Ivan Pani}

TOP OD TRE[WE
skica za portret jednog Srbina

48

Ivan Pani}

IVAN PANI], ro|en 1964. godine u Beogradu. Diplomirao

dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
Pisao tekstove za radio, televiziju i Film.
Autor dramskih komada Sad se smej, Sotire (1990), Sokratov
testament (1992), Bol-bolen (1994), Kad }e{ do}i.

49

Top od tre{we

Ivan PANI]

TOP OD TRE[WE
skica za portret jednog Srbina

LICA:
JA]IM JOTI], Zemqoradnik, 49 godina;
BOSIQKA JOTI], Ja}imova `ena, doma}ica, 45 godina;
@IVOJIN JOTI], Ja}imov |edo, artiqerijski narednik,
Solunac, iz nebeske Srbije;
OBREN MIJAJLOVI], islednik, 49 godina.

50

Ivan Pani}

1.
No}. U pozadini poj slavuja. Ja}im i Bosiqka spavaju, svako na svojoj
strani kreveta. Zatim muzika tijana srpska frulica. Ulazi @ivojin,
u uniformi artiqerijskog narednika srpske vojske.
@IVOJIN: Ja}ime.
Ja}im spava.
@IVOJIN: O, Ja}ime!
Ja}im se me{koqi.
@IVOJIN: Mir no !
Ja}im ska~e iz kreveta, zauzima stav.
@IVOJIN: Grudi, stomak i dupe u vinkl! Brada uzdignuta, oko bistro,
gleda u svog narednika ko u majku! Stav vojni~ki, drzak a
smeran srpski! Tako vaqa, unu~e moj!
JA]IM:

\edo! Ti li si, more?!

@IVOJIN: Jok, bre, nego pokojni Franc Ferdinand i onaj princ Eu`en
Savojski zajedno! Ja, nego kako, @ivojin Joti}, artiqeriski
narednik pete poqske baterije 10. puka [umadiske divizije
prvog poziva, u sliki i priliki! Pomoz Bog, sokole moj!
JA]IM:

Bog ti na pomo}, |edo, i dobro mi do{o!

(Celiva ruku @ivojinu)
Odavno te nema, odavno me ve} nisi polazio. Kako si mi,
|edo? [ta ima novo u nebeskoj Srbiji?

@IVOJIN: Dobro je, unu~e moj, fala Bogu i tebe na pitawu! Vi?
Bosiqka, deca? Zdravi, `ivi?
JA]IM:

@ivi i zdravi, Bogu hvala, ne `alimo se...

@IVOJIN: Al, ko veli{ moglo bi boqe?

JA]IM:

Boqe bi uvek moglo, |edo. Te{ko je danas u Srbiji, ne znam

je li kada bilo te`e ...

@IVOJIN: Bilo je, unu~e moj, jo{ kako je bilo! Nego, slu{aj... Poora li
ti onu moju wivu, dole, pokraj cerove {ume?

Top od tre{we

JA]IM:

51

Jo{ mi nije redna, al bi}e ovi dana, samo da potraje lepo

vreme.

@IVOJIN: E pa, nemoj. Neka je.

JA]IM:

[to, |edo? Dobra je to wiva, greota je bataliti...

@IVOJIN: Slu{aj, Ja}ime... Ima jedna druga wiva prima kvalitet,

sortiment! Plodna {to samo biti mo`e. I ona sad oma, bez
odlagawa, brza brzina ve{ta ve{tina! tra`i orawe. I to
duboko orawe, Ja}ime moj.
JA]IM:

Koja je to wiva, |edo?

@IVOJIN: To je du{a Srbinova. Poslu{aj me... Neka one wive pokraj

cerova zabrana. Oro je wu moj |ed, pa moj otac, pa ja, pa tvoj
otac, pa sad ti, a sutra }e, ako Bog da, i tvoja deca. Ne brigaj
se za wu, ne}e ona majkati. Do}e i zawu vreme. Nego ti, unu~e
moj, ovu drugu da poore{... Jes ~uo, Ja}ime? Jese razumemo
nas dva?
JA]IM:

Razumemo se, |edo.

@IVOJIN: [ta si razumeo, Srbine?!

JA]IM:

Razumeo sam du{u da namirim, gosin naredni~e!

@IVOJIN: Aj sad, odmori. I neradnik odmara, a ne}e doma}in... A

zarana, uz pomo} Bo`iju, na izvr{ewe. Pozdravi mi Bosiqku, decu izqubi, a Svetom Nikoli sutra u onoj crkvi
sve}u da upali{. To da ti bude adet pre svakog posla koji
po~iwe{.
@ivojin odlazi. ^uju se prvi petli.
BOSIQKA: Ja}ime... Koje je doba?
JA]IM:

Spavaj, Bosiqka. Tek su prvi petli.

BOSIQKA: Jes to pri~o s nekim, il mi se prisnilo?

JA]IM:

Prisnilo ti se, Bosiqka. Spavaj.

Bosiqka zaspi. Ja}im otvori prozor. Di{e duboko, punim plu}ima. Iz

pozadine tijana frulica.

52

Ivan Pani}

2.
Ja}im zao{treva sekiru. Ulazi Bosiqka, sa kantama u rukama, usred
svakodnevnog posla. Podozrivo posmatra Ja}ima.
BOSIQKA: [ta bi s orawem, Ja}ime?
JA]IM:

Su~im?

BOSIQKA: S orawem.
JA]IM:

Misli{, s orawem? Bi}e, bi}e...

Ja}im probava o{tricu sekire na prstu, nastavqa da zao{treva. Bosiqka ga posmatra jo{ podozrivije,
BOSIQKA: Kad?
JA]IM:

[ta?

BOSIQKA: Ka}e biti orawe?

JA]IM:

Mani, `eno, vidi{ da o{trim alat!

BOSIQKA: Otkad se, Ja}ime, wiva ore sikirom?

JA]IM:

E, ova wiva se tako ore!

BOSIQKA: A koja je to wiva {to se sikirom ore, ba{ da vidim!

JA]IM:

Evo, ova!
(Udari se pesnicom u grudi)
Slu{aj, bre `eno!... Zna{ li ti {ta je du{a Srbinova? I to
je wiva prima kvalitet, sortiment! plodna {to samo
biti mo`e! I ona tra`i orawe, i to duboko orawe! Oma, sad,
bez odlagawa! Brza brzina, ve{ta ve{tina!

BOSIQKA: Boga ti, Ja}ime, da ti nije pokojni |edo otoi~ u san dolazio?
Ja}im zao{treva, na `enu ni ne pogledava.
BOSIQKA: To li je! Opet si |eda usnio?! Zna~i, na tebe u ku}i da ne
ra~unamo, dok ne istera{ to {to ti veseli |edo u glavu
smesti!... Prole}e je, crni Ja}ime! Posla kolko voli{!
JA]IM:

Ne boj se, Bosiqka, nije poso zec, pa da utekne.

Top od tre{we

53

BOSIQKA: A lepo mene danas veli popadija Gospava Otkud to,

Bosiqka, da ti ~ovek jutros porani u crkvu, pa jo{ sve}u
upali? ^udi se `ena, zna da u crkvu svra}a{ samo o Bo`i}u
i Uskrsu, i kad nam za slavu kola~ seku! Da ga nije opet
uvatilo ono wegovo? pita, a ja, san}im, ne znam na {ta
misli, te se pravim neve{ta Koje, more, Gospava? Pa ono,
zna veli, a sve me ovako, ispod trepavica, pogledava...
JA]IM:

Bosiqka...

BOSIQKA: Nemoj, Ja}ime, ako Boga zna{! Posledwi puta kad ti se |edo
prisnio, prodasmo Bulu i Ru`u da kupimo kobilu! Ono, jes,
o`drebi se ona, eno `drebence tr~ka po rodini, nek je `ivo
i zdravo al, od Bule i Ru`e kolko smo mleka dobijali, to
od svi drugi krava zajedno ne mo` da skupimo!
JA]IM:

Boso...

BOSIQKA: A {to?!... [to je veseli |edo volo kowe, i u kadru, dok je

slu`io, nije se odvajo od svoje kobile! Al, moj Ja}ime, kad se
tvoj |edo na kobili kroz selo prolazio, u Beogradu si automobile na prste mogo da izbroji{! Ti si danas valda jedini
koji na kowu u kr~mu ide!
JA]IM:

Bosiqka.

BOSIQKA: Jel slu{a{ ti mene, crni Ja}ime?!

JA]IM:

Turi u {arenicu proje, luka, sira i pr{ute... I butliju

qute, one iz dudova bureta.

BOSIQKA: Kud }e{, more?!

JA]IM:

U goru.
(Ode)

BOSIQKA: Majko Bo`ija, Sveta Petko i Ogwena Marijo, Vi pomozte da

na dobro izi|e...

54

Ivan Pani}

3.
Ja}im izlazi na planinski proplanak, na kome je samo jedno drvo. Seda,
umoran, u ladovinu pod kro{wom. Ostavqa sekiru, vadi iz {arenice
rakiju i ponude, te se malko privati. Iz pozadine tijana frulica
Ulazi @ivojin.
@IVOJIN: Ogladnelo se, a, sokole moj?!
JA]IM:

Pomalo, a povazdan, |edo! Dede, privati se iti!

@IVOJIN: Ako, ako, Srbine brate, samo se ti zalo`i. Ja, {to sam pojo
pojo sam... Nego, kako veli{? Ide li rabota?
JA]IM:

More, slabo ... Evo, tre}i dan lutam po Bjela{evcu, pa

ni{ta.

@IVOJIN: Neka je tre}i. Triput i Bog poma`e.

JA]IM:

Nikako da na|em dobro drvo. Il je kratkog dozemka, il

quto, izuvijano, ko guje na legalu, Bog da te sa~uva!

@IVOJIN: Tra`i, Ja}ime. Tra`i, i da}e ti se.

JA]IM:

Najgore mi {to ku}u na~isto zapostavi. Bosiqka samo duva,

najra|e bi me motkom po le|ima. Sve napusti, ostavi sred
posla, Bog zna kako }e se ovo svr{iti...

@IVOJIN: Svr{i}e se kako si po~o i kako veruje{, unu~e moj! Ne

kloni duhom! Samo nemoj da si mlak, jel goreg otoga nema!...
Pri~ah li ti za poru~nik Stanojla, iz onog sela Smedovca,
kraj Negotina, na Timoku?
JA]IM:

Jok, more.

@IVOJIN: Ono kad se, na ^ukama, pred onom crkvom u Sko~iviru,

vratio u rov s bugarskim gelerom u vratu?
JA]IM:

Pripovedaj, |edo, pripovedaj!

@IVOJIN: Doktor Vra~evi} ubledo, ne mo` da veruje da ~ovek {eta s

tako te{kom ranom. A Stanojlo se samo smeje [ta vi je,
qudi, malko me okrznu{e po {iju! U`urba se doktor,
priprema operaciju, mi se svi okupismo oko Stanojla, kad !
ete ti ga posilni Milisav... Gosin poru~iku veli ote{e
ni Bugari od na{u ~etu dva mitroqeza! Ripi Stanojlo, te
riknu Zar od na{u ~etu mitroqezi, dete im wino i mileg
im meseca?! ^ekaj, more!... Doktore, vezuj onaj stari zavoj!
Nema operacija, dok ne vrnem mitroqezi!... Yabe smo ga

55

Top od tre{we

opomiwali, Stanojlo ni da ~uje. Navla~i ~izme, i samo

psuje. Uto, ko za inat, zapra{te mitraqezi s bugarske
strane, a Stanojlo Ete gi, sade Bugareta na nas pucau s
na{i mitroqezi! ^ek, more, sa}e vi svima poka`em, dete vi
va{e!...
I ode!
JA]IM:

Ode?!

@IVOJIN: Ode!
JA]IM:

De, bre, ode?!

@IVOJIN: Ode!... Ne pro|e ni frtaq sata, kad bum! tras! rata tata!
Mitraqezi, br|ani, rovovci! ~itav orkestar, more! Potraja to pola ~asa, te nastade mir. A s brega ete ga
Stanojlo! Bre, bra}o! vi~e. Povratismo mi na{i mitroqezi, i uzemo od Bugari jo{ dva wina!... Pa, onako radostan,
znojav, kaqav, huknu i sede na stolicu, a doktoru Dede,
doktore, sad vadi geler, a ti, Milisave, poru~i tamo da turu
jedno sla|e kavence za ~ika Stanojla!... Ajd sad, Ja}ime,
uzdravqe, pa daqe radi kako misli{.
@ivojin ode. Ja}im zatvori {arenicu. Ustane, zabaci sekiru na rame.
Krene, pa stane. Lagano se okrene. Gleda u ono jedino drvo, na koje je do
malo~as bio naslowen. Prilazi mu, ide oko wega ko ma~ak oko slanine,
zagleda ga sa svi strana. Onda zaturi {ajka~u na potiqak, pa se zasmeje,
da odjekne Bjela{evcem.

4.
Bosiqka u dvori{tu, rani `ivinu. Dolazi Ja}im, zajapuren, zadihan, al
zadovoqan, i prezadovoqan. Na ramenu mu deblo.
JA]IM:

Zdravo `ivo! Sretan rad!

BOSIQKA: Mene sretan, a tebe?... [ta ti je to, crni Ja}ime?!

JA]IM:

Drvo, brate. Vidi{ valda.

BOSIQKA: Da je drvo vidim. Al, kakvo ne smem ni da pitam.

JA]IM:

[to, more? Pitaj slobodno. Tre{wevo.

BOSIQKA: Tre{wevo?...
JA]IM:

56

Ivan Pani}

Divqe, tvr|e od kamena! Zvonilo ko crkveno zvono, dok sam

ga seko!
BOSIQKA: [ta }e{ s wime, Ja}ime?
JA]IM:

Da ne}u ni{ta, `eno, ne bi ga obaro i ovako, na ramenu,

teglio ~ak ozgore.
(Zapeva)
Tre{wi~ica rod rodila, od roda se salomila!

Ja}im ode. Bosiqka gleda za wim, krsti se i mrmqa.

5.
Ja}im u radionici, obra|iva tre{wevinu. @ivojin sedi s kraja.
@IVOJIN: Top! Artiqerisko oru|e za op{tu podr{ku pe{adiski
jedinica! Upamti, Ja}ime, unu~e moj: da nije nas, artiqeraca
onaj pra{inar repowa nos iz rova ne bi promolio! Kako
bi on, pusti nesretnik, na bombu i no` juri{o, da mi
prethodno ne raspalimo bara` razornom, s ko{ewem levo i
desno, te od neprijateqa pituna~inimo?! Yodiso bi repowa
bez tobyije, pa bi u tom yodisawu du{u na nos ispustio! Mi
smo, bre, za wega gospoda! Kad drumom ja{i baterija, pa
mamuze zveckaju i kare takaraju repowa, bre, ima da dr`i
desno i da bega s puta! Tako je pravilo, od Boga dato! Jer, zna
on, nenavidnik hristijanski de bundeva rupu na~ini, tu
oras ne zapu{ava! Jes razumeo, unu~e moj?!
JA]IM:

Razumem, gosn |edo!

@IVOJIN: [ta si razumeo, ~edo moje?

JA]IM:

Razumeo sam, |edo, de bundeva probundeva tu oras ne

zapu{ava!

@IVOJIN: Vrlo dobro, Srbine!

JA]IM:

Stara}u se, gosn naredni~e!

@IVOJIN: A tebe, vidim, to drvodeqe dobro ide?

JA]IM:

Ide, vala, ni sam ne znam kako... Uvek sam, nekako, najboqe

volo s drvetom ...

Top od tre{we

57

@IVOJIN: To ti od pokojnog strica Dra{ka ostanulo... Imo je moj

Drale zlatne ruke, i u svakom onom prstu po jedan zanat. A
od pustog drveta samo `ive qude {to nije pravio! Lipa,
jova, klen, hrast, gabar, jasen, tre{wa! za wega tajne nije
bilo! Kad ode u goru da ru{i ona stabla za oblovinu to je
bilo za stati, pa gledati! Odmeri ono drvo od korena do
vrha, kucne ga ovamte, kucne ga onamte, i samo ako ka`e:
mo`e! seci, brale, boqega otog nema!... Treba ti kaca za
kupus, il bure za qutu? Mo`e! Paoci za to~ak, il cela
kola? Mo`e! Krevet, kredenac, sto i stolice? Samo do|i
kod Drala, i turi {ajka~u za uvo! Iz pustog Beograda su, bre,
dolazili kod wega, taki je majstor bio! Pa eto, i taj alat,
{to ti sada radi{, wemu je pripado! Evo, ovo rende, na
primer... [ta pi{e na wemu, jel vidi{?
JA]IM:

D. J.

@IVOJIN: D. J. nego kako. Dra{ko Joti}. Od graba ga teso, a no` je

sam kovo, jer i kova~ je moj Drale bio. Samo ga o{trog dr`i,
nema tog drveta de ne}e {u{ka, ko perce, da odleti!
JA]IM:

Ne sa~eka on mene, |edo, a tolko sam o wemu slu{o, i od

}a}e, i od drugi iz sela...

@IVOJIN: Sa~eko bi on tebe, unu~e moj, pa bi ti se radovo kakogod i

otac ti, samo da ne bi oni zlotvora... U{uwa{e se jednu no}
u dvori{te, onog leta Gospodweg ~etres ~etvrte, odma iza
Petrova dne. Pse namami{e mesom, te i pokla{e, da ne laju.
Onda se pritaji{e, tamo, kod {tale, u zasedu. Znali su da je
Drale to ve~e iz gore do{o, da se presvu~e i zapere.
Dojavi{e im izdajnici i odrodi srpski, {to su u na{u ku}u,
ko u svoju, ulazili. Posledwe par~e leba, posledwi yak onog
bra{na delismo s wima, a oni, valda da nam zahvale, zabi{e
nam kamu u le|a... I kad je Drale moj u zoru, jo{ snen i topo
od kreveta, po{o da se vrati u jedinicu, uvati ga ona crna
trojka i tu, na pragu ku}nome, de smo slamu za Bo`i}
razastirali, prekla{e ga kamom, da mu se glava zamalo od
tela odvoji... U, slavu im winu! Jabuku mi uzbra{e, nikad je
pre`alio nisam.
(Tvrdo, vojni~ki, pesnicom otare suzu)
JA]IM:

Nemaju ti slave, |edo, niti su je ikad imali. Da su slavu

slavili i u Boga verovali, ne bi zvezdu s neba skidali, u krv
je mo~ili i na ~elo metali.

@IVOJIN: Jabuku, od zlata jabuku, uzbra{e mi, zlotvori.

58

Ivan Pani}

Obojica mra~ni, natu{teni, za}ute, i samo se jo{ ~uje udarac onog

alata o drvo, rezak i zvonak, dok Ja}im obra|iva tvrdu tre{wevinu.

6.
Ja}im zavr{io top. Top ima cevku, karu i to~kove s paocima sve kako
vaqa i kako dolikuje. Stoji Ja}im kraj wega, pa su~e brk i udara mu
posledwi glanc. Ulazi Bosiqka, krsti se.
BOSIQKA: [ta je ovo, crni Ja}ime?!
JA]IM:

Top, vidi{ valda.

BOSIQKA: Kaki, more, top, ako Boga zna{?!

JA]IM:

Lep. Tre{wev top. Ko i onaj u Crnoga \or|ija.

BOSIQKA: A o}e to ~udo da opaqiva?

JA]IM:

Nego {ta nego }e da opaqiva!

BOSIQKA: Kuku mene i Sveta Bogorodice...

JA]IM:

Da mi izvadi{, Bosiqka, |edovu uniformu iz kov~ega. Da je

izvetri{ i opegla{, jel sam nameran da je naskora obla~im.
Jes razumela?

BOSIQKA: More, Ja}ime, slu{aj ti!... Nisi ti mene narednik, a ja tebe

regrut, da me tako mu{tra{! To se ti tako s drugima
razgovaraj!
JA]IM:

Ajd sad. Voqno i na izvr{ewe.

7.
Ja}im pored topa. Na wemu je uniforma narednika srpske vojske. O
ramenu dvogled. Utegnut ko za egzercir, svako dugme zakop~ano, opasa~
pritegnut. [ajka~u naherio na desno uvo, brk uredno potkresan. ^izme
cakle ko da su od stakla, le|a prava, pogled bistar i ~vrst, a mek. U
celoj Srbiji od Save do Ibra i od Drine do Timoka nema ponosnijeg i
izglednijeg Srbina od wega. U pozadini tijana frulica. Ulazi
@ivojin.
@IVOJIN: Alal vera, div juna~e! Alal vera, sokole moj! Tako se nosi
Srbin i srpski vojnik!

Top od tre{we

JA]IM:

59

Gosn naredni~e, stawe je ratno! Baterija spremna za dejstvo

po neprijateqskim rovovima!

@IVOJIN: Jel vidi{ ono gumasto drvo tamo, povi{e one ~uke?
JA]IM:

Vidim!

@IVOJIN: Jel vidi{ onu crnu liniju ispred drveta, {to se pru`a
isto~no, ide okolo one stene i najedared surdukne u onaj
tamo jarak?
JA]IM:

Vidim!

@IVOJIN: To su na{i rovovi. A jel vidi{ onu drugu, `utu liniju

ispred {ume, u smeru zapad severozapad?
JA]IM:

Vidim!

@IVOJIN: To su neprijateqski rovovi. Deder, Srbine, komanduj!

JA]IM:

Razumem! Posluga! na svoja mesta! Elementi za prvu

bateriju! Ni{anska ta~ka! ~uka pred cerovom {umom!
Daqina! hiqadu {est stotina! Zdesna topovima, razornom!
pali!

Odjekne kanonada, kao nebo da se cepa. Ja}imov tre{wev top cimne,

zadimi.
@IVOJIN: (Peva, da se sve ori)
Ja}im Joti} pali topa, zatresla se sva Jevropa! Zatresla se
sva Jevropa!
JA]IM:

Popravnik pedeset i dva! Daqina! hiqadu pet stotina! Po

tri, s ko{ewem, razornom! pali!

@IVOJIN: Tako, sokole moj! Tako, Ja}ime!... U, dete im wino, prsnu{e

ki pilci!... Dedere, po{kropi i malo {rapnelom, vidi{ da
na{e repowe ve} ustaju iz rovova, o}e da juri{u na bajonet!
JA]IM:

Daqina! hiqadu tri stotine! Rasprskavaju}om, ko{ewem s

leva na desno, po pet! pali!

@IVOJIN: S verom u Boga, za Kraqa i Otaybinu, juri{, junaci!

Uuuuraaaa!!!
Kanonada sve ja~a, sve silnija. U pozadinin `agor i mete` bojnoga
poqa. U Ja}ima bije |edovo srce i on stoji ko hrast, kraj onog svog topa,
koga je svojim rukama na~inio, i ne pla{i se nikoga, do Boga.

60

Ivan Pani}

8.
Sto. Dve stolice. Lampa. Na jednoj stolici sedi islednik Obren
Mijajlovi}, zadubqen u papire. Ulazi Ja}im. Obren ne di`e glavu, dugo
lista papire.
OBREN:

Ime?

JA]IM:

Ja}im.

OBREN:

Prezime?

JA]IM:

Joti}.

OBREN:

Mesto stanovawa?

JA]IM:

Selo Pilatovi}i, pokraj Po`ege.

Obren dugo lista papire.

OBREN:

Sedi, Ja}ime, sedi, {to stoji{?

Ja}im sedne.
OBREN:

Pu{i{?

JA]IM:

Ne, fala.

OBREN:

Kafu, sok? ^aj?

JA]IM:

Ne, fala.

Obren dugo lista papire.

OBREN:

Ti si, Ja}ime, 13. maja 2000. godine, na Ravnoj Gori, opaqivao

iz artiqerijskog oru|a ru~ne izrade?

JA]IM:

Jesam.

OBREN:

Kojom prilikom si na sebi imao uniformu narednika srpske

vojske?

JA]IM:

Imo sam.

OBREN:

O kakvom oru|u se radi?

JA]IM:

Radi se o tre{wevom topu, koga sam ja, s ovi deset prstiju,

napravio u svojoj radionici... Ono, kad vru}im gvo`|em
pro{iri cevku na {es santima, pomisli da idem do osam ipo,
al odustado, jer top ne bi imo dobar izgled...

OBREN:

S jedne strane cevke je pisalo Eto mene, eto vas?

JA]IM:

Jes, vala, ba{ tako je pisalo.

Top od tre{we

OBREN:

A s druge?

JA]IM:

Rat Turcima.

OBREN:

Turcima?

JA]IM:

Turcima.

OBREN:

A kojim to Turcima, Ja}ime?

61

Ja}im }uti.
OBREN:

Zna{ li ti, Ja}ime Joti}u, da se tebi, zbog tog tvog

tre{wevog topa i opaqivawa na Ravnoj Gori od 13. maja
2000. godine, na teret stavqa krivi~no delo nedozvoqenog
dr`awa oru`ja iz ~lana 33. Zakona o oru`ju i municiji?

JA]IM:

Nisam znao.

OBREN:

E, sad zna{. Daqe }e{ biti predat u nadle`nost istra`nom

sudiji u Titovo U`ice...

JA]IM:

De?

OBREN:

U U`ice.

JA]IM:

A, u U`ice.

OBREN:

Ne pametuj mi mnogo, Ja}ime... Top ti se do daqweg oduzima,

a sudski ve{taci }e utvrditi da li je u pitawu opasno
oru`je, kojim si mogao da ugrozi{ `ivote qudi... Slobodan
si.

JA]IM:

Mogu da idem ku}i?

OBREN:

Sretan ti put.

Ja}im krene, pa stane.

JA]IM:

Obrene.

OBREN:

[ta je?

JA]IM:

Da te pitam ne{to.

OBREN:

Pitaj.

JA]IM:

Ko me ocinkari?

OBREN:

Ih!

JA]IM:

Fala ti.

62

OBREN:

Ivan Pani}

^ekaj, sad ja tebe ne{to da pitam... Vrati se, sedi, da

popijemo po jednu.

Ja}im se vrati. Obren izvadi iz stola fla{u i ~a{ice.

OBREN:

Reci, koliko se ti i ja znamo?

JA]IM:

Otkad znam za sebe, znam i za tebe. Prve smo kom{ije od

vajkada bili.

OBREN:

Zajedno smo rasli, sedeli u istoj klupi. Uvek si bio na svoju

ruku, al sad ga pretera... Pa, gde ti, ~ove~e, na pamet pade da
pravi{ top?! I to ti jo{ malo bilo, nego ga odnese na Ravnu
Goru, da opaquje{ iz wega na koga?! Na vlast? Na dr`avu?
I to 13. maja, na Dan bezbednosti?!... Jesi ti lud, bre?! Ima{
porodicu! Uzmi se upamet, dok ne bude kasno! Danas glava
pada ni za {ta!

JA]IM:

Ne razume{ ti to, moj Obrene... Proradila u mene krv |eda

@ivojina Solunca. Ne bi se smirio, da nisam top zavr{io...
A vi sad radite svoje, kako znate i morate.

OBREN:

Ka`em ti, Ja}ime, kao bratu ti ka`em ~uvaj se... Ti zna{

kako ti je deda pro{ao.

JA]IM:

Znam, Obrene. Ne zaboravqa se to.

Ja}im i Obren se dugo gledaju. Obren prvi obori glavu.

OBREN:

Tako je vreme bilo tada, {ta da se radi... Znalo se za

@ivojina da je jatak. Stariji sin, Dra{ko, ozlogla{eni
~etni~ki komandant... Moj stari je sve u~inio da ti spase
dedu, ali nije se moglo.

JA]IM:

Boqe bi bilo da se nije tolko trudio.

OBREN:

[ta ho}e{ da ka`e{?

JA]IM:

Iz ~etiri rata izneo je moj |ed @ivojin `ivu glavu na

ramena. Samo iz onog va{eg oslobo|ewa nije. Ni danas mu
groba ne znam... Zna{ ti, Obrene, {ta ja o}u da ka`em. Sve
ti zna{.

OBREN:

Ti, Ja}ime, vidim, `ivi{ u pro{losti. Nije ovo vi{e vreme

~etnika i partizana.

JA]IM:

Pravo zbori{, Obrene. Nema danas u Srbiji ni ~etnika, ni

partizana.

OBREN:

Pro{lo je to odavno, zaboravilo se.

63

Top od tre{we

JA]IM:

Pro{lo, ne povratilo se.

OBREN:

U{lo se u novi vek, u novi milenijum. Sve su to aveti

pro{losti.

JA]IM:

Ja. Ba{ aveti.

Obren i Ja}im se dugo gledaju.

OBREN:

E, moj Ja}ime, moj Ja}ime... Nije onoj Bosiqki lako s tobom.

JA]IM:

Jo{ je te`e mene s wom.

OBREN:

Aj, pa `iveo.

JA]IM:

@iveo.

9.
Gluvo doba. Bosiqka spava u krevetu. Ja}im sedi pored prozora, zagledan
u no}. U pozadinin tijana frulica. Ulazi @ivojin.
@IVOJIN: Zna{ li ti, unu~e moj, {ta nama, tobyijama, Tanasko Raji}
ostavi u amanet?
JA]IM:

\edo...

@IVOJIN: Top se neprijatequ ne ostavqa! Nikada, ni po cenu glave!

JA]IM:

\edo, ja nisam...

@IVOJIN: I kad odjekne ona posledwa komanda artiqerijska, onaj

zadwi krik pred samrtni ropac tobyije: Na karte~! ima,
ba}o, da izvr{uje{, da opslu`iva{ i brani{ onog svog topa,
sve dokle ti i onaj najmawi damar u telu otkucava! Jel to
jasno?! Jes razumeo?!
JA]IM:

Razumeo sam... Znam...

@IVOJIN: [ta si razumeo, Srbine?!

JA]IM:

Nisam teo, |edo...

@IVOJIN: Kad smo onomad, petnajeste, u Pe}i, pred ono povla~ewe

kroz pustu Albaniju, zakopavali, po mrkloj zimwoj no}i,
na{e topove, ko deca smo plakali, mi, borci sa Kumanova i
Cera! I, pla~u}i, tepali im, ko ~edu najro|enijem Nemawo
moj, Uro{u moj, Milo{u moj, zar ja, rukom svojom, raku da ti
kopam i ovde, na korak od tu|ine, sarawujem?... A ono kad je,

64

Ivan Pani}

na Kosmaju, ni{anyija Lazar ^oki} iz Kova~evca, i uz wega

poslu`ilac Jakov [ar~evi} iz Male Mo{tanice, odbio da
se povu~e sa polo`aja i ostavi [vabi top?! Podaj granatu,
Jakove, brate, do{o zeman da se gine! vi~e Laza, a gre{ni
Jakov samo }uti, al dodaje granatu, razornu, ko dukat `utu, a
usne mu do{le ovake, ko onom olovkom tanku liniju da si
povuko! Napipa i ona pusta {vapska haubi~ka baterija, al
wi dva, ko da i je majka u zmijsku ko{uqicu obukla, ne
odstupaju ni za pedaq, nego samo pune i opaqivaju, i pusto{e
{vapsku pe{adiju! Uto vide{e to i druge na{e baterije, te
se vrati{e posluge na ve} napu{tene polo`aje i Srbi,
unu~e moj, odbi{e taj dan [vabu sa Kosmaja!... Nije tobyija
ko za svoga topa nije spreman glavu da poturi pod o{tricu,
Ja}ime moj! Ko i za barjak {to se gine, tako se top do
posledweg daha brani!... A ti? Predade top bez borbe,
pokiso ko mi{ u rasolu!
JA]IM:

Uze{e mi... Nisam teo...

Ja}im i @ivojin }ute. Ja}im se skutrio na onoj stolici, najradije bi da

ga nema, da mo`e u crnu zemqu da propadne.
@IVOJIN: Odi, sinko. Odi vamo... Gle! Evo Srbije, majke, prostrla se
pred nama, ko ona pusta biserli marama devoja~ka... Eno
[apca i Vaqeva, U`ica i Kraqeva. Eno Kragujevca i
Kwa`evca, Prokupqa i Kru{evca, Beograda, Pirota i
Po`arevca, Kur{umlije, Vrawa i Milanovca. Eno Ni{a i
Leskovca, ^a~ka i Obrenovca, Para}ina, ]uprije, Pazara,
Varvarina, Bora, Zaje~ara... A planine Maqen i Suvobor,
Rudnik i Zlatibor, Kopaonik, Radan i Gledi}, pa Stolovi,
Homoqe, Vardeni}. I ^emerno, Juhor i Jelica, pa Golija,
Ozren, Kukavica, Povlen, Dukat, Beqanica, Deli Jovan,
Cer, Vidojevica, @ar planina, Javor, Tara, Fru{ka gora,
Greben i [ara, Zlatar, Vla{i} i Medvednik, Ku~aj, Avala,
Kotlenik, Vidli~, Rtaw i Miro~, @eqin, Rado~elo, Go~...
Onda reke Dunav, Sava, Veternica i Morava, Jablanica,
Rzav i Bjelica, Pusta reka, Lab i Sitnica, Kolubara, Jadar,
Moravica, Ub, Tamnava i Lepenica, Ra{ka, Klina i
Drenica, Timok, Pek i Crnica, Jerma, Mlava, ^emernica,
Uvac, Rzav, Kubr{nica, Pepequ{a, Grza i Vlasina, Ra~a,
Tami{ i Rasina, Gru`a, Raqa i Lu`nica, Skrape`, Drina,
Kamenica. ... Vidi{ li, sinko? Vidi{ li, Ja}ime?
JA]IM:

Vidim, |edo moj, ko na dlanu vidim...

65

Top od tre{we

@IVOJIN: A vidi{ li ona mesta, ona svetlila, {to svitkaju u no}i, ko

kandila za onim oltarom?... To su Kumanovo, Bitoq,
Bregalnica, Timok, Cer i @irovnica. Eno Jedrena i Rama,
onda Oblakova, Debra i Elbasana. Kosovo ravno i pusta
Albanija, pa Vetrenika i Kajmak~alana... Gle, Ja}ime!
svuda pusti krstevi, jedan do drugoga. Zbili se ko vojska u
onom stroju, ogromnom i nepreglednom. A na krstevima
imena, broja im se ne zna. Vi{e imena, nego {to je u Srbiji
planina i reka... Aleksa, Bratoqub i Velimir...
JA]IM:

Qubi{a, Dragojlo i Krstimir.

@IVOJIN: Borivoje, Stojko i Slavi{a...

JA]IM:

Stanimir, Marko i Neboj{a.

@IVOJIN: Pa Mom~ilo, Obrad i Novica...

JA]IM:

Prvoslav, Rajko i Dobrica.

@IVOJIN: A tamo, gle! Gradimir, Zavi{a i Darko...

JA]IM:

Miloje, Spasoje i @arko!

@ivojin odlazi. Ja}im, u zanosu, ne prime}uje wegov odlazak.

JA]IM:

Strahiwa, Mirko i Negovan, Stojadin, Paun i Milovan...

BOSIQKA: Ja}ime!... [ta pri~a{ to, crni Ja}ime?

JA]IM:

Pa Ostoja, Petar i Milenko, Svetolik, Milan i Radenko...

(Kao da se budi)
Bosiqka, ja dado top... Dado top, Boso.

Bosiqka ustaje, odvodi Ja}ima, pokriva ga i uspavquje.

BOSIQKA: Spavaj, Ja}ime... Ru`no si usnio...
JA]IM:

Dado top...

BOSIQKA: [{{{... Spavaj, Ja}ime moj. Spavaj...

10.
Ja}im o{tri sekiru. Ulazi Bosiqka, }utke ga posmatra.
BOSIQKA: O{tri{, Ja}ime, o{tri{?
JA]IM:

O{trim, vidi{ valda.

66

Ivan Pani}

BOSIQKA: Opet se sprema{ u goru?

JA]IM:

Opet.

]ute. Strugawe brusa po onom se~ivu.

BOSIQKA: Jel po tre{wevinu?
JA]IM:

Po tre{wevinu.

BOSIQKA: A {to?
JA]IM:

Zna{ ti.

BOSIQKA: Ma, znam ja, ama... Ne mo`e{ ti, Ja}ime, na~initi topova,
kolko oni mogu da oduzmu.
JA]IM:

Neka, Bosiqka. Znam i ja svoje. Kolko god da oduzmu mo`e

Ja}im da na~ini i vi{e.

]ute. Ja}im probava o{trinu, pa nastavi da zao{treva.

BOSIQKA: Evo ti {arenice... Ima{ proje, sira, luka i pr{ute. I
fla{a qute, one iz dudova bureta.
Ja}im naglo prekida o{trewe, gleda u Bosiqku. Reko bi ne{to, al ga
re~i zagu{e. Pognute glave, stisnuti zuba, zao{treva sekiru, jo{ br`e
i silnije.
BOSIQKA: Ajde, pa s Bogom po{o i dovi|ewa.
Bosiqka krene. Ja}im brzo ustane, zatakari sekiru u onaj paw.
JA]IM:

Bosiqka!

Bosiqka stane, okrene se. Ja}im i Bosiqka se zagrle.

BOSIQKA: Idi brzo, pa se {to pre vrati.
JA]IM:

Boso moja, smiqe moje i bosiqe...

U pozadini tijana frulica. Mrak.