A l e k s a n d a r B.

L a k o v i
NASTASIJEVI IZ NEIZREJA U RE

Neroenih zora
zapoju mi petli;
sa dna iskon-mora
potonula, ujem, bruje zvona
Misao, Momilo Nastasijevi
Preporoenim slovom letopisaca i zemljodelaca
obdelovao je uklete parloge na koje
se odavno niko nije usudio da stupi. Sricao
je svoju tek stvorenu ivotodavnu azbuku i
imenovao sudnje plodove koji su mu se
pod rukom raali
Vasko Popa69
Knjievnik Momilo Nastasijevi (1894-1938) je potpuno samosvojna i
usamljena linost u srpskoj knjievnosti izmeu dva veka, koji je
istovremeno bio prisutan i aktivan u selektivnim beogradskim knjievnim
krugovima i dostojanstveno se odupirao tadanjim modernim pravcima iji
su prethodnici bili Crnjanski, Rastko Petrovi, iako ih je, naroito pomenute
knjievnike,
neobino
potovao.
Razjanjenje
takvog
mogueg
Nastasijevievog statusa jeste u faktu da se njegov pesniki, prozni i
dramski opus moe objediniti u jedinstven knjievni jezik i jezikotvoraki
domet, esto nedostupan i kritiarima i itaocima. Kada se uzme u obzir i
Nastasijeviev esejistiki rad, koji prethodei njegovom pesnitvu, uporno
objanjava njegov celokupan knjievni rad, dajui prednost znaaju
pesnikog izraza, dolazimo do zakljuka da je sam Momilo Nastasijevi sa
svojim knjievnim delom, iako bez direktnih pesnikih sledbenika, zapravo
osoben i neobino vredan knjievni pravac u meuratnoj srpskoj
knjievnosti. Stoga udi zato su pravo itanje i posledini vrednosni
sudovi o Nastasijevievoj poeziji izostali i kasnili, uprkos tome to su
njegovi eseji bili uvodnici u itanje i vrednovanje njegovih, ionako
malobrojnih stihova. Naime, Nastasijevi je za ivota bio omiljen u uem
pesnikom krugu (srodnom, a ne elitistikom), a van njega nedovoljno
poznat i prouavan, poput pravog pustinjaka u gradu, kako je to primetio
Velibor Gligori.
Naroito iznenauje zato je hermetian, redukovan, ali zgusnut i misaono
dubok stih, vezan za duh i tlo rodnog podneblja tek naknadno prepoznat
kao moderan i vredan pesniki iskaz, koji je iako samonikao i usamljen,
ipak bio i potreban i neophodan srpskoj knjievnosti. U objanjenju kako
kazivanje iz pozicije drevnosti, uopte, moe prerasti u moderan i

originalan stih, Zvonimir Kosti70 je konstatovao da prepoznatljivi leksiki

arhaizmi, zatim zajedniki ili bliski sadraji iz kolektivnog pamenja, kao i
nesvesno uspostavljene slike iz dubine psihologije, koje savremeni tumai
najee oznaavaju pojmom arhetipova, prisutni su kod naih brojnih
pesnika. Ali, da bi se arhaizmi transformisali u moderan diskurs potrebno
je drevnim sadrajima ugraditi vlastitost (iskustvo, talenat, emocije,
asocijacije, igrivost rei) u vidu kohezionih sastojaka. Zatim, bitna je i
mata kao potpuno samostalna duevna sposobnost graenja novih celina
iz predstava i promisli, pre svega, kombinovanjem pomenutih elemenata
reproduktivne svesti. Na taj nain, kako zagovara Balar, arhetipovi
predstavljaju prvobitnu psihiku stvarnost, ija je drevnost nepobitna i u
koje nas uvodi pesnika iluminacija. Pesnike slike, dakle, nisu nita drugo
do slike pesnikog bia, koje potiu iz onirikih dubina i davnina,
povezujui i sabirajui i lina i plemenska iskustva i duhovnost, u
meuvremenu nataloena. Doivljaj pesnikih slika je pesniki doivljaj
sveta i samoga sebe71.
Nastasijevieva upotreba naeg folklora, prepoznatljive maternje
melodije72, zajednikih drevnih arhetipskih totema, ini svojevrsno
ovaploenje simbolistikih ideja na polju kolektivne duhovne batine u
kojoj pesnik traga za tajnom iskona, kao i za tajnom sopstva, potvrujui
premisu Nikole Koljevia da je Nastasijevieva poetika izrasla iz temelja
evropskog simbolizma73. Ali, bitno je napomenuti i ustanoviti diferencu da
Nastasijevi ne koristi i ne preuzima gotove jezike i pesnike obrasce, ve
ih sam pronalazi, pesniki proiava i meusobno kontaktira, da bi se to
dublje spustio do korena iz kojeg su ponikli i ti obrasci, a i pisac i itaoci
odnosno njihovi preci.
Vano je istai da Momilo Nastasijevi u potrazi za reima koje emo svi
prepoznati i prisvojiti, morao je da raskopava gromade prohujalog
vremena i fakata, i da u tom talogu i prahu pronae ovekov otisak i da ga
iz zaborava i rukavaca vrati samome oveku. Moemo se sloiti sa
zakljukom Muharema Pervia74 da prolost za Nastasijevia nije samo
ono to je bilo, ve i ono to jeste i ono to e tek biti. To je poetsko vreme,
u kojem, po biblijskom savetu, koren ivota nastoji uoiti ono ta e biti ili
to je moglo biti. To poetsko vreme ovog metafizikog pesnika jeste
venost.
1. Nastasijevieva re. Nastasijevi, hotei da njegova poezija uva,
odrava i prenosi sa pokoljenja na pokoljenje esenciju jednog podneblja i
da prodre u koren duha podneblja morao je da prihvati drevni jezik i to
onaj izvorni jezik, neiskvaren raznim pesnikim i filolokim rabljenjem, kao
i duhom vremena i neprirodnih tekovina civilizacija. U toj leksikoj formuli
preuzetoj ili nasleenoj iz starine i iskona, nalazi se duh narodnog
pamenja i opstanka. U tom potisnutom i nedovoljno iskorienom,
zajednikom nam, vokabularu Nastasijevi je pronaao neophodne i

semantiki bitne glasovne sastojke, koji su doneli i sveinu i dubinu jeziku.

1. 1. Izbor rei. O tome da je pesnik uporno nastojao da u jeziku razgrne
njegove pouzdane i nepoznate odjeke i odbleske, prikrivene talozima
efemernog i da je u tom traganju za vrednostima teio da dopre do
iskonskog i prastarog zvuka, govori odnosno pita se i sam Nastasijevi:
Jeste, sve se razgranalo iz jednog. Ali na izvesnoj taki razgranatosti
zato teiti zdruenju sa susednom granom kad podmlaujui sokovi iz
zajednikog korena biju kroz njih smerom sve vee odvojenosti? A radi
prvobitno celog je li mogue do u koren se povratiti?75
Jezik naih drevnih predaka, tvrdi ore Trifunovi76, ivi u reenici, u
oblicima rei, u reniku pesnika Momila Nastasijevia. Jezik taj ne gubi
trag nikada, ni u tkanju pripovetke, ni u toku drame, ni u vaploenju
pesme. Traio je prave rei iskonske i jo uvek ivu materiju prarei. Traio
je neuvele rei na dnu iskon-mora i oslukivao im neugaslo bilo.
Iako je egzistirala promisao o izboru ili korenu Nastasijevievog jezika, na
arhaizme preuzete iz srednjovekovne knjievnosti (drobna kap, enik,
runa seljanka, smerni rab, boljezan, ispolin, paguba, grenje, nesatrulima
vlat, mana, patvora, Agnec, titi, pealiti, pomjanuti, prostiti, shoriti Z.
Kosti) i na rei iz narodnog govora i narodne knjievnosti tzv. folklorni
arhaizmi (tmolo, tmolina, zanago, ruj, utol, prebol, umin, krotina,
zadojenje, progledanje, turina, zled, lapiti Z. Kosti), Trifunovi je
argumentovao podelu Nastasijevievog vokabulara u nekoliko grupa. Prvu
grupu ine rei iz praslovenskog plemenskog pamenja (blag, bolan,
gresti, dveri, deva, droban, al, ispolni, minuti, mreti, paguba, patvora,
pojati). Druga grupa potie iz postojbine pesnikovih predaka i ohridskih
slovenskih spisanija iz perioda Kirila i Metodija (paguba, mreti, put). Zatim,
Nastasijevi akribino prepoznaje rei iz naih starih tekstova (val, klonuti,
likovati, osoj, pokoj, preisti, prisoj, prozir, rab, ruj, sazdati, seta, sluiti se,
sniti, tvar, tma, trepet, trikrat, celov, ajati, titi). Vremenski nama najblia
etvrta grupa sastoji se od rei iz nae narodne poezije (guja, milje, oro,
peiti, prisojkinja, rodina, shoriti). Kao potvrda je pesma Rumena kap od
svega jedanaest tanije devet stihova (jedan se distih ponavlja) u kojoj
notiramo neke od pominjanih termina: milje, prisojkinja, prozir, kao i
poetak pesme Molitva u kojem su smagnem, poj, rab i boljezan:
Smagnem li ovo dubinom u veernju,
ili je tihi poj,
il dubina se otvori gde bolelo?
Tiho po muci brodim smerni rab.
Pakao meni, oe,
boljezan, drau na put.

Ali, Nastasijevi je bio svestan da nije dovoljno samo pronai i preuzeti re,
ve je spontano upoznavajui nemuti govor prirode, oseao da je jezik
ono to, pre svega, treba stvoriti. I to stvoriti arhaian i drevan jezik od
manje poznatih i bezmalo zaboravljenih rei, ali i od preobraenih i nanovo
izgraenih. Pesnik je pretpostavio da ti oblici estetskih svojstava moraju
ispuniti i uslove, kao to su sklonost ka reima koje se retko govore i da su
nesumnjive potencije i sveine.
Iako je Miodrag Pavlovi77 uoio da Nastasijeviev renik folklorno
egzotian ili srednjevekovno arhaizovan, takoe stvara tekoe u itanju,
jer nailazimo na rei koje su potpuno van opticaja savremenog knjievnog
jezika, pa i van ivog dijalekatskog govora, ipak je dao prednost reupotrebi pojedinih rei koje su ostale neobjanjene, neafirmisane, a
sposobne su da postanu pesnika re i u zaumnoj poeziji kakva je poezija
Momila Nastasijevia. Vrlo je inspirativna beseda Vaska Pope78 o
Nastasijevievom jeziku: Propevao je jezikom vekova naih koji nisu doli
do rei. Umio se na vilinskim istonicima narodnog pesnitva, ogledao se u
nebeskim i podzemnim vodama knjievnosti nae starostavne i usmenog,
umotvornog govora narodnog. I drevnosti, ivoj sahranjenoj, i ponienoj
savremenosti obraao se, da bi mu se objavile ini iskonskog i veitog
jezika mladosti. Te udotvorne snage to jo lee u bezdanu naeg
samozaborava preselio je iz davnina u budua vremena. U tekuim
vremenima im, izgleda, nije bilo mesta.
1. 2. Preobraaj i stradanje rei. Upijajui rei iz iskon-mora da bi ih
vratio njima samima, i njihovom zvuku i smislu, iako je pesnik Nastasijevi,
poput dozivaa79, ispoljio strpljivost u traganju do zarobljenih i zaboravom
prekrivenih ivih formula izvornog jezika to ispod brojnih ljutura i
omotaa slobodno i prvoliko pevaju, i sa semantikom koju nismo ni
prepoznali ni upoznali do tada, nije se zaustavio na pukom citiranju prarei
ve je nastavio svoje jezike oglede sa itavim tekstom pesme, to se
uoava iz briljivo sauvanih varijanata Nastasijevievih pesama. Tako da
pesma Frula pored konane ima jo etrnaest sauvanih verzija, Zora
trinaest, Veernja ak dvadeset dve, Suton trinaest, Gospi etrnaest, Tuga
jedanaest, Jutro petnaest, Osama na trgu deset, a Grozd i Poznoj po devet.
Iz postupka graenja pesme kroz vreme evidentno je pesnikovo nastojanje
da se lii svega suvinoga. Nestajale su tako brojne potapalice, veznici,
prilozi, predlozi, a kasnije i glagoli, imenice i pridevi, zapravo, i subjekti i
objekti i predikati. Zato je Radomir Konstantinovi ishitreno zakljuio da su
uglavnom iileli glagoli odnosno kako je on to nazvao stradanje
glagola80 i objasnio njegove vrste kroz potpuno iskljuivanje glagola,
preko odlaganja i izmetanja glagola, pa do obezlienja glagola (mislei na
preimenovanje glagola u imenice i prideve). Reakcija kritike (Milosavljevi,
Simovi) nikako se nije mogla saglasiti sa Konstantinovievim sudom,
pogotovo sa prvim delom, jer se Nastasijevi liavao svih rei saimajui

ih, dok su druga dva Nastasijevieva procesa odlaganje i preobliavanje

rei bili primenjivani ne samo na glagole, nego i na imena, atribute i druge
odrednice. Kao paradigmatian primer za stradanje glagola naveo je
Konstantinovi deveti krug iz poeme Rei u kamenu i to njen poetni distih
ija konana varijanta glasi:
Korak ih
povazda u lov
a njegova prva verzija ima dve mogunosti:
U koji lov vazda koraaju noge
i:
U koji lov parovi nogu vazda koraaju?
U koji lov maina il konjska kopita
vazda prevlae sanjiva (izvaljena) tela?.
U drugoj verziji to glasi: U lov i boj koraaju, a u treoj: U lov povazda
koraaju i
boj.
I u pesmi Truba distihu:
To iza gora i voda
lelek je rune seljanke
prethodne sledee varijante: ujem: preko stotinu brda lelee runa
seljanka i ujem preko stotinu brda lelee ena u prvoj verziji, a u
drugoj: Priujem, preko stotinu brda kukaju i Priujem, preko stotinu
brda zapeva seljanka. U treoj verziji: Preko stotinu brda u odjek / lelee
negde seljanka, u etvrtoj Priujem: iza gora i voda u odjek / lelee runa
seljanka i I ujem: iza gora i voda u odjek / lelee runa seljanka, da bi
u petoj i estoj verziji (koliko ih ukupno ima) zadobio definitivni sauvani
oblik.
Slian je primer poetne strofe pesme Suton:
Krila li to?
Nenadno mahnu na tamu.
Ili crveno jato potonu za breg?
Njeni sauvani varijeteti u prvoj verziji su verodostojni pokazatelji za
stradanje rei, jer prva mogunost:

Jedna crna ptica prelete umno

u predveerje preko naeg neba
i hladni vetar sa krila njenih
zamrze nam due
se saima u drugu:
Crna je ptica preletela umno
U predveerje nad nama
I vetar sa krila njenih
Sledi nam due.
Druga verzija glasi: Dan sree sputa umorna krila / Na vrhove gora, / Dok
nebom crvena jata golubova / Razleu se utke / I vee pada na zemlju i
duu, a trea: Posustali dan obori krila, / I nemirno zaigrae sene, / I
purpurom prelie se puti, / urno ptice prnue crvene / Opustelim nebom
to se uti. / Zadnja re ti zamire sa usana vreli / I vee nemirom tvoju
duu preli. etvrta i peta, kao i deveta verzija su: Sustali dan obori
krila, / sanjive prenue sene, / te potamnee puti, / i digoe se gore crvene
/ u nebo to se uti, / Vee nam na duu pade uz napomenu da u
etvrtoj verziji izmeu etvrtog i petog stiha je umetnut sledei stih: i
crne ptice prnue muklo. U estoj, sedmoj i osmoj verziji jedini stih koji se
ne menja jeste: u nebo to se uti. Od desete pa do trinaeste verzije
poprima konani oblik jedino to se razliito stihovi prelamaju.
Iz ovih primera je oito da je Nastasijevi oslobaao pesmu svega to je
bilo suvino i optereujue za nedovoljno eksploatisane rei u koje je
utiskivao sklonost da meusobno komuniciraju, bez posebnosti da li je re
o glagolima ili imenicama, pridevima, predlozima, prilozima, veznicima. I
glagoli su, dakle, doiveli sudbinu ostalih rei tanije onih rei koje nisu
posedovale mo posredovanja a to je pesnik svakako eleo da izbegne i
da mo posredovanja udeli odabranim reima i praznom prostoru izmeu
njih.
Posebno efektno preoblikovanje oekivanog glagola (zanemim) u pridev
(nem) je u zavrnom stihu poetne tercine este po redu Gluhote:
Lepota jer
zaslepi me,
i nem.
dajui itavoj strofi izvesnu napetost i dramatinost, a izrazu otrinu i
odsenost bez prava na prigovor i komentar, a istovremeno nalikujui
neoekivanom gromu dobija pravo na dalji odjek i zvuni i znaenjski, iju
neizvesnost pojaavaju okolne rei i belina izmeu njih.

1. 3. Redukcija. U svim citiranim stihovima Momila Nastasijevia

oigledna je, dakle, redukcija kao vrlo osetljiv pesniki postupak, kojim se
dolazi do semantike napregnutosti i do pesme koja pokazuje izvesnu
ogoljenost zamisli. Struktura Nastasijevievog stiha i reenice se zasniva
na dramatinosti, koja determinie i oblik i smisao. Dodatnu
nerazumljivost, hermetinost, zagonetnost, oteavaju paradoksi, inverzije,
skraenja, promene intonacije. Ali, iako pesnikova sloboda dosee i do
zbunjujueg i neoekivanog rezultata, nijednog trena, Nastasijevievi
stihovi u krugovima nisu proizvoljni, neodgovorni i preputeni igri.
Naime, Nastasijevi na poseban nain gradi pesniku sliku, kao i pesmu
uopte. Stihovi su razueni, iznenada prekinuti, zakinuti za jednu ili vie
rei, tako da su potezi u njima nedovreni, naglo skraeni, a slika ili pesma
date su u naznakama, u jednoj sekundi, u obrisu slike ili su predstavljene
samo kroz njenu jednu od sutinskih taaka, kako je osetila Svetlana
Velmar-Jankovi. Na prvi pogled, zbog efekata redukcije pesnike slike i
tehnike skraivanja pesnik ne stie da registruje kljune elemente slike.
Meutim, neizreje iz jednog stiha preoblikuje se u nekom od sledeih
stihova ili strofa. tavie, do kraja pesme znaju biti i zgusnute i
kompaktne81. Zbog ega je Ljubomir Simovi ovakav pesniki postupak
oslovio pesnikim izumom.
Ciklusi Gluhote i Rei u kamenu su pravi primeri Nastasijevievih
najhermetinijih pesama, sa diskretnim kolanim nagovetajima, koje
imaju zajedniki inilac. Deseta po redu (zavrna) Gluhota je neobino
izduena, i sastavljena od stihova sa dve-tri rei niui kratke slike i zamisli
u est distiha i tercina, koje se zaudno lome i prekidaju, ne uspevajui da
pobegnu od doivljaja uoptenosti. Ali, kada naknadno izdvojimo krucijalne
reprezente svake od est strofa, i to redom: bol, rana iva, pakao, greh,
kraj i blagoslov, ili njihovu simetrinu polarizaciju (unutar dvo i trostiha),
koja je inae karakteristika Nastasijevievog pesnitva na svim nivoima i u
svim oblicima: pakao-raj, greh-svet, muka-kraj, blagoslov-klet, sasvim
drugaije, promiljenije apsolviramo sledee pesnike slike: bol, i
zacrnelo, rana li, duboko da je iva, iz pakla ovog / za zraku nekud
raja i za blagoslov taj / na veki, na veki klet.
etvrti krug pesme Rei iz osame koja vrvi od paradoksalnih slika
Nastasijevi umesto ve nagovetenog zavretka strofe, neoekivano i
zaudno, na prvi pogled suvino, nastavlja je treim stihom:
Re svoju nem
kamenu zavetavam,
i zveri.
Da bi u petom krugu nastavio prethodna dva stiha, opet u nadrealnoj slici i
svojevrsnoj igri reima:

Bezdetan,
na istinu grem.
Sinovi prate me
i keri
a umetnuti odjek iz rei zveri dovodi u kontekst sa ovim stihovima iz
petog kruga, ali i sa stihom iz etvrtog kruga: a ivot otvara tek dveri.
1. 4. Podtekst. Nastasijevievi distisi: I krenem, i rodna kob / sve dublje
me koreni i jer smaku / do u koren smem potvruju pesnikovu potragu
za arhaizmima, kao i prisustvo drevnog i trajnog budui da dopiru iz
vremenske daljine, iz dubine narodnog govora, iz zamiljenih kolektiva,
koji su i stvorili i pronosili i stvaraju i pronose zvuk i duh jezika odakle su
proistekle. Zapravo, Nastasijeviev leksiki izbor omoguio je ovaploenje i
praglasova i pravremena, i locirao ih u pesnikov trenutak i ivot. Na taj
nain, vreme Nastasijevievog pesnitva poprima obeleje venog, ali se i
ta drevnost uvek doivljava kao referenca, kao uporednik, kao korelativ.
Tako da postoje i dve odnosno vie vremenskih odrenica koje se
analogijom i semantikom odravaju u jedinstvu. A kako Nastasijevieva re
odraava vreme njegovog pesnitva, isti princip je primenjiv i za njegov
vokabular. Koliko god pesnik, i na planu ritmomelodijskog i na planu
znaenjskog, usaglaava i zbliava jezik njegovog doba sa jezikom
njegovih predaka, ipak se u Nastasijevievom pesnitvu uoavaju, kao i u
drami i u prozi, nekoliko leksikih naslaga. Tako da svi Nastasijevievi
arhaizmi, frazeologizmi, praglasovi uopte, ine zaseban podskup neto
poput jezika u jeziku82.
Prarei za kojima Nastasijevi uporno traga bivaju u njegovom pesnitvu
stalno prisutne kao svojevrsni podtekst, o emu uporite nalazimo i u
Nastasijevievom esejistikom radu: Pre same stvari nije izlino podvui
jednu misao, koja svojom istinitou dosee do injenice, te je dobro i
zdravo uvek se njom potkrepiti83. Izrazi iz vremenske dubine podvueni
su ispod itavog Nastasijevievog pesnitva i stalno meusobno
komuniciraju i ni jednog se trenutka ne mogu prenebrei. Bescen iz
iskopanih riznica jezika postaje eho koji se emituje izvorno, ali i nastavlja
odjek preko preostalog pesnikog jezika sa kojim je sve vreme u suivotu. I
italac svakog trena osea duh i smisao pradrevnosti i koristi ga kao
kontrolnika u razjanjavanju hermetinih i zagonetnih stihova. Pojedine
rei dovoljno je samo pomenuti ili pak naslutiti, pa da one irom otvore
svoja znaenjska vrata i koreliraju sa vlastitim, sa emotivnim i sa
iskustvenim.
Obim jezikog podteksta biva sve iri i sve dublji, jer pesnik ne obnavlja
samo ono to je bilo, nego razvija i ono to se kao mogue dosluuje84.

Nastasijevi je zapravo stalno na tom putu u jeziku i vremensku dubinu ili

starinu kako bi rekao Veselin ajkanovi. Na tom putu unazad, ravnom
povratku u sebe i zajednike pretke.
2. Nastasijevieva sintaksa. Iako je, obnavljajui vremeplovski tok nae
tradicije i tragajui za prajezikom narodnih umotvorina, Nastasijevi
dokazao da je prolost kontinuitet u kome je svaki stvaralaki poduhvat
oduvek mogu, duboko je bio uveren da za kvalitet njegovog pesnitva
nije bitna samo leksika, ve i gradnja pesme i posebno raspored rei i
pauza u stihovima. Nastasijevieva sintaksa je omoguila da se znaenja i
zvuanja rei proiste, samu na esencijalno i uzajamno usaglase. I zbilja,
pesnik je uspeo da dozove u svoju pesmu tako sugestivne slike i zvukove,
u kojima treperi ne na srednji vek i lirska narodna pesma, ve njene
preiene melodije85, iji je izvor jo dublji. A i na je izvor tamo i to
moramo znati i biti svesni njegovog znaaja (Iza sna snu dublje / bude
probuenje i I dublje li nas nema, / dublje se otvori spasenje).
Nastasijevi takav stav potvruje u svom eseju: u toku pune istine
uzvodno i nizvodno svejedno je: to dalje materijom od izvora to blie
duhom izvoru.
2. 1. Sintaksiki obrti. Uspeo je Nastasijevi svojim viegodinjim
akribinim prepravkama pesama (zahvaljujui Novici Petkoviu i
retrospektivno moemo da itamo njihove brojne verzije), da rei dovede u
neobine i nikad ranije uspostavljene kontekste, preuzimajui na svoju
leksiku teret i duh svih prethodnih vekova u kojima su te rei obitavale.
Naime, jednostavni smisleni ili slikovit trenutak dovodi do neoekivanog i
vrlo tekog i dubokog oblika jednostavnim novim rasporedom rei, za koji
ne moemo rei da je tu samo iz ritmikih razloga. Kad se u stih unesu re
ili reenica, oni se uvode u unapred pripremljeni ritmiki niz. Njene pauze,
njen tempo i cela njena intonacija ne postoje vie sami po sebi, nego u
uzajamnom meuodnosu sa svim elementima i sadrajima pesme. Ni red
rei u reenici, ni ralanjenost, nita tu vie nije prirodno, nego je sve
manje ili vie konstruisano po novoj meri stiha86. Iako su u ve citiranim
stihovima bili oiti ti sintaksiki obrti, kao i ve komentarisano
neoekivano preoblikovanje glagola u imenice i prideve, i obrnuto, u
Nastasijevievom pesnitvu je veliki broj primera, kao to je u poetnoj
pesmi ciklusa Rei u kamenu:
I bude,
na vodi udu,
gojazna glad,
beskrajem nebo,
nebo zar?
teko priklopi svarenje.

I jeste,
tma kotlova u kotlu.
Boga li radi pristavi vrag,
vraga li Bog?
kao i u pesmi Trag:
I tragom kuda sagoreli
sve bolnija su obnaenja
Kada ve prizivam pesnika Nastasijevia kao svedoka nije suvino
fragmentarno citirati Nastasijeviev esej Beleke za apsolutnu poeziju:
Novi talas Poezije svaki put druke poremeti svakodnevno, sitnu re
pomeri, ili joj znaenje izvitoperi, i dovoljno bude... Iz ovetalih
saobraajnih izraza udom se izvije nesluena melodija. Time nam se
otvara pogled unazad... kroz rei prostruji tajanstvena sila, i kao opiljci u
magnetnom polju, usklade se smerom nje. A to se muzika, naav sebi ire
i istije mogunosti ostvarenja, izdvojila iz Poezije reju, to ne znai da ova
i dalje ne nosi u sebi osnovno, ali skrivenije fluidno bivanje muzike87.
2. 2. Segmentovani govorni nizovi. Novica Petkovi je u mogunosti da
retrospektivno, kroz verzije Nastasijevievih pesama, uoi da u njegovoj
poeziji ipak postoji neto to je stalno prisutno, a to je segmentovani
govorni niz. Jedina promenljivost je njihov meusobni odnos izmeu
segmenata ili lanaka od razuene ili zgusnute veze segmenata unutar
zajednike reenice, pa do odnosa izmeu potpuno osamostaljenih delova
zasebnih reenica88.
No, upravo ovi segmenti su sastavni elementi Nastasijevievog stiha.
Potvrde za to su u preradi samih pesama. Iako lanke ne menja, jer oni
nalikuju stoerima ili sohama oko koje se pesma gradi, pesnik im
ritmomelodijsku mo dostie razmetanjem po stihovima ili menjajui
njihov meusobni odnos. Dokaze za ovakav sud nije teko nai u
Nastasijevievom pesnitvu. Na primer, u pesmi Bojak poetnu strofu
ine uglavnom nezavisne i samostalne reenice:
Prebol je.
Kui ova no.
Zemlja mi telo.
Hodi on.
Zalapi groza
na stope Bogu gde ostade.
Dok u pesmi Gospi segmentni nizovi su bliski:

Sve samlji.
Snom pohodi me tua.
Greniji kad samotan te zovem.
Tua su deca iz tebe zaplakala.
a prvu strofu pesme Sestri u pokoju ine tri emocionalno slina niza u
svega dva stiha:
Subota, mori me tuga,
poslui, mamo.
Kao i u pesmi Poznoj:
ajala, vedra ti put,
prozrem, bolelo89.
Prosti za bol.
I u Epitafu:
Zloduh zlu, dobroti verni rob;
roaju rtva, etvi klas;
peali, sebi, grob i spas.
Navedeni Nastasijevievi stihovi argumentuju da je igra reima (itaj
asocijativnim i emocionalnim nizovima) sasvim drugo: korenita, magina,
tamna, i obezbeuje muzici da bije i iz praizvora, i iz pesnikovog tela. Tek
tada videti istovetno bude to i uti napominje sam Nastasijevi90.
Kao ilustracija ali i kao sopot ovakvih promiljanja o Nastasijevievim
govornim segmentima jeste pesnikov rad na pesmama odnosno neke od
njegovih verzija ovih citiranih pesama. Na primer, poetak pesme Bojak, i
to njena etvrta verzija glasi:
Prebol je. Kui ova no.
Zemlja mi telo. Hodi on.
Zalapi groza na stope Bogu gde ostade.
Zatim, prvi stih prve verzije pesme Sestri u pokoju je saeo dva stiha iz
konanog oblika:
Subota, mori me tuga, prislui, mamo.
I pesma Poznoj i to njena sedma od devet verzija ovako poinje:

ajala, vedra ti put: prozrem da bolelo.

Prosti za bol.
2. 3. Nastasijevieve govorljive beline. Nastasijevi je, uoili su brojni
kritiari, bio dosledan u htenju da poetsku materiju prikae kao jeziku
materiju, i da bi to postigao, posluio se eliptinou. Pesnik je redukovao
svoj jezik, nasilno ga prekidao, odlagao, izmetao, a sve vreme je svoje
stihove liavao suvinog, poev od veznika, odrednica, zamenica, pa do
glagola, imenica i prideva. I preobliavao ih u nameri da zadri nunu i
neophodnu leksiku, i to veinom rei koje poseduju mo da uspostave
kontakt i konverzaciju sa drugim reima, ak iako one pripadaju
neizreju iz prolosti. Takav lapidaran stih uslovio je izgled pesme sa
redukovanim stihovima od dve-tri rei obgrljene belinom strane na kojoj
nastaje. Ipak, beline koje opkoljavaju usamljene i ogoljene rei nisu
beivotne, nego su to prostranstva u kojima se rei odbijaju i privlae
istovremeno91, ali i obznanjuju i prenose njihove poruke beloj okolini kao
suivotnom prostoru. Tako da su to Nastasijevieve govorljive beline, koje
paljivo oslukuju i iekuju jezik sposoban da prepozna i artikulie svoju
rodnu materiju, zvuk i smisao.
Stoga, Nastasijevieve, obino, male strofe, kako ih je Miodrag Pavlovi
oslovljavao, eliptinih stihova sadre, po pravilu, sve bitne otiske i trenutke
pesnikog iskustva ili pesnike poruke, a u belinama opstaju (pra)rei i
stihovi, (pra)zvuci i odjeci, koji su u stanju da objanjavaju, dopunjuju,
pretpostavljaju, uoavaju, ali i opominju.
Ipak, moda je vano rei da iako je Nastasijevi jedan od glasova kojim je
nae tlo progovorilo i iako je posedovao neobinu i neutoljivu strast za
jezikom na kome je pisao, on nije bio pesnik nacionalnih preokupacija ili
nacionalne politike92. tavie, Nastasijevievu maternju melodiju
sainjavali su vrednosti iznad nacionalnih i dublje od nacionalnih.
3. Nastasijevieva maternja melodija. Pomenuta efektna i jezgrovita
Nastasijevieva sintagma je osvojila knjievne krugove, ali je, naalost, od
strane njegovih savremenih i potonjih kritiara esto pogreno tumaena,
jer se potpuno neopravdano davala prednost imenici umesto atributu
(kakav je i propis), koju po pravilu determenie, omeuje i objanjava
drugi pol sintagme. Pogotovo to je u ovom primeru dominacija atributa
uinila da se i imenica odavno ve prilagodila pridevu i izgubila one
kvalitete opte kategorije, koje, inae, poseduje. Ali, da ne polemiem sa
sudovima kritiara koji su u Nastasijevievom pesnitvu muka i ritma uli i
osetili i ono to ne postoji, ve da dozvolim samom Nastasijeviu da to
objasni. U eseju Za maternju melodiju on promilja: Melodijske je prirode
svaki ivi izraz duha a Rei samo oivie u svesti taj ve preneti treptaj od
duha duhu. Zatim, definicijom: to se poezijom naziva, tano je sredina
izmeu govora i muzike melodije Nastasijevi nas podsea da je Orfej

bio Peva a ne pesnik. A zakljuak: Melodijom duh kri sebi pobede u

svetu nam se ini ve doivljenim, jer nam se bezbroj puta dogodilo da
pri itanju istinske lirike, opazimo neosetno nam poe glas u melodiju.
Jo jedan primer u prilog ovoj tvrdnji jeste i Nastasijevievo neposredno
poistoveivanje melodijskog sa duhovnim, religijskim, jezikim, iskonskim.
Omiljeni Nastasijeviev egzemplar maternje melodije jeste izraz majka
te nemala uz dodatno zvuno pojanjenje (Poetni udar u kvartu
podudara se sa snanim naglaskom na ma; dizanje u sedundu: veza
nenaglaenog te sa prvim visoko naglaenim slogom u nemala.)
Iz ovoga se uoava koji je zadatak sebi postavio pesnik Nastasijevi (I za
kap samo, / i za kap, / neizreje ovo u re) i koji su parametri pomou
kojih moemo proceniti je li ga ispunio. I u koji je pesniki postupak
Nastasijevi verovao (Ton ubeuje, njime otvore neotvorima vrata).
Nastasijevi je bio ubeen da se svaki umetnik, osobito pesnik koji bi da
bude peva, mora kretati iskljuivo na tlu maternje melodije, jer jedino
tako poetski govor moe doiveti sudbinu dubokog i snanog. Upravo
maternja melodija oliava najdublje tradicije narodnog duha93 i oduvek
je bivala ugroena (i ninje i prisno) od strane tuih i nama neprijemivih
muzika i glasova, to je oigledno iz pesnikovog straha od gubljenja
kolektivne samosvojnosti u globalnim razmerama, koje su oduvek pretile.
Danas su naroito glasne i pretee.
Odgovoru na pitanje zato je tako Nastasijevi mislio i verovao najblii je
Novica Petkovi koji je pesnikov pojam raspevan protumaio kao vezu
uspostavljenu melodijskom sponom sa sopstvenim sutom, kako danas
znaju rei Nastasijevievi sledbenici, jer melodija jednog umetnika je izraz
dubokog odnosa oveka sa sutastvom u sebi, a melodija jednog naroda je
iva linija koja spaja njegov poetak s krajem, njegovu prolost u
sadanjosti projicira u budunost94. U nastavku teksta sledi
Nastasijevieva i Petkovieva opomena nalik na kletvu despota Stefana
Lazarevia, koju je Nastasijevi jeziki osavremenio, jer onaj ko je
zaboravio rodnu melodiju, prekinuo je predaku nit i bit u sebi, i izopten je
i ostavljen sam sebi, iskorenjen i rastrgan, raskuen i od samoga sebe
otuen. Svakako, da je Nastasijevi uzimao re kao aroliju zvuka i ritma,
ali i kao blagodat smisla i duha, i tako ispitivao mogunosti kakva se
dejstva u njihovim spojevima i raskidima mogu od njih dobiti i nagovestiti,
to zagovara da je jezika (ne)poznata milozvunost zapravo i muzika i
glasovna i osmiljena i zajednika metafora duhovnog procesa stapanja
delova u celinu, a maternja melodija je onaj najprirodniji vid tog
duhovnog procesa koji je organski ve ugraen u jezik i koji je njegova
konstitutivna snaga95. Zato se Nastasijevi bavio razgraivanjem govornih
sintaksikih obrazaca i nizova i po zakonima ritma ih demontirao,
preudeavao, odlagao, preoblikovao. Ali za Nastasijevia melodija je i
semantika, a ne samo sintaksika kategorija, zbog ega je odabirao one
rei koje imaju najvie simbolike u sebi pomou kojih se lako umreavaju

sa ostalim reima unutar stiha uglavnom.

Premisu da je pesnikova maternja melodija kao doziv i duh kolektivnog
pamenja, da je trijas smisla, glasa i ritma, da je mikstura osvojenog
iskona, zova i usputa, da je sutina i arolija, zajednika nam, da je
raskovnik za sva vrata, pa i drevna, izvodim iz Nastasijevieve definicije
iste u ve pominjanom istoimenom eseju: Maternjom melodijom nazivam
onu zvunu liniju koja, dolazei iz najdubljih slojeva duha, vezuje pojmove
u tajanstvenu celinu ivog izraza. Afektivne je prirode (i matematika
apstrakcija izraena, pa sadri svoj stepen raspevanosti). Korenita je i
kolektivna, i dan-danji u razgranatosti jezika u nareja, i sve do
pojedinanog izraza, deluje spajajui. I im se iz vee dubine prodre glas,
tim mu je i iri obim odjeka i dodaje: Pa opet jo se nije ula melodija
koja bi poticala iz same sri duha, koja bi, time to je individualno
najdublja, imala svoj adekvatan odjek kroz sve narode i rase. Jo muzika
nije sveopti jezik oseanja. I koja je proglaena sveoptom, ipak je, kao
strani jezik, treba unekoliko uiti sluanjem. Merilo je za maternju
melodiju, pogodi li ili ne pogodi od prvog sluanja96.
69 Vasko Popa, Momilo Nastasijevi, predgovor, u knjizi, Momilo
Nastasijevi, Sedam lirskih krugova, Prosveta, Beograd, 1968, str. 6.
70 Zvonimir Kosti, (Arhaino, moderno, poetsko), u knjizi, Zvonimir Kosti,
Arhaino i moderno, Prosveta, Beograd, 1983, str. 12.
71 Zvonimir Kosti, str. 15.
72 Momilo Nastasijevi, Za maternju melodiju, u knjizi, Sabrana dela
Momila Nastasijevia: Eseji, beleke, misli Knjiga etvrta, Deje novine
Gornji Milanovac, Srpska knjievna zadruga Beograd, 1991, str. 38.
73 Nikola Koljevi, Pohvala pesmi tuge, u knjizi, Nikola Koljevi, Klasici
srpskog pesnitva, Prosveta, Beograd, 1987, str. 211.
74 Muharem Pervi, Poetika i poezija Momila Nastasijevia, u knjizi,
Momilo Nastasijevi, Izabrana dela, Knjiga druga, Naprijed Zagreb,
Prosveta Beograd, Svjetlost Sarajevo, 1966, str. 300.
75 Momilo Nastasijevi, Beleka za apsolutnu poeziju, u knjizi, Sabrana
dela Momila Nastasijevia: Eseji, beleke, misli Knjiga etvrta, Deje
novine Gornji Milanovac, Srpska knjievna zadruga Beograd, 1991, str.
34
76 ore Trifunovi, Renik drevnih rei u poeziji Momila Nastasijevia, u
knjizi, Momilo Nastasijevi, Sedam lirskih krugova, Prosveta, Beograd,
1968, str. 153
77 Miodrag Pavlovi, Momilo Nastasijevi, u knjizi, Izabrana dela Miodraga
Pavlovia: Eseji o srpskim pesnicima, knjiga trea, Vuk Karadi,
Beograd, 1981, str. 543
78 Vasko Popa, Momilo Nastasijevi, predgovor, u knjizi, Momilo
Nastasijevi, Sedam lirskih krugova, Prosveta, Beograd, 1968, str. 6
79 Stanislav Vinaver, Momilo Nastasijevi, u knjizi, Momilo Nastasijevi,

Izabrana dela, Knjiga druga, Naprijed Zagreb, Prosveta Beograd,

Svjetlost Sarajevo, 1966, str. 234
80 Radomir Konstantinovi, Momilo Nastasijevi, u knjizi, Radomir
Konstantinovi, Bie i jezik, knjiga est, Prosveta: Rad Beograd, Matica
srpska Novi Sad, 1983, str. 56
81 Ljubomir Simovi, Lirski krugovi Momila Nastasijevia, u knjizi,
Ljubomir Simovi, Duplo dno, Eseji o pesnicima, SKZ : BIGZ : Prosveta
Beograd, Deje novine Gornji Milanovac, 1991, str. 258.
82 Novica Petkovi, Nastasijevieva pesma u nastajanju, BIGZ, Beograd,
1995, str. 199
83 Momilo Nastasijevi, Isto, str. 38
84 Novica Petkovi, Isto, str. 47-48
85 Zvonimir Kosti, Isto, str. 98
86 Novica Petkovi, Isto, str. 149
87 Momilo Nastasijevi, Isto, str. 35-36
88 Novica Petkovi, Isto, 167
89 Imenica ili glagol?
90 Momilo Nastasijevi, Isto, str. 33
91 Novica Petkovi, Poetska misao Momila Nastasijevia, u knjizi, Novica
Petkovi, Artikulacija pesme, Svjetlost, Sarajevo, 1968, str. 131
92 Miodrag Pavlovi, Isto, str. 560
93 Zvonimir Kosti, Isto, str. 99
94 Novica Petkovi, Poetska misao Momila Nastasijevia, u knjizi, Novica
Petkovi, Artikulacija pesme, Svjetlost, Sarajevo, 1968, str. 113
95 Nikola Koljevi, Isto, str. 207
96 Momilo Nastasijevi, Isto, str. 40