Task Force

E d uc a t io n
And Youth

Enhanced Graz Process

Working Table 1, Stability Pact for South Eastern Europe

MULTIPERSPEKTIVNOST
U NASTAVI ISTORIJE
PRIRUNIK ZA NASTAVNIKE

Robert Stradling

Multiperspectivity in History Teaching: a Guide for Teachers, by Dr Robert Stradling

Serbian version

Naslovna strana: smena mapa drava Evrope prikazanih kao razliite linosti
Copyright Mansell-Timepix
Strana 63: Napad na Zimski dvorac, Oktobar 1917, autor V.K. Bulla
Copyright: Dravni Muzej savremene istorije Rusije
Strana 65: Copyright Muzej savremene istorije i Biblioteka savremene intrnacionalne
dokumentacije, Pariz
Strana 67: Delo nemakog autora, prikaz napada dobrovoljaca na nemake vojnike, 31 avgust
1914 iz Ilustrovane Hronike Lajpciga, 1914.
Strana 69: Copyright AKG London

Miljenja i stavovi izneti u ovom Priruniku su stavovi autora i ne odraavaju obavezno zvanine
stavove Saveta Evrope.

Savet Evrope osnovan je 1949 u cilju ostvarivanja veeg jedinstva me u evropskim parlamentarnim
demokratijama. To je najstarija evropska politika institucija u ijem lanstvu se nalazi 451 zemalja
ukljuujui 15 zemalja lanica Evropske Unije. Savet Evrope je i najira me uvladina i interparlamentarna
organizacija u Evropi sa seditem u Strazburu.
Jedina oblast koja je iskljuena iz nadlenosti Saveta Evrope je nacionalna odbrana. Ova organizacija
ostvaruje aktivnosti u sledeim oblastima: demokratija, ljudska prava i osnovne ljudske slobode, mediji
informisanje, socijalna i ekonomska pitanja, obrazovanje, kultura, kulturno nasle e i sport, omladina,
zdravstvo, zatita prirode i regionalno planiranje, lokalna demokratija i saradnja u oblasti pravne
regulative.
Evropska Kulturna Konvencija je usvojena 1954. Ovaj me unarodni ugovor otvoren je i za evropske
drave koje nisu lanice Saveta Evrope i omoguuje im uee u programima Saveta Evrope u oblasti
obrazovanja, kulture, sporta i omladine. Do sada je 48 drava pristupilo Evropskoj Kulturnoj Konvenciji:
punopravne lanice Saveta Evrope, ukljuujui i Belorusiju, Svetu Stolicu i Monako.
etiri posebna komiteta: Komitet za obrazovanje, Komitet za Visoko obrazovanje i nauku, Komitet za
Kulturu i Komitet za kulturno nasle e, zadueni su za realizaciju zadataka u oblasti obrazovanja i kulture
u okviru Evropske Kulturne Povelje. Ova radna tela tako e ostvaruju blisku saradnju sa konferencijama
specijalnih evropskih ministara za obrazovanje, kulturu i kulturno nasle e.
Programi ova etiri komiteta predstavljaju integralni deo ukupnih aktivnosti Saveta Evrope i, kao to je to
sluaj u ostalim sektorima, oni doprinose ostvarivanju tri osnovna cilja ove organizacije:
-

zatita, ostvarivanje i promocija ljudskih prava, osnovnih ljudskih sloboda i pluralne demokratije

promocija i jaanje svesti o evropskom identitetu

iznalaenje zajednikih reenja pred velikim izazovima sa kojima se suoava evropsko drutvo.

Obrazovni program Komiteta za obrazovanje i Komiteta za visoko obrazovanje i nauku obuhvata kolsko,
van-kolsko i visoko obrazovanje. Danas postoje projekti u oblasti obrazovanja za demokratiju, istoriju,
moderne jezike, saradnju i razmenu me u kolama, strategije reformi obrazovanja, inter-religijski i interkulturalni dijalog, osposobljavanje prosvetnih radnika, priznavanje diploma, obrazovanje(doivotno)
odraslih za ravnopravnost i socijalnu koheziju, univerziteti kao mesta dravljanstva, uenje i poduavanje
u komunikacijskom okruenju, obrazovanje za romsku decu u Evropi, podseanje na Holokaust, nasle e
evropskih univerziteta. Savet Evrope tako e doprinosi Bolonjskom procesu reformi visokog obrazovanja
u cilju uspostavljanja zajednikog evropskog sistema visokog obrazovanja do 2010.
Ove multilateralne aktivnosti su komplementarne sa podrkom koja se obezbe uje novim dravama
lanicama u njihovim naporima usmerenim ka usaglaavanju sopstvenih obrazovnih sistema sa evropskim
normama i pozitivnom praksom. Projekti se ostvaruju u koordinaciji u okviru strategije pod nazivom:
partnerstvo za obnovu obrazovanja, naroito u oblasti zakonodavstva, obrazovnih institucija, nastavi
gra anske demokratije i istorije. Prioritetni regioni u tom smislu su jugoistona Evropa i drave biveg
Sovjetskog saveza.

Albanija, Andora, Armenija, Austrija, Azerbejdan, Belgija, Bosna I Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Kipar,
Republika eka, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Gruzija, Nemaka, Grka, Ma arska, Island, Irska, Italija,
Latvija, Lihtentajn, Litvanija, Luksemburg, Malta, Moldavija, Holandija, Norveka, Poljska, Portugalija, Rumunija,
Rusija, San Marino, Srbija i Crna Gora, Slovaka, Slovenija, panija, vedska, vajcarska

SADRAJ
Predgovor.....

Uvod i obrazloenje .

ta je multiperspektivnost? ..

13

Mogui problemi multiperspektivnosti u nastavi istorije .

21

Postavljanje temelja multiperspektivnosti

26

Nastavne aktivnosti ..

30

Realistian pristup ...

30

Upoznavanje uenika sa istoriografijom ..

33

Uvo enje multiperspektivnosti u istorijsku naraciju ..

43

Proirivanje polja interpretacije istorije .

51

Zakljuna zapaanja

61

Dodatak:Fotografije .

65

Napad na Zimski dvorac ..

67

Francuska razglednica prikaz mita o odseenim rukama ..

69

Propagandna razglednica o navodnim nemakim zlodelima......

71

Impresija nemakog umetnika o napadu dobrovoljaca na nemake

vojnike .

73

PREDGOVOR
Savet Evrope je zamoljen da koordinira rad Radne grupe za Istoriju i nastavu Istorije za
Jugoistonu Evropu u okviru Pakta Stabilnosti. Pored toga obezbe ena su i sredstva od
jednog broja drava lanica za finansiranje aktivnosti Saveta Evrope na polju nastave
Istorije u regionu jugoistone Evrope.
vajcarska vlada je finasirala program edukacije i treninga nastavnika Istorije, a preostala
sredstva su na osnovu sporazuma stavljena na raspolaganje Savetu Evrope za izradu
publikacije Multiperspektivnost u nastavi Istorije: Prirunik za nastavnike. Planirano je
tako e da se on prevede na jezike u regionu i distribuira u to veem broju nastavnicima
Istorije.
Ovaj Prirunik je u sadrajnom smislu inspirisan diskusijama vo enim na Regionalnim
treninzima po nazivom: Poeci Drugog Svetskog rata u Jugoistonoj Evropi (Bled,
Slovenija, Oktobar 2001), i Izazovi koji stoje pred nastavnicima Istorije u 21 veku,
regionalni kontekst (Budimpeta, Novembar 2001). Nastavnici i treneri iz svih zemalja
jugoistone Evrope izrazili su potrebu za ovakvom publikacijom na temu
multiperspektivnosti a koja se moe koristiti u uionici.
Me utim, naglasili su potrebu za praktinim primerima koji se ne odnose dirtektno na
situaciju u njihovim zemljama. Praktini primeri iz Prirunika mogu se prilagoditi
situaciji u njihovim zemljama. Neki od navedenih primera su opte poznati, ali je pristup
njihovom tumaenju inoviran, a pitanju multiperspektivnosti posveena znatna panja na
regionalinim treninzima kako u zemljama lanicama Pakta Stabilnosti tako i u
republikama biveg Sovjetskog Saveza. Prirunik predstavlja osnov i za budue treninge i
edukaciju za nastavnike.
Autor Prirunika, Dr. Robert Stadling izradio je i Prirunik za nastavu Istorije Evrope 20.
veka i pratio rad i aktivnosti u oblasti Istorije i nastave Istorije u jugoistonoj Evropi u
okviru Pakta Stabilnosti. Izvestilac je na brojnim simpozijumima i seminarima Saveta
Evrope i bie postavljen za Savetnika Projekta u okviru Komiteta nadlenog za projekat u
oblasti obrazovanja o evropskoj dimenziji u nastavi Istorije koji poinje 2003.

Multiperspectivity in History Teaching: a Guide for Teachers, by Dr Robert Stradling

version

Serbian

UVOD I OBRAZLOENJE
Pojam multiperspektivnost je do 1990-tih retko korien u kontekstu kolske nastave
Istorije, iako je Prof. Bodo von Bories izneo svoje zapaanje da su o ovom konceptu
raspravljali i aktivno ga promovisali pojedini nemaki istoriari, ukljuujui i njega
samog jo davnih 1970-tih.2 Termin je uao u iru upotrebu u Evropi poetkom 1990-tih,
naroito na konferencijama istoriara, seminarima i trening i edukativnim radionicama
koje je organizovao Savet Evrope i EUROCLIO, to jest Evropska stalna konferencija
nastavnika Istorije.3 Ipak, osnovni razlozi nastanka pojma multiperspektivnost, ako ne i
sam pojam, zadiru dublje u istoriju i vrsto su povezani sa tri razliita ali uzajamno
povezana reformska procesa unutar sistema kolskog obrazovanja.
Prvi se odnosi na takozvani novi pristup Istoriji, koji se razvio prvobitno u zemljama
zapadne i severne Evrope tokom 1970-tih i poetkom 80-tih imajui od tada sve snaniji
uticaj na ostatak kontinenta, u poetku u junoj, a potom u centralnoj i istonoj Evropi
naroito nakon zbivanja tokom 1989-1990. Nova istorija, odnosno novi pristup nastavi
istorije rezultat je nezadovoljstva tradicionalnom nastavom istorije u kolama koja se
zasniva na:

transmisiji znanja

optereenosti nastavnih sadraja politikom i ustavotvornom istorijom

preteranoj naglaenosti istorijskih doga aja i linosti

nastavnim planovima i programima zasnovanih na sadrajno bogatom hronolokom

redosledu zbivanja u okviru nacionalne istorije

osnovnoj pretpostavci da nacionalna istorija uglavnom koincidira sa istorijom

veinske nacionalne grupacije i dominantne lingvistike ili kulturne zajednice.

Nasuprot tome, novi pristup Istoriji, iako ne porie znaaj hronologije i istorijskog
znanja, ima za cilj uspostavljanje bolje ravnotee u nastavi Istorije i to izme u nastave o
prolosti s jedne strane, i pruanja mogunosti uenicima da istorijski misle. Sledstveno
tome, ueniku koji ui da analizira, interpretira i sintetizuje podatke koje dobija iz
razliitih primarnih i sekundarnih izvora posveuje se sve vea panja u istorijskoj
uionici.

Bodo von Bories (2001) Multiperspektivnost utopijske pretenzije ili realistini temelji nastave Istorije u
Evropi?, u publikaciji Joke van der Leeuw-Roord (ed.) Istorija za danas i za sutra: ta znai Evropa u
nastavi Istorije?, Hamburg, Kerber Stiftung.
3
Projekat Saveta Evrope: Uenje i nastava Istorije Evrope u XX veku, tako e je promovisao ideju
multiperspektivnosti, a poglavlje o ovoj problematici uneto je u Prirunik nastao u okviru projekta. Vidi:
Robert Stradling, (2000): Nastava Istorije Evrope XX veka, Strazbur, izdanje Saveta Evrope.

Uiti misliti istorijski znai tako e da su istoriari i ostali naunici u potrazi za

rekonstruisanjem istorije, ukljuujui kustose muzeja, filmske stvaraoce, televizijske
producente i novinare ogranieni jedino brojem izvora informacija kojima mogu
pristupiti, te da e tumaiti i koristiti iste istorijske injenice na razliite naine,
selektovati i naglaavati razliite aspekte istog istorijskog doga aja. Drugim reima to
znai da se veina, ako ne i svi istorijski doga aji, mogu posmatrati i tumaiti iz razliitih
uglova ili perspektive, u zavisnosti od ogranienja samih dokaza, subjektivnog interesa
onih koji tumae ili rekonstruiu doga aj, kao i od promena u domenu kulturolokih
uticaja koje u izvesnoj meri odre uju vrednosti koje svaka nova generacija smatra
znaajnim u prolosti.
Drugi vaan preokret u obrazovanju koji je doprineo rastuem interesu za
multiperspektivnost u nastavi jeste sve izraenije uvaavanje injenice da je u prolosti
nastava Istorije esto bila pod dominantnim uticajem mono-kulturne, etnocentristike,
iskljuive pre nego zajednike perspektive, zasnovane na pretpostavci da nacionalna
istorija koincidira sa istorijom najvee nacionalne grupacije i dominantne lingvistike i
kulturne zajednice. Ista tendencija esto je bila prisutna i me u akademskim krugovima.
Ipak, tokom proteklih 25 godina zabeleen je napredak u akademskom pristupu pitanjima
kao to su socijalna i antropoloka istorija, istorija kulture, rodne studije, to je sve uticalo
na stvaranje jasnije slike o istoriji socijalnih kategorija i grupacija koje su ranije u velikoj
meri bile ignorisane: ene, siromani, etnike manjine, deca, porodice i migranti. Danas
je sve vie pokazatelja da rastui interes za ova pitanja nalazi svoj put i do nivoa nastave
istorije u kolama.
Nedavno su naprimer, Savet Evrope i jedan broj nevladinih organizacija, kao to je
EUROCLIO, Institut Georg Ekert i Kerber Stiftung organizovali konferencije, radionice i
trening seminare o nastavi nacionalne istorije namenjene nastavnicima Istorije na teme
kao to su: ene u istoriji, istorija svakodnevnog ivota ili istorija nacionalnih manjina.
Isto tako, u Savetu Evrope sainjen je komplet nastavnog materijala o enama i istoriji.4
Me utim, ostaje pitanje kako uvesti istoriju pojedinih socijalnih grupa i kategorija koje su
ranije ili marginalizovane ili potpuno zanemarene u kolski nastavni plan i program.
Navo enje nekoliko kljunih odrednica ili tema o linostima ili doga ajima koji su od
znaaja za dotinu grupu, kao to je na primer borba za pravo glasa ena, mogu biti samo
u funkciji njihove dalje marginalizacije. Njihovo u punom smislu integrisanje u nastavni
program Istorije priznavanjem sasvim specifine perspektive ili ugla gledanja ena na
odre eni doga aj ili situaciju od znaaja za nacionalnu istoriju (ponekad poznatiji kao
glavni doga aj, ali se tako e moe posmatrati iz vie perspektiva), mogao bi se pokazati
vrlo problematinim naroito u uslovima kada je nastavni program ve optereen
sadrajima koje je potrebno savladavati u vrlo kratkom vremenskom periodu.5
Trei bitna odrednica razvoja obrazovnog sistem odnosi se na sve izraeniji zahtev da
kole postanu mesto pripreme mladih ljudi za ivot u svetu koga karakterie etnika,
kulturna, lingvistika i religijska razliitost. Ovi zahtevi koji datiraju iz 1970-tih pojavili
su se u zapadnoj i severnoj Evropi, naroito u zemljama sa kolonijalnom prolou ili
4
5

Ruth Tudor, (2000): Nastava Istorije ene 20. veka: nastavni pristup, Strazburg, izdanje Saveta Evrope.
Vie informacija koje se odnose na istoriju ena: Tudor, (2000), op.cit.

10

nedavnim iskustvom vezanim za zapoljavanje radnika migranata u pojedinim

industrijskim granama ili na slabo plaenim radnim mestima. Zahtevi u tom smislu
postaju sve izraeniji jer zahvaljujui poveanom stepenu pokretljivosti radne snage,
stanovnitvo drava lanica Evropske unije karakterie sve izrazitije kulturoloko i
etniko raznovrsje.
Raniji odgovori obrazovnih sistema na izazove vezane za rastui kulturni diverzitet
naglaeno su insistirali na asimilaciji i integraciji, pri emu se u kolama izvodila nastava
manjinskog jezika, obiaja i kulturnih normi namenjena deci imigranata kako bi se to
lake uklopila u zajednicu. Do poetka 1980-tih, ovakva politika u obrazovanju je
kontinuirano bila praena i analizirana budui da su prve pojave i izraenija
interkulturalna tenzija (unutar i van kole) praene permanentno slabim uspehom me u
mnogobrojnim acima pripadnicima manjinskih zajednica. Istovremeno, sve vie je
jaala svest o tome da manjine, kao i migranti, imaju pravo na ouvanje sopstvenog
kulturnog nasle a.6
Noviji koncepti obrazovnog sistema naglaavaju znaaj kulturne raznolikosti kao neto
to bi trebalo da prihvate svi uenici, a ne samo pripadnici kulturnih, lingvistikih,
etnikih ili nacionalnig manjina. Termini poput multikulturalizam i interkulturalno
obrazovanje sve vie ulaze u upotrebu a strunjaci za nastavne programe i planove
istrauju modalitete razvijanja multikulturalne dimenzije i njenog ukljuivanja u sadraje
razliitih nastavnih predmeta. Kao rezultat ovih aktivnosti, u okviru pojedinih nastavnih
planova Istorije u Zapadnoj Evropi revidiran je sadraj jednog broja poznatih istorijskih
tema, te su tako uenici prilikom izuavanja Krstakih ratova istovremeno uili i poneto
o Islamskoj kao i Hrianskoj vizuri doga aja, a u okviru tema o velikim plovidbama i
otkriima novih kontinenata, o njihovoj imperijalnoj prolosti i vremenu dekolonizacije,
tako e dobijali i informacije o narodima koji su bili otkriveni, kolonizovani ili dobili
nezavisnost.
Ovakav trend imao je implikacije kako po nastavu o globalnoj tako i evropskoj istoriji.
Do 1989., na diskusijama vo enim unutar me unarodnih organizacija poput Saveta
Evrope o pristupu nastavi evropske istorije, dominirali su predstavnici zemalja zapadne
Evrope. Ne iznena uje stoga skoncentrisanost na Evropu i njeno zajedniko istorijsko i
kulturno nasle e. To jest, grko-rimska i jevrejsko-hrianska tradicija, zajedniko
umetniko blago i arhitektura, ra anje drave-nacije, kao i takva zajednika istorijska
iskustva kao to su Feudalizam, Krstaki ratovi, Renesansa, Reformacija i Protivreformacija, Prosvetiteljstvo, Industrijska revolucija, Nacionalizam, Svetski ratovi i
Politika i ekonomska kriza 20-tog veka. Nakon 1989., nedavna i aktuelna zbivanja u
centralnoj i istonoj Evropi i bivem Sovjetskom savezu sve vie ukazuju na vanost
uvo enja multiperspektivnosti u nastavu evropske istorije. Isto tako sve vie raste i svest
o tome da je proirenoj Evropi u mnogo veoj meri svojstveno raznovrsje (etniko,
lingvistiko, religijsko, socijalno i kulturno), nego zajedniko istorijsko i kulturno
nasle e.7
6
7

Detaljnije o ovome vidi: M. Kraft (1984): Obrazovanje I kulturni pluralizam, Brajton, Falmer Press.
Detaljnije o ovome vidi: R. Stradling, (2000): Nastava Istorije Evrope 20. veka, Poglavlje 2.

11

Sve zemlje politike i ekonomske tranzicije tokom 90-tih, reformisale su i nastavne

planove Istorije. U pojedinim zemljama, kao to je Rusija, bilo je neophodno sainiti
nove nastavne planove i pripremiti udbenike koji bi odgovarali sloenoj kulturnoj,
etnikoj i religijskoj strukturi drutva. Tako e je postalo jasno da je neophodno uiniti
vie od puke promene sadraja nastavnog programa. Ocenjeno je da prioritet mora biti
stavljen na nastavne metode: kako inkorporirati sadraje kojima se ilustruje drugaija
perspektiva istorijskih doga aja, kako prezentovati uzajamno suprotstavljena tumaenja
istih doga aja i situacija, ili kakav pristup zauzeti po osetljivim pitanjima sa moguim
kontraverznim implikacijama unutar multietnikog ili multikulturnog drutva?8 U nekim
zemljama sa dugom istorijskom tradicijom aneksija ili okupacija, reformatori u
obrazovanju zahtevali su obnovu ili pak ponovno pisanje nacionalne istorije, kako bi se
razjasnile bele mrlje u istoriji nastale kao rezultat brisanja istorijskog seanja i napora
generacije istoriara kojima je mnogo vie stalo do promovisanja imperijalne a ne
sovjetske perspektive.9
Iako je u veini zemalja akcenat stavljen na definisanje nastavnog plana i programa
odnosno izradu udbenika, poseban interes izraen je i u pogledu iznalaenja
uravnoteenog pristupa osetljivim temama istorijskih odnosa izme u nacionalne, etnike
i religijske veine i manjine, kao i istoriji odnosa sa susednim zemljama. Sukobi na
pojedinim teritorijama jugoistone i istone Evrope tokom 1990-tih, izme u republika
bive Jugoslavije, izme u Srbije i Albanije zbog Kosova, izme u Rusa i eena,
pogranine razmirice i tenzije izme u Jermenije i Gruzije, izme u Azerbejdana i
Jermenije zbog oblasti Nagorno-Karabah, tako e ukazuju na znaaj prestanka upotrebe
istorije za podsticanje animoziteta i ksenofobije.
U tom kontekstu, ne iznena uje podatak da su me unarodne institucije i organizacije
poput Saveta Evrope, UNESCO, Evropske unije i Pakta Stabilnosti za Jugoistonu
Evropu ukazali na potencijalno znaajnu ulogu koju ima nastava istorije u podsticanju
uzajamnog razumevanja i procesa pomirenja u istonoj i jugoistonoj Evropi. Na
seminaru u organizaciji Saveta Evrope odranom 1994., jedna od vodeih linosti koja
zastupa multiperspektivnost u nastavi istorije, Prof. Gita Steiner-Khamsi istakla je da
socijalna kohezija, mir i demokratija podrazumevaju zajedniku viziju prolosti,
sadanjosti i budunosti. Ovo samo po sebi ne predstavlja kontraverzni stav, ve
naprotiv, neto sa im bi se veina nastavnika istorije sloila, ukljuujui i protivnike
miljenja da nastava istorije ima znaajnu ulogu i kreiranju javne osetljivosti u odnosu na
nacionalni identitet i nacionalnu lojalnost. Me utim, tu se u drugom delu njenog stava
krije sutina, jer Prof. Steiner-Khamsi nadalje kae da na ovaj nain nastala zajednika
vizija ne moe biti nametnuta od strane onih na vlasti koji predstavljaju etniku,
lingvistiku ili religijsku veinu (ili dominantnu snagu) u drutvu. Zajednika vizija
potie iz multikulturnog pristupa ili multiperspektivnosti a ne iz principa univerzalnosti, i
upravo stoga podrazumeva procenu postojeih nastavnih planova kako bi se videlo ija je
istorija ispriana a ija ne.10 Isto tako, ona smatra da je potreba da se popune praznine i
8

Detaljnine o ovome: Robert Stradling, (1999): Nova inicijativa Generalnog sekretara reforma nastave
istorije i priprema novih udbenika Istorije, Strazbur, Savet Evrope.
9
Op.cit. str.31.
10
Izvetaj D.Harknes (1994), Nastava istorije i evropska svest, Starzbur, savete Evrope.

12

razbije muk u udbenicima Istorije uvo enjem drugaije istorijske perspektive koja nije
etniki iskljuiva niti manjine tretira kao rtve, jednako vana kako u zapadnoevropskim
zemljama gde ive manjinske zajednice imigranata, tako i u onim zemljama istone
Evrope u kojima ive tradicionalne manjine to sve ima poseban znaaj u prvoj deceniji
21. veka.11
Prezentovani ovaj nain, multiperspektivnost i multikulturalizam kroz formu uvo enja
vie moguih tumaenja istorijskih doga aja u nastavu istorije predstavljaju znaajni
izazov po status kvo u veini evropskih zemalja. Kako Robert Filips istie, zalaganje za
uvo enjem pluralnog pristupa i vie uglova posmatranja nacionalne istorije obino vodi
ka politikim nesuglasicama. U svojoj knjizi on daje prikaz otrih debata me u
politiarima, medijskim institucijama, istoriarima, ekspertima za obrazovanje i
nastavnicima Istorije po ovom pitanju kada je 1990-te predloeno uvo enje
multikulturnog pristupa nastavi Istorije u Nacionalnom nastavnom planu za Englesku i
Vels.12
Izgleda po svemu sudei da pojmovi poput multiperspektivnosti i drugi slini koncepti
koji su povezani sa multikulturalnou, mogu imati sasvim drugaije znaenje za razliite
narode i esto bivaju redefinisani u cilju njihovog prilago avanja odre enom politikom
ili ideolokom stavu. Upravo stoga, pre nego to pre emo na praktina pitanja primene
koncepta u samoj uionici, potrebno je rasvetliti znaenje ovog pojma kao i ciljeve
ovakvog pristupa nastavi.
ta je multiperspektivnost?
Multiperspektivnost je pojam vie u upotrebi nego to je definisan. Ipak, postoje pokuaji
odre ivanja njegovih osnovnih karakteristika. K. Peter Fritzsche naglaava da se radi o
procesu, to jest strategiji razumevanja u okviru koje, pored sopstvene, uvaavamo i
percepciju one druge strane (ili vie njih).13 Ovaj proces obuhvata i nae sopstveno
razumevanje stvari koje proizilazi iz sopstvenog kulturnog konteksta, izraz je naeg stava
i interpretacije doga aja, razloga koji su do njega doveli, procene vanosti pojedinih
aspekata, a tako e i izraz naih predrasuda i pristrasnosti. U tom smislu,
multiperspektivnost nije samo proces ili strategija ve i predispozicija, odnosno
sposobnost i elja da se odre ena situacija sagledava iz drugaije perspektive.14 Potrebni
preduslovi za ovakav pristup su spremnost da se prihvati mogunost postojanja i drugih
moguih uglova gledanja na svet kao i da oni mogu biti jednako validni kao i jednostrani;
drugo, spremnost poistoveivanja sa drugima i pokuaj posmatranja sveta oima drugih,
to znai spremnost na empatiju.

11

Gita Steiner-Khamsi, (1994), Istorija, demokratske vrednosti i tolerancija u Evropi: iskustva zemalja
demokratske tranzicije, Simpozijum u organizaciji Saveta Evrope, Sofija.
12
R. Filips, (1998) Nastava Istorije, nacija i drava: studija o obrazovnoj politici, London
13
K. Peter Fritzsche, Nesposobni za toleranciju? U Farnen et al (2001), Tolerancija u tranziciji, Oldenburg.
14
Fritzsche, ibid.

13

Ana Low-Beer opisuje multiperspektivnost u istoriji i nastavi Istorije kao proces:

posmatranja istorijskih doga aja iz vie perspektiva. 15 Isto tako, u vie navrata u svojim
tekstovima o aktivnostima Saveta Evrope u oblasti nastave Istorije, ona iznosi svoje
uverenje da je multiperspektivnost duboko ukorenjena u metodologiji Istorije kao nauke:
U osnovi ona potie iz osnovne istorijske discipline i potrebe procene istorijskih
doga aja iz razliitih uglova. Svi istoriari se time bave...U istoriji je postojanje
vietruke perspektive uobiajena stvar koja se mora proveravati u odnosu na raspoloive
dokaze i uzimati u obzir pri donoenju sudova ili zakljuaka.16
Iako tako e povezuje multiperspektivnost sa istorijskom metodom, Gita Steiner-Khamsi
nije kao Ann Low-Beer toliko uverena da istoriari po pravilu17 tako postupaju. Ona
podsea da je istorija u nastavi esto monokulturna, etnokratska, u mnogo veoj meri
univerzalna nego pluralna i iskljuiva vie nego sveobuhvatna.
Generalno govorei, moglo bi se rei da osnovne odrednice multiperspektivnosti u istoriji
i nastavi Istorije lee u nainu posmatranja stvari i predispoziciji gledanja na istorijske
doga aje i linosti, situacije, kulture i drutva iz razliitih perspektiva putem
uspostavljanja procedura i procesa koji su od fundamentalnog znaaja za istoriju kao
disciplinu.
Ova definicija zvui jednostavno i jasna je sama po sebi. Me utim u nastavku definicija,
po pravilu se postavljaju brojne dileme. Na primer:

ta se podrazumeva pod pojmom perspektiva u ovom kontekstu?

Da li se od istoriara ili nastavnika Istorije oekuje da prezentuje sve perspektive ili

samo saini njihov odabir?

Ukoliko sainjava njihov odabir, koje kriterijume da primenjuje prilikom odluivanja

o tome koju perspektivu da uvrsti a koju ne?

Da li se multiperspektivnost primenjuje samo u sluaju selekcije i interpretacije

izvora, ili se primenjuje na sve nivoe istorijske analize, ukljuujui na primer naraciju
o istorijskom doga aju, objanjenje, zakljuivanje i sud o njegovom istorijskom
znaaju?
ta da ini istoriar ili nastavnik Istorije u sluaju uzajamno suprotstavljenih gledita?

Da li multiperspektivnost u nastavi Istorije osigurava istinitost ili pravinost u

tumaenju istorijskog doga aja, ili i jedno i drugo?

Da li se ovakvim pristupom osigurava princip sveobuhvatnosti ili sloenosti analize

istorijskog doga aja, ili i jedno i drugo?

15

Ann Low-Beer, (1994) Reforma nastave Istorije u kolama Evropskih zemalja u demokratskoj tranziciji,
Seminar Saveta Evrope, Grac, Austrija
16
Ann Low-Beer, (1997), Savet Evrope i nastava Istorije, Starzbur, Savet Evrope, str. 54-55.
17
D. Harkness, (1994), Nastava Istorije i evropska svest, Strazbur, Savet Evrope

14

Da li se radi o segmentu procesa odnosno sloenoj proceduri koju primenjuje svaki

kompetentni istoriar, ili je re vetini koju neki umeju da koriste bolje od ostalih?

Perspektiva je gledite ogranieno stavovima osobe koja ih izraava. Naravno, ovo se

pravilo podjednako odnosi kako na tvorce izvornog materijala (uesnici istorijskog
doga aja, svedoci, hroniari, zvanina lica i oni koji prikupljaju informacije), tako i na
istoriare.
Kao to je umetnika perspektiva ograniena praktinim stvarima kao to su tehnika rada
i odabrani ugao iz kojega se slika odre eni predmet, na slian nain ome en je i rad
istoriara. Njihov ugao gledanja na odre eni istorijski doga aj ili razvoj doga anja
ome en je izme u ostalog njihovim poznavanjem stranih jezika, poznavanjem istorijskih
spisa koje ele koristiti i njihovih autora, raspoloivih informacija i dokaza, koliinom
izvornog materijala koji mogu koristiti (naroito postaje problem u sluaju kada
pokuavaju utvrditi miljenja i iskustva nepismenih ili polupismenih ljudi), kao i od
pristupa ovim izvorima informacija. Sve navedeno spada u praktina ogranienja koja u
velikoj meri govore u prilog injenici da najvei broj istorijskih analiza zavisi od odabira
odnosno selekcije dokaza u masi istorijskog materijala koji se procene kao relevantni.
Slina ogranienja odnose se i na vreme i prostor koji su istoriarima na raspolaganju,
odnosno studentima prilikom ovladavanja znanja i vetine kombinovanja primarnih i
sekundarnih istorijskih izvora:
Koliko je znaajna blizina izvora informacije doga ajima koji se izuavaju:
uesnik, oevidac, novinar koji intervjuie uesnika ili svedoka ubrzo nakon
doga aja, novinski fotograf, televizijski reporter, zvanino prikupljanje dokaza iz
razliitih izvora, spisi nastali iz pera istoriara, itd.
i
Kolika je vremenska distanca od istorijskog doga aja?
Uvereni smo tako e da oni vrlo brzo naue da blizina u pogledu vremena i prostora, ne
znai istovremeno i garanciju za pouzdan i valjan izvetaj o odre enom doga aju. Kako
je prikazano u Primeru A, pouzdani svedoci mogu ispriati raziite prie o istom
doga aju. U tom kontekstu, savremeni istoriar, Harvey Pitcher, upore uje svedoenja
nekoliko amerikih i britanskih oevidaca prisutnih na Drugom Kongresu Sovjeta 25
oktobra 1917 u Palati Smolni u Petrogradu, kada je puana paljba Boljevika
signalizirala poetak dravnog udara i preuzimanje Zimske Palate, to je nateralo brojne
delegate ostalih stranaka na ostavku. To samo jasno pokazuje da ak i iskusni posmatrai
koji su bili prisutni na istom mestu u isto vreme mogu imati sasvim razliita zapaanja.
Isto tako, vredno je pomenuti jo jednu moguu lekciju koja se iz ovoga moe nauiti, to
jest da izvor informacije iz prve ruke ne znai uvek i pouzdaniju informaciju od one koja
se pribavlja mnogo kasnije od istoriara koji je sainio uporednu analizu koristei vie
istorijskih izvora. Sam Pitcher o tome kae:

15

Jasno je da nijedan oevidac, bez obzira koliko dobro informisan ili pokretljiv, ili u
prednosti zbog blizine doga aju, ne moe videti nita drugo osim jednog fragmenta celine
doga aja, ali ocrtavanje slike istorijskog doga aja moe biti potpunije samo na osnovu
svedoenja velikog broja oevidaca.18
Primer A

Informacija o broju delegata koji su napustili Kongres u tom trenutku varira u zavisnosti od toga
ko je oevidac: pedeset (Reed), oko osamdeset (Ris Viliams), oko stotinu ili vie konzervativaca
(Brajan), oko dvadeset posto od ukupnog broja lanova Kongresa, to jest preko sto (Filips Prajs).
Harvey Pitcher, (2001), Oevici Revolucije u Rusiji, London, Pimlico, str. 201.

Beleka o oevicima:
John Reed, ameriki novinar i autor knjige Deset dana koji su potresli svet, prvi put objavljen 1919.
Albert Rhys Williams, svetenik iz Bostona, u poseti Rusiji
Louise Bryant: Amerikanka, supruga John Reed-a, autor dve knjige o doga ajima u Rusiji iz tog vremena:
est crvenih meseci u Rusiji (1918), Putevima Revolucije u Rusiji (1923).
Morgan Phillips Price, britanski novinar, dopisnik Manchester Guardian-a, tako e autor knjige Moja
seanja na Revoluciju u Rusiji, 1921.

Ovde je korisna upotreba pojma privilegovani poloaj. On ukazuje na nain na koji ugao
posmatranja odre enog istorijskog doga aja ili situacije moe biti limitiran stanovitem
ili uglom posmatranja osobe koja ga izraava. Ova su ogranienja fizike prirode i
odnose se na vreme i prostor.
Me utim pojam gledite ima i dodatno znaenje, to jest podrazumeva i stav po
odre enom pitanju, koji ga odraava i ogranien je individualnim oekivanjima,
predube enjima i preokupacijama.
Pitcher nadalje kae:
Ono to posmatrate manje je vano od onoga kako to posmatrate. Jedan oevidac
zapazie neobuzdanu rulju koja pravi nerede na ulicama, drugi e pak u tome
videti herojski narodni ustanak, trei e biti najvie impresioniran bojama i
spektaklom... Koliko oevidaca toliko i razliitih oekivanja i preokupacija.
Oekivanja mladih amerikih oevidaca bila su povezana sa njihovim uverenjem
o stvaranju potpuno novog drutva, dok su mladi Britanci bili preokupirani ne
toliko samom Revolucijom, koliko njenim implikacijama po Prvi svetski rat.19
Kao oevici istorije, oni ne opisuju samo ono to vide ve to i tumae, to jest pridaju
odre eno znaenje onome to su videli, pri emu to znaenje odraava njihov
individualni okvir pretpostavki, sopstvenih uverenja, predrasuda, stereotipa i oekivanja.

18
19

Pitcher, op. cit. str.xiii

Ibid., str. xiii

16

Istoriari tako e imaju sopstvena uverenja i preokupacije. Njihov ugao gledanja ne

oblikuju samo dokazi sadrani u izvorima kojima imaju pristup. Ponekad su njihova
uverenja i preokupacije line i profesionalne prirode. Istoriar koji tei tome da prikae
politiku perspektivu doga aja, za oekivati je da e ga prikazati na drugaiji nain, istai
drugaije faktore, pripisati vei znaaj odre enim posledicama i razvoju situacije nego na
primer istoriar koji se bavi ekonomskom ili socijalnom istorijom.
Slino tome, lina i profesionalna oekivanja i uverenja ostalih tumaa istorije, kao to su
televizijski producenti koji snimaju dokumentarne filmove o odre enim doga ajima
odraavaju ne samo potrebu da saopte gledaocima ta se i zato dogodilo, ve i trenutno
vaee kriterijume o tome ta je dobar istorijski dokumentarni film, akcentujui ponekad
elemente koji ga ine vie televizinim nego dobrim istorijskim dokumentom.20
Istovremeno, kako to istoriografski prikaz obino otkriva, istoriari i ostali komentatori
prolosti, kao i veina nas, su deca svoga vremena. Njihov ugao gledanja pod uticajem je
generacije kojoj pripadaju, odnosno skloni su da tumae prolost iz perspektive
sadanjosti.
Kao to je prikazano u Primeru B, istoriari angauju koncepcijske okvire koji u
izvesnoj meri pripadaju njihovom kulturolokom odre enju, a koje ne bi na isti nain
mogli koristiti uesnici doga aja koje oni opisuju ili objanjavaju.
Primer B

Protokolom potpisanim 30. januara 1923., u Lozani propisana je obavezna razmena pripadnika
manjinskih zajednica izme u Grke i Turske. U pojedinim zapadnoevropskim i amerikim
udbenicima Istorije (ukljuujui i pojedine istoriare) u referenci na ovaj Protokol pominju se
etniki ili nacionalni termini. Odnosno, pominje se prelazak Grka iz Turske u Grku i Turaka iz
Grke u Tursku. U stvari, Protokol uopte ne tretira problem na taj nain. Naime ovaj sporazum
odnosi se na: Dravljane Turske koji su grke pravoslavne veroispovesti, i Dravljane Grke
muslimanske veoispovesti.
Drugim reima, ne radi se o pripadnicima nacionalnih manjina, ve o dravljanima pomenutih
zemalja koji su pripadnici odre ene religijske zajednice.

Do sada su identifikovane tri relevantne dimenzije od potencijalnog znaaja po

multiperspektivnost:
1. Istorijski doga aji i procesi mogu se posmatrati iz vie uglova. U tom cilju
potrebno je saznanje na osnovu onoga to se o tome uje, vidi ili u vezi s tim
osea. Potrebno je tako e saznanje o puzdanosti svakog istorijskog izvora,
delimino kroz uporednu analizu podataka u njima, ali tako e i kroz procenu
20

Jedan istoriar sa bogatim iskustvom u snimanju televizijskog dokumentanog programa zakljuio je da

televizija strasno brine o logistici programa a daleko manje ili nikako o sadraju. Felipe FernandezArmesto u knjizi D. Cannadine (2002): ta je istorija danas?, London, Palgrave Macmillan.

17

konteksta svake informacije koju prua istorijski izvor: ko su akteri, koju su ulogu
imali, gde su boravili u tom periodu, ta su inili, kako su pribavljali informacije,
itd. Iznad svega, proces procene potreba obavezno uzima u obzir uslove koji
predstavljaju mogui ograniavajui faktor u odnosu na izvore informacija,
njihovu sposobnost percepcije doga aja, odnosno da li su uslovi fizikog odnosno
tehnikog karaktera, ili samo-nametnuti.
2. Istorijski doga aji ili procesi mogu se posmatrati iz vie uglova. U tom cilju,
potrebno je razumevanje motiva koji utiu na razliitost uglova posmatranja, bez
obzira da li su u pitanju perspektiva autora razliitih izvora, ili osobe/osoba koje
se pominju u izvoru. Generalno govorei postoje tri elementa od kojih se sastoji
ovaj proces. Prvo, pokuaj razumevanja logike ili razloga zbog kojih se iznosi
odre eno stanovite. Zato oni tako misle? Na emu zasnivaju svoj stav? Zato
veruju u pojedine informacije a u druge ne? Zato pojedine informacije smatraju
bitnim a ostale odbacuju? Koje su im opcija na raspolaganju? ta ih je navelo
upravo na taj in od svih ostalih mogunosti koje su im bile na raspolaganju? Itd.
Drugo, potrebno je dekomponovati jezik koji se koristi u tekstu (naprimer,
diferencijacija izme u dokazivih injenica, ekspertskog miljenja, neosnovanog
miljenja i rekla-kazala, uoavanje onoga to je izostavljeno, upotreba emotivnog
renika, upotreba pogrenih analogija i stereotipa). Isti proces dekonstrukcije
primenjuje se kako na dokumente, tako i na druge izvore podataka, kao to su
usmena svedoenja, fotografije, filmovi, posteri, crtei. Tree, potrebno je
upore ivanje i analiza kontekstualnih informacija o svakom izvoru, budui da
nam to omoguuje potpunije razumevanje podataka o tome odakle potie osoba
koja iznosi odre eno gledite, njeno poreklo, drutvo u kome se kree, ili
organizacije kojima pripada.
3. Istorijski doga aji ili procesi mogu se tako e posmatrati iz vie uglova istorijskih
analiza i tumaenja (ukljuujui istoriju koja je pisana u razliitim vremenskim
razmacima, za razliite ciljeve i za razliite grupe). To podrazumeva potrebu
uoavanja sutinskih slinosti i razlika, narativne strukture, interpretacije i
naglaavanja, kao i kljune elemente ostvarenog konsensusa ili nesporazuma, to
jest potrebu istoriografske analize.21
Znai li to da je multiperspektivnost samo re/pojam koji se definie, i kako naglaava
Ann Low-Beer, predstavlja neto to svaki (ili bar dobar) istoriar i inae ini. Mislim da
postoji i dodatna dimenzija multiperspektivnosti koja jo nije pomenuta. Valjana i
pouzdana istorijska studija moe se sainiti na vie razliitih nivoa. Na primer, istoriar
koji se bavi panskim gra anskim ratom moe se opredeliti da o tome pie sa aspekta
vojnih aktivnosti ili se skoncentrie na pojedinane vojne kampanje kao to je odbrana
Madrida, da se eventualno pozabavi aktivnostima vojnih formacija bilo Falangista ili
Komunista, da saini komparativnu studiju o teroru koji su sprovodile sukobljene strane,
da analizira doga aje u pojedinim regionaima kao to je Baskija, da pie biografiju jedne
21

Dodatna zapaanja o multiperspektivnosti u nastavi Istorije, vidi Bodo von Borries, (2001), op. cit. U
nekim stavovima se slaemo u nekima ne, ali izvesne razlike su terminoloke prirode odnosno posledica
razliitih obrazovnih tradicija.

18

od kljunih linosti ili eventualno da se iskljuivo pozabavi istorijom jednog sluaja u

ovom sukobu. Svaki e istoriar sainiti sopstevi odabir iz potencijalnog mnotva
raspoloivih informacija o Gra anskom ratu. Jedini razlog zbog kojeg bismo mogli
izraziti sumnju u njegov rad jeste sistematsko izostavljanje odnosno ignorisanje
relevantnih injenica ili izvora koji ne bi ili u prilog iznoenju linih zakljuaka.
Multiperspektivnost ne znai i jednostavnu primenu istorijske metode. Njen je cilj
proirivanje dijapazona istorijske analize odre ene teme ili pojave. Ovo se moe uiniti
na vie naina.
Na primer, mogu se dovesti u sumnju konvencionalni pojmovi, bilo da su relevantni ili
ne, za razumevanje odre enog istorijskog doga aja ili procesa. Sve je razvijenija praksa
uvaavanja perspektive ili vizure pojedinih grupa i socijalnih kategorija koje su uglavnom
bile ignorisane izuzev u sluajevima kada su stvarale nered ili dovodile u nevolju
vladajuu elitu, to predstavlja perspektivu onih nevidljivih grupa kao to su ene,
siromani, robovi, imigranti, lingvistike, religijske i etnike manjine. Sutina ovog
argumenta nije u miljenju da su mono-kulturne ili mono-etnike istorije pogrene, ve u
tome to im nedostaje uravnoteen pristup. McCullagh vrlo dobro objanjava ovu
distinkciju na sledei nain:
Ukoliko kaem da moj pas ima uho, oko, nogu i rep, izjava je doslovno istinita.
Moj pas to sve ima. Ali ova izjava ne predstavlja pravedni opis mog psa, budui
da on ima dva uha, dva oka, etiri noge i jedan rep. 22
Ovde se ne radi toliko o istini koliko o pravinosti.
Multiperspektivnost moe sadrajno obogatiti istorijski zapis kroz istraivanje uzajamne
veze izme u razliitih perspektiva, njihovog formiranja i oblikovanja i uzajamnog
uticaja. Ova dimenzija multiperspektivnosti posebno istie dinamiku istorijskih doga aja
i procesa: na koji nain razliiti akteri zbivanja stupaju u interakciju, njihov uzajamni
uticaj, povezanost i me uzavisnost, to sve doprinosi stvaranju sloene istorijske slike o
tome ta se desilo i zato. etiri su mogue koristi od usvajanja jednog ovakvog
multilateralnog, dinamikog pristupa istraivanju istorijskih dokaza vezanih za odre eni
doga aj ili proces.
Prvo, on upotpunjuje istorijsku naraciju dodatnom dimenzijom. U izvesnom smislu,
istorijska naracija moe se opisati kao niz ili sled jezikih sveza tipa ...potom...onda).
Multiperspektivnost upotpunjuje ovaj linearni proces nizom rei poput : u me uvremenu,
to na izvestan nain doprinosi ukazivanju na znaaj ostalih ili drugih aktera doga aja.
Time se dobija bogatija i sloenija slika zasnovana na uzajamno povezanoj naraciji
kojom se pokazuje ne samo kako se vie perspektiva razliitih aktera vremenom menjalo
ili kristaliziralo kako doga aj odmie, ve pokazuje kako se formira gledite u uslovima
nedostatka informacije o tome ta drugi zastupaju ili ine. Kao dobra ilustracija moe
posluiti primer pregovora vo enih oko primirja za okonanje Prvog svetskog rata. Da bi
se razumela sutina pregovora, neophodno je imati u vidu da se brojni uesnici, vlade i
22

C.B. McCullagh, (1999), Istina o istoriji, London, Routledge, str. 58.

19

vojne komande, nisu uvek uzajamno konsultovali niti informisali o tome ta preduzimaju,
ili o promeni stavova kako su pregovori odmicali. To se odnosi i na amerikog
Predsednika Vilsona koji je nerado konsultovao svoje saveznike o uslovima primirja, o
razlikama po pitanju prioriteta za svaku vladu, o rastuoj napetosti u redovima nemake
Vrhovne komande i civilnih vlasti u Berlinu oko neophodnosti primirja, zaotravanje
stava javnog mnjenja u SAD i Velikoj Britaniji nakon to su Nemci torpedovali brod
Lenster, rastuim politikim tenzijama u Nemakoj, itd. Istorijski zapis nije sasvim
linearan (u ravnopravnoj su upotrebi priloke odredbe za vreme: potom i u
me uvremenu).
Drugo, na ovaj nain moe se ukazati na uzajamni uticaj razliitih drutvenih grupa
unutar pojedinih zemalja, susednih zemalja, saveza, suprotstavljenih snaga ili okupatora i
okupiranih. Na primer, tokom poslednja dva milenijuma evropske istorije brojni su
primeri regionalnih, kontinentalnih i interkontinentalnih imperija, okupacije teritorija,
pograninih sukoba, gra anskih ratova, pokoravanja manjina. Mnogi su istoriari
iscrtavali grafikone uticaja imperijalnih i osvajakih sila na narode i zemlje koje su oni
okupirali. Mnogi su istoriari, naroito iz zemalja koje su bivale kolonizovane ili
okupirane, pisali istorijske zapise iz perspektive naroda koji je bio poraen ili okupiran.
Sasvim je mali broj primera multilateralnih zapisa koji istrauju uticaj kolonizacije ili
okupacije na kolonizatora ili okupatora ili mnotva okolnosti i perspektiva unutar
okupiranih ili koloniziranih teritorija koji su uticali ili ograniavali raspoloive opcije
onih koji odluuju u okupatorskim ili kolonizatorskim zemljama.23
Tree, na ovaj nain mogu se bolje rasvetliti konfliktne situacije i pomoi nam da
razumemo kako do njih stalno dolazi, kako se ponavljaju i oblikuju uz pomo uzajamno
suprotstavljenih interpretacija u kojima svaka od strana unosi svoje motive i namere u
akcije koje sprovodi, a koje nisu samo ugra ene u pojedinane istorijske dokaze, ve i
predstavljaju izraz dugorono-uspostavljenih pretpostavki, uverenja, predrasuda i
stereotipova. Pojava mitova unutar konfliktnih situacija predstavlja jo jedan primer ovog
procesa, i u poglavlju pod nazivom Nastavne aktivnosti data je ilustracija ove pojave koja
se zasniva na anti-mitovima koji su se pojavili tokom Prvog svetskog rata a odnose se na
zlodela koja su poinile obe zaraene strane (na primer, aktivnosti naoruanih
dobrovoljaca {franc-tieurs} i prie o francuskim i belgijskim civilima kojima su odsecane
ruke).
etvrto, na ovaj nain moe se demonstrirati injenica da su u pojedinim istorijskim
situacijama perspektive nalaze u simbiozi. To je posebno znaajno prilikom izuavanja
istorijskih odnosa na relaciji veina-manjina, odnosa izme u razliitih manjinskih grupa,
izme u monih zemalja i njihovih manje monih suseda, saveznika i njihovih satelita.
Gita Steiner -Khamsi u ovom kontekstu posebno istie:

23

Detaljnije o argumentaciji u prilog slojevitom, multilateralnom pristupu izuavanju odnosa izme u

imperijalnih sila i njihovih kolonija vidi: Linda Colley: ta je imperijalna istorija danas?, u D. Cannadine,
(2002), op.cit. i Henk Wesseling, Me unarodna istorija, u P. Burke (1991), Nove perspective istorije,
Cambridge, Polity Press.

20

Oznaavanje manjina kao onih drugih-, koji su navodno kulturoloki i istorijski

tu inci, u mnogim sluajevima podupire stav veinske zajednice o sebi kao o
pripadnicima iste zajednice, pomae im da se oseaju kao kod kue.... Oseanje
pripadnosti toj kui esto se podstie identifikacijom onih grupa koje toj kui
navodno ne bi trebalo da pripadaju i ne bi trebalo da se oseaju kao kod kue u
dotinoj zemlji to se odnosi na imigrante i tradicionalne manjine.24
Tako e, brojni su primeri u istoriji koji ilustruju kako manja zemlja u takvim odnosima
zasniva svoju nacionalnu istoriju upravo na odnosu sa svojim monijim i dominantnim
susedom, a mone nacije piu svoju nacionalnu istoriju u kontekstu odnosa sa drugim
tako e monim dravama.
Ovo je moda preterano detaljna i sveobuhvatna studija o tome ta jeste a ta nije
multiperspektivnost za jedan prirunik ija je osnovna tema nastava istorije a ne njeno
pisanje. Me utim, pre nego to se pozabavimo radom u uionici, neophodno je
razumevanje razloga zbog kojih je vano imati pristup razliitim istorijskim izvorima i
perspektivama to moe biti od prvorazrednog znaaja, ali samo po sebi ne predstavlja
garanciju da e se time obezbediti multiperspektivnost. Vano je tako e razumeti zbog
ega multiperspektivnost zahteva analitian pristup nainima uzajamnog delovanja
razliitih perspektiva i sagledavanja svake od njih kao dela jedne ire slike: sloenije ali
zato zaokruenije slike.
Tako e je vano uvaiti injenicu da postoje odre eni praktini problemi koji mogu biti
ograniavajui faktor u primeni multiperspektivnosti u uionici.
Mogue prepreke u primeni multiperspektivnosti u nastavi
istorije
Odmah na poetku potrebno je ukazati da postoji odre eni broj praktinih problema koji
predstavljaju ograniavajui faktor kada je u pitanju mogunost primene
multiperspektivnosti u kolskoj nastavi istorije. Oni se prevashodno odnose na
raspoloivo vreme, prostor, trokove, obim i stepen fleksibilnosti unutar nastavnog plana
i programa.
Sa aspekta nastavnika Istorije, problemi su uglavnom dvojake prirode i odnose se na
raspoloivo vreme i fleksibilnost nastavnog plana i programa. Iskoristiti u punoj meri
princip multiperspektivnosti u nastavi i obezbediti svim uenicima mogunost analize i
kontekstualizacije, zahteva puno vremena. Istinski pluralni pristup nacionalnoj istoriji je
sloen zadatak u uslovima kada je nastavni plan i program Istorije bogat po svom
sadraju, a od nastavnika se zahteva da obrade brojne teme za relativno kratko vreme.
Multiperspektivnost zahteva takvu strukturu nastavnog plana i programa koja doputa
odre enu fleksibilnost. U zemljama koje su po svom sastavu multietnike, vienacionalne
ili multikulturne, mogue je osigurati vie sadraja koji bi se odnosili na drutvene grupe
24

Gita Steiner-Khamsi, Istorija, demokratske vrednosti i tolerancija u Evropi: iskustva zemalja

demokratske tranzicije, Simpozijum Saveta Evrope, Sofija, oktobar 1994.

21

i manjine koje su ili marginalizovane ili izostavljene u nacionalnoj istoriji, to se naroito

moe postii takvom strukturom nastavnog plana i programa koji sadri obaveznu
nacionalnu istoriju i nastavne jedinice po izboru o razliitim manjinskim grupama.
Ovakav pristup posebno moe imati opravdanja u sluaju postojanja vee koncentracije
manjinske zajednice na odre enoj teritoriji, o emu se na primer vie godina vodila
diskusija u Ruskoj Federaciji.25
Iako fleksibilnija struktura nastavnog plana i programa dozvoljava mogunost
ugra ivanja istorijskih sadraja vezanih za ene, istoriju odozdo ili istoriju svakodnevnog
ivota, takav pristup ne mora automatski da obezbedi i ostvarivanje cilja od sutinskog
znaaja za multiperspektivnost: to jest uspostavljanje uzajamnih odnosa izme u
pomenutih razliitih grupa i njihovih uzajamno razliitih perspektiva i istorijskih
iskustava.
Me utim, u veini preoptereenih nastavnih sadraja iz Istorije, potrebno je nai prostora
za jedan ili dva primera (studije sluaja) tokom svake kolske godine, koji bi pomogli
uenicima da se bolje upoznaju sa metodima korienja vie istorijskih izvora,
interpretacijama istorijskih doga aja i razliitim stanovitima, kako bi bili u mogunosti
to potpunije rekonstruisati odre ena zbivanja ili istorijski proces. U okviru preostalog
vremena mogu se ukljuiti odre eni elementi multiperspektivnosti manjeg obima ili
kraeg trajanja. Naposletku, cilj da se uenicima pomogne da naue analizirati i
interpretirati razliite i uzajamno suprotstavljene perspektive, a ne samo da im se uvek
servira to kompletnija slika istorijskog doga aja.
Sa aspekta udbenika Istorije, obim sadraja multiperspektivnosti je esto ogranien
raspoloivim prostorom i njegovim trokovima. Svaka tema koja se obra uje sa aspekta
multiperspektivnosti zahteva mnogo vie stranica u knjizi nego kada je u pitanju
konvencionalni pristup. Ovo predstavlja stvarni problem kada je udbenik struktuiran
hronoloki. Lake je ukoliko on predstavlja nastavno sredstvo ili pomonu literaturu o
odre enoj temi. Svaki autor udbenika koji je istinski pokuao uneti multiperspektivnost
pri obradi odre ene teme vrlo dobro zna da je to veoma sloen i mukotrpan zadatak.
Preovla ujua praksa pri pisanju udbenika tako e predstavlja ograniavajui faktor, to
jest izvodi iz originalnih istorijskih izvora su po pravilu veoma kratki. Jo uvek se smatra
neuobiajenim da autor obezbedi vie kontekstualnih informacija o svakom odabranom
istorijskom izvoru. Uenici mogu biti zamoljeni da saine uporednu analizu istorijskih
nalaza iz razliitih izvora, iako je u pojedinim evropskim zemljama dizajn udbenika
takav da od uenika zahteva samo da evidentiraju informacije iz odre enih izvora, ali ne i
da ih analiziraju da bi stekli uvid u perspektivu ili interpretaciju doga aja. Suvie esto se
u udbenicima pribegava pristupu tipa A-F, koji od uenika trai donoenje vrlo
raznovrsnih sudova i uoptavanja zasnovanih na vrlo malom broju istorijskih dokaza
(obino su sudovi i uoptavanja izneti u udbeniku ve svakako zasnovani na poznavanju
datih istoriografskih podataka samog autora). Ilustrativni sadraji su stoga suptilno
prebaeni u deo o vrstim istorijskim dokazima. Jo uvek su retki sluajevi ukljuivanja
25

Vidi: R. Stradling (1999), Nova inicijativa Generalnog sekretara-reforma nastave istorije i priprema
novih udbenika Istorije, Savet Evrope, Strazbur, Poglavlje 2.

22

komparativnog izvornog materijala bilo da je od nekog drugog autora, iz neke druge

zemlje, ili pak pisanog u istorijski nekom drugom vremenu koji bi imali za cilj da se
uenici upoznaju sa osnovama istoriografske analize.
Poslednje praktino ogranienje lei u obradi tema koje imaju regionalnu, evropsku ili
globalnu dimenziju, pri emu irina multiperspektivnosti tako e moe biti ograniena
nastavnikovim i uenikovim znanjem stranih jezika. Ogromna koliina istorijske gra e,
naroito istorije 19. i 20. veka, sada dostupna preko Interneta, sadri iroki dijapazon
perspektiva, kako nezvaninih tako i zvaninih, objavljenih istovremeno ili uz odre enu
vremensku distancu. Pored primarnih istorijskih dokumenata objavljenih u izvornom
obliku ili obr enih, na Internetu je tako e mogue nai itav niz razliitih perspektiva i
gledita brojnih istoriara. Me utim, veliki broj ovih sajtova su amerikog porekla,odabir
materijala odraava amerike interese i uverenja a korisnik mora poznavati engleski
jezik. Ipak se situacija postepeno poboljava. Sve je vei broj istorijskih sajtova naroito
u Evropi koji se objavljuju na vie jezika, a neki od njih omoguuju i prevod uz pomo
pretraivaa kao to je Alta Vista.
Pored navedenih praktinih problema, multiperspektivnost moe izazvati i potencijalne
probleme kod uenika. Ve smo pomenuli da je neophodna njihova empatija. Kasnih
1990-tih sprovedeno je jedno veliko me unarodno istraivanje o stavovima mladih ljudi o
nastavi istorije u Evropi.26 Od ispitanika se u jednom pitanju trailo da se identifikuju sa
mladom osobom koja ivi u 15.veku a prisiljena je da se eni/udaje sa osobom koja nije
njen/njegov izabranik. Zamoljeni su da odgovore ta bi uinili da su iveli u tom vremenu
a ponu eno im je est mogunosti:

Odbiti, jer je nehumano, nemoralno i nezakonito prisiljavati nekoga da se eni/udaje

bez ljubavi

Posluati, jer je dobar posao vaniji za porodicu nego strasna ljubav izme u mua i
ene

Pobei u manastir jer je religijski ivot vredniji od svetovnog

Pristati jer skoro se svi mladi ljudi venavaju onako kako otac odlui

Pruiti otpor jer prirodno je pravo svakog pojedinca da se vena iz ljubavi

Posluati jer je pobuna protiv volje roditelja pobuna protiv bojeg zakona

Iako je bilo izrazitih razlika po zemljama ukljuenim u istraivanje, veina mladih

ispitanika smatrala je vrlo tekim da rekonstruie, uvai ili prihvati razloge poslunosti
koji bi bili uobiajeni za 15. vek (tradicija, paternalistiki odnos zasnovan na tradiciji,

26

M.Angvik I B. von Borries, (1997): Komparativno evropsko istraivanje o istorijskoj svesti i politikim
stavovima mladih, Hamburg, Kerber Stiftung.

23

religijskoj poslunosti, ili na ekonomskoj raunici). Umesto toga opredelili su se za svoja

moderna shvatanja, neposlunost i otpor u ime ljubavi i prirodnih prava.
Jedno od tumaenja rezultata ovog istraivanja koje su favorizovali pojedini lanovi tima
naunika, bilo je da najvei broj studenata nije u stanju da se poistoveti sa drugom
osobom iz prolosti niti da razmilja na nain kako se u prolosti razmiljalo.
Ovaj zakljuak zvui pesimistiki. Andreas Korber se naprimer, radei na Kolbergovoj
kognitivnoj razvojnoj teoriji, pita da li je srednjokolcima teko da se identifikuju (u vidu
istorijske empatije) zato to se nalaze na sredini razvojnog puta svoje moralnosti i nisu u
stanju niti ele da se uz pomo kognitivnog procesa odvoje od sopstvene moralnosti.27
Neto vie optimizma nudi zakljuak do kojeg su doli pojedini analitiari. Naime ne
iznena uje ovaj odgovor mnogih mladih ljudi jer je pitanje postavljeno van konteksta. Da
bi se iskazala empatija u njihovim odgovorima, trebalo bi da su nedavno dublje
prouavali istoriju 15. veka, da su stekli uvid u srednjevekovni mentalitet ili da su im
predoene neke osnovne kontekstualne informacije o oekivanjima ljudi tog vremena.28
Bez neophodne kontekstualne informacije ne iznena uje toliki broj studenata koji nemaju
razumevanja za anahrono razmiljanje, niti mogu da projektuju u prolosti svoju modernu
moralnost, iskustva, stavove, predrasude, oseanja ili stereotipove.
Bilo ovo problematini ili ne, i optimisti i pesimisti se slau u uverenju da empatija (i
uzrono-posledino miljenje) moe biti neprihvatljiva za adolescente, ali je isto tako
jasno da dok uimo istoriju mi pokuavamo da rekonstruiemo oseanja i iskustva ljudi
koji su iveli u prolosti i da pri tome esto moramo pokuati i da odbacimo naa
savremena gledita i perspektive. Empatija nije samo opcija, ve nastavnici Istorije
moraju nalaziti naine da pomognu uenicima u ovladavanju ove vetine, o emu e
kasnije u tekstu biti vie rei.29
Drugi problem kod primene multiperspektivnosti koji stoji pred uenicima, naroito kod
mla ih srednjokolaca kao i onih koji su manje uspeni, lei u injenici da kod njih moe
dovesti do odre ene frustriranosti ili ak skepse u odnosu na istraivanje o odre enom
istorijskom doga aju. Ovo zaista moe predstavljati potencijalni problem u nastavi koja
se zasniva na istorijskim izvorima i uenju uopte. Naroito kada pojedini uenici uvide
27

Andreas Korber, Mogu li se nai aci postovetiti sa nekim drugim?, u knjizi Joke van der Leeuw-Roord
(1998), Stanje nastave istorije u Evropi, Hamburg, Korber Stiftung, str. 123-138.
28
Tony McAleavy, komentar na rad Andreasa Korbera, u knjizi Joke van der Leeuw-Roord, (1998), op.cit.
str 139-142.
29
Slina debata vo ena je me u nastavnicima Istorije o uzrono-posledinom zakljuivanju. Neki smatraju
da je u pitanju vetina koja je u nesaglasnosti sa intuicijom kod mnogih adolescenata. Njihova intuicija im
govori da je kauzalni faktor koji najvie utie na poetak nekog doga aja ili procesa (atentat na nadvojvodu
Franca Ferdinanda i suprugu Sofiju u Sarajevu 28 juna 1914) od sutinskog znaaja. Ovo se na neki nain
uklapa u njihovu percepciju o uzrono posledinim vezama u svakodnevnom ivotu. Drugi pak smatraju da
student mora nauiti da sortira(organizuje) informacije u vezi sa moguom uzrono posledinom vezom
kao i faktore koji na nju utiu (pojedinani in, politiki faktori, ekonomski faktori, inioci vezani za
drutvene, kulturoloke ili religijske razlike itd), i tek potom procenjivati vanost argumenata i dati im
prioritet u odnosu na ostale kao mogui uzrok stvari. Vidi vie o ovome: Lee, P., Ashby R I Dickinson A.
(1996), Razvoj razumevanja istorije kod dece., u knjizi M. Hughes, (ed) Napredak u uenju, Cleveden,
Multilingual Matters.

24

da su ovi dokazi uzajamno kontradiktorni, odnosno da ne postoji samo jedna i tana

verzija doga aja, ili ukoliko isti istorijski dokaz ima vie tumaenja u zavisnosti od
istoriara koji o tome piu. Isto se deava i u sluaju prividno jasnog i nedvosmislenog
stava koji ipak moe imati razliito znaenje za razliite ljude u zavisnosti od njihovog
gledita, situacije, ili ukoliko odabir razliitih istorijskih dokaza o istom doga aju moe
biti jednako relevantan i valjan.
Uenici koji stalno trae pouzdanost podataka u svakom kolskom predmetu i za koje
uenje predstavlja sticanje pretpostavljene koliine znanja koja se ocenjuje imae
potekoe prilikom primene ovakvog pristupa u nastavi i uenju. Ove potekoe mogu se
pojaviti i u sluaju kada nastavnik tek poinje sa primenom novog pristupa nastavi
istorije, odnosno naputa postupak puke transmisije znanja.
Nadalje, novi problem moe se pojaviti kod uenika prilikom izuavanja uzajamnog
odnosa izme u razliitih perspektiva: njihove povezanosti, interakcije i me uzavisnosti.
To vai i za uenike koji su naueni kako da analiziraju i interpretiraju istorijske izvore i
prosu uju o njihovoj pouzdanosti, poreklu i relevantnosti za razumevanje odre enog
istorijskog doga aja ili procesa. Me utim, razumevanje istorije zahteva od njih i korak
vie, to jest da uvide na koji se nain uzajamno uklapaju razliiti istorijski dokazi koje oni
izuavaju. Drugim reima, proces konstruisanja istorijske prie nametanjem odre ene
strukture istorijskoj gra i. U primeni tradicionalne metode transmisije znanja u nastavi
istorije, status istorijskog dokaza je unapred pretpostavljen, a strukturu obezbe uje sam
nastavnik odnosno udbenik. U novom pristupu nastavi istorije zasnovanom na
istorijskom izvoru, uenik ui da procenjuje vanost svakog izvora i potom razmilja o
konstruisanju istorijske prie o doga aju (iako u praksi veina udbenika sadri gotovu
konstrukciju doga aja).
Me utim, multiperspektivnost namee i dodatne komplikacije. to je vie slojevitosti i
perspektiva koje se unose u opis istorijskog doga aja, sve je sloenije i komplikovanije
za uenika da samostalno rasu uje ili donosi zakljuke, naroito kada su u pitanju
divergentne i uzajamno suprotstavljene perspektive, interpretacije i zakljuci. To postaje
jo i sloenije ukoliko pokuaju da razmrse sve niti uzajamnosti delovanja razliitih
perspektiva. Nastavnik bi trebalo da na e nain kako da ovu uzajamnu povezanost i
me uzavisnost uini vidljivom i manje apstraktnom za uenike, tako to e im naprimer
pomoi da sami saine multilateralni vremenski tok stvari i priu o istorijskom doga aju
(upotrebom obe vrste vremenskih priloga: u me uvremenu i potom), ili e posebnu panju
posvetiti promenama u uzajamnoj percepciji kod ljudi tokom odre enog istorijskog
doga aja, naprimer uz pomo saoptenja objavljenih u tampi, propagandnom materijalu,
crteima itd.
Mogunosti razreavanja razliitih potekoa, naroito u ovladavanju znanjem koje se
odnosi na multiperspektivnost, zavise od ukupnog odnosa nastavnika prema istoriji i
naina na koji obavljaju nastavu.

25

Postavljanje temelja za multiperspektivnost u nastavi

Multiperspektivnost u nastavi istorije ne pretpostavlja automatski potrebu da uenici
imaju iskustvo u analizi istorijskih izvora, tumaenju istorijskih dokaza i sintetisanju
informacija da bi bili u stanju da konstruiu sopstvenu sliku o istorijskom doga aju. Ona
samo moe da pomogne.
Uenicima e biti mnogo lake da upore uju perspektive iz razliitih istorijskih izvora
ukoliko su naueni da primenjuju okvir analitikih pitanja u odnosu na svaki izvor, bez
obzira da li se radi o dokumentarnom filmu, vizuelnom ili audio-vizuelnom materijalu. U
jednoj publikaciji autor naglaava raliite naine da se pomogne uenicima kako da naue
da analiziraju razliite vrste istorijskih dokumenata.30 Od sutinskog znaaja za ovakav
pristup jesu pitanja koja se mogu grupisati u okviru pet osnovnih grupa, odnosno delova
analitikog procesa:
Deskripcija: Kakva je vrsta istorijskog dokumenta u pitanju? Ko je njegov autor?
Koja je njegova uloga u doga ajima (uesnik, svedok, izveta, komentator,
zvanino lice, itd)? Kada je dokument nastao? Koliko vremena je proteklo od
doga aja do nastanka dokumenta? Zna li se kome je namenjen? Zna li se njegova
svrha? Koje informacije sadri o odre enom istorijskom doga aju ili procesu?
Interpretacija: Ukoliko ne znamo ko je autor dokumenta, moe li se ita
zakljuiti njemu-njoj (uee u doga aju, blizina mestu doga aja, stav, veze,
uloga, itd.)? Postoje li naznake o tome kako je autor doao do informacija? Ima li
naznaka o pouzdanosti informacija? Mogu li se identifikovati neoborive injenice,
struno miljenje ili lino miljenje? Moe li se ustanoviti perspektiva gledanja na
istorijski doga aj izvora informacije (naprimer podrka odre enoj opciji,
predrasude u odnosu na suprotnu stranu, itd.)? Nudi li autor bilo kakve zakljuke?
Da li su oni potkrepljeni dokazima ili stavom?
Povezanost sa prethodnim znanjem: Da li informacije sadrane u istorijskom
izvoru predstavljaju potvrdu ili su kontradiktorne sa informacijama koje potiu iz
drugog izvora?
Uoavanje praznina u istorijskom dokumentu: Nedostaju li imena, datumi ili
druge injenice koje mogu pomoi da se odgovori na gore omenuta pitanja?
Utvr ivanje izvora dodatnih informacija: Gde se mogu proveriti informacije
koje sadri istorijski izvor ili tumaenje autora dokumenta?

30

Robert Stradling (2000), Nastava istorije Evrope 20. veka, posebno poglavlja 8, 10, 15, 16 I 17.

26

Me utim, iako pristup nastavi istorije na osnovu istorijskog izvora stavlja istorijski metod
i istraivanje doga aja u sam centar nastave, brojni su potencijalni rizici u vezi sa tim (od
kojih svi mogu negativno uticati na pristup koji se bazira na multiperspektivnosti) to
podrazumeva potrebu njihovog efikasnog otklanjanja.
Na prvom mestu, proces utvr ivanja potkrepljivih informacija i opisa onoga to nam
izvor kazuje ili pokazuje moe biti mnogo laki za razumevanje nego proces koji je
potreban za utvr ivanje interpretacije doga aja, njegovog povezivanja sa drugim
doga ajima ili izvlaenja zakljuaka o puzdanosti izvora. Nekim uenicima potrebna je
pomo u razjanjavanju i primeni ovih analitikih distinkcija. Nastavnici Istorije imaju na
raspolaganju brojne strategije u ovladavanju ovim pristupom.
Jedno od reenja je formiranje tabele, kako je to prikazano u Primeru C uz pomo koje
se moe utvrditi distinkcija izme u onoga to im izvor saoptava, sugerie (na osnovu
zakljuivanja) i onoga to izvor ne pominje. 31 Kada se jedanput naviknu na ovakav
pristup, sami kasnije mogu nastaviti sa preciznijom analizom koja im, na primer, moe
pomoi da upore uju i kontrastiraju razliite izvore, ukljuujui i one koji sadre istu
vrstu isrotijskih dokumenata, kako bi se dolo do razliitih tumaenja i zakljuaka.
Primer C
Sadraj istorijskog izvora

Ovaj izvor mi kazuje

Izvor sugerie

Izvor ne pominje

Druga mogua strategija je da uenici oznaavaju injenice, opisne elemente i zakljuke

koristei raznobojne olovke ili ih podvlaei.

31

Zasnovano na metodolokom pristupu C. Riley (1999), Razumevanje istorijskih dokaza, periodino

znanje i razvoj pismenosti, Nastava istorije, 99, i T. Woltshire, (2000), Kazivanje i sugerisanje u Conwy
Valley, u knjizi Nastava istorije, vol. 100.

27

Dodatna pomo u tome je izrada tabelarnog prikaza analitikog procesa (kao to je to

uinjeno u Primeru D). Re je ponovo o strategiji koja prevashodno ima za cilj
upoznavanje uenika sa analizom zasnovanom na istorijskom izvoru, koja se vremenom i
u zavisnosti od napredovanja uenika moe kasnije izostavljati.
Primer D: Tabelarna analiza istorijskog izvora
Autor izvora A je ________________, ameriki diplomata u Moskvi 1946. Napisao ivetaj o
_________________.
Kome je izvetaj poslat __________________________.
On objanjava da je cilj Sovjetske vlade bio da ____________________________.
Sugerie da su mogui razlozi koji stoje iza takve odluke sledei _________________.
Preporuuje da bi vlada SAD trebalo da____________________________________.

Sledei potencijalni rizik pri ekstenzivnoj upotrebi uenja na osnovu istorijskog izvora,
kako su to neki nastavnici ve ustanovili, je da neki uenici, naroito oni slabijeg
interesovanja za istoriju, doivljavaju ovaj proces kao zadatak ili kao kraj obaveze, a ne
kao sredstvo koje vodi osnovnom cilju, to jest razumevanju istorije. Tako naprimer, neki
uenici usvoje odre eni pseudo-pristup prilikom uenja na ovaj nain i analizi istorijskih
izvora pri emu koriste tehnike izraze (dokazi, pristrasnost, primarni i sekundarni izvor,
itd.), ali sa ogranienim razumevanjem stvari. Sledstveno tome, ne smatraju izvor
korinsim ili valjanim ukoliko postoje odre ene pretpostavke o tome da postoji odre ena
pristrasnost, ve automatski pretpostavljaju da je primarni izvor bolji jer je nastao u
vreme kada se doga aj i desio. U takvim sluajevima verovatno je bolje obeshrabriti
upotrebu termina kao to su pristrasnost i pribei pojmovima kao to su motivi, ciljevi,
namere, stavovi i perspektive.
Tree, neki su nastavnici zapazili da uenici koji imaju odre enog iskustva u analizi
istorijskog izvora, smatraju da je tee kada je potrebno uspostavljati vezu izme u
pojedinanih informacija koje su dobili iz razliitih izvora i postaviti ih u odre enu
relaciju sa njihovim steenim znanjem sve sa ciljem izrade jedne koherentne
rekonstrukcije istorijskog doga aja. Prema reima jednog od lanova istraivakog tima,
postoji jedan stvarni rizik prilikom primene novog pristupa nastavi istorije, to jest da
uenici bivaju naueni da do u do informacije da bi odgovorili na pitanja koja jo nisu ni
nauili da postave.32 To znai da im je u samom startu potrebna pomo u organizaciji i
struktuiranju njihovih pitanja.

32

D. Shemilt, (1987), Predstave adolescenata o istorijskim dokazima i metodologiji u nastavi istorije, u

knjizi C. Portal (ed.), Nastavni plan i program Istorije za nastavnike, Lewes, Falmer Press.

28

Ovo je posebno vano u dva sluaja:

Kada je uenicima potrebna pomo u uspostavljanju veze izme u teme koju obra uju
i specifinih istorijskih dokaza koje izuavaju,

Kada izvori koje koriste sadre uzajamno suprotstavljena gledita i tumaenja

doga aja.

Ukoliko je u pitanju prvi sluaj, uenicima se moe pomoi ukoliko se podstiu na

korienje tematskih mrea i dijagrama, ili ukoliko im se obezbedi pregledna tabela uz
pomo koje mogu raspoznavati teme na osnovu pitanja (i-ili, da li?) i na osnovu toga
sami utvrde da li dotini dokaz potvr uje navedeni iskaz o prolom doga aju. Ovo je od
koristi i zbog toga to mogu uvideti na koji nain se odre ena informacija pretvara u
istorijski dokaz. Veba sortiranja kartica tako e moe biti od koristi, jer se na njima
ispisuju razliite informacije o istorijskim dokazima i omoguuju uenicima da istrauju
naine njihovog uklapanja i povezivanja u cilju formiranja odre enog iskaza ili
koherentnog izvetaja o istorijskom doga aju. Kada tema dobije svoju narativnu formu,
uenicima se moe pomoi tako da povezuju vremenski paralelna zbivanja u vidu vebe
opisa (scenarija) doga aja. Na primer, mogu se podsticati da razmiljaju u terminima
jednog mogueg scenarija za televizijsku ili filmsku priu zasnovanu na odre enom
istorijskom doga aju. Ovo je korisno (kao u sluaju vremenskih paralelnih zbivanja) ne
samo zbog razumevanja redosleda zbivanja, ve i zbog mogunosti da steknu uvid u
delovanje kljunih aktera, njihovu uzajamnu povezanost i reakciju na zbivanja oko njih.
Postoji tako e nekoliko strategija koje slue za pripremu uenika kada se po prvi put
susreu sa mogunou da istorijski dokazi budu u uzajamnoj kontradikciji ili kada uoe
uzajamno suprotstavljene perspektive. Jedna od mogunosti je primena metode (dobor
poznate u nastavi) savremenog ili istorijskog sdskog sluaja ili su enja (iz nekog filma ili
TV drame), pri emu oni tada mogu uvideti kako:

Oevici imaju razliite funkcije (oevidac-svedok, svedoci koji svedoe u korist

optuenih, svedoci-eksperti, svedoci optube i odbrane)

Izjave oevidaca mogu biti uzajamno kontradiktorne

Dokazi mogu biti u suprotnosti (ili u saglasnosti) sa iskazima drugih oevidaca

Odbrana i optuba selektivno koriste dokaze ili koriste istu vrstu dokaza za
konstruisanje suprotstavljenih argumenata,

Sud reaguje na uzajamno suprotstavljene dokaze i na njima zasnovane argumente

Druga mogunost da se otpone sa metodom multiperspektivnosti je da nakon to

sasluaju usmeno izlaganje ili svedoenje da ga pristupe njegovoj detaljnoj analizi. To je
mogunost da iz prve ruke steknu iskustvo o tome kako ljudsko seanje utie na usmeno

29

iznoenje svedoanstva i kako ljudi koji govore o istom doga aju mogu da ga na
drugaiji nain opiu i interpretiraju.
Jednom kada se uenici upoznaju sa ovim pristupom i razviju neophodne vetine u
savladavanju gradiva istorije na bazi izuavanja istorijskog izvora, kada ih primenjuju u
razumevanju sve sloenijih istorijskih doga aja i procesa, vremenom stiu
samopouzdanje i sve efikasnije koriste multiperspektivnost u kombinovanu razliitih
istorijskih izvora, kontrastiranju interperetacija i kompariranju zapisa o istorijskim
doga ajima. Poslednje poglavlje u ovom Priruniku posveeno je razliitim nastavnim
aktivnostima koje uvode multiperspektivnost kao princip rada.

Nastavne aktivnosti
U relativno skromnom Priruniku kakav je ovaj, mogue je prikazati samo ogranieni
broj primera nastavnih aktivnosti i nastavnih metoda koje pomau uenicima u procesu
razumevanja multiperspektivnosti u odnosu na istorijske doga aje i procese. Zbog ve
ranije navedenih razloga, i zbog toga to sam uveren da multiperspektivnost u nastavi i
uenju istorije znai mnogo vie od samo dobre nastave Istorije, jo uvek ne postoji
korpus pozitivne prakse, koja se moe identifikovati i ugraditi u prvi ovakav Prirunik za
nastavnike Istorije. Upravo zato, preostali deo Prirunika moe se posmatrati vie kao
podsticaj diskusiji i debati o ovoj problematici, a ne kao predloak nastavnih aktivnosti u
uionici.
Praktinost u pristupu
Budui da postoje brojna ogranienja za nastavnike vezanih uglavnom za mogunosti
uestalog i sadrajnog rada na primeni pristupa multiperspektivnosti u odnosu na
istorijske doga eje i procese, mnogo je razloga u prilog potrebi prilago avanja datim
okolnostima.
Mnogo je nastavnika Istorije irom sveta verovatno imalo prilike da promptno odgovara
na uenika pitanja vezana za doga aje nakon 11. septembra 2001. Ne samo to su trebali
znati odgovor kako je tako neto moglo da se desi, ve i da obrazlau razloge i motive
koji stoje iza ovog ina koji je podrazumevao kidnapovanje aviona i njihovo zarivanje u
Svetski trgovinski centar i Pentagon. Ovo su trenuci kada se pojedini nastavnici Istorije
opredele da iza u iz okvira standardne nastave hronolokih istorijskih zbivanja da
pokuaju da uspostave vezu u prostoru i vremenu i ukau svojim uenicima na doga aje i
procese u istoriji koji su prethodno u nastavi obra ivani a koji su doprineli da se tako
neto desi. Ovako neto teko je izvesti bez uvaavanja principa multiperspektivnosti.
Televizijski prikazi, reakcije javnosti, pokuaji komentatora da razlono opiu doga aj
zapravo sadre brojne istorijske reference o uzajamnim odnosima izme u Zapada i
Bliskog istoka karakteristinih za nedavnu ali i davnu prolost. U jezikom smislu tako e
objavljeni izvetaji obilovali su istorijskim referencama. Tako naprimer, ubrzo nakon
doga aja, Predsednik Bu je u svom govoru upotrebio frazu krstaki rat protiv terorizma,
30

to je nakon intervencije pojedinih savetnika i diplomata iz drugih zemalja izmenjeno u:

rat protiv terorizma.Pojam krstaki rat ili pohod smatrao se neprimerenim, ali i u
politikom i diplomatskom smislu ne ba mudrim. Me utim to je mogla biti mogunost
da se na asu Istorije prodiskutuje ovaj termin upotrebljen u datom kontekstu i objasni
njegova mogua konotacija. To je tako e mogunost da se bolje sagleda znaenje ovog
termina u nekom drugom istorijskom kontekstu.
Na primer, u modernoj istoriji pojam krstaki rat (pohod) koristili su u propagandne
svrhe sve zaraene strane tokom Prvog i Drugog svetskog rata. Britanski Premijer je Prvi
svetski rat opisao kao veliki krstaki pohod, a General Ajzenhauer je svoje Memoare iz
Drugog svetskog rata nazvao Ratni pohodi u Evropi. Isto tako, pojam je bio u irokoj
upotrebi u kontekstu kampanje Velike Britanije u Palestini i Siriji od 1917-18. godine
tokom koje su Turske vojne snage bile izbaene iz gradova Jerusalim i Damask.
Falangisti u paniji koristili su pojam krstaki pohod ili sveti rat u borbi protiv
Republikanskih vlasti tokom 1936., a pojedini pripadnici pro-Republikanskih brigada
tako e su nazivali svoju borbu krstakim pohodom protiv faizma. Libijski vo a,
Pukovnik Gadafi je 1980-tih pozivao na sveti rat ili dihad protiv amerikih krstaa. U
sasvim bliskoj prolosti, tokom Zalivskog rata 1991., ameriki vojni stratezi su pozivali
na moralni krstaki pohod protiv Sadama Huseina, koji se pak sa svoje strane otvoreno
identifikovao sa Saladinom modernog vremena koji bi ih isterao sa Bliskog isoka.
Postoje i drugi istorijski termini koji tako e mogu generisati ovakvu vrstu konotacija i
mogli bi se izuavati iz razliitih uglova kadgod se poveu sa savremenim zbivanjima ili
problemima. Sluaj masovnih ubistava u Ruandi i slini sluajevi u svetu, naveli su
pojedine posmatrae na upotrebu pojma holokaust, a neki, kao to je Profesor Lipstadt,
smatrali su da holokaust ili shoah predstavlja ima sasvim posebno univerzalno
znaenje.33 U tom smislu, pojmovi poput genocid i dijaspora tako e podstiu na potrebu
uvo enja multiperspektivnosti kako bi se pomoglo uenicima da ih koriste u razliitim
kontekstima. U svakom sluaju, radi se o terminima koje odre ena grupacija koristi da bi
definisala nain na koji je tretira druga drutvena grupa ili vie njih, koje obino negiraju
valjanost takvog terminolokog odre enja pri opisu datih doga anja. Kao to je ve
reeno, vana dimenzija kod svake primene multiperspektivnosti jeste znaenje termina i
nain njihove upotrebe u odre enim istorijskim kontekstima.
Obeleavanje godinjica i vekovnih jubileja, kao i javne sveanosti, tako e predstavljaju
ad hoc priliku za primenu multiperspektivnosti u vezi sa istorijskim zbivanjima ili
procesima. Obeleavanje dva veka Amerike revolucije, a potom i Francuske revolucije
pruaju mogunost za ovakvu vrstu analize. To su jubileji od globalnog znaaja i prilika
da mnogi ljudi, ne samo Amerikanci ili Francuzi, sagledaju njihov dugoroni istorijski
znaaj ne samo po gra ane ovih zemalja ve i za svet. Ovakvi jubileji pruaju odlinu
mogunost uenicima za izradu istoriografske analize, naprimer o tome kako istoriari
nakon 50, 100, 150 ili 200 godina od nekog doga aja ocenjuju njegov istorijski znaaj.
Veina zemalja, brojne etnike i kulturne manjine obeleavaju doga aje iz svoje prolosti
koji su njima od istorijskog znaaja. Primer E sadri ilustraciju doga aja odabranog iz
33

D. Lipstadt (1993), Poricanje Holokausta: sve izraeniji napadi na istinu i seanje , Free Press.

31

storije Irske od posebnog znaaja za samog autora Prirunika, koji je polu-Irac i studirao
na poslediplomskim studijama istoriju Irske.
Trei pogodan nain primene metode multiperspektivnosti moe se potraiti u starim
udbenicima koji su izali iz kolske upotrebe. Ima nastavnika koji uz malo sree mogu
da ih na u u kolskoj biblioteci ili u dokumentaciji u okviru svoje line biblioteke. Drugi
pak mogu doi do takvih primeraka u gradskim ili univerzitetskim bibliotekama. Ukoliko
ih ni tamo ne na u, mogu se direktno obratiti Institutu Georg Eckert. Uporedna analiza
doga aja iz nacionalne ili me unarodne istorije data u modernom udbeniku ili
udbenicima objavljenim u razliitim periodima 20. veka predstavlja dobru startnu
poziciju za uvo enje uenika u istoriografsku analizu. Mogunosti za analizu
multiperspektivnosti su ak i vee ukoliko je mogue uspostaviti razmenu sa kolegama iz
susednih zemalja. U tom sluaju mogue je vriti upore enja sa vremenskog i prostornog
aspekta.
Primer E: Ustanak u Irskoj 1789 godine
Jedna od posledica Francuske revolucije je i radikalizacija drutvenih pokreta u Irskoj, kao to je to bio
sluaj sa Drutvom ujedinjenih Iraca, koje je svoje lanove regrutovalo iz redova Prezbiterijanske zajednice
u Belfastu i zajednice Protestanata i Katolika u Dablinu. Njihov vo a, Wolfe Tone (1763-1798), protestant iz
Dablina, u elji da se okona britanska dominacija u zemlji, otputovao je u Pariz da osigura podrku
Direktorata u Francuskoj uz iju pomo je trebalo da se organizuje ustanak u Irskoj. Me utim, brod sa prvom
ekspedicijom koji je krenuo u Irsku nastradao je u oluji nedaleko od irske obale decembra1796. Jedna
druga, manja ekspedicija u ijem sastavu je bilo samo oko 1000 naoruanih ljudi pod komandom Generala
Humberta, iskrcala se na severo-zapadnoj obali Irske avgusta 1798. Humbert se nadao da e ga tamo
saekati dobro organizovana irska vojska. U stvari, jedva da ga je saekalo isto toliko irskih dobrovoljaca.
Za manje od mesec dana biva poraen od strane jakih britanskih vojnih snaga. Neto kasnije, Wolfe Tone je
uhapen u francuskoj uniformi i izvrio samoubistvo ekajui pogubljenje u zatvoru. Ovaj ustanak i
francuska invazija doveli su do usvajanja Zakona o Uniji 1800., po osnovu kojeg je Irska postala sastavni
deo britanske drave i tako promenila naziv u Ujedinjeno kraljevstvo Velike Britanije i Irske.
Doga aji iz 1798 ostali su u istorijskom seanju me u irskim nacionalistima koji ih slave i posle 100 godina,
a to isto ini i Republika Irska 1998. godine. Irski pisac, Colm Toibin, i istoriar Diarmaid Ferriter (Glad u
Irskoj, Dokumentarni film, London, Profile Books (2001), str. 41), belee kako su doga aji iz 1798 bili
interpretirani na razliite naine prilikom dva obeleavanja njihove godinjice:
Jedna od neobinosti istorije Irske je nain na koji doga aji ostaju iroko otvoreni za interpretaciju. Na
primer, 1898 prilikom obeleavanja jubileja, Irski nacionalisti su smatrali 1798 kao godinu Katolikog
nacionalnog ustanka pod vo stvom svetenika uperenog protiv Engleza. Potom, 1998., pro-evropski
nastrojenoj i polu-pluralnoj Irskoj 1798 je bila potrebna kao godina seljakog ustanka pod vo stvom
Protestantskih intelektualaca koji su svoje polazite nalazili u evropskom racionalnom duhu. Svaki put je
ustanak 1798 bio u funkciji trenutnih politikih interesa.

32

Upoznavanje uenika sa istoriografijom

Kao to je ve reeno, istoriografska analiza predstavlja sr multiperspektivnosti. Sledi
poglavlje o moguim pristupima ovoj metodi uz pomo upoznavanja uenika sa spisima
istoriara i perspektivama ili gleditima onih koji stvaraju sliku o istoriji: kustosi u
muzejima, filmski stvaraoci, televizijski producenti, novinari i romanopisci.
Ve prvi primer koji navodimo zasniva se na sukobljenom miljenju istoriara.
Sueljavanje uzajamno suprotstavljenih interpretacija takozvanog Hozbahovog
Memoranduma predstavlja jednu od najkontraverznijih debata me u istoriarima po
pitanju Hitlerovih namera i nemake spoljne politike. Autor Memoranduma je Pukovnik
Hozbah, koji je vodio zapisnik tokom sastanka u vladi Nemakog Rajha u Berlinu
odranog 5 novembra 1937. sastanku su prisutvovali Hitler, Gering, Nojrat, reder,
Blomberg i Fri. Tokom rasprave, Hitler je izneo svoj stav u vezi sa spoljnom politikom,
naroito istiui svoje opredeljenje da osvaja ivotni prostor (Lebensraum) za nemaku
naciju. Nekoliko kljunih stavova iz tog izlaganja je sumirano u Primeru F.
Danas je inae mogue daunlodovati ovaj tekst u celosti sa vebsajta Avalon Projekta34 a
mnogi udbenici sadre ovu debatu me u istoriarima. Glavno je me utim pitanje na koji
nain efikasno obraditi ove teme na asu Istorije. Jedna od mogunosti je da uenici
proitaju materijal i potom vre upore ivanja izloenih stavova istoriara, nakon ega bi
trebalo da na osnovu ranije steenog znanja kao i relevantnih primarnih i sekundarnih
izvora do u do sopstvenih zakljuaka.
Druga mogunost je da zamolite svog kolegu da predstavi sluaj iz perspektive jedne od
suprotstavljenih grupa istoriara, a da vi isto uinite zastupajui miljenje druge grupe, te
da u otvorenoj debati na jednom asu ili putem prezentacije teme i postavljanja pitanja na
uzastopnim asovima. U oba sluaja nastavnici moraju biti pripremljeni za izazov
odnosno da se identifikuju sa ulogom koju preuzimaju. Nastavni cilj u ovom sluaju nije
samo u donoenju vrstih zakljuaka u prilog jedne ili druge strane, ve to je jasnije
mogue razumevanje razloga zbog kojih je dolo do suprotstavljenih miljenja, prirode
samog sukoba, kako je mogue isti dokument tumaiti na vie naina, osnova za razliita
tumaenja, i njegovih relativnih prednosti i slabosti. Procena svakog od prezentovanih
miljenja trebalo bi vriti u parovima ili malim grupama, poeljno je i preuzimanje uloga
jedne ili druge strane u diskusiji.

34

Memorandum i ostali korisni materijali dostupni su na sajtu Avalon projekta: Nirnbernki process
(Nuremberg war crimes)

33

Primer F: Hozbahov Memorandum

Firer je izneo stav da je cilj nemake politike u obezbe ivanju i ouvanju rasne zajednice koja treba da se
uveava. Zato se postavlja pitanje prostora. Nemaku rasnu zajednicu ini vie od 85 miliona ljudi te, zbog
njene brojnosti kao i skuenog ivotnog prostora u Evropi, ova zajednica predstavlja prenaseljenu oblast
kakva ne postoji nigde u drugim zemljama to joj daje za pravo na vei ivotni prostor nego drugim
narodima...
Uporedo sa optim porastom ivotnog standarda u pore enju sa situacijom pre 30-40 godina, porasle su i
potrebe za stanovanjem, ak i me u proizvo aima i seljacima...Dugorono gledano nije bilo mogue, na
kontinentu na kojem praktino postoji razvijen zajedniki ivotni standard, zadovoljiti potrebe za hranom time
to bi se sniavao ivotni standard i uvodila racionalizacija u ishrani...
Postojale su izrazite slabosti vojnih sistema u dravama koje svoju egzistenciju vezuju za spoljnu trgovinu.
Poto se naa spoljna trgovina odvija na prekomorskim putevima kojima dominira Velika Britanija,
znaajnije je pitanje sigurnosti transporta nego trgovine sa inostranstvom, to je tokom rata dovelo do
nezadovoljavajue situacije u pogledu hrane u naoj zemlji. Jedini lek ovome, kao i mogua vizija reenja
problema lei u obezbe enju veeg ivotnog prostora... To nije pitanje borbe za vei broj stanovnika, ve
obezbe ivanja veeg prostora u korist poljoprivrede. tavie, oblasti poznate po sirovinskoj bazi mogu se
lake nai u naoj neposrednoj blizini u Evropi, nego u prekomorskim zemljama. Pitanje koje se postavlja
pred Nemakom je: gde ona moe ostvariti najveu dobit po najnioj ceni? Nemaka politika mora raunati
na dva mrnjom inspirisana neprijatelja, Britaniju i Francusku, za koje Nemaki kolos u srcu Evrope
predstavlja trn u oku, a obe zemlje se suprotstavljaju jaanju uloge Nemake bilo u Evropi ili preko okeana.
Nemako pitanje ne moe se reiti samo silom, jer je do sada to uvek podrazumevalo odre eni rizik. Ukoliko
prihvatimo i samu mogunost upotrebe ssile uz neophodan rizik, i dalje ostaje da se odgovori na pitanja
kada i kako . Pomenuu samo tri sluaja:
Sluaj 1: Period izme u 1943-1945
Nakon ovog perioda po naoj proceni moemo oekivati samo pogoranje situacije...Naa relativna mo u
pogledu obnove vojnih snaga bitno e oslabiti, jer e ostatak sveta do tada ve biti dobro naoruan. Ukoliko
u periodu od 1943-45 ne budemo dejstvovali, moemo u bilo kojoj narednoj godini oekivati nestaicu hrane
kao posledicu nedostatka rezervi, a neophodna razmena sa inostranstvom nam ne bude dostupna, takvu
situaciju moramo tretirati kao razlog mogueg pada ovog reima. Niko danas ne zna ta e se desiti od
1943-45. Samo je jedno sigurno: vie ne moemo ekati.
Sluaj 2:
Ukoliko se unutranji sukobi u Francuskoj pretvore u krizu koja bi angaovala i njihove vojne snage i time ih
onesposobila za ratne operacije protiv Nemake, to znai da je sada dolo vreme za napad na ehe.
Sluaj 3:
Ukoliko se Francuska toliko uplete u rat sa nekom drugom dravom da ne bude u stanju da ratuje sa
Nemakom. Na prvenstveni cilj, u sluaju da budemo uvueni u rat, mora biti da istovremeno porazimo
ehoslovaku i Austriju da na taj nain otklonimo opasnost sa rubova nae teritorije i budemo spremni za
svaku moguu operaciju protiv zapadnih sila....Ukoliko Nemaka iskoristi ovaj rat da rei pitanje eke i
Austrije, moe se pretpostaviti da e Britanija, i sama u ratu sa Italijom, odluiti da ne preduzima nita protiv
Nemake. Bez britanske podrke, Francuzi nee krenuti u rat protiv Nemake.

34

Dodatak: Rasprava me u istoriarima

Tekst Memoranduma je u celosti dostavljen Saveznikim tuiocima na su enju u Nirnbergu, kao dokaz o
ukljuenosti optuenih u planiranje Drugog Svetskog rata. Osnovni razlog nesporazuma me u istoriarima
je pitanje da li Memorandum sadri jasne i direktne dokaze o nainu Hitlerovog razmiljanja 1937 god.,
odnosno da li se radi o ciljevima precizno formulisanim u vidu plana akcije a koje je izneo jo u Knjizi Mein
Kampf trinaest godina ranije.
Pojedini istoriari (na primer nemaki istoriar Hildebrand, i Britanac Trevor Roper) smatraju da je evidentna
konzistentnost izme u Hitlerovih ekspanzionistikih ciljeva iznetih u Mein Kampfu, njegovih prethodnih
aktivnosti u danima irenja nacionalsocijalizma i spoljne politike kako je definisana u Hozbahovom
Memorandumu. U prilog svom stavu, oni ukazuju na izmene vojnih naredbi izdatih sredinom decembra
1937., s ciljem da se opravda agresija na Austriju i ehoslovaku.
Drugi pak istoriari, naroito Britanac A.J.P. Taylor, smatraju da je Hitlerova karijera njega razotkriva u
svetlu oportuniste koji je ekao povoljan razvoj doga aja i iskoristio ih zarad svojih ciljeva, a ne kao nekoga
ko je profilisao i uticao na doga aje i politiku.:
Hitlerovo razmiljanje je veliki delom vezano za njegova sanjarenja...On ne otkriva svoje najdublje
misli..Memorandum nam saoptava samo ono to ve znamo, to jest da je Hitler (kao i bilo koji drugi
dravljanin Nemake) nameravao da od nemake napravi veliku silu u Evropi. U njemu su tako e
sadrane i spekulacije o moguem ostvarenju takvog plana. Njegove su spekulacije bile pogrene.
Teko da se mogu dovesti u bilo kakvu vezu sa stvarnim izbijanjem rata 1939. godine.
Norman Davies, koji o ovome pie posle 30 godina, smatra da svi uesnici u raspravi, ukljuujui Taylora,
ograniavaju svoju diskusiju samo na namere Nemake, ne uvi ajui namere Sovjetskog Saveza, odnosno
u kakvoj su vezi bile aktivnosti ovih dveju zemalja u odnosu na njihove pretpostavke o tome ta druga strana
planira.

Tridesetogodinji rat predstavlja jo jednu mogunost za upoznavanje uenika sa

istoriografskom debatom. To je doga aj u kome je uestvovalo vie zemalja i moe
pomoi uenicima da bolje i u celosti sagledaju 17. vek, i kako 300 godina kasnije nove
generacije istoriara imaju razliite pristupe u tumaenju tih zbivanja. Neki smatraju da
se radilo o produenom sukobu u Nemakoj izme u prineva i cara. Drugi su pak
miljenja da je u pitanju bio religijski rat izme u Katolika i Protestanata. Postoje i
uverenja da je to bio vaan period u borbama za nadmo me u velikim silama na
evropskom kontinentu. Dakako, ima i onih koji smatraju da su svi navedeni razlozi
relevantni.
Primer G sadri miljenja pet istoriara koji su pisali o ovom istorijskom doga aju
tokom razliitih perioda u proteklih 150 godina. Uenici starijeg uzrasta koji su se ve
susreli sa tematikom hronologije nacionalne ili evropske istorije i upoznati sa zbivanjima
u 17. veku, kao i istorijom 18., 19., i 20. veka, mogli bi da se podstaknu na razmiljanje o
kontekstu i razlozima koji se kriju iza ovih pet razliitih miljenja. To znai, da bi uz
pomo nastavnika i dodatnog pisanog materijala, mogli da razmisle o moguim pitanjima
kao to su:

35

Koja savremena zbivanja i procesi mogu biti od uticaja na rad nekog nemakog
istoriara iz 1860-tih a koji bi bitno opredeljivali njegovo razmiljanje o 17 veku?
Metodom brainstorminga moe se doi do podataka kao to su ujedinjenje
Nemake, pitanje pokrajine lezvig-Holtajn, pruski ekspanzionizam, odnosi sa
Austrijom, nacionalizam, politika regionalnih sila, itd.
Koja savremena zbivanja i procesi mogu uticati na rad jednog britanskog
istoriara iz ranih 1950-tih, a koja bi opredeljivala njegova razmiljanja o 17
veku? Metodom brainstorminga, tako e se moe doi do zakljuaka kao to su
kraj Prvog svetskog rata koji je imao razarajue posledice po vei deo Evrope, 50
godina konflikta i krize, rana faza hladnog rata, itd.
Koja savremena zbivanja i procesi mogu uticati na rad jednog istoriara iz 1960tih a koja bi mogla opredeljivati njegovo razmiljanje o 17. veku? U ovom
sluaju, metodom brainstorming-a mogu se identifikovati pojave kao to su velike
sile i blokovska politika, hegemonizam, naroito u centralnoj Evropi, itd.
Uenicima mla eg uzrasta, naroito ukoliko se prethodno nisu upoznali sa istorijom 19. i
20. veka, potrebno je obezbediti kontekstualne informacije kako bi se bolje uputili u
politiki, socijalni ili ekonomski kontekst koji bi mogli biti od uticaja na perspektivu
gledanja razliitih istoriara. Jedna od moguih metoda rada jeste prezentovanje (u malim
grupama ili parovima) pet fle-kartica koje sadre stavove istoriara, na osnovu kojih
mogu uoavati njihove uzajamne slinosti i razlike. O svojim zapaanjima mogu
razgovarati u veoj grupi i na taj nain doi do nekih zajednikih zakljuaka.
Potom, jo uvek u malim grupama ili parovima, mogu prouiti sadraj kartice Primer H,
koja rasvetljava kljuna zbivanja i procese u Evropi koja su se deavala otprilike u vreme
kada istoriari o njima piu. Korisno je upoznati ih i sa relevantnim i manje relevantnim
injenicama u vezi sa kontekstualnim informacijama. Sami nastavnici treba da odlue da
li je uenicima potreban dodatna pomo u vezi sa odre enim datumima ili spisateljima.
Zadatak je da se odaberu one kartice iji sadraj je u bliskoj vezi sa periodom kojeg
istoriar opisuje i pore ati ih uz one kartice koje sadre stav istoriara. Trei zadatak je
pregledati kartice koje sadre opis zbivanja i opredeliti koja bi mogla biti u direktnoj vezi
sa stavom istoriara. Potom se mogu zamoliti da u veoj grupi prodiskutuju svoj izbor.
Izuzetno je znaajno da uenici shvate da ovaj proces sadri interpretaciju stavova
istoriara a ne njihovo objanjenje. ta uenici mogu nauiti kroz ovakvu vebu? Prvo,
injenicu da su istoriari deca svog vremena na ija razmiljanja u velikoj meri utiu
savremeni tokovi i zbivanja. Drugo, oni su tako e nasledili istorijske okvire tumaenja
prolosti od svojih prethodnika koji manje ili vie utiu na njihova razmiljanja. Najzad,
to je moda i najvanije, uenici mogu nauiti da rad istoriara koji su iveli u nedavnoj
prolosti ne mora istovremeno biti bolji, valjaniji, pouzdaniji ili celovitiji nego to je to
rad istoriara iz daleke prolosti, ve samo drugaiji. Njihovi stavovi samo sadre
razliite okvire i kriterijume odluivanja o elementima koji su relevantni za razumevanje
odre enog istorijskog doga aja ili perioda.

36

Primer G: Tridesetogodinji rat

Gustav Freytag, nemaki istoriar iz 19. veka opisuje rat kao sukob izme u lokalnih vlastodraca u
Nemakoj i dinastije Habzburg, odnosno kao rat izme u Protestanata i Katolika: Suprotstavljeni interesi
dinastije Habzburg i nemake nacije, izme u stare i nove religije doveli su do krvavih stradanja.
(G. Freytag, 1862, Slike iz istorije Nemake u XV, XVI i XVII veku, Drugo izdanje)

Krajem 19. veka, istoriar Gardiner tumai ova zbivanja kao borbu za religijsku toleranciju me u dravama
Evrope: vladaoci poput dinastije Habzburg, koji su odbijali da toleriu religijske razlike, doprineli su raspadu
svojih kraljevina, dok su ostali, poput Francuske u kojoj je Rielje obeao religijske slobode disidentima,
uspeli da ouvaju svoju dravu. Drugim reima, on se nije bavio samim ratom, ve procesom koji se odvijao
u vreme ovih doga aja.
S.R. Gardiner, (1889), Tridesetogodinji rat, 1618-1648 (Osmo izdanje), London, Longman.

Tokom 1950-tih, C.V. Wedgwood je pisao je da je osnovni motiv ovog sukoba zapravo strah, a ne elja za
pobedom ili duboka religijska uverenja. eleli su mir i borili se za njega trideset godina. Nisu ni tada ali ni
kasnije nauili da se ratom ne dobija nita sem novog rata.
C.V. Wedgwood, Tridesetogodinji rat, London, 1957, str. 460.

S.H. Steinberg, slae se sa Freytagom, i tumai Tridesetogodinji rat kao fazu jedne pire borbe za
hegemoniju u Evropi izme u dinastije Burbona i Habzburga, a koja je potrajala od 1609 do 1659. Dinastija
Burbona nije mogla dopustiti da Habzburgovci okrue Francusku.
S.H. Steinberg, (1966), Tridesetogodinji rat i ratovi za dominaciju u Evropi 1600-1660, London, Edward Arnold.

Nedavno je grupa istoriara izrazila uverenje da je Tridesetogodinji rat bio zapravo jedan segment u
ukupnoj krizi koja je zahvatila vei deo Evrope tokom prve polvine 17. veka. Ovu krizu obeleili su i
dugogodinja slaba etva poljoprivrednih useva, ekonomska inflacija, stagnacija i pad broja stanovnika,
otpor poveanju poreskih dabina i poveanoj javnoj potronji, veliki vojni izdaci, korumpirana birokratija, to
je sve vodilo ka politikim pobunama i velikm tenzijama unutar evropskog politikog sistema.
Vidi: G. Parker, (1979), Evropa u krizi, 1589-1648, Glazgov, Fontana.

37

Primer H: Kontekstualne fle-kartice za istoriografiju Tridesetogodinjeg rata

38

Krimski rat 1854

Ujedinjenje Italije

Porast nacionalizma u XIX veku

Ujedinjenje Nemake

Razvoj parlamentarizma u veem delu

Evrope

Austrijsko-Pruski rat 1866

Procvat industrijalizacije u XIX veku

Razvoj gradova u XIX veku

Razvoj eleznice u XIX veku

Francusko-Pruski rat 1870

Rat za Afrike kolonije 1880-tih

Prvi Svetski Rat

Drugi Svetski Rat

Atomska bomba

Formiranje Ujedinjenih nacija

Poetak Hladnog rata

Maralov Plan za obnovu Evrope

Formiranje NATO i Varavskog Pakta

Korejski rat 1950-53

Dekolonizacija 1940-60 tih

Formiranje i proirenje Evropske

Ekonomske Zajednice

Porast nezadovoljstva unutar

komunistikog bloka

Poputanje zategnutosti i detant izme u

velikih sila

Raspad Sovjetskog Saveza i

demokratska tranzicija

Treba naglasiti da kontekstualne fle-kartice prikazane u Primeru H predstavljaju samo

ilustraciju a ne potpuni sadraj teme, a nastavnici Istorije mogu ih prilago avati shodno
potrebama sopstvenog nastavnog plana i u zavisnosti od zemlje u kojoj rade. Kartice
ovde slue pre kao ilustracija pristupa materiji, a ne kao gotov nastavni materijal koji se
koristi u uionici. Me utim, slian pristup moe biti funkcionalan i prilikom obrade
drugih tema od interesa za istoriografiju a koje elite pribliiti uenicima, kao to su
naprimer Krstaki ratovi, Renesansa ili Francuska revolucija.
Moj trei primer se odnosi na Napad na Zimski Dvorac u Petrogradu, u noi 25 oktobra i
ranim jutarnjim satima 26 oktobra 1917. godine. Opredelio sam se za ovaj doga aj iz dva
osnovna razloga. Prvo, veliki je broj izvetaja oevidaca, ukljuujui posmatrae,
inostrane posmatrae, uesnike, a me u njima su uoljive zanimljive razlike. Drugo,
novinari su izvetavali o doga aju, ponekad kao oevici, a ponekad na osnovu razgovora
sa uesnicima nakon zauzimanja Dvorca. Tree, diplomatski predstavnici tako e su slali
svoje izvetaje Ministarstvima spoljih poslova koji sadravali njihova vi enja o razvoju
situacije. etvrto, saznanja u javnosti tako e su na odre eni nain bila oblikovana (i jo
uvek je tako) uz pomo filmova kao to su Oktobar Sergeja Ejzentajna, romantizovanih
umetnikih dela slikara socijalistikog realizma, Tamare Danilenko, reditelja pozorinog
spektakla Jurija Anenkova, koji je prikazan na trgu ispred Dvorca prilikom obeleavanja
tree godinjice njegovog osvajanja 1920.
Neke od nastavnih aktivnosti koje navodimo dalje u tekstu pretpostavljaju da uenici tek
treba da se upoznaju sa tematikom Revolucije u Rusiji 1917, ili su se upoznali sa
Februarskom Revolucijom i treba da nastave uenje o doga ajima vezanim za Boljeviki
dravni udar oktobra iste godine, ili pak ue o razvoju situacije u Rusiji kao deo nastave o
Prvom Svetskom Ratu. Ukoliko se tokom nastave ispotuje hronoloki redosled, to moe
biti od koristi uenicima da bolje razumeju nove informacije koje eventualno mogu
uticati na promenu perspektive gledanja na odre eni istorijski doga aj, proveru njihovih
pretpostavki u vezi sa odre enim istorijskim izvorom, uneti dodatne nivoe znaenja i
interpretacije, odnosno omoguiti im da razmisle o procesu same istorijske analize i
istraivanja. Nastavni proces moe otpoeti prikazivanjem jedne forotografije (vidi
Dodatak, str. 63, Primer 1). Pri tome, uenicima se apsolutno nita ne mora saoptavati u
vezi sa fotosom, ak ni tekst ispod koji govori o Zauzimanju Dvorca oktobra 1917.
Ukoliko postoji mogunost, uenici bi trebalo da rade u malim grupama, od kojih svaka
ima papir koji na desnoj strani ima fotografiju, a sa leve su oznaena mesta za pitanja
koja je potrebno postaviti. Od uenika se trai da na levoj strani ispisuju ono to vide, da
sugeriu ta se doga a na slici, ko su mogui uesnici i pogode da li se radi o forografiji
ili insertu iz filma (re je zapravo o fotografiji iz 1920, snimljenoj prilikom obeleavanja
jubileja).
Za uvodni deo dovoljno je odvojiti 20-tak minuta. Nakon to ispiu svoje odgovore
korisno je da ih uzajamno uporede i uoe da li su identifikovali dovoljno elemenata koji
im pomau u formulisanju onoga to je prikazano na slici. Ukoliko nastavnik poseduje
video i DVD Ejzentajnovog filma, za poetak je korisno prikazati sekvence u trajanju od
10 15 minuta, i to onih delova koji se odnose na iekivaje topovske paljbe sa broda

39

Aurora i iz dvoraca, crvenogardejce i mornare u pucnjavi sa kadetima, enski bataljon

smrti i probijanje barikada, napad na glavnu kapiju i zauzimanje Dvorca.
Primer J: Izvetaji oevidaca o napadu na Zimski Dvorac
Onda je na trenutak nastalo zatije, a odmah potom iznenada se zaula puana paljba. Zanemeli
smo, ekajui uzvratnu pucnjavu, ali jedino to smo uli bio je zvuk pranja stakla na ploniku.
Prozori Zimskog Dvorca razbili su se u paramparad. Iznenada se iz mraka pojavio mornar rekavi
nam: Sve je gotovo, predali su se.

Kao crna reka koja tee ulicama, bez ijednog glasa kretali smo se kroz Crveni luk, kad iznenada
ovek ispred mene ree tihim glasom: uvaj se drue, ne veruj im. Pucae sigurno. Potrasmo
preko brisanog prostora, povijeni, gurajui jedni druge i tako se iznenada na osmo iza pijedestala
Aleksandrovog. Koliko vas je stradalo? Zapitah... Ne znam, oko desetak...

U est uvee poslata je poruka ministrima Privremene vlade sa zahtevom da se odmah predaju i
poto nikakv odgovor nije stigao, otpoet je napad na Dvorac sa nekoliko rafala iz pravca Tvr ave,
kao upozorenje. Usledila je opta pucnjava sa svih strana, iz artiljerijskog oruja i mitraljeza pod
ulinim svodovima u pravcu Palate, a povremeno bi se ula pucnjava sa Tvr ave i sa krstarice
Aurora, kao grmljavina u optoj i zagluujuoj buci.

Volo a Averbah iao je kui Gogoljevom ulicom, i bio na otprilike 100 m od Glavnog trga u oko
11.00 sati uvee upravo u trenutku konanog napada na Zimski Dvorac. Ulica je potpuno opustela,
no je bila tiha a grad kao mrtav. Mogli smo uti i zvuk sopstvenih koraka po ploniku.

Grupe napadaa probijale su se kroz bone ulaze da bi pljakali. U poetku su bili malobrojni i
nenaoruani, ali ubrzo su za njima pristigle vee bande mornara iz Pavlovske
regimente...naoruani radnici su prevrtali stolove i razoruavali garnizon. Ovaj je pak malo uzvratio
paljbu, i rekli su da imaju samo tri ranjena junkera. U 2.30 ujutro Dvorac je bio zauzet.

Oko 11.00 sati provalili smo ulaz i istili prolaz na stepenitima, jedno po jedno. Kad smo stigli do
vrha, kadetski oficir oduzeo nam je puke, nai su saborci jo uvek nadolazili, polako sve dok
nismo bili u veini. A onda smo se okrenuli i oduzeli puke kadetima.

40

U sledeem primeru, Primer J, od uenika se trai da izue neke od izvetaja svedoka o

tome ta se desilo. etiri su pisali oevici a tri su izvetaja napisale osobe koje su bile na
licu mesta, to jest na trgu ispred Zimskog Dvorca. Dvoje oevidaca su ameriki novinari,
trei je mornar iz pomorske baze Krontat koji je uestvovao u napadu. etvrti oevidac
je Volo a Averbah, koji nije bio na samom trgu, ali u blizini Zimskog Dvorca. Autor
petog izvetaja je Meriel Buchanan i njena pria se zasniva na onome to je ula. Tokom
napada na Dvorac, ona je bila u zgradi Britanske Ambasade i sluala izvetaje koji su
pristizali od britanskog diplomatskog osoblja, vojnih posmatraa i drugih. esti oevidac
je oficir upuen po naredbi oblasnog vojnog komandanta da podnese izvetaj o odbrani
Palate, to predstavlja ilustraciju izvetaja druge strane u sukobu.
Verovatno bi najbolji pristup analizi izvetaja oevidaca bio da se prvo prekriju posebno
ispisanim papirima sa porukama. Potom pore ajte tekstove zajedno sa reenicama koje su
ispisali uenici, i odlepite jednu po jednu poruku i analizirajte svaku pojedinano. 35 Kada
izvre grupisanje izvora (oevidac, uesnik, uo sam ), potrebno je da odrede kakvu novu
informaciju mogu dodati onoj koju su ve sastavili po osnovu fortografije. Nakon to
obrade svih est svedoenja, potrebno je da pristupe njihovom upore ivanju. Tako na
primer, Beatty i Reed bili su bukvalno na istom mestu u isto vreme, ali se njihovi
izvetaji ipak unekoliko razlikuju. Me utim, ove su razlike u stilu i u lingvistikom
smislu. Reed-ov izvetaj zvui mnogo dramatinije. Postoje i jasne razlike izme u
izvetaja Meriel Buchanan sa jedne i izvetaja koji su pisali Reed i Beatty s druge strane,
iako je njen izvetaj po mnogo emu slian onome kojeg je napisao Trocki (vidi primer
K). Tako e je teko postaviti relaciju izme u njenog i izvetaja koji je napisao Volodya
Averbakh koji, iako je bio u blizini Trga, nije uo mitraljesku paljbu i nije video oklopna
vozila ili masu sveta. Mornar i oficir garnizona, iako na suprotnim stranama, kao da
potvr uju dokaze koje obojica iznose u izvetajima.
Najzad, finalna aktivnost kako je prikazana u Primeu K, omoguuje uenicima da
uporede zakljuke do kojih su sami doli sa zakljucima Trockog ili Kerenskog, koji su
izvetavali ubrzo nakon ovog zbivanja, ili sa izvetajima istoriara koji su o tome pisali
decenijama kasnije, i sami, kao i uenici, bili u poziciji da svoje zakljuke donose po
osnovu slinih istorijskih izvora i dokumenata.
Kao to je reeno, u pitanju je nastavna veba sa zadatkom da se utvrdi distinkcija
izme u tri razliite perspektive gledanja na istorijski doga aj: svedoenje, stanovite i
interpretacija istorijskog doga aja. Bilo bi mogue dodati i druge dimenzije odnosno
poveati broj moguih gledita. Na primer, dodati u okviru Primera K izvode iz
komentara istoriara iz vie razliitih zemalja, izjave politikih lidera drugih zemalja koji
su bili savremenici Kerenskog, Trockog, Lenjina i drugih., ili pak prikljuiti zapise
istoriara koji su iveli u razliito doba. Tako e je mogue uvesti i vie nivoa
interpretacije uz pomo vie informacija o samim svedocima, detalja o razlozima
njihovog boravka na licu mesta, njihovim politikim afinitetima itd. John Reed je na
primer bio simpatizer Boljevika, kao to se to moe videti u filmu Crveni koji govori o
njemu i njegovoj supruzi Louise Bryant. S druge strane, Bessie beatty, iako je bila
35

Ova nastavna aktivnost zasniva se na metodologiji koju su razvile Suzie Bunyan i Anna Marshall:
Pogledajmo ta se krije ispod plavog kvadratia, Nastava istorije, 102 (2001).

41

simpatizer Ruske revolucije, manje je podravala Boljeviki pokret. Gospo ica

Buchanan, kako se i moglo oekivati imajui u vidu njeno poreklo, gajila je malo ili
gotovo nikakve simpatije za Boljevike.36
Primer K: Ostali primeri gledita u vezi sa napadom na Zimski Dvorac
Bilo je tako mnogo ulaza u Zimski Dvorac da je Crvena Garda vrlo lako obavila posao, bez mnogo nereda i
bez pucnjave u hodnicima i galerijama. Nakon to su zauzeli Dvorac, bilo je samo est poginulih.
Norman Stone, Britanski istoriar koji je pisao za list The Times, 24 oktobar 1987.

Tokom tri dana koliko je trebalo da grad padne pod kontrolu Boljevika, bilo je vrlo malo oruanih sukoba.
Po svemu sudei bilo je ne vie od pet rtava tokom itave akcije. injenica je da je Privremena vlada jedva
imala ikakvih vojnih snaga na raspolaganju. Dezertera je bilo toliko da je Petrogradski Garnizon ostao samo
na nekoliko lojalnih oficira kadeta i zavisio od male grupe Kozaka i bataljona poznatog kao enski bataljon
(Amazonke), koje je Kerenski neto ranije tokom godine posebno formirao sa namerom da pokae snagu
borbenog duha ruskog naroda. Suoeni sa Crvenom Gardom, Kozaci su dezertirali, a kadeti i Amazonke
naterani da poveruju kako je svaki otpor uzaludan. U trenutku kada su se Crvene Brigade pribliile Zimskom
Dvorcu, otpor je bio gotovo nikakav. Odjeci plotuna sa krstarice Aurora ispaljenih u reku Nevu, sa posadom
koja se izjasnila da podrava Sovjete, uverili su i preostale lanove Vlade u beznadenost situacije. Svi koji
su mogli, neopaeno su se izvukli iz zgrade Dvorca.
Michael Lynch, (1992) Reakcija i Revolucija: Rusija 1881-1924, str. 94.

Nekoliko sauvanih fotografija o oktobarskim danima jasno ilustruju malobrojnost pobunjenikih snaga. Na
slikama je nekoliko Crvenogardejaca i mornara raspore enih po polupraznim ulicama. Nita od
prepoznatljivih slika iz narodnih revolucija reke ljudi na ulicama, barikade i borbe. Jedino je neposredna
blizina Zimskog Dvorca bila ozbiljno ugroena kao poprite sukoba tokom 25 oktobra. U drugim delovima
Petrograda ivot se odvijao na uobiajen nain. Tramvaji i taksi vozila su redovno saobraali, Trg Nevski bio
je pun kao i obino, a prodavnice, restorani, pozorita i bioskopi redovno otvoreni tokom veeri.
Orlando Figes, (1997), Tragedija jednog naroda

Ministre koji su potraili sklonite u Zimskom Dvorcu bili obezbe ivala je samo pratnja enskog bataljona i
nekoliko kadeta Vojne kole...poslata im je poruka da se odmah predaju, ali kako nisu odgovarali Dvorac je
napadnut sa nekoliko rafala u vazduh iz pravca Tvr ave kao upozorenje.Potom je usledio opti napad sa
svih strana, uz podrku oklopnih vozila i mitraljeza lociranih pod svodovima zgrada na trgu iz kojih je
otvorena paljba u pravcu Dvorca, a povremeno se ula i zagluujua grmljavina vatrene paljbe sa Tvr ave i
krstarice Aurora. Amazonke i kadeti morali su pruati estoki otpor protiv daleko nadmonijeg neprijatelja, a
kada su Boljevici upali u zgradu, ministri okupljeni u jednoj od unutranjih prostorija, znali su da je jedini
izlaz u predaji.
L.D. Trocki, Istorija Ruske Revolucije

Ta je no bila prepuna napetog iekivanja. ekali smo da trupe stignu sa fronta. Blagovremeno sam ih
pozvao i trebalo je da pristignu u Petrograd ujutro. Ali umesto vojnih trupa, sve to smo dobili bili su
telegrami i telefonske poruke o sabotai na eleznikoj pruzi. No se otegla do beskonanosti. Pojaanja
niotkuda. Samo beskrajni telefonski pregovori sa regimentom Kozaka. Uz razliite izgovore, Kozaci su
tvrdoglavo odluili da ne naputaju svoje barake.

Aleksandra Kerenski, (vo a Socijalno Revolucionarne Stranke i predsednik koalicione vlade koju su Boljevici zbacili u
oktobru 1917.)
36

Vidi vie o ovome: Harvey Pitcher, Svedoci Ruske Revilucije, London, Pimlico (2001).

42

U procesu upoznavanja sa hronolokim sledom ovih doga aja, uenici ve mogu stei
jasnije predstave o tome ta sve jedan student Istorije mora imati u vidu prilikom
upore ivanja injenica i istorijskih dokaza, i konano da li odre eno stanovite o jednom
istorijskom doga aju (u ovom sluaju opte prihvaeno poimanje o tome ta se deavalo
u noi 25 oktobra 1917 a prikazano u Sovjetskom filmu, slikama i fotografijama u
udbeniku) moe biti potkrepljeno ili ne.
istorijsku
torijsku naraciju
Uvo enje multiperspektivnosti u is
Ve je napomenuto, da istorijska naracija zasnovana na principu multiperspektivnosti
pored uobiajenog vremenskog priloga potom ili zatim, sadri i priloku odrednicu u
me uvremenu . Ovakav stil podrazumeva komparativni pristup, uz uvaavanje jo i
dodatne dimenzije koju u ovom sluaju treba da imamo u vidu: t.j. kontekst u okviru
kojeg se donose odluke, okolnosti u kojima se deluje kao i motive aktera koji te odluke
donose. Istovremeno to ukazuje na potrebu uvo enja dve dodatne komponente
multiperspektivnosti. Prva je empatija. Druga komponenta su uzajamne relacije. To jest,
ta sve utie na odluke i delovanje ljudi, ne samo u smislu objektivnih okolnosti, ve i
njihove lino razumevanje i pretpostavke o oekivanim reakcijama i namerama druge
strane , bez obzira da li su u pitanju saveznici ili neprijatelji, istomiljenici ili oponenti,
kolege ili neznanci, sunarodnici ili stranci.
Ovakav pristup podrazumeva i pruanje pomoi uenicima da shvate kako proces
istorijske interpretacije znai i kritiku analizu brojnih i slojevitih istorijskih dokaza i
izvora koji pomau boljem razumevanju istorijskih zbivanja. Kao i kod svake istorijske
naracije, prvi je sloj hronoloki: ta se i kada desilo, i ta je zatim bilo, to ilustrujemo u
Primeru L. U njemu je prikazan hronoloki redosled doga aja koji je doveo do
potpisivanja primirja, koji je pak vodio ka okonanju Prvog Svetskog Rata, 11 novembra
1918. kolski udbenici, esto samo ovla dotaknu sklapanje primirja i radije se
koncentriu na odluke Pariske mirovne konferencije odrane januara 1919. U ovom
sluaju naravno brojne nastavne mogunosti za animiranje uenika u vidu metode roleplay (preuzimanje uloge), ili ak sveobuhvatne vebe simulacije Mirovne konferencije.37
Me utim za uspenu realizaciju vebe role-play ili simulaciju osnovni je preduslov da
uenici imaju dovoljno prethodno steenog znanja i kontekstualnih informacija ne samo o
tome ta se desilo, ve i o stavovima i gleditima razliitih uesnika same Konferencije.
Takav kontekstualni osnov moe se obezbediti uz pomo informacija o diplomatskoj
korespondenciji i pregovorima koji su doveli do primirja.
Fle-kartica sa potrebnim sadrajem na ovu temu prikazan je u Primeru L, to moe biti
korisna nastavna metoda u cilju upoznavanja uenika sa hronolokim sledom doga aja, u
ovom sluaju donetih odluka i uoavanja uzajamnih veza razliitih aktera ukljuenih u
proces donoenja odluka. On tako e sadri i prikaz niza paralelnih (istovremenih)
zbivanja u Berlinu, Parizu, Londonu i Vaingtonu. Pristup se moe obogatiti i
samostalnim istraivakim radom uenika, ukoliko koriste udbenik, Internet ili druge
37

Detalji vebe simulacije: Sean Lang o Pariskoj konferenciji 1919, mogu se daunlodovati sa vebsajta
Saveta Evrope: http://culture.coe.fr/hist20

43

izvore podataka odnosno datuma koji mogu dodatno ilustrovati sled doga anja prikazanih
na fle-karticama.
Sledei nastavni metod podrazumeva vebu sortiranja fle-kartica, u okviru koje uenici
koriste prikazane kontekstualne informacije u cilju razumevanja a) razloga zbog kojih se
preduzimaju odre ene mere, b) karaktera samih mera i c) faktora koji su uticali na
odgovorne za donoenje odluka. Pojedine fle-kartice prikazane su u okviru Primera M
kako bi se ilustrovao ovakav pristup u nastavi. to se tie Primera H, on nije zamiljen
kao sveobuhvatna ilustracija, ve sadri podatke iz udbenika i nedavno objavljenih
radova istoriara eksperata za Prvi Svetski Rat i njegove posledice. Vei deo prikazanog
materijala moe se daunlodovati sa vie Internet vebsajtova. Cilj je da se stekne uvid u
razmiljanje i logiku odgovornih za odluivanje koji su iveli u tom vremenu: njihove
pretpostavke, oekivanja, ciljevi i motivi. Sortiranje kartica na ovaj nain omoguuje
ueniku odre eni oseaj posedovanja istorijskog znanja na nain da imaju slobodu
istraivanja alternativnih perspektiva gledanja na odre eni istorijski proces, grupisanja tih
informacija po njihovoj vanosti i kritikog razmiljanja o samom istorijskom izvoru
odnosno dokumentu.
Finalna nastavna aktivnost u ovom nizu omoguuje uenicima da se na osnovu steenog
znanja o hronolokim i kontekstualnim informacijama uive u ulogu razliitih kljunih
aktera u procesu koji je doveo do potpisivanja primirja. Ovakav nastavni metod poznat je
kao vrua stolica . Radei u malim grupama uenici pojedinano preuzimaju uloge aktera
i odgovaraju na pitanja koja im postavljaju ostali u grupi. Ukoliko uenici nisu naviknuti
na ovakav nastavni metod, preporuuje se da sami nastavnici budu prvi koji e sesti na
vruu stolicu i odgovarati na pitanja uenika. Pored toga uenicima je neophodna
priprema kako za ulogu koju preuzimaju tako i za postavljanje pitanja odre enoj
istorijskoj linosti. U opte pedagokom smislu, ovaj nastavni metod pomae uenicima
da bolje organizuju svoje istorijsko znanje i iskau ga u vidu sopstvenog argumenta ili
istorijskog sluaja, kao i da istorijskom izvoru upute kvalitetno formulisano pitanje.

44

saveznika

6.10.1918. Vilson je primio notu iz

Nemake. U svom odgovoru
insistira na tri pitanja: Da li
Nemaka pristaje na pregovore
zasnovane na predloenih 14
taaka? Da li se nemake snage
mogu odmah povui sa saveznikih
teritorija?Da li je Kancelar Nemake
razgovarao sa nadlenim organima
vlasti u zemlji?

Vaington

Primer L: Pregovori o Primirju 1918: Hronologija

Zbivanja

26.9.18
Poinje
ofanzivaDan Z

5.10.1918: Britanske trupe ulaze u

Kambrai

10.10.1918. Brod Lainster koji je

prevozio veliki broj amerikih i
britanskih trupa potopila su dva
nemaka torpeda i pri tome je stradalo
527 ljudi. Doga aj je od velike vanosti
za ameriku i britansku javnost.

Berlin

28.09.1918: Ludendorf iznosi zahtev

za direktno uspostavljanje mira
4.10.1918: Nemaka vlada upuuje
notu Predsedniku Vilsonu u kojoj
formalno prihvata njegov predlog o
mirovnim pregovorima uz zahtev da
odmah dogovori primirje

12.10.18: Berlin odgovara potvrdno

na 3 Vilsonova pitanja, iako nisu
sreni zbog 14 uslova koje moraju
ispuniti da bi pristupili pregovorima.

Multiperspectivity in History Teaching: a Guide for Teachers, by Dr Robert Stradling

Pariz

London

6.10.1918. Premijeri V.Britanije, Francuske i Italije sastali se u

Parizu, gde je stigla vest da je predsednik Vilson bez
konsultacije sa njima bio u prepisci sa Nemcima. Poslali su
Vilsonu notu istiui da je svako primirje znai vojni sporazum
u kojem uslove utvr uju vojni eksperti. Tako e su upozorili da
evakuacija sa okupiranih teritorija ne garantuje da Nemaka
nee obnoviti neprijateljstva.

Serbian version

Zbivanja

17.10.18: Britanske snage ulaze u Lil i

Duai.

46

Vaington

14.10.18: Vilson upuuje odgovor

na drugu Nemaku notu i
upozorava da Saveznici nee
prihvatiti predlog o primirju ukoliko
se ponovi napad na brodove i da e
uslove primirja definisati vojni
eksperti u cilju ouvanja sadanje
vojne nadmoi SAD i saveznika.

23.10.18: Vilson upuuje 3. Notu

Nemakoj
vladi
zahtevajui
predaju, ustavne promene u zemlji,
mir na osnovu 14 taaka, i
uslovima primirja koje e utvrditi
saveznici. Ova prepiska upuena je
i saveznikim vladama.

5.11.18: Vilson upuuje u Berlin

uslove primirja.

Berlin

20.10.18: Nemaka vlada alje 3.

notu uz uveravanja da nee vie
torpedovati putnike brodove i
prihvatanje dogovora o ueu
saveznikih vojnih eksperata u
definisanju uslova primirja.

27.1018: Nemaka vlada prihvata

Vilsonove uslove i saoptava da
oekuje predloge u vezi sa primirjem,
kao prvim korakom ka uspostavljanju
pravednog mira.

Klemanso trai od svojih

generala da otponu sa
utvr ivanjem uslova primirja.

Pariz

Lloyd Dord i njegova vlada

izraavaju zabrinutost zbog
14 taaka kao osnov za
mirovne pregovore, naroito
zbog Take 2 o slobodi
kretanja pomorskim putevima
i zbog izostavljenog pitanja
pokrajine Alzas-Loren

London

25.10.18: Foh okuplja saveznike komandante da razmotre u

usovje plan okupacije leve obale Rajne da spree Nemaku da
obnovi neprijateljstva i osigura uslove za ratne reparacije
Francuskoj. Uslovi primirja su utvr eni i prosle eni Vilsonu.

M: Ciljevi i namere posleratnog sporazuma

14 taaka Predloga Vudrou Vilsona za mirovni sporazum
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.

Zabranjuju se tajni pregovori ili sporazumi me u dravama

Garantuje se sloboda kretanja pomorskim putevima u miru i u ratu.
Garantuje se slobodna trgovina me u dravama.
Neophodno je smanjiti oruane snage na nivo koji odgovara potrebama ouvanja nacionalne
bezbednosti.
Neophodno je obezbediti jednak tretman zahtevima naroda u kolonijama prilikom odluivanja o
sopstvenoj budunosti kao i zahtevima kolonijalnih vlasti.
Sve drave koje uestvuju u okupaciji Rusije dune su da povuku svoje vojne snage sa njene
teritorije.
Nemake okupacione snage dune su da se povuku iz Belgije.
Nemake okupacione snage u Francuskoj dune su da napuste njenu teritoriju a pokrajinu AlzasLoren da vrate Francuskoj.
Neophodno je izvriti promenu granica Italije du linije nacionalnog razdvajanja.
Garantuje se pravo na samo-opredeljenje naroda Austro-Ugarske
Okupacione snage dune su da napuste Balkan.
Garantuje se pravo na samo-opredeljenje ne-turskog naroda Otomanske imperije.
Neophodno je formiranje nezavisne drave Poljske sa izlazom na more.
Neophodno je formiranje Lige naroda kao garanta mira i politike nezavisnosti svih drava.

Britanski Premijer, Dejvid Lojd Dord definisao je svoje ciljeve u govoru odranom 5.
januara 1918:
Mi ne vodimo osvajaki rat protiv Nemakog naroda. Ne vodimo rat da unitimo Austro-Ugarsku niti da
Turskoj oduzmemo njen kapital, niti se borimo protiv zemalja Male Azije i Trakije... Mi vrsto i u potpunosti
podravamo Francusku u njihovom zahtevu za preispitivanjem velikih nepravdi poinjenih 1871...Nismo uli
u rat samo da bismo promenili ili unitili imperijalno ure enje Nemake, iako smatramo da je ovakav vojni,
autokratski sistem predstavlja opasni anahronizam u XX veku. Nae je miljenje da je neophodno novo,
stvarno demokratsko ure enje Nemake, to bi bio najubedljiviji dokaz da je u ovoj zemlji stari duh vojne
dominacije umro u ovom poslednjem ratu, i da e biti mnogo lake uspostaviti jedan iroko postavljeni
demokratski sporazum o miru. Ipak, na nemakom narodu je da sam odlui o tome.
Prvi zahtev u tom smislu je potpuna obnova, politika, teritorijalna i ekonomska, nezavisnosti Belgije, i ratne
reparacije kojima bi se obnovili razrueni gradovi i sela u ovoj zemlji. Odmah potom na redu su obnova
Srbije, Crne Gore i okupiranih delova Francuske, Italije i Rumunije. Osnovni preduslov uspostavljanju
trajnog mira je potpuno povlaenje okupatorskih snaga i ratna odteta za poinjenu nepravdu. Mi vrsto i u
potpunosti podravamo Francusku u njihovom zahtevu za preispitivanjem velikih nepravdi poinjenih 1871 (
odnosno povraaj pokrajine Alzas-Loren Francuskoj).
Me utim, uvereni smo da formiranje nezavisne Poljske koja bi obuhvatala sve teritorije naseljene Poljacima
koji ele da ive zajedno hitno potrebno zbog stabilnosti Zapadne Evrope...
Ube eni smo da je neophodno uloiti napore u formiranje jedne me unarodne organizacije koja bi
predstavljala alternativu ratu kao instrument reavanja me unarodnih konflikata.

47

Ratni ciljevi Nemake definisani su u Memorandumu od 2. septembra 1914, nakon to je Nemaka

okupirala Belgiju. Prema nemakom istoriaru Fricu Fieru, nemaki ratni ciljevi ostali su potpuno
neizmenjeni od poetka 1914 do kraja 1918:
Potrebno je formirati Konfederaciju Evropskih drava sa seditem u Berlinu. Neophodno je okonati
Englesku dominaciju na globalnom planu. Neophodno je izvriti aneksiju Poljske i Baltikih zemalja, a
Belorusiji i Ukrajini garantovati nezavisnost. Nemaka e zadrati vojnu kontrolu nad Belgijom,
Luksemburgom i du obale Francuske do Bulonja. Nemaka preuzima kolonije od Francuske.

Francuski Premijer, or Klemanso izneo je mirovne ciljeve i namere Francuske u svom obraanju
Francuskom Senatu, 17 septembra 1918.:
Neki kau da se mir ne moe postii uz pomo vojne odluke...Nemci nisu tako govorili kada su na mir u
Evropi odgovorili uasima rata. Desio se najgori mogui sukob me u narodima. To mora da se plati.

Primer M: Reakcije i odgovori na predloge o primirju

General Ludendorf je 28. septembra informisao Nemakog Kancelara, Grofa Hertlinga, da je vojna situacija
toliko loa da je neophodno odmah ispostaviti zahtev za mir. Svoje obraanje zakljuio je reima: elim da
sauvam moju vojsku, njoj je neophodan predah. Hertling je o tome izvestio Kajzera i odmah potom dao
ostavku na mesto kancelara. Neto kasnije, 1. oktobra, Ludendorf je ire obrazloio svojim oficirima razloge
svog obraanja, o emu je izvetaj sastavio pukovnik von Thaer. Ludendorf je izjavio da rat vie nije
mogue dobiti, i da je konani poraz jedino to se moe oekivati. Bugarska je ve izgubljena. Austrija i
Turska, obe na izmaku svojih moi tako e e uskoro pasti. Na nesreu, naa sopstvena vojska je neizleivo
zatrovana socijalistiko-spartanskim idejama i nae trupe nisu vie pouzdane. Od 8. avgusta situacija se
ubrzano pogorava. Kao posledica takvog stanja, pojedine vojne jedinice pokazale su se tako nepouzdanim
da su hitno povuene sa fronta. Rekao je dalje da vie nije u stanju da komanduje jedinicama koje nisu
pouzdane. Ve je vrlo lako predvideti da e neprijatelj u vrlo bliskoj budunosti ostvariti velianstvenu
pobedu. Usled toga, naa Zapadna Armija izgubie i poslednje poloaje i povlaiti se u neredu preko Rajne,
to e u Nemakoj dovesti do revolucije. Tri dana kasnije, novi Nemaki Kancelar, Princ Maks fon Baden,
uputio je prvu Notu Predsedniku Vilsonu traei primirje.

Kada je Predsednik Vilson primio prvu Notu iz Nemake, njegov lini savetnik, Pukovnik Haus rekao mu je
da odbije nemaki zahtev uz obrazloenje: Uz Marala Foha koji udara po zapadnim poloajima i uz vae
napore da produbite diplomatski razdor, sasvim je mogue oekivati da se ovaj rat zavri do kraja godine.
Haus je tako e savetovao da u svom odgovoru samo potvrdi prijem Note, a potom razmotri sa Saveznicima
mogui odgovor. Me utim, Predsednik Vilson je odgovorio da je Nemaka Nota suvie nejasna i da zbog
nje nisu potrebne konsultacije sa Saveznicima, te da e on lino odgovoriti na nju serijom pitanja. To nee
biti odgovor, kazao je, ve upit.

48

Kada su Lojd Dord i savetnici u njegovoj vladi saznali za Nemaku Notu i Vilsonov odgovor, saznalo se
da su bili veoma ljuti. Oni su smatrali da na ovaj nain Nemaka vojska eli da kupovinom vremena
obezbedi povlaenje na lake branjivu liniju fronta. Osudili su Vilsona zbog izbegavanja konsultacija i
izraavali zabrinutost zbog pojedinih od ukupno 14 taaka kao osnov za mirovne pregovore, naroito onu u
vezi sa slobodom prekomorske plovidbe. Klemanso je bio neto sreniji zbog tona Vilsonovog odgovora jer
nije obavezivao Saveznike ni na ta, a od Nemake se trailo potpuno povlaenje sa svih okupiranih
teritorija. Ipak su zajedno uputili kritiku notu Vilsonu zbog odsustva vojnih garancija kojima bi se Nemaka
spreila da prestrojavanjem svojih snaga nastavi rat. Tako e su zatraili od Vilsona da poalje svog
izaslanika da uestvuje u razgovorima u Parizu. Istakli su i potrebu da uslove primirja utvr uju vojni eksperti.
Od generala pod komandom Marala Foha zatraeno je da ponu sa utvr ivanjem uslova za postizanje
primirja.

Prema tadanjim izvetajima, Vilson je bio okiran odlukom Saveznika da otponu sa utvr ivanjem uslova
primirja i poalio se svom savetniku, Pukovniku Hausu to ga nisu konsultovali u vezi sa tim. U
me uvremenu, nakon to je dao javno saoptenje o sopstvenom odgovoru na nemaku notu,
Republikanska opozicija ga je otro kritikovala to je tako popustljiv prema Nemcima. Oni su traili
bezuslovnu predaju, odnosno kako je to raniji predsednik Teodor Ruzvelt obrazloio: Primirje se dobija
pukama a ne pisaim mainama.

U Berlinu se moglo osetiti izvesno zadovoljstvo i olakanje nakon to je primljen Vilsonov odgovor. Oni su
smatrali da 14 taaka predstavlja dobar osnov za pregovore, i poto u njima nije naveden vremenski rok za
povlaenje sa okupiranih teritorija, inilo se da su na dobitku u pogledu kupovine vremena. Sa
zadovoljstvom su pozitivno odgovorili u svojoj drugoj Noti, iako su se pojedini nemaki generali sada poeli
pitati da li je moda zahtev za primirjem bio preuranjen imajui u vidu stanje na Nemakim vojnim
poloajima. U me uvremenu, nastavljene su borbe na svim frontovima.

Potapanje broda Lainster, i tom prilikom veliki broj stradalih amerikih i britanskih civila dovelo je do velikog
izliva besa u amerikoj javnosti, a Republikanska opozicija estoko je kritikovala vlast. Poto su izbori za
Kongres zakazani za 5. novembar, Vilson nije bio u poziciji da ignorie domae javno mnjenje. Istovremeno
je bio i pod pritiskom saveznika koji su traili da vojni eksperti dogovore uslove primirja i uopte nisu bili
zadovoljni samo nemakim povlaenjem sa okupiranih teritorija bez davanja garancija. Usled svega toga,
njegov odgovor na drugu nemaku Notu bio je mnogo otrije intoniran. Tako e je odluio da pobolja svoje
odnose sa Saveznicima tako to e poslati Pukovnika Hausa u Pariz kao svog linog izaslanika. Me utim,
prilikom sastavljanja svoje druge Note upuene u Berlin, ipak se nije konsultovao sa Saveznicima.

Vilsonova druga Nota izazvala je zabrinutost u Berlinu. Politiki savetnici osetili su da je preostalo malo
manevarskog prostora a stariji oficiri bili su podeljenog miljenja. Ludendorfu je rastao optimizam kako je
jesen odmicala a promenljivo vreme usporavalo ofanzivu Saveznika. Njegov savet je bio: nastaviti sa
pregovorima o primirju...i ne prihvatati uslove koji spreavaju obnovu neprijateljstava. Generali koji su bili
blie liniji fronta javljali su da je takav optimizam neosnovan i da se nemake trupe masovno predaju.
Pesimizam je prevladao i ubrzo je trea Nemaka Nota upuena Vilsonu.

49

Vilson je sainio svoju treu Notu nakon to se sastao sa Kabinetom, i po prvi put obavio konsultacije u vezi
sa primirjem. Zahtevan je to hitniji odgovor, jer ga je Republikanska opozicija javno kritikovala zbog toga
to nije nametnuo uslove primirja Nemcima, a izbori su se pribliavali. U svojoj Noti, Vilson je predloio da
budua prepiska izme u Nemake i saveznika bude dostupna javnosti, i naglasio da, ukoliko je nemaka
strana spremna da pregovara o miru na osnovu 14 taaka, njihovim vojnim savetnicima bie omogueno da
dostave predloge uslova za primirje. lan njegovog Kabineta smatrao je da bi javno objavljivaje ove
prepiske bez saglasnosti Saveznika oni mogli da protumae kao prisilu. Vilson je odgovorio da oni i treba da
budu pod prisilom.

U Berlinu su Ludendorf i Hindenburg objavili Memorandum za javnost u kojem su naglasili da je Vilsonova

najnovija poruka neprihvatljiva za vojnike i da se borba mora nastaviti punom snagom. Kajzer je zahtevao
od Ludendorfa ostavku, a Hindenburg je ostao. U me uvremenu Nemaki Kancelar je predloio da u
odgovoru Vilsonu bude istaknuto: da Nemaka Vlada oekuje predloge za primirje a ne predloge za predaju.
Me utim Nemaka Vlada nije prihvatila ovaj stav. Predstavnik Socijal-demokrata Filip ajdeman (kasnije
Kancelar nemake u vreme Vajmarske Republike), jasno je stavio do znanja da takav stav nije prihvatljiv jer
e Vilson prekinuti pregovore bude li primio takav odgovor.

Na sastanku saveznikog Vrhovnog Ratnog Saveta u Parizu, vodila se rasprava o ratnim reparacijama zbog
razaranja koje je Nemaka nainila, kao i o ublaavanju pojedinih od ukupno 14 Taaka, naroito one koja
se odnosila na slobodu prekomorske plovidbe. Pukovnik Haus je u ime Predsednika na kraju prihvatio
kompromis, pri emu je usvojen princip slobode prekomorske plovidbe, ali uvaava i mogunost da se pod
odre enim okolnostima on ne moe primeniti, kao naprimer u sluaju blokada tokom ratnih sukoba.

Na osnovu gore navedenog Primera M moe se videti da on sadri dva nivoa

kontekstualnih informacija. Prvo, radi se o informacijama koje se odnose na ciljeve i
namere svih vlada: Vilsonovih 14 Taaka Predloga, opti ciljevi Nemake, zabrinutost
Britanske vlade u vezi sa reavanje teritorijalnih zahteva, zabrinutost Francuske vlade
zbog ratne odtete i mogunosti da Nemci obnove neprijateljstva. Tako e, vano je da
uenici razumeju i injenicu da su razliite vlade koje su uestvovale u ovom procesu
tako e na neki nain bile u prilici da reaguju na dinamiku i stalne promene situacije,
esto na osnovu ogranienih ili nedovoljnih informacija o uzajamnim planovima i
namerama. Na primer, Vilson je promenio svoj stav kako pod pritiskom domae javnosti,
tako i zbog pritiska Saveznika. Stav vlade Nemake tako e je pretrpeo promene zbog
razvoja situacije na frontu i zbog unutranjeg politikog faktora. Jedan od korisnih
efekata multiperspektivnosti je da naglaava izvesno suprotstavljanje oseanju
neminovnosti, kojem se autor istorijskog udbenika inae izlae piui o doga ajima koji
se se desili pre 50,100 ili 150 godina.
Informacije koje su sadrane u kontekstualnim fle-karticama su prilino detaljne.
Ukoliko vreme dozvoljava, mogue je ovakvu nastavnu aktivnost vie usmeriti na
istraivaki rad, bilo uz pomo celovitih istorijskih dokumenata iz kojih mogu crpeti
informacije o ciljevima i namerama, ili im se moe dati u zadatak da sami nalaze

50

relevantna dokumenta na Internet vebsajtovima. Ukoliko vreme ne dozvoljava ovaj

istraivaki pristup nastavi, uenici mogu u parovima ili malim grupama da povezuju
kartice sa ciljevima i namerama i one koje sadre odgovore i reakcije sa odlukama i
merama koje su naznaene u Primeru L koji ilustruje hronologiju doga anja.
Proirivanje dimenzije istorijske interpretacije
Ve je istaknuto da su ciljevi multiperspektivnosti u nastavi istorije dobijanje celovitije i
pravinije slike o istorijskim zbivanjima i procesima. U tom smislu kao ilustracija
odabrane su dve istorijske teme. Prva se nalazi u veini nastavnih planova i udbenika
Istorije u Evropi: Krstaki ratovi.
Generalno gledano, ova se tema najee obra uje iskljuivo sa aspekta Krstaa, i samo
ponekad sadri i reference o linostima vladalaca kao to su Saladin (Salah al-Din Jusuf)
ili Zangiju (Imad al-Din Zangi), i verovatno sasvim kratkih poglavlja o poreklu i religiji
Islama. Me utim, znatan broj istorijskih spisa iji su autori arapski hroniari istorijskih
zbivanja su tek nedavno prevedeni na razliite evropske jezike, a pojavilo se i nekoliko
knjiga koje se u velikoj meri oslanjaju na njihove izvetaje.38 Na osnovu ovih izvora, kao
i neto tradicionalnijih istorijskih materijala koji su vie hrianskog porekla, mogue je
odabrati nekoliko kljunih doga aja tokom Krstakih ratova i vriti pore enja njihove
percepcije me u hrianskim i arapskim istoriarima. Na primer, osvajanje Jerusalima
1099., Bitka kod Hatina 1187, opsada Akre 1189-91., ili pad Tripolija 1289.
Me utim, umesto da ponemo sa pore enjem franakih i arapskih istorijskih izvetaja,
veoma je bitno da ovoj temi pri emo sagledavanjem promena u njihovoj uzajamnoj
percepciji u zavisnosti od neposrednog iskustva i razliitih istorijskih doga anja. Radovi
vodeih arapskih hroniara nude zanimljiv i uzajamno suprotstavljen uvid u perspektivu
Muslimana o Hrianskim osvajaima (Francima), na nain kako je to uobiajena praksa
(vidi Primer N). Brojni moderni udbenici sadre neke primere hrianske percepcije
Islama i Muslimana, te zbog ogranienog prostora, u ovom priruniku prenosimo njih
nekoliko iz Britanskih tekstova. Siguran sam da e itaoci iz drugih zemalja moi ovome
da dodaju sopstvene (omiljene) primere. Bilo bi korisno uneti i nekoliko citata koji
odraavaju neke od mnogobrojnih zabluda sa obe strane iz tog vremena, ak i me u
obrazovanim analitiarima zbivanja koji su imali iskustvo zajednikog ivljenja Hriana
i Muslimana. Tako na primer, anonimni autor GESTA FRANCORUM, poreklom iz
june Italije gde je komunikacija sa Arapima bila uopbiajena pojava, i koji se tri godine
borio protiv Turaka, opisuje Muslimane kao Neprijatelje Hriana , i pred toga to je Isus
Hristos slavljen kao prorok u Islamu, a oslikava vo u Seljuk Kerboha kako ga proklinje
Muhamed i svi bogovi kao de je politeista. Slino ovome, u primeru K, Fuler iz artra,
hroniar koji je mnogo godina iveo me u Muslimanima u Jerusalimu pogreno smatra
da Muslimani oboavaju Muhameda i isto tako sve svece stvorene prema njegovom liku.

38

Vidi na primer,: Amin Maalouf, Krstai u oima Arapa, (1984), London, Al Saqi Books (u prevodu Jona
Rotilda).

51

Pored toga, navodimo i tri istorijska izvora (N,O,P), od kojih jedan potie od Sirijskog
Emira, Usama Ibn Mungid, drugi od savremenog Britanskog istoriara J.M. Robertsa, a
trei je od Fulera iz artra, koji je bio uesnik Prvog Krstakog rata i potom ostao da
ivi u Jerusalimu 27 godina. Ovaj poslednji ilustruje nain razmiljanja Krstaa, naroito
posle ponovnog osvajanja Jerusalima 1099., kao i lokalni nain ivota i stavove. U tom
smislu posebno je zanimljivo uporediti dva citata koji potiu od Fulera od artra (K,L),
koji ilustruju promene u razmiljanju Krstaa koji je bio uesnik ponovnog osvajanja
Jerusalima 1099., a potom nastavio tamo da ivi punih 27 godina.
Nastavni pristup koji ovde predlaemo sastoji se u pripremi tri seta fle-kartica: istorijski
izvori koji ilustruju percepciju Muslimana o Krstaima, oni koji ilustruju percepciju
Krstaa o Muslimanima i kartice koje sadre podatke o interakciji izme u ove dve grupe,
njihov uzajamni uticaj, ak i sluajeve integracije (I, J). Tokom pojedinanog rada ili u
parovima, bilo bi korisno da uenici uvebavaju strategiju aktivnog itanja, ne samo zato
da bi prikupili informacije, ve i da formiraju sliku o tome kako je svaka od grupacija
posmatrala one druge, da identifikuju razlike u percepcijama pojedinih izvora informacija
u svakoj zajednici, i da, koristei pribline datume njihovog nastanka, analiziraju
promene u percepciji tokom vremena.
Ovaj proces obuhvata ne samo analizu specifini sadraj svakog izvora, ve i njegove
jezike karakteristike, to jest, uoavanje sterotipova, uoptavanja o zajednici zasnovanim
na priama ili pojedinanim primerima itd. Aktivno itanje ovde znai i upotrebu markera
razliitih boja za oznaavanje: izjava i tvrdnji koje se mogu dokazati, primera stereotipa i
generalizacije zasnovane na priama, kao i primera koji ukazuju na potovanje druge
strane.
Primer N: Nastavna jedinica: Upoznavanje sa Krstaima
Percepcije Muslimana o Krstaima:
Izvor A
to se tie ljudi iz severnog kvadranta, to su oni kojima je sunce daleko od zenita jer su prodirali sve do
severa, kao to su Sloveni, Franci i ostali narodi u susedstvu. Njima sunce slabije sija jer su daleko od
njega. U njihovom kraju ima mnogo zime i vlage, a sneg i led se stalno smenjuju. Oni ne poznaju toplinu
humora. Telo im je veliko, sirove su prirode i prostakih manira, nita ne razumeju i imaju teak jezik. Koa
im je tako bela da izgleda plaviasto...oi su im tako e plave u skladu sa bojom koe, kosa im je ravna i
crvenkasta jer je kod njih magla i vlaga. Njihova vera nema vrstinu, a to je zato to su po prirodi hladni i
nedostaje im toplina. to su dalje na severu, sve su gluplji, siroviji i grublji.
Al-Mas udi: naunik iz 10 veka, prevod na francuski C.Pellat, Pariz 1971

52

Izvor B:
Svi koji su dobro upoznali Franke, smatrali su ih hrabrim zverima i estokim borcima, ali nita vie od toga,
samo kao ivotinje koje su superiorne po snazi i agresivnosti.

Emir Usama Ibn Mungid, pisac i diplomata iz 12 veka, preuzeto iz knjige: Arapsko-Sirijski gospodin i ratnik u vremenu
krstaa, prevod P.K.Hitti, Njujork, 1929.

Izvor C:
Franaka drava: taj narod je hrianski i oni poseduju kraljevsku hrabrost, ima ih mnogo i imaju mo da
vladaju. Tamo ima dva ili tri grada na naoj obali sunca u sred zemlje Islama koji slue kao zatita od njih.
Kadgod Muslimani poalju vojsku na njih, oni alju snage u odbranu, a njihovi vojnici su mono hrabri a u
borbi ne bee, ve radije umiru.
Zakarija ibn Muhammad al Kazvini, pisao u 13 veku, citat iz: Muslimansko otkrie Evrope, Bernard Lewis.

Izvor D:
Franaki narod nema oseaj asti. Ako jedan od njih hoda ulicom sa svojom enom i sretne drugog oveka,
taj nju onda uzme za ruku, povede u stranu i pria s njom, dok njen mu eka po strani da oni zavre
razgovor...Zamislite taj nesklad. Ovi ljudi ne poznaju ni ljubomoru ni ast, a tako su hrabri. Hrabrost ipak
potie od oseanja asti i prezira svega to je zlo!
Emir Usama Ibn Mungid, citat iz Malufa, Krstai u oima Arapa, str. 39.

Izvor E:
Jedna od nesrea koja prati Muslimane je u tome to se obini ljudi islamske vere ale na diktatorsku vlast
svojih vladalaca, a hvale delo njihovih rivala i neprijatelja, Franaka, koji su ih okupirali i ukrotili svojom
pravdom. I sam bog zna da treba da se ale na takve stvari.
Ibn Jubair, spis iz 1184., (u prevodu R.C.J. Brodherst): Putovanja Ibn Jubaira, London, 1953).

Izvor F:
Nema prljavijih ljudi na svetu od njih. Tako su perfidni i zli. Niti se iste niti kupaju vie od jedanput ili dvaput
godinje u hladnoj vodi, a svoju odeu ne peru ve je nose dok se ne raspadne. Briju se, a posle brijanja
brada im je runa i ekinjava.

Verovatno: Ibrahim ibn Jakub, Jevrejin koji je kao lekar putovao po Francuskoj, Holandiji, Nemakoj i centralnoj Evropi
sredinom X veka.

Izvor G:
Pogledajte Franaki narod. Gledajte ih samo kako se tvrdoglavo tuku za svoju religiju, dok mi Muslimani ne
pokazujemo ni trunku elje za svetim ratom.
Saladin, citat iz Malufa

53

Izvor H:
Nakon pada Jerusalima, Franci se obukoe u crno i krenue preko mora da potrae pomo i podrku od
svih svojih zemalja, naroito od Velikog Rima. Podstakoe ljude na osvetu, ponesoe sa sobom i sliku
Mesije (bog da mu duu prosti) okrvavljenog od ruke Arapina. Oni govore: Gledajte, evo Mesije i evo
Muhameda, Proroka muslimanskog koji ga izbode na smrt. Franci su bili potreeni i okupie se svi, ak i
ene, a oni koji ne mogae poi, dadoe novac i platie onima koji su krenuli u borbu. Jedan od
neprijateljskih zatvorenika mi ree da je on sin jedinac a da majka njegova prodade kuu da mu kupi ratnu
opremu.
Ibn al-Atir: beleke nastale za vreme opsade Akre 1189., hroniar i autor knjige Savrena istorija.

Izvor I
Miljenje o Islamu koje se moe nai u ranim spisima Krstaa izrazito je negativno, uz ilustracije Muslimana
koji su prikazani kao neprijatelji Boga i sluge avolove.
J. Riley-Smith, Atlas Krstaa, 1991.

Izvor J:
Uspesi Saladinovi tako su okirali Franke da su oajniki pokuavali da na u objanjenje za svoje poraze.
Jedino to su mogli da smisle bilo je: svi koji su tako uspeni mora biti da imaju Franake krvi u sebi.
S. Lambert, Srednjevekovni svet, 1991

Izvor K:
Svi su se Saraceni sa strahopotovanjem odnosili prema Hramu Gospodnjem. Tu su se najradije molili, iako
uzalud, jer njihove molitve behu namenjene idolu stvorenom u ime Muhameda.
Fuler od artra, Istorija ekspedicije u Jerusalim 1095-1127 (u prevodu F.R. Rajan, 1969), spis nastao oko
1130.
Izvor L
Osvanu i dugo oekivani dan! Stie vreme za pamenje! Delo da se ne zaboravi! Delo nad svim delima! Ovo
e mesto, tako dugo trovano praznoverjem paganskog ivlja biti najzad oieno od njihovog otrova.
Fuler od artra, Istorija ekspedicije u Jerusalim 1095-1127 (u prevodu F.R. Rajan, 1969), spis nastao oko 1130.

Izvor M:
Oni se ne boje poginu za Jerusalim. Pomau im i pridolice iz Babilona, Afrikanci i Etiopljani... A sad nam
je zbog naih grehova ovaj mrani dan doneo Maorske horde..Hriana je sve manje, manje nego ovaca.
Maora je sve vie, vie nego zvezda na nebu.
E. Asensio, Aj Jerusalim, Nueva Revista de Filologia Hispanica, 14, str.247-270 (prevod 1960), panska pesma iz XIII
veka.

54

Primeri interakcije i uzajamnih uticaja

Izvor N:
Neki su se Franci naselili u ovim krajevima i poeli se meati sa Muslimanima. Oni su bolji od novih
pridolica, ali su samo izuzetak i ne mogu posluiti kao primer. Jednom sam poslom uputio oveka u
Antiohiju. Tada je Gospodin Teodor Sofianos tamo iveo i mi smo bili prijatelji. Bio je jako moan ovek.
Jednog dana ree mom oveku: Jedan moj franaki prijatelj me pozvao, do i, ree on, kod mene da vidi
kako ivimo. Moj ovek mi ispria da je bio u njegovoj kui starih vitezova, jo iz vremena prvih franakih
seoba. Ve se povukao iz dravne i vojne slube i poseduje imovinu u Antiohiji od koje ivi. Stol je lepo bio
postavljen, sa puno ukusne hrane i sve isto. Primetio je da mi se ne jede, pa ree: Jedi ta ti srce poeli, jer
ja ne jedem franaku hranu. Kod mene rade kuvarice iz Egipta, i jedem samo ono to one skuvaju, a u moj
kui se ne jede svinjetina. Bojaljivo sam neto pojeo i potom smo otili.
Usama ibn Mungid

Primer O
Mi ljudi sa zapada postadosmo sada istonjaci. Oni koji behu Rimljani ili Franci, postadoe ovde Galiani ili
Palestinci. Onaj ko bejae Rems od artra, postade gra anin Tira u Antiohiji. Ve smo i zaboravili svoju
rodnu zemlju a mnogi od nas vie je i ne pominju... Neki su mukarci oenili sirijske ili armenske ene ili ak
i saracenske ako su se pokrstile...jedna obra uje vinograd a druga radi u polju. Govore drugaijim jezikom a
ve se uzajamno i razumeju.... rase nimalo nalik jedna na drugu ive zajedno u uzajamnom poverenju.
Fuler od artra, pisano oko 1130.

Izvor P
Pri svakom susretu sa Islamom u zemljama Krstaa, Siciliji ili paniji, zapadni Evropljani imali su emu da
se dive: svilena odea, parfemi, esto kupanje.
J. Roberts, Istorija sveta, 1980.

U izvesnom smislu, gore navedeni pristup zahteva da se uenici uvedu u oblast

izuavanja uzajamno sukobljenih mentaliteta u odre enom istorijskom periodu. Slina
analiza na bazi sortiranja fle kartica moe biti od koristi za bolje razumevanje odnosa
me u susednim narodima, izme u etnike veine i manjine, i to kao preliminarna veba
pre prelaska na odre eni tematski sadraj.
Drugi predloeni primer tako e se odnosi na izuavanje mentaliteta. To je pokuaj da se
prikae mogunost primene multiperspektivnosti u ilustrovanju razliitih predube enja i
oekivanja me u ljudima, koji esto imaju svoj koren u prethodnim istorijskim
zbivanjima i odnosima, odnosno nastaju pod uticajem savremene propagande i medija i
svakako oblikuju njihove reakcije i ponaanje. Isto tako, u ovom sluaju radi se o
uzajamno suprotstavljenim perspektivama prilikom javljanja o zlodelima poinjenim sa
obe strane tokom 1914, na poetku Prvog svetskog rata:
Sluaj nestalih ruku (vidi Prilog, fotografija na str. 65)

55

Samo nekoliko dana nakon to su nemake trupe okupirale Belgiju 4 avgusta 1914.,
me u nemakim vojnicima ule su se glasine o gerilskim aktivnostima francuskih i
belgijskih civila, poznatih kao francs-tireurs (naoruani dobrovoljci, Fotografija na str.
67). Uskoro su usledile prie u Nemakoj tampi o njihovim vojnicima koji su upadali u
zasede i koje su ovi civili muili. Pravila rata su u ovom sluaju prekrena: vojnici
napadani s le a, oslepljeni, kastrirani ili na druge naine nakon ranjavanja mueni i
nemoni da se brane. Ubrzo potom, prie o ovim zlodelima koje su inili belgijski i
francuski civili protiv nemake vojske doprle su i do Saveznika. Ubrzo su bile objavljene
u tampi u Belgiji, Francuskoj i Britaniji. Novinari nezainteresovai da budu fer prema
neprijateljima, a i u nemogunosti da provere takve glasine za vreme ratnih operacija,
objavljivali su lanke i iznosili tvrdnje kao da su u pitanju verodostojni izvetaji
(Fotografija na str. 69). Opta tema bila su zlodela poinjena protiv ena i dece, naroito
sluajevi odsecanja ruku koja su vrili nemaki vojnici. Neki primeri ovih izvetaja su
prikupljeni i prikazani u Primeru O.
Prema istorijskim izvorima koje su prikupili Horn i Kramer, strah Nemaca od naoruanih
dobrovoljaca potie jo iz vremena francusko-pruskog rata, kada su nakon poraza
Napoleona Treeg, francuske paravojne trupe u borbi za novu Republiku vodile i gerilsku
kampanju protiv Pruske armije.39 Na neki nain, oekivanja su ve postojala im su
Nemake trupe prele granicu Belgije. Nezadovoljstvo u redovima trupa u povlaenju
brzo se protumailo kao gerilska aktivnost. Izvetaji koji su pristizali u Nemaku o
ranjenim vojnicima i iz dnevnika na enih kod mrtvih vojnika samo su ilustracija kako je
odre eni mentalitet brzo izbio na povrinu. Kue u plamenu nisu vie smatrane kao
neminovna kolateralna teta ratnih razaranja, ve kao signal izdaje nemakih uverenja.
Sukobi me u trupama u povlaenju dovodili su do hapenja civila i spaljivanja itavih
sela kao odmazda. Tako e je bilo i sluajeva da vojne trupe koriste civile kao ivi tit
protiv gerilskih jedinica. Deset dana nakon izbijanja rata, Nemaka Vrhovna komanda
ve je potvrdila svoje uverenje u istinitost akcija civila, a Kajzer je u svojoj Noti Vilsonu,
upuenoj 7 septembra 1914 istakao: Moji su generali bili primorani da preduzmu
najdrastinije mere da kazne krivce i zastrae krvoedno stanovnitvo kako ne bi nastavili
sa stravinim ubistvima i terorom. U me uvremenu, tampa u Francuskoj i Britaniji
tako e je objavljivala delove iz dnevnika zarobljenih nemakih vojnika, kao dokaze o
nemakim zlodelima poinjenih protiv civilnog stanovnitva.
Do septembra 1914., Francuska vlada je ve zabranila objavljivanje i irenje pria u
tampi o ovim zlodelima jer je bila zabrinuta zbog mogueg izbijanja panike me u
civilnim stanovnitvom. Zvaninu istragu pokrenule su vlade Belgije, Britanije,
Francuske i Nemake, u kojoj je potvr eno da je bilo sluajeva odmazdi protiv civila, ali
je izraeno neslaganje u pogledu njihove legitimnosti. Me utim, nijedna istraga nije
potvrdila rasprostranjene prie o muenjima koje su civili sprovodili protiv nemakih
vojnika, ili pak da su nemaki vojnici muili belgijske i francuske ene i decu. Izvetaji
su gotovo u potpunosti potvrdili neosnovanost takvih pria, a zvanini organi nisu uspeli
da u u u trag bilo kakvim muenjima dece ili oslepljenim i kastriranim vojnicima.

39

John Horne i Alen Kramer, Nemaka zlodela, 1914: Istorija negiranja, Yale University Press, 2001.

56

U saveznikim zemljama je nakon rata panja javnosti preusmeravana sa zlodela

poinjenih u pravednom ratu na uase rata u smislu ukupnog gubitka ljudskih ivota.
Vlade su optuivane da koriste propagandu za dobijanje podrke javnosti u prilog ratu. U
Nemakoj je tako e bila rasprostranjena pojava da se zlodela predstave kao propaganda u
okviru procesa negiranja svake krivice ili odgovornosti za rat i neprihvatanja uslova
Versajskog mirovnog ugovora. Istoriari koji su se bavili me uratnim periodom, tako e
su pisali i o propagandnom ratu vo enom tokom1914-15. godine.
itava problematika predstavlja izazov sa aspekta multiperspektivnosti, i pored radova
modernih istoriara kao to su Horn i Kramer, postoje i drugi brojni izvori koji sadre
gledita kako vojnih trupa tako i civila, razliitih vlada, izvetaje zvaninih organa o
istragama, zvaninu i nezvaninu propagandu kao i razliite politike i nacionalne
interpretacije doga aja u svakoj od zemalja. Me utim, oni predstavljaju minorni faktor u
su enju o Prvom svetskom ratu i verovatno e samo malobrojni nastavnici Istorije imati
vremena da se pozabave ovakvim detaljima imajui u vidu ogranienja koja namee
nastavni plan i program.
Primer O: Dokazi o navodnim zloinima poinjenim na poetku Prvog svetskog rata
Izvor 1
Septembra 1914 jedan policajac u Parizu izjavio je da je uo od jednog svedoka koji je video: malu
belgijanku, devojicu od oko 6 godina, koja je bila zajedno sa jednim ro akom, lokalnim mesarom iz ulice de
la Flandre. Kada su nemaki vojnici stigli u njeno selo, maetom su joj odsekli obe ruke.
Izvor 2
Izbeglica iz mesta Pas-de-Calais javio je da su andarmi u toj oblasti uhapsili neke nemake vojnike i kada
su ih pretraili u njihovim depovima na ene su odseene ruke.
Izvor 3
U francuskim novinama, Le Matin od 20 septembra 1914.,objavljen je lanak da su dve odseene ruke,
jedna koja pripada nekoj eni a druga devojici, na ene u depovima mundira ranjenih nemakih vojnika
koji su se nalazali na leenju u Pariskoj bolnici.
Izvor 4
Jedan pripadnik Nemake sanitetske regimente javio je da su njihove trupe poele s estokom paljbom
kada su zaule plotun koje je ispalio odred na sahrani jednog nemakog vojnika. Mislili su da se na njih
puca primer razmene prijateljske vatre?
Izvor 5
Dnevnik jednog Nemakog oficira iz 178 Peadijske Regimente, kojeg su nali Francuzi, belei oseanja
vojnika dok je vojska prolazila kroz Belgiju avgusta 1914. Prvi utisci su pozitivni, i belee rei jedne ene: vi
niste varvari, potedeli ste nae useve. Put od 60 km bio je obeleen je strahom od zaseda, hvatanjem
talaca kao mera bezbednosti...sledeeg dana ve je ube en da im se na ulasku u Dinant estoko
suprotstavljaju slobodni strelci, od kojih je nekih 200 250 zarobljeno i ubijeno. Pisac dnevnika tako e
belei da su otvorili paljbu na prvo mesto na koje su naili u Francuskoj, jer je jedan nemaki vojnik sluajno
opalio pukom to je izazvalo estok uzvratni napad.
Home i Kramer, Nemaki zloini 1914, Istorija negiranja

57

Bilo bi izuzetno korisno razmotriti jedan aspekt ove prie kao mogui uvod u nastavnu
jedinicu (modul) na temu Prvog svetskog rata, to moe posluiti kao udica za privlaenje
panje uenika i pokretanje njihove matovitosti pre nego to se pre e na izuavanje
uzroka i faktora koji su uticali na ovaj rat, ili na mirovne sporazume od dalekosenih
posledica. Primeri ukazuju na brojne zanimljive aspekte rata koji se jednako mogu
primenjivati i prilikom analize drugih globalnih ili lokalnih konflikata tokom 20. veka:
Nain na koji se ratni sukob odvija ima u odre enoj meri ne samo vojni aspekt,
ve i drutvene pretpostavke i oekivanja u vezi sa ponaanjem neprijatelja to je
duboko povezano sa iskustvima prethodnih sukoba ( u ovom sluaju FrancuskoPruski rat 1870). Francuski i belgijski civili i vojne trupe oekivali su pruski
militarizam, Nemaka Vrhovna komanda oekivala je pobunjene civile i otpor
paravojnih jedinica, kako je to bilo tokom sukoba 1870, a umesto toga, ovog puta
kretali su se bre nego to su oekivali kroz neprijateljsku teritoriju, ponekad kao
da su bivali odseeni od svoje vojne podrke.
U sluaju ovakve propagande ne radi se samo o mobilizaciji javnosti za podrku
ratnim ciljevima, podsticanju to masovnijeg prijavljivanja dobrovoljaca u vojsku
i ube ivanju potencijalnih saveznika da u u u ratni sukob (u ovom sluaju SAD i
Italije), ve isto tako re je i o potrebi da se doga aji tumae na nain kako to
odgovara oekivanjima i miljenju javnosti, u skladu sa vaeim drutvenim
vrednostima i stereotipu koji preovla uje kako o sebi samima tako i o neprijatelju
to je sve bilo evidentno i u okviru propagande pre izbijanja Drugog svetskog
rata, Hladnog rata, Korejskog rata i nedavno Zalivskog rata.
Propaganda koja se koncentrie na odre eni doga aj esto je vie okrenuta
znaenju koje se pripisuje pojedinim injenicama nego samim injenicama. U
navedenom sluaju, celokupan problem vezan za zloine zasniva se na mitovima
podstaknutim oekivanjima, pretpostavkama i vrednosnim sistemima. Kao oblik
propagande oni su viestruko kontraproduktivni jer, umesto da mobiliu ljude na
akciju i podrku ciljevima, oni podstiu paniku i strah, ak i histeriju koju prati
cinizam.
Veina udbenika obino sadri jedan broj propagandnih postera tampanih u danima
koji neposredno prethode izbijanju rata, a danas ih je mogue i daunlodovati sa
kvalitetanih vebsajtova iji sadraj odslikava perspektivu svih ukljuenih zemalja.
Korienje ovih postera i razglednica koji su prikazani na narednim stranicama
omoguava komparativni pristup na dva nivoa: upore ivanje stanja po zemljama, kao i
pore enje izme u predratne oficijelne propagande i neoficijelne reakcije na zlodela
tokom prvih nedelja rata. Metoda multiperspektivnosti na ovaj nain moe pomoi
uenicima da razumeju kako zagovaranje preovla ujuih mentaliteta moe uticati na
javne, vladine ili vojne reakcije gotovo jednako kao i doga aji od znaaja za strateke i
taktike korake u ratu.

58

Ovakav pristup je od znaaja za izuavanje veine drutvenih ili kulturnih konflikata

kako unutar zemlje tako i me u zemljama. Pomae uenicima bolje razumevanje duboko
ukorenjenih pretpostavki skrivenih unutar svakog konflikta, i ne uvek zasnovanih na
injenicama ili direktnom iskustvu, a koje utiu na oekivanja sukobljenih strana, njihovu
interpretaciju uzajamno suprotstavljenih miljenja, motiva i namera koje pripisuju jedna
drugoj. U takvim okolnostima, besmislen je pokuaj utvr ivanja ko je u pravu a ko nije,
koje se mere mogu opravdati a koje ne. Cilj je pokuaj razumevanja polazita svake od
sukobljenih strana kao i razloga koji podstiu njihovo razmiljanje i delovanje.

59

Multiperspectivity in History Teaching: a Guide for Teachers, by Dr Robert Stradling

version

Serbian

Zakljuna zapaanja
Nije mi bila namera da u ovom kratkom Priruniku pripremim komplet nastavnog
materijala o pojedinim istorijskim doga ajima i temama koje bi nastavnici ili treneri
potom skinuli sa police kao gotov nastavni materijal, preveli ga na svoj jezik, prilagodili
zahtevima nastavnog plana i programa i potom ih koristili u nastavi istorije. Primeri
prikazani u ovoj publikaciji predstavljaju samo heuristiko sredstvo za ilustraciju kljunih
stavova u tekstu kao i razliitih naina za uvo enje multiperspektivnosti u nastavu
istorije.
U osnovi ova publikacija je o multiperspektivnosti u nastavi istorije a ne primer
ilustracije ovog koncepta na delu. Stoga je moja elja da u zakljunim opaanjima
naglasim nekoliko faktora koje smatram da nastavnici Istorije kao i pisci udbenika
moraju imati u vidu prilikom planiranja aktivnosti u procesu uvo enja vie
multiperspektivnosti u nastavu.
Multiperspektivnost je koncept koji u sebi sadri vie pluralistikog, integrativnog i
sveobuhvatnog pristupa u pore enju sa tradicionalnim konceptom nastave istorije, koji je
Gita Steiner-Khamsi okarakterisala kao monokulturni, etnokratski i univerzalistiki
pristup. To znai da istoriari, nastavnici Istorije i uenici treba da razumeju da li je
odre eni istorijski izvetaj koji se poziva na vie istorijskih izvora ukljuujui i one koje
zanemaruju veina istoriara dovoljno pravian i sveobuhvatan (odnosno praviniji u
smislu uvaavanja perspektive svih aktera ukljuenih ili pogo enih odre enim istorijskim
doga ajem).
Me utim, to ne znai obavezno da vie multiperspektivnosti podrazumeva i veu
objektivnost istorijskog izvetaja. Prvo, nije za oekivati da su sva gledita integrisana u
odre eni istorijski izvetaj i jednake teine i vrednosti. Drugo, potrebno je da imamo u
vidu znaenje pojma perspektiva u ovom kontekstu, to jest da jeu pitanju gledite koje u
sebi nosi mogua ogranienja u zavisnosti od linosti koja ih izraava, odnosno da li je u
pitanju uesnik zbivanja, svedok, novinar ili istoriar, i bez obzira da li su u pitanju
fizika, psiholoka, kulturna, tehnika ili profesionalna ogranienja. Ova ogranienja su
karakteristina za sve stavove i ne mogu prestati da postoje samo zato to pojedini
istorijski izvetaji vie uvaavaju jedne na raun drugih. Primenom metode izuavanja
dokaza uz potovanje principa multiperspektivnosti u kontekstu jednog istorijskog
doga aja ili pojave, ne znai automatski i pretpostavku da emo biti u mogunosti da
ponudimo sveobuhvatniju deskripciju ili potpunije objanjenje onoga to se desilo.
Naprotiv, multiperspektivnost kao pristup analizi naroito politikih i drutvenih
konflikata, moe samo ukazati na sloenost procesa donoenja pouzdanih zakljuaka,
posebno imajui u vidu percepcije, ciljeve, motive i reakcije suprotstavljenih strana koji
su u uzajamnoj kontradikciji upravo stoga to se zasnivaju na razliitim interpretacijama,
pretpostavkama, uverenjima i predrasudama.

61

Ova opservacija nas dovodi u sr problema. Nastava istorije moe se se vie zasnivati na
multiperspektivnosti a manje na mono-kulturnom konceptu, iskljuivostima ili
uoptavanju, ukoliko njen sadraj uinimo raznovrsnijim, koristimo vie istorijskih izvora
i osiguramo mogunost da se uenici sami upoznaju sa sadrajem uzajamno
suprotstavljenih izvetaja o istom istorijskom doga aju. Me utim, multiperspektivnost ne
znai samo i mogunost promene u sadraju nastave, ili korienje veeg broja istorijskih
izvora, ve tako e pomae uenicima da istorijski razmiljaju o prolosti.
Naime, unutar odre enog konteksta nastave istorije, multiperspektivnost podrazumeva
upoznavanje uenika sa jednim procesom, sa analizom istorijskog dokaza ili
interpretacije odre enog dokaza u kontekstu odre enog istorijskog doga aja ili procesa, i
to na nain koji uvaava postojea ogranienja kao to su fiziki faktori, uzajamna
povezanost ovih izvora, stavovi i predrasude ljudi, njihovi motivi i logika kojom
pokuavaju da objasne doga aje ili prilikom odluivanja kako e postupiti, njihova
uzajamna oekivanja i predrasude, kulturoloko nasle e i tradicija koji utiu na njihovu
percepciju i interpretaciju zbivanja, itd. Kao to smo ve videli kroz navedene primere u
Priruniku, multiperspektivnost tako e podrazumeva i pokuaj postavljanja svih ovih
razliitih tumaenja u odre enu korelaciju.
U vezi sa gore navedenim postoji nekoliko implikacija po nastavnike, planere nastavnog
programa i sadraja kao i autore i izdavae udbenika. Prvo, potrebno je omoguiti
praktino ubebavanje analitikih vetina koje su od kljunog znaaja za
multiperspektivnost ukoliko se eli postii da uenici steknu samopouzdanje i potrebno
znanje za efikasan rad sa viestrukim perspektivama. Ovome treba dodati i da je u
Priruniku naveden jedan broj nastavnih metoda, ukljuujui vebe sortiranja fle-kartica,
vrua stolica, korienje hronolokih tablica, upore ivaje uzajamno suprotstavljenih
percepcija u konfliktnim situacijama, analiza propagande i medijskih izvetaja kao
instrument za razumevanje suprotstavljenih mentaliteta.
Drugo, multiperspektivnost zahteva obezbe ivanje mogunosti za analitiko izuavanje
odre enih tema, to bi inae bilo veoma oteano u uslovima ogranienja koje namee
nastavni plan i program koji uenicima nudi sadrajno bogat hronoloki pregled
istorijskih zbivanja ili procesa. I pored okolnosti da su nastavnici suoeni sa realizacijom
zadatih okvira nastavnog plana i programa, ipak postoji prostor za uvo enje metode
multiperspektivnosti u obradi jedne ili dve tematske jedinice tokom kolske godine, kako
bi se uenicima omoguilo upoznavanje sa analitikim procesima na kojima se ovaj
koncept zasniva. Isto tako, nije neophodno da se uenicima prezentuje celokupni
dijapazon perspektiva.
Najzad, brojni autori udbenika i izdavai, kao i mnogi nastavnici koji se opredele za
nastavu na bazi izuavanja istorijskih izvora, potrebno je da i sami revidiraju sopstveni
pristup. Suvie esto se deava da se uenicima prezentuje serija kratkih izvoda iz
razliitih istorijskih izvora, a potom se od njih trai da odgovore na pitanja u vezi sa
faktikim podacima, ili da potkrepljuju zakljuke na koje ih sam autor ili nastavnik
navodi, ili da diferenciraju izvore na grupu objektivnih i pristrasnih. Multiperspektivnost
se u sutini zasniva na osnovnoj pretpostavci da uenik razume potrebu da svi koji

62

izuavaju prolost treba da imaju razumevanja za toleranciju i uvaavaju uzajamne

razlike, suprotnosti, disharmonine tonove, poluistine i pristrasne stavove, predrasude i
predube enja. Ova pretpostavka bi trebalo da poslui kao ideja vodilja u naim
promiljanjima o vrstama pitanja i nastavnih vebi koje bi trebalo da uvesti prilikom
obrade svakog istorijskog izvora u okviru primene metode multiperspektivnosti u nastavi.

63

Multiperspectivity in History Teaching: a Guide for Teachers, by Dr Robert Stradling

version

Serbian

Dodatak: Fotografije

Multiperspectivity in History Teaching: a Guide for Teachers, by Dr Robert Stradling

version

Serbian

Multiperspectivity in History Teaching: a Guide for Teachers, by Dr Robert Stradling

version

Serbian

Primer 1: Napad na Zimski dvorac, 25. oktobar 1917.

Opiite ta tano vidite na slici:

Opiite ta tano vidite na slici:

ta mislite da se doga a?

ta mislite ko su ovi ljudi?

ta mislite kada je fotografija

snimljena?

Mislite li da je ovo fotografija ili

insert iz filma?

67

Multiperspectivity in History Teaching: a Guide for Teachers, by Dr Robert Stradling

version

Serbian

Razglednica iz Francuske koja ilustruje mit o odseenim rukama, oktobar 1914.

69

Multiperspectivity in History Teaching: a Guide for Teachers, by Dr Robert Stradling

version

Serbian

Rad nemakog slikara na temu napada naoruanih dobrovoljaca na nemake vojnike,

nastala avgusta 1914

71

Multiperspectivity in History Teaching: a Guide for Teachers, by Dr Robert Stradling

version

Serbian

Propagandna razglednica sa listom navodnih nemakih zlodela, tampana tokom 1914.

73

Multiperspectivity in History Teaching: a Guide for Teachers, by Dr Robert Stradling

version

Serbian

Multiperspectivity in History Teaching: a Guide for Teachers, by Dr Robert Stradling

version

Serbian