Ruica Rosandi

ISTRAIVANJE
ISTORIJE
DETINJSTVA
UPOZNAVANJE I UVAAVANJE
KULTURNIH RAZLIKA

Projekat finansiraju Evropska komisija u okviru Evropske inicijative za

demokratiju i ljudska prava i Cooperazione Internazionale - COOPI
Ovaj dokument je stvoren uz finansijsku pomo Evropske unije. Sadraj
ovog dokumenta je potpuna odgovornost COOPI-a i Centar za mir i
razvoj demokratije i nikako ne odraava stav Evropske unije.

Dr. Ruica Rosandi

ISTRAIVANJE ISTORIJE DETINJSTVA

Upoznavanje i uvaavanje kulturnih razlika

Centar za mir i razvoj demokratije

Beograd, 2006.

Dr. Ruica Rosandi

ISTRAIVANJE ISTORIJE DETINJSTVA
Upoznavanje i uvaavanje kulturnih razlika

Izdava
CENTAR ZA MIR I RAZVOJ DEMOKRATIJE
Za izdavaa
Vesna Pei
Dizajn i priprema za tampu
Maja Aleksi
modra@eunet.yu
Tira 1500 primeraka
tampa
ATENEUM, Beograd

SADRAJ

O projektu................................................................6
Program UDI/EUROCLIO - Seminari za nastavnike..........8
Istraivaki radovi uenika - kolske izlobe.................13

leto 2002. godine gospoica

Samuela
Michilini
je
posetila na Centar za mir
i razvoj demokratije (u
daljem tekstu, skraeno, Centar)
i u ime organizacije Cooperazione
Internazionale (COOPI), iz Italije,
ponudila je saradnju na akcionom
projektu koji bi se bavio pojavom
ksenofobije mladih iz multietnikih
sredina
u
Srbiji.
Veoma
zainteresovana za tu problematiku,
ponudila sam da Centar realizuje
dva programa: istraivaki rad
mladih u oblasti istorije detinjstva
i dramsko uobliavanje tema koje
mladi vezuju za meuetnike
odnose.
Gospoa Ljubica Beljanski i njeno
kreativno korienje drame u
obrazovanju (CEDEUM program)
podstakli su me na razmiljanje o
drugom programu.

Neposredna inspiracija za
prvi program bila je knjiga Dubravke
Stojanovi i Milana Ristovia,
Detinjstvo u prolosti: 19. i 20.
6

vek. Znatno ranije se pojavila

Arijesova
Istorija
detinjstva,
ali knjiga Dubravke Stojanovi i
Milana Ristovia bavila se istorijom
detinjstva u naim krajevima. Ona
je sadrala niz priloga o tome po
emu su se u prolosti razlikovala
deca u selima i gradovima, kakvo
mesto su deca imala u porodici,
kakve su u prolosti bile deje
igre, o deci u koli, o deci u ratu,
deci-herojima, deci-radnicima, o
zdravstvenoj zatiti dece Toliko
toga smo iz istorije nauili o
dravama, kraljevima, ratovima
u prolosti, a gotovo nita o tome
kako su u razliitim istorijskim

 Milan Ristovi i Dubravka Stojanovi

(ur.), Detinjstvo u prolosti: 19. i 20. vek.

Pomoni nastavni materijal.Beograd:
Udruenje za drutvenu istoriju, 2001.

 Aries Phillipe, Centuries of Childhood,

A Social History of Family Life, New
York,Knopf,1962

razdobljima ivela deca, iako iz

naina na koje su podizana deca u
prolosti moe mnogo da se naui
i o samom drutvu u kojem su
odrastala i o slinostima i razlikama
meu
pojedinim
drutvenim
zajednicama.

Udruenje za drutvenu
istoriju, UDI-EUROCLIO (u daljem
tekstu,
skraeno,
Udruenje),
prvo je kod nas poelo da se bavi
istraivanjem drutvene istorije i
istorije detinjstva. Njihova ambicija
je bila ne samo da ukljue drutvenu
istoriju u kolski program, ve da
upute i ukljue same uenike u
istorijska istraivanja.
Pristup
oba
ova
programa
potpuno je odgovarao radu na
pojavama
ksenofobije
mladih.
Oba podrazumevaju aktiviranje
mladih, njihovo istraivanje i
voeno dolaenje do potrebnih
uvida o odnosima meu razliitim
kulturama, to su sve pretpostavke
plodotvornog rada na pojavama
ksenofobije.

Ovde emo izloiti rezultate
prvog programa, koji smo nazvali
Istraivanje istorije detinjstva.
Oekivali smo da e kroz ovaj
program uenici moi:

Da aktivno istrauju, uz
struno usmeravanje nastavnika,
istoriju detinjstva svog kraja u kome
ive pripadnici razliitih kultura.
Kroz razmenu tako prikupljenih
slika i dokumenata o istoriji
detinjstva u svojoj (multietnikoj)
sredini moi e bolje da razumeju
kulturne razlike i slinosti ispoljene
u nainu odgajanja i odrastanja
dece.

Zahvaljujui
ostvarenim
rezultatima sopstvenih istraivanja
moi e da bolje razumeju
promenljivost
pojedinih
oblika
drutvenog ivota, odnosno, da
mnogi aspekti njihovog sadanjeg

ivota, koji im mogu izgledati

nepromenljivi, normalni i dati,
uveliko zavise od drutvenih i
istorijskih promena u zajednici u
kojoj ive i da su esto rezultat
globalnih procesa a ne samo
lokalnih dogaaja.

Konano, bie u prilici
da aktivno uestvuju u procesu
stvaranja znanja i da naue kako
se prikuplja i analizira istorijska
graa.

Realizacija COOPI projekta

i dela aktivnosti koje je preuzeo
Centar, otpoela je 2003. godine.
Sa Udruenjem za drutvenu
istoriju dogovorili smo da njihov
Vodi kroz istorijsko istraivanje
i
program
obuke
nastavnika
istorije za ulogu mentora uenikih
istraivanja budu osnova programa
Istraivanje istorije detinjstva.
Mi smo njihov program dopunili
projektnim aktivnostima vezanim
za organizaciju kolskih izlobi
posveenih istoriji detinjstva.
Realizacijom programa rukovodila
je Dr Ruica Rosandi, uz asistenciju
Jelene Mihailovi, saradnice Centra.
Obuku nastavnika su koncipirali
i realizovali Dr Goran Miloradovi
i Jelena Popovi, a organizaciju
kolskih izlobi ore Abramovi
i
Tanja
Bjelanovi.
Ueniki
istraivaki rad pisanje eseja i
prikupljanje istorijskih artefakata
za kolske izlobe velikim delom
je obavljen uz zalaganje njihovih
nastavnika i profesora.

 Makro projekat nosi naslov Promocija

pozitivnih multietnikih odnosa prema

izgradnji mira, razvoju i integraciji u
multietnikim regionima Zapadne, Centralne i Jugoistone Srbije. Projekat
finansira Evropska unija. Pored Centra,
u njegovoj realizaciji uestvuju Forum za
etnike odnose i Grupa MOST, iz Beograda,
i Dobro drvo iz Knjaevca.

Obuka nastavnika istorije

Ovaj program ima za cilj da nastavnike obui metodama korienja
istorijskih izvora u nastavi i da ih ohrabi da kod uenika razvijaju kritiku
istorijsku svest. Takoe, program ima za cilj da podstakne meusobnu
saradnju i razmenu iskustava meu nastavnicima. Oekuje se da,
kroz afirmaciju drutvene i kulturne istorije, ovaj program doprinese
unapreivanju i obogaivanju nastavne prakse i ukljuivanju takvog
pristupa u redovnu nastavu istorije.

Karakteristine teme. U skladu sa osnovnom idejom programa
najvie panje se posveuje metodologiji istorijskog istraivanja i radu sa
istorijskim izvorima. S obzirom na uzrast uenika i njihove sposobnosti
kao i na orijentaciju na teme iz drutvene i kulturne istorije savremenog
doba, radi se na:
- pisanim izvorima (pisma, periodika, memoari, istoriografska i
knjievna dela, kao i arhivska graa)
- usmenim izvorima, tzv. oral history (iskazi savremenika)
-neuobiajenim izvorima (posteri, plakati, fotografije, dela likovne i
muzike umetnosti, film dokumentarni i igrani).
Uz to, posebna panja poklanja se motivisanju pre svega uenika ali i
nastavnika, kao i novoj ulozi nastavnika koju mentorski rad zahteva.

Program se realizuje u kolama i obuhvata intenzivni dvodnevni
ili trodnevni seminar u trajanju od 16 sati.

Nastavnici koji prou program, mogu da ga primenjuju u
neposrednoj nastavi radei sa celim odeljenjem ili sa pojedincima ili
manjim grupama uenika koje budu usmeravali u istraivakom radu.

Voditelji programa su Goran Miloradovi (011-848-35-21; 063876-88-17), miloradovic@absolutok.net i Jelena Popovi (011-156-073;
064-212-86-23), mancikert@sezampro.yu
Program obuke

U uvodnom delu seminara polaznicima se pruaju osnovne
informacije o projektu EUSTORY History Network i o ideji nagradnog
konkursa.

Potom se detaljno obrauje samo podruje istraivanja, odnosno,
u ovom sluaju, istorija detinjstva: ukazuje se na pravce istraivanja,
na izbor moguih tema i njihovu definiciju, na pretpostavke s kojima se
ulazi u istraivanje, na mogue pokazatelje, ili zamke u istraivakom
radu i kako ih izbei. Polaznici se upoznaju i sa dosadanjim iskustvima
u istraivanju datog podruja.

Drugi deo seminara posveen je metodologiji istraivanja:
karakteristikama istraivanja zasnovanih na usmenoj istoriji i na pisanim
izvorima, kao i na potrebi i mogunosti korienja drugih artefakata
(neuobiajenih izvora)
8


Svaki uesnik programa dobija komplet materijala iji su sadraji
obraivani tokom programa: odabrane istorijske izvore razliitih
provenijencija i kratki prirunik o metodologiji istorijskog istraivanja sa
praktinim napomenama za budue mentore.

Nakon prvih seminara za nastavnike, na nagradni konkurs je
prispelo 10 radova: iz Leskovca 4 (nastavnica Ivana Dimi), Zajeara
3 (nastavnica Suzana Tomi), Priboja 1 (nastavnica amila Dizdarevi),
Prijepolja 1 (nastavnica Vukosava Gojak) i iz Dimitrovgrada 1.

Po jedan ueniki rad nastavnica Suzane Tomi i Ivane Dimi
plasirao se meu najboljih 20, i ti radovi, odnosno, njihovi autori i mentori
dobili su posebnu pohvalu. Rezultati nagradnog konkursa objavljeni
su na sajtu Udruenja, a najbolji su tampani u zborniku Seanja na
detinjstvo: Zbornik radova uenika srednjih kola, Novi Sad, 2004.

Sledee godine na konkurs su prijavljena 24 rada iz sledeih
mesta: iz Leskovca (9), Pirota (2), Priboja (2), Knjaevca (1), Zajeara
(10), Kladova (1) i iz Tutina (1).

Prvi seminar za nastavnike istorije u okviru COOPI projekta odran
je u Novom Pazaru, 3-4. aprila 2004. Seminar je pohaala grupa nastavnika
osnovnih i srednjih kola iz Novog Pazara i sedam okolnih optina. Za
uee se prijavilo skoro trideset nastavnika istorije, ali je znatno manje
uestvovalo u seminaru zbog zbrke koju je meu nastavnicima izazvala
informacija objavljena u medijima da je novoizabrana ministarka prosvete
9

ukinula sve nove seminare za usavravanje nastavnika. Zalaganjem

organizatora zabuna je donekle razjanjena, ali je ipak odziv nastavnika
bio primetno manji od ispoljene zainteresovanosti.

Cilj ovog seminara je da osposobi nastavnike istorije za mentorski
rad sa uenicima. Ideja je da se nastava istorije pobolja uvoenjem
istraivakog metoda koji uenike intelektualno i radno vie angauju
(kao vid aktivnog uenja), da bi kao rezultat dobili bolje razumevanje
istorijskog procesa, trajnije pamenje nekih injenica i sticanje osnovnih
metodolokih znanja istorijske nauke. Najvea nedoumica nastavnika
na ovom seminaru odnosila se na primenljivost takvog istraivakog
metoda. Iskustvo im je govorilo da bi bilo problema da se taj metod
primeni u redovnoj nastavi, ali da moe biti koristan pri izradi maturskih
radova, kao novo polje za takmienja iz istorije ili kao novo podruje
vannastavnih aktivnosti (na primer, u radu istorijske sekcije).

to se sadraja seminara tie, polaznici seminara su ga ocenili
visokom ocenom. Nain rada na seminaru bio je isti kao onaj koji je potom
trebalo da primenjuju u radu sa uenicima: nain aktivnog uenja. Iako
se do tada nisu sretali sa slinim nainom rada, lino im je godilo aktivno
uee u radu, vee intelektualno angaovanje i praktino vebanje.
Smatrali su da su tako osveili i obnovili svoja metodoloka znanja
steena tokom osnovnih studija. Naroito im se svidela radionica, gde
su imali priliku da praktino prou kroz sve glavne faze kritike istorijskih
izvora i izvoenja zakljuaka na osnovu istorijske grae. Evaluacioni
listovi su pokazali visok stepen zadovoljstva svih polaznika.

Drugi seminar odran je u Knjaevcu, 16.-17. maja 2004. godine.
Na seminaru je uestvovalo osam nastavnika. Oigledno zadovoljni
kvalitetom seminara, sve aspekte seminara ocenili su najviim moguim
ocenama. Jednoglasni su bili u oceni da je seminar odlino zamiljen,
zanimljiv, i da je sjajna prilika da se naue nove stvari. Posebno su cenili
to to se kroz istraivaki nain rada uenici osposobljavaju da sami
otkrivaju istorijske injenice umesto da ih usvajaju bubajui napamet.
Visoko su ocenili (4,37) i primenljivost takvog pristupa u nastavi, a ne
samo u vannastavnim aktivnostima (5,00).

Trei po redu seminar odran je u Leskovcu, 5-6. marta 2005.
Devetnaest nastavnika uestvovalo je u radu seminara i svi su ga ocenili
veoma visokom ocenom (4,85), kao sjajnu priliku da se zaboravljeno
obnovi, ali i dosta novog naui. O meri u kojoj ih je ovaj seminar
nadahnuo najbolje govori rezultat njihovog potonjeg mentorskog rada broj uenikih radova prispelih na konkurs, kao i ogromno interesovanje
za prikupljanje istorijske grae za kolske izlobe. Voditelji seminara
posebno su bili zadovoljni radom lokalnog koordinatora, profesora Ivana
Beia, inae regionalnog poverenika Udruenja EUROCLIO za Leskovac,
koji se veoma savesno i pravovremeno pobrinuo oko pripreme seminara
i time u najveoj meri omoguio njegovu uspenu realizaciju.

 Seminar UDRUENJA ZA DRUTVENU ISTORIJU-EUROCLIO iz Beograda je akreditovan

pri Ministarstvu prosvete i sporta Republike Srbije pod brojem 327/2003.

10



, 5-6. 2005.
, 5. 2005.

-
-









-
-
-

10:00-10:45 ( )
EUSTORY History Network
( )
10:45-11:15 ()
11:15-13:30 (1945-1991) ( )
,,,,
:
( )
13:30-15:00 ()
15:00-16:30 :

( )
16:30-17:00 ()
17:00-19:00 - 1. : ( ,
)
( , )
:
( )
, 6. 2005.

-
-




-
-

09:00-10:45 ( )
:
:
10:45-11:15 ()
11:15-13:00 ( )
13:00-14:00 ()
14:00-15:15 - 2. : ( ,
)

:
15:15-15:30 ()
15:30-16:30 ( )
16:30-17:00

11


Konano, etvrti seminar za nastavnike istorije odran je u
Zajearu, 1-2. aprila 2006. Osamnaest nastavnika iz Zajeara i okolnih
optina pohaalo je ovaj seminar. Re je o nastavnicima istorije osnovnih
i srednjih kola iz Gimnazje, Medicinske kole, Ekonomsko-trgovinske
i Tehnike kole u Zajearu, iz zajearskih osnovnih kola ura Jaki
i Hajduk Veljko, iz osnovne kole Vuk Karadi u Velikom Izvoru, i iz
osnovne kole Vladislav Petkovi Dis u Grljanu. I ovom seminaru su
prisutni nastavnici odali najvia priznanja.

12

Program kolskih izlobi

Uputstva kako da se organizuju kolske izlobe dobijali su
kako nastavnici-mentori, tokom svoje obuke, tako i svi uenici kola u
kojima ti nastavnici predaju. Namera nam je bila da podstaknemo to
vei broj uenika da se ukljue u akciju prikupljanja artefakata vezanih
za istoriju detinjstva u njihovom kraju.

Uenicima je deljen liflet, Istorija detinjstva: Deca u prolosti, koji su

osmislili Tanja Bjelanovi i ore Abramovi tako da na zanimljiv nain
zainteresuju uenike za tu vrstu istraivanja:

Da li ste se ikada zapitali kako je izgledalo detinjstvo vaih

predaka? Kako su iveli vai roditelji, babe i dede u tom, kau,
najlepem dobu ivota? Ko bi to istraio ako ne vi sami? Stariji
su vam verovatno mnogo toga ispriali o sebi, saznali ste neto
i iz knjiga, filmova, sa fotografija, ali ako ste dovoljno radoznali,
krenuete u avanturu da istraujete sami.
ta? Jednostavno ono to vas najvie zanima. Da li je to
poloaj deteta u porodici, deja moda u prolosti, detinjstvo
u vaem gradu, kolovanje dece, deje igre, hobi ili neto
sasvim drugo odluite sami! Izaberite oblast koja vas najvie
interesuje, drite se svoga kraja i novije istorije, i uz pomo svog
profesora definiite svoju temu.
Gde? Svakog dana se susreete sa ovim dokazima, treba
samo da obratite panju na njih. Neki su u vaoj najblioj okolini,
u kui, na tavanu, u podrumu, kod suseda, prijatelja, a oko nekih
se morate potruditi i posetiti biblioteku, galeriju, muzej, arhiv...
13

14

Kako? Istraujte! Pronaite pokazatelje

na osnovu kojih moete izneti neku tvrdnju o
predmetu svog istraivanja. O nainu ivota
dece mogu govoriti predmeti koje su deca na
razliite naine koristila (igrake, pribor za jelo,
garderoba, nakit, kolski pribor, orua, slike,
umetniki predmeti, fotografije...), pisani izvori
(pisma, zapisi, razglednice, novine, knjige,
asopisi...), usmena svedoanstva (seanja
pojedinaca, anegdote, mitovi, legende, narodne
pesme, obiaji...). Najvie se najzanimljivijih
informacija moe dobiti od starijih ludi, kroz
intervju ili razgovor, ali za to morate biti
strpljivi i spremni da saraujete i sasluate sa
sagovornikom. Moete kombinovati razliite
metode, ali je ipak najbolje da izaberete one
kojima ete obuhvatiti najvie podataka o pojavi
koju prouavate.
Zato? Otkriete zanimljivosti!
Upoznavanjem ivota svojih predaka uvideete
da li mi danas ivimo na slian nain ili potpuno
drugaije. Doaraete prolost i sebi i drugima
na veran i slikovit nain. Budite kreativni i
oiveete istoriju!
Zakljuak. Posle ove istraivake avanture
eka vas jedna zajednika izloba u vaoj koli,
na kojoj moete da predstavite svoj rad svojim
vrnjacima i ostalim posetiocima, ali i da vidite
ta su drugi uenici uradili.
Vi ete biti tumai, oni koji nam otkrivaju jednu
novu stranu istorije. Sve ono to ste prikupili
fotografije, razglednice, predmete, pisana
dokumenta ili pribeleene prie analizirajte,
donesite svoj zakljuak i izloite svojim
reima. Budite kritini, ali i zabavni, istaknite
interesantne detalje. Svaki podatak nosi peat
linog, a svi ljudi jednog vremena ne postupaju i
ne misle na isti nain.
Ako ste potpuno originalni, izloite lini
zakljuak u svom radu: likovno (crteom,
ilustracijama, stripom, kolaem...), tekstom
ili fotografijama koje nainite u toku samog
istraivanja... U izrazu nema ogranienja!
15

Sama izloba e biti

prilika za razna zanimljiva
poreenja: moi ete da
vidite koliko slinosti ima
u ivotu dece vaeg kraja
roene u isto vreme, koja
su odrastala u razliitim
porodicama i razliitim
kulturnim okruenjima,
kao to ete moi da vidite
i razlike u tome kako
su, recimo, bila odevena
ili ime su se bavila.
Kao to ete moi da
uoite i slinosti i razlike
meu decom razliitih
generacija.
Za sve nedoumice i pomo
u vaem istraivakom
radu, na raspolaganju smo
vam mi i vai profesori.

16

Nakon prvih seminara za nastavnike

poelo je organizovanje kolskih
izlobi na kojima su izlagane
razliite vrste eksponata - artefakata
iz oblasti istorije detinjstva. Prve
izlobe otvorene su u maju 2005:
11. maja u Ekonomskoj koli u
Pirotu
12. maja u Domu kulture u
Leskovac
13. maja u Osnovnoj koli Svetozar
Markovi u Sjenici
14. maja u holu Gimnazije u
Novom Pazaru
13. novembra u Domu kulture u
Kosjeriu.
A zatim su usledile i sledee izlobe
u 2006:
28. maja u Domu kulture u
Kladovu
26. maja u galeriji ZAART u
Zajearu.

17

Pirot

Na izlobi u Pirotu, izloeni su bili svi ueniki pisani sastavi
zajedno sa 500 fotografija i dokumenata i 70 raznovrsnih predmeta
karakteristinih za ivot i odrastanje dece tog kraja igrake, deje
knjige i asopisi, udbenici, upotrebni predmeti i slino.

Veliki broj uenika Ekonomske kole je uz pomo mentorke,
Vladice Toi, uestvovao u prikupljanju eksponata i u organizovanju
same izlobe.

Na veem broju mesta u gradu postavljeni su plakati koji su
pozivali graane da posete izlobu postavljenu u prostorijama same

o od malena deca su vaspitavana u partizanskom duhu. Obino

su se okupljali u krugu porodice gde su sluali ratne prie koje su
im priali stariji. U to vreme u naoj kui nije bilo televizora niti
radija. Malo ljudi je imalo radio i deci su jedino kroz prie starijih bile
doaravane borbe protiv okupatora, kao i prie onih koji su u vreme
rata bili kod kue. U gradu je postojao bioskop. Prvi put je otiao u
bioskop sa 13 godina i gledao film Ne okrei se sine.

18

ivelo se u mnogolanim porodicama. Obino bi u jednoj porodici

ivelo po 3 ili 4 generacija. Svi su iveli u jednoj kui i stariji i
mladji. Kue su bile sa malo prostorija tako da su deca spavala
po dva u krevetu. Krevete, odnosno drvene ramove kreveta su
izradjivali stolari, a ljudi su punili dakove slamom, postavljali na
ram, i tu spavali. Nazivali su ih slamaricama. Dok je iveo na selu,
deda i njegova braa nisu imali krevete ve su spavali na podu. Na
zemljani pod su postavljali rogoze (umest dananjih tepiha), i deca
su tu spavala. to se tie beba, za njih su pravili ljuljake od platna
koja su okaivali na eksere na zidu. I tu su ih smetali da spavaju.

kole. Svi znaajniji lokalni mediji TV PI-kanal, TV Pirot, TV Tanuki i

nedeljnik Sloboda najavili su ili propratili ovaj dogaaj.

Otvaranje izlobe bilo je vrlo sveano. Preko stotinu posetilaca
koji su se okupili tom prilikom, mogli su da razgledaju lepo organizovane
eksponate, pa ak i da proitaju eseje uenika koji su, za tu priliku,
bili projektovani na video-bimu. Izloba je bila otvorena itavih mesec
dana.
19

Leskovac

Izloba u Leskovcu nastala je kao rezultat saradnje etiri lokalne
kole: Medicinske kole i njenog nastavnika istorije-mentora Ivana
Beia, Prve tekstilne kole i mentorke Lidije Trajkovi, i dveju osnovnih
kola, Svetozar Markovi (mentor Vujica Stojkovi) i Vasa Pelagi (mentor
Miroslav Karanfilovi). Uenici su, oigledno, bili izuzetno motivisani
da sami obave istorijsko istraivanje i napiu izvetaj o tome, ili da
prikupljaju eksponate i organizuju izlobu. U raznim oblicima tog rada
uestvovalo je skoro dve stotine (189) uenika. Pored uenikih eseja
i zapisa razgovora o razliitim temama vezanim za detinjstvo, koje su
uenici obavili sa starijim sugraanima, izloene su bile slike, fotografije,
razliiti predmeti, nonja i druga odea iz prve polovine XX veka, kao i
jedan model kue iz turskog doba.

I ovu izlobu najavljivali su plakati, polepljeni po celom gradu, kao
i lokalni mediji (TV K1 i Radio Leskovac).
Na samom otvaranju okupilo se oko 150 veoma zainteresovanih i
punih hvale posetilaca, uprkos injenici da je iste veeri izbio poar u
Medicinskoj koli, jednoj od suorganizatora ove izlobe.
Posebnu atrakciju na otvaranju izlobe predstavljalo je odigravanje
nekoliko scena iz ivota dece ovog kraja.
Izloba je bila otvorena do 18. maja i, prema evidenciji osoblja
Doma kulture, gde je organizovana, izlobu je videlo oko 3000 posetilaca.
Video-snimak otvaranja izlobe nalazi se u dokumentaciji COOPI-ja.

20

Sjenica

U maloj sandakoj varoici,
Sjenici, profesor Tehnike kole,
Sedat Vrci, podstakao je, kao
mentor, trinaest uenika da se ukljue
u istraivanje istorije detinjstva tog
kraja.

aci su svoje eseje na
temu Deca u prolosti, zapise sa
obavljenih intervjua i razne objekte
odevne predmete, knjige, fotografije
i druge stvari vezane za negu i
odrastanje dece ovog kraja izloili
najpre u osnovnoj koli 12. decembar, a potom i u holu Osnovne kole
Svetozar Markovi. Na oba mesta izloba je bila otvorena po sedam dana
i ukupno je imala oko 300 posetilaca. Sa ovom izlobom su njeni autori
uenici i mentor gostovali naredne godine u Kosjeriu.

21

NOVI PAZAR

Seminar za nastavnike budue mentore, odran u Novom
Pazaru aprila 2004. godine, pobudio je veliko interesovanje. Vie
nastavnika je prihvatilo da upuuju uenike u nain obavljanja istorijskih
istraivanja: Bisera Spasovi, iz lokalne Gimnazije, Indira Hadisalihovi
i Zuhra Drekovi, iz osnovne kole Mea Selimovi, Nazlija Hajdaragi
iz Ekonomske kole, Air Rebronja iz Osnovne kole Rastko Nemanji,
Vezira orovi iz Osnovne kole Bratstvo. Saradnja sa direktorima kola,
bibliotekarima i kolskim pedagozima bila je izuzetno dobra.

Na organizovanju izlobe neposredno je saraivalo 25 uenika i tri
nastavnika (Vekoslav Jovanovi, Nazlija Aljuevi i Demo Hot, nastavnici
novopazarske Gimnazije). Izloba je sadrala veliki broj zanimljivih
eksponata i privukla je panju velikog broja sugraana.

Izloba je otvorena 14. maja i tokom narednih pet dana videlo ju
je vie od pet stotina posetilaca. Autori su, zajedno sa autorima izlobe
u Sjenici, gostovali idue godine u Kosjeriu.

22

KOSJERI

Nakon to je prvi deo projekta
Istorija detinjstva uspeno realizovan
u Sandaku, lokalna organizacija
Flores, iz Sjenice, pomogla je
uenicima i nastavnicima - autorima
izlobi u Sjenici i Novom Pazaru
da gostuju sa svojim radovima u
Kosjeriu. Flores i njihov partner iz
Zlatiborskog okruga, organizacija KTown Group iz Kosjeria, organizovali
su zajedniku izlobu uenika iz ova
tri mesta i omoguili uenicima da
se drue i razmene iskustva steena
tokom istraivanja. Glavna ideja je
bila da se na jednom mestu nau
slike kulture i iskustava ivota u
jednoj multietnikoj sredini, kakva
je sandaka, sa slikama jedne
veoma specifine, etniki homogene
sredine, kakva je Kosjeri. Uenicima
to nije bila samo nagrada za uloeni

trud, ve i prilika da na eksponatima

i kroz razgovore koje su vodili tokom
boravka uoe ta ih sve razlikuje kao
pripadnike razliitih kultura i koliko
toga ima to im je zajedniko.
U septembru je uspostavljena
saradnja sa Tehnikom kolom u
Kosjeriu i profesorkom Slavicom
Jovanovi, koja je u toku naredna
dva meseca bila mentor kosjerikim
uenicima pri izradi radova za
izlobu. Upravo je predstojei
dolazak njihovih vrnjaka iz Sjenice
i Novog Pazara snano motivisao
kosjerike uesnike da prionu na
posao.

Ukljuivanje
u
projekat
prevazilo
je
sva
oekivanja,
podjednako
kao
i
koliina
i
23

kvalitet nastalih radova.

Rukovodstvo kole svesrdno
je podralo ovu inicijativu i
pomoglo njenu realizaciju
ustupanjem
prostorija
i
pomonog osoblja.
Poseta je trajala dva dana,
12. i 13. novembra 2005.
U celom ovom poduhvatu
uestvovalo je etrdeset
uenika iz Novog Pazara i
Sjenice, i isto toliko njih iz Kosjeria. Uesnike-goste pratili su njihovi
profesori koji su im bili i mentori u pripremi izlobe - Nazlija Aljuevi,
Demo Hot i Vekoslav Jovanovi iz Novog Pazara, i Sedat Vrci iz
Sjenice.
Pored saradnje tokom postavljanja izlobe, uesnici su skupa obili
Kosjeri, zajedno se hranili i druili.

U holu Narodne biblioteke u Kosjeriu, 12. novembra u 18h, sveano je

otvorena izloba objedinjenih eksponata iz sva tri grada. Primetan je
bio razliit duh u svakom od gradova, koji je itav ambijent samo inio
ivopisnijim.
Bile su tu nove fotografije sa starim motivima, kao meu eksponatima
iz Sjenice, ali i obraene stare
fotografije, mahom iz druga
dva grada. Bilo je predmeta za
igru, odevnih predmeta, raznih
sprava za praktinu upotrebu,
kolaa,
intervjua,
literarnih
radova, muzikih zapisa. Na
samom otvaranju izlobe uenici
su izveli nekoliko igrokaza i
prikazali svoje video zapise.
24

IGR
U vreme kada su nai baba
i deda bili deca, u vreme
ratova, nije bilo puno
igraaka, ali je bilo puno
dece.
I pored svih obaveza, ipak
su nalazili vreme za igru, ali
sami su izmiljali igre i pravili
igrake. Upotrebljavali su
svoju matu i kreativnost
da ih naprave. To je bilo
vreme kriza i ratova kada
se igrake nisu proizvodile,
i nisu mogle da se kupe.U
slobodno vreme pravili su
drvena kolica, lopte od krpa
i vune. A njihova zajednika
igra je bila kolica - igra
koja je opstala i do danas
Igra koja se moe izdvojiti
po svojoj zanimljivosti je
klis i palja. Na poetku
igre uzmu koi i pobodu u
zemlju. Igraju dve ekipe. U
svakoj mora da bude paran
broj igraa. Igrai jedne
ekipe stoje kod koia, a
drugi nekoliko metara dalje.
Ekipa koja stoji kraj koia
imala je palju, neto poput
dananje bejzbol palice. Zapoinju igru bacajui klis suprotnoj ekipi.
Klis im je bio kao lopta. Bio je od drveta. Suprotna ekipa je hvatala klis
rukama. Ako suprotan ekipa uhvati klis, osvaja poene i dobija pravo da
baci klip prvoj ekipi. Oni klis moraju da odbrane paljom, a ako im to ne
uspe, lan ekipe koji je branio ispada iz igre. Ona ekipa koja pre osvoji
dovoljan broj poena baca klis to dalje, a gubitnika ekipa mora da nosi
pobedniku sve do mesta gde je klis pao. Ova igra je ostala u seanju
naih dedova i rado je prepriavaju i nama.
Nekada, deca su se mnogo vie igrala nego dananja deca koja vreme
provode pored televizora i kompjutera.
Gordana Lazi i
Milena Mili
IV2,
sjeri
25


Za umetniku stilizaciju fotografija iz Kosjeria pobrinula se
Anabela Jevtovi-dizajnerka. Ona je bila zaduena i za postavku svih
statinih eksponata, dok je ostali deo programa uredila profesorka
Slavica Jovanovi.

Otvaranju izlobe prisustvovalo je oko sto posetilaca, a sam
dogaaj su propratili Radio Kosjeri, TV Poega i Blic. Na lokalnom radiju
emitovana je specijalna emisija u trajanju od pola sata. Dogaaj je
najavljen kao veoma znaajan za grad: Sinonji dogaaj bio je retka
prilika koja je okupila podjednako nae starije i mlae sugraane oko iste
teme istorije detinjstva. Posetioci su bili prijatno iznenaeni sklonou
mladih da se posvete dalekim vremenima i svoju kreativnost ispolje i na
ovaj nain. Ovakvi sadraji oivljavaju kulturu naeg grada otvarajui
ga i ka drugim sredinama. Narodna biblioteka Kosjeria omoguila je
da izloba bude dostupna graanima tokom sedam dana. Izjave brojnih
posetilaca govore o pozitivnom i jakom utisku koji izloba ostavlja. Stariji
sugraani bili su dirnuti podseanjem na svoje detinjstvo. Na osnovu
komentara vidi se da je posebno interesantno bilo videti istoriju onog
drugog kraja i uporediti je sa svojom.

Uz muziku i mini urku, u nedelju, 13. novembra, u Tehnikoj
koli u Kosjeriu, organizovano je druenje vrnjaka iz tri grada.
Rukovodstvo kole zvanino je doekalo goste i upoznalo ih sa radom
svoje kole. Na ovaj nain, i u neposrednom dogovoru profesora iz sva
tri mesta, ostvarena je trajnija saradnja meu kolama. Dogovoreno je
da uestvuju u nekim zajednikim projektima za koje su svi akteri bili
26

veoma zainteresovani.
Mentori - profesori i organizatori procenili su da se zajednika izloba i
pratee aktivnost u velikoj meri ispunili ciljeve projekta, a sami uenici
izali su veoma zadovoljni i zainteresovani za sline poduhvate. Svi su
oni pokazali izuzetnu kreativnost i veliki angaman. Veini uesnika iz
Kosjeria ovo je bila prva prilika da se drue sa vrnjacima iz drugih
gradova, a oni iz Novog Pazara i Sjenice izuzetno su zadovoljni ovom
nagradnom ekskurzijom i pruenom prilikom za dalju afirmaciju svojih
rezultata.
Interesantno je da su direktori kola na zajednikoj sednici istakli ovaj
program kao pozitivan primer vannastavnih aktivnosti.

27

KLADOVO

Izloba akih istraivakih
radova na temu Istorija detinjstva,
u Kladovu, otvorena je 28. maja
2006. godine. U prikupljanju grae
i postavljanju izlobe uestvovali
su Tehnika kola iz Kladova i
osnovna kola Vuk Stefanovi
Karadi iz Kostola. Istraivai su
bili osam uenika i uenica osnovne
kole iz sela Kostol - Marija Gruji,
Andjela
Bosni-Kalin,
Tijana
Zlatkovi, Djurdjina Marinovi,
Marina Jovanovi, Danilo Petri,
Ranko Buni, Jovan Jordaevi, i
deset uenika i uenica prvog i
drugog razreda Tehnike kole Goran Usturojevi, Nenad Tei,
Aleksandar Djurdjanovi, eljko
Petrovi,
Dragana
Markovi,
Dragia Svikovi, Saa Petrovi,
Bojan Uroevi, Nikola Janoevi,
Tijana Stanisavljevi. Mentorka
im je bila profesorka istorije u
Tehnikoj koli, Ivana Nikoli. Uiteljica osnovne kole Vuk Stefanovi
Karadi, Ruica Nikoli, bila je mentorka svojim uenicima koji su
uestvovali u dogaaju.
Ovom timu pridruili su se i mnogi roditelji i metani iz oblinjih sela
Kostol i Sip, koji su ustupili predmete iz svojih kunih arhiva i pomogli
prilikom njihovog transporta i postavljanja u izlobeni prostor.
Pomo prilikom postavke izlobe, posluenja publike i deurstva u
galeriji pruilo je osoblje Doma kulture Kladovo, kao i jedna osoba iz
kulturno-umetnikog drutva Polet. Polet je usupio je nekoliko dejih
narodnih nonji srpskih i vlakih.

28

U
samom
programu
otvaranja re je uzela
direktorka Doma kulture
Kladovo, aklina Nikoli,
a muziki deo programa
izvela je lanica KUD Polet
aklina Gui. Solistkinja
KUD Polet izvela je dve
izvorne pesme jednu
srpsku i jednu vlaku.
Uvodni govor odrala je
direktorka Doma kulture
Kladovo, o projektu je
govorila ekspert koordinator,
a izlobu otvorila Tanja
Bjelanovi.
Otvaranju je prisustvovao i zamenik predsednika optine Kladovo,
Dejan Nikoli, koji je u ime optine dao povodom ovog dogaaja izjavu
za TV Kladovo. Na otvaranju izlobe bilo je sedamdesetak zvanica.
Prethodno sakupljeni i obraeni eksponati koji prikazuju ivot dece
Kladova i okoline u poslednjih devedesetak godina bili su tematski sreeni
prema raznim oblastima ivota. Uglavnom su to bile stare fotografije,

29

odevni
predmeti,
posue,
alati,
predmeti za kunu
upotrebu,
delovi
namestaja,
jedno
prevozno sredstvo
(eze), dokumenta,
novac.
Pored toga, uenici
niih razreda su dali
opise i objanjenja
koja
ilustruju
stare igre, i izveli
performanse
koji
demonstriraju rune
i poljske radove.

Kao i u ostalim
mestima, i ovde je uenicima pruena
prilika da drutvenu istoriju upoznaju
kroz sopstveni istraivaki rad i na taj
nain uoe slinosti i razlike odrastanja
danas i tokom prethodnih devedesetak
godina i izmeu razliitih kulturnih grupa.
Uenici su bili veoma aktivni i kreativni
tokom itavog procesa i pokazali su veliku
zainteresovanost za istraivaki rad.
Odline ocene i pohvale koje su dobili od
roditelja, publike, predstavnika lokalne
vlasti i medija, bile su samo deo njihovog
zadovoljstva, a ostalo su doivljavali
tokom samog rada.

Radio erdap je nekoliko dana
pred otvaranje izlobe na svakih dva sata
putao najavu, emitovan je intervju sa
Tanjom Bjelanovi pre izlobe, a snimci
uivo sa otvaranja putani su u narednim
danima.

TV MJ u nekoliko navrata je pre
otvaranja prikazala intervju sa lokalnim
koordinatorom.
RTV Kladovo je u subotu, 27. maja,
dala najavu dogaaja, u nedelju je pratila
postavljanje izlobe kao i sam program
otvaranja, i napravila DVD snimak koji
sledi tok pripreme i realizacije.

Radom na izlobi u Kladovu
rukovodila je saradnica Centra za mir i
razvoj demokratije Tanja Bjelanovi.
30

ZAJEAR

Izlobu u Zajearu priredili su uenici i njihovi profesori iz:
Gimnazije, Medicinske kole, osnovnih kola Hajduk Veljko, Lj. R. Nada i
ura Jaki iz Zajeara, i Osnovnh kola Jovan Jovanovi Zmaj iz Salaa,
Vuk Karadi iz Velikog Izvora i Vladislav Petkovi Dis iz Grljana. Za
uspeh izlobe neposredno su zasluni uenici - Dina orevi, Duan
Lili, Aleksandra Petrunovi, Julijana Stanimirovi, Ivana Vasi, Nevena
Ranelovi, Maja Nikoli i Mirjana Milosavljevi, i njihovi nastavnici
Suzana Tomi, Violeta Jovanovi, Jelena orevi, Milan Velikovi,
Jelena Miti, Tanja Stojanovi, Boban Niculovi i Miljan Milovanovi.

Prostor galerije likovnog udruenja ZAART, u kom je organizovana
izloba, donekle je uslovio izbor izloenih eksponata: preteno su bile
zastupljene fotografije i pisani izvetaji, ali je ipak bilo i neto predmeta,
meu kojima je posebnu panju privlaila jedna stara kolska klupa
(skamija).

Svi eksponati su bili tematski organizovani na sledei nain:
bebe, porodini portreti, igrake, kolske zajednike fotografije, kolske
priredbe, pionirske organizacije, uenike radne akcije, mature i
ekskurzije.

Izloba je najavljena posterima i lifletima, i otvorena 26. maja
u lokalnoj galeriji ZAART. Na otvaranju je bilo oko sto posetilaca. U
ime Centra posetioce je pozdravio ore Abramovi, a Biljana Koi ih
je pozdravila u ime kolskog odbora optine Zajear. kolski hor Felix
Romuliana izveo je svoj program, a lokalna televizija i tampa propratile
su ceo dogaaj.
31

Intervju sa bakom
Razgovor vodi Suzana Tasi, uenica V1 Osnovne kole ura Jaki sa
svojom bakom, Jelisavetom Krsti, koja ima 60 godina.
Kako su aci u tvoje vreme stizali do kole?
Kad smo mi ili u kolu nije bilo prevoza, pa smo ili peice bez obzira
na daljinu
Kako su izgledale kole?
Bile su male. Nastava se odvijala do etvrtog razreda, a svi aci su
imali samo jednog uitelja.
ta ste koristili od pribora?
Umesto svezaka koristili smo tablicu i kriulju, a uz tablicu je postojao
i suner.
Kako su se aci u to vreme odevali?
Od odee smo imali suknje, pletene bluze i vunene arape, a od obue
gumene opanke.
Kako su vas kanjavali u koli?
uali smo na kukuruzu u oku i udarali su nas prutom po skupljenim
prstima.
Da li su aci bili vaspitani?
Bez obzira na uslove ivota i kolovanja, bili smo jako posluni. Znali
smo da cenimo i potujemo starije od sebe, U kolu nismo smeli bez
domaeg zadatka.
32

nteresovanje i uenika i nastavnika za ovakav nain rada bilo je

mnogo vee od mogunosti koje je pruao sam COOPI projekat.
Lepo je zamisliti kako bi uz mali trud i neznatna sredstva
to poetno interesovanje moglo da preraste u pravi pokret za
izuavanje istorije detinjstva u Srbiji, sa takmienjima za najbolju
izlobu i gostovanjima nagraenih izlobi u raznim mestima. Tako
prikupljana i probrana graa m ogla bi da poslui i kao osnova za
formiranje jedne institucije koja naem drutvu mnogo nedostaje,
MUZEJA DETINJSTVA.
33

CIP -
,
371.12:94(497.11)
,
Istraivanje istorije detinjstva :upoznavanje i uvaavanje
kulturnih razlika / Ruica Rosandi. - Beograd :Centar za mir
i razvoj demokratije, 2006 (Beograd : Ateneum). - 32 str. : ilustr. ;
21 cm
Tira 1.500. - Napomene i bibliografske reference uz tekst.
ISBN 86-82297-82-5
) -
-
COBISS.SR-ID 134233612

ISTRAIVANJE ISTORIJE DETINJSTVA