VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA OBRAZOVANJE

VASPITAA

SEMINARSKI RAD
Predmet: Zdravstvena nega i vaspitanje dece od 3. godine
Tema: Opta

higijena higijena deje okoline

Profesor:
prof.
Mentor:

Student:

asist. dr med.

KIKINDA, kolske 2014/2015. god.

SADRAJ

Uvod...........................................................................................................................................3
Podela higijene..........................................................................................................................3
Higijena predkolske ustanove................................................................................................5
Razvijanje ekoloke svesti kod dece.......................................................................................6
Pozitivni primeri iz prakse..................................................................................................6
Zakljuak..................................................................................................................................7
Literatura..................................................................................................................................8
Prilozi........................................................................................................................................9

14

Uvod
Higijena je vieznana re grkog porekla, koja predstavlja deo medicine, nauku o uvanju i
negovanju zdravlja, odnosno postupke koji se sprovode da bi se negovalo i sauvalo zdravlje,
kao i pravila i propise za odravanje istoe. (1) Ona obuhvata opte i praktine postupke koji
osiguravaju dobro zdravlje i istou. Ovi postupci razlikuju se od kulture do kulture, pa tako
neto to je prihvatljivo u jednoj kulturi ne mora biti prihvatljivo i u drugoj. (3)
Higijena je oblast od posebnog znaaja za pravilan rast i razvoj svakog deteta i zato je
neophodno da ona od ranog uzrasta usvajaju i proiruju znanja o vanosti odravanja line
higijene, higijene obue i odee, kao i prostora i okoline u kojoj ive i rade. Higijenske
navike doprinose fizikom jaanju organizma i uvanju deijeg zdravlja. Dete treba da stekne
navike da higijenski ivi, da se prijatno osea u istom i urednom prostoru. Ove navike
stvaraju potrebne preduslove za dobar umni rad, pomau pri planiranju potrebnog reima
rada, bude oseaj sveine i energije. (4)
Od posebnog znaaja za zdravlje svakog pojedinca je svakako i higijena njegove okoline.
Kroz ovaj rad pokuau da ukaem na najvanije odeljke koji se odnose na ouvanje i
unapreenje kvaliteta neposredne detetove okoline. S tim u vezi, ukazau i na praktine
aktivnosti koje moemo da radimo sa decom kako bi ona od najranijeg doba razvila svest o
vanosti svakog oblika higijene, s akcentom na higijenu okoline.

Podela higijene
Osnovne su grane (podruja) higijene: lina higijena i kolektivna, opta ili socijalna
higijena. Lina se higijena bavi pojedincem, dok se kolektivna se bavi veim grupama ljudi,
pa i celim narodima.
Podruja higijene su:

generativna higijena,

higijena odojadi i male dece,

kolska higijena,

prehrambena higijena,

mentalna higijena,
14

higijena rada,

komunalna higijena,

higijena okoline.

Generativna higijena prouava nasledne faktore i predlae mere koje mogu da spree
raanje mentalno ili telesno bolesnih.
Higijena odojadi i male dece bavi se podrujem zdravstene zatite najosetljivijeg razdoblja
ljudskog ivota razvojnog doba, i to od zaea do kolske uzrasta. Vodi brigu o zametku,
novoroenetu, te i o majci. Ovaj je vid nege za majku i decu naroito vaan kod naroda s
niskim natalitetom.Isto tako je vaan i kod naroda s visokim natalitetom (porast smrtnosti
odojadi zbog loih higijenskih i prehrambenih uslova ).
kolska higijena brine se za ouvanje i unapreenje zdravlja uenika. Velika se panja
posveuje stalnom i redovnom zdravstvenom nadzoru svih polaznika. Uhranjenost uenika
esto je loa, nedovoljna i pogrena. Stoga se organizuju kolske kuhinje za dopunsku
prehranu.
Prehrambena higijena bavi se problemima ljudske prehrane. Ova higijena posebno je vana,
jer je treina oveanstva hronino neuhranjena, a druga se treina hrani nedovoljno. U
poslednje se vreme posveuje posebna panja zdravoj ishrani i hrani neprikladnoj zbog
prisutnosti tetnih materija iz okolina.
Mentalna higijena brine se za ouvanje i unapreenje duevnog i psihikog zdravlja oveka,
a sinteza je psihologije, psihijatrije, higijene, pedagogije i sociologije. Sve vie ljudi ivi sa
tegobama savremenog naina ivota: urbe, poremeaji meuljudskih odnosa, straha, stresa i
neizvesnosti.
Higijena rada izuzetno je vana. Rad je bioloka i fizioloka potreba oveka, ali rad je i
posebno optereenje za organizam. Mogue su i opasnosti za zdravlje i ivot ako se previde
sluajno neki tetni faktori na radnome mestu. Potrebno je provesti mere zatite na temelju
sagledavanja mogueg tetnog uticaja rada na zdravlje. Uklanjanjem tetnih uslova zatiuje
se zdravlje zaposlenih, smanjuje broj dana provedenih na bolovanju, smanjuje invalidite,t te
poveava radni uinak.

14

Komunalna higijena razmatra higijenske mere u urbanizovanim sredinama, gradskim i

seoskim naseljima, te u veim javnim objektima. O komunalnoj se higijeni brinu urbanisti i
projektanti veih ili manjih naselja. Glavni su zadaci komunalne higijene:

osigurati stanovnitvu dovoljno zdrave pitke vode (oko 300 l na dan po osobi),

osigurati kanalizacijske sisteme za higijensko zbrinjavanje otpadnih

komunalnih

voda,

osigurati zbrinjavanje komunalnog otpada domainstva i industrije, krutog i velikog

otpada itd.

Higijena okoline ima za cilj istraiti tetne posledice ekolokih faktora na ljudsko zdravlje
(uticaje fizikih, biolokih i hemijskih faktora ). Do sada je najvie uspeha postignuto u
saniranju biolokih uzronika zaraznih bolesti. Sve je vie tetnog delovanja oveka i
zagaivanje okoline brojnim tetnim hemijskim materijama (npr. pesticidima i dr.) i fizikim
faktorima (radioaktivna zraenja, elektromagnetski talasi, buka i dr.). Sve je vie ugroeno
zdravlje ljudi. Ovim se problemima sve vie bavi higijena okoline, odnosno ekotoksikologija.
( 7)

Higijena predkolske ustanove

Higijena predkolskih ustanova obuhvata razliite higijenske zahteve i to pre svega
planiranje izgradnje zgrade predkolse ustanove, mogunosti snabdevanja higijenski
odgovarajuom vodom za pie, uklanjanje otpadnih materijala, dobro osvetljenje, pravilnu
ventilaciju, grejanje, kao i pametno iskoriavanje okoline ustanove.(2)
Najvaniji cilj predkolskih ustanova je da obezbede povoljne uslove za psihofiziki razvoj
najmlaih, a u skladu sa pedagokim i higijenskim zahtevima. Organizovan nain ivota, kroz
igru i zabavu, osim to slui kao pomo roditeljima, obezbeuje i odgovarajui vaspitnoobrazovni proces i stvara pozitivne ivotne navike. (2)
Jaslice slue za smetaj dece do navrene tree godine i uglavnom se nalaze u prizemnim
zgradama ili adaptiranim stambenim objektima. Lokacija zgrade treba da bude dovoljno
udaljena od saobraajnica, buke i aerozagaenja, na poroznom zemljitu, sa dosta prostora za
igru i uz orijentaciju zgrade ka jugu ili jugoistoku. Materijal za izgradnju treba da obezbedi
dobru zvunu, toplotnu i hidroizolaciju. Obdanita su ustanove namenjene deci od tree

14

godine do predkolskog uzrasta, a po higijenskim zahtevima i sanitarno-higijenskim

karakteristikama treba da odgovaraju principima koji vae za jaslice. Celom duinom oko
svih prostorija se izgrauju terase za zabavu, igru i popodnevni san. (2)

Razvijanje ekoloke svesti kod dece

Ekoloka svest gradi se od trenutka kada dete pone da shvata i prouava svet koji ga
okruuje, a uticaj okoline na stavove i linost pojedinca je neminovan. Samo zdrava i
ekoloki obrazovana okolina moe da omogui zdrav opstanak buduih pokolenja. Formalno
ekoloko obrazovanje dece i omladine odvija se kroz obrazovni sistem, jo uvek krut i
teorijski, bez mogunosti iskustvenog uenja. Priroda, njene lepote, tajne i potreba za njenim
ouvanjem ne moe i ne sme biti teorija, ve nain ivljenja, sa jasnom odgovornou svakog
mladog oveka. Razvoj ekoloke svesti i porast potreba za ekolokim informacijama dovodi
do potrebe razvoja neformalnog ekolokog obrazovanja. Bitnu ulogu u ovom segmentu pored
dravnih institucija i medija imaju udruenja graana i istaknuti pojedinci, koji svojim
inicijativama pospeuju razvoj odrivog drutva. (5)

Pozitivni primeri iz prakse

Kao pozitivan primer za razvoj ekoloke svesti jeste aktivnost dece jaslenog uzrasta vrtia
Vrabac Predkolske ustanove 11. april sa Novog Beograda. Oni su u okviru akcije Mali
batovani pripremali sa vaspitaima aktivnost priajui o cveu, bati, zalivanju. Zalivali su
batensko, ali i saksijsko cvee. Tokom aktivnosti prialo se o tome kako je pogreno upati i
kidati cvee, a i podsticani su da cvee neno dodiruju i i pomiriu. Kroz primer pokvaenih
pantalonica deca su uoavala razliku izmeu mokrog i suvog. Ova aktivnost imala je za cilj
da podstakne oblast senzo-motornog razvoja, stimulisanje deje radoznalosti i saznajboistaivaki duh, kao i svest o uvanju okoline i prirode, koliko to njihov uzrast dozvoljava.
(6)

14

Slika 1

Na slici 1 prikazan je deo atmosfere sa ove akcije i dokaz da i sasvim mala deca mogu i te
kako da budu aktivni uesnici u procesu ouvanja i negovanja ivotne okoline.

Zakljuak
Ekologija i zatita ivotne sredine su nauke koje su u poletu u modernom svetu. Ekoloka
svest, vanost reciklae, ouvanja iste vode, borba protiv aerozagaenja prioritet su u
obrazovanju u svakoj stabilnoj dravi i izuavaju se od najranijeg uzrasta. Naalost, u naoj
dravi je to relativno nov pojam i kod nas se i odrasli i deca tek upoznaju sa vanostima
ouvanja ivotne okoline. Vano je istai da je higijena deje okoline neto to je budunost
svih nas. Na neki paradoksalan nain deluje da smo upravo mi odrasli ti koji emo o vanosti
higijene i ekologije uiti upravo od dece, jer su oni ti koji su se od malena ue o tome, dok se
mi sa tim susreemo kao zrele i formirane linosti.
Ipak, glavnu odgovornost za zdravo deije okruenje snosimo upravo mi odrasli i na nama
je da im obezbedimo istu sobu, stan, vrti, park, igralite. Ne sme se vie ponavljati loe
iskustvo o pronalaenju igala i priceva u dejim vrtiima i prostorima za igru.
Ekoloko obrazovanje ne mora da bude posebno osmiljeno iskljuivo tokom boravka u
prirodi ili sa ivotinjama, ve vane lekcije o ouvanju prirodne okoline, resursa, flore i faune
moete da uvedete i u svakodnevne porodine razgovore. Deca danas i na masovnim
medijima kao to su televizija ili internet mogu da pronau sadraje usmerene na svest o
potrebama nae planete i recikliranju, ali vano je da ove poruke dobiju i iz kue, da mogu da
prate primer roditelja i starije brae i sestara. Potrudite se da odigrate svoju ulogu u
vaspitavanju generacije sa visokom ekolokom sveu

14

Literatura
1. Klajn I., ipka M. ( 2007. ): Veliki renik stranih rei i izraza, Prometej: Novi Sad
2. Nikoli M. i dr. ( 2006. ), Higijena sa zdravstvenim vaspitanjem za 1. i 2. razdred
medicinske, prehrambene i srednje kole u delatnosti linih usluga, Zavod za
udbenike i nastavna sredstva: Beograd
3. http://sh.wikipedia.org/wiki/Higijena
4. http://www.roditelj.org/2013/10/04/higijena/
5. http://www.omladina.info/wrappers/akcioni_plan/srp/srp_09.html
6. http://11april-nbgd.edu.rs/category/desavanja-u-vrticu/
7. http://elacd.carnet.hr/images/c/cd/PRVO_NASTAVNO_PISMO_GOTOVO.pdf

14

Prilozi
RADIONICA uvamo okolinu ivimo zdravo!
Decu prvo u radnoj sobi informisati o vanosti ouvanja ivotne okoline, higijene nas samih
i svega to nas okruuje i porazgovarati sa njima o tome koliko znaju o vanosti prirode,
istoi, higijeni, ekologiji, reciklai. Doneti to vie praznih plastinih flaa, spremiti vodene
bojice, etkice, pirina, vunicu, vatu i ostali radno-igrovni materijal. Flae nasumino izbaciti
u manji deo dvorita i pored obezbediti dve plastine kante obojene u plavo, koje
predstavljaju kante za odlaganje plastinog otpada.
Sam tok aktivnosti trebalo bi da sledi ovako:
( U radnoj sobi poeti sa decom razgovor na temu reciklae )
Deco, da li znate ta je to reciklaa? i prodiskutovati sa njima o tome ta oni smatraju
reciklaom. Ako vidimo da nisu upoznati sa pojmom, treba im rei:
Skoro sve to vidimo moemo iskoristiti na vie naina papir, plastiku, staklo. Svaki
materijal mogue je ponovo preraditi i od njega napraviti neto novo. E, to kada od neeg
starog napravimo neto lepo i novo naziva se R E C I K L A A!
Potom im priati kroz pokazivanje slika ili video materijala:
Reciklaa je veoma vana, jer uz pomo nje uvamo nau okolinu. Tako, umesto da
plastinu flau od sokia ili vode bacimo na zemlju, mi je moemo odloiti u posebnu kantu i
onda e kasnije neke ike po nju doi, odvesti je u posebnu fabriku i od nje opet napraviti
neku flaicu koju emo mi opet koristiti.
Ali, i mi moemo da budemo vredni kao ove ike i napraviti od naih starih flaica neke
zanimljive stvarice. Npr. evo, ako uzmem ovu flau i u nju stavim pirina, malo je obojim i
ukrasim dobili smo zanimljivu zvekicu. Moemo i da odseenog dna i vrha flaice
napravimo kruku ili spojimo dva dna, pa imamo jabuku. Ili moemo da flai odseemo vrh,
ukrasimo je i napravimo lepu vazu za cvee ili dra za olovke, figura neke ivotinje...
Moemo i flai dodati tokie od nekog pokvarenog autia i napraviti novi, drugaiji,
jedinstveni auti.

14

Zatim izvesti decu u dvorite, podeliti ih u dve grupe i rei im da se takmiimo u tome ko e
da skupi vie plastinih flaa u kutije i ko e napraviti to vie razliitih stvari. Na kraju
napraviti izlobu naih novih kreativnih reenja.

14

14

14

14

14