Dr Vukain Pavlovi

UDC 321.01:316.462
316.334.3

MO I POLITIKO ODLUIVANJE
Saetak:
Tekst se bavi teorijama koje politiku mo odreuju i objanjavaju
procesom donoenja politikih odluka. Najvanija i najuticajnija teo
rija koja pripada krugu koncepcija koje povezuju mo i odluivanje
jeste teorija moi koju nam nudi Robert Dal (Robert Dahl). Zato se u
prvom delu ovog rada analizira Dalova koncepcija moi. U drugom
delu analiziraju se dva kritika stanovita u odnosu na Dalovu teoriju.
To je, najpre, dvodimenzionalna koncepcija moi Pitera Bakraka (Peter Bachrach) i Nortona Bakraca (Norton Bakratz). Zatim se analizira
trodimenzionalna ili radikalna teorija moi Stivena Luksa (Steven Lukes). Na kraju teksta date su kratke zakljune napomene.
Kljune rei: mo, politika mo, termini moi, odluivanje, interesi,
bihejviorizam, liberalizam, reformizam, radikalni interesi
UVODNA NAPOMENA
U irokom spektru razliitih teorijskih koncepcija politike moi neke od
danas najuticajnijih su one koja objanjenje moi lociraju u procesima donoenja
politikih odluka. Tu grupu teorija nazivam decizionistikim teorijama politike
moi, pozivajui se na latinsku re decisio, ije je znaenje odluka. U tekstu koji
sledi bie rei o tri takve koncepcije. Prvu i najuticajniju reprezentuje Robert
 Redovni
profesor,
Univerzitet
u
Beogradu
Fakultet
politikih
nauka.

E-mail: vukasin.pavlovic@fpn.bg.ac.rs
 Rad

je nastao
u
okviru
nauno-istraivakog
projekta
Konstitucionalizam i vladavina prava
u izgradnji nacionalne drave sluaj Srbije (evidencioni broj projekta: 47026), koji finansira
Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije, a koji zajedniki realizuju Univerzitet u Beogradu Fakultet politikih nauka i Univerzitet u Beogradu Pravni fakultet. Tekst primljen 30.
oktobra 2011. godine.
 U rukopisu knjige Politika mo (koja treba da se pojavi u izdanju Zavoda za udbenike
iz Beograda) dajem iri pregled razliitih teorijskih shvatanja moi. Manji deo tog rukopisa
objavljen je u knjizi Diskursi moi, Politika kultura, Zagreb, 2011.

88

FPN Godinjak BR. 6, DECEMBAR 2011I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

Dal (Robert Dahl). Drugu predstavlja koncepcija koju zastupaju Piter Bakrak
(Peter Bachrach) i Norton Barac (Norton Baratz). Trea je koncepcija koju formulie Stiven Luks (Steven Lukes). Kao to e se neto kasnije u tekstu videti,
Bakrak i Barac smatraju da je Dalova koncepcija moi jednodimenzionalna.
Oni nude teoriju koju nazivaju dvodimenzionalnom koncepcijom moi. Luks
kritikuje oba prethodna stanovita i zastupa radikalnu ili trodimenzionalnu teoriju moi.
KONCEPCIJA MOI U DELU ROBERTA DALA
Ameriki politikolog Robert Dal svakako spada u red najveih imena demokratske politike teorije druge polovine dvadesetog veka. Mada je njegova
centralna preokupacija problematika demokratije, on nudi i jednu znaajnu teo
riju politike moi.
U jednom od poslednjih tekstova pisanih na temu moi, Dal sa uenjem
konstatuje da dvadeseti vek nije doneo neki veliki napredak u empirijskom
objanjenju moi. Jedan od razloga ove zagonetke on vidi u injenici da teorijska
interpretacija moi u dvadesetom veku duguje mnogo trojici autora iz devetnaestog veka: Karlu Marksu, Vilfredu Paretu i Gaetanu Moski. Svestan razlika koje
postoje meu njima, Dal nalazi i tri bitne slinosti u njihovom shvatanju moi.
Prvo, sva trojica su verovala da drutvima dominira vladajua klasa. Drugo, niko
od njih nije preduzeo sistematsko objanjenje moi. I tree, nijedan od njih nije
imao priliku da istrauje kompleksnost moi u uslovima pune poliarhije.
Ovde je prilika da se ukae na jedan od kljunih pojmova u Dalovoj
demokratskoj teoriji politike, na pojam poliarhije. Poliarhija je pluralistiki
model demokratije u kome nema samo jednog i odluujueg centra politike
moi. Umesto toga, mo, to jest kontrola nad procesom donoenja odluka,
razdeljena je na razliite nivoe i grupe unutar itavog drutva. Poliarhije su
reimi u kojima postoji znaajno uee stanovnitva u politikom ivotu i
liberalizacija, a to znai izrazita inkluzivnost i izuzetna otvorenost za politiko
takmienje.
Drugi opti okvir u koji Dal smeta svoju teoriju politike moi tie se
karakteristika procesa odluivanja. On razlikuje etiri modela donoenja odluka,
osvrui se na etiri tipa odnosa izmeu lidera i onih koje lideri vode. Jedan je
Robert Dahl, Toward Democracy: A Journey, Reflections: 19401997, Berkeley, Institute of
Govermental Studies Press University of California, 1997, str. 802.
Robert Dahl, Polyarhy, Participation and Oposition, Yale University Press, New Haven, 1971.
Knjiga je prevedena i kod nas: Robert Dal, Poliarhija, participacija i opozicija, Filip Vinji, Beograd, 1997.

Vukain PavloviMO I POLITIKO ODLUIVANJE

89

model demokratskih odnosa u kome su lideri visoko kontrolisani od obinih

graana. Drugi je model hijerarhijskih odnosa u kome lideri imaju visok nivo
kontrole nad onima koji ih slede. U treem modelu postoje odnosi pregovaranja
ili reciprone kontrole meu liderima. etvrti model je tzv. model tapa i argarepe, odnosno sankcija i nagrada (ponegde se ovaj model naziva price system).
To je model koji se najvie koristi u meunarodnim odnosima i u njemu postoji
kontrola lidera i od lidera (taj model ostaje izvan vidokruga Dalove analize).
Dakle, Dalova teorija moi se fokusira na tri modela ili tipa odnosa izmeu onih
koji vode (leaders) i onih koji su voeni (nonleaders): demokratski, hijerarhijski
i pregovaraki.
Po Dalu, mo je previe dugo posmatrana kao moralni problem. On smatra da je potrebno da se mo razmatra kao nauni problem: kako da se izuava i
istrauje, kako da se meri i kako da se analizira.
U vezi sa tim Dal ukazuje na nekoliko najznaajnijih problemskih krugova
i skupova prepreka u vezi sa definisanjem moi.
Prvi deo problema vezan je za injenicu da politika teorija jo uvek nema
zadovoljavajue, precizne instrumente posmatranja, merenja i analiziranja distribucije moi. To nam oteava rad na razvijanju pouzdanih teorijskih modela
demokratskih, hijerarhijskih i pregovarakih procesa.
Drugi skup prepreka odnosi se na probleme politike participacije. U vezi
sa tim postoji sve vei raskorak izmeu pretpostavki veine klasinih demokratskih teorija, na jednoj, i aktuelnih injenica politikog ivota, na drugoj strani. Politika participacija graana se u savremenim drutvima smanjuje, i to u
dvostrukom smislu. Smanjuje se broj graana koji aktivno koriste svoje birako
pravo, i taj broj je u SAD pao ispod polovine. Takoe se smanjuje i broj graana
koji uestvuju u bilo kojoj vrsti politike aktivnosti mimo i van izbora (prema
Dalovoj proceni, taj broj je u SAD pao ispod jedne etvrtine odraslih graana).
Trea vrsta problema vezana je za predispozicije linosti i preovlaujue
obrasce drutvenog karaktera. Razliiti tipovi drutvene i politike organizacije
su meusobno povezani i interaktivni sa predominantnim tipovima linosti i
njihovim karakternim predispozicijama (autoritarnim ili adaptivnim).
Glavne elemente svoje teorije moi Dal je izloio u dva teksta, eksplicitno namenjena objanjenju ovog pojma. Prvi je objavljen 1957. godine pod
naslovom Koncept moi (The Concept of Power) u asopisu Bihejvioralna nauka
(Biheivioral Science). Drugi je objavljen deceniju kasnije (1968) pod naslovom
Robert Dahl, Toward Democracy..., op. cit., str. 809.
Robert Dahl, Toward Democracy..., op. cit., str. 816822.
Robert Dahl, The Concept of Power, Behavioral Science, 1957, No. 2, str. 201215.

90

FPN Godinjak BR. 6, DECEMBAR 2011I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

Mo (Power), kao odrednica u Meunarodnoj enciklopediji drutvenih nauka (International Encyclopedia of Social Sciences).
Na pitanje ta je mo Dal konstatuje da veina ljudi ima intuitivnu predstavu ta re mo znai, ali da jo uvek nema teorijski sveobuhvatno formulisanog koncepta moi koji bi bio dovoljno rigorozan za naunu upotrebu u sistematskom istraivanju ovog vanog drutvenog fenomena. On ide ak i korak
dalje, tvrdei da nije ni mogue, bar ne u dogledno vreme, doi do jedinstvene,
konzistentne, koherentne i opteprihvatljive teorije moi.10 Stoga, smatra Dal,
mnogo je verovatnije da e se nastaviti sa produkovanjem mnotva razliitih teo
rija moi, koje imaju ogranieno polje dometa, i koje koriste specifine definicije
moi, korisne za odreeni tip istraivanja, ali razliite u odnosu na definicije
moi u drugim istraivanjima i teorijskim kontekstima.
Dal stavlja kategoriju moi u porodicu srodnih pojmova koje naziva termini moi (power terms). Tu spadaju pojmovi kao to su: mo, uticaj, autoritet,
vlast, kontrola.
Poetni korak u odreenju moi jeste njen relacioni karakter: mo je, kae
Dal, odnos meu ljudima.11 Time se iz pojma moi s pravom iskljuuju odnosi
ljudi prema stvarima. Iz ovoga moemo da zakljuimo da se, recimo, stara i
poznata Bekonova definicija znanja kao uspostavljanja ovekove moi nad prirodom oigledno ne uklapa u Dalovu definiciju moi. Preiroka je i moe da
poslui samo kao metafora, koja dosta tano ukazuje na osvajaki i izrabljivaki
odnos ljudi prema prirodi, ali ne samo da ne govori mnogo o prirodi same moi,
nego predstavlja i primer pogrene upotrebe tog termina.
U sledeem koraku Dal utvruje osnovna svojstva odnosa moi, u smislu
neophodnih uslova za tu vrstu relacija. Prvo takvo svojstvo je da mora postojati izvesna, makar i najmanja, vremenska razlika izmeu delovanja aktera, koji
realizuje mo nad nekim, i odgovora onog aktera nad kojim se mo realizuje.
Drugo oigledno svojstvo relacija moi je da ne postoji akcija na daljinu, to
jest delovanje izmeu dva aktera koje nije na neki nain povezano (realnom ili
potencijalnom vezom). Trei neophodan uslov podrazumeva uspene pokuaje
aktera A da iznudi da akter B uradi ono to inae ne bi uradio bez tog prethodnog delovanja.12 Ova tri neophodna svojstva relacija moi moemo saeto

Robert Dahl, Power, International Encyclopedia of Social Science, ed. By Savid Sills, Crowell

Collier and Macmillan, Inc., 1968, str. 405412.

10Robert Dahl, Toward Democracy..., op. cit., str. 851.
11Robert Dahl, Toward Democracy..., op. cit., str. 852.
12Robert Dahl, Toward Democracy..., op. cit., str. 8545.

Vukain PavloviMO I POLITIKO ODLUIVANJE

91

oznaiti kao uslove: vremenske distance (makar i najmanje), povezanosti (makar

i potencijalne) i prethodnog delovanja (makar i kao pokuaja).
Iz svega do sada reenog moemo zakljuiti da Dal gleda na relacije moi
kao na posebnu vrstu ili skup kauzalnih relacija. Kako ocenjuje Slobodan Antoni, odnosi moi za Dala mogu biti posmatrani kao odnosi uzronosti osobene
vrste.13 Za polaznu osnovu svoje teorije Dal uzima Veberovu uvenu definiciju
moi, a posebno dva kljuna elementa te definicije: drutveni odnos aktera i
kauzalni karakter relacija moi. Kao to emo odmah videti, Dal, saglasno teorijskom vremenu u kome ivi, nudi svojevrsnu bihejvioristiku reinterpretaciju
i transformaciju Veberove teorije moi. Tu on sledi tradicije moderne amerike
politike nauke, a posebno njene ikake kole (Merriam, Lasswell, Morgenthau).
Na najoptijem nivou, termini moi u modernim drutvenim naukama
upuuju na onu podvrstu odnosa meu drutvenim jedinicama u kojoj ponaanja jednog ili vie takvih responzivnih jedinica (R) zavise u odreenim uslovima
od ponaanja drugih, kontrolnih jedinica (C).14 Kao to se vidi, Dal smeta svoj
teorijski pristup moi u iru bihejvioralnu matricu, unutar koje se na odreeni
tip ponaanja ljudi i njihovih drutvenih jedinica gleda kao na odgovor ili reakciju (the responsive units) prouzrokovanu odreenim izazovima ili stimulansima
drutvenih jedinica koje poseduju mo, a koje on naziva kontrolnim (the controling units).
Nakon ovoga, a sledei deskriptivno naelo bihejviorizma, Dal opisuje tri
karakteristike moi analizirajui odnos zavisnih i nezavisnih varijabli u politikom sistemu. Politiki sistemi se, po njemu, razlikuju s obzirom na:
Veliinu ili koliinu moi (magnitude of power) tipino pitanje za
analizu politikog sistema, s obzirom na ovu karakteristiku, jeste da li
je kontrola vlasti visoko koncentrisana ili relativno difuzna.
Distribuciju moi (distribution of power) analogno distribuciji dohotka, bogatstva i imovine, a tipina pitanja za ovu karakteristiku su:
kakve su karakteristike kontrolnih jedinica (Cs) i responzivnih jedinica
(Rs); kako se Cs i Rs mogu uporediti u pogledu njihovog broja; da li
Cs i Rs tipino dolaze iz razliitih klasa, strata, regiona ili drugih grupa; kakve se istorijske promene pojavljuju u karakteristikama Cs i Rs.
Oblast moi (scope of power) tipino pitanje za ovu karakteristiku
je: da li je mo generalno prisutna u mnogo oblasti ili su oblasti moi
specijalizovane (ili, drugim reima, za koju klasu aktivnosti Rs vae
odnosi moi od strane Cs).
13 Slobodan Antoni, Tri lica moi, Nova srpska politika misao, Beograd, 2006, br. 1-4, str. 9.
14Robert Dahl, Toward Democracy..., op. cit., str. 830.

92

FPN Godinjak BR. 6, DECEMBAR 2011I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

Domen moi (domain of power) u smislu protezanja i domaaja moi;

tipina pitanja su: ko su Rs nad kojima Cs ima kontrolu; kakve su njihove karakteristike; koliko su brojni.15
S obzirom na ove karakteristike postoje razliite klasifikacije politikih
sistema. Na osnovu distribucije moi (koja je najee prisutan kriterijum), najstarija i najuvenija je Aristotelova klasifikacija o vladavini jednog, nekolicine i
mnogih. Uzimajui u obzir druge karakteristike i kriterije, mogue je politike
sisteme podeliti na dve suprotne krajnosti: autokratske i konstitucionalne. Mogua je i podela na visokocentralizovane i pluralistike politike sisteme.
Analizirajui mogunosti objanjenja (a naelo eksplanatornosti je takoe
vano za bihejvioralni pristup), Dal stavlja naglasak na sledee faktore:
izvori (resources), sa osnovnom idejom da to su neiji izvori moi vei,
to je vea i njegova mo. Dal podsea na Lasvelovu (Lasswell) listu
izvora moi: ugled, estitost i moralna ispravnost, naklonost, blagostanje, bogatstvo, vetina, prosveenost. Slaui se sa Lasvelom da i sama
mo moe biti izvor nove moi, Dal ovoj listi dodaje jo neke izvore
moi: kontrola nad izvorima informacija, kontrola nad radnim mestima, popularnost, birokratsko znanje;
vetina (skill), u smislu politike vetine, na koju je jo Makijaveli ukazivao, a koja daje prednost jednoj individui nad drugom i u uslovima
priblino jednakog pristupa izvorima moi;
motivacija (motivation), kao faktor koji pokazuje da dve individue sa
priblino jednakim pristupom izvorima moi i slinim nivoom politike vetine mogu imati razliitu mo zbog razlika u motivaciji ili elji
za moi;
trokovi (costs), ija je visina relativna (tzv. opportunity costs pokazuju da
ista suma novca za izbornu kampanju ima potpuno razliitu teinu za
siromanog i bogatog oveka).16
U odnosu na mogue klasifikacije tipova moi, Dal nudi sledee kriterijume:
(1) legitimnost moi, to jest u kojoj meri R osea normativnu obavezu da
se pokorava C;
(2) priroda sankcija: da li C koristi pozitivne ili negativne sankcije, nagrade
ili kazne;
(3) veliina sankcija: od najotrije prinude do najblaih oblika;

15Robert Dahl, Toward Democracy, op. cit., str. 831833.

16Robert Dahl, Toward Democracy, op. cit., str. 8345.

Vukain PavloviMO I POLITIKO ODLUIVANJE

93

(4) upotrebljena sredstva i kanali: da li C kontrolie R samo sredstvima

informacija koje menjaju namere R-a ili aktuelnim menjanjem situacije R-a ili
njegovog okruenja putem nagrada i liavanja.17
Po Dalovom miljenju, ne postoji sistem klasifikacije moi koji bi bio opteprihvaen, pa ak ni preovlaujui. Uz to, ono to je oznaeno kao mo u jednom tipu klasifikacije, to u drugom moe biti nazvano nekim drugim terminom
iz porodice termina moi uticajem, prisilom i slino.
Ono to karakterie sve tipove moi jeste razlika koja se moe povui izmeu dva stanja koja se oznaavaju sintagmama imati ili posedovati mo i vriti
ili realizovati mo. Dal razlikuje ta dva stanja po prisustvu ili odsustvu intencije,
namere. To objanjava na primeru zamiljenog odnosa predsednika SAD i nekog senatora. Ako senator uvek glasa sada za predloge predsednika, jer misli da
e takvim svojim ponaanjem obezbediti predsednikovu podrku kasnije (u sluaju da senator izgubi na izborima, pa da zbog lojalnosti i podrke predsedniku
dobije od njega, recimo, mesto u saveznom sudu), njegovo glasanje nije rezultat
nijedne specifine akcije preduzete od strane predsednika. Njegovo glasanje je
uzrokovano njegovim linim oekivanjima i nadanjima, a nije izazvano namerama predsednika. Zato bi bilo pogreno rei da senator ima mo nad predsednikom, ak i u sluaju da se opisana oekivanja ostvare. Ako tvrdimo da je re o
moi senatora koji svojim ponaanjem indukuje budue postupke predsednika, a
ne suprotno, onda bismo, na slian nain, mogli da zakljuimo da batler (sobar),
koji budi i oblai svog gospodara, istovremeno ga i kontrolie, a ne da je situacija
obrnuta. Dakle, potrebno je da se istrauju ne samo kakve su predstave, ponaanja i oekivanja R-a, ve kakve su namere koje ima C koji poseduje mo. Postoje
situacije u kojima C ne vri kontrolu nad R, niti ak ulae napore da to ini, ali
moe, modifikujui, na manje ili vie trajan nain, uslove i okruenje, da postigne da R nastavi da se ponaa onako kako odgovara intencijama koje ima C18.
to se tie merenja moi (a to je takoe vano obeleje bihejviorizma), Dal
smatra da su napori da se to uradi u politikim naukama zapoeli tek od sredine
dvadesetog veka. Dakle, pre dominacije bihejvioristikog pristupa u politikim
naukama, klasine politike teorije su ostavljale zdravom razumu i intuiciji da
mere mo.
Ponuena su tri, po Dalovoj interpretaciji, modela merenja moi.
Prvi je model teorije igara. To je matematiki model primenljiv na distribuciju moi u manjim politikim telima i organima. Zasniva se na analizi
glasanja u sistemu u kome svaki lan odreenog tela ima izvesnu apstraktnu verovatnou da glasa poslednji i da njegov glas ima odluujuu ulogu u dobijanju
17Robert Dahl, Toward Democracy..., op. cit., str. 841.
18Robert Dahl, Toward Democracy..., op. cit., str. 8413.

94

FPN Godinjak BR. 6, DECEMBAR 2011I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

pobednike veine. To je tzv. centralna pozicija (pivotal position) odreenog

glasa u odnosu na ishod glasanja. Ovaj matematiki model predlae merenje
moi glasaa pomou verovatnoe da e njegov glas imati odluujuu teinu u
pobednikoj veini.
Drugi je tzv. Njutnov model. Po analogiji sa merenjem snage u klasinoj
mehanici, pobornici ovog modela predlau merenje moi pomou koliine promena u ponaanju R-a, a koje se mogu pripisati uticaju C-a. to su vee promene kod R-a, to je vea mo koju ima C. Kako promene kod R-a mogu biti vrlo
razliite, najvanije dimenzije tih promena mogu se identifikovati na sledei
nain: (1) verovatnoa da e se R pokoriti; (2) broj osoba u R; (3) broj razliitih
pitanja, predmeta i vrednosti u R podlonih promenama; (4) koliina promena
u poziciji, stavovima ili psiholokom stanju kod R; (5) brzina kojom se R menja;
(6) redukcija u obimu i skupu ishoda ponaanja koja stoje na raspolaganju R-u;
(7) stepen pretnji ili oekivanih liavanja upuenih R-u.
Trei je ekonomski model. Za razliku od modela teorije igara koji se fokusira na pivotsku (odluujuu) poziciju C, ili Njutnovog modela koji meri
promene kod R-a, ekonomski model ukljuuje trokove obe strane (C i R)
u merenju moi C. Tako kompletno merenje moi u ovom modelu ukljuuje:
(1) oportunitetne trokove kod C za pokuaj da utie na R, koji se nazivaju trokovi moi C-a; (2) oportunitetni trokovi R-a da odbije da se pokori C-u, koji
se nazivaju snagom moi C-a nad R. Ovi trokovi ne ukljuuju samo trokove
u ekonomskom smislu te rei, nego i psiholoke, kao i trokove svake druge
vrste.19
Dalova koncepcija moi je bihejvioristika i, u tom smislu, deli kako snagu,
tako i sve slabosti bihejvioristikog pristupa u politikim naukama i drutvenoj
teoriji uopte.
Dal je eleo da, u odnosu na ranije teorije moi, ponudi mnogo upotrebljiviji teorijski model koji bi omoguio empirijska istraivanja moi. Bihejvioristiki pristup, koji je tada dominirao u politikoj nauci SAD, omoguio mu je
da u svojoj teoriji moi poseban akcenat stavi na deskriptivna obeleja u ponaanjima aktera u polju moi, kauzalnu dimenziju meu akterima i dogaajima
u relacijama moi, eksplanatorne mogunosti kategorije moi, kao i mogunosti
merenja moi.
Istovremeno je bio svestan i ogranienja sopstvenog bihejvioristikog koncepta moi, posebno u dve dimenzije: prvo, znao je da je u drutvenim poslovima i politikim odnosima primena eksperimentalnih metoda vrlo ograniena; i
drugo, bio je svestan teine problema i raskoraka u odnosu izmeu konceptualne i operacionalne definicije moi.
19Robert Dahl, Toward Democracy..., op. cit., str. 8445.

Vukain PavloviMO I POLITIKO ODLUIVANJE

95

Postoji, meutim, jedno optije ogranienje koje na primeru bihejvioristikog pristupa pokazuje strukturalnu slinost izmeu istraivanja u prirodnim i
drutvenim naukama. Kao to se u najnaprednijim delovima prirodnih nauka,
a posebno u istraivanjima u mikrofizici, dolo do zakljuka da nije mogue
istovremeno utvrditi brzinu i mesto mikroestica (to iskazuju Heisenbergove
relacije neodreenosti, koje pokazuju da to je preciznije merenje brzine, to se
manje zna o mestu mikroestica, i obrnuto), tako se i u drutvenim, pa i politikim naukama, moe doi do sledeeg zakljuka: to je istraivanje rigoroznije
to rezultati imaju manji nivo relevantnosti, i obrnuto to se ele relevantniji
uvidi u drutvenu i politiku stvarnost to empirijsko istraivanje ima nii nivo
rigoroznosti. Bihejviorizam je izotrio dilemu rigoroznost versus relevantnost,
koja ostaje jedna od najznaajnijih nereenih tekoa u empirijski usmerenim
politikim naukama i drutvenim naukama u celini.
DVODIMENZIONALNO I TRODIMENZIONALNO SHVATANJE MOI
Koncepcija moi Roberta Dala, kao i bihejvioristiki pristup moi koji je
dominirao u politikoj nauci na poetku druge polovine dvadesetog veka, doveli
su do dvostruke reakcije. Najpre je grupa autora, kao to su Piter Bakrak (Peter
Bachrach) i Morton Barac (Morton Baratz), ponudila teoriju o dvodimenzio
nalnom shvatanju moi. Zatim je, neto kasnije, Stiven Luks (Steven Lukes)
ponudio jedno radikalno ili trodimenzionalno shvatanje moi. Na narednim
stranicama bie predstavljene obe ove grupe teorija, ija je zajednika polazna
pretpostavka da bihejviorizam i koncepcija Roberta Dala predstavljaju jednodimenzionalno shvatanje moi.
Dva lica moi ili teorija o dvodimenzionalnom shvatanju moi
Bakrak i Barac u svom tekstu o dva lica moi, koji je izazvao veliku panju
poetkom ezdesetih godina dvadesetog veka, polaze od ocene da socioloki
orijentisani istraivai stalno dolaze do zakljuka da je mo izrazito centralizovana, dok politikolozi isto tako uporno zakljuuju da je u njihovim zajednicama
mo u velikoj meri podeljena.20 Sociologe elitiste interesuje odgovor na pitanje
ko upravlja odreenom zajednicom, a politikologe odgovor na pitanje da li neko
uopte upravlja odreenom zajednicom i ko sve uestvuje u donoenju odluka.
20 Peter Bachrach and Norton Baratz, 1962, The Two Faces of Power, American
Political Science Review, 1962, No. 56, str. 947952. Tekst je na na jezik preveo Leon
Kojen, a objavljen je u dva navrata: u asopisu Marksizam u svetu (1980, br. 8, str.
125137) i u asopisu Nova srpska politika misao (2006, br. 1-4, str. 5768).

96

FPN Godinjak BR. 6, DECEMBAR 2011I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

To, po miljenju Bakraka i Baraca, objanjava zato se prvi nazivaju elitistima,

a drugi pluralistima.
Glavna teza njihovog kratkog, ali uticajnog teksta je da postoje dva lica
moi, od kojih sociolozi ne vide nijedno, a politikolozi samo jedno. Jedno lice
moi je ono koje se vidi u ponaanju socijalnih aktera u procesu donoenja odluka, i to je ono lice koje vide politikolozi kao to je Robert Dal. Drugo lice
moi je ono nevidljivo, koje se sastoji u tome da se sprei da neka pitanja dou
na dnevni red za odluivanje. Dakle, drugo lice moi trai i pretpostavlja da se
otkrije i analizira dinamika donoenja neodluka.
Bakrak i Barac najpre ukazuju na neke nedostatke u sociolokom ili elitistikom pristupu istraivanja moi i, zajedno sa pluralistima, upuuju mu tri
kljuna prigovora. Prvo, dovodi se u pitanje jedna od osnovnih premisa elitistikog modela da u svakoj ljudskoj instituciji postoji uspostavljen sistem moi ili
struktura moi koja predstavlja integralni deo i vernu sliku stratifikacije datog
drutva, zajednice ili organizacije. Drugo, dovodi se u pitanje i pretpostavka o
stabilnosti i trajnosti elitistikog modela date strukture moi, jer to vodi sistematskom iskrivljavanju opisa drutvene stvarnosti. I najzad, tree, zamera se
elitistikom modelu da na pogrean nain izjednaava stvarnu mo s moi za
koju se smatra da je neko ima.
Do ove take se Bakrak i Barac slau sa pluralistima i odaju im priznanje
to su otkrili i prevazili glavne slabe take elitistikog modela moi, bez obzira
na to kakva je vrednost njihovog sopstvenog (pluralistikog) pristupa moi. A
zatim sledi kritika koju Bakrak i Barac upuuju pluralistima.
Glavni pravac te kritike je usmeren na injenicu da pluralisti ne usredsreuju svoju panju na izvore moi nego na njeno korienje. Pluralisti nude jednu
decizionistiko-bihejvioristiku teoriju moi, jer mo za njih znai uestvovanje
u donoenju odluka, a ona se utvruje i meri na osnovu ponaanja pojedinaca i
drutvenih grupa, kao i efekata tog ponaanja.
Istraivaki program pluralista sastoji se iz sledeih metodskih postupaka:
(a) odabrati za prouavanje jedan broj vanih (kljunih, a ne rutinskih) politikih odluka; (b) identifikovati lica koja su aktivno uestvovala u procesu odluivanja; (3) stei potpuni uvid o njihovom stvarnom ponaanju za vreme reavanja
sukoba oko mera politike i (d) utvrditi i analizirati specifian ishod sukoba.21
Uvaavajui doprinos pluralista, Bakrak i Barac ipak ukazuju na dva fundamentalna nedostatka u njihovom teorijskom pristupu: Jedan je da model
uopte ne uzima u obzir injenicu da mo moe da se koristi, i da se esto
i koristi, tako to se delokrug odluivanja ograniava na relativno bezbedna
21 Piter Bakrak, Morton Barac, Dva lica moi, Nova srpska politika misao, 2006, br.

1-2, str.

59.

Vukain PavloviMO I POLITIKO ODLUIVANJE

97

pitanja. Drugi je da model ne daje nikakve objektivne kriterijume za razlikovanje vanih od nevanih pitanja koja se javljaju na politikoj sceni.22
Nekoliko rei najpre o prvoj primedbi. Bakrak i Barac prihvataju Dalovu
definiciju da se mo koristi onda kada A uestvuje u donoenju odluka koje se
tiu B-a, ali smatraju da to nije dovoljno. Oni ukazuju na to da se mo isto tako
koristi i kada A ulae svoje energije u stvaranje ili uvrivanje drutvenih i politikih vrednosti i institucionalne prakse koje ograniavaju delokrug politikog
procesa na javno razmatranje pitanja relativno bezopasnih za njega samog, uz
iskljuivanje svih drugih.23 Njihov zakljuak je da u onoj meri u kojoj A uspeva
da ovo postigne, B je praktino spreen da stavi na dnevni red pitanja koja nainom svog reavanja mogu ozbiljno da ugroze A-ov skup preferencija.24
Dakle, centralna teza kritike koju Bakrak i Barac upuuju pluralistima glasi: u onoj meri u kojoj neka osoba ili grupa svesno ili nesvesno stvara ili
uvruje prepreke javnom pretresanju sukoba oko mera politike, ta osoba ili
grupa ima mo.25
Kao to se iz prethodnih analiza moe zakljuiti, prvi vid fundamentalnih
nedostataka pluralistikog modela moi je, po Bakraku i Baracu, u tome to taj
model ne samo da ne uoava mo formulisanja dnevnog reda politikih pitanja
o kojima se moe raspravljati, nego ne prepoznaje mo i vanost prevalentne
vrednosne matrice i institucionalnog aranmana koji utiu na donoenje ili nedonoenje odreenih odluka. Onaj pojedinac ili grupa koji mogu presudno da
utiu na formulisanje politike agende vre selekciju pitanja koja mogu da dou
na dnevni red za odluivanje. Ali takva mo istovremeno sadri i onu manje vidljivu stranu, koja se istovremeno iskazuje i kao donoenje neodluka, to jest kao
selekcija i odbacivanje svih onih pitanja koja, ma kako realno bila drutveno vana, ostaju van vidokruga procesa politikog odluivanja. Osnovni razlog za to
lei u injenici da bi se otvaranjem takve vrste pitanja mogle ozbiljno da ugroze
preferencije i interesi onih koji mogu najvie da utiu na donoenje odluka.
Sledea dimenzija ovog istog problema je da se u pluralistikom modelu (pa ak i u znamenitom Dalovom modelu poliarhije) nedovoljno uoava
vanost vrednosnih i institucionalnih faktora. Svaki politiki sistem, kako na
centralnom tako i na lokalnom nivou, kao i svaki oblik politike organizacije,
favorizuje neke interese, a druge marginalizuje. Isto ili slino vai i za dominantni sistem vrednosti. Ilustrujmo to sledeim primerom. Socijalistika drutva
22 Piter Bakrak, Morton Barac, Dva lica moi, op.cit., str. 59, 60.
23 Piter Bakrak, Morton Barac, Dva lica moi, op.cit., str. 60.
24 Piter Bakrak, Morton Barac, Dva lica moi, op.cit., str. 60.
25 Piter Bakrak, Morton Barac, Dva lica moi, op.cit., str. 61.

98

FPN Godinjak BR. 6, DECEMBAR 2011I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

sa politikim sistemom u kome monopol ima jedna politika partija i u kome

dominira kolektivistiko-etatistiki sistem vrednosti i komandni tip ekonomije,
favorizuju jedne, a potiskuju druge interese, sukobe i politike odluke. Kapitalistika drutva sa pluralizmom politikih partija, liberalno-individualistikim
sistemom vrednosti i slobodnom trinom privredom takoe favorizuju jedne,
a potiskuju druge interese, sukobe i politike odluke. Svaka objektivna komparacija pokazuje da su, kada je re o vrsti i sadraju interesa, sukoba i odluka, u
pitanju vrlo razliiti ishodi. Ili kao to je u politikoj nauci ve izvrsno formulisano: svi oblici politike organizacije favorizuju korienje jednih vrsta sukoba
i potiskivanje drugih, jer organizacija je mobilizacija u cilju favorizovanja. Neka
pitanja se putem organizacije uvode u politiku, dok se druga putem organizacije
izvode iz nje.26
Kada je re o drugom fundamentalnom nedostatku pluralistikih teorija
moi, Bakrak i Barac ukazuju da Dal i drugi predstavnici ovog pristupa ne daju
zadovoljavajue kriterijume razlikovanja bitnih od nebitnih pitanja, kljuno
vanih od nevanih odluka. Po Robertu Dalu, nuan mada ne i dovoljan uslov
za odreenje kljunog pitanja je da ono bude vezano za stvarno neslaganje u
preferencijama izmeu dve ili vie grupa. No, oevidno je da neslaganja u preferencijama moe biti i kod manje vanih pitanja. Za Bakraka i Baraca u krug
vanih ili kljunih pitanja ulaze ona koja osporavaju preovlaujue vrednosti ili
utvrena proceduralna pravila igre, a sva druga su manje vana ili nevana.27
Dakle, samo zahtev za trajnim preobraajem kako naina na koji se vri alokacija vrednosti u politikoj zajednici, tako i same alokacije vrednosti, predstavlja
kljuno pitanje kojim se osporava mo onih koji dominiraju politikim procesima u nekoj zajednici.
Trodimenzionalno shvatanje moi
Teoriju o trodimenzionalnom shvatanju interesa formulisao je Stiven Luks
u knjizi Mo: jedno radikalno shvatanje (Power: A Radical View), koja je publikovana 1974. godine.
Luks najpre prihvata ocenu Bakraka i Baraca o pluralistiko-bihejvioristikoj teoriji moi (najbolje reprezentovanoj u koncepciji Roberta Dala) kao
jednodimenzionalnom shvatanju. Zakljuujem da jednodimenzionalno shvatanje moi ukljuuje fokusiranost na ponaanje u donoenju odluka o pitanjima

26 Piter Bakrak, Morton Barac, Dva lica moi, op.cit., str. 61.
27 Piter Bakrak, Morton Barac, Dva lica moi, op.cit., str. 63.

Vukain PavloviMO I POLITIKO ODLUIVANJE

99

oko kojih postoji opaljiv sukob (subjektivnih) interesa, koja se vide kao izraz
preferencija politike koje nam se otkrivaju kroz politiku participaciju.28
On zatim kritiki analizira koncepciju Bakraka i Baraca koja predstavlja
dvodimenzionalno shvatanje moi. Lukes im najpre odaje priznanje to su u
odnosu na jednodimenzionalnu koncepciju ukazali panju na drugu, do tada
zapostavljenu dimenziju moi. Ta druga dimenzija, kao to smo prethodno videli, sastoji se kako u spreavanju da neka pitanja dou na dnevni red politike
agende (donoenje neodluka), tako i u selektivnoj i favorizujuoj ulozi politikih
institucija i procedura, kao i u preovlaujuoj i dominantnoj vrednosnoj matrici
to sve ide na ruku jednoj, a na tetu drugoj vrsti interesa i preferencija. Dakle, dvodimenzionalna koncepcija moi skree panju kako na proces donoenja
odluka, tako i na proces donoenja neodluka. Ona takoe ukazuje na vanost
potencijalnih pitanja iju realizaciju spreava donoenje neodluka.
Mada Bakrak i Barac na sopstvenu teoriju gledaju kao na jednu vrstu neobihejvioristikog stanovita, Luks ocenjuje da njihova dvodimenzionalna teorija
moi sadri znaajne antibihejvioristike konotacije, jer formula o donoenju
neodluka ukljuuje pojam nedogaaja, koji je iskustveno teko opaljiv i proverljiv.
Luks takoe analizira tipologiju moi koju nude autori dvodimenzionalnog shvatanja moi. Prema njegovoj oceni, tipologija ili pojmovna mapa dvodimenzionalnog shvatanja moi obuhvata: prinudu, uticaj, autoritet, silu i manipulaciju. Evo kako ih on predstavlja.29
Prinuda postoji tamo gde postoji sukob oko vrednosti ili naina ponaanja
izmeu A-a i B-a i gde A obezbeuje da mu se B povinuje pretnjom liavanja.
Uticaj postoji tamo gde A, ne pribegavajui ni preutnoj ni izriitoj pretnji
ozbiljnim liavanjima, prouzrokuje da B promeni svoj nain ponaanja.
Autoritet se javlja u situaciji gde se B povinuje zato to uvia da je A-ova
zapovest razlona sa stanovita njegovih sopstvenih vrednosti.
Sila je kad A postie svoje ciljeve uprkos B-ovom nepovinovanju time to
ga liava izbora izmeu povinovanja i nepovinovanja.
Manipulacija je oblik moi A-a u kojem se povinovanje javlja, a da onaj
koji se povinuje, to jest B, nije svestan ni izbora ni tane prirode zahteva koji mu
se postavlja.
U osnovi svih ovih oblika moi lee interesi i to je zajedniki imenitelj jednodimenzionalnih i dvodimenzionalnih teorija moi. Ali ono u emu se ova dva
teorijska stanovita razlikuju jeste da prva teorija ima ue, a druga ire tumaenje pojma interesa. Luks to uoava i objanjava na sledei nain: Dok pluralisti
28 Steven Lukes, Power: A Radical View, Macmillan, London, 1974, str.15
29 Steven Lukes, Power: A Radical View, op.cit., str. 17, 18.

100

FPN Godinjak BR. 6, DECEMBAR 2011I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

smatraju interese preferencijama u pogledu mera politike olienim u ponaanju

svih graana za koje se uzima da su u politikom sistemu, Bakrak i Barac vode
rauna i o preferencijama olienim u ponaanju onih koji su potpuno ili delimino iskljueni iz politikog sistema, preferencijama koje se javljaju u obliku
neskrivenog ili skrivenog nezadovoljstva.30
Tri su glavna razloga zbog kojih Luks smatra da je i dvodimenzionalno
shvatanje moi neadekvatno.
Prvo, zato to je kritika koja se upuuje jednodimenzionalnim teorijama
pluralista nedovoljno radikalna, dakle ograniena i jo uvek vezana za bihejvio
rizam. Jedan od kljunih pojmova dvodimenzionalne teorije moi, pojam donoenje neodluka, takoe predstavlja jedan vid izbora ponaanja. Povezana sa
ovim je i primedba da Bakrak i Barac prvenstveno imaju u vidu individualno
ponaanje, a ne i ponaanje grupa i kolektivnih socijalnih aktera.
Drugi razlog neadekvatnosti dvodimenzionalne teorije je to mo vezuje
samo za stvarne sukobe. To je, uostalom, u suprotnosti i sa njihovim sopstvenim
shvatanjem da manipulacija i autoritet, kao tipovi moi, podrazumevaju slaganje
zasnovano na razlozima, dakle, odsustvo realnog sukoba.
Trei razlog lei u pogrenoj pretpostavci da je odsustvo nezadovoljstva
isto to i stvarna saglasnost. To jednostavno nije tano jer iskljuuje mogunost
lane ili manipulativne saglasnosti.31
Nakon ovoga, Luks zakljuuje da trodimenzionalno shvatanje moi podrazumeva najpre korenitu kritiku kako jednodimenzionalnog, tako i dvodimenzio
nalnog shvatanja moi zbog njihove usredsreenosti na individualistiko ponaanje. Trodimenzionalno shvatanje moi mora da obezbedi mnogo vie mesta za
razmatranje mnogobrojnih naina na koje se potencijalna pitanja iskljuuju iz
politike bilo delovanjem drutvenih sila i institucionalne prakse, bilo odlukama
pojedinaca, smatra Luks.
Stiven Luks na sledei nain definie mo: A koristi svoju mo nad B-om
kada utie na B-a na nain suprotan B-ovim interesima.32 To nas dovodi do pitanja odnosa moi i interesa. U prethodnim komparacijama, kao i u samoj definiciji,
vidi se koliko vanu ulogu u odreenju pojma moi ima kategorija interesa.
Luks ukazuje na tu ulogu kada konstatuje da tamo gde pojedinci ili grupe
utiu jedni na druge, a da meu njima ne postoji sukob interesa, treba da budu
identifikovani kao sluajevi uticaja, a ne sluajevi moi.33 Komparirajui uti30 Steven Lukes, Power: A Radical View, op.cit., str. 20.
31 Steven Lukes, Power: A Radical View, op.cit., str. 2124.
32 Steven Lukes, Power: A Radical View, op. cit., str. 34.
33 Steven Lukes, Power: A Radical View, op. cit., str. 31.

Vukain PavloviMO I POLITIKO ODLUIVANJE

101

caj, autoritet i mo, Luks dolazi do sledeeg zakljuka: Mo moe, ali ne mora
da bude oblik uticaja zavisno od toga da li postoje sankcije, dok uticaj i autoritet mogu, ali ne moraju da budu oblici moi zavisno od toga da li postoji sukob interesa. Konsenzualni autoritet gde nema nikakvog sukoba interesa, prema
tome, nije oblik moi.34
Ovde, istina, ostaje otvoreno pitanje ta je sa racionalnim nagovaranjem, to
jest ta se deava kad B prihvati razloge koje mu prua A, i pone nakon toga da
deluje onako kako inae ne bi inio da nije bilo nagovaranja. Da li takav sluaj
treba podvesti pod pojam uticaja ili pod pojam moi? Na ovo pitanje Luks odgovara i sa da i sa ne. Da zato to je racionalno nagovaranje oblik znaajnog uticanja. Ne zato to B autonomno prihvata razloge koje daje A. Skloni
smo da kaemo da za promenu kod B-a nije odgovoran A nego A-ovi razlozi ili
B-ovo prihvatanje tih razloga. Izgleda mi da smo ovde suoeno s fundamentalnom kantovskom antinomijom izmeu uzronosti, s jedne, i autonomije i uma,
s druge strane35.
Sledee pitanje slinoga tipa je da li A moe da koristi svoju mo nad
B-om u B-ovom pravom i istinskom interesu. Ovde je pretpostavka da postoji sukob izmeu preferencija koje imaju A i B, ali su A-ove preferencije
u B-ovom pravom interesu. Evo odgovora koji na to pitanje daje Luks: Na
ovo pitanje mogua su dva odgovara: (1) da A moe da koristi kratkoronu
mo nad B-om (uz opaljiv sukob interesa), ali da ako, i kada, B uvidi ta su
njegovi pravi interesi, odnos moi nestaje; on se sam ponitava; ili (2) da svi ili
gotovo svi oblici planirane ili uspene kontrole A nad B-om, kad B protestuje
ili prua otpor, predstavljaju povredu B-ove autonomije; da je ta autonomija
u B-ovom pravom interesu; i da otuda takvo korienje moi ne moe biti u
pravom B-ovom interesu.36
Ishodi iz ova dva odgovora su razliiti. Prvi sluaj se moe zloupotrebiti
jer otvara put paternalistikoj tiraniji. Drugi odgovor nudi anarhistiku odbranu
protiv nje, jer sve ili gotove sve sluajeve uticaja pretvara u odnose moi.
Luks se opredeljuje za drugi odgovor, jer se njegove tekoe mogu otkloniti u uslovima demokratske participacije kada B autonomno odreuje ta su
njegovi pravi interesi.
Jedna od glavnih poenti Luksove analize moi jeste da je pojam interesa
toliko bitan za definiciju moi, u osnovi i neizbeno vrednosni pojam. Uopte
uzev, govoriti o interesima otvara put donoenju normativnih sudova moralnog i politikog karaktera. Tako nije nimalo udno to se razliite koncepcije
34 Steven Lukes, Power: A Radical View, op. cit., str. 32.
35 Steven Lukes, Power: A Radical View, op. cit., str. 33.
36 Steven Lukes, Power: A Radical View, op. cit., str. 33.

102

FPN Godinjak BR. 6, DECEMBAR 2011I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

interesa o tome ta su interesi nalaze u vezi s razliitim moralnim i politikim

stanovitima.37 U tom smislu Luks razlikuje tri normativne i politike pozicije.
Prva je pozicija liberala koji uzimaju ljude kakvi jesu i primenjuju na njih interese kakve oni ele i preferiraju. Druga je pozicija reformista, koji uviaju da
politiki sistem ne pridaje jednaku teinu interesima razliitih ljudi, to osuuju
i doputaju postojanje priguenih, potisnutih ili prikrivenih interesa i elja. Najzad, radikalna je pozicija ona koja tvrdi da su i sami interesi i elje ljudi proizvod
sistema koji deluje protiv njihovog pravog interesa, koji bi mogao da doe do
izraaja samo u uslovima njihovog autonomnog i slobodnog izbora.
ZAKLJUNE NAPOMENE
Pokuajmo sada da, sledei Luksa, rezimiramo specifine odlike sva tri shvatanja moi jednodimenzionalnog, dvodimenzionalnog i trodimenzionalnog.
Jednodimenzionalno shvatanje moi usredsreeno je, dakle, na: (a) ponaanje aktera; (b) u donoenju odluka; (c) koje se odnose na kljuna pitanja;
(d) kao i na opaljive (neskrivene) sukobe; i (e) povodom (subjektivnih) interesa, shvaenih kao preferencije u pogledu mera politike, koje se otkrivaju kroz
politiku participaciju.
Za razliku od prethodnog, dvodimenzionalno shvatanje moi je usredsreeno na: (a) donoenje odluka i donoenje neodluka; (b) oko aktuelnih, ali
i potencijalnih pitanja; (c) oko kojih postoje opaljivi (neskriveni ili skriveni)
sukobi; i (d) povodom (subjektivnih) interesa, shvaenih kao preferencije u pogledu mera politike ili kao odreena nezadovoljstva.
Najzad, tree, trodimenzionalno shvatanje politike je usredsreeno na:
(a) donoenje odluka i kontrolu nad dnevnim redom politike; (b) oko aktuelnih
i potencijalnih pitanja; (c) opaljive (neskrivene ili skrivene) i latentne sukobe; i
(d) subjektivne i prave interese.
U emu su onda bitne razlike, a u emu slinosti meu ovim stanovitima?
Ima ih nekoliko i na jednoj i na drugoj strani.
Prvo, jednodimenzionalno shvatanje moi usmereno je iskljuivo na vidljivo ponaanje aktera; dvodimenzionalno shvatanje nudi ogranienu kritiku
iskljuive usredsreenosti na ponaanje; a trodimenzionalno shvatanje daje dublju i sveobuhvatniju kritiku iskljuive usredsreenosti na ponaanje aktera u
odnosima moi.
Drugo, sva tri stanovita vezuju pitanje moi za proces donoenja odluka,
ali sa sledeim razlikama: jednodimenzionalno govori samo o donoenju odluka; dvodimenzionalno ukljuuje i donoenje neodluka; a trodimenzionalno,
37 Steven Lukes, Power: A Radical View, op. cit., str. 34.

Vukain PavloviMO I POLITIKO ODLUIVANJE

103

pored donoenja odluka i neodluka, ukljuuje i kontrolu nad dnevnim redom

politike (to, po tvrenju predstavnika ovog stanovita, nije nuno i uvek vezano
za donoenje odluka i donoenje neodluka).
U pogledu karaktera pitanja o kojima se odluke donose, razlike su mnogo
jasnije i oitavaju se pre svega kao razlike izmeu jednodimenzionalnog shvatanja, na jednoj, i dvodimenzionalnog i trodimenzionalnog shvatanja moi, na
drugoj strani. Jednodimenzionalno stanovite ima u vidu kljuna pitanja politikog odluivanja; dvodimenzionalno i trodimenzionalno govore o aktuelnim
i potencijalnim pitanjima.
Kada je re o sukobima oko donoenja politikih odluka, jednodimenzionalno shvatanje uzima u obzir samo opaljive i neskrivene sukobe. Dvodimenzionalno shvatanje moi takoe govori o opaljivim sukobima, ali pored
neskrivenih uvodi u igru i skrivene sukobe. Trodimenzionalno shvatanje moi
prihvata usredsreenost na opaljive sukobe obe vrste (neskrivene i skrivene), ali
skree panju i na postojanje i vanost latentnih sukoba, koji se esto ne mogu
opaziti i uoiti.
Najzad, u pogledu interesa ili preferencija aktera, uoava se sledea skala
razlika. Jednodimenzionalno shvatanje moi stavlja akcenat na subjektivne interese, na koje se gleda kao na preferencije za odreene mere politike, ali i kao motivaciju za participaciju u politikim procesima. Dvodimenzionalno shvatanje
prihvata prethodno, ali dodaje jo jednu interesnu dimenziju: uz pozitivnu participaciju u politikim procesima, ukazuje se i na iskazivanje odreenih nezadovoljstava. Trodimenzionalno shvatanje moi, za razliku od prethodna dva, pored
subjektivnih uvodi, takoe, i kategoriju pravih ili objektivnih interesa aktera.
S obzirom na pokazanu sutinsku povezanost moi i interesa, moemo prihvatiti zakljuak do koga dolazi Luks, da jednodimenzionalno shvatanje moi
pretpostavlja liberalnu koncepciju interesa; dvodimenzionalno shvatanje moi
se oslanja na reformistiku koncepciju interesa; a trodimenzionalno shvatanje
moi podrazumeva radikalnu koncepciju interesa.38
LITERATURA
Antoni, Slobodan (2006), Tri lica moi, Nova srpska politika misao, Beograd, vol. XIII,
br. 1-4.
Bachrach, Peter and Baratz, Norton (1962), The Two Faces of Power, American Political Science Review, No. 56, str. 947952. Tekst je na na jezik preveo Leon Kojen, a
objavljen je u dva navrata: u asopisu Marksizam u svetu (1980, br. 8, str. 125137) i u
asopisu Nova srpska politika misao (2006, br. 1-4, str. 5768).
38 Steven Lukes, Power: A Radical View, op. cit., str. 35.

104

FPN Godinjak BR. 6, DECEMBAR 2011I DEO: Politika teorija, politika sociologija, politiki sistem

Dahl, Robert (1998), On Democracy, Yale University Press, New Haven & London.
Dahl, Robert (1957), The Concept of Power, Behavioral Science, No. 2.

Dahl, Robert (1968), Power, International Encyclopedia of Social Science, ed. By Savid Sills,
Crowell Collier and Macmillan,Inc.
Dahl, Robert (1989), Democracy and its critics, Yale University, New Haven. Prevedeno kod
nas: Robert Dal (1999), Demokratija i njeni kritiari, CID, Podgorica.
Dahl, Robert (1997), Toward Democracy: A Journey, Reflections: 19401997, Berkeley, Institute of Govermental Studies Press University of California.

Dahl, Robert (1997), Polyarhy, Participation and Oposition, Yale University Press, New Haven, 1971. Knjiga je prevedena i kod nas: Robert Dal, Poliarhija, participacija i opozicija,
Filip Vinji, Beograd.
Lukes, Steven (1974), Power: A Radical View, Macmillan, London.

Pai, Najdan (1994), Predgovor, u: Robert Dal, Dileme pluralistike demokratije, Beogradski izdavako-grafiki zavod, Beograd.
Pavlovi, Vukain (2011), Diskursi moi, Politika kultura, Zagreb.

Vasovi, Vuina (1999), Dalova poliarhino-demokratska gramatika, predgovor u: Robert

Dal, Demokratija i njeni kritiari, CID, Podgorica.

Vukain Pavlovi
POWER AND POLITICAL DECISION-MAKING
Summary:
The text deals with theories which define and explain political power
by the process of political decision-making. The most important and
most influential theory that belongs to the circle of concepts linking
power and decision-making is the theory of power offered by Robert
Dahl. Therefore the first part of this paper analyzes Dahls concept of
power. The second part analyzes two attitudes critical towards Dahls
theory. First analyzed is the two-dimensional concept of power by
Peter Bachrach and Morton Baratz; then, the three- dimensional or
radical theory of power by Steven Lukes. The text ends with short
conclusion remarks.
Key words: power, political power, terms of power, decision-making,
interests, behaviorism, liberalism, reformism, radical interests.