bih kupio auto ne
moe
10.Navedite bar dva niza leksema koje pokazuje da se leksema uenje ukljuuje u razliita
jezika polja. Uciti, ucitelj (zajednicka leksicko-semanticka osnova), obrazovanje, nastava
(zajednicki znacenjski element), pevanje, setanje (zajednicki nastavak)
11.Navedite primer jedne ograniene paradigme licne zamenice i jedne neograniene skup
svih imenica formiranih nastavkom nje izvedenih od glagola u principu.
12.Iako nisu nuno i obino svesni pravila kombinatorike jezikih jedinica govornici u nekim
sluajevima mogu jasno pokazati da ta pravila zapravo poznaju. Ilustrujte nekim
primerom. Idem da radim.
13.ta se podrazumeva pod relacionim determisanjem znaenja jezike jedinice (rei) po
Sosiru. Znacenje jedne reci se moze samo determinisati u njenom odnosu sa drugim
recima u okviru jednog semantickog polja kome pripada.
14.Koji primer koristi Sosir da ilustruje pojam vrednosti jezikog znaka. Mouton na
francuskom koji pokriva znacenje sheep i mutton na engleskom
15.Upotrebite leksemu pas da ilustrujete paradigmatske i sintagmatske odnose sa drugim
reima. Pas je u odnosu inkompatibilnosti sa leksemama macka ili mis, labrador ili ovcar su
mu hiponimi, sa nazivima kuja ili kuce ima razlike u polu i uzrastu, a mogu ponekad biti i
sinonimi; sapa, rep su meronimi, a zivotinja i sisar su hiperonimi. Sintagmatski, pas
kolocira sa lajati ili cvileti a moze se koristiti kao frazeologizam umoran kao pas.
16.Polisemija jedne lekseme ispoljava se i u njenoj pripadnosti nekolikim leksikim poljima.
Ilustrujte primerom. Plava u leksickom polju boja pokriva jednu vrednost dok u polju boja
kose oznacava smedju ili zutu.
17.Leksika polja nisu jednako strukturirana u razliitim jezicima. Ilustrujte primerom ovu
tvrdnju. Odredjeno konceptualno polje u razlicitim jezicima moze biti razlicito podeljeno,
tako da u prevodu ne moze uvek da se nadje ekvivalent. Uncle u engleskom se na srpski
prevodi kao ujak, sto nije u potpunosti tacno. Ili mouton.
18.Posledica promene znaenja jedne lekseme moe da utie na znaenje drugih leksema u
istom leksikom polju tako to ce se znacenje leksema smanjiti, povecati, izmeniti, tj
vrednost drugih leksema nece nuzno ostati ista. (Dopunite iskaz).
19.Mnogi lingvisti su smatrali da jezik slui da svet oko nas i nae iskustvo organizujemo
zahvaljujui jeziku. Objasnite tu tvrdnju. Iz iskustva i okruzenja mi upijamo zajednicke
elemente i svrstavamou odredjene pojmovne kategorije a to je praceno jezickim izrazima.
20.Struktura leksikog polja je zavisna ne samo od biolokih faktora ve i od drustvenih
konvencija.
21.Strukture leksikih polja nam omoguavaju uvid u kognitivnu organizaciju sveta oko nas.
22.Univerzalistiki pristup bio-klasifikacijama, to jest leksikim poljima, otpoeo je sa delom
Basic color terms, godine 1968.
23.Osnovna ideja univerzalista pri prouavanju naina jezike klasifikacije zoo i fito sveta je
da se ljudi radjaju programirani da stvore biolosku klasifikaciju na osnovu prirodnih
slicnosti i razlika u tom svetu, postoji urodjena zainteresovanost za grupisanje biljaka i
zivotinja

24.Taksonomskih nivoa u narodnim taksonomijama biljaka i ivotinja ima ukupno 6 , a u

drugim naukama (biologija) moe ih biti 9
25.Navedite pet osnovnih nivoa u narodnim taksonomijama jedinstveni zacetnik, oblik zivota,
genericki nivo, subgenericki nivo, varijetalni nivo.
26.Najvii, najooptiji nivo u narodnim taksonomijama naziva se: jedinstveni zacetnik
27.Navedite primer za lanove jedinstvenog zaetnika, carstva biljka, zivotinja
28.Navedite primer taksa oblik ivota u narodnim taksonomijama: ptice, ribe zmije
29.U jezicima sveta obino ima 10-15 lanova takse oblik ivota.
30.Generiki nivo ima do ili oko 500 lanova u jezicima.
31.Lekseme generikog nivoa odlikuje: predstavljeni prostim leksemama, najfrekventivnije su
u upotrebi, deca ih nauce rano, informanti ih se najlakse prisete.
32.Navedite primere generikog nivoa taksonimije vrabac, macka
33.Navedite primer direktne veze nieg i vieg taksonomskog nivoa i veze izmeu udaljenih
nivoa. Zivotinja, macka; zivotinja, oktopus.
34.U pogledu raznovrsnosti ili homogenosti lanova razliitih taksonomskih nivoa generiki
nivo se razlikuje od ooblika ivota po Izmedju clanova nivoa oblik zivota moguca je velika
razlika, smatra se da je genericki takson pas homogena celina jer svi clanovi dele mnogo
zajednickih osobina.
35.Objasnite pojam monotipnosti taksona. To su krajnji termini u hijerarhiji i nisu
nadredjeni drugim specificnim clanovima.
36.Kakva je obino leksika struktura subgenerikih taksa u odnosu na generike. Navedite
primer . vise reci za nazive moze biti uvrsteno u hijerarhiju. Primer eucalyptus koji u
australiji ima subgenericke clanove snow gum, blue gum, sringy bork...
37.Najspecifiniji nivo u bio taksonomijama naziva se varijetalni.
38.Bioloki znaaj pojava koje se imenuju na generikom nivou se ogleda u svakom
posebnom habitatu,pa im se primerci jasno isticu i logicno je da ce biti imenovane.
39.Za razliku od definisanja znaenja putem znaenjskih obeleja, prototipska teorija poiva
na ideji da je znaenje definisano kognitivnom semom prototipnog primerka.
40.Koja znaenjska obeleja definiu re bachelor u engleskom jeziku? Unmarried male
human
41.Navedite primer koji pokazuju da znaenje jedne lekseme (bachelor) ne moe da se
poistoveti sa skupom semantilkih obeleja. I Papa i 55ogodisnji covek u komi od 10te
godine su isto neozenjene muske osobe, i to ne moze biti sustina znacenja istog termina.
42.Kakvo bi moglo biti objanjenje za vei kulturno-jeziki znaaj lekseme tree koja spada u
nivo oblik ivota nego lekseme koje su joj podreene a pripadaju generikom nivou (koji
bi trebao biti znaajniji). Tree spada u oblik zivota jer se cesce koristi, govornici se lakse
sete, i ima bolji status od recimo pine ili oak. Moze biti zato sto urbani stanovnici i ne
razlikuju vrste drveca pa im je samim tim rec tree bitnija.
43.Navedite osnovne ideje Josta Trira o semantikim, leksikim poljima (polazei od Sosirovih
ideja). ,

,
, .
.

.
,
.

44.Koje kritike (pitanja) se postavljaju pred teoriju o leksikim poljima. Navedite bar dva takva
pitanja. ?

. 2. ?
?

45.Navedite bar dva tipa linearnih leksikih polja.

46.Navedite primer koji ulustruju rang cinovnici u vojsci_, grozd pcela, osa,muva, komarac,
mrav, skalu vruc, vreo, topao, mlak, hladan, leden kao linearna leksika polja.
47.Navedite primer ciklusa kao linearnog leksikog polja prolece, leto, jesen, zima
48.Navedite primer hiponimnog niza i njihovog hiperonima.ruza, lala, karamfli I cvet
49.Iako glagoli poput: hodati, trati, uriti i sl. nemaju pravi hiperonim, ali postoji leksema
koja je ukljuena u sve njih pa se moe nazvati dominant ili stozer, a to je glagol ici.
50.Navedite primer leksikog polja koji nema svoj pravi hiperonim. Oci, uho, nos, usta
51.Navedite kako bi se mogli odrediti dominante u nizu gradabilnih antonima: vru, vreo,
topao, mlak, prohladan, hladan, studen. Traze se najistureniji clanovi a to su vruc I hladan.
Ipak za niz sa hladnim dominant je hladan, a za tople dominant je vruc.
52.Navedite neka terminoloka neslaganja u vezi sa hiponimnim odnosima.

.
. (1992: 144), ,
( ,
). , , .

53.Navedite primere reenica da ilustrujete odnos implikacije koji postoji izmeu hiponima i
hiperonima. Kupila je ruzu lalu karamfil. Kuila je cvet. Prva proizilazi iz druge.
54.Neki autori prave razliku izmeu hipnimije i taksonimije. Objasnite u emu se ogleda ta
razlika. , .

.
.
.
55.Navedite koji je test (formula) jeziki bitan za razlikovanje hiponimije od taksonimije. .
: ____________
.
( )
.
56.Objasnite ta je meronimija. Hijerarhijske structure uredjene po principu deo-celina.
57.Navedite koji je test (formula) jeziki bitan za meronimiju. () ()
58.Ako je ruka meronim lekseme telo, telo je holonim u odnosu na ruku.
59.Hiponimija je nain na koji poznajemo (i prva faza u uenju ) znaenja mnogih leksema u
bio- klasifikacijama. Navedite jedan primer. Mango je vrsta juznog voca.
60.Navedite primer leksema koje kontekstualno zahtevaju jedan od nivoa optosti, dok drugi
nivoi ne mogu da se upotrebe.
61.Navedite primer upotrebe leksema nametaj, sto, stolica, da pokaete primarnost
bazinog nivoa kategorizacije (generikog nivoa). Komad namestaja
62.Navedite primer kontekstualne sinonimije (a ustvari su u pitanju hiponimi) Idem da
prosetam psa. Idem da prosetam zivotinju.
63.Navedite primer problema u prevoenju zbog nepostojanja hiperonima jednog skupa u dva
jezika. Leksema objekat koja je hiperonim za zgradu, tunel, aerodrome, u engleskom nema
ekvivalent I ne moze se tako prevesti.

Leksiko polje BOJA

1. Za razliku od drugih leksikih polja, BOJE se smatraju izizetno vanim za prouavanje

jezike i kulturne klasifikacije sveta. Objasnite zato. Fiziologija vizuelne percepcije je
nezavisna od jezika, kulture itd, a spektar boja predstavlja jedan jasno ogranicen domen,
sto ne vazi za sve kognitivne domene, kao sto je recimo porodica.
2. Navedite osnovne podele boja. Hromatske i ahromatske.
3. Hromatske (osnovne) boje su: _crvena zuta plava zelena, a ahromatske: crna, bela i siva.
4. Osnovne dimenzije (osobine) boja u fizikom smislu su: ton, zasicenost, svetlina.
5. Navedite nekoliko sekundarnih boja (u fizikom smislu) roze rezeda krimizna.
6. U fizikom pogledu, bela i crna boja su skup svih boja i odsustvo svih boja.

7. Navedite osnovne postavke jedne od teorija o fiziologiji percepcije boja. Postoje tri

fizioloki uslovljena podsistema boja, od kojih 1) jedan podsistem poiva na

razlikama u svetlini i ahromatski je, 2) jedan subsistem percepira opoziciju crvenozeleno. 3) trei opoziciju uto-plavo.

8. Najvanije i najcitiranije delo o istraivanju boja je autora Berlin i Kay; Basic color terms;
their universality and evolution objavljeno 1969 godine.
9. Jezici sveta imaju od 2 do 12 osnovnih naziva za boje (Upiite cifre).
10.Navedite etiri osnovna kriterija po kojima se odreuje koje osnovne nazive za boje
poseduje jedan jezik. Nije derivat izveden od neke druge reci, nije hiponim nekog drugog
naziva za boju, u funkciji atributa moze da kolocira sa velikim brojem drugih leksema,
govornici jednog jezika se najlakse prisete tih boja.
11.Po teoriji prototipinosti, percepcija boja ne zavisi mnogo od jezika, jer ispitanici .
(Dopunite iskaz)
12.Navedite implikacionu univerzaliju u vezi sa leksikim poljem boja, koja poiva na
evolucionom principu. Bez obzira na broj osnovnih naziva za boje, svi ispitanici ce
pokazivatiisto npr fokalnu crvenu boju kao najbolji primer te boje. Ako nema crvene, nema
ni zelene.
13.Navedite primer jezika sa dva termina za boje. Dani i burara.
14.U dani jeziku dve lekseme mili i mola pokrivaju sledee segmente kognitivnog polja boja.
Mili sve tamne i hladne boje, mola sve tople i svetle.
15.Ukoliko jezik ima tri naziva za boje, to su tamne, svetle i tople
16.Ukoliko jezik ima etiri naziva za boje, imae nazive za tople, kao crvena i zuta, ili nazive
za hladne boje.
17.Ukoliko jezik ima pet naziva za boje to e biti sledee: tamno/crno, svetlo/belo, zuto,
crveno, grue.
18.Ukoliko jezik ima vie od pet naziva za boje, ti nazivi (esti do jedanaesti nazivi)su: zeleno,
plavo, braon, ljubicasta, siva, roze, narandzasta.
19.Navedite kombinaciju boja u leksikom sistemu od etiri naziva koja nije mogua u
jezicima sveta tamno/plava, uta/narandasta, svetla/bela.
20.Navedite dva kontra-argumenta koja protivnici univerzalistikog pristupa bojama navode.
Eksperimenti radjeni sa vestackim stimulusom bavljenje bojama u odnosu na njihovo
vestacko prikazivanje, kao i to da neki narodi odredjene boje vezuju za predmete ili radnje
sto nije omoguceno u eksperimentu.
21.Navedite primere koji pokazuju kolokacijsku ogranienost nekih prideva za boje u srpskom
jeziku. Smedja, ridja kosa ne moze biti ridj smedj sesir.
22.Navedite primere upotrebe prideva beo koji ilustruju semantika proirenja u odnosu na
osnovna znaenja. Pridev se razvio iz praslovenskog u kom se u poeziji koristio da oznaci
nesto cisto, divno, lepo. A u govoru usao u nazive lokaliteta Beli Drim, Bele vode...
23.Pridevi stranog porekla u srpskom jeziku pokazuju vano morfoloko, gramatiko
ogranienje u odnosu na prideve domaeg porekla. To je njihova nepromenjenost
24.Navedite primere anglicizama u nazivima za boje u srpskom jeziku. Pink, kaki
25.Navedite primere germanizama u nazivima za boje u srpskom jeziku. Grao, braon, teget,
memun
26.Navedite primere romanizama u nazivima za boje u srpskom jeziku. Bez, bordo, krem, lila,
rezedo, oranz
27.Navedite primere turcizama u nazivima za boje u srpskom jeziku. uvez, jorgovanli,

kauni, menevli

28.Navedite primere opisnih nominacija boja u srpskom jeziku. Boja koze, boja mora, boja
cigle
29.Nazivi za osnovne boje u srpskom jeziku su: belo, crno, crveno, uto, plavo, zeleno,

sivo, (smee) braon, ljubiasto, narandasto

30.Kakav problem predstavljaju lekseme braon i sme u pogledu statusa osnovnih leksema
za boje u srpskom jeziku. Braon je stranog porekla i koristi se uglavnom za opisivanje
predmeta.
31.Po emu se leksema plavo izdvaja od ostalih naziva za boje u srpskom jeziku? Mnogo je
kasnije usla u upotrebu, ranije nije bilo konkretnelekseme za opisivanje bas te boje.
32.Navedite osnovne podatke o evoluciji leksema koje pokrivaju domen hladno/plavo od
indoevropskog do danas.
33.Lekseme izvedene od modro su: ______________________________________
34.Navedite kulturoloki razlog (negativne asocijacije) zbog kojih se upotreba lekseme modra
mogla izgubiti iz svakodnevne upotrebe i biti zamenjena sa plav. Asocira na boju koe
izazvanu povredom, 'modrica' kao podliv; u nekim kulturama plava umesto crne boje
oznaava alost za umrlim, greh, itd.
35.Tvrdnja da je plav u srpskom nastao od nem. blau nije ispravna jer istorijski u vreme
kada se ta leksema pojavila nemaki je uticao samo na leksiku rudasrske terminologije, u
koju 'plav' ne spada.
36.Leksema plav je istog porekla kao i leksema _______________
37.Neki dijalekti potvruju tezu o ranijim znaenjima, konotacijama lekseme plav jer se
upotrebljavaju da oznae dozrele njive, ...
38.Navedite jo neke lekseme za boje koje se nelogino primenjuju na neke predmete,
pojave. Plava ena, ri ovek, sme ovek, zelena maka