DUHOVNI RATNIK 2 - Preobraaj

poude u ljubav
Posveujem ovu knjigu trojici ljudi
koji su me nauili aroliji
pretvaranja poude u ljubav:
mojoj majci, majci Peariine;
mom ujaku, Nanda Maharaju;
i mom duhovnom ocu, rila Prabhupadu.
Nikada vam neu moi dovoljno zahvaliti za
vau bezuslovnu ljubav.
Sadraj
Zahvala
Predgovor
Predgovor autora
1. kola ljubavi
Ljubav zadovoljava glad Naa prirodna pozicija Moi kole
ljubavi Pravi uitelji mogu zainteresovati svoje uenike Povezanost
ljubavi i sree Beskorisna zamena za ljubav Ne
moemo da varamo Zavisiti od Boga
2. Seks i kriza vodstva
Pouda, seks i vodstvo Uzrok je zloupotreba seksualnosti
Drutvo podstie ulno uivanje Posledice pogreno usmerene
seksualne energije Biseksualnost i homoseksualnost Duhovni
vidovi homoseksualnosti Ostali ezoterini vidovi seksualnosti
Kako da popravimo tu situaciju? Suptilni seks Seksualna
energija i mir Mo seksualne energije alostan primer
Zloupotreba moi Pravilna uloga voa Vanost granica Ovo
je rat Pitanja i odgovori
3. ta je ljubav? 43
Svetu nedostaje ljubav Sutina ljubavi nije u dobijanju
Ljubav nije oseaj Ljubav nije uvek prijatna Ljubomora i zavist
nisu ljubav Ljubav je jaa od sumnje Izvor ljubavi
Bezuslovna ljubav je duhovna Sastanak mudraca Ljubav je
nemotivisano sluenje Postati transcendentalan Svakodnevni
ivot je uionica Pitanja i odgovori

4. ta je pouda?
Patnja u materijalnom svetu Materijalni svemir nije na dom
Odgovorni smo Postupni put degradacije Jo neki naini kojima
nas pouda zavodi Pobeda nad poudom Duhovna snaga
obuzdava ula Nad-dua u srcu Prolaenje Gospodovih testova
Isusovo iskuenje Razliiti stepeni poude Vanost ljudskog
oblika Boija pomo je uvek dostupna Pitanja i odgovori
5. Mo ulnog uivanja
Razvijanje "vieg ukusa" Parabola: Mi i mudrac Mo lanog
ega Odvojenost Prijatelji nam pomau u razvoju Mrana
no due Pretvaranje negativnosti u pozitivnost Vanost vere
Bolnica za nae duhovne bolesti Postani Gospodov rob i budi
slobodan Materijalne brige mogu da budu smetnja Interakcija
sa viim biima Snano duhovno zadovoljstvo Tri uslova za
duhovni mir Pitanja i odgovori
6. Seksualnost u svakodnevnom ivotu
Vanost dubokih odnosa Lepota dolazi od due Seks je sveta
stvar Mo seksualne energije Seksualnost u braku Nauka o
razmnoavanju Prirodna seksualnost Kako dua bira okolnosti
Karma i slobodna volja Primena celibata Celibat nije odricanje
Odricanje ima razliite oblike Celibat u braku
Sagledavanje materijalnog ivota Pitanja i odgovori
7. Ljubav izmeu mukarca i ene
Nedostatak dubine u dananjem drutvu Voleti druge znai
voleti sebe Potraga za celinom Pogrene uloge polova
Duhovni ivot je dvopolan Uklanjanje razlika Nuenje svega
Gospodu Jesmo li zaista nesebini? Vezanost i odvojenost
Traenje partnera Sedamnaest naina za postizanje uspeha u
koli ljubavi Pitanja i odgovori
8. Voleti blinjega svoga
Potreba za kulturom ljubavi Ljubav prema drugima prodire
ispod povrine Voleti druge i imati poverenja u njih uvanje
tajni Poverenje Vrednost prosuivanja Apsolutni kriterijum
duhovnog ivota Zakoni su univerzalni Prvo oceni sebe
Kako ostati pozitivan Negativno ponaanje je vapaj za ljubavlju
Kako izai na kraj sa negativnou drugih Odnos prema rasizmu,
nacionalizmu i seksizmu Razvijanje smislenog sluenja
Cilj je da postanemo transcendentalni Borba sa iluzijom
Pitanja i odgovori

9. Praktikovanje samilosti
Preduslov za povratak kui Iznad mentaliteta spasenja
Znaenje samilosti Samilost nije snishodljivost Samilost
zahteva hrabrost Osobe sa fizikim potekoama Beskunici
Zatvorenici Nesrea izbeglica Zlostavljani Koliko smo
samilosni? Samilost duhovno opunomouje Pomo onima ije
su iluzije razbijene Problem je nedovoljna ljubav Postati
otvoren za vie energije Umetnost samoobnavljanja Pitanja i
odgovori
10. Ljubav prema Bogu
enja za Gospodom Ljubav prema Bogu nije zahtev Strah
od Boga Sumnje o Bogu Nivoi spoznaje Boga Potrebna
su nam duboka duhovna iskustva Potraga za poverljivim
uenjima Ljubav prema Bogu opija Personalno druenje s
Gospodom u svetskim tradicijama Duhovno sjedinjenje
Poverljivi aspekti duhovnosti Carstvo vene romanse Uroni u
vlastitu tradiciju Duhovni ivot je nae pravo Pitanja i
odgovori
Zakljune misli
Zahvala
eleo bih se iskreno zahvaliti svim osobama koje su uloile svoje
napore i vreme u stvaranje ove knjige. Greg Gurewitz je snimio
bezbroj kaseta koje su drugi transkribovali. Bonnie Brown, Glenn
Burns, Leslie Dent-Gurewitz, Amanda Dowling, Paul Ewing, Wiletta
Ewing, Danny Gurewitz, Patricia Jackson, Dawn Lamky, Tina Pihaylic,
Laurice Stewart i Brenda Williams su paljivo transkribovali kasete s
kojih je preuzet tekst. Paulette Bowles, Makeda Cannon, Lisa DeSoto.
Adam Kenney, Robyn Terry, William Webb su puno pomogli oko ureivanja.
Stewart Cannon je napravio prelom i prekrasne korice. eleo
bih se zahvaliti i Ajamila dasu iz Goloka Books jer nam je velikoduno
dozvolio da na naslovnu stranu stavimo crte iz prvog dela ilustrovanih
pria Bhagavatama.
Ova knjige ne bi bilo bez vaeg napornog rada i ljubavi. Sve vas
jako puno volim.
Jako sam sretan i dirnut to se toliko mnogo divnih bhakta zajedniki
latilo zadatka da ova knjiga Duhovni ramik II: Preobraaj poude
u ljubav doivi prvo srpsko izdanje. (Na srpskom izdanju knjige radili
su - op.ur.):
Danijela Goriki - prevod i lektura
Dharmasetu das - prelom knjige i tehnika podrka
Velikoduni donatori: Bhakta Tibor i bh. Igor

Takoe velikoduno zahvaljujemo sledeim osobama: Dharma,

Vasva, Nandanalaya, Lidija, Nina, Vaikuntha Nitay, Bane, Jelena,
Sandra Bali, Madva, Atmabu, Jocika, Dragan, Miki, Lacika, Grin,
Radahari, Bhakti, Bima, Nadija, Munja, Pedja, Veselin, Olja, Mane,
Bahulasva, Temple i svima koji su pomogli da ova knjiga oivi na
srpskom jeziku.
Bhakte su u Srbiji ve itali mnogo mojih knjiga na engleskom
jeziku, ali je predivno to to e neke od njih sada biti dostupne na
srpskom jeziku. Duhovni ratnik IIsamo je poetak.
Mnogo bhakta u Srbiji ivi izvan hramova. Od velike je vanosti
imati knjigu poput ove, koja nam pomae da produhovimo odnose.
Moramo se podsetiti da je u Bhagavad-giti, kad je Arjuna bio u stanju
velike zbunjenosti, Krina objasnio da je to samo kama, pouda.
Za aspirirajueg transcendentalistu pouda je najvei neprijatelj, ali i
jedna od najjaih sila jer predstavlja iskrivljenu ljubav.
Ova knjiga, kao i mnoge moje knjige koje obrauju drutvena, psiholoka
i duhovna pitanja, napisane su kako bi pomogle vainavama
da se lake nose s odreenim problemima i iskrenije prigrle transcendenciju.
Moje su knjige namenjene i ljudima koji su povezani s bilo
kojom filozofskom i religijskom tradicijom.
Nadam se da e svi oni koji budu itali ovo srpsko izdanje imati
koristi u sopstvenom ivotu i da e iskoristiti neka od naela i pomoi
novom produhovljavanju drutva. Saraujmo radosno dok preobraavamo
poudu u blistavu, uzvienu ljubav.
-

Va u slubi rila Prabhupade,

S ljubavlju,
Bhakti-Tirtha Swami
Predgovor
Knjiga Duhovni ratnik II: Preobraaj poude u ljubav je dragulj
koji treba uvati, to je knjiga koju zbog njene duhovne snage i neprocenjive
vrednosti za svakodnevno ivljenje treba iznova i iznova itati.
Potom mi stie mnogo knjiga. ao mi je to moram da kaem da
veina njih ima jako malo sadraja.To su samo konbinacije rei koje
imaju za cilj da zabave um i inteligenciju. Moete zamisliti kako sam
bio srean i uzbuen kada sam poeo da itam knjigu Duhovni ratnik
II. U sebi sam govorio: To, to! To mi je potrebno. To elim da nuim
i primenjujem.
S velikim zadovoljstvom iznosim svoje miljenje o jedinstvenoj,
lako razumljivomj knjizi Bakti Tirte Svamija u kojoj su predstavljena
drevna, vena uenja. Iako nikada nisam lino sreo Bakti Tirtu
Svamija - tu priliku s nestrpljenjem oekujem - na neki nain ve sam
ga susreo kroz njegove prethodne knjige i audio-kasete sa njegovim
predavanjima. Impresionirao me je svojom hrabrou da govori o najdubljim
istinama i svojim bogatim znanjem. Budui da sam i sam
pisac, svetenik i govornik bliska mi je sklonost da govorim ljudima

ono to im se svia kako bi nastavili da sluaju i da dolaze na naa

predavanja. Bakti Tirta Svami pogaa sr problema i nudi prava,
vena reenja koja transcendiraju svetovna verovanja i retoriku prosenog
religijskog voe ili politiara.
Kombinacija prvenstveno, ali ne i iskljuivo, hrianskih, muslimanskih
i vedskih uenja namenjena je ozbiljnim uenicima koji
iskreno ele da saznaju ko su, kako da ive u sladu sa Boijim zakonima
i da Ga vole i tako uspeju kao ljudska bia. Lekcije okje autor
tako velikoduno daje su teke, ne svode se na to kako da uhvatimo
mukarca ili zadrati enu ili kako da iskoristimo Boga i Njegov
svemirda bi smo dobili ono to elimo. Sve ove dobrobiti prirodno dolaze
kada volite - ne kada koristite ve kada volite.
Pripadnici bilo koje religije koji se brinu o sebi i istinski ele da
ispune misiju ljudskih bia prihvataju znanje koje izvire sa svake
stranice Duhovnog ratnika II. Neke nas knjige na trenutak nadahnu
ili prue jednu zanimljivu poentu koju moemo da primeniti i to moe
biti dovoljno da opravda cenu knjige i vreme koje smo utroili na
itanje. Ovde se to dogaa u svakom odlomku, a ponekad i u svakoj
reenici. Trenutno drugi ili trei put itam pojedina poglavlja ovog
boanski nadahnutog dara.
Svakome je potreban ovaj primerak knjige. Parovi i porodice trebalo
bi da zajedno itaju i komentariu lekcije i da raspravljaju o
nainima na koje mogu primeniti ove mone istine u komunikaciji i
interakcijama. Knjigu bi trebalo prouavati na asovima psihologije u
kolama jer je iznad svetovne psihologije i prouava bolesti i ciljeve u
njihovoj sri, a to je ljubav prema Bogu. Bez Boga ni jedan sistem
nee stvoriti utopiju, jer ne moema da ivimo rajskim ivotom a da
drimo Boga, kao vlasnika i posednika, po strani, a sebe da stavimo
u sredite Njegovog kraljevstva. Sa Bogom u sreditu sve je mogue,
ivot je pun blaenstva, ljubavi i napretka.
U jednom trenutku svoga ivota svako od nas mora da se probudi
i suoi sa izazovom i da bude ono to jeste, da iz trenutka u trenutak
pokazuje i izraava istinskog sebe. Jedini nain na koji moemo
reiti probleme ivota, a koji moemo ostvariti, jeste da imamo veno
znanje i istinu i da ih primenjujemo u svim okolnostima.
Sve to imamo u ivotu zasluili smo. Ako elite ljubav, blaenostvo
i osloboenje predlaem vam ovu knjigu.
Neka te Bog blagoslovi, Bakti Tirta Svami, i hvala ti, prijatelju na
ovom poklonu koji si nam svima darovao.
Terry Cole-Whittaker, D.D.
Autor knjiga: Ne tie me se ta misli o meni; Kako imati vie u svetu
neimanja; Unutranji put od take na kojoj si sada do take na kojoj
eli da bude; Ljubav i mo u svetu ogranienja

Predgovor autora
Glad, bolest, terorizam, rat, ubistva, samoubistva, oluje, poplave,
zemljotresi, vulkanske erupcije, zatrovne reke i hrana, umirue
drvee. Ova planeta pokazuje brojne znakove ozbiljne neravnotee.
Meutim, iako je danas u svetu telesna patnje veoma rasprostranjena,
tekoe sa kojima se susreemo zapravo nisu materijalne, ve
duhovne. Ovi problemi su odraz naeg neuspeha da ispunimo najdublje
tenje, da volimo i da budemo voljeni. Za reenje ovog problema
bie potrebno vie od sofisticiranih tehnolokih napora. Moda
smo ostvarili veliko nauni napredak, ali kao kultura jo uvek veoma
slabo razumemo ljubav, a jo manje cenimo duhovnu dimenziju
ivota. Borba i razaranje koji nas okruuju ukazuju nahitnu potrebu
da se ova situacija popravi. Moramo nauiti kako da volimo sebe i
druge, kao i nau planetu i druga iva bia koja sa nama ive.
Krajnje materijalistika orjentacija industrijske kulture dovela nas
je u lepu ulicu. Potroako drutvi nas je otaklo da se u potpunosti
prepustimo eljama i da pokuavamo da ih zadovoljimo u svakoj prilici.
Umesto da razvijemo znanje o sebi samima i da ovladamo sobom,
nauili smo da traimo zadovoljstvo izvan sebe, pogreno verujui da
e nam takva potraga osigurati sreu. Meutim, otkrivamo da su oni
koji poseduju sve jo uvek nesreni i da vode oajne, isprazne ivote.
Negde smo ozbiljno pogreili Problem lei u injenici da smo se
posvetili zadovoljavanju poude, a ne izraavanju ljubavi. Iako smo
svi mi po prirodi bia puna ljubavi, zaboravili smo svoju pravu prirodu
i rtvovali smo priroeno pravo zbog privane zamene koja ustvari
ne donosi radost, ve bol. Budui da je zadovoljavanje ula postalo
na zajediki cilj, razvili smo egocentrinu kulturu, koja doputa takmienje,
iskoriavanje i sve ono to je potrebnoda bismo dobili ono
to elimo. Nae egocentrino ponaanje voeno poudom pojavljuje
se u bezbrojnim oblicima. Na primer, uputamo se u seks bez
ljubavi, dominiramo drugima da bismo se oseali monima, unitavamo
tropske ume kako bismo stvorili unosnije panjake, bavimo se
manipulacijama na tritu novca radi linog dobitka, laemo i varamo
kako bismo uspeli u politici drogiramo se da bismo doiveli trans ili
zanemarujemo sopstvenu decu kako bismo zaradili vie novca.
"Duhovni ratnik II: Preobraaj poude u ljubav" pokuaj je
pomnog istraivanja teme poude i ljubavi. Polazite ove knjige jeste
da moramo da steknemo duhovno razumevanje poude i ljubavi ako
elimo da ivimo zdravijim, produktivnijim i ispunjenijim ivotom. U
onome to sledi istraiemo znaenje, oitovanja i opasnosti poude,
predloiti puteve njene moi, i iscrpno opisati progresivne nivoe
ljubavi koji kulminiraju u ljubavi i sluenju boga.
Prvo poglavlje opisuje krizu vodstva u svetu. Ova situacija ima
veliki uticaj na nas. Primeri naih voa prodiru u ostatak drutva i
utiu na na nain ivota. Danas vie no ikada postoji oajnika
potreba za voama koji su nauili da obuzdaju svoju poudu i ispune

svoju dunost sa ljubavlju. Svako je od nas na neki nain voa i zato

svako ima dobrobit ako obuzdapoudu i pone da iskazuje vie ljubavi
u svakom aspektu ivota.
Ostatak knjige pokazuje kako to moemo da postignemo. Drugo i
tree poglavlje iscrpnije objanjavaju poudu i ljubav i tako nam
pruaju osnovno razumevanje o njihovom delovanju. U etvrtom
poglavlju sam obradio ulno uivanje i njegove posledice. U petom
poglavlju posebno sam govorio o ulozi seksualnosti u naem ivotu.
esto poglvlje posveeno je ispitivanju ljubavnih odnosa izmeu
mukarca i ene, a sedmo objanjava kako da razvijemo ljubav u
svim drugim odnosima. U osmom i devetom poglavlju istraiemo
dva, duhovnija vida ljubavi, samilost i ljubav prema Bogu.
Ova izazovna vremena zahtevaju od nas da se uvrstimo u
duhovnom znanjui to je jo vanije, moramo praktino da primenimo
svoje znanje. Tek setada moemo nazvati duhovnim ratnicima
koji su sposobni da slue druge. Kao duhovni ratnici ne smemo nikada
da zaboravimo da je na najvei saveznik ljubav, a najopasniji
pouda. Moemo biti od istinske koristi jedino ako smo osloboeni
sebinih elja i ako postanemo isti prenositelj Boije ljubavi.
Neka vam ova knjiga pomogne da savladate privlane obmane
poude i da postanete duhovni ratnik koji iri boansku ljubav.
1. kola ljubavi
Ljubav zadovoljava glad
ivot je kola ljubavi.U ovoj koli nismo samo gladni nego umiremo
za ljubavlju. Gladovanje je stvar ivotnog stava. Osoba u ovoj
neugodnoj poziciji eli da preivi ali ako ne dobije dovoljno hrane
vremenom e se razboleti i ak umreti. Pomislite koliko je teko iveti
takozvani normalan ivot ako nemate hrane, vode ili adekvatnu zatitu.
Vrlo je teko. Ako odemo u ovom poreenju malo dalje, shvatiemo
da je naa prava hrana i sklonite ljubav, zbog toga to je dua
stvorena za ljubav.
Konano, ivot je duhovni izraz, koji ukljuuje savrenost, znanje
i sreu. Ovi duhovni izraaji e se manifestovati kao spoznaja nae
vene prirode. Mi smo vena bia, to znai da nismo predvieni za
privremena iskustva. Ako o sebi mislimo kao o privremenim pojavama,
to bi znailo da e i nai uspesi biti privremeni. Kako god, budui
da smo vena bia, naa delovanja znae biti vean.
Kao kada se trudimo da zadovoljimo razliite potrebe tela, mi tragamo
za odreenim vetakim iskustvom, i takav odnos moe da se
protivi naoj dubljoj potrebi i njenom zadovoljenju. Na kraju svega
tragamo za meusobnim odnosima, koji nam donose zajednicu ljubavi.
elimo da ivimo punim ivotom, jer je sam ivot stvar ljubavi.
To znai da kada nismo u ljubavnom okruenju ili u meusobnim odnosima,
nailazimo na prave probleme sopstvene egzistencije. Tako
npr., kada smo pod uticajem razliitih emocija, videemo jo jasnije

kako je ivot kola ljubavi i kako se najbolje ostvaruje kroz namere

religije, iji je cilj da zadovoljimo Gospoda. Ono to zadovoljava Gospoda
zadovoljava i nau duu.
Naa prirodna pozicija
inimo mnogo toga pretvarajui se i igrajui se Boga umesto da
prepoznamo da smo stvoreni za ljubav i da smo voljeni i vie nego
to to moemo da zamislimo od strane Svevinjeg. Ako zaista prihvatimo
da smo najvoljeniji, kako ikad moemo da budemo nesreni?
Ako stvarno prihvatimo da smo stvoreni za ljubavi i da smo duboko
voljeni, kako moemo da budemo inertni. Ne bismo trebali da osetimo
nikakvu mrzovolju, zato to e uvek postojati prilika da primimo i
da pruimo ljubav. Ako prihvatimo da je ivot kola ljubavi kako onda
ne moemo da budemo promiljeni u svakom trenutku. Mogli bi smo
se uporno truditi da obezbedimo hranu koja e nam pomoi da
razumemo svoju prirodnu poziciji. Kao to maina najbolje
funkcionie kada se upotrebljava svrsishodno mi takoe dajemo
najbolje rezultate kada delujemo u skladu sa svojom prirodom. Nasuprot
tome kada maina ima specijalnu ulogu a mi je neadekvatno
koristimo, stvoriemo mnoge probleme.
Kada nismo sreni to znai da zaboravljamo na identitet i nau
svrhu. Nae nezadovoljenje znai da proputamo prilike da razmenimo,
da delimo i da primamo ljubav. Npr., kada god padnemo u depresiju
to je znak da ne aljemo dovoljno ljubavi. Ovo je kola ljubavi.
Neki ljudi padaju iznova i iznova zato to nekako ne razumeju. Drugi
pak imaju zanimljive periode u ivotu, a drugom trenutku, su u ekstremno
komplikovanim situacijama. To znai da nekada mogu a nekada
ne. Neki ljudi pokuavaju da nau tu ljubav samo sa jednom osobom.
Oni pokuavaju da nau tu ljubav kroz jednu aktivnost, rasu,
religiju ili politiku grupu. Oni to jednostavno ne razumeju, jer stvoreni
za ljubav, ne mogu da zadovolje potrebe na samo jedan nain u
odreeno vreme. Moraju je imati uvek i ona mora doi sa svih polj a.
Ne samo da mora doi sa raznih izvora, nego se mora i dati na sve
strane. Sa druge strane neki ljudi su uzbueni ivotom ljubavi. Oni
vide svaki trenutak kao priliku da iskuse mnogo vie nego to upravo
imaju. I nekako im to polazi za rukom.
Moi kole ljubavi
Razmislite o moima kole. kola je mesto koje objedinjuje
uenike i uitelje. Svi smo mi uenici, i nekad kao deo procesa uenja,
mi uimo druge. U koli poseban kriterijum odreuje na kom e
nivou biti uenik, a posebne tehnike odreuju uenikovu sposobnost
i vladanje materijom. U koli ljubavi, nekad se istiemo skokovima, a
nekad stagniramo. S vremena na vreme idemo unazad i bivamo
nemotivisani. Materijalno telo i materijalni svet se mogu uporediti sa
popravnim domom ili zatvorom. Sve dok se fokusiramo na telo, mi

pretvaramo nau kolu u zatvor. Ove stvari bi trebale da nam pomognu

da razumemo zato nekad u svojim ivotima oseamo entuzijazam
koji je postojan i duhovan, a nekad prazninu. Zato nam se
nekad ini, kao da nas ceo univerzum gui; kao da nas naa sluba
nadmauje; kao da nas meusobni odnosi izneveruju; ili kao da nas
na posao ili nezaposlenje frustrira? Za neke ljude, samo ustajanje
ujutru izaziva traumu i bol jer su zaboravili da su stvoreni za ljubav.
Mnogi ljudi su neuspeni u koli, jer nekako kao da ekaju na
odreenu lekciju i priliku, a bez razminjanja da su lekcija i ansa za
napredak uvek mogue. Bilo koji tip meusobnog odnosa stvara priliku
za razmenu ljubavi. Dok se povezujemo sa onima koji imaju
superiornu poziciju kao to su roditelji ili uitelji, mi moemo razmeniti
ljubav primajui savete i mudrost. Bez rezervi, moemo uvek
razmenjivati neki vid zdrave komunikacije, slube i prijateljstva. Sa
onima koji su moda manje iskusni od nas ili mlai u koli, moemo
uvek podeliti neki oseaj ljubavi pokuavajui da ih vodimo i usmeravamo
na razliite naine. Kada delimo ljubav na svim nivoima jedne
zajednice, postaje nam tee da zaboravimo ko smo, i imamo veu
ansu da postanemo priznati u ovoj koli. Ako osoba moe da ui od
mlaih uenika, od njegovih ili njenih greaka, i od onih iz viih razreda,
ta individua e postati veoma napredan uenik. Zasigurno e taj
uenik takoe postati odlian uitelj, budui da ce imati mnogo toga
da prui shodno otvorenosti i spremnosti onih u koli. Tamo su uitelji
da usmeravaju, da vode i pokau ljubav. Npr., sve ee se deava da
neko posebno bie doe u kolu ili u ovaj materijalni svet da vidi ko
je spreman da pree u zemlju vie, ive ljubavi. To su veliki proroci,
uitelji i aarje. Nekad oni deluju kao milostivi lovci koji tragaju za
onima koji su spremni da se vrate u istu zemlju ljubavi. Kada takvi
milostivi lovci dou, mnoga bia koja su zaboravila svoje prave identitete
bee od ovih pomagaa. Oni bee od ovih linosti koje su ustvari
dole da im pomognu da povrate ono to su privremeno zaboravili.
Oni bee u razliite situacije koje im pomau da propagiraju
iluziju da nisu voljeni i da nemaju ljubav da prue. Kako god bilo, mi
elimo da prihvatimo njihovu pomo, jer oni mogu da nam pomognu
da steknemo prava zvanja kako bi zavrili ovu kolu. Mi elimo njihovu
pomo, kako bi izbegli sebinost. Mi ne elimo da budemo
sebini uenici, pokuavajui samo da vidimo ta sve moemo time
da dobijemo; radije, mi elimo da napredujemo tako to emo uiti i
upuivati druge dok istovremeno pokuavamo da prevaziemo sami
sebe. I jo, kad postanemo uitelji biemo vie u prilici da delimo
ljubav. I dok delimo, mi elimo da postanemo jo vie prodirni u primanju
tako da moemo jo vie da pruimo. Sta je gore od uitelja
koji daje iste lekcije svakog semestra? Ne samo da e tivo postati
dosadno, ve e i uitelj takoe dosaivati svojim uenicima, jer e
on ili ona sve raditi mehaniki. Mnogi uitelji funkcioniu na ovaj
nain. Oni znaju plan lekcije, koji su savladali do neke granice i zbog
toga samo priaju mehaniki. Tada nisu samo oni dosadni, nego se i
uenici dosauju. I onda uenici jedino ele svoje zvanje kako bi

mogli da zavre kolu i ponu zaraivati novac. Oni minimalizuju

svrhu lekcije i iskustva. Ovaj problem takoe nalazimo i u duhovnim
krugovima.
Pravi uitelji mogu zainteresovati svoje uenike
Postoji mnogo uitelja koji znaju filozofiju i teologiju, ali budui da
nisu istinski upueni u uenje, oni ne mogu zainteresovati ljude
dublje u njihovim srcima. Zapamtite da u koli ljubavi mi ne moemo
varati. U materijalnim kolama neki ljudi mogu da sve nabubaju napamet
u posledjem trenutku, ili ak da poloe testove bez uenja ili
iskustva u tom gradivu. Oni jednostavno pruaju uitelju ono to on
ili ona zahteva. Uitelji, koji od svojih uenika jedino ele da se gradivo
reprodukuje na odreen nain bez razumevanja sutine, jesu varalice.
Njihovi uenici nee nauiti nita vie od vladanja laima. Mnogi
ljudi zavravaju ovakav tip kole kao eksperti u varanju. Oni su izuili
nain uenja, a razumeju tako malo iako se prave da tako mnogo
znaju. Oni mogu proi sve kvizove i testove tako da izgleda kao da su
materiju shvatili veoma ozbiljno. Naravno ovo se deava samo kad
uenici imaju uitelje varalice, jer uitelji varalice uvaavaju uenike
varalice. Kako god bilo, kad je uitelj pravi, uenici ne mogu da prou
sa varanjem na ovakav nain. Pravi uitelj e protumaiti uenikov
nivo razumevanja, tako da uenik moe da naui gradivo na pravi
nain. Ali uitelj mora biti upuen u ljubav, da prepozna i stimulie
ljubav u drugima. Zbog ovog razloga, mi ne moemo varati u koli
ljubavi. U regularnoj akademskoj koli jedan uenik moe da izgleda
da se zaista trudi, i ak da dobije visoku ocenu, iako on ili ona nije
upotrebio svo svoje umee. U drugom sluaju, uenik moe da se
spolja ne dokazuje tako dobro i da ne dobija visoke ocene, ali ta individua
moda ulae mnogo vei trud i upotrebljava svo svoje umee.
Uitelj koji jedino trai spoljni rezultat, moe lako da prvom ueniku
da visoku, a drugom ueniku nisku ocenu, bez razmatranja drugih
faktora. Meutim,mnogi uitelji razumeju da visoka ocena jednog
uenika moe biti mnogo kvalitetnija od visoke ocene drugog uenika,
jer jedan uenik ulae mnogo vie truda u rad nego onaj drugi.
Jedan je uenik zaista upuen u sutinu kursa. Neko je moda
inteligentniji i proi e kurs lako, ali kasnije u ivotu to gradivo za
njega nee znaiti mnogo. Drugi uenik e se moda vie muiti da
dobije dobru ocenu, ali e on ili ona zaista biti upueni u gradivo. U
duhovnosti, ovi faktori su sutinski. Gospod gleda na na kapacitet i
nau sposobnost. On razume sve nae granice i sudi nam prema
onome to imamo i kako to pravilno upotrebljavamo. Ova kola
ljubavi nas podsea na nau viu svrhu. ak iako izgledamo da
nemamo dovoljno novca, zdravlja ili podrke, mi moemo da
razumemo da na kraju to uopte nije bitno, jer duhovni ratnik zna da
nita ne moe zaustaviti nau priliku da i mi takoe budemo voljeni
koliko je to mogue. Svaki trenutak jeste prilika da pruimo i primimo
vie ljubavi.

Povezanost ljubavi i sree

U pokuaju da pristupimo naoj humanosti i duhovnosti, moramo
prihvatiti nau prirodu da volimo i nau sposobnost da trajno utiemo
na druge. Kada bi imali barometar koji bi mogao da odredi stepen
nae sree i ispunjenosti u ivotu, to bi se direktno podudaralo sa
onim koliko mi funkcioniemo kao nosioci ljubavi. Npr. ako prihvatimo
nau stvorenu prirodu, kao bia koja vole, nedostatak materijalnih
olakica nas nee odvratiti od pruanja ljubavi. To samo znai da bi
imali drugaiju pozornicu na kojoj bi iskusili ko smo i podelili ono to
imamo. Ako prihvatimo da smo stvarno stvoreni za ljubav, nije vano
koje sve neprilike dou. Mi emo ih jednostavno videti kao prilike da
primimo ljubav i da je pruimo. Kad god doemo pred takvu priliku,
mi elimo da nam ona pomogne da naemo nain za razmenu
ljubavi. Mi emo prihvatiti sve aktivnosti i emocije kao razmenu ili kao
vapaj za ljubavlju.
Moemo videti teskobu na razliite naine. Neki ljudi imaju toliko
toga da rade, dok drugi nemaju. Oni koji imaju prilike da urade
mnogo stvari su u teskobi, jer su obuzeti dilemom kako da izvre sve
zadatke. Sa druge strane, oni koji nemaju nikakve izazove u svojim
ivotima su obuzeti teskobom i frustracijom dosade. Oni koji imaju
decu su obuzeti odgovornou koje roditeljstvo donosi. Oni koji
nemaju decu su ponekad obuzeti eljom da se brinu o takvim biima.
Oni koji imaju suprunika su ponekad obuzeti, budui da se suprunik
ne ponaa uvek u skladu sa oekivanim. Oni koji nemaju suprunika
su ponekad obuzeti jer nemaju vezu. Kako god, ako mi prihvatimo da
smo u koli ljubavi, takve teskobe e se opirati duhovnim prilikama,
opirae se da uu u proces sadana-bakti ili proces duhovne prakse.
Mi emo eleti da okupiramo um i ula bilo kojim poljem aktivnosti u
kome se prepoznajemo, i eleemo to da ponudimo Gospodu. Kako
budemo sve vie prepoznvali da smo stvoreni za ljubav, dok budemo
brisali pod, prali sue, istili dvorite ili vodili brigu o naim kolima,
osetiemo iskustvo odreene sree, jer emo sve ove aktivnosti
obavljati s ljubavlju. Ako zaboravimo da smo stvoreni za ljubav, onda
e sve aktivnosti koje su deo "normalnog ivota" postati mune.
Neemo prepoznati priliku da pruimo i primimo ljubav kroz obavljanje
ovih dunosti. Dok budemo pokuavali da sauvamo nae financije,
brinuli o svom zdravlju ili obavljali religijsku praksu, nai emo
mnogo prilika da volimo sebe - nae pravo ja. Mi zapravo imamo
toliko prilika da odgovorimo da na Boiju ljubav. Dok izgovaramo
molitve, dok ulazimo u meditaciju, mantramo,itd. imamo priliku da
pojaamo vizije ljubavi. Ta duhovna spoznaja je realnost u koju zalazimo
sve dublje i dublje i muzika postaje sve slaa, a meditacije u
naem domu u duhovnom svetu - domu bezuslovne ljubavi - postaju
sve istaknutije u naim ivotima. ivei na ovaj nain, vraamo se
prirodnom nainu ivota.
Dok zraimo istotom, poinjemo da iskuavamo povezanost sa
duhovnim kraljevstvom. Ali ovo e se dogoditi samo ako proirimo

svoje vidike i spoznamo nae okruenje kao mogunost za razliito

izraavanje ljubavi. Mnogi ljudi pokuavaju da nau dublje ispunjenje.
Neki to pokuavaju da nau u drugoj osobi, to oigledno dovodi
do tekoa. Misliti da jedna osoba moe da nam pomogne da iskusimo
potpuno ispunjenje u ljubavi, jeste stav prikrivenog ateiste. Ljudi
koji ovo rade misle da druga osoba moe da bude u funkciji njihovog
Boga. Konano, mi elimo da uemo odnose sa namerom da nas
druga osoba podseti na Gospoda i da mi podsetimo nju. Trebali bismo
da uspostavljamo takve interakcije sa voljenim ili voljenom, prijateljima,
naom decom, ak i na poslu. Sve dok nismo vezani za grenu
aktivnost, ak i nai poslovi ili slube bi trebali da budu prilike da
postanemo vie upueni u kolu ljubavi i u njene nagrade.
Beskorisna zamena za ljubav
Pogledajmo stepen sree, uzbuenja, aktivnosti i sigurnosti u
naim ivotima. Ako ovi kvaliteti ne ispunjavaju nae ivote, shvati e mo
da smo preplavljeni njihovim suprotnostima. Suprotnost srei je
tuga. U ovoj koli smo sreni, a tuga je povezana sa naom zaboravnou.
Suprotno od uzbuenja je dosada. Kada nam je dosadno
mislimo da nismo sposobni da pruimo ljubav, zbog toga postajemo
suvoparni i dosadni. Nismo sposobni da uoimo prilike koje nam se
pruaju. Suprotno od aktivnosti je previe neaktivnosti. To znai da
umanjujemo mogunosti, negiramo ih, ili ih vidimo kao smetnju. Uporedite
sigurnost i nesigurnost. Kada se oseamo sigurno mislimo na
pravom smo mestu i u pravo vreme, imamo utisak da smo zatieni.
Nesigurnost vodi do kontradiktornih oseanja. Ne oseamo da su te
okolnosti tu za na napredak. Taj mentalitet je u stvari prikriveni
ateizam, zbog toga to zaboravljamo da je Gospod sve uredio ak i
ako nam nije jasan razlog. Gospod ne ide na godinji odmor, ne
zapostavlja nas i nema miljenike. On duboko voli svaku duu i ureuje
izazove i avanture za svakog od nas. Prihvatajui zamene za
ljubav znai da je nismo dovoljno gladni. Glad je tu ali pokuavamo
da je osetimo na pogrean nain. To nee funkcionisati. Ako je rezervoar
naih kola prazan , ne moemo da oekujemo da se pokrene
na vodu. Voda e napuniti rezervoar ali se kola nee pokretati. Slino,
ne moemo da oekujemo ispunjenje u naem duhovnom ivotu a da
se pritom punimo onim to ne predstavlja nau istinsku svrhu i identitet.
Ali ako podsetimo sebe da smo stvoreni za ljubav i da smo
duboko voljeni onda ponovo moemo da budemo sreni, aktivni,
uzbueni i bezbedni i da oekujemo dodatno razumevanje i podrku.
Bez obzira na okolnosti, postoji mnogo naina da primimo i pruimo
ljubav.
Zamislite ljude koji trae privremenu ljubav, tj.poudu. Suoit e se
sa mnogim potekoama i nee se istai u ovoj koli. I posle odreenog
vremena, ta se dogaa? Kada neko pohaa neki kurs, ali ne
uspeva da shvati gradivo, posle nekog vremena odustaje ili ak eli
da napusti tu kolu. Ljudi koji vre odreene aktivnosti ili slede neki

duhovni put e takoe odustati od svojih ciljeva ako nema napretka.

Napustie institucije ili kurs. Pobei e od onog to bi moglo da im
pomogne da postanu potpuno osloboeni.
Treba da imamo u vidu da je svaki dan ansa da savladamo neku
leciju ili poloimo neki test. Svaki dan je ansa da se druimo sa
drugima. Ali moramo da odredimo kvalitet tog druenja, zato to ono
utie na kvalitet naeg uenja. Na um nam je ponekad najgore
drutvo. On nam govori: "Ti si promaaj. Nee nauiti ovu lekciju. Ti
si beskoristan, bezvredan i nisi vredan ljubavi." Iako smo sutinski namenjeni
za ljubav, um nas zavarava, odvlaei nas od naeg prirodnog
poloaja.
ivot postaje mnogo uzbudljiviji, poinjem da se zaljubljujem u
svakoga sa kim doem u dodir i mogu da vidim kako razmena moe
da bude osveavajua. Nije vano ko je, jer je svako neponovljiv deli
Gospoda, deo istog Boga. U svakom odnosu moemo da doivimo
duboko iskustvo postojanja dok pokuavamo da neto razmenimo,
bez obzira koliko je to malo. Razmotrite to da je svako stvoren za
ljubav, vi ste stvoreni za ljubav, a krajnji ljubavnik je Majka-Otac Bog.
Odnosi su u svom najpotpunijem izraaju usredsreeni na Boga i tiu
se ljubavi, to umanjuje anse za neuspehom ili uznemirenou.
Ne moemo da varamo
Da bi smo se pravilno razvili, moramo da postanemo slobodni od
bhukti, mukti i siddhija, tj. elja za ulnim uivanjem, osloboenjem i
mistinim moima. Moramo da se oslobodimo materijalnih vezanosti.
Moramo da prekinemo da impersonalno doivljavamo Gospodove
energije, jer je na voljeni Gospod uvek spreman da nam se prikae
u linom obliku ako mu se iskreno predamo. On je spremniji mnogo
vie nego to moemo da pretpostavimo. Kako god, ako jo uvek
elimo da Ga sklonimo u stranu, to nam jednostavno nee poi za
rukom. Lepota je u tome da je varanje u ovoj koli ljubavi osujeeno.
Svako ko pokua da vara, sam sebi umanjuje kredit i napredak.
Nema varanja - samo ulaganja i odustajanja. Kada pomislimo da smo
uspeni u varanju, nadzornici u koli ljubavi primeuju da povlaimo
novac sa naeg rauna u banci. Kada mislimo da moemo da pobegnemo
odstupajui ili zbog nedostatka entuzijazma, mi podrivamo na
poloaj dobrog studenta. Suprotno tome, ako smo zaokupljeni predanom
slubom za Boga, ulaemo u na bankovni raun. Zdravlje naeg
bankovnog rauna odreuje koliko brzo emo postati kvalifikovani
kao isti ljubavnici. Biti kvalifikovan znai da testova vie nema, samo
uspeha. Kada nastanimo materijalno telo u materijalnom svetu, stalno emo biti izloeni testovima, a testovi su izazovi ili prolazimo ili
padamo. Kada razumemo lekciju i poloimo test, sve postaje deo
predstave koju smo ve uvebali. Svi odnosi na ovoj ravni pomau
nam da se pravilno utemeljimo, pre nego to odemo u svet vene,
Boanske romantike.

Zavisiti od Boga
Svevinji nam govori da uvek mislimo na Njega. Smisao svih vedskih
uenja je da uvek mislimo na Svevinjeg i da Ga nikad ne zaboravimo.
Iskrena zaokupljenost voljenim donee nam utehu. Ako pokuamo
da iskusimo duboku ljubav, zaboravljajui voljenog do koga
nam je duboko stalo, umanjujemo nae postojanje. To je kao smrt.
Nemogunost da uzvratimo ljubav voljenom je jo jedan oblik smrti,
jer smo stvoreni da volimo.
U ovoj koli ljubavi naa sutinska prednost (svarupa-lakana) je
potpuna zavisnost od Boga. elimo da se uvek seamo naeg voljenog
Gospodina i da Ga nikada ne zaboravimo. elimo da inimo ono
to je povoljno za predano sluenje i da otklonimo sve prepreke koje
nas spreavaju da Ga se seamo. inimo sve, da Njegova ljubav
dopre do nas, i izbegavamo ono to ometa njen dolazak. Svako od
nas moe da odlui koliko e mu trebati vremena da iskusi duboku
ljubav, koliko e ulagati ili se pred njom povlaiti. Posle nekog vremena
moemo ak biti iskljueni iz kole na neko vreme. Stagnacija
je opasna, jer moe da izazove nau elju za prelaskom u drugu
kolu. Zato molimo se za najvii oblik ljubavne razmene - za duhovni
dom - da neprekidno pristupamo aktivnostima i svesti koja omoguava
tu ljubav. Kako svi imamo obaveze, brige i probleme, hajde da
gledamo na njih kao na prilike u kojima moemo da pruimo i primimo
vie ljubavi. To postaje prirodno kada preobrazimo poudu u
ljubav.
2. Seks i kriza vodstva
Na kraju dvadesetog veka svet se suoava sa bezbrojnim izazovima.
Iako je tehnoloki napredak nekim stanovnicima ove planete osigurao
odreenu udobnost, veina ljudi ne izgleda srenija ili mirnija.
Ogromne nepravde i dalje postoje u itavom svetu. ak i meu bogatima
materijalno blagostanje nije garancija ispunjenja. Ekosistemi
nae planete su u ozbiljnoj neravnotei, ratovi i sukobi uzimaju tragian
danak, a svuda oko nas ljudi jure presti i profit po svaku cenu.
Zato je to tako? Da bismo pronali odgovor, moramo da pogledamo
ispod povrine dogaaj da bismo videli ta se nalazi duboko u
naem srcu. Krajnji uzrok ovakvog stanja nije odreeni skup istorijskih
dogaaja iako oni imaju odreenu vanost. Uzrok su nae misli,
oseaji i elje. lanovi smo savremene industrijske kulture i veoma
nam je teko da odbacimo njene poruke. Veina nas je nauila da gleda
na sebe kao na fizika bia koja "ive samo jedanput" a potragu
za ulnim uivanjem smatramo neim normalnim. Dopustili smo sebi
da se prepustimo materijalnim apetitima koje pokuavamo da zadovoljimo
na razne naine.
Na poloaj moemo da opiemo tako da kaemo da smo dopustili
poudi da vlada naim ivotima umesto ljubavi. Iako su nae namere
moda dobre, ovo drutvo nas podstie da ivimo egocentrino, da se

takmiimo, da iskoriavamo druge. Voeni poudom, ne prestajemo

da iskoriavamo zalihe na zemlji kako bismo proizveli vie, potroili
vie, zaradili vie i eleli vie. Pouda nas nagoni da se penjemo do
vrha lestvice "uspeha" ne obazirui se na tetu koju na tom putu inimo.
Zbog poude se preputamo seksualnom ponaanju koje nas degradira
i koje nanosi bol i nama i drugima. Da bismo to promenili, moramo
da nauimo kako da preobrazimo poudu u ljubav. Budunost
sveta zavisi od toga.
Pouda, seks i vodstvo
Nigde ta potreba za preobraajem poude u ljubav nije toliko
oigledna kao meu naim voama. Jedan od najveih problema u
svetu danas je bezlinost voa na svim drutvenim nivoima. Oni uglavnom
nisu bili sposobni ili nisu eleli da pobede poudu. Pogotovo
nisu nauili kako da upotrebe seksualnu energiju na konstruktivan
nain i zbog toga ne mogu da nadvladaju vezanosti koje stoje na putu
nesebinijeg, duhovnog izraza ljubavi.
Kao to je jednom rekao Volter, francuski pisac iz 18. veka, masa
je povodljiva. Ljudi su podloni modi i trendovima i zato oponaaju
osobe koje ih vode. Upravo zbog toga bezlinost voa predstavlja tako
ozbiljan problem. itava planeta sledi njihove stope. Nae voe su
nedovoljno osposobljene da bi mogle da se suoe sa negativnim strujanjima
dananjeg vremena, zato i ne mogu da dobiju pomo sa viih
duhovnih nivoa, kako bi se uzdigla opta svesnost drutva. Zbog tih
slabosti svi smo sve izloeniji milosti i nemilosti demonskih energija.
Uzrok je zloupotreba seksualnosti
Seksualna energija je veoma jaka i moe da se upotrebi konstruktivno
ili destruktivno. Ona moe i da izgradi i da uniti civilizacije,
a nae voe jo uvek ne smatraju da je neophodno da
ovladaju njenim mnogobrojnim oblicima. Iako neprestano sluamo o
seksu, razgovaramo o njemu, razmiljamo o njemu i uestvujemo u
njemu, ne poznajemo njegove dublje aspekte. Pravilno razumevanje
seksualnosti je od velike vanosti ne samo za lini razvoj ve i za
razvoj i jaanje nacije.
Mnoge, naizgled snane, voe nisu uspele u svojim misijama zbog
nemogunosti da kontroliu svoju seksualnu energiju. Pogreno
usmerena seksualnost je bila uzrok propasti bezbrojnih politikih
reima i raspada brojnih religijskih i duhovnih institucija. Milioni ljudi
izgubili su ivot zato to su njihove voe bile rtve slabo kontrolisanih
seksualnih energija. Ustvari, patrijarhalna priroda samog drutva podstie
krenje razliitih normi i zbog toga je dananja kultura prepuna
znakova seksualne neravnotee kao to su pornografija, promiskuitet,
pobaaj, incest, homoseksualnost i polne bolesti.
Drutvo podstie ulno uivanje

Seks sam po sebi nije tetan; tavie, istina je sasvim suprotna.

Ne pokuavam da umanjim vrednost seksualnosti ni na koji nain, ve
dovodim u pitanje pristup savremenog drutva seksu. Seks kao izraz
ljubavi postaje velika pozitivna snaga koja donosi mnoga duboka
duhovna otkria i spoznaje. Na svom najviem nivou seksualnost postaje
velika sluba za Gospoda i za ovu planetu.
Materijalistika civilizacija pomeala je ljubav i seks. Zato nije udno
to se u SAD-u silovanje dogaa gotovo svaki minut, a oko estina
rtava incesta su deca (deaci i devojice). Neprekidno nas bombarduju
reklamama koje teraju na ulno uivanje. Bez obzira da li je
re o okoladi, piu ili automobilu, u pozadini je ideja da potroa
kupi odreeni proizvod, uiva u njemu i time povea svoju sposobnost
za uzbudljiv seksualni ivot.
Televizija i drugi mediji najvie utiu na nau mogunost da kontroliemo
seksualne apetite. Svako ko gleda TV nekoliko sati dnevno
seksualno je uznemiren. Seksualni prizvuci nisu prisutni samo u reklamama
ve i u mnogim drugim emisijama. I filmovi vrve od seksa. To
moda i ne bi predstavljalo problem da prikazuju zdrave odnose.
Naalost, najee prikazuju iskoriavanje, zlostavljanje i perverzije.
Ljudi takoe troe neverovatan novac na filmove namenjenesamo
odraslima ili na seksualne programe na kablovskoj televiziji. ta misle
da njihova deca gledaju kad ukljue TV?
TV nas dovodi u alfa-stanje, slino hipnozi, u kojem puno lake
prihvatamo sugestije nego obino. Dok gledamo, slike se usauju u
na um i tamo se zadravaju danima, nedeljama, mesecima pa i godinama.
Razmislite o tome. Setite se kada ste poslednji put videli jednu
izrazito seksualnu scenu i koliko je dugo ostala u vama. Budui da u
svojoj svesnosti imamo takve slike, nije udno da imamo toliko potekoa
kada elimo da se odupremo izazovima.
Ova situacija nije sluajna. Svaki put kada zloupotrebimo jaku
konstruktivnu snagu kao to je seksualna energija, ta ista snaga
postaje jednako jaka, ali na negativan nain. U ovom drutvu mnogi
pokuavaju namerno da dirnu nau zavisnost od seksa i droge zbog
vlastitog dobitka. Budui da nismo nauili da vladamo svojim seksualnim
energijama, lak smo plen i tako postajemo robovi naih ula i
onih koji zarauju na naim slabostima. Zbog toga je nezakonita
trgovina drogama i lekovima najunosniji biznis, a pornografija grana
industrije koja belei najvii rast u svetu.
Posledice pogreno usmerene seksualne energije
Pornografija je esto povezana s organizovanim kriminalom i njegovim
raznim oblicima. Pornografija utie na poveanje broja silovanja,
razara porodice i unitava zdrave odnose sa drugim ljudima.
Poto je toliko prisutna, ljudi poinju da oponaaju degradaciju koju
vide i zato prihvataju takve perverzije kao neto normalno da bi opravdali
razliite vrste ponaanja koje zasluuju svaku osudu.

Osim pornografije, negativna posledica pogreno usmerene seksualne

energije je veoma brzo irenje polnih bolesti. Svake godine
pojave se milioni novih sluajeva sifilisa i gonoreje, a gotovo svakog
dana se nekoliko hiljada ljudi zarazi virusom SIDE tako da e mnogi
oboleti u sledeih nekoliko godina.
Ostaemo podloni seksualnom zloupotrebljavanju i korienju
droga sve dok ne pronaemo vii smisao ivota. Dublje shvatanje duhovnog
naina ivota omoguie nam da razvijemo vie samilosti i
nesebinosti, jer e nam ono pomoi da iskoristimo veliku pozitivnu
snagu svojih seksualnih energija da bismo voleli i brinuli za druge
umesto da te energije usmeravamo ka destruktivnim ciljevima.
Biseksualnost i homoseksualnost
Jo jedno ispoljavanje pogreno usmerene seksualnosti u savremenom
drutvu jeste sve vei broj homoseksualaca i biseksualaca.
Moemo da se pitamo zato se to dogaa. Naravno, ne bismo trebali
da budemo homofobini niti bismo trebali nekoga da osuujemo.
Svako je u potrazi za ljubavlju.
Mnogi homoseksualci ne ele da oponaaju model mukog ponaanja
koji su uvideli kao deca. Ako deak vidi svog oca da ne potuje
majku i odbija da uzdrava svoju decu, da li e biti ponosan na to
da postane mukarac? Kada deak vidi majku kako plae jer je njen
suprug napustio porodicu, hoe li to dete eleti da postane takav
otac?
Mnoge savremene kulture poivaju na autokratskom, patrijarhalnom
modelu ljudske interakcije. U tim sistemima normalno je da se
mukarci ponaaju kao da su gospodari svega. Takva drutva teraju
mukarce da budu okrutni, sebini diktatori koji upravljaju drugima,
uprkos elji mnogih od njih da budu dobri, samilosni zatitnici koji se
brinu za svoju porodicu. Mukarci koji nemaju potpuno potovanje
prema sebi mogu veoma lako da podlegnu tim drutvenim pritiscima
potpuno prihvatajui "mao" ponaanje ili ga odbacujui u potpunosti.
ak su i ene prihvatile ovaj patrijarhalni model; mnoge od njih su
spremne da iskoriste druge, mukarce i ene, za svoje line interese.
Bez obzira na pol, svaka osoba koja se nalazi na viem poloaju, a
nema ljubavi i samilosti, neminovno postaje diktator. Takvo iskoriavanje
produava patrijarhalni obrazac koji mnogima nanosi bol.
ene se suoavaju sa toliko mnogo nepotrebnih izazova. Mnoge
devojke su zlostavljane samo zato to su ene. U patrijarhalnoj kulturi
mlada ena ui da ne vrednuje svoju enstvenost. ena koja eta
ulicom mora da bude na oprezu samo zato to je ena. Mora da bude
oprezna ak i kada pozdravlja mukarca ili mu se smei jer on moe
pogreno da protumai njeno ponaanje. ena mora da bude oprezna
kada njen ef daje dvosmislene komentare. Moe na poslu
naporno da radi, a zatim da otkrije da je plaena mnogo manje nego
mukarac koji radi isti posao. Neprekidno je napadana. Kako moe da
bude srena to je ena?

Duhovni vidovi homoseksualnosti

Sa duhovnog gledita, drugo objanjenje homoseksualnosti ili biseksualnosti
lei u reinkarnaciji. Osoba koja nije pravilno integrisana
u jednom ivotu, moe da se nae u sledeem sa mukom sveu u
enskom telu ili obrnuto. Takve due su u klopci. One nisu jedini krivci
za takvu situaciju jer je svako uestvovao u stvaranju okoline i kulture
u kojoj su se razvile takve okolnosti. U mnogim sluajevima ako
je osoba pokazivala preteranu muku ili ensku energiju u jednom
ivotu, ili jaku mrnju prema drugom polu, to se nastavlja i u sledeem
ivotu - ak i u telu suprotnog pola. To moe podstai homoseksualni
nain ivota.
Setite se, ovaj svet je samo kola. U prolom ivotu dua je mogla
da bude smetena u atletskom telu dizaa tegova. Sada se ta dua
ponovno rodila u slabijem, enskom telu. Kao mukarac se moda ponaala
izrazito ovinistiki, bezoseajno i nije elela da razvije drugu
stranu svoje linosti. Sada mora da prihvati personalnost ene kako
bi razvila te osobine. Meutim, snana povezanost sa prolim ivotom
znai da jo uvek izraava snanu muku energiju tako da je sada lezbejka
i to je razlog njene potpune zbunjenosti. Ta dua e se moda
ponovo reinkarnirati kao ena kako bi prihvatila enske aspekte koje
odbacuje.
Na primer, neko drugi je moda u prolom ivotu bio veoma
zlostavljan u enskom telu. Sada se ta ista osoba raa jo jedanput
u enskom telu, ovaj put ispunjena snanom mrnjom prema samoj
sebi. Pokuavajui da porekne omrenu enstvenost, stvara neravnoteu
u svom seksualnom usmerenju.
Ako oseamo privlanost prema pripadnicima istog pola, nismo
jedini. Veliki broj ljudi ima sline karmike zadatke koje moraju da
zavre. Nema nita loe u tome to oseamo naklonost prema osobi
istog pola. Ali, potekoe nastaju ako imamo potrebu da tu naklonost
seksualno izrazimo. Seksualni ivot znai da su partneri spremni da
brinu o proizvodu svoje zajednice. Ono to prirodno nastaje iz seksualne
veze je dete. Bilo koja druga upotreba seksualnosti je neprirodna
i povlai za sobom negativne posledice.
Ostali ezoterini vidovi seksualnosti
S duhovnog gledita, ne samo da reinkarnacija igra vanu ulogu u
homoseksualnosti, ve takoe objanjava i privlanost koju moemo
da osetimo prema pripadnicima drugog pola. Svi smo iveli mnoge
ivote tokom kojih smo se zasigurno uputali u seksualne delatnosti.
U sadanjem ivotu moemo da sretnemo seksualnog partnera iz
nekog prethodnog ivota prema kome oseamo ogromnu elju, a da
ne razumemo zato. Ustvari, doivljavamo suptilnu vezu koja postoji
jer smo toliko toga u prolosti delili.
Meutim, sada postoji problem. Ta osoba moe da bude suprug ili

supruga naeg najboljeg prijatelja ili na sopstveni sin ili erka.

Moete li da shvatite kako ta situacija moe da bude teka. Osobe
koje se nalaze u takvoj situaciji sile vuku u suprotnim pravcima, to
one ne mogu da razumeju. Situaciju moemo da popravimo tako to
emo delovati u skladu sa odreenim naelima, iako privlanosti postoje.
Ako im se prepustimo, nastae haos.
Postoji jo jedan razlog zbog kojeg duhovni ljudi mogu da oseaju
snanu seksualnu privlanost u neprikladnoj situaciji. Ponekad je
duama koje ekaju roenje neophodna posebna vrsta zemaljskog
okruenja kako bi se pravilno razvile, pogotovo onima koje ele telo
ili vaspitanje pogodno za razvoj vie svesnosti. Takve due trae
odreene osobe, ne obavezno oenjene, koje mogu da im osiguraju
potrebnu biologiju, zatitu, vaspitanje ili obuku nakon njihovog dolaska
u ovaj svet.
Te due vre pritisak na svesnost izabranog para kad god se te
dve osobe nau zajedno, bez obzira na njihove brane obaveze
prema partnerima ili religiozne zavete celibata. Spoljanja situacija je
nevana ovim duama koje su jednostavno usredsreene na svoj cilj.
To ni na koji nain nije izgovor za krenje religioznih ili branih
zaveta. Meutim, to objanjava nepoznat izvor neodoljive seksualne
privlanosti koji se esto javlja meu ljudima u duhovnim grupama.
Zbog toga to nae drutvo tako esto mea ljubav sa seksom i osobe
koje su na duhovnom putu mogu da budu dovedene u iskuenje. Iako
misle da su pronale idealnog partnera, mogu da budu samo seksualno
privuene ili podlone pritiscima dua koje ele da se rode u
dobrom telu ili da odrastu u dobroj okolini.
Kako da popravimo tu situaciju?
Zbog svoje odgovornosti i ranjivosti, duhovne voe moraju da
budu vrlo paljive da ne deluju na osnovu snanog seksualnog nagona
koji ponekad oseaju. Moraju da sauvaju vlast nad ulima kako
ne bi unitili svoje organizacije i vere mnogih ljudi.
Privuenosti e se prirodno pojaviti. Ne bismo trebali da se oseamo
postieno ili da budemo zbunjeni zbog toga, ali moramo da nauimo
kako da ih savladamo na nain koji nee izazvati uznemirenje.
Ako osobe koje su izabrane kao potencijalni roditelji ne razumeju ta
se dogaa ili ne ostanu postojane u svojim zavetima, seksualna elja
moe da ih nadvlada i tada poputaju. U takvim situacijama moraju
da budu oprezni i moraju da naue kako da komuniciraju sa duama
koje trae roenje, objanjavajui im neprikladnost okolnosti.
Takoe mogu da trae od polubogova da usmere te due ka
drugim, prikladnijim okolinama. Mnogi ljudi smatraju da polubogovi
ne postoje i da su samo teorija. Meutim, svemir je veoma personalan.
Polubogovi upravljaju svim naim telesnim funkcijama: kretanjem
oiju, disanjem ili, na primer, varenjem. Na ovoj planeti su izrazito
aktivni. Mogu da pomognu i pomau.
Ako dua pokuava da navede udatu enu na vanbranu vezu,

polubogovi mogu da usmere tu duu da postane dete te iste ene i

njenog zakonitog supruga. Jo jedna mogunost: dua koja pokuava
da izazove svetenika moe da se rodi u porodici koja je bliska tom
sveteniku tako da on moze da pomogne u vaspitanju tog deteta.
Imao sam takva iskustva. ivim u celibatu i zato ne vodim seksualni
ivot. esto se due koje imaju ili trae vezu sa mnom pojavljuju u
porodicama mojih uenika tako da mogu i o njima da brinem.
Mnoge duhovne i svetovne voe ne razumeju ovakve pojave. Meutim,
to nije vano. Bez obzira da li razumemo ta se dogaa ili ne,
moramo da vladamo ulima, da se pridravamo naela i da razvijamo
kontakt s duhovnim mentorima koji mogu da nam pomognu da budemo
jaki. Ako nastavimo da upotrebljavamo svoju mo za iskoriavanje
ili zlostavljanje drugih, snosiemo posledice. Via duhovna bia
uvek nas nadgledaju i mi smo odgovorni za nae ponaanje. To ine
iz ljubavi prema nama.Ta ljubav znai da se neprestano brinu za nas,
gledaju nas, razmiljaju o nama i ele da nam pomognu. Bog i njegovi
pomonici nas sve vole i zato nas vode i pomau nam na razne
naine.
Suptilni seks
Seksualnost ima mnogo iri uticaj nego to mislimo. Slabo poznat
vid seksualnosti jeste pojava zvana suptilni seks. ak i ako se
uzdravamo od otvorene seksualne delatnosti, jo uvek elimo da
dominiramo naom okolinom, da kontroliemo sve i svakog oko nas,
ili da dajemo do znanja drugima koliko smo predivni i vani. Ako svoje
energije usmerimo ka dostizanju ugleda, divljenja i dobitka, ukljueni
smo u razne oblike suptilnog seksa. Budui da se u materijalistikom
drutvu takvo ponaanje smatra normalnim, bie nam veoma teko
da mu se odupremo.
Tenja za ugledom, oboavanjem i profitom simptom je koji nam
ukazuje na nedovoljnu kontrolu seksualne energije. Ako ne kontroliemo
svoje egocentrine elje, one mogu da se degradiraju u
otvorene fizike delatnosti. Kad smo sebino usmereni ka naem
zadovoljstvu u obliku ugleda, moi ili sopstvenog dobitka, skloni smo
da iskoriavamo druge, gledajui ih kao produetak nas samih i
koristei ih za sebino uivanje.
Kada mone voe podlegnu elji za ugledom, nema sumnje ta se
dogaa iza zatvorenih vrata. Takvim pojedincima nedostaje disciplina
pa se preputaju seksualnom uivanju. Suprotno njima, istinski
snane voe, Mahatma Gandhi, Nelson Mandela ili majka Tereza, na
primer, ne ponaaju se na taj nain. Oni svoju snagu grade na nesebinosti
i poniznosti. Razvijaju duhovni oklop koji ih titi od opasnosti
i privlanosti suptilnog seksa.
Seksualna energija i mir
Svetski mir nije ostvariv sve dok ne ovladamo seksualnim energijama

kao i sklonou ka suptilnom seksu. Mir konano zavisi od

razvoja boljih odnosa unutar porodice, ali i od razvoja boljih odnosa
s ljudima koje svakodnevno susreemo. Da bismo to mogli da
postignemo, moramo da pronaemo mir u sebi. Unutranji mir znai
otkrivanje unutranje ravnotee. To nas direktno vraa na problem
razvoja odgovarajue kontrole i regulacije seksualnih energija. Ako ne
nauimo pravilno da usmeravamo i integriemo te energije, verovatnoa
da moemo da stvorimo miran svet je vrlo mala.
Jednom kad nauimo da ivimo u skladu sa sobom, odnosi s
drugim ljudima, a posebno sa lanovima porodice, automatski se
popravljaju. To poboljanje pozitivno utie na nae zajednice, nacije,
a konano i na itavu globalnu zajednicu. Zapamtite, trenutni nedostatak
sklada u svetu nastao je zbog injenice da ne uspevamo da
izrazimo ljubav, ve samo tragamo za ulnim uivanjem. Zato je vrlo
vano da se oslobodimo okova poude i usmerimo seksualne energije
na konstruktivniji nain.
Mo seksualne energije
Ako pogledamo seksualne aktivnosti drugih vrsta na ovoj planeti,
moemo jo bolje da razumemo mo seksualne energije. U nekim
sluajevima sam seksualni in je toliko znaajan da pripadnik vrste
ima samo jednu priliku da ga izvede. Na primer, muijak leptira pari
se samo jednom i zatim ugine. enka izlegne stotine jajaaca, a zatim
i ona ugine. Mravi i neki pauci takoe imaju samo jednu priliku za
razmnoavanje. Kod ovih vrsta seksualni in toliko je moan da okonava
fiziki ivot.
Kod ljudske vrste, kao to smo ve videli, seksualnost moe da
bude sila stvaranja ili unitenja, zavisno od nivoa svesti osobe. Sve
duhovne tradicije priznaju mo seksualnosti i pouavaju nas kako da
je kontroliemo i usmerimo kako bismo dostigli dublju vezu sa Boanskim.
Istovremeno, nepravilna upotreba te iste energije podtakla je
mnoge osobe da poine okrutna dela. Usred nemira dananjeg sveta,
mi moramo da odluimo kako emo usmeravati seksualne energije.
Moemo da se razvijemo u pozitivnom smeru ili moemo da se usredsredimo
na zadovoljavanje sebinih elja, doprinosei time opte propadanje koje bi na kraju moglo da uniti nau kulturu pa ak i celu
planetu.
alostan primer
Kad sam pre mnogo godina postao jedini crni vainavski guru,
predsednik Zambije i tada predsednik Organizacije afrikog jedinstva
(OAU), Kaunda, organizovao je vegetarijanski banket u moju ast. Bili
su pozvani lanovi njegovog sredinjeg odbora i moje osoblje. Mnogi
lanovi njegovog bliskog kruga bili su marksisti i s nevericom su
primetili da je predsednik snano privuen mojim reima. Nekoliko
njih poelo je da se prepire sa mnom.

Govorio sam im o dubokim duhovnim naelima, alternativnim kolama

i farmama, i predlagao reenja za probleme poput nezakonite
trgovine drogom. lanovi sredinjeg odbora objasnili su mi da su u
Zambiju doli mnogi misionari u ime religije jednom rukom nudei
Bibliju, a drugom oduzimajui zemlju. Bojali su se da moda i ja igram
istu igru ili da sam moda agent CIA-e.
Njihovo zakljuno pitanje je bilo: "Kako moemo da znamo da se
ponaate u skladu s onim to govorite? Kako moemo da budemo sigurni
da ste na strani naroda?" Shvatio sam da su ti ljudi zaista
zabrinuti ali takoe sam znao da njihova zemlja ima ozbiljan problem
s drogom, a da su barem sedamdeset posto tih ljudi koji su sa mnom
razgovarali direktno odgovorni za taj problem. udno, izgledali su
tako iskreno nesvesni vlastite dvolinosti.
Ukazao sam na tu protivrenost rekavi: "Tvrdite da ste zabrinuti
za ljude, govorite o revoluciji i uzdizanju svesnosti, ali va nain ivota
je u osnovi degradirajui. Zraite tu negativnost na svoju zemlju.
Osoba koja nije disciplinovana ne moe pravilno da se brine o drugima.
Svaki put kad ne budete vladali ulima, napae vas neprijateljske
struje ohrabrujui vas da popustite svojim slabostima."
Takvo uivalako ponaanje prihvaeno je u toj, kao i u mnogim drugim
zemljama, ve generacijama.
Poeo sam da objanjavam: "Puno puite. Jedete meso, unosite
odvratne stvari u organizam. Imate seks sa skoro svim to se kree.
Ipak govorite o brizi za narod, a i dalje ga direktno iskoriavate svojim
spletkama i indirektno ga unitavate svojim primerom. Vodite ga
prema unitenju!"
Na kraju sam jo jedanput naglasio vanost kontrole ula objanjavajui
da su voe koje imaju pravu duhovnu vezu mnogo vei revolucionari nego komunisti. Predanost takvih voa narodu omoguava
im da se odreknu sopstvenih neposrednih zadovoljstava u korist delatnosti
na viem nivou od koje svi imaju koristi.
Zloupotreba moi
Iako se rasprava s predsednikom Kaundom i njegovim pomonicima
desila pre vie od dvanaest godina, tema je jo i danas jednako
savremena. U svetu u kojem promiskuitet potkopava veze, incest unitava
porodice, a pohlepa koi produktivnost preduzea, veini voa
nedostaje samodisciplina kako bi pravilno podrali glasae.
Ovi monici mogu da uzdignu svesnost kako bi podrale globalnu
promenu razmiljanja, ili mogu da uine i suprotno. Rezultat u velikoj
meri zavisi od toga koliko su sposobne da kontroliu svoje seksualne
energije, posebno u stresnim situacijama. Kad voe - poput bilo koga
od nas - proivljavaju nezgode kao to su razvod, nezaposlenost,
bolest ili smrt voljene osobe, drugi ljudi mogu da pokuaju da izvuku
korist iz njihove ranjivosti. Voe tada moraju da budu posebno oprezne,
i kad trae pomo i kad je pruaju. Iznenada mogu da se pojave
kompromitujue situacije. One nisu uvek svesno planirane, ali mogu

da se dogode jer upletene osobe ne razumeju sile koje deluju i

ozbiljnost posledica.
Voe koje iskoriavaju druge ljude doprinose propasti drutva
umesto da slue kao zatitnici i uzori. Shvataju li da nanose tetu neijoj
majci, sestri, erci, supruzi ili verenici kad se uputaju u seksualno
iskoriavanje? Shvataju li tetu koju nanose sebi i svojim porodicama?
Teraju na nain ivota koji potpuno zloupotrebljava seksualne
energije i unitava ljude, organizacije i na kraju itava drutva.
Bez obzira jesu li svetenici, direktori, vojni zapovednici, uitelji,
terapeuti, politiari, efovi ili roditelji, voe moraju da prihvate odgovornost
koja je prisutna kad imamo mo nad drugim ljudima, posebno
u ovom dobu kad su mnogi ljudi vrlo siromani. Moramo da shvatimo
da zlostavljanje osoba koje su nam poklonile svoje poverenje
ima ozbiljne posledice.
Svetovne i duhovne voe danas koje nemaju kontrolu nad svojim
seksualnim energijama naneli su veliku tetu ili su ak i unitili svoje
nacije i organizacije. Uslovi degradacije koje mnogi od nas prihvataju
kao normalne u gradovima, poslovima, vladama, porodicama i
duhovnim organizacijama posledice su takvog iskrivljenog vodstva.
Neke politike voe su ubile bezbroj ljudi ili su stvorili uslove u koji ma preivljavanje postaje vrlo teko ili ak i nemogue. Drugi su pak
toliko razoarali pojedince da su ovi sebi oduzeli ivot.
Ti problemi se tiu svih nas. Svako je voa na neki nain i svako
je u dodiru s voama. Voe moraju to hitnije da kontroliu svoja
ula, reguliu seksualnu energiju i prevladaju svaku elju da kontroliu
i iskoriavaju druge jer su voe primer ostalima i imaju veliku
mo. Odgovorne voe nisu robovi strasti.
Pravilna uloga voa
U naim drutvenim grupama, politikim institucijama, kolama,
na radnim mestima, u duhovnim organizacijama i domovima voe
moraju da stvore etiku i konstruktivnu klimu za sve, neprestano nadgledajui
svoje i tue ponaanje. Da bi postali pozitivne sile na ovoj
planeti, moraju da naue da izraze mudrost due i da nas sve odvedu
na vii nivo.
Idealno bi bilo kad bi sve voe sluili kao predstavnici Boga i podsticali
fiziko, mentalno, emocionalno i duhovno blagostanje drugih
ljudi bez elje za linim dobitkom. Duhovno vodstvo zahteva specijalnu
odgovornost jer osobe koje se duhovno brinu za druge imaju
odreenu punomo da vole, vode i tite. Njihove delatnosti trebalo bi
da donesu blagoslove itavoj zajednici jer su opunomoeni da prenosu
milost. Njihova uloga duebrinika automatski osvaja poverenje
na neki nain, takve voe su duhovni roditelji osoba o kojima se
brinu. Seksualno iskoriavanje, koje je uvek vredno osude, posebno
je bedna prevara u ovom kontekstu.
U stara vremena zajednice su oekivale od svojih voa da imaju
duhovnu vezu. Drutvo nije biralo kralja koji je bio samo dobar ratnik

ili politiar, ve onoga koji je takoe poznavao nauku brige o ljudima

i koji je mogao da komunicira s viim duhovnim svetovima. Pravedne
osobe koje su postavljale kralja ili svetenike nadgledale su takve
voe kako bi osigurali pravilno ponaanje. Danas smo, meutim,
okrueni varalicama i prevarenima i svako juri za ulnim uivanjem.
Budui da sve voe - ne samo duhovne voe - slue kao predstavnici
Boga, delatnosti voa koji nepravedno iskoriavaju druge
mogu da imaju ogroman uticaj. U porodicama, na primer, roditelji bi
trebalo da usmeravaju boanske energije prema deci. Naalost, to se
dogaa vrlo retko. Broj incesta na ovoj planeti je zastraujui i zapanjujui
je broj ljudi koji pate od posledica drugih oblika seksualnog
zlostavljanja. Mnogi pojedinci ne mogu da imaju zdrave seksualne
odnose, povlae se u strahu od dodira, imaju jake migrene ili mokre
u krevet ak i kad odrastu. U nekim sluajevima ti ljudi nikada ne
mogu da vode normalan ivot jer su ih izdale i iskoristile osobe koje
su voleli i kojima su verovali. Zamislite koliko su duboke rane dece
koju su roditelji na taj nain izdali. Zamislite stranu bol i razoaranje
kad se duhovne voe upuste u takve nastrane delatnosti. Ostavljaju
oiljke koji u nekim sluajevima traju generacijama.
Voe nikada ne bi trebalo da se oseaju vlasnicima osoba o kojima
se brinu. Vlasnitvo podrazumeva da imamo pravo da uinimo sa
svojom imovinom ta god elimo i to moe da poslui kao opravdanje
za razliite vrste iskoriavanja i zlostavljanja. Ali ako sebe smatramo
osobama koje se brinu, koordinatorima, katalizatorima ili nosiocima
vizije i ako se prema drugima odnosimo s ljubavlju i podrkom ne
moemo sebi da dozvolimo uputanje u takvo iskoriavanje.
Vanost granica
elimo li da budemo efikasne duhovne voe, moramo da potujemo
tue granice. To potovanje ne sme da ode u nezdrave krajnosti.
U savremenom drutvu kojem nedostaje duhovna kultura i koje sve
smatra relativnim, ljudi mogu da tvrde: "Imam svoju istinu, dopusti
da uinim ta elim." To znai da na kraju vie ne postoji istina; postoji
samo anarhija. Osobe koje se vrsto dre takozvanih istina lako
mogu da upotrebe vlastite elje i sklonosti kako bi zlostavljale i iskoriavale
druge.
Zdrave, konstruktivne granice daju ljudima dovoljno prostora da
neometano rastu i slue Boga na sopstveni individualan nain. Istovremeno
efikasne granice prepoznaju vanost duhovnih vodia koji
pomau drutvu da se pravilno razvije u skladu s duhovnim naelima.
Mudar voa deluje paljivo, ne kri tua prava, ali ni ne doputa da
vlada anarhija.
Granice su vane i za same voe jer im pomau da sauvaju integritet
i ravnoteu. Ako nas neprekidno bombarduju energije iz okoline,
a ne razvijamo unutranju snagu, na kraju postajemo isceeni,
usamljeni i prazni. Prvi poriv koji u takvim trenucima doe veini jeste
da prazninu ispune seksom.

Niko ne moe da bude voa, sa svim naporom koji to ukljuuje,

bez redovnog odmora i obnavljanja. Posebno osobe koje slue kao
duhovni mentori daju snagu, zatitu i vodstvo ljudima koji trae pomo
i tako se dogaaju mnogi psihiki kontakti. Takvim voama je
potrebna velika koliina psiholokog prostora kako bi mogli da obnove
energiju i stupe u vezu sa unutranjom mudrou. Bez toga, nakon
nekog vremena hitne potrebe, zahtevi i zavisnosti drugih osoba mogu
da ponu da utiu na njihovu svesnost.
Duhovne voe koje se ne podmlauju i ne obnavljaju unutranje
bogatstvo mogu da postanu velika sramota za svoju tradiciju. Umesto
da budu od pomoi, misle da su superiorni i veruju da sve izvire iz
njih i da bi trebalo da budu bogato nagraeni. Kad se to dogodi, na
dobrom su putu da postanu ogromna prepreka duhovnom napretku.
Za razliku od njih, duhovne voe koje su pravilno usklaene i uravnoteene
mogu da daju pozitivan doprinos svetu.
Ovo je rat
Kako voa ili bilo ko od nas moe da postane pravilno usklaen i
uravnoteen? Da bismo odgovorili na to pitanje, moramo da steknemo
dublje razumevanje razliitih oblika poude i ljubavi. Sledea
poglavlja se detaljnije bave tim temama i otkrivaju nam sile koje deluju
unutar nas i oko nas koje mogu da se usmeravaju ili ka spaavanju
sveta ili ka njegovom unitenju.
Nemojte da pogreite. Ovo je vreme ratovanja protiv mranih sila.
Svima nam je, a posebno voama, potrebno duhovno oruje za preivljavanje.
Pravilna upotreba seksualne energije neophodna je ako
elimo da napravimo pozitivan pomak u svesnosti na ovoj planeti.
Moramo da ojaamo i da budemo vrsti jer se negativni uticaji naglo
poveavaju, posebno protiv osoba koje tragaju za viom sveu.
Moramo da ojaamo tako to emo da nauimo da ivimo na viem
nivou na kojem imamo trajnije i snanije odnose - prave zajednice
utemeljene na dubokoj ljubavi. To je tema ove knjige.
Pitanja i odgovori
Pitanje: Opisali ste mnogo naina na koje smo pogoeni poudom i
negativnim izrazima seksualnosti. Kako da razvijemo istu ljubav
prema drugima?
Odgovor: To nije tako teko kao to moda izgleda. Sve duhovne
tradicije pouavaju nas da volimo blinjega svoga kao samoga sebe i
da drugima inimo ono to bismo eleli da oni nama ine. Prirodno
elimo najbolje za sebe. U svakoj situaciji moemo da se smestimo u
tui poloaj i da ocenimo da li bi nam se svidelo da primimo ono to
nudimo. Kada bismo tako ee mogli da menjamo nain razmiljanja,
da vidimo uslove s drugog gledita, dobili bismo vrlo koristan
barometar svojih dela. Meutim, obino traimo ono to elimo i

manipuliemo okolinom da bismo ispunili svoje elje.

Kako je lepo kada se mukarac i ena ujedine u pravoj ljubavi!
Mogu da stvore zadivljujue udo. Naalost, kao to smo videli, veina
ljudi na ovoj planeti ne zna kako da doivi pravu, iskrenu ljubav.
tavie, vrlo malo ljudi zna da se snae kada imaju odnos uprkos injenici
da su u svakodnevnom ivotu stalno izloeni seksualnom nagonu.
Kada bi zaista znali kako, zato bismo imali seks sa tako mnogo
ljudi? Kada imamo duboku seksualnu vezu sa drugom osobom, zadovoljni
smo i ne traimo uzbuenje i pramenu sa nekom drugom.
Budui da ljudi ne znaju kako da se iskreno odnose prema drugima,
oseaju se prazno i pokuavaju da steknu ono to im nedostaje kroz
niz povrnih susreta.
Pitanje: Da li ima smisla teiti visokom politikom poloaju ili
visokom poloaju u preduzeu ili duhovnoj organizaciji? Ili je to suptilni
seks?
Odgovor: To zavisi od motivacije. Ako delujemo da bismo zadovoljili
svoja ula ili osnaili ego, to je suptilni seks. Ali ako izraavamo ljubav
prema Bogu i oveanstvu, to je sluba. Materijalni apekti ivota, poput
slave, finansijskog uspeha ili seksualnog izraavanja, nisu loi.
Vano je ta radimo s njima. Neko moe da bude vezaniji za mali
pokriva i posudu za vodu nego to neko drugi moe da bude vezan
za palate i stambene zgrade. Vana je svesnost. Nema nita loe u
profesiji koja tei popularnosti i donosi ugled; vrednost tih inioca
zavisi od toga kako ih koristimo. Ako zaboravimo Boga i smatramo da
smo mi posebni, da zasluujemo jo vie popularnosti i ugleda, tada
smo na pogrenom putu. Ali ako svoj uspeh moemo da posvetimo
sluenju Gospoda, tada imamo vie moi i veu priliku da
pomognemo.
Pitanje: Iz onoga to ste rekli razumeo sam da se korupcija dananjih
voa, osim loem seksualnom ponaanju, moe da pripie i uticaju
suptilnog seksa. Da li je to tano?
Odgovor: Da. Na primer, ponekad se svetenici i svetenice uputaju
u nezakonito ili nemoralno ponaanje radi sopstvenih sebinih ciljeva.
U jednoj afrikoj zemlji koju poseujem izvesni kriminalci su u
savezu sa svetenicima, misticima i vraevima koji im slue kao zatita
da ne bi bili uhapeni ili ubijeni kada poine zloin. Nakon uspeno
poinjenog zloina, plate odreenu svotu novaca onima koji su im
pomogli.
Evo jo jednog primera iz iste zemlje. Pre nekoliko godina bio je
predskazan kraj sveta. Religijske voe su sakupile puno novaca upozoravajui
versku zajedicu da se blii kraj sveta. Naredili su svojim
sledbenicima da se pokaju i predaju svoju imovinu crkvi da bi iskupili
grehe - novac im i tako vie nee biti potreban. Tri ili etiri dana pre
isceniranog smaka sveta neke od glavnih crkava koje su uestvovale

u prevari zakljuale su svoja vrata i napustile zemlju.

U to vreme uestvovao sam u brojnim televizijskim emisijama u
toj zemlji i govorio o toj temi da je to ve postalo smeno. Mnogi ljudi
nisu eleli da se suoe s krajem sveta u treznom stanju pa su se opijali.
Neki su prodavali kue da bi dobili novac, da bi mogli da ga ponesu
sa sobom. Neki su podigli novac iz banke i odlazili prostitutkama
elei da to vie uivaju pre smrti. Oigledno je da je izopaenost
religijskih voa prouzrokovala neopisiv haos za one koji su trebali da
vode i prosvetljavaju.
3. ta je Ljubav?
Svi elimo da budemo voljeni bezuslovnom, venom ljubavlju - ljubavlju
koja gleda s one^ strane lepote, inteligencije ili bilo koje druge
povrne odlike. elimo da budemo voljeni jednostavno zato to postojimo.
Istovremeno, svi imamo prirodno, uroeno nastojanje da delimo
ljubav s drugima. Ta zaokupljenost ljubavlju se pojavljuje jer
smo vena bia puna ljubavi ije su due ispunjene znanjem i blaenstvom.
lako smo u fizikom telu privremeno prekriveni materijalnom
energijom, naa izvorna priroda je boanska i zato uvek tragamo za
blaenom ljubavlju duhovnog kraljevstva gde nas eka pravo ispunjenje.
No izgleda da neto uvek krene naopako. Uprkos neprestanoj potrazi,
obino doivljavamo razoaranje, otkrivajui da je nae iskustvo
ljubavi prolazno. Iako smo moda pokuavali da ostvarimo razne
odnose i pri tome doivljavali neuspeh, i dalje verujemo da negde postoji
prava osoba. Iz nekog tajanstvenog razloga, ini nam se da nikada
nismo na pravome mestu u pravo vreme.
Svetu nedostaje ljubav
Danas se bezbroj ljudi u svetu nikada nije osealo istinski voljenima.
Nemaju nikakvu predstavu o tome ta je to ljubav, uprkos tome
to duboko eznu za njom. Ustvari, u svakodnevnim odnosima pojam
"ljubav" dobio je neko neodreeno znaenje, pa moe ak da znai i
neto sasvim suprotno, kao to su kontrola ili potreba.
Na primer, pojam ljubavi se esto svodi na puku telesnu razmenu
ili na proces kojim pokuavamo da dobijemo ljubav od nekoga - ako
je potrebno i silom. To nije ljubav.
Problem nastaje zato to traimo odgovore na pogrenim mestima. Zaboravili smo duhovnu dimenziju ivota. Drutvu bez duhovnog
jezgra nedostaje "kosmiki lepak" koje bi omoguio da sve funkcionie
kako treba. Ljubav je taj kosmiki lepak koji nas dri na okupu dok
uimo da upoznajemo i uspostavljamo odnose jedni s drugima i, konano,
sa Vrhovnom Boanskom Osobom.
Savremeno drutvo je to izgleda zaboravilo. Ali duboko u sebi, iako
nas doivljaj ljubavi esto zaobilazi, znamo da je ljubav nae uroeno
pravo. To je kao kad bi neko ispred nas drao neto prekrasno,
ali izvan naeg dosega. elimo to, znamo da je dostupno, ali nismo

u stanju da ga dohvatimo. Zato ga zamenjujemo neim drugim, nadajui

se da emo nai sreu u bogatstvu, ugledu i moi. Pogledajmo
dublje kako to funkcionie tako to emo da prouimo ta ljubav nije.
Sutina ljubavi nije u dobijanju
Pravu ljubav ne zanima lini dobitak, ve kvalitet razmene. Kad mislimo
samo na sebe, pokuavajui da uredimo stvari kako bismo
dobili ono to elimo, ne izraavamo ljubav. Bezuslovna ljubav nikada
se ne temelji na pokuaju dobijanja. Naprotiv, to je iskustvo davanja
i radosna delatnost u kojoj svaki uesnik tei da bude velikoduniji od
drugoga.
Ova poenta je naroito vana za drutvo u kojem se ljubav esto
izjednauje sa seksom. Seks omoguuje jedan od najveih uitaka
koji moemo da iskusimo ovde, i mi pokuavamo da uivamo u njemu
to je ee mogue. Gotovo svi vei pokuaji uticaja na nau svesnost
temelje se na tome da nas seksualno privuku. Naalost, taj
pokuaj porobljavanja ljudske civilizacije i previe dobro uspeva. Kao
to smo ve videli, danas bezbroj reklama pokuava da pobudi seksualnu
elju javnosti kako bi se poveala prodaja. Kao posledica toga,
ljudi su usmereni na spoljanje stvari i ne pridaju nikakvu vanost
meusobnom upoznavanju. Ustvari, budui da ne mogu da nadiu
"telesnu igru", njihova svesnost ostaje zarobljena i podreena
telesnim strastima.
No ljubav nema nikakve veze s koliinom seksualnog zadovoljstva
koje moemo da dobijemo od druge osobe. Ljubav nije seks. Ljudi
esto kau: "Hajde da vodimo ljubav", a ustvari misle: "Imajmo seks."
Kad verujemo da je seks ljubav, tada ak i incest postaje prihvatljiv
jer otac koji voli svoju erku oseae e se slobodnim da joj prie
seksualno. Svuda u svetu incest je u porastu, a ranije smo spomenuli
kako brojne rtve incesta nose strane rane, ponekad ceo ivot.
Ljubav nema nikakve veze sa izrabljivanjem. Ona nije trgovina niti
sistem obraunavanja koji zahteva da jedna osoba namiri raun
druge osobe. Umesto toga, ljubav izraava istinsku brigu za dobrobit
drugoga. To je teko da razumemo u naem "daj mi" drutvu, koje
smatra da ljudi iza svojih delovanja uvek imaju skrivene motive.
esto se odluujemo za sigurne odnose koji funkcioniu kao trgovina:
"Ti zadovolji mene, a ja u da zadovoljim tebe." Naalost, im se
u naem ugovoru pojavi uznemirenje, spremni smo da potraimo
drugu vezu. Ustvari, prava ljubav nema nita s onim to neko drugi
govori ili radi. Ona se temelji na nama - ne na drugoj osobi - ona je
izraz onoga to jesmo, to imamo i to moemo da damo.
Kad volimo nekoga, elimo neto da uinimo za tu osobu. Ako
nam je zaista stalo do naeg mua, ene, deteta ili prijatelja, biemo
sreni zbog svake prilike koja nam se pruila da ih sluimo. A kad jednom
sluimo, postaemo sreniji jer smo imali mogunost da pomognemo.
Kad god se pojavi neka potekoa, izgaramo od elje da napravimo
neto za one koje volimo kako bismo pokazali panju i odanost,

ne oekujui nita zauzvrat.

Ljubav nije oseaj
Veina nas smatra da je ljubav oseaj koji se smanjuje ili raste
zavisno od okolnosti. Meutim, istinska ljubav nije povezana s onim
to oseamo i nije vezana za neki spoljanji uticaj. Prava ljubav je boanska
i ne moe da postoji odvojeno od izvora, a to je Bog.
Ljubav nije neto to moemo da otvorimo ili zatvorimo poput
slavine. U naem drutvu to esto ne razumemo. Mukarac i ena
mogu da daju brane zavete, a zatim da se predomisle nakon nekoliko
meseci ili godina. S takvim stanjem svesnosti, stalno smo u potrazi
za neim izvan sebe samih umesto da se okrenomo vrelu ljubavi
u sebi. Iako moemo biti povremeno uznemireni neijim delima,
prava ljubav ostaje vrsta jer se temelji na neemu mnogo dubljem
od oseaja. Kad je ljubav oseajna, svako uznemirenje moe iznenada
da pretvori predmet nae ljubavi u neprijatelja.
Mnogi ljudi imaju potekoe prilikom uspostavljanja smislenih
odnosa s drugima. Kad jednom proe slepa zaljubljenost, razoarano
otkrivaju da je njihova veza bila reaktivna, a ne proaktivna.
Proaktivna je osoba usredsreena na naela i filozofski je nastrojena,
dok je reaktivna osoba zaokupljena egocentrinim stvarima kao to
su jedenje, spavanje, branjenje i razmnoavanje. Reaktivni ljudi sve
gledaju sa gledita linog uivanja. Ljubav je za njih oseaj koji poveava
njihov oseaj blagostanja tako da se, kad god ne dobiju ono
to ele, povlae.
S druge strane, kad istinski volimo, uopte ne brinemo za sebe.
Ljubav je glagol: saoseamo, potujemo, delimo, pomaemo i dajemo.
Ne pokuavamo da se oseamo dobro ili da kontroliemo okolinu
kako bismo poveali lino zadovoljstvo.
Ljubav nije uvek prijatna
Budui da ljubav nije odreena prijatnim oseajima, patnja moe
da bude sastavni deo ljubavi. Iako bi mnogi od nas radije iskusili
sreu i uklonili patnju iz naih veza, taj se stav temelji na elji za
zadovoljavanjem ula. Istinska ljubav zaista moe da nam donese
puno sree, a opet moe da bude i uzrok velike patnje.
Ako barem malo prouimo svoj ivot, moemo da primetimo da
najvea patnja proizlazi iz veza sa onima koje volimo. Moda smo
pokuavali da dajemo, ali nismo bili dovoljno cenjeni, moda smo
hteli da ostvarimo vezu ispunjenu ljubavlju, ali nekako nismo mogli.
Ko ne moe da se seti duboke povreenosti kad je bio izneveren,
razoaran, zanemaren i naputen? Istovremeno, naa najvea srea
takoe dolazi iz odnosa s drugima. Paradoks je da nas ljubav, najisceljujua
mo koja postoji, takoe uini toliko ranjivim da patimo.
U ljubavnom odnosu svaka potekoa u ivotu postaje izazov da
slavimo i sluimo Gospoda. Kad nam je stalo do nekoga, teka su vremena

prekrasna jer upuuju na potrebu za veom komunikacijom.

Zbog toga to na partner nije primio nae rei i dela u duhu ljubavi,
vidimo potrebu za ljubavlju. To nam prua divnu priliku da sluimo i
delujemo za dobrobit druge osobe.
Kad smo u ulozi kontrolora, oseamo se dobro zbog svega, ali im
stvari prestanu da se odvijaju po planu, ne elimo da se prilagodimo
naem partneru. Kad god osetimo sumnju u odnosu, okreemo lea.
Ta se sumnja javlja jer nam nedostaje vera ili zato to oseamo nesigurnost.
Svoje strahove i fobije esto preslikavamo na partnera i
okolinu kako bismo izbegli injenicu da je problem u naoj svesnosti.
Tada, ak i ako nam neko da kompliment, moemo sumnjiavo da
mislimo: "ta misli time da kae?" Neki ljudi se okruuju negativnou
bez obzira ta se dogaalo.
Na cilj kao duhovnih ratnika jeste da postanemo toliko puni ljubavi
da nita ne moe da nas uznemiri. U tom stanju negativnost
nee moi nikako da utie na nas. Umesto toga, biemo zahvalni za
negativne primedbe isto kao i za pohvale, a moda emo i grube rei
da shvatimo kao rei ljubavi. U poetku taj nain moe da izgleda
naivno. Ali zapravo, takvo ponaanje odraava vrstu veru u Boga i
elju da delimo ljubav i veru s drugima. Svi imamo sposobnost da se
usmerimo na ljubav tako da nam sve u naoj okolini samo pomae da
jo vie volimo. To je raspoloenje pravog duhovnog ratnika.
Ljubomora i zavist nisu ljubav
Meutim, ak i u duhovnim krugovima ljudi esto ne razumeju
kako da vole jedni druge. Uprkos posveenosti duhovnom nainu ivota,
pojedinci mogu da osete zavist i ljubomoru. Na primer, ako neko
duhovno napreduje, drugi koji su zarobljeni u materijalnoj svesnosti
mogu da budu u nemogunosti da osete sreu zbog te osobe.
Umesto toga, postaju ljubomorni i podli.
Ljudi koji oboavaju slavu, novac i materijalnu udobnost vezani su
za prolazne vidove ivota. Na kraju su osueni na nesreu jer sve to
je privremeno propada. Osueni su na gubitak i razoaranje. Potraga
za sebinim zadovoljstvima glavno je obeleje zapadne kulture. U
procesu uspona prema vrhu, uslovljeni smo da mislimo: "Ja pobeujem
jedino ako ti gubi." Da bismo napredovali, elimo tuu nesreu.
ak moemo i zlonamerno da ometamo potencijalnog suparnika,
verujui da je to nain da postanemo uspeni.
Kako god, trebalo bi da imamo na umu da smo, kad god oseamo
tugu, uznemirenost ili zavist zbog neijeg uspeha, onemogueni za
blagoslove duhovnoga ivota. U takvim okolnostima moramo da radimo
na sebi kako bismo se oslobodili sebinih motiva i na kraju dostigli
stupanj na kojem emo biti sreni i oduevljeni zbog tuih uspeha.
Tui uspeh nas uvek ojaava, a ne slabi.
Ljubav je jaa od sumnje

Ljubav mora da bude izvan svake sumnje koju moemo da imamo

zbog vrednosti duhovnoga ivota. Neprestane sumnje uvek su tetne
za duhovni napredak, inei nas podlonim materijalistikim obmanama
i slabei nau povezanst s duhovnim vodstvom i zatitom. To ne
znai da bismo trebali da budemo zaslepljeni sledbenici koji prihvataju
duhovna uenja bez pitanja. Sumnje se prirodno pojavljuju dok
napredujemo na duhovnome putu. Ali da bismo izbegli opasnosti koje
su sastavni deo dugotrajnih sumnji, trebalo bi da postavimo pitanje
odmah nakon to se pojavi. Iskreno raspitivanje moe da umiri sumnje,
a da ne ostavi prostora negativnim uticajima koji bi nas naveli na
pogrean put.
Duhovni ivot zahteva veliku snagu, snanu veru i vrsto uverenje.
Nereene sumnje ine da se telo i um vrate u prethodno stanje,
ponaajui se poput ovisnika o drogi koji se vraaju svom poznatom
utoitu u drogi kad god ivot postane teak. Ako su nam vera i snaga
nestale, prirodno pribegavamo starim mehanizmima ovladavanja
potekoa kako bismo nali neku utehu.
Naravno, veina nas su zavisnici. Jako smo ovisni o ulima i svojoj
nioj prirodi, koji su nam stalni pratici ve dugo vremena. Dok se
duhovno razvijamo, mormo da pazimo da ne postanemo previe neuravnoteeni
jer bismo mogli da se vratimo starim obrascima. Zbog
toga moramo da razreimo svoje sumnje to pre i to iskrenije.
Izvor ljubavi
Sada kad smo videli ta ljubav nije, pogledajmo bolje ta ljubav
jeste i odakle dolazi. Poreklo ljubavi moe se nai jedino na mestu
koje je daleko iznad ovog materijalnog sveta. Zapravo, duboka ljubav
ne moe da postoji nezavisno od Vrhovnog Gospodina jer je On izvor
i riznica svega. Oni koji tvrde da ljubav nije povezana s Boanskom
Osobom mogu da misle da imaju vredne dijamante, ali zapravo poseduju
samo mnotvo slomljenih staklia. Zbog toga to im nedostaje
neophodna duhovna povezanost, u stvarnosti nemaju nita. Pravi
svetenici, s druge strane, automatski su puni ljubavi jer su kanali za
Boiju energiju. Dok zrae boansku ljubav, prirodno je dele i pomau
drugima da se sa njom poveu.
Naa enja za venom ljubavlju znak je da se nalazimo izvan
svog prirodnog poloaja. Privremeno zemaljsko stanje ne ispunjava
nas jer fizika tela i materijalne interakcije uvek imaju kraj. elimo da
budemo veno voljeni jer smo neunitiva, duhovna bia kod kojih je
ljubav izraz due.
Konano, sve vee duhovne tradicije potvruju da smo bia puna
ljubavi kojima nije mesto u materijalnom svetu. Poduavaju nas da
imamo priliku da iskusimo mnogo vie ljubavi nego to obino doivljavamo
u svakodnevnom ivotu. Kako postajemo sve ispunjeniji
ljubavlju i inimo napore da sluimo druge, postupno ulazimo u
podruje boanske ljubavi. Kad tu istinsku ljubav dajemo drugima,
dobijamo mnogo vie zauzvrat. Kad jednom razvijemo duboku duhovnu

povezanost, poinjemo da doivljavamo vea zadovoljstva kojima

smo se pre nadali, ali ih nismo nali u materijalnom ivotu. Otkrivamo
ljubav koja je beskrajna, neograniena vremenom i okolnostima i koja
je potpuno ispunjavajua.
Bezuslovna ljubav je duhovna
Bezuslovna ljubav, dakle, nadilazi materijalni svet. Ona postoji u
podruju koje transcendira um i telo i koje je povezano s prirodom
dua. Njen prirodni nain izraavanja osloboen je telesnih ogranienja
kao to su roenje, bolest, starost i smrt. Da bismo iskusili
takvu ljubav, moramo da odbacimo vlastite elje za ulnim uivanjem
i da odustanemo od nastojanja da izmamljujemo unapred odreen
odgovor.
Bezuslovna ljubav mora da bude upravo to: bez uslova, nemotivisana
i neprekidna. Takva ljubav je izvan svakog napora da se postane
dobar, poten i moralan. Mnogi "dobri" ljudi rade dobre stvari
samo da bi dobili priznanje i pohvalu. Nasuprot tome, delatnost
utemeljena na bezuslovnoj ljubavi jeste ona kojoj smo verni ak i ako
nas drugi okrivljuju zbog nje. Na primer, majka moe da zna da
njeno dete ne eli da prestane da se igra da bi rualo. Ali ga ipak, nezastraena
njegovom ljutnjom, poziva ga u kuu jer zna da mu je
hrana potrebna.
Elementi koji ine fiziki svet deo su Boanskih odvojenih, spoljanjih
energija i nisu direktno povezani s dubljim aspketima Boanskog.
ista, nemotivisana ljubav, s druge strane, transcendentalna je
prema svemu materijalnom i konano moe da nas povee s
Gospodovim monim unutranjim energijama.
Na sanskritu govorimo o sat-it-ananda-vigrahi, to znai da je
dua veno uronjena u ljubavni zanos, i proeta potpunim znanjem i
blaenstvom. Duboka ljubav ne moe da postoji bez znanja i razumevanja.
U odsutnosti tih odlika, ljubav postaje apstraktna i uoptena.
Ne moemo duboko da volimo nekoga koga ne poznajemo, ak i ako
imamo uglavnom "lep" oseaj prema toj osobi. Najvie to moemo
da izrazimo jeste oseaj neodreenog divljenja.
to vie znamo o onima koje volimo, to vie naa ljubav moe da
bude duboka i stvarna. Prava ljubav se temelji na znanju o odreenim
svojstvima i odlikama. Kada dobro poznajemo onoga koga volimo,
razvijamo vrlo duboko potovanje prema toj osobi i znamo kako da je
najefikasnije sluimo. S druge strane, ako ne znamo dovoljno o
nekome, nae nepoznavanje moe da proizvede potekoe jer nam
nedostaje pravilno razumevanje za razvijanje delotvorne komunikacije
i delovanja. Isto tako ne moemo da volimo Boga bez velikog
razumevanja onoga to Bog jeste, to Bog ini i to Bog eli od nas.
Sastanak mudraca
Pored svih holivudskih prikaza sentimentalnih ljubavi koji preovladavaju

u naem mehanikom drutvu, mnogi od nas imaju potekoe

u razumevanju pravoga znaenja duhovne ljubavi. Imamo malo priliku
da nadiem telesne odnose ili da gledam na druge kao na neto
drugo, a ne kao na produetke nas samih. Ti pristupi ljubavi toliko su
proireni da utiu ak i na na stav prema Bogu. Imamo sklonost da
mislimo na Boga kao na nekoga ko nam ispunjava elje i zato nam
nije stalo da Ga sluimo nesebino, nemotivisano i bezuslovno.
rimad Bagavatam, drevni i krajnje sveti vedski spis, opisuje zasedanje
jogija i velikih mistika razliitih kola koji su se u stara vremena
okupili u indijskoj umi poznatoj kao Naimiaranja. Sastali su
se kako bi postavili pitanje: "Koja je najvia ljudska delatnost?" Ti
jogiji su arko eleli da otkriju najprimereniji proces dostizanja najvieg
nivoa duhovnoga razvoja. Bili su spremni da ostanu zajedno i
da razmiljaju o tom pitanju godinama ako je potrebno sve dok ne
dou do nekog zadovoljavajueg zakljuka. Uprkos injenici da su
doli iz razliitih tradicija, svi su delili zajedniki cilj, to jest, eleli su
da iskuse najvee duhovne istine.
Usred sastanka pojavio se vrlo neobian Gospodov bakta po
imenu Suta Gosvami. Toliko je bio zaboravio na materijalni svet da
nije nosio odeu i bio je toliko duboko zaokupljen mislima o Bogu da
su ljudi mislili da je lud. Uprkos njegovom izgledu, okupljeni mudraci
su shvatili da je ta osoba neobino uzvieno duhovno bie.
Tragaoci sa skupa bili su iskreni. Na svakom duhovnom skupu
iskrenost govornika i onih koji sluaju je vrlo vana. Ta neobina
osoba bila je potpuno nesebina i nemotivisana. Nije doao na skup
da bi nekog zadivio, niti zbog nekog odreenog protokola.
Jednostavno je lutao okolinom, gde je naao jogije odlune da spoznaju
istinu i spremne da izvedu bilo koji obred, vebu ili prouavanje
koje bi im moglo pomoi u otkrivanju istine.
Ono to je napokon proizalo iz sastanka bilo je razumevanje da
duhovnost nikada nije stvar jedne vere ili dogme protiv druge.
Lutajui mudrac se nije zadravao na takvim privremenim shvatanjima
niti je isticao da je neko uenje bolje od drugoga. Umesto toga,
govorio je o vanosti znanja o Bogu, sluenju Boga i ljubavi prema
Bogu, koji su izvan bilo ega spoljanjeg, objanjavajui da ljubav i
sluenje ine prave temelje samospoznaje. Kada volimo Boga
bezuslovno, tada ne molimo za oslobaenje od teskobe, patnje ili
uznemirenja. Takve molitve nisu pokazatalji velike devocije. Umesto
toga, moramo da nauimo kako da dajemo ljubav nemotivisano i
neprestano sluei.
V

Ljubav je nemotivisano sluenje

Ljubav je mnogo vie od sladunjavih rei; ona postaje istinska
jedino kroz nae ponaanje. Ljubav izraavamo kroz ono to inimo.
Ako neko izjavljuje drugome ljubav, ali nije zadovoljan to slui tu
osobu, ta ljubav nije duboka. Ona je teoretska i nije istinska. Ako ne

pokazujemo ljubav kroz dinamiko delovanje, neto nije u redu. to

je ljubav dublja, moi emo vie da je izrazimo nesebinim sluenjem
predmeta nae ljubavi.
To razumevanje ljubavi kao sluenja osnova je svih velikih svetskih
religija. Iako se te religije, povrno gledano, razlikuju u mnogim
pogledima, ujedinjuju se oko jedne sredinje take: prava religija
znai sluiti Boga. Kako god da se nazivamo - hrianinom, jevrejom,
muslimanom, budistom ili hindusom - to nema neki poseban znaaj
niti ga imaju obredi koje izvodimo. Iza svih spoljanjih delatnosti stoji
injenica da je svaki religijski put nastao kako bi nam omoguio
odreene naine da volimo i sluimo Boga.
Iako ljubav transcendira gledanje, sluanje i oseanje, svi ti elementi
mogu da se ukljue u nesebino sluenje. Kada je naa ljubav
bezuslovna, ne traimo neko odreeno iskustvo za vlastitu dobrobit,
kao to bismo traili ako bismo se upustili u koristoljubive delatnosti
zadovoljavanja svojih ula. Sebine delatnosti nam ne doputaju da
razvijemo dublju povezanost s Bogom, ve se temelje na "ja", "moje
potrebe", "moje elje", "moje telo". Nisu istinski usmerene na drugoga
ili na sluenje voljene osobe.
to vie dajemo i delimo ono to imamo, to vie stavljamo Boga
na prvo mesto, prihvatajui potekoe kako bismo Njega sluili. Ako
imamo malo, dajemo komad hleba ili au vode. Imamo li samo
bananu, onda emo to da ponudimo. Ako imamo bilo ta za jelo,
onda bi i druga osoba trebala imati mogunost da jede.
Kad nekog volimo, elimo da brinemo o njemu; jako elimo da
izrazimoono to iznutra oseamo inei neto za predmet nae
ljubavi. ovek koji voli svoju enu i decu nee im samo govoriti o
tome; on e provoditi vreme s njima i vodi e brigu o njihovim potrebama.
ena moe da tvrdi da voli mua i dete, ali ako ne hrani dete
i ne pomae muu, onda s pravom moemo da sumnjamo u njenu
iskrenost.
Ponekad moemo da izgovaramo ljubavne rei iako oseamo suprotno
kako bismo dobili priznanje ili potvrdu da smo sami voljeni.
Takvo ponaanje ne odraava ni ljubav ni sluenje. Ne bismo trebali
da govorimo neiskreno samo da bismo bili nagraeni. Ako je naa
ljubav istinska, preputamo se slobodno i iskreno voljenoj osobi bez
pitanja: "ta tu ima za mene?"Kada bi se ljubav sastojala od oekivanja
odreenog odgovora, ta bi se dogodilo kad ne bismo dobili
onaj koji elimo? Kada ljubav izjednaavamo sa zadovoljavanjem
ula, izlaemo se opasnosti da postanemo ljuti, mrzovoljni ili razoarani
kad god nismo zadovoljni. Ipak, veina nas uz ljubav postavlja
uslove jer nam je najvie stalo do line udobnosti. Ali bezuslovna
ljubav nadilazi lino zadovoljstvo pojedinca, pa ak i do tog stepena
da se osoba izlae velikim neugodnostima u korist voljene osobe.
Sluenje je prirodno. Uvek sluimo nekoga ili neto, a oni koji se
meusobno vole razumljivo ele da izraze ljubav kroz sluenje. Zbog
toga imamo zlatno pravilo: "ini drugima ono to bi hteo da drugi tebi
ine." Kad vidimo sebe kao sluge voljene osobe, spontano nastojimo

da zadovoljimo tu osobu izraavajui na taj nain svoju ljubav. Ravnoduni

smo prema pohvali ili pokudi. Ali naalost, iako moda pokuavamo
da sluimo ekstatino, naa je pobuda esto neista;
elimo da nas prepoznaju i cene. Moramo da nauimo da sluimo sa
veseljem ak i u odsutnosti bilo kakvog uzvraanja ili priznanja.
Trebali bismo uvek da imamo na umu da je nain na koji se
ophodimo prema drugima zapravo nain na koji se odnosimo prema
sebi jer nam se sve pre ili kasnije vraa. Zbog ega neki ljudi uvek
dobijaju toliko puno pomoi i brige? Zato to je daju zbog toga im se
i vraa na isti nain. Zato niko ne veruje onima koji ne veruju drugima?
Zato to im se ta energija nepoverenja vraa. Moramo da budemo
paljivi u onome to inimo i kako mislimo jer nae misli i dela
odailju sile koje nam donose povratne rezultate.
Moemo da napravimo eksperiment tako to emo da uradimo
anonimnu uslugu za nekoga do koga nam je zaista stalo. Po pravilu,
kad poklanjamo nekome neto, aljemo i kartu kojom identifikujemo
sebe kao darodavca i dajemo do znanja da oekujemo priznanje za
nau dareljivost. Oigledno, to nije nesebino, bezuslovno ponaanje
jer se temelji na slavljenju sebe. Test nesebinog i nemotivisanog
sluenja moemo proi kad pomognemo nekome a da ne oekujemo
pohvalu, sreni jednostavno zato to znamo da smo pravilno postupili.
Postati transcendentalan
Kada iskreno sluimo drugu osobu bezuslovnom ljubavlju, predajemo
se Boijoj volji. Line interese stavljamo na stranu i inimo ono
to je potrebno, bez obzira na cenu. Zbog svoje ljubavi, ne reagujemo
ak i ako je neko kritiki raspoloen ili ljut. Jednostavno pokuavamo
da pronaemo taktiniji nain sluenja. Nastavljamo da budemo
ponizni, to znai da brinemo za druge i da inimo jo vie za njih
nego to bismo inili za sebe jer ih volimo vie nego to volimo sebe.
To je istinska bezuslovna ljubav.
Takvo dosledno ponaanje znai da postajemo transcendentalni
umesto da ostajemo samo sentimentalni. Sentimentalni smo onda
kada smo vezani za to da se oseamo dobro, da zadrimo mir po svaku
cenu ili kad podnosimo nedela drugih kako bismo izbegli njihovo
nezadovoljstvo. Takav oblik ulnog uivanja je smetnja duhovnom
ivotu. Kao to smo videli, prava ljubav se ne temelji na elji da se
dobro oseamo, mentalno, psihiki ili fiziki. Sredite takvog povrnog
pristupa jeste sebinost jer samo koristimo odnos, ak i s Bogom,
kako bismo dobili ono to elimo.
Postajemo transcendentalni kad se uzdignemo iznad materijalnog
delovanja i iznad nivoa svakodnevne osrednjosti. Uzdiemo se usmeravajui
se na cilj, tako to ustrajavamo u duhovnoj praksi i prolazimo
svakodnevne testove. Ne smemo da dopustimo preprekama, kao
to su naa ula ili ula drugih ljudi, da nam stoje na putu.
Ljubav ne znai da uvek imamo i odravamo kontakt s drugom
osobom ili da smo blagi i ljubazni. Ponekad moramo da odemo ili da

izreknemo otre rei. Ali takvo delovanje je neno prema srcu jer je
nesebina pobuda. Ako smo spremni za pravu ljubav, ne prestajemo
da volimo druge ak i ako odluimo da budemo estoki ili prestanemo
da se druimo s njima. Uprkos nastupu, prioritet uvek treba da nam
bude njihovo najvie dobro.
Kao duhovni ratnici, trebali bismo uvek da nastojimo da podignemo nivo energije oko sebe. Kada uzdiemo svoju okolinu, brzo napredujemo
jer zraimo boanstvenost i ljubav gde god idemo. Prema
zakonu karme, kako delujemo na druge takve i povratne reakcije
moemo da oekujemo. Zato, to vie ljubavi dajemo, vie emo i da
je iskusimo.
To nas dovodi do teme osposobljenosti. Iako moemo da elimo
da pomognemo drugima, moemo da verujemo da nemamo dovoljno
ljubavi da je damo. U takvim situacijama, Gospod koji prebiva u
naim srcima moe da se odazove na na poziv, osposobljavajui nas
za sluenje iznad naih uobiajenih sposobnosti. Zaista, visoko duhovni
ljudi se ne oslanjaju iskljuivo na linu inteligenciju ili na svoje
uobiajeno razumevanje. Njihova duboka, ista predanost donosi
neogranienu ljubav, znanje i spoznaje iznad njihovih linih granica.
Zbog toga se, kada postanemo spremni za Boiju pomo, dogaaju
uda.
Svakodnevni ivot je uionica

Mudraci i jogiji na skupu opisanom u rimad Bagavatamu razumeli

su, milou ute Gosvamija, da se ljubav temelji na nemotivisanom
sluenju Boga. Shvatili su da prava duhovnost znai da postanemo
svaiji sluga. Isto vai i za nas. U svakodnevnom ivotu nai meusobni
odnosi su veba za boanske odnose koje emo jednom da
iskusimo. Kakvoa naih uzajamnih delovanja pokazuje koliko se
dobro pripremamo za druenje sa Svevinjim Gospodom. Zato je toliko
vano druenje s drugima koji su ozbiljni u duhovnom ivotu.
Kroz ta iskustva uimo da volimo i da sluimo Svevinjega.
Najvii nivo duhovnog sveta jeste podruje vene duhovne romantike
i nesebine ljubavne razmene. Da bismo uli u carstvo iste ljubavi,
moramo da ponemo ovde i sada u materijalnom svetu kako
bismo postali iste, nemotivsane sluge. Svaka sebina pobuda nas
diskvalifikuje, jer da bismo doiveli boansku ljubav, moramo da oseamo
radost prilikom odricanja od sopstvenih elja zbog zadovoljstva
voljene osobe. U tom procesu ne gubimo sopstveni identitet. Naprotiv,
na pravi identitet se poveava dok sluimo, a svako izraavanje
nesebinosti poveava nau sposobnost doivljavanja sve vee dimenzije
ljubavi. Kad nas iskrena ljubav podstie da delujemo nesebino,
dostupno nam je jo vie ljubavi.
Pitanja i odgovori
Pitanje: Spomenuli ste da su sve svetske religije po svojoj sutini

iste. Znai li to da razlike uote nisu bitne?

Odgovor: Naravno da postoje znaajne razlike, zavisno od toga
koliko je neki sistem razvijen. U svakom sluaju, sektatvo je vrlo
opasno. Sektaki nastrojeni ljudi govore da Bog daje Svoju ljubav
kroz njihovu odreenu grupu. Zar smo vredni Boije ljubavi samo ako
smo lan hrianske crkve, ako smo sufi, baha'i, hindu ili pripadnik
nekog drugog religijskog sistema. Postoje mnogi svetenici, uitelji i
laici koji bi potvrdno odgovorili, verujui da je njihovo uenje jedino
valjano. To znai da veruju da je Boija ljubav toliko ograniena da
On moe da je izrazi samo na jedan nain. Ipak, ne moemo da
sluimo Boga na nepotpun, sektaki nain.
Sledeom analogijom moe da se objasni razlog postojanja toliko
mnogo razliitih religija. Kao roditelji koji pokuavaju da pomognu
svojoj deci, moemo da im damo uputstva na odreen nain. Ako ne
razumeju ili ako pravilno ne primenjuju na savet, moemo ponovno
da im damo uputstva, ali na malo drugaiji nain jer nam je stalo do
njih i elimo njihov uspeh. Bog deluje na slian nain. Daje nam ista
uputstva na razliite naine kako bi nam omoguio da nauimo da
inimo prave stvari.
Ako mi, ljudska bia, moemo da imamo mnogo sinova i keri,
zato bi onda Bog, vrhovni otac, imao samo jednoga sina? To nema
smisla. Osim Isusa, nisu li Muhamed i Buda - kao i mnogi drugi - takoe
Boija deca? Ustvari, nismo li svi Boiji sinovi i keri? Razlika je
jedino u tome to smo mi sinovi i keri koji su skrenuli s puta, dok
Isus i drugi Boiji sinovi i keri nikada nisu zastranili.
Svi verodostojni duhovni izaslanici propovedaju Boiju poruku u
skladu sa svojim ovlaenjem, to znai da svaki od njih treba da
ispuni i poseban zadatak. Oni pomau u pripremanju dua za slube
u razliitim podrujima Boijeg kraljevstva. Kada bi sektatvo bilo tako
bitno, milioni dua bi se prepirale i svaale kada bi jednom dole u
Boije prebivalite, govorei: "ekaj malo! Gde je mesto za adventiste?
Nemam vremena ni za koga drugog!" Ili: "Gde su sunitski muslimani?
Oni su prava Boija deca." Svi bi bili svrstani u suprotne tabore,
spremni na borbu. U takvim okolnostima, kada bi iko imao priliku
da slavi i slui Gospoda?
Ako bi se Isus pojavio danas meu nama, najverovatnije bi bio
razapet bre nego pre. Sigurno bi morao da istera mnogo dilera novca
iz dananjih hramova irom sveta. Ubrzo bi hriani raznih struja
obrazovali savez kako bi uutkali tako uznemirujuu osobu. Kada bi
se prorok Muhamed danas vratio, plakao bi zbog nasilja u svetu, koje
jasno pokazuje duboko neznanje i nerazumevanje njegovog uenja.
Kada bi se bilo koji veliki rii ili svami vedske tradicije vratio da vidi
kako napredujemo, bio bi duboko obeshrabren.
Duhovni ivot nije stvar etikete koju emo da nalepimo sebi ili drugima,
naina na koji se molimo ili mesta gde obavljamo bogosluenje,
ve stvar iskrenosti. Na kraju krajeva, uopte nije bitno kakvim se
prevozom vozimo. Nekome moe da se svia evrlet, nekome micubii

ili ford, dok neko moe da se osea udobno jedino u jaguaru.

Izbor je na nama. Bitno je da doemo do odredita pomou verodostojne
verske organizacije.
Ako nam je problem da se sloimo sa neijom sveu zbog povrnih
razlika, tada nas, zapravo, svesnost i ne zanima. Ako nas svesnost
ne zanima, onda smo na poetnom nivou razvoja. Nae kolektivno
stanje svesti odluujui je inilac koji moe da menja svet. Cilj ivota
nikada nije bio povezan s nekom religijom, ve uvek sa nivoom duhovnog
napretka. Prava borba na naoj planeti se danas odvija izmeu
onih sa niskim, negativnim stanjem svesti i onih na viem nivou.
Pitanje: Govorite o materijalnom i duhovnom svetu. Koji je odnos
izmeu tih dvaju svetova?
Odgovor: Moemo mnogo da nauimo o duhovnom carstvu prouavajui
materijalni svet, koji je odraz pravog Boijeg kraljevstva, iako
je taj odraz iskrivljen. Veina nas je ovom ili onom prilikom iskusila
duhovno okrepljujue druenje s drugim ljudima. Budui da su ti susreti
bili tako divni, osoba sa kojom smo bili zaokupila nam je misli i
eznuli smo da ponovo budemo u drutvom te osobe. Ponekad su
naa dnevna sanjarenja bila toliko prekrasna da su nas nosila kroz
mnoga tmurna, dosadna ili bolna razdoblja ivota.
Na slian nain, kada se susreemo sa potekoama u materijalnom
ivotu, moemo da se podsetimo da je na izvorni prirodni
poloaj u duhovnom kraljevstvu - prebivalitu iste ljubavi i devocije.
Naa svest o radostima duhovne spoznaje moe da nam pomogne da
prebrodimo iskuenja i potekoe koje bismo sada trebali da iskusimo.
Svaki dan, svaka nedelja ili godina mogu da nam se uine beskrajnim kada se stvari ne odvijaju dobro. Ali sa gledita venosti, ovaj
ivot je samo mala pometnja, privremena takica na ekranu. Kada se
jednom vratimo u duhovno kraljevstvo, bezbrojne godine provedene
na niim nivoima postojanja izgledae nam kao treperavi trenuci
none more.
Zato ako patimo, doivljavajui potekoe mnogo vee nego to
moemo da podnesemo, moemo neprestano da se podseamo na
veni ivot i gotovo da se smejemo svojim nevoljama. Moemo da se
podseamo da emo na nekom nivou razvoja imati priliku da
postanemo isti, tako da e svi nai sadanji problemi da nestanu kao
to nestaju none more. To je kao da smo sada u duhovnom svetu,
ali smo malo zadremali. Celo iskustvo tog dremuckanja jeste ovo to
sada prolazimo u materijalnom svetu, koji nam se ini prepun beskrajnih
komplikacija, beda i izazova.
Svoje iskustvo moemo da promenimo ako se odreknemo relativnih
materijalnih stvari i materijalnog razumevanja i okrenemo prema
transcendentalnoj ljubavi, koju moemo da cenimo samo ako produbimo
znanje o dui. Kako uzdiemo svoju svesnosti i postajemo
transcendentalniji, nae e sadanje potekoe u materijalnom svetu
izbledeti do beznaajnosti.

Pitanje: U kojoj meri nai stavovi prema novcu imaju uticaj na nae
stavove prema ljubavi?
Odgovor: To je dobro pitanje jer u prilino povezano sa sadanjim
drutvom. Ljudi koji ne daju novac, verovatno nee davati ni na druge
naine. Finansije su samo jedan vid dubljeg problema. Oni koji odbijaju
da dele svoj novac sa drugima najverovatnije su sebini i u
drugim odnosima. U braku bi suprunici trebali da budu dareljivi
jedan prema drugome, smatrajui sve vlasnitvom Boga, a prema
tome i njihovog partnera.
Svi smo uli izreku "Novac je sladak". Ali zapravo, bez obzira na to
ta on simbolizuje, novac ima vrlo malo veze sa ljubavlju, iako moe
da bude izvor frustracije koja se mea sa neijim izrazom ljubavi.
Razvod se esto deava jer postoje novani problemi, a brige oko novca
mogu da dovedu napetost u porodici do take da ljudi bivaju onemogueni
da daju svoju viu ljubav. Mu i ena mogu da budu toliko
usredsreeni na zaloenu imovinu, na osiguranje ili na automobil da
potpuno zaborave na ljubav i sluenje. Komunikacija se prekida jer je
svaka osoba rastresena, mislei: "Jo dva dana; a onda moram da
platim kola".
Odnos nije dubog ako par funkcionie samo onda kada je sve
dobro. Pravi testovi nastaju onda kada nastanu potekoe, kada obe
strane imaju potrebu da prime ljubav i da budu voljene. Neki ljudi
doputaju problemima da ih rastave. Ali one koji se zaista vole problemi
e jo vie povezati jer e pokuati da budu jo nesebiniji, jer
e se jo vie odricati u korist druge osobe. ena se moe odrei nove
haljine kako bi mu dobio nove pantalone. Otac se moe odrei automobila
jer eli da njegovo dete ide u posebnu kolu. Takve rtve, koje
su izraz ljubavi, pomau unapreivanju snanog, bliskog odnosa.
4. ta je pouda?
Drevni spis Bagavad-gita predstavljen je u obliku dugog razgovora
izmeu Boga i ratnika Arune. Na Arunina pitanja o istinama
duhovnog postojanja, Bog mu nudi vane uvide u prirodu poude.
Aruna, Gospodov veliki uenik, buni se protiv odgovornosti da se
bori u vanoj bitci jer su mnogi od neprijatelja lanovi njegove porodice,
uitelji i prijatelji. Do poslednjeg trenutka Aruna odbija da se
bori. Paralisan od tuge i bola, moli Gospoda, koji igra ulogu vozaa
njegovih bojnih kola, da mu objasni ta da uini. U jednom stihu (Bg.
3.36.) Aruna pita: "ta nagoni oveka da ini grena dela i protiv
svoje volje, kao da je na to prisiljen?" Aruna eli da zna to nagoni
ljudska bia da deluju opako uprkos svojim dobrim namerama.
Zaista, zar se svi ne pitamo povremeno ta nas navodi da delujemo
suprotno naim najboljim namerama? Nismo li svi barem jednom
rekli: "Zato sam to uinio? Zato sam povredio tu osobu? Zato sam
planuo?" elimo da budem etini i moralni, elimo da ivimo primernim

ivotom, ne elimo vie da se drogiramo, da pijemo, da vreamo

svog suprunika, da budemo oviniste ili da zlostavljamo druge. Ali
uprkos tome to smo obeali sebi da vie nikada neemo da inimo
takve stvari, jo uvek nastavljamo sa istim, nepoeljnim obrascima
delovanja. Aruna eli da zna ta izaziva takvu suprotnost.
U sledeem stihu Bagavad-gite Gospod daje odgovor, objanjavajui
Aruni da je "jedino pouda" uzrok grenog ponaanja. Samim
roenjem u ovome svetu dolazimo u dodir sa poudom; ovaj svet je
mesto gde se naa vena ljubav prema Bogu jednostavno
preobraava u poudu zbog dodira s materijalnom energijom. Drugim
recima, naa uroena, prirodna ljubav prema Bogu postaje pouda
kao to se mleko usiri kad doe u dodir s limunovim sokom. Pouda
je zapravo sebina, pogreno usmerena ljubav koja je nae uroeno
pravo - Ljubav svojstvena celoj kreaciji. Budui da smo sastavni delii
Boga koji voli, u svom prirodnom stanju delimo tu ljubav. Budui da
ovde u materijalnom svetu nismo u svom prirodnom poloaju, egocentrina
energija poude navela nas je da zaboravimo svoje uroeno
pravo.
Patnja u materijalnom svetu
Patnja je nerazdvojivi aspekt roenja u materijalnom svetu. U
Boijem kraljevstvu problemi starosti, bolesti i smrti ne postoje. Kako
neravnotea ili nered mogu da postoje u Boijem kraljevstvu? Nae
patnje su posledice fizikog utelovjjenja, a ne nae duhovne prirode.
Zamislite da vam je neko rekao: "elim da te poaljem na jedno
zanimljivo mesto. Tamo se ljudi neprestano ubijaju, rase se bore jedna
protiv druge, plemena se bore jedna protiv drugih, a mukarci i
ene se nadmeu jedni s drugima. To je mesto gde je ponekad toliko
vrue da moe da dobije sunani udar i umre ili je toliko hladno da
od smrzavanja moe da umre. Mogu da te uznemire buba-vabe,
pacovi, zmije i pauci. Da bi se prehranila, jedna vrsta neprestano
prodire drugu." To je priroda naeg sadanjeg okruenja; jako je
paklena. Inteligentna osoba koja ima izbor ne bi elela da doe na
takvo uasno mesto.
Ponekad u svome dvoritu moemo da vidimo pticu kako se obruava
i hvata bubavabu za ruak. Zamislite samo kako biste se oseali
da ste vi ta buba. Jednog popodneva u Lagosu, u Nigeriji, sedeo sam
mirno na tremu kada mi je pogled pao na mrave i buba-vabu. Dok
sam promatrao, bubavaba je brzo pojela mrave, a nakon toga pojavio
se skakavac i pojeo buba-vabu. Onda je odjednom doletela ptica
i pojela skakavca. Ta mala drama se dogodila za svega nekoliko minuta
i dala mi jo veu spoznaju o tome kako jedna vrsta neprestano
izrabljuje drugu u sveoptoj borbi za opstanak.
Materijalni svemir nije na dom
Ovo zemaljsko kraljevstvo, prepuno patnje, ne moe da nam

donese sreu. Zbog toga nam Biblija govori da ne volimo ovaj svet
niti stvari ovoga sveta. Svi verodostojni proroci, ukljuujui Isusa,
Muhameda, Budu i mnoge druge velike uitelje, doneli su istu trostruku
poruku. Koristei razliitu terminologiju, ue nas da volimo
Boga svim srcem, da volimo blinje kao sebe same i da tragamo za
kraljevstvom Boijim, koje je na pravi dom.
Isus je rekao: "Oe na, koji jesi na nebesima." Govorei "Oe
na", Isus je razjasnio da je svako od nas povezan s duhovnim svetom
ba kao i on. Svi imamo zajedniko poreklo i dom. Ali sve dok
smo prekriveni poudom, zaboravljamo tu istinu i ivimo poput zloinaca
osuenih na dug boravak u zatvoru, reinkarnirajui se iznova i
iznova dok tragamo za mirom i sreom na potpuno pogrenim mestima.
Budui da smo u svom izvornom poloaju svi iste sluge Boga, ta
god drugo da postanemo privremeno je, deo neistoe koju sebi
nameemo ivot za ivotom. Kada se jednom poistovetimo s materijalnim
svetom, podloni smo njegovim problemima i grekama. Ako
se previe veemo za stvari ovog sveta, ne moemo da imamo
dovoljno ljubavi za Boga jer ne moemo da sluimo Boga i istovremeno
da robujemo materijalnim dobrima. Kada su nam umovi ispunjeni
poudnim mislima o materijalnom uivanju, malo je mesta za
ulazak duhovnosti u nau svest. Zbog toga su nam sveci hiljadama
godina govorili da pojednostavimo ivot jednostavnim ivljenjem i
dubokim razmiljanjem. Trebali bismo neprestano da proiujemo
svoju svest. Ako to ne inimo, nema mesta za vie spoznaje.
Odgovorni smo
Uvek imamo mogunost izbora izmeu Boga i lakomislenosti. Iako
za svoje ovisnike, manipulatorske ili sebine delatnosti moemo da
okrivljujemo spoljanje sile, ne moemo da pobegnemo od svoje prvobitne
odgovornosti. ak i u ekstremnim situacijama gde ljudi stvarno
postanu opsednuti, uju glasove ili padaju u trans dok se telo
neobuzdano pokree, takve prividne rtve demonskih energija odgovorne
su za svoje stanje. Iako mogu da objasne da je njihovo ponaanje
bilo izvan njihove kontrole, zaboravljaju da su se ranije odluili
za izbore koji su ih doveli u takvo stanje. Negativne sile su privuene
gde god postoji nia svesnost.
ak se opravdavamo i u manje dramatinim situacijama govorei
da "nas je neto obuzelo", da smo podloni demonskim uticajima ili
da nas je zaarala maja - drugo ime za iluziju. Ali uprkos prividu, uvek
smo odgovorni za svoja dela. Da li bismo na sudu pokuali da racionalno
opravdamo svoje ponaanje objanjavajui: "Sudija, nisam
kriv. avo me je na to prisilio"? Naravno da ne bismo. Sudija nikada
ne kae: "Sve je u redu. U zatvor u da poaljem avola umesto
tebe."
Zbog ega jedna osoba deluje nemoralno, a druga ne? Obe osobe
mogu da se suoe s istim iskuenjima, a ipak jedna podlegne, dok se
druga odupre ili jedna povremeno poputa, dok se druga redovno

preputa. Razlika se moe nai u stepenu predanosti duhovnom ivotu

svake osobe, koji poveava stepen otpornosti na negativne uticaje.
Ako se otvorimo prema Bogu, delujemo duhovno. Kad uzdignemo
svesnost, naa ljubav i duhovnost deluju kao blokada koja odbija negativnost.
Ali otvorimo li vrata grehu, tada postajemo opsednuti grenom
sveu. Greh nikada ne bismo trebali da smatramo veim od
pravednosti. Ako kaemo da nas je "avo" naterao da se ponaamo
loe, indirektno izriemo da je avo moniji od Boga. To nikada nije
istina, a opet nam se katkad ini zbog neistog stanja naeg uma.
Postupni put degradacije
Kako smo postali tako neisti? Gospod objanjava u Bagavad-giti
(Bg. 3.37): "To je samo pouda, Aruna, koja nastaje zbog dodira s
materijlnom gunom strasti i kasnije se preobraava u srdbu. Ona je
sveproimajui greni neprijatelj ovoga sveta." Budui da zbog poude
gubimo zdrav razum, esto se ponaamo na nain koji je ispod
nivoa nae izvorne prirode, a tada se naa pouda mea sa srdbom.
Pogledajmo kako to deluje.
Ako ne dajemo i ne primamo ljubav na prirodan nain koji je u
skladu s naim duhovnim priroenim pravom, naa ljubav postaje
pouda koja nas prisiljava da delujemo na naine koje u normalnim
okolnostima ne bismo prihvatili. Budui da se oseamo prisiljeni,
postajemo utueni, obeshrabreni i neispunjeni, a kao posledica toga,
postajemo ljuti. Duboko u sebi znamo da pouda nikada ne moe da
nas ispuni, ali postajemo ovisni. To je zaarani krug: to vie poputamo
poudi, to se vie navikavamo na nju, a njeni zahtevi postaju
sve vei.
Slino je i s uzimanjem droge. U poetku moemo da popustimo
iskuenju kako bismo videli ta e da se dogodi. Moda emo se ak
i prisilljavati da podnosimo takvu tetnu tvorevinu, ali kad se naviknemo,
poinjemo da uivamo u njoj. Na kraju shvatimo da nam je potrebno
vie droge kako bismo postigli isti stepen stimulacije kao pre.
Takva je i pouda. to joj vie podleemo, to vie preuzima konrolu,
sve dok konano vie ne delujemo greno zbog uitka, ve da bismo
izbegli bol.
Na primer, neko ko prvi put pui cigaretu moe da osea muninu,
a osobi koja prvi put proba alkohol esto se ne svia ukus. Seate li
se kad ste ih prvi put probali? Kad ste prvi put uzeli cigaretu, sigurno
ste se mrtili, izbacivali dim, kaljali, davili se ili gubili dah. Najverovatnije
je vae prvo pie imalo uasan ukus ili ste zbog njega oseali
muninu. U svakom sluaju, ako ste nastavili da puite ili da pijete,
poeo je da vam se svia ukus i propratne pojave. Brzo se naviknemo
na takve stvari jer su drutveno prihvatljive, ak i "kul", i zato to
doivljavamo stanje promenjene svesti zbog koje se oseamo
oputenije nego inae. Na kraju pouda preuzima vlast nad nama u
takvoj meri da postajemo vezani za taj doivljaj i ne moemo lako da
se odreknemo tih supstanci.

Ne shvatamo da nas je pouda dovela do zavisnosti koja e konano

da nam uniti zdravlje i blagostanje. Da bismo se oseali bolje
da bi smo bili prihvaeni u grupi, u poetku moemo samo da
pokuavamo da se uhvatimo u kotac sa ivotom ili da stvorimo
oseaj pripadanja uzimajui pie ili drogu kako bismo otupeli. Ali mo
poude toliko je velika da vremenom gubimo kontrolu, a naa zavisnost
preuzima stvar u svoje ruke. Zaista, pouda je unitila mnoge
ljude koji su mislili da "vladaju situacijom", inei da izgube posao,
politiki poloaj, porodicu, zdrav razum, pa ak i ivot.
Ljudi prirodno ele pristup viim nivoima svesti i intenzivnim doivljajima
koji nadilaze ono to je uobiajeno i svetovno. U sadanjem
drutvu, gde je istinska ljubav prava retkost, zar je uopte udno to
toliko ljudi trae dodatnu stimulaciju kako bi ispunili prazninu? Istinska
ljubav moe da bude opojna. Osoba koja voli usmerena je
prema jednom cilju, odluna je, a katkad i pomalo budalasta. Na primer,
neposredno nakon telefonskog razgovora s osobom koju volimo,
moemo da se uhvatimo kako skakuemo i pleemo, a ako nam neko
do koga nam je stalo uini uslugu ili da kompliment, tada se oseamo
kao da lebdimo. Meutim, u odsutnosti ljubavi moemo da tragamo
za opijenou drugim sredstvima, kao to su alkohol, droge ili seks.
Jo neki naam kojima nas pouda zavodi
Lako je da postanemo ovisnici o cigarete, alkohol, ak i ako su u
poetku neugodne. U drugim okolnostima, grene delatnosti mogu
da nam se od poetka ine izrazito privlanim i moemo da im
podlegnemo ne razmiljajui o posledicama. Na primer, ako ugledamo
prekrasan dijamantski prsten koji elimo da imamo, ali ne moemo da
ga priutimo, naa elja moe da postane toliko jaka da zaboravimo
na sve ostalo. Samo mislimo: Zar ne bi bilo lepo da imam taj prsten?
Kako bi divno izgledao na mome prstu! Kako bi mi ljudi zavideli!"
Um nas je uverio da bi nam posedovanje tog prstena donelo veliko
zadovoljstvo pa ga krademo a da ne razmiljamo o posledicama.
Meutim, okolnosti se brzo menjaju. Kad napustimo zlataru, ushieni
zbog novog poseda, policijski auto odjednom stane iza nas na ulici.
Zlatar je ukljuio alarm, a mi smo neslavno ustreljeni i strpani u
zatvor. Dok sedimo u eliji, imamo puno vremena za razmiljanje:
"Ume, kako si me doveo u ovu nevolju?" Nalazimo se u jo bolnijoj
situaciji nego na poetku.
Iako smo moda bili nesreni zbog prstena, jo smo jadniji to
smo ga ukrali i sada trpimo posledice. Krajnji rezultat je slian onome
do kojeg dolaze i alkoholiari. Osoba koja se navikne na ukus alkohola
moe da pije kako bi uivala u promenjenom stanju svesti i zaboravila
ivotne nevolje. Iako je iskustvo u poetku prijatno, vremenom
postaje bolna zavisnost. Tada alkoholiar pije da bi odrao
nesiguran oseaj ravnotee, da mu ne bude zlo, da otupi bol ili da
sprei drhtanje. ta god ukrademo, popijemo ili se prepustimo
drugim oblicima ulnog uivanja, krajnji ishod je esto mnogo gori od

stanja od kojeg smo hteli pobei.

Na taj nain nas pouda dri zarobljenima. Kad jednom popustimo,
um nas vara iznova i iznova. On zna nae slabosti i zavodljivo
nam apue: "Evo tvoje prilike... Zna da eli... Hajde, uzmi!" Ako
um nema pristupa naoj inteligenciji - moi rasuivanja - neprestano
emo da budemo rtva tih iskuenja. Neki ljudi su godinama pokuavali
da prestanu da piju, odluujui svako jutro da nee da ispiju
jo jedno pie. Jo pre zavretka dana, vratili bi se starim navikama.
Drugi su proveli veinu ivota u zatvoru jer su ih svaki put kad
su bili na slobodi njihove strasti i pouda navodili da ponovno poine
zloin uprkos svim suprotnim odlukama.
Pobeda nad poudom
Moramo da budemo jako paljivi ako elimo da izmaknemo vlasti
poude. Da bismo zaustavili opadanje svesnosti, ne smemo da
dopustimo da se naa pouda pretvori u ljutnju ili trajnu iluziju, od
koje je krajnje teko pobei. Ljudi koji su nadili poudu mogu da
postignu zapanjujua ostvarenja jer ih njihova samokontrola povezuje
sa energijom ljubavi. Postaju opunomoeni duhovni ratnici koji se
jako teko poraavaju. S druge strane, one koji su pod uticajem
poude lako je izmanipulisati. Na primer, bokser moe da pokua da
namerno razljuti svog protivnika kako bi ga naveo da izgubi kontrolu
I navali, ne razmiljajui o posledicama. To je ono to borac eli: da
mu je protivnik otvoren i nezatien, spreman za poraz.
Materijalna energija, u liku avola ili maje, voli da tera ljude da
izgube kontrolu kako bi postali lak plen. Zato moramo da se obuzdavamo,
da pazimo da ne dopustimo poudi da nas natera da izgubimo
vlast nad bilo kojom situacijom. Poput malo pre spomenutog
boksera, ratnik koji izgubi kontrolu postaje rtva. Vojnik koji se razljuti
na bojitu moe naglo da skoi iz rova i da potri prema neprijatelju
viui: "Sve u da vas poubijam!" Naravno, on je taj koji e uskoro da
bude mrtav.
Da bismo izbegli pad u takve zamke i da bismo iveli u potpunosti
kao ljudska bia, moramo da nauimo da kontroliemo poudu tako
to emo da upravljamo ulima. Pouda se skriva u ulima i trai priliku
da nas iskoristi. Moe da nas navede da izgubimo svako zrnce
uravnoteenosti i stabilnosti koje imamo i da uinimo najgora dela,
ak i ubistvo i samoubistvo. Kao to smo videli, to vie poputamo
poudi, to je tee odupreti se sledei put. Tako postajemo jo zarobIjeniji i uslovljeniji - u tolikoj meri da ostatak ivota moemo da provedemo
u njenim kandama.
ula funkcioniu na zanimljiv nain. Mogu da se uporede sa konjima
koji vuku koiju od kojih svaki vue na svoju stranu, elei da
pokrene koiju. Ako bilo koji povue prejako, moe da izazove nesreu.
ula su toliko mona da bilo koja nekontrolisana ili neispravno
kontrolisana situacija moe da navede osobu da poini grena dela.
Ko dri naa ula - konje na uzdi? Dri ih um, voen inteligencijom

kada je u dodiru sa duom. Inteligencija, kao to je upravo

spomenuto, je naa mo rasuivanja. Ljudska bia funkcioniu prema
uzlaznoj hijerarhiji ovim redom: ula, um, inteligencija i, konano,
dua. Poput vetog neprijatelja, pouda se skriva u ulima, umu i
inteligenciji, vrebajui priliku da nas pokori i prekrije svesnost due.
Um slui kao posrednik izmeu inteligencije i ula, on prihvata i
odbacuje podraaje iz okoline prema kvalitetu, sposobnosti i snazi
nae inteligencije.
Reakcijom na okolinu, ula - oi, nos, ui, usta i polni organi alju
poruke umu, zahtevajui od njega da sve uredi za njihovo zadovoljstvo.
Um je neprestano zauzet prihvatanjem jednog zahteva i odbijanjem
drugog - prihvatanje, odbijanje, prihvatanje, odbijanje. Nedovoljno
jak um neprestano e poputati ulima. S druge strane, jak
um odbija da postane rob ula.
esto nam je teko da drimo um pod kontrolom ak i kad uspemo
da se suzdrimo da ne izgovorimo neumesne rei ili ne uinimo
neko nerazumno delo. Sve u naem ivotu temelji se na kakvoi uma:
ko smo sada, ko smo bili pre, ko emo da budemo i u kojoj smo meri
vezani ili osloboeni. Um ili ometa samospoznaju ili slui duu. Moe
da nam bude najvei neprijatelj, ali i najbolji prijatelj. Nita nije toliko
razarajue kao neovladan um jer zna sve nae tajne. Neprijatelj koji
nam je toliko blizu moe da bude vrlo razoran! Ali ovladan um postaje
na najvei prijatelj iz istog razloga: poznaje nas intimno. Blizak
prijatelj je veliki izvor utehe i podrke. Izbor smera naeg uma zavisi
samo od nas.
Kako da razvijemo jak um? To inimo tako to mu pomaemo inteligencijom,
koja deluje kao moralni inilac. ula mogu da imaju odreenu
elju ona daju naredbe da se ta elja ispuni. Meutim, inteligencija
upozorava um: "Ali ako to uini, ovo su posledice." Kada je
povezana sa transcendentalnim znanjem, inteligencija poseduje
dovoljno snage da zauzda divlji um. Pod tim okolnostima, um se smiruje
i kontrolie ula na privilan naun. Ali ako je inteligencija slaba,
um nee da slua, ve postaje rtva zapovesti ula.
Kada smo postigli zadovoljavajuu vlast nad ulima razvijajui jak
um i inteligenciju, moemo da uzdignemo svoju svesnost. S druge
strane, ako nemamo vlast nad njima, nai emo se na strmini padajui
prema ivotinjskom ponaanju. ivotinje su jako zabrinute za teritorijalna
prava, napadajui druge kako bi zatitile svoj suverenitet.
Ljudi s niskim stepenom svesnosti deluju na isti nain. Dospeli smo
do znaajnog evolutivnog stepena kad moemo da se oslobodimo tih
ivotinjskih okova. To inimo tako to razvijamo inteligenciju i dodajemo
joj poniznost. Poniznost je mono oruje jer nas otvara veoj
ljubavi, brizi i samilosti, tako da prirodno postajemo zainteresovani za
dobrobit drugih. Bez poniznosti, postajemo rtva naduvane ideje o
vlastitoj vanosti i drsko traimo ispunjenje svojih egocentrinih elja.
Vladanje ulima jaa nas na takav nain da moemo da se mirno
nosimo sa svakom situacijom a da ne gubimo viu svesnost. Svaki
izazov jednostavno postaje prilika da iskoristimo vlast koju smo stekli.

Ako imamo takvu vlast, Bog nam uvek daje priliku da je primenimo. Ako zaista elimo da volimo Boga sve vie, On nam daje mnoge
izazove i iskuenja koji nam omoguuju da rastemo. Ako je naa vlast
slaba i ako su nai motivi pomeani, neemo proi te testove i brzo
emo se vratiti loim obrascima ponaanja.
Duhovna snaga obuzdava ula
Dakle, poudu obuzdavamo duhovnim sredstvima. Inteligencija,
um i ula moraju da budu podreeni uputstvima koja dolaze od due.
Kao to Bagavad-gita (Bg. 3.43.) objanjava: "Tako znajui da je transcendentalna
prema materijalnim ulima, umu i inteligenciji, o
Aruna snanih ruku, osoba treba razboritom duhovnom inteligencijom
da obuzda um i tako duhovnom snagom da savlada nezasitog
neprijatelja poznatog kao pouda."
Naa fizika tela su ustvari zatvorska odela koja nisu neposredno
povezana s Bogom. U Bibliji, u Knjizi Korinana, kae se da imamo
zemaljski i nebeski oblik. Sve dok smo u zemaljskom telu, daleko smo
od Boga. Telo sa svojim ulima, umom i inteligencijom stavlja velike
zahteve pred nas zato naa dua mora da se stalno nosi s tim
neprestanim napadima. Zato nas sveti spisi upozoravaju da ovladamo
svojim ulima i da se ne poistovjeujemo sa sadanjim okruenjem.
Ako ne vladamo svojim ulima, ve se poistoveujemo s materijalnim
okruenjem, biemo istovremeno rastrzani na vie strana i izgubiemo
ravnoteu. Jednostavnost, odricanje i strogost, odlike koje su deo
svih duhovnih sistema, mogu da nam pomognu da se odvojimo od tih
iskuenja i svladamo poudu. Te osobine, a ne ula, omoguuju dui
da usmeri nae delovanje.
Nad-dua u srcu
Kad god dua, a ne ula, upravlja, to znai da smo u stanju da prihvatimo
Gospodovu volju. Zaista, Gospod nas nikada ne naputa.
Aktivna, ljubavlju ispunjena Boija prisutnost nas oslukuje, pazi, promatra
i vodi iznutra ako smo voljni da sluamo. U hrianstvu ta
prisutnost je poznata kao Sveti Duh, a u vedskoj tradiciji naziva se
Nad-dua. Nad-dua u svakome od nas komunicira s individualnom
duom kad god smo za to otvoreni. To je prekrasno stanje jer znai
da je Bog dovoljno blizu da nas uje kad smo usamljeni i da nas smatra
vrednim kad nam se ini da niko drugi ne mari za nas. Ustvari,
Boija prisutnost u srcu je jedina prava uteha koju imamo. Spoljanje
potpore mogu da nas razoaraju kad su nam najvie potrebne, ali
Bog nikada nee da nas izneveri iako mi moemo da izneverimo
Njega ne prihvatajui Njegovu ljubav i zatitu.
Dranje za vlastitu volju samo e da prouzrokuje problem za problemom.
Konano, put postizanja vlasti nad ulima i poetak transformacije
poude u ljubav jeste predavanje Gospodu molitvom: "Neka
bude volja Tvoja." Na taj nain postajemo saglasni da prihvatimo vodstvo

Nad-due. Kad primenjujemo ovu molitvu predavanja, postajemo

odvojeniji od vlastite volje i korisniji Bogu.
Kako moemo da dostignemo stanje predavanja koje se ini tako
dalekim od nae sadanje situacije? Dostupno nam je nekoliko koraka.
Pre svega, moramo da postanemo voljni da se pridravamo zakona
duhovnog sveta. Takoe moramo da se druimo sa duhovnim
ljudima koji mogu da nas vode i podseaju na nae obaveze.
Konano, ne smemo da dopustimo niemu i nikome - ukljuujui na
um i inteligenciju da ometaju na napredak prema cilju - ljubavi prema
Bogu i sluenju Boga.
Ponekad ak i nai najblii prijatelji mogu da budu smetnja. U
drugim sluajevima, prepreka moe da bude u obliku novca ili nam
sopstveni mu, ena ili deca stoje na putu. Njihov otpor moe da
bude toliko veliki da se, svaki put kada se prepustimo duhovnim
delatnostima, ale: "Zato uvek ita duhovne knjige? Zato uvek
meditira? Zato se samo moli kad god mi elimo neto da radimo?"
Takvi ljudi zaista govore: "Zato Bog mora sve vreme da bude u
sreditu panje? Zato ne ja?" Mu koji eli da njegova ena posveuje
svu panju njemu moe da pokua da izbaci Boga. ena moe da
se ponaa na slian nain. Ali niko ne moe da se bori s Bogom i svi
smo mi odgovorni za svoj izbor. Gospod je uredio nae okruenje kao
deo naih iskuenja kako bi proverio nae ponaanje u svakoj situaciji.
Prolaenje Gospodovih testova
Stavljamo li Gospoda na prvo mesto u svim okolnostima? Da bi to
otkrio, Gospod nas testira. Ne bismo trebali da mislimo da su velike
duhovne voe u istoriji bili jedini koji su bili testirani. Kao to je Jov,
u Bibliji, proao kroz ozbiljna iskuenja, svi mi imamo izazove koji
nam pruaju priliku da pokaemo nivo svoje predanosti duhovnom
ivotu. Prie o Jovovim potekoama ne govore samo o dogaajima
koji su se zbili nekom drugom. Namenjene su nama kako bismo ih
prouavali i razmiljali o njima i tako se bolje pripremili za vlastita
iskuenja. Ako analiziramo i shvatimo Jovova iskuenja, moemo da
nauimo kako da budemo uspeni uprkos sopstvenim potekoama.
I da, kada izazovi dou, moemo da se smeimo, shvatajui: "Ovo je
prilika za mene da dobijem vie milosti od Gospoda. Ovo je prilika za
mene da dokaem svoju predanost i pokaem da sam u svetu, ali da
nisam od ovoga sveta."
Naravno, moemo takoe pasti na testovima ostajui vezani za
ovaj svet, to znai da jo nismo spremni da prihvatimo Boiju volju.
Zapamtite, Gospod nas testira kako bi otkrio jesmo li voljni da Ga
stavimo na prvo mesto bez obzira na sve drugo. Zbog toga bismo trebali
da ostanemo mirni ako nemamo novca, hrane, nikoga s kim
bismo razgovarali, s kim bismo se smejali ili s kim bismo delili ivot.
To je sve uredio Gospod. Postoji razlog situacije s kojom se suoavamo
koji je dublji nego to moemo da shvatimo. Kad ne bi bilo
dubljeg razloga, Bog bi greio u naem sluaju. Ako prihvatimo tu

pretpostavku, tada moramo verovati da Bog deluje nerazumno i da

nas ponekad vara. Ne, mi smo ti koji gree, a ne Bog.
Postoji boanski red u prividnoj nejednakosti velikog obilja jedne
osobe i beskrajne bede druge osobe. Gospod primeuje ta inimo s
onim to nam daje. Takoe eli da vidi kako se ponaamo ako nam
neto oduzme. Kada se ini da sve dobro ide, moramo da pazimo da
ne padnemo u zamku sebinog govorenja: "Sva slava Tebi Gospode!
Tako si divan! Sada mi daj jo!" Ako zadrimo takav stav, kada nam
Gospod sve oduzme, spremni smo da Ga kunemo ili da se pitamo
postoji li uopte Bog."
Isusovo iskuenje
Seate li se biblijske prie o sotoninim pokuajima da iskua
Isusa? Kad je Isus postio mnogo dana, spremajui se da izvri svoja
najvea dela, sotona je pokuao da ga odvrati idejama o materijalnoj
dobiti, govorei mu: "Smatraju te Boijim sinom, a gladan si. Ako te
Bog voli, sigurno moe da pretvori ovo kamenje u hranu." Da je
Isus bio materijalista, mogao je da se sloi i iskoristi svoje moi za
zadovoljavanje sopstvenih ula. U novije vreme, komunisti su takoe
koristili taj pristup, govorei gladnim ljudima: "Dakle, duhovni ste?
Onda se molite svome Bogu za hleb." Onda bi doneli hleb iz radnje,
govorei: "Uzmite. Gde je sada va Bog? Ko je va pravi dobronamernik?"
Damo li prednost materijalnom ivotu, moemo lako da pogreimo,
jer e nas iskuenja iznova i iznova zbunjivati. Ali Isus nije bio
uznemiren svojom situacijom u pustinji niti sotoninim iskuenjima.
Nije posegao za mistinim moima, ve se bezuslovno predao Gospodu,
ne oekujui nagradu. Zato nije bio dirnut sotoninim reima.
Prikazi iskuenja duhovnih uitelja mogu da poslue kao primeri
koji e da nas pripreme za naa vlastita iskuenja i da nas poue
kako da ostanemo mirni i postojani u srei i nesrei. Kada smo sposobni
da ostanemo uravnoteeni u svim prilikama, vie ne moramo da
budemo testirani i Gospod e da nas stavi u ugodnije okolnosti.
Meutim, ako se i dalje nalazimo u bolnim okolnostima, na primer,
patei od velike usamljenosti, treba da shvatimo da se nismo reili
odreenih ustaljenih obrazaca.
Prirodno, primeujemo ta nam nedostaje. Mislimo: " 0 Gospode,
postim; molim se; isplakao sam oi. Kada e da me primeti? Kada
e da vidi da su mi oi crvene, glas zaguen, a kolena bolna. Koliko
Ti treba da mi da ono to elim?" Nikada nam ne pada na pamet da
nam Gospod moda daje ono to nam je potrebno, iako to moda nije
ono to elimo. Oseaj nezahvalnosti samo produbljuje nau patnju.
Trebali bismo da pokuamo da otkrijemo Gospodovu milost u svim
okolnostima, koliko god to izgledalo teko. On nam prua priliku da
rastemo.
Razliiti stepeni poude

Pouda dotie svako ivo bie u materijalnom svetu. Zaista, razliite

ivotne vrste moemo razvrstati prema stupnju poude koja prekriva
njihovu svesnost. Bagavad-gita objanjava (Bg.3.38): "Kao ta
je vatra prekrivena dimom, ogledalo prainom, a zametak matericom,
tako je ivo bie u razliitoj meri prekriveno poudam."
Drvo i bilo koja druga biljka uporeuju se sa zametkom prekrivenim
matericom. Ti ivotni oblici proivljavaju gotovo potpuno zatoenitvo.
Druga kategorija, ivotinjski ivot, u poloaju je slinom ogledalu
prekrivnenom prainom. ivotinje imaju viu svesnost od biljaka,
tako da pouda koja ih prekriva moe lake da se ukloni, kao to
je lake da uklonite prainu s ogledala nego da izvadite zametak iz
materice.
Poslednja kategorija se odnosi na ljudska bia. Ponekad vatra
stvara tuliko gust dim da ne moemo da vidimo plamenove. Ali ako
raspirujemo vatru, plamenovi postaju jai, a dim nestaje. Ljudska
bia nisu prekrivena kao biljke i ivotinje. Ako upalimo ibicu da bismo
zapalili malu vatru, jak vetar moe da rairi plamenove i spali kuu ili
ak i veliku umu. Slino tome, svesnost Boga moe da se u ljudskim
biima razvije od male iskre do velianstvenih razmera. Meutim, ako
taj potencijal ne podstiemo "raspirujui plamenove", iskra se nee
razviti u vatru.
Nastavljajui s ovom analogijom, moemo da izaberemo da podignemo
razinu nae svesnosti duhovnim delatnostima ili da dopustimo
da se naa duhovna iskra ugasi. Ponekad se iskra izmetne iz vatre i
ugasi na tlu. Na isti nain, kad se previe udaljimo od izvora - nae
prirodne povezanosti sa Bogom - srljamo u propast.
Vanost ljudskog oblika
Iako su svi ivotni oblici na Zemlji pogoeni razliitim stepenima
zatoenitva u materijalnom svetu, ljudski oblik je poseban, a ljudska
bia imaju vanu ulogu. Biblija to potvruje, izjavljujui da ljudi
imaju vlast nad drugim ivim biima na Zemlji. Re "vlast" ovde ne
ukazuje na pravo iskoriavanja ili zlostavljanja, ve na to da ljudski
oblik ima posebnu vanost.
Zato je ljudski oblik toliko neobian? Prema Vedama, postoji
8. 400.000 vrsta ivih oblika koje dua zauzima. Meu njima, ljudski
oblik je jedini koji moe da poslui kao "amac za spaavanje". To
znai da due mogu da se oslobode kruga raanja i umiranja jedino
u ljudskom obliku. ivotinja ili biljka nakon smrti automatski odlazi u
sledeu vrstu prema zakonu duhovnog evolucijskog procesa. Prema
uenjima, jedino su ljudska bia obdarena dovoljnom personalnou
da se raspituju o samospoznaji i da naue kako da se oslobode patnje,
bolesti, starosti i smrti.
Boija pomo je uvek dostupna
Kao ljudska bia, moramo inteligentno da iskoristimo ovu dragocenu

priliku. To moemo da uinimo ako ne zaboravimo da se Gospod

nalazi u naem srcu kao Sveti Duh ili Nad-dua i vodi nas s ljubavlju.
Kad smo nesebini, Gospod to zna. Kao to smo videli, Gospod je
svestan i naeg nedolinog ponaanja, za koje nas smatra odgovornima. Ako se oseamo usamljeni, potiteni, naputeni ili preoptereeni,
moramo da imamo na umu da smo stavljeni na to iskuenje da bi se
videlo kako emo da reagujemo.
Dok prolazimo testove, oseamo veu sreu i radost. Poinjemo
da doivljavamo via zadovoljstva povezujui se s riznicom sveg zadovoljstva,
Svevinjim Gospodom. Da bismo se pripremili za povratak
kui, Bogu, moramo da se uskladimo s duhovnim svetom jo dok smo
ovde u materijalnom okruenju. Takvo usklaivanje znai da moramo
da nauimo da budemo nesebini, a ne sebini, samilosni, a ne okrutni
i da se oslobodimo okova pohlepe, poude i gneva.
Pouda nas nikada ne ispunjava. Videli smo kako deluje. Pouda
se pretvara u gnev; gnev se pretvara u iluziju; iluzija nas iznova i
iznova vue u zbunjenost koja nastaje zbog odvojenosti od Boga. Taj
beskrajni krug moemo da prekinemo jedino ako vrsto odluimo da
poudu pretvorimo u njen izvorni oblik ljubav
Pitanja i odgovori
Pitanje: Pouda je ljubav, a ljubav dolazi od Boga. Zato, ako se
oseam poudno ili delujem poudno, znai li to da je ono to zaista
elim Bog?
Odgovor: Da. To znai da ak i najvei prevaranti, zlostavljai, manipulatori,
alkoholiari ili narkomani zaista ele Boga u najdubljoj
unutranjosti svesnosti. Njihova panja je samo pogreno usmerena.
Svi elimo da budemo s najboljim prijateljem u najlepem okruenju
koje postoji. Svi eznemo za savrenom razmenom, savrenom
ljubavlju i savrenom sreom. Konano, moramo da nauimo da sva
ta savrenstva mogu da se nau jedino kod Boga.
Iako svi traimo isto, pouda pogreno usmerava nae energije i
iskrivljuje nae ponaanje. Budui da je pouda samo pogreno primenjena
ljubav, u ovoj materijalnoj kreaciji ne postoji nita drugo
osim ljubavi u razliitim stepenima nereda. Zato se svi oseamo pomalo
prazno; svi eznemo da budemo voljeniji. Ako neko kae: "Volim
te, volim te, volim te", odgovaramo: "Reci mi to ponovno. Reci sporije.
Reci romantinije. Reci oseajnije. O, molim te, reci da sam tvoja
najvea ljubav. I obeaj da u uvek da budem najvanija osoba u
tvom ivotu. I stalno me podseaj na to."
Neprestano tragamo za ljubalju jer je ljubav jedino to nam zaista
nedostaje u ivotu. Naalost, zbog prekrivenosti poudom, uporno
pokuavamo da pronaemo tu ljubav izvan sebe: u drogi, alkoholu,
ugledu, bogatstvu, moi ili na bezbrojne pogrene naine. Ali ti stimulansi
nas nikada ne usreuju. Biemo ispunjeni jedino onda kada
otkrijemo istu, neiskvarenu ljubav, koja je uvek dostupna ako znamo

gde treba da je traimo.

Pitanje: Svuda oko sebe vidim takmienje i nagon za isticanjem.
Vidim to i kod sebe. Sada kad vas sluam, pitam se nismo li ludi to
se tako ponaamo kad smo u tako palom stanju da bismo uopte
zapoeli tako neto?
Odgovor: Da. Sa gledita razvijenijih bia iz drugih podruja, svi smo
hendikepirani i na primitivnom stepenu evolucije. Naa gruba matarijalna
tela nisu proiena, a ipak smo, na svoj egocentrian nain,
veoma ponosni na njih. Samo razmislite o tome: naa su fizika tela
ispunjena izmetom, urinom, gnojem, krvlju i parazitima. Na ta bismo
trebali da budemo ponosni? Idiotski je da budemo umiljeni zbog pripadnosti
odreenoj rasi, zbog izgleda, boje oiju ili duine kose.
Dobivi to, svi smo u zatvoru, pa zato bismo onda bili ponosni zato
to je nae zatvorsko odelo malo svetlije, tamnije, due ili krae? To
je jo uvek zatvorsko odelo.
Dok ne spoznamo svoje pravo stanje, nikada ne moemo da budemo
pravilno duhovni. Sve dok nam je teko da shvatimo da je materijalni
ivot ropstvo, moramo da nosimo zatvorska odela razliitih odlika
dok se ne umorimo. Mnoge due prolaze upravo kroz to, selei se
iz azijskog tela u europsko, iz europskog u afriko, iz afrikog u indijsko
i opet ispoetka. Zato Boiji poslanici dolaze meu nas i pokuavaju
da nas izvuku odavde.
Da bismo evoluirali, moramo da iskusimo ono to odbacujemo ili
osuujemo. Ako pokaemo manjak potovanja prema suprotnome
polu, moramo ponovno da se rodimo kao osoba suprotnog pola da
potpunije iskusimo taj polaritet. Veina rasista moe ponovno da se
rodi kao pripadnik rase koju mrzi. Mnogi robovlasnici ili ljudi upleteni
u trgovinu robljem morali su da se reinkarniraju u crnim telima kako
bi neutralizovali ono to su inili, kao to su se i mnogi nacisti vratili
kao Jevreji, a mnogi rani amariki naseljenici kao ameriki uroenici.
Materijalno gledajui, ljudi uopte nisu slini. Svako se razlikuje
ak i blizanci. Svaka dua ima individualni identitet. Ali istovremeno,
kao sastavni delii Boga, sve su due kvalitativno iste, bez obzira na
prekriva - bilo da je telo deije, odraslog oveka, muko, ensko,
crno ili belo. Ako elimo da se ozbiljno duhovno razvijamo, moramo
da se usredsredimo na duu. Sve dok na prvo mesto stavljamo telo,
nastavljamo da budemo zatvorenici sve dok se ne umorimo od patnje
i ne postanemo spremni da uimo kako da ivimo kao slobodan
mukarac i ena.
Biti slobodan znai iveti kao duhovno bie. Duhovna bia ne bivaju
uhvaena u zamku patnje koju mi ostali moramo da iskusimo da
bismo rasli. Oni iz toga ue. Ako ne elite da rastete, moete da priznate
da vam je prijatno u zatvoru. To je u redu; samo nema nikakve
veze sa duhovnim ivotom.
Pitanje: Kako vi ili drugi duhovni uitelji moete da nam pomognete

da nadvladamo poudu?
Odgovor: Na bezbroj naina. Setite se samo ne elimo da vas uimo
kako da ostanete robovi ili zatvorenici. Previe vas volimo da bismo
sa vama igrali igru zavaravanja. Neemo da vas lupkamo po leima i
da vam govorimo kako lepo uivate u tamnici. Doli ste na pogreno
mesto ako elite da vas neko mazi jer imate prekrasne plave oi, lepu
afro-frizuru, uoljiv izgled ili lepo oblikovano telo.
Vae telo je ve poelo da se raspada; samo se pogledajte u
ogledalo. ta mislite da e da se dogodi za dvadeset, trideset etrdeset
godina? Moda ete da imate problema s hodanjem, spavanjem,
jedenjem. Bez obzira na svu brigu koju poklanjate svom fizikom telu,
pre ili kasnije ono e da propadne. Zato bismo onda radili prekovremeno
pomaui vam da produbite vezanost za neto prolazno? Dua
je ono to ostaje s vama i to je ono to vas povezuje s Bogom.
Ako ne elite da budete lepi na duhovan nain, nemojte vie da se
zamarate razmiljajui o ovim temama. Na zadatak naa odgovornost
kao duhovnih mentora jeste da vam damo znanje o tome kako
da se vratite u duhovni svet. Ne uspemo li, odgovorni smo. Zato, ako
uoimo probleme i zanemarimo ih, ne ispunjavamo svoju misiju, ve
prihvatamo licemerje. Kada svetenici, Boiji predstavnici i druge
duhovne voe toleriu licemerje, sami postaju licemeri.
Mi ne prisiljavamo, ne koristimo pritisak. Ali sluimo kao stalna
ogledala u koja gledate, podseajui vas da niste telo, da ste duhovna
bia povezana s Bogom i da ste veni. Nismo ni od kakve pomoi
ako samo pojaavamo vae uverenje da ste privremeno telo. Niko u
svojoj sutini nije privremen; vena smo bia koja samo nose privremen
teret.
elite li svoju privremeni teret da uinite prioritetom, onda idite
kod ljudi koji ohrabruju takav mentalitet. Mogu da vam kaem da ste
posebni zbog vaih plavih oiju i plave kose, zbog vaeg afro-amerikog
porekla ili zbog roenja u bogatoj porodici. Glupost. Posebni ste
jer ste povezani s Bogom, jer ste Njegov sluga. Svi smo Gospodova
deca i svako je deo Njegove porodice.
Zapamitite. Nita ne smemo da stavimo ispred Boga. U tome je
vrednost druenja s duhovnim ljudima; oni mogu da ohrabre jedni
druge da prodube svoju ljubav, da Boga stave na prvo mesto i da
prepoznaju da je dua, a ne telo, prava osoba. Svi smo prekrasni i
veni.
5. Mo ulnog uivanja
Naa ula su jako mona. Kratka i jednostavna pria iz Veda
pokazuje stalnu privlanost koju veina nas osea prema materijalnom
svetu i njegovim uicima. Bio jednom muslimanski car po imenu
Akbar koji je eleo da sazna koliko dugo osoba ostaje prekrivena
poudom. Akbarov svetenik, stari mudrac, objasnio je caru: "Pouda
je snana sve dok si u materijalnom svetu, gotovo do trenutka smrti."

Obeavi da e mu pokazati pouan primer, svetenik pozva cara da

povede svoju erka do oblinje bolnice. Kada stigoe, svetenik ree:
"Pogledaj oveka koji lei u sledeoj sobi. Umree za manje od sat
vremena. Paljivo ga gledaj dok budemo ulazili u sobu." Od trenutka
kad su njih troje uli u sobu, umirui mukarac nije mogao da odvoji
oi od privlane mlade ene. Akbar je odmah shvatio.
Takva je mo ula. Toliko su jaka da ne moemo lako da ih pobedimo
ili odbacimo. Ako ne usmerimo pravilno svoje energije, ula e
nas zarobiti. Kada smo zarobljeni, ne moemo da razvijemo vie
sposobnosti i ne moemo da iskusimo krajnje transcendentalno zadovoljstvo
koje dolazi od ljubavi prema Bogu. Moramo da nauimo da
preusmerimo svoja ula tako to emo da napravimo malu, jednostavnu
pramenu, kao da menjamo stanicu na radiju. Izvorne energije
jo uvek postoje, ali usmeriemo ih na drugaiji nain. Kada svojim
ulima ponudimo via zadovoljstva, moemo na kraju da se oslobodimo
niih elja.
Razvijanje "vieg ukusa"
Budui da smo svi po prirodi bia koja tragaju za zadovoljstvom,
duhovni ivot nikada ne moe da bude samo stvar odricanja. Duhovni
ivot mora da postane proces transformacije energije u kojem
odbacujemo nia, materijalna zadovoljstva u zamenu za duhovnija.
Taj proces zamene materijalnog uivanja viim duhovnim iskustvima
naziva se razvijanje "vieg ukusa". Tokom procesa zamene moemo
da postanemo nestrpljivi, pitajui se hoemo li ikada da doivimo taj
vii ukus. Naravno, budui da smo naueni na uobiajenu zabavu,
bilo bi nam drae da prvo imamo vii ukus, a onda odbacimo treperava,
privremena zadovoljstva jer verujemo da emo na kraju ostati
bez iega.
Takvi strahovi znae da nismo spremni da napustimo materijalne
vezanosti; naa sposobnost doivljavanja istinskih viih iskustava jo
nije sazrela. Ako i dalje prilazimo ivotu traei ulno zadovoljstvo i
nadmo ega, na duhovni napredak stagnira. Ali ako shvatimo da u
ivotu postoji neto vee od materijalnog zadovoljstva, razviemo
strpljenje i neemo da dopustimo da nas ometu strahovi ili
privremene prepreke.
Sledea analogija moe da nam pomogne. Ako oekujemo da nam
neko da hiljadu dolara, lako moemo da postanemo vezani za svoje
oekivanje. Moemo da postanemo uznemireni ako se novac ne
pojavi. Zbog toga moemo da izgubimo prijateljstvo ili da podignemo
tubu. S druge strane, ako nismo vezani za novac, ve smo usredsreeni
na prijateljstvo, moemo da ostanemo otvoreni za mogunost da
e hiljadu dolara moda da stigne ove nedelje ili sledei mesec - ako
uopte stigne. Tada emo da budemo prijatno iznenaeni ako novac
uopte na kraju stigne.
Obino smatramo da su nai zahtevi opravdani jer verujemo da
smo sredite svemira. Kada se tako ponaamo, irimo bolest zbog

koje smo i doli u ovaj materijalni svet. Ta je bolest naa elja da

budemo Bog. Iako Gospod zapravo poseduje sve, mislimo da ovaj
svet pripada nama i da moemo da ga upotrebimo za ulno uivanje.
Ne shavatamo da smo ovde da sve ponudimo natrag Gospodu i na taj
nain izrazimo duboku zahvalnost za ono to nam je Bog dao.
Parabola: Mi i mudrac
Ovo me podsetilo na priu iz Veda o miu i mudracu. Mudrac je
imao mistine moi i mogao je da ispunjava elje. Naravo, elje mogu
da budu opasne jer ono to traimo esto nije ono to zaista i elimo.
Ako nam neko odgovori na zahteve na neoekivan nain, postaemo
uznemireni. elimo da sve ide po naem planu tako da moemo da
odrimo iluziju kontrole.
U prii mi je bio jako nesrean jer ga je neprestano vijala maka.
Oajan, otiao je da potrai pomo mudraca. Svima nam je poznata
situacija tog mia jer smo svi ozbiljno zabrinuti u ovom ili onom obliku
zbog problema koji nam ugroavaju sigurnost ili sreu.
Mi zamoli mudraca da upotrebi svoje mistine moi kako bi
spreio maku da ga dalje uznemirava. Mudrac je uzvratio na neoekivan
nain pretvorivi mia u maku i mi koji je sada bio maka
radosno je pobegao. Ali nakon kratkog vremena vratio se s novom
albom jer su ga sada proganjali psi. Ponovno zatrai pomo. Ovaj
puta mudrac pretvori maku u psa, koji odjuri s velikim olakanjem.
Ali gotovo istog trenutka napadoe ga tigrovi.
Uplaen i nesrean, pas dojuri mudracu alei se da njegova
reenja nisu sredila problem, ve samo pogoravala situaciju. Zatrai
konano reenje koje e ga da oslobodi svih teskoba. Ovaj puta
mudrac ga pretvori u tigra. Meutim, odmah je shvatio svoju greku
videvi glad u tigrovim oima. Pre nego to je tigar mogao da skoi
na njega, ponovno ga pretvori u mia.
esto u ivotu zamiljamo da bismo bili sreniji u drugaijoj okolini,
ali ubrzo shvatimo da svaka situacija ima svoje potekoe. To je
priroda materijalnog sveta. Najmudrije reenje je da prihvatimo svoju
situaciju (karmu) sa zahvalnou i da iskoristimo iskustvo da iz njega
nauimo lekciju koja nam je potrebna da napredujemo.
Mo lanog ega
Poput mia, veina nas nije zahvalna za teka iskustva i ne ui
rado iz njih. Na lani ego stoji nam na putu. Lani ego je onaj vid
nas koji veruje da je uivatelj, vlasnik i upravitelj svega, paradirajui
s naduvanim oseajem vanosti i odbijajui da se preda Boijoj volji.
Kao to smo videli, to moe da prouzrokuje razne nevolje i da ometa
na duhovni razvoj na brojne neoekivane naine. Vede nas pouavaju
da je lani ego jedan od osam materijalnih elemenata koji ine fiziki
svet. Tih osam elemenata mogu da se podele u dve grupe: grube
i suptilne. Grubi elementi su oni koje smatramo fizikim - zemlja,

voda, vazduh, vatra i etar. Suptilni elementi su psiholoki i sastoje se

od uma, inteligencije i lanog ega i u mnogim tradicijama su poznati
kao suptilno telo. Tih osam elemenata deluju zajedno kao privremeni
prekrivai vene duhovne due.
Prema vedskom uenju svemir je tako oblikovan da je svaki od tih
materijalnih elemenata, prekrivaa, deset puta deblji od prethodnog
i deset puta je tee da se probije od prethodnog. To znai da je deset
puta tee da se proe kroz element vode, nego kroz element zemlje,
deset puta je tee da se proe kroz element vazduha, nego kroz element
vode i tako sve do lanog ega kroz koji je najtee proi. Mnogo
je tee da se ovlada lanim egom nego da se uspostavi kontrola nad
grubim fizikim elementima vode, zemlje, vazduha, vatre ili etra.
Lani ego je vrlo pametan i poprima mnoge oblike. Na primer, ponekad
ljudi izaberu naizgled duhovni nain ivota, odreknu se mesa,
intoksikacije i promiskuiteta, odravaju telo istim i pravilno se ponaaju,
ali usprkos tome, vano im je da svakome pokau svoju vrlinu.
Nije jako zabavno da budete s takvim ljudima jer se dre kao da su
uvek u pravu podseajui nas na svoju superiornost: "Ti jede belu
riu? Ja to ne radim!" "Kako moe da troi toliko eera? Ja ne
jedem nita to sadri eer!" Iako su se takve osobe moda oslobodile
odreenih negativnih ponaanja, jo uvek su pod uticajem
lanog ega koji se tvrdoglavo prilepio za nas i vrlo je teko da ga se
oslobodimo.
Odvojenost
Na napredak u prevladavanju lanog ega bie istinskiji i trajniji
ako razvijemo odvojenost. Odvojenost pomae da ego postane manje
dominantan. Kao to smo videli u prethodnom poglavlju, ako to elimo
da postignemo, najpre moramo da ovladamo ulima. To znai da
moramo da savladamo grube materijalne uticaje u naem ivotu kako
bismo mogli da kontroliemo ivotinjske sklonosti poput elja da previe
jedemo, previe spavamo ili budemo promiskuitetni. Meutim,
potrebno je da upozorenje da ne smemo da se oslanjamo samo na
odvojenost jer e nam tada ovaj put biti preteak. Zapamtite, duhovni
ivot podrazumeva i zamenu niih oblika zadovoljstva viima.
Odvojenost je nuan inilac koji nam pomae da ovladamo grubim
materijalistikim eljama. Kada njih jednom savladamo, zadatak nije
ni priblino dovren - ustvari, teak rad tek poinje. Na ovom stepenu
moraemo da se preispitamo kako bismo otkrili suptilinije vezanosti
koje jo uvek koe na duhovni napredak. Ne moemo da radimo na
tim suptilnim vezanostima bez pomoi. Sami moemo lako da se
zavaramo i da vrednujemo svoje ponaanje onako kako nama odgovara.
Trebaju nam povratne informacije i vodstvo koje e nam pomoi
da iskorenimo duboko zakopane obrasce. Zato je neophodno duhovno
koji e da nam pomognu da rastemo.
Prijatelji nam pomau u razvoju

Pravi prijatelji ne tapu jedan drugog po egu i ne teraju na gluposti,

ve podseaju jedan drugog na ono to je najhitnije. Istinski
prijatelji su prijatelji koji su sa nama duhovno povezani i teraju nas
da idemo bre ka krajnjem cilju. Njihov nas primer podsea na dobrobiti
koje imamo ako ostanemo verni devocijskom procesu.
Veliki uitelj u mom duhovnom nasleu obino je govorio da je
osoba koja slavi naeg neprijatelja i koja kudi nas na prijatelj. Osoba
koja nas slavi indirektno govori da smo dobri ovakvi kakvi jesmo, dok
osoba koja nas kudi vidi ono na emu bismo trebali da radimo - a budui
da smo u materijalnom svetu, svako od nas ima mnoga podruja
koje bi trebalo da popravi. Zato su osobe koje nas podseaju da
vie radimo na sebi nai pravi prijatelji. Trebali bismo da budemo
oprezni kad nas ljudi previe hvale i svaki puta kada napravimo neto
znaajno, trebali bismo da svaku pohvalu predamo Gospodu koji nam
je dopustio da budemo iskorieni kao instrument u Njegovoj slubi.
Kada ponemo da preuzimamo zasluge za svoje uspehe, prihvatamo
i sve druge materijalne terete koji prate takav stav.
Kada napustimo materijalne vezanosti, eleemo da znamo kako
da ocenimo sopstveni duhovni napredak. Moemo jednostavno da
znamo da napredujemo ako su nam mnoge prethodne delatnosti i
okolina postali dosadni ili neprijatni. Napredujemo kada nas vie ne
uzbuuju svetovna muzika koju smo nekada sluali, mesta koja smo
poseivali ili prijatelji s kojima smo se druili, a koji su jo uvek zatvoreni
u materijalistike kalupe. Postupno poinju da nas iscrpljuju
takva zabava, takvi ljudi i okolina. To je znak da se neto menja. Iako
spolja moda izgledamo isti kao i pre, iznutra smo se promenili jer
nam se podigao nivo svesnosti.
Mrana no due
U procesu oslobaanja od materijalnih vezanosti moemo da
doivimo "mranu no due", odnosno period ozbiljnog testiranja. Da
bismo ovrsnuli za tako teke periode, ezoterina uenja naglaavaju
potrebu da budemo neuznemireni sreom i nesreom. Kada ivimo
regulisanim ivotom, kao to smo videli, moemo da razvijemo ravnoteu i da nauimo da budemo neuznemireni okolnostima. Tako emo
biti pripremljeni kada se pojave potekoe.
Hirurzi, lekari hitne pomoi i vatrogasci su briljivo obuavani za
hitne sluajeve. Kada doe do krize, znaju ta treba da uine.
Vatrogasac navlai izme, sputa se, uskae u kamion, ukljuuje
sirenu i juri do mesta poara. Lekar hitne pomoi proverava znakove
ivota i preduzima mere za spaavanje ivota. Hirurg see na odreenom
mestu i ini potrebne izmene. Ti ljudi se ne plae opasnosti ili
krvi jer su pripremljeni.
No ako nismo obueni ili smo nepravilno obueni, u sluaju opasnosti
na um je zbunjen i pojavljuje se panika. Ne znamo kako da
delujemo. Upravo kao to lekar hitne slube ili vatrogasac mora da

bude obuen da bi pravilno delovao u materijalnim hitnim sluajevima,

tako mi moramo da budemo u potpunosti pripremljeni u duhovnom
ivotu. Moramo unapred da nauimo kako da se ponaamo u
krizi koju je prouzrokovala naa elja za materijalnim uivanjem. Ako
svi unapred ojaamo, odmah emo znati ta trebamo da uinimo da
ostanemo postojani i neuznemireni.
U sanskritu postoji naelo poznato kao akincana, to znai da se
Gospod uplie u na ivot da bi nam sve oduzeo. Iako ne shvatamo
Njegove razloge, u odreenom trenutku Gospod nam, ustvari, isti
put za neto vee. Ne moemo da prihvatimo Njegove poklone sve
dok se grevito drimo za ono to imamo; esto nam je potreban
"boanski udarac" da to pustimo. Kada on doe, moda emo bolno
uzviknuti: " O moj Boe, nita nemam!" ali u tom trenutku moramo se
da setimo da se sve dogaa sa nekom svrhom. Ako Bog ne ukloni
nae stare vezanosti, nae ruke e biti pretrpane i neemo moi da
primimo blagoslove koje eli da nam da.
Na gradskim ulicama esto moemo da vidimo beskunike koji
nemaju gotovo nita, ali grevito uvaju ono malo beskorisnih predmeta
koje su uspeli da steknu. Ta jednostavna imovina od ivotne je
vanosti za te ljude i oni mogu da postanu zli ako neko pokua da im
je oduzme. Iako takvo ponaanje moe da izgleda apsurdno, veina
nas se tako ponaa. Toliko smo snano vezani za beskorisne stvari da
ne ostavljamo mesta za neto vrednije. Neki od nas moraju sve da
izgube da bi se otvorili za vie blagoslove.
Mrana no due je period u kojem nam se ini da sve ide
naopako iako smo se trudili da ivimo duhovnim ivotom. U takvim
okolnostima biemo u iskuenju da pomislimo: "ak me i Bog ne voli.
Mantram, molim se, meditiram, postim, vegetarijanac sam, ljubazan
sam prema drugima, itam svete spise, potujem svece, imam
duhovnog uitelja. Radim sve to znam, ali Gospod me i dalje ne voli."
ali ostanemo li uravnoteeni, to je stepen na kojem naa svesnost
moe isitinski da sazri. Vie ne eznemo za materijalnim rezultatima
svog duhovnog ponaanja jer su nam sve materijalne nagrade oduzete.
Ako ustrajemo u duhovnom ivotu usprkos potekoama, uimo
da volimo i da sluimo Gospoda bez obzira na sve.

Pretvaranje negativnosti u pozitivnost

Mrana no due ozbiljno izaziva materijalnu svesnost pozivajui
nas da postanemo transcendentalniji. Kada ivimo na transcendentalnom
nivou, svaku okolnost prihvatamo kao povoljnu i uimo da
pretvaramo negativne okolnosti u pozitivne, a pozitivne da nainimo
jo pozitivnijim. Negativnu situaciju moemo da uinimo pozitivnom
ako je paljivo prouimo i zapitamo se: "Zato se ovo dogodilo? Bog
sve voli i nema sluajnosti u svemiru. Mora da postoji dobar razlog
zbog kojeg se pojavio ovaj problem u mom ivotu." Takav stav nam
omoguava da dogaaj koji nam je na poetku izgledao negativan

postane korak napred. U svakodnevnom ivotu kad se penjemo uz

stepenice, ukljueni smo u proces suoavanja i napretka: prvo se
suoimo sa sledeom stepenicom, a zatim napredujemo do nje. Slino
tome, u duhovnom ivotu ne moemo da napredujemo bez suoavanja.
Ne moemo da se uzdignemo na sledeu razinu bez testova i
studenti moraju da polau ispite na kraju svakog semestra da bi profesoru
pokazali nivo do koga su napredovali.
Negativne situacije su prilike da pokaemo spremnost - ili njen
nedostatak - za sledeu razinu duhovnog ivota. Evo jednog jednostavnog
primera. Zamislite da vam neko kae: "Lice ti je tako runo!
Gadi mi se da te gledam!" Imate izbor. Moete da reagujete slino i
da se razbesnite i tako napravite situaciju kojom upozoravate osobu
na neugodne posledice masnice na oku. Ili ne morate da reagujete i
moete ponizno da odgovorite: "ao mi je to si uznemiren, ali to je
tvoj problem." Zapamtite, ako izjavu shvatimo negativno, zapravo se
sputamo na napadaev nivo. tavie, ako njegove rei shvatimo kao
napad, zapliemo se u reakciju i ve smo poraeni jer smo izgubili
samoovladanost. Na napada e nas jo otrije napasti sve dok ne
upadnemo u klopku negativnosti.
Ako nas drugi uznemiravaju, moemo tu situaciju da iskoristimo
kao korak u duhovnom razvoju tako to emo suoavanje da shvatimo kao test. Kada postanemo uznemireni, koimo svoj duhovni napredak.
Ako ostanemo neuznemireni, na potencijalni napada e se
povui i ak e se oseati smeno nakon nekog vremena. Ne samo
da smo porazili dotinu osobu, koja nije pokazala dovoljnu mo da
nas uznemiri, ve smo pomogli uzdizanje svesnosti te osobe.
Duhovni ratnici nisu samo ueni predavai teorije. Pre svega, oni
primenjuju ono to propovedaju. U skladu s nivoom svoje spoznaje
odgovorni su za ono to ine i za ono to govore. Budui da njihovu
svesnost nadgledaju aneli i polubogovi, duhovni ratnici plaaju
visoku cenu ako se ponaaju nepravilno. Zato nije dovoljno samo da
sluamo ili da itamo o duhovnim naelima. Moramo da ih nauimo
da ih primenjujemo u okolnostima koje nas se tiu. ivot je jako
vredan i jako je vano kako emo da iskoristimo svoje vreme.
Duhovna uenja uvek moraju da imaju praktinu primenu. Mora da
nam postane jasno kako ta naela deluju tako da moemo da ih
upotrebimo u svakodnevnom ivotu moramo iz iskustva da nauimo
kako moemo da poboljamo nau slubu za druge ljude i za Boga.
Ovu poentu mogu da objasnim primerom iz mog ivota. Ponekad
u jednom danu odrim pet, est predavanja ili intervjua. Budui da
radim toliko programa, doivio sam razliite vrste smetnji pa sam
nauio da oekujem i predviam takve izazove. Nedavno sam trebao
da se pojavim u televizijskoj emisiji u Nigeriji nakon posete vladinom
slubeniku. Budui da slubenik nije mogao da nas primi na vreme,
zakasnili smo na televiziju. Iako smo kasnili, morali smo da ekamo
jer je trebalo da se srede neki pravni papiri. Mogao sam da se alim:
"Oh, ovo je strano, prvo sam zakasnio jer sam morao da ekam
slubenika, a sada moram ponovno da ekam! Idem kui jer svaki put

kada doem u ovu televizijsku kuu ekam vie od dva sata. Umoran
sam od toga!" Zapravo to je istina, nikada nisam doao na tu stanicu
i odmah snimio emisiju.
No zato bih bio uznemiren? Umesto toga odluio sam: "Evo
ekstra vremena za pisanje i itanje. A mogu da ga iskoristim i za
mantranje molitvi tako da mogu da pozovem Gospoda da mi
pomogne da kaem neto to e da uzdigne svesnost ljudi kada se
pojavim u programu." Tako nisam gubio vreme i nisam troio energiju
na frustraciju ili ljutnju.
Vanost vere
Mrana no due moe da bude beskrajna. Potreban je skok vere
da bismo izdrali njene izazove, ali moramo da budemo oprezni jer
vera deluje na nekoliko nivoa. Na primer, lopovi mogu da imaju vrstu
veru da e im sledea pljaka banke doneti milione dolara, ulagai
mogu da izaberu kobna ulaganja jer su poklonili veru prolaznom kapitalistikom
svetu. Iako su ovo primeri vere, vera je oigledno bila
pogreno usmerena ka svetovnim, umesto duhovnim ciljevima.
Potrebno je da razvijemo vrstu, pravilno usmerenu veru utemeljenu
na uenjima svetaca i svetih spisa. U razumnija vremena takva
bi vera bila uvrena primerima naih vrnjaka u svakodnevnom
ivotu, ali u dananjem drutvu vrlo malo ljudi ivi u skladu sa svetim
spisima. Bez primera u okolini moemo da umanjimo vrednost svetih
spisa ili da ih se uplaimo. Zbog toga moramo da se ozbiljno potrudimo
da pronaemo duhovne ljude i da se druimo s njima. Budui da
vidimo pozitivne uinke koje duhovni ivot ima na njih, postajemo sve
spremniji da oponaamo njihov nain ivota.
Sveti spisi obiluju primerima pravilnog duhovnog ponaanja.
Naalost, iako te prie mogu da dirnu na entuzijazam, i dalje moemo
da ih smatramo teorijom. Vrlo lako odbacujemo postignua svetih
junaka i junakinja i rei: "Pa to je Isus; to je Muhamed; to su gosvamiji.
Oni su Boiji sinovi! Naravno da ja ne mogu da budem kao oni."
No, greimo. Takvi proroci i uitelji nam pokazuju kako da postanemo
ba kao oni.
Oni hriani koji smatraju Isusa Bogom veruju da na taj nain
uzdiu i potuju Isusa, ali zapravo nanose tetu. Sam Isus kae
(Jovan 5:30): "Ja sam od sebe ne mogu nita da uinim; kako ujem,
sudim; i sud je moj pravedan; jer ne traim svoju volju; nego volju
onoga koji me posla." Jasno kae da deluje u ime svoga Oca.
Smatrajui Isusa Bogom, hriani opravdavaju ljudsku sklonost
greenja i umanjuju vanost pokuaja postanka poput Isusa. Mogu se
pravdati govorei: "Isus je ipak Bog, a ja sam samo ljudsko bie." ali
Isus nas podsea da moemo oponaati njegova dela (Jovan 14:12)-.
"Zaista, zaista, kaem vam, onaj ko veruje u mene, inie dela koja
ja inim; i vea e od njih da ini."
Meutim, istina je da u Kali jugi, dobu svae, ne moemo lako
oponaati svece. Zbog ljubavi prema nama Bog hvali nae napore jer

zna kako je teko biti svet u ovom dobu. U Bhagavad-giti kae da

odrava ono to imamo i daje nam ono to nam nedostaje. Njegova
pomo ne dolazi besplatno; ipak moramo da dostignemo odreenu
duhovnu razinu i da nastavimo da teko radimo kako bismo primili
pomo koja nam se nudi. Kada jednom doemo do te take, Gospod
i Njegovi predstavnici e nas uhvatiti za ruke i povui prema gore.
Gospodova milost uvek je vea od Njegovog zakona. Bog uvek uzima
u obzir olakavajue okolnosti i daje nam Svoju pomo punu ljubavi.
Bolnica za nae duhovne bolesti
Ljudi koji su ozbiljni u duhovnom ivotu ne eznu za bogatstvom,
slavom ili nekom drugom vrstom bogatstva. U materijalnom ivotu
pokuavamo da ostvarimo upravo te ciljeve. Istinski duhovne osobe
ele da iskoriste materijalne dobitke da bi jo vie predano sluile
Gospoda. Ovo je pravilno raspoloenje: "Kako mogu da zaradim
novac a da ne moram da brinem o novcu? Kako mogu da zaradim dovoljno
novaca za ovaj projekt za Gospoda?" Ako osoba na duhovnom
putu postane slavna, ta e slava biti sredstvo kojim e usmeriti panju
na Gospoda i Njegove predstavnike.
Svako od nas trebalo bi da se trudi da postane opunomoeni sluga
bez obzira na spoljanje okolnosti u kojima se nalazi. Sluenje je proces
ienja i leenja, kao da smo u bolnici. Uzimamo utoite
duhovnog uitelja iz istih razloga zbog kojih idemo u bolnicu: bolesni
smo i shvatamo da nam je potrebna pomo. Kao pacijenti, dobrovoljno
uzimamo lek, sledimo uputstva lekara i prihvatamo brigu koja
nam se nudi. Budui da svi duhovni ljudi nisu u potpunosti isti, ne
boluju samo od jedne vrste bolesti. Duhovne "bolesti" imaju razliite
oblike i jainu. Lepota te situacije je u tome da ti ljudi barem imaju
priliku da prepoznaju problem i da se smeste u "bolnicu" na leenje.
Ako uzimaju duhovni lek kako je propisano, ubrzo e ozdraviti.
Bolnica ponekad moe da bude i opasna jer se ljude za vreme boravka
zaraze novim bolestima i infekcijama. Mogu da dou s jednom
boleu, a da dobiju neku drugu i da postanu rtve bezbrojnih bakterija
koji se tamo nalaze. Slino tome, dok radimo na sebi, moramo da
pazimo da ne prihvatimo loe navike ljudi koji nas okruuju. Na primer,
moemo da postanemo uznemireni ulnim uivanjem ako smo
okrueni ljudima koji redovno ugaaju svojim ulima - ak i u duhovnim
grupama. Ili moemo da postanemo egocentrini i da brinemo
iskljuivo za sebe sledei loe primere ljudi oko nas.
U procesu leenja na stav je od velike vanosti. Toliko je vaan
da dve osobe mogu da budu u istoj sredini i da postignu potpune razliite rezultate zavisno od toga u kakvom su mentalnom stanju.
Osoba koja je morbidna, depresivna i turobna imae mnogo vie potekoa
od osobe ija je svest puna ivota i entuzijazma. Iako su obe
osobe na poetku jednako bolesne, pozitivnija, energinija osoba ini
potreban napor kako bi sauvala konstruktivan stav. Takva osoba e
mnogo pre izai iz bolnice.

Postani Gospodov rob i budi slobodan

Naa materijalna bolest je delimino prouzrokovana naom upornom
verom da smo potpuno nezavisni. To je ironija, jer iako sva ljudska
bia roenjem dobijaju odreenu koliinu slobodne volje, zapravo
nisu slobodna. Na um je iskontrolisan. Svaki put kada ukljuimo
televizor, sluamo radio, itamo novine ili imamo kontakt sa drutvenim
ustanovama, programirani smo. Koliko god to zvualo udno, da
bismo se zaista oslobodili i da ne bismo postali rtve starosti, bolesti,
smrti ili nekog drugog prolaznog, neprirodnog aspekta postojanja,
moramo doslovno da postanemo Gospodovi robovi.
Mi stvaramo sebi bol i patnju jer se vrsto drimo za egocentrine
gluposti. Uprkos injenici da smo odgovorni za svoju nesreu, ako
traimo Gospodovu pomo, esto je odbijemo kada doe. Ponaamo
se kao zatvorenici koji ele da budu puteni iz zatvora, koji mole uvara
da im otvori vrata, ali brzo pobegnu nazad kada se vrata otvore.
Pa ipak neprestano pitamo: "Kada e me pustiti odavde?"
Iako nam Gospod nudi razne oblike pomoi da jednom zauvek izaemo
iz ovog materijalnog sveta, naa bolest nas tera da umesto toga
traimo privremeno zadovoljstvo. Budui da se u savremenom ivotu
jurnjava za materijalnim zadovoljstvom smatra normalnom,
svuda oko nas ljudi uglavnom to ine iako moemo da se uverimo da
je odluna potraga za "dobrim ivotom" primereno ljudsko ponaanje.
Materijalne brige mogu da budu smetnja
Takvo ponaanje je vrlo tetno za na duhovni ivot. Kako naa
svesnost napreduje na duhovnom putu, razlike izmeu poude i
ljubavi postaju sve oitije. Kada ponemo da otkrivamo koliko je naih
ranijih dela bilo prekriveno poudom, moemo da gledamo na svoj
ivot sa oseajem zbunjenosti ili straha. Shvatamo da je veliki deo
naeg ponaanja imao za cilj sluenje nas samih ak i kada smo sami
sebe uverili da pomaemo drugima. Naa svesnost je delovala na
materijalnom, a ne na duhovnom nivou.
U ovom fizikom telu neprekidno doivljavamo razliite vrste uznemirenja
koje ometaju prirodni izraz due. Zapamtite, materijalno telo
je robijako odelo. Neka su odela privlanija ili neto manje
ograniavajua od drugih, ali jo uvek su rezultat ropstva u ovom
materijalnom svetu. Ako pogledamo unazad, moemo da shvatimo da
smo morali da izvuemo najbolje iz loe sklopljenog posla jer se
nalazimo u klopci jo jednog fizikog tela, a nismo potpuno ivi u
duhovnom telu.
Sve to ne popravlja kvalitet ivota ili nas ne ini mudrijima zapravo
je smetnja. esto nam se ivot zakomplikuje kada posedujemo
mnotvo materijalnih stvari. Umesto da imamo manje problema, imamo
ih jo vie, ali sve zavisi od toga koliko smo vezani za ta sredstva
i kako ih koristimo. Ako smo nevezani i sve nudimo za sluenje Gospoda,
tada naa materijalna imovina poveava nau sposobnost da

ivimo duhovno. Ako nas odvlai od neprekidnog toka meditacije i

slube, materijalna imovina postaje prepreka koju moramo da savladamo.
Interakcija sa viim biima
Duhovni ivot zahteva proces proienja koji nam omoguava da
razvijemo kontakt sa transcendentalnim svetom. Ve smo rekli da ne
moramo da napustimo fiziko telo da bismo saznali da je svesnost
Boga stvarna. Moemo da imamo lini odnos s Gospodom ovde i
sada, moemo da komuniciramo sa polubogovima, arhanelima i
anelima. Ta iskustva su nam dostupna u neposrednoj sadanjosti
ako razvijemo dovoljnu svesnost viih svetova. Zapravo smo u
svakom trenutku u duhovnom kraljevstvu iako to moda ne shvatamo
jer su nam duhovne sposobnosti uspavane. Duhovni proces je
proces "buenja" tih sposobnosti tako da moemo da iskusimo
duhovno blaenstvo koje nam je bilo na raspolaganju sve vreme.
Bia u nevidljivim svetovima mogu da imaju snaan uticaj na na
ivot. Prema Vedama postoji 33 miliona polubogova, neki od njih su
poboni, a neki nisu. Iako nepoboni polubogovi imaju vrstu vezu s
Gospodom, oni izazivaju nevolje i zastranjuju. Nalikuju ljudima koji su
bili deo verodostojnog duhovnog sistema, ali su odluili da odu.
Poboni polubogovi su za razliku od nepobonih vrlo svesni Boga i
deluju za dobrobit svih. Osim pobonih i nepobonih polubogova postoje
i asure, demoni. Ti polubogovi esto imaju iste moi kao i polubogovi,
ali pokuavaju da izazovu haos kako bi unitili svesnost Boga.
Kada prouavamo drevnu mitologiju - grku, rimsku ili indijsku esto
odbacujemo kao "mitove" prie o dogaajima koji su nepojmljivi
za dananji nivo razumevanja. Ideje i teme tih pria o bogovima i polubogovima
su univerzalne, to nam omoguava da naslutimo da su
nekada postojale interakcije izmeu bia na ovoj planeti i bia rajskih
kraljevstava. Meutim, sada je planeta postala toliko prekrivena svetovnom
kolektivnom sveu da ta bia ne ele da dou. Mnoga via
bia koja su imala zadatak na tom nivou vie to ne ine jer im vie
odgovara neka druga okolina.
Pre mnogo godina moj duhovni uitelj prisustvovao je obredu
oboavanja u New Yorku. Uprkos svoj predanoj panji koju su mu prisutni
upuivali, izgledao je rastresen i sa smekom je gledao u jednu
taku u sobi. Kasnije su ga uenici u privatnim odajama pitali ta je
gledao i emu se smeio. Odgovorio im je da se Narada Muni, mono
transcendentalno bie koje putuje svemirima u Gospodovo ime,
pojavio usred obreda da bi komunicirao s njim. ak se i sada takva
uzviena bia ponekad pojavljuju ako je okolina dovoljno duhovna.
Snano duhovno zadovoljstvo
Na viim nivoima duhovnog razvoja susreti sa duhovnim svetom
mogu da nam prue tako snano duhovno zadovoljstvo da fiziko telo
teko moe da ga podnese. Iskustvo boanske ljubavi ponekad stvori

tako snaan zanos da moemo da padnemo u stanje nalik transu. ak

i u svetovnom ivotu srea moe da izmeni na izgled i ponaanje.
Hodamo lagano i smeimo se, zviduemo, da drugi mogu da se zapitaju
ta nam se dogodilo.
Samo zamislite zadovoljstvo koje je toliko mono da se iri po
naoj svesnosti i utie na sve molekule, atome i stanice u telu. Kada
smo u takvom stanju zanosa, pokazujemo neobine simptome: suze
nam teku niz obraze, imamo potekoe s govorom ili nam se kosa
najei. U takvom stanju istovremeno smo ovde i u drugim dimenzijama,
komunicirajui sa duhovnim svetovima dok smo jo uvek u ovom
materijalnom telu. Takav zanos je svakome dostupan iako je obino
vrlo prekriven. Ali im se proistimo i otvorimo, moemo da vidimo
stvarnost punu blaenstva.
Bog nema miljenika. Svako ima priliku da postane prirodan, da
dostigne spoznaju i da doivi boansku ljubav. To zavisi samo od toga
koliko jako elimo da dosegnemo ta stanja. Spisi nas podseaju da je
veoma vano da volimo Gospoda svim srcem i da mu se potpuno
predamo.
Tri uslova za duhovni mir
Kada iskusimo takvu ljubav, dostiemo duboki mir. To potvruje
stih iz Bhagavad-gite (Bg. 4.39): "ovek koji veruje koji obuzdava
svoja ula i koji se posvetio transcendentalnom znanju zavreuje da
ga stekne. Stekavi takvo znanje, ubrzo dostie najvii duhovni mir."
Tri uslova su potrebna da bismo dostigli taj "najvii duhovni mir".
Nijedan od njih nije sam za sebe dovoljan. Ukratko emo opisati
delatosti koje mogu da nam pomognu. One mogu da nam koriste kao
podsetnik kako da se odrimo na putu postojanog, predanog duhovnog
razvoja.
1. Pre svega moramo da imamo veru. Ponekad smo zbunjeni zbog
te neophodnosti vere, ali trebamo da zapamtimo da je vera prisutna
u svemu to radimo. Razmislite o tome. Kada hodamo, imamo veru
da e se nae noge pokretati. Kada jedemo, imamo veru da e nae
telo svariti hranu. Kada idemo da spavamo, imamo veru da emo se
ponovno probuditi. Ne moramo se izvinjavati zbog vanosti vere. Moramo
da nauimo da svoju veru mudro uloimo. Ako svoju veru inteligentno
uloimo u duhovne stvari, dobiemo pozitivne rezultate. Meutim,
ako budemo slabo ulagali, oslanjajui se na prolazne aspekte
postojanja, postaemo tuni i razoarani jer nismo uspeli da iskoristimo
svoje uroeno pravo.
2. Drugi preduslov za duhovni mir jeste pravilna zaokupljenost
uma transcendentalnim znanjem. U tom sluaju na nas manje utie
nestalnost i patnja materijalnog sveta. Vano je, meutim, da spomenemo
da znanje mora da bude transcendentalno, iznad ovog materijalnog
sveta, dakle, ne sme da bude relativno ili prolazno. Moemo
da se izloimo takvom znanju tako da itamo svete spise, oboavamo,
mantramo, meditiramo, molimo se, prisustvujemo predavanjima, sluamo

kasete i druimo se sa osobama koje imaju sline interese.

3. Trei uslov je da moramo da reguliemo ula. Kao to smo ve
objasnili, to je klju kojim moemo da nadvaladamo poudu. Ako ne
ovladamo ulima, delovaemo spontano, emocionalno i hirovito.
Kontrola ula usko je povezana s kontrolom uma. Setite se stare izreke:
"Dokon um avolja radionica." Nain na koji usredsredimo um
odreuje hoemo li mi da gospodarimo ulima ili ona nama i slui li
um inteligenciju i duu ili ometa njihov razvoj.
Te tri aktivnosti, ako se obavljaju pod odgovarajuim vodstvom,
svakome donose potpuni uspeh. Duhovni ivot znai razvoj samoovladanosti,
dovoljne da prekinemo ropstvo u materijalnom svetu.
Zato duhovne vebe imaju za cilj regulisanje ula, ovladavanje uma i
omoguavanje dui da podstie ineteligenciju. Dua je potpuno svesna
naeg odnosa sa Bogom. im um prestane da smeta, prirodno nas
preplavi spoznaja i via zadovoljstva venosti i blaenstva.
Pitanja i odgovori
Pitanje: Jednom ste rekli da ne bismo trebali da odemo i da ivimo
sami kao pustinjaci. Budui da moramo da ostanemo u ovom materijalnom
svetu, ta da uinimo da bismo suzbili negativne uticaje nae
okoline?
Odgovor: Odlazak na Himalaje ili u samostan nije ni dobar ni lo
izbor; vano je ta inimo kada smo tamo. Ako vae telo sedi u peini,
ali va um neprestano misli o sladoledu od kafe ili o prijateljima u
diskoteci, bolje je da ste u gradu. Meutim, ako moete iskreno da
sluite kada se povuete od sveta - ako je to vaa priroda i misija tada je to u redu.
Postoje dve glavne grupe ljudi koji praktikuju duhovni ivot. Osobe
u prvoj grupi same su i nemaju dodira sa ljudima i one retko prihvataju
uenike. Druga vrasta ljudi kree se meu svetovnim ljudima,
pouava, deli i pomae. Posebno u ovom dobu svae drutvo ima veliku
potrebu za zdravim uzorima. Zato bi ljudi koji se bave duhovnim
ivotom trebali da budu dostupni.
Drugi problem za osobe koje ive povueno jeste taj da lako mogu
da budu zavarani i zato da ponu da veruju da su jai nego to zaista
jesu. Kako mogu da znaju jesu li svladali situaciju ako nisu u okolini
koja ih testira? Zaokupljenost mistinom opijenou ne mora da bude
znak napretka. Duhovna zrelost prisutna je kada moemo da odrimo
viu svesnost bez obzira na smetnje ili prepreke sa kojima se suoavamo.
Pitanje: Kada govorite o ulnom uivanju, shvatam da je spavanje
jedno od zadovoljstava o kojem sam ovisan. Koja je vrednost spavanja?
Odgovor: Moemo da sluimo Gospoda ak i kad spavamo. Ako
uzmemo u obzir da proseno osoba provede treinu ivota u spavanju,
moemo da shvatimo koliko je vano da to vreme iskoristimo kako

bismo nauili vie o Gospodu i kako bismo Ga sluili. Duhovno napredne

osobe zapravo ne spavaju onako kako mi to shvatamo. Dok se
njihovo telo odmara, oni se kreu po razliitim okolinama - ak i
razliitim svemirima - kako bi se ukljuile u vii nivo sluenja od onog
koje je mogue na telesnom nivou. Kada se vie duhovno razvijemo,
otkrivamo da, kada je fiziko telo nou neaktivno, suptilno telo i dua
imaju vie prilika da slue bez ogranienja koja im namee fiziko
telo.
Pre odlaska na poinak trebali bismo da ispunimo um sveu o
predanosti. Trebali bismo da izdvojimo barem petnaest minuta ili, ako
je mogue, pola sata pre spavanja za itanje neeg duhovnog ili za
mantranje. Pre nego to to uinimo, treba da zakljuimo ono to se
dogodilo tokom dana i da namerno uemo u drugi deo svoga ivota.
Kada legnemo sa oseajem oduevljenja za avanture koje nas
ekaju i za slube koje moemo da napravimo u unutranjim svetovima,
znamo da fiziko telo postupno postaje produhovljenije i predstavlja
sve manju prepreku za na duhovni razvoj. Sa druge strane,
ako otkrijemo da na suptilnim, unutranjim nivoima na um samo
pokuava da ispuni elje fizikog tela manipuliui materijalnom
energijom, tada moramo vie da radimo na usklaivanju uma i inteligencije
sa duom.
Pitanje: Moete li neto vie da kaete o mranoj noi due? Ve se
neko vreme nalazim u tom stanju i eleo bih bolje da shvatim ta to
znai.
Odgovor: U duhovnom ivotu mrana no due moe da se dogodi
kada postanemo jaki na putu predanosti i vrlo odluni u sluenju
Boga. Takva situacija zapravo pokazuje da smo dostigli taku na kojoj
se pripremamo za veu pozitivnu promenu koja vodi ka dubljoj
povezanosti s Gospodom.
Dok prolazimo kroz mraan period, moramo da prouimo svoje elje
i motive kako bismo otkrili stvarni temelj svog duhovnog ivota.
Kada nam je sve oduzeto, lake moemo da vidimo istinu o sebi. Jesmo
li zaista spremni za dublje nivoe duhovne spoznaje? Motivie li
nas zaista ljubav prema Bogu ili samo traimo poklon od Gospoda?
Potekoe koje se javljaju pomau nam da prepoznamo na stvarni nivo.
Moda emo otkriti da elimo da primimo povoljan znak ili da
moda elimo da budemo ak i ukoreni samo da znamo da je Bog jo
uvek tu. Neki ljudi se u to vreme ovako mole: "Ako Bog postoji, elim
da Ga vidim sada i ovde", ili "Priekau jo dan, dva i ako se situacija
ne promeni, neu vie verovati u Boga." Te osobe misle da je
duhovni ivot jeftin. Za njih je Bog samo primalac narudbenica pomou
kojih bi trebalo da ispuni njihove zahteve.
Ako nas duhovni mentor ne vodi pravilno i ako nemamo potporu
duhovne zajednice, lako moemo da odustanemo dok prolazimo kroz
mranu no due. Sa logikog gledita, postoje dobri razlozi za
naputanje duhovne potrage, ali ne smemo to da uinimo. Trebali

bismo umesto toga da kaemo: "Ne! Dao sam itav ivot Gospodu.
Dragi Gospode, uini sa mnom ta god eli. Ako Ti priinjava zadovoljstvo
to to me dri u ovom uznemirenom stanju, onda e to biti
moja radost!"
6. Seksualnost u svakodnevnom ivotu
Budui da dananje drutvo ne shvata pravilno razliku izmeu ljubavi
i seksa, mnogi od nas ne priznaju vanost due u muko-enskim
odnosima. Promiskuitet je vrlo rairen. Kao to smo videli,
mnoge voe gube uticaj i mo jer slabo vladaju svojom seksualnom
energijom. Porodice, stubovi nacije, su nestabilne i raspadaju se. Svakodnevno
se raaju bezbrojna neeljena deca.
Seksualnost je snana ivotna sila koja sama po sebi nije ni dobra
ni loa. Poput noa, njena vrednost zavisi od toga kako se koristi. Lekar
moe da upotrebi no da bi spasio neiji ivot, a ubica moe istim
noem da ubije nekoga. Razlika je u svesnosti osobe koja uptrebljava
no. Slino tome, seksualnost ima dve strane. Seksualna aktivnost
moe da bude sredstvo grube zlopotrebe, iskoriavanja i poude. U
takvim okolnostima seks postaje stvar sebinosti. Sa druge strane,
ako je seksualni in razmena ljubavi, on postaje boanski. Kada se
uputamo u seksualnu aktivnost da bismo izrazili ljubav, delujemo nesebino.
Vanost dubokih odnosa
Drutvu su oajniki potrebni duboki odnosi, puni ljubavi - mnogo
dublji i mnogo ispunjeniji ljubavlju nego to su to danas. Previe smo
zbunjeni seksualnim podraajem, gledamo jedni na druge kao na
seksualne objekte i tako gubimo pristup smislenijim i punijim nivoima
kontakta. U veini sluajeva ono to nazivamo ljubavlju obino je
pokuaj da dobijemo neto egocentrinog zadovoljstva. Zapamtite,
veina ljudi nije iskusila pravu ljubav. Zapravo, mnogi od nas nisu bili
sposobni da prihvate izraze ljubavi ni od koga - bio to roditelj, prijatelj
ili suprunik - ne pitajui se koji su njihovi skriveni motivi. Nismo iskusili nesebinu i bezuslovnu ljubav i zasigurno nismo pronali ljubav
kroz seks.
Mukarci i ene moraju da postanu prefinjeniji u odnosima. To ne
znai nuno da bi trebali da se suzdravaju od seksa. Meutim, umesto
posezanja za prolaznim uicima, trebali bismo da nauimo znaenje
obaveze i da nastojimo da razvijemo vrste, trajne i nene veze
sa drugima.
Lepota dolazi od due
Ovo drutvo koristi prekomernu koliinu energije na ulepavanje
tela kako bi privuklo lanove suprotnog pola. Meutim, dua je, a ne
telo, izvor nae lepote i privlanosti. Budui da je Bog lep, to postajemo
poboniji i boanskiji, to vie isijavamo svoju prirodnu lepotu.

Ponekad zaboravljamo tu istinu i odravamo odnose samo na fizikom

nivou.
No mukarci i ene mogu da razviju dublje meusobne odnose.
Iznad fizike dimenzije, ene se esto zaljubljuju i drue s mukarcima
iz srca, dok mukarci esto uspostavljaju odnos iz uma. esto se
zbog tih razlika ne razumeju najbolje. Ipak postoje jo dublji nivoi
rezmene na kojima se te razlike rastapaju u blistavoj energiji due.
Tada seksualnost postaje snana, konstruktivna sila.
Seks je sveta stvar
Seks je zdrav i prirodan i on ispunjava boansku funkciju. U svom
najviem obliku seksualni odnos znai sjedinjavanje mukarca i ene
u sluenju Boga, omoguujui novoj dui da ue u ovaj materijalni
svet i razvije odnos s Njim. Kada gledamo na seks kao na sveto poverenje
i slubu, on postaje duhovni in.
Sa druge strane, ako odnose gledamo povrno, preputajui se
"provodima za jednu no", prihvatamo materijalistiki, sebian pogled
na ljudski ivot. Duhovnija kosmologija vidi ljudsko bie kao deo ire
zajednice u kojoj svaka osoba igra odgovornu ulogu. Mukarac koji
samo oplodi enu i napusti je ne pokazuje ak ni linu odgovornost,
a kamoli drutvenu odgovornost ili duhovno razumevanje. Da bi bila
drutveno odgovorna, osoba mora da se brine za dobrobit cele zajednice.
Danas se mnogi od nas toliko esto uputaju u seks da je naa
seksualna vitalnost oslabila, a mnoge veze fiziki propadaju jer ljudi
ne mogu meusobno da se zadovolje. Ogromna koliina energije je
potrebna za stvaranje semena. Nije udno to postajemo nesposobni
kao drutvo kada se uzme u obzir da mnogi mukarci trae to
dragoceno bogatstvo. Slabi nam pamenje kao i sposobnost meusobnog
ispunjavanja na svim nivoima. Sve mehanikije obavljamo
svoje delatnosti, nesposobni da cenimo dublje nivoe druenja, ljubavi
i slube.
Mo seksualne energije
Seksualna je energija najmonija energija koju posedujemo. Da
bismo duhovno rasli, moramo da nauimo da vladamo njome. Iako
drutvo naglaava seksualnu aktivnost, ispod svega toga svako
zapravo eli da da i da primi ljubav, a ne poudu. Kada izraavamo
seksualnost ljubavlju, moemo da uzdignemo razinu svoje svesnosti;
ali kada smo pod uticajem poude, seksualnost moe da snizi nau
svesnost. Moemo da postanemo boanska bia ili nerazumne zveri.
Naa impersonalnost da shvatimo duhovne aspekate seksualnosti
i razmnoavanja postala je ozbiljan problem. Zemlja postepeno
postaje optereena biima na niem nivou jednostavno zato to se
ljudi bave seksualnom aktivnou, a nisu odgovorni. Egocentrine
osobe koje koriste druge zarad ulnog uivanja ne mogu da oekuju
da e dati ivot nesebinim, samilosnim i predanim duama. Kako

takve zajednice mogu da stvore neto boansko? Nijedna visokorazvijena

dua nee biti privuena takvim okolnostima. Svi moramo
da posvetimo veu panju svom seksualnom ponaanju.
Lako mogu da nas ometu materijalne pogodnosti, ak i sam seks,
u tolikoj meri da moemo da zaboravimo vanost prave ljubavi. Moramo
da nauimo vie da volimo jedni druge i da postanemo vetiji u
razvijanju vrstih, trajnih veza. Dugotrajna veza, u obliku obavezujueg
braka ispunjenog ljubavlju, prua neprocenjivu priliku mukarcu
i eni da izraze svoju seksualnost u duhovnoj vezi.
Seksualnost u braku
U braku bi suprunici trebali da gledaju svoje partnere kao Boije
darove. Suprunici koji razmiljaju na taj nain, shvatajui da im je
Gospod nekoga poverio na brigu, bie paljivi prema svojim partnerima i ponaae se na nain koji zadovoljava Gospoda. Brakovi koji se
postavljaju i odravaju na takvoj osnovi izrazito su prijatni i puni ljubavi,
a deca e u takvoj zajednici da odrastu u prekrasnom okruenju
punom podrke.
Kada se par seksualno sjedini, obe strane bi trebalo da ele susret
i da ga smatraju boanskim. Tada to iskustvo postaje nadahnjujui
i duboki izraz ljubavi. Svaki puta kada se sjedine, mukarac i ena
trebalo bi da se sete da je roenje deteta krajnji izraz seksualnosti.
Iz tog razloga ne bi trebalo da koriste kontracepciju ili da pribegavaju
pobaaju jer je to uplitanje u svetu svrhu seksualnosti.
Kontracepcija nije prirodna, iako je danas uobiajena praksa. Moramo
da pazimo da ne pomeamo socioloka razmatranja s duhovnim.
Mukarac i ena moda ne ele da zanu dete zbog nedostatka
finansijskih sredstava za novog lana porodice ili jer se ne oseaju
psiholoki spremnima. Meutim, te se okolnosti razlikuju od duhovne
stvarnosti te situacije. Sa duhovnog gledita, kada se mukarac i ena
predaju jedno drugome i seksualno sjedine, moraju da budu spremni
za prirodne posledice. Trebalo bi da preovlada njihova duhovna
svesnost, navodei ih da shvate upotrebu kontracepcije sa duhovnog,
a ne materijalnog gledita.
Nauka o razmnoavanju
Postoji nauka o seksualnom ivotu poznata drevnim civilizacijama
koja govori o tome kada i kako se seksualno sjediniti. Svesnost mukarca
i ene za vreme seksualnog ina ima snaan uticaj na duu koja
e doi na svet. Ljudi koji se uputaju u seks u negativnom stanju
svesnosti stvaraju bia nie svesnosti.
Ljudi danas esto imaju seks u vrlo nepovoljnim okolnostima - u
mraku, dok su pod dejstvom toksinih materija ili sa tuim suprunikom.
Ponekad ena ne eli da zatrudi, ali ak i ako ne pobaci i rodi
dete, neeljena dua deteta nee biti najuzvienijih osobina. tavie,
dete moe doi u okolinu u kojoj ga roditelji zanemaruju. Takva dua

ulazi u ovaj svet u kritinom stanju.

Meutim, ako partneri ele da prihvate odgovornost i duhovno se
pripreme za seksualni susret, njihova svesnost poziva viu duu koja
moe da da pozitivan doprinos svetu. Ne smemo da zaboravimo da
detetova budunost, u puno veoj meri nego to mi to shvatamo,
zavisi od svesnosti roditelja u vreme zaea. Mukarac i ena koji se
uputaju u seksualnu aktivnost prihvataju sveto poverenje.
Mukarac i ena koji su spremni da zanu dete trebalo bi da se posebno
potrude da stvore mirno, duhovno okruenje pre seksa. Mogu
da mantraju, meditiraju, itaju duhovnu literaturu i uglavnom se
pripreme za prihvatanje visokorazvijene due. ak i za vreme trudnoe,
budui roditelji moraju da stvore zdravu atmosferu punu ljubavi
i podrke za svoje potomstvo. Zapamtite, dua zapoinje svoje obrazovanje
im ue u maternicu. Savremena nauka tek poinje to da
potvruje, otkrivajui da je fetus svestan i da moe da ui dok se
razvija u majci. Zvukovi koje uje, hrana koju majka uzima, atmosfera
kojom je majka okruena - svi ovi inioci i mnogi drugi utiu na
svesnost deteta mnogo pre roenja.
Prirodna seksualnost
Iz ovoga to smo do sada rekli, oigledno je da je najnormalnija
situacija u braku da su mu i ena seksualno aktivni samo onda kada
ele da zanu dete. To znai da su partneri spremni da budu odgovorni
za ono to stvore.
Brakovi bi trebalo da funkcioniu to je blie mogue ovom idealu,
ali suprunici uvek moraju da odlue do koje mere mogu da se
pridravaju ovakve seksualne discipline.
Ustvari, mu i ena koji se uputaju u seksualni ivot samo u svrhu
razmnoavanja primenjuju oblik celibata. U nekom smislu, to je ak i
vei celibat od izbegavanja bilo kakvog kontakta sa suprotnim polom
jer zahteva jau kontrolu ula. Trebalo bi da zapamtimo da to vie
zadovoljimo Gospoda koristei svoje telo, um i inteligenciju na nain
koji je On odredio, to bre moemo da pobegnemo iz zatvora ovog
materijalnog sveta. Sa druge strane, ako nastavimo da igramo
"telesnu igru" meajui se u prirodno funkcionisanje tela, moraemo
da se iznova i iznova raamo dok ne transcendiramo elju za materijalnim
zadovoljavanjem ula.
Kako dua bira okolnosti
Iako smo ve ranije opisali naine na koje dua koja trai roenje
moe da pokua da izabere potencijalne roditelje, izbor okolnosti
roenja ne zavisi samo od budueg deteta. I dete i roditelji sudeluju u
odluivanju kada i gde e dete doi na svet. Mentalitet odreenih
roditelja privlai odreenu vrstu due i, obrnuto, odreena vrsta due
privuena je odreenim roditeljima.
Imajte na umu da je karma sasvim tana. Na primer, ako neko

opljaka banku, po karmikom ureenju opljakana je upravo ta

banka, a ne neka druga. Karma isto tako odreuje ko e biti u banci
u to odreeno vreme. Svi ti dogaaji su pomno usklaeni prema
karmi onih koji su u njih upleteni.
Moete pitati: "Znai li to da su moja elja i moj stav ti koji su
stvorili deformisano dete?" Ne mora da bude tako. Moe samo da
znai da morate da iskusite takvu situaciju kao roditelj kako bi dalje
duhovno napredovali. Ili je tom detetu potrebna ba takva deformacija
i upravo takvi roditelji kao to ste vi da bi napredovalo do sledeeg
nivoa razvoja. Sve te okolnosti su paljivo ureene.
Osim napora potencijalnih roditelja i deteta da izaberu pravilnu
situaciju za budue roenje, postoji jo jedan inilac. Dua ne ureuje
direktno svoju situaciju u ivotu. Konano, vii autoriteti koji deluju
u Gospodovo ime stvaraju sve vane uslove. Ti autoriteti odreuju
fizike odlike - kao to su nos, boja oiju, boja kose, telesni tip - te
okolinu - kao to su braa, majka, nacionalnost. Radei s onim to
bismo mogli nazvati "karmikom ploom", brinu se da sve bude pravilno
ureeno za duu koja se raa. Svi su ti aranmani deo iskustva
koje je dua izabrala privuena sveu roditelja.
Karma i slobodna volja
Zapamtite, nema sluaja u svemiru. Bog ne grei i nije nepoten.
Situacije u kojima se nalazimo, ukljuujui one s naim partnerima i
naom decom, nastale su iz nekog razloga. Trebali bismo da nauimo
da tragamo za tim razlozima tako da moemo da nauimo lekciju i
pravilno delujemo.
esto moe da nam se uini da nas neto pokree kao pijune po
ogromnoj ahovskoj tabli. Ali jo uvek imamo slobodnu volju jer se
sve dogaa prema naoj elji. Kada saberemo sve to elimo, uzimajui
u obzir i prolost i sadanjost, dobijamo krajnji rezultat koji odreuje
aranmane koje e polubogovi i njihovi pomonici morati da
uine za nas. Drugim reima, broj naih elja odreuje nae okolnosti.
Zato moramo da pazimo kako usmeravamo svoju energiju. Svemir
nam nudi vie onoga emu usmeravamo panju.
Moramo da prihvatimo odgovornost za sve modele u svom ivotu,
bez obzira na to jesmo li sreni ili ne. Poput gosta u restoranu, moda
nam se ne svia ukus supe, ali ipak prihvatamo da smo naruili tu
supu i da moramo da je platimo. Ako smo odgovorni, moemo da
dobijemo mo da izvrimo promenu.
Primena celibata
Iako je seksualnost izraena na regularan, duhovno usmeren
nain prikladna za veinu ljudi, postoje vane napomene. Svaka kultura
ima posebne duhovne prakse koje daju neobine moi. Jedna od
njih je celibat, koji pomae osobi da razvije snanu, usmerenu ljubav
za sva iva bia. Osobe u celibatu, umesto da budu ograniene samo

jednim odnosom, sposobne su da ponude duboku ljubav i brigu

svakome ko se nae u njihovoj blizini.
Naelo celibata nalazi se u jezgru mnogih religija. Novi nas zavet
u I Kor. 7 pouava da je najbolje da budemo u celibatu. Meutim, ovo
nas poglavlje ui da je bolje da se oenimo nego da patimo od elje.
Smisao celibata je da moramo da osetimo poseban poziv za takav
nain ivota i da tada iz ezoterinog duhovnog znanja nauimo o njegovom
znaenju i primeni.
Na raspolaganju su mnoge tehnike koje nam omoguavaju da
sauvamo seksualnu energiju kako bismo napredovali u duhovnom
ivotu i slubi. Na primer, ako neko sauva veliku vitalnu energiju koja
je sadrana ak i u samo jednoj kapi semena i usmeri je prema gore,
ta e energija uzdignuti svesnost te osobe. Upozorenje: mukarci i
ene moraju imati poseban "poziv" za ivot u celibatu pre nego to
ponu ga primenjuju. Osim toga, moraju da paze da ne primenjuju
celibat u izolaciji, bez odnosa ispunjenih ljubavlju. Ako ive neposredno
bez partnera, moraju da naue da sve vide kao svoju porodicu
i da se okrue odnosima punim ljubavi.
Ustvari, celibat je prilino redak i ne preporuuje se veini ljudi. Po
pravilu, drutvu su potrebne vrste porodice svesne Boga i zbog toga
bi se veina ljudi umesto ivota u celibatu trebala da oeni i odgaji
zdravu decu. Ali svako bi trebao da razume da neki pojedinci biraju
celibat kako bi razvili nadljudske moi da bi sluili druge na to
uzvieniji nain, pun ljubavi.
Istovremeno moramo da imamo na umu da naa kultura previe
naglaava ulogu seksualnosti i da ljubav neizbeno ne poinje i ne
zavrava se seksualnim odnosom. To ne znai da seks ne moe da
bude deo ljubavnog odnosa izmeu mua i ene. Radi se o odravanju
zdrave ravnotee izmeu seksualnog izraavanja i ostalih vidova
ljubavi. Vano je da ljudi ne propuste iskustvo vie ljubavi zato to se
usredsreuju na fiziko telo.
U prisutnosti osoba koje ive u celibatu esto oseamo snane nivoe
vitalnosti i ljubavi. Ljudi koji istnski primenjuju celibat imaju oko
sebe auru jer poseduju snane energije nesebine samilosti koje slobodno
dele sa drugima. Svetenici u drevnom Egiptu i drugim ranim
civilizacijama dobro su to znali, a mnogi koji primenjuju celibat u savremenoj
Indiji jo uvek to znaju. Celibat ih osposobljava za postizanje
zapanjujuih dostignua. Mahatma Gandhi bio je primer tog
fenomena; iz celibata je crpio snagu.
Neobino je to to su mnoge osobe u celibatu izrazito privlane
lanovima suprotnoga pola. Razlog tome je snana ljubav koju te
osobe zrae. U tome nema nita loe; privlanost meu polovima je
prirodna. Ali odgovornost osobe u celibatu je da bude potpuno nesebina
i da brine o drugima.
Celibat nije odricanje
Kada se pravilno shvata i primenjuje, celibat nije samoodricanje.

To je pitanje ljubavi. Pojedinci koji primenjuju celibat da bi svoju

energiju posvetili sluenju Boga ne doivljavaju celibat kao rtvu.
Njihova seksualna energija se pretvara u nesebinu samilost i predanost
koju dele svakome koga sretnu. Sebe pre svega vide kao sluge
Boga i drutva zato uvek nastoje da budu kanali kojima boanske
energije teku, voe i ohrabruju druge.
Celibat odgovara samo onima koji ga slobodno izaberu. Ako pokuamo
da potisnemo seksualnu elju, a ne preusmerimo je, u sebi moemo
da otkrijemo ogroman lani ego, snanu srdbu ili sklonosti ka
iznenaujuoj destruktivnosti. Moramo da nauimo da preusmerimo
seksualnu energiju umesto da negiramo njeno postojanje nadajui se
da e da nestane. Lani celibat jednostavno postaje jo jedna neprirodna
iskrivljenost seksualnosti, koja dodatno unitava nae drutvo.
Celibat ne bi nikad smeo da bude beg od poloaja sa kojim ne
moemo da se suoimo. Na primer, neki ljudi uskrauju kontakt s pripadnicima
suprotnoga pola jer se ne mogu da se bore sa sopstvenom
seksualnou. Reenje ove situacije je vee poznavanje sebe, a
ne izbegavanje.
Celibat ne bi smeo da bude nametnut spolja. Ako je nametnut
spolja, moemo da razvijemo udno i neprirodno ponaanje. Sa praktinog
gledita, lako je da se shvati zato neke religijske institucije
nameu celibat svojim svetenicima. Osobe na vodeim poloajima
lako mogu da iskoriste suprotni pol. Bez nekog oblika ogranienja,
svetenik koji je u estom dodiru sa enama zbog poverljivih stvari
lako moe da podlegne seksualnom iskuenju. Naalost, kada je celibat
nametnut spolja, mnogi svetenici eznu za seksualnim kontaktom
i pronalaze nezakonite naine da ispune svoje elje.
Svaki in je povezan sa naom eljom za zadovoljstvom, u obliku
iskoriavanja i sebinog zadovoljavanja. Zato, ako nemamo istinsku
elju za celibatom - to moe da bude sluaj, na primer, ako nam
drugi nametnu celibat, ako smo impotentni ili ako se bojimo da izrazimo
svoju seksualnost - primena celibata moe da bude tetna. Iskusiemo
samo frustraciju i ljutnju jer se liavamo zadovoljstva za kojim
duboko eznemo. Prisiljavajui se na celibat u takvim okolnostima,
vrimo nasilje sami nad sobom i nad drugima. Ne doivljavamo "vii
ukus", ve samo prouzrokujemo jo vie patnje u svetu.
Odricanje ima razliite oblike
Pravi celibat je, dakle, oblik odricanja u korist vieg dobra. Umesto
da bude stvar poricanja i izbegavanja, odricanje je pitanje nae raspoloivosti
sluenju Boga. Za svaku osobu odricanje moe da poprimi
razliit oblik koji odgovara razvoju ba tog pojedinca. Na primer,
oni koji su navikli na haotinost spoljanjeg delovanja mogu da shvate
da odricanje od njih trai da se povuku i rade manje.
No za one koji su vezani za samou, odricanje moe da znai otvaranje
i ukljuivanje u spoljanje delatnosti i odnose. Ljubav prema samoi
moe da bude oblik ulnog uivanja, a to je onda slabost. Interakcije

sa drugima mogu da nam otkriju da te osobe nisu ni priblino

toliko odvojene od sveta kao to bi to elele da se misli, jer je asketski
nain ivota postao njihova zatita od realnog ukljuivanja u ivot.
Mnogi jogiji koji meditiraju pod drvetom, u peini ili u planinama
bili bi uznemireni kada bi morali da odravaju svakodnevne kontakte
sa ljudima. Osim toga, svi smo uli za svamije ili gurue koji su nakon
mnogo godina provedenih na Himalajama poeli da putuju i da pouavaju
po Europi ili Americi gde su na kraju pali sa uzvienih poloaja
i podlegli iskuenju.
Pravi test odvojenosti je susret sa razliitim situacijama u svakodnevnom
ivotu. Odricanje znai predavanje sluenju Gospoda, a ne
nas samih, u svim okolnostima. Moramo na sebe da gledamo kao na
one koji se brinu za Gospoda, a ne kao na vlasnike svakoga ili svaega.
Meutim, odricanje ne podrazumeva impersonalnost ili ravnodunost u odnosima. Naprotiv, znai da smo jo briniji, paljiviji, da
vie delimo, da smo svesniji i pruamo zatitu - ne zato to smo vezani
za svoje ispunjenje, ve zato to prinosimo ponudu Gospodu.
Odriemo se uticaja lanoga ega koji nas dri zarobljenim u ovom
materijalnom svetu.
Celibat u braku
Celibat nije namenjen samo svetenicima i drugim religijskim voama.
Ve smo spomenuli da se brani seks u svrhu zainjanja dece
smatra oblikom celibata. U obliku potpune apstinencije od seksualne
aktivnosti tokom odredenog vremena celibat moe da igra jo jednu
vanu ulogu u braku. Ponekad odnosi postaju teki jer se osobe
meusobno vide samo na fizikom nivou. U takvim okolnostima potpuno
apstiniranje od svih oblika seksualne aktivnosti moe da bude
korisno.
Na primer, par moe da se dogovori da e da primenjuje celibat
pet, est meseci kako bi dobili prostora da se meusobno doive na
drugaiji nain. Odmor od uobiajene seksualne rutine moe da im
prui priliku da prodube i ojaaju druge aspekte meusobnog odnosa.
Na kraju mogu da shvate da se mnogi njihovi problemi reavaju
sami od sebe uz vrlo malo svesnog napora.
Sagledavanje materijalnog ivota
Na kraju svako od nas mora da naui da bude slobodan da vlada
ulima i eljama unutar ogranienja koja nam namee fiziko telo u
ovom materijalnom svetu. Bez obzira jesmo li u celibatu ili smo seksualno
aktivni, uvek bismo trebali da budemo povezani sa neim viim
to e da nas vodi, titi, podstie i daje nam oseaj sigurnosti. Drevni
vedski spisi nas podseaju, poput mnogih drugih tradicija, da svi
materijalni i duhovni svetovi imaju izvor u Bogu. Zato, ako pokuamo
da zadovoljimo Gospoda, automatski smo u dodiru sa sreditem
svega. Tada e nam sve to nam je potrebno doi prirodno.

Naalost, mnogi od nas zanemaruju tu injenicu i idu u pogrenom

smeru. Umesto da popravljamo svoj odnos s Gospodom, veinu vremena
provodimo pokuavajui da zadovoljimo nie elje. Seksualnost,
ako je pogreno shvaena, moe da bude zamka koja e da nas
dri zarobljene u materijalnom svetu. Naravno, moramo da pazimo naotu
telo da bismo mogli svrsishodno da delujemo. Ali, ako dajemo prednost
zadovoljavanju ula i samozadovoljstvu iznad svega, ponovo i
ponovo emo se vraati u fiziki svet kako bismo igrali ulne materijalne
igre. Sa druge strane, ako se predamo duhovnom ivotu, naa
iskustva nee biti sama sebi svrha, ve putokazi koji nam pokazuju
put nazad kui, Bogu.
Pitanja i odgovori
Pitanje: Primenjujem celibat oko dve godine. U poetku sam sebe
prisiljavao i borio se neko vreme, ali sada sam zahvalan jer znam ko
sam. Sada sam u poloaju da privuem osobu koja mi se zaista svia
jer vidim odnose sa duhovnog gledita. Ali ta je sa oenjenom osobom
koja je zadovoljila potrebu za decom? Je li za tu osobu prirodno
da nema seksualnu elju?
Odgovor: Predivno je to moete da primenjujete celibat i to ste
tako puno nauili iz toga. Kao to smo upravo spomenuli, celibat
moe da vam omogui da razvijete dublje odnose. Takoe, mnogi
ljudi ne shvataju da je promiskuitetni seks uzrok breg starenja.
Mukarci troe veliku koliinu ivotne energije da bi proizveli samo
jednu kap semena. Pre mnogo godina, kada je Muhamed Ali bio svetski
prvak u tekoj kategoriji, bio sam njegov savetnik. Voleo je da me
predstavlja: "Svami, moj prijatelj, svetenik u celibatu." Jednom je,
cenei moj zavet celibata, objasnio da mu je njegov trener uvek govorio
da se suzdrava od seksa tri, etiri meseca pre velikog mea.
Mnogi atletiari znaju da seksualna aktivnost moe da smanji njihovu
otpornost, sposobnost opaanja i sposobnost funkcionisanja.
to se tie nivoa seksualne elje u braku, uglavnom se razlikuje
kod ena i mukaraca. Iako to mukarci moda ne ele da priznaju,
ena moe da bude seksualno monija od mukarca, ali u isto vreme,
njena seksualnost se izraava na mnogo razliitih naina. Na primer;
ona svoju seksualnu ljubav moe da pretvori u ljubav prema deci, ili
u ljubavni odnos sa suprugom koji se temelji na dodiru, dranju za
ruku ili lepim reima. Ona i dalje izraava seksualnu energiju, ali u
drugim oblicima.
Sa druge strane, mukarac ima veu elju za pravim fizikim
inom. Dakle, par mora iskreno da porazgovara i da oceni situaciju da
bi mogli da je ree. Trebalo bi da imaju na umu da gubitak elje za
seksualnom aktivnou nije nenormalan; sasvim suprotno, moe da
bude zdrav.
Pitanje: Razgovarala sam sa prijateljicom koja je razmiljala o vetakoj

oplodnji. Koje su posledice vetake oplodnje?

Odgovor: Ima mnogo posledica. Najvea posledica je to to majka i
dete moda nee imati pojma o vezi izmeu odreene sperme i
mukarca koji je donirao spermu detetovog biolokog oca. Kako je
nositi dete, a da ne znate ko je otac? Kako je to da nemate priliku da
ikada upoznate oca? To je slino usvajanju. Moemo da usvojimo dete
ne znajui ko su majka i otac, ali mukarac i ena koji zanu dete
imaju snaan uticaj na detetovu linost.
To je slino situaciji u savremenoj medicini u kojoj osoba kojoj se
izvri transplatacija srca ili nekog drugog vitalnog organa esto poprimi
odreena svojstva donatora. Ti medicinski postupci nisu tako jednostavni
kao to veina ljudi misli. Uticaj donatora definitivno postoji.
Ako smo, poznavajui te injenice, spremni da prihvatimo posledice
nae odluke, tada vetaka oplodnja moe da bude u redu, ali
moramo da budemo svesni brojnih posledica.
Pitanje: Imaju li ikakvu vrednost razliite duhovne orijentacije seksualne
prakse koje koriste seksualni in u jogike svrhe za uzdizanje
svesnosti? Jesu li one moralno prihvatljive ako se ne planira roenje
deteta?
Odgovor: Mnogi znaju za tantru i nauku o kontolisanju seksualne
energije kako bi se doivela via svesnost za vreme samog seksualnog
ina. Naalost, danas se mnogi ljudi koji primenjuju tantru
samo angauju u nezakonitim stvarima pod etiketom duhovnosti, ali
osobe koje se ozbiljno bave tantrom shvataju da je sutina tantre da
se shvati vrednost muke i enske polarnosti - jina i janga - i stvarno
znaenje ivotne sile.
Moramo da znamo da se verodostojni tantriki sistemi koji
naglaavaju dostizanje nadsvesti kroz seksualno jedinstvo temelje na
kontroli seksualne energije, a ne na promiskuitetnom seksualnom
izraaju. Ta jednostavna injenica pokazuje mo povezanu sa seksualnou.
Tantriki seks je visoko regulisanana praksa koja ograniava
seksualnu energiju na odreen vremenski period. Prema tom ogranienju
i usmerenju seksualne energije tantra je slina celibatu.
Moramo da shvatimo razliku izmeu korienja seksualnih tehnika
za dobijanje mistinih moi i uputanja u seks kao izraza ljubavi i
predanosti. Leviari tantre i arolije i mnoge druge crne magije poivaju
na praksama koje su sasvim suprotne duhovnom pravcu, esto
izokreui duhovno znanje. Te prakse proizlaze iz znanja da je seksualna
energija sama po sebi neutralna. Kada je pravilno usmerena, ona
je katalizator ljubavi i ekstaze, ali u svom demonskom obliku seksualna
energija moe da se izrazi u obliku promiskuiteta ili moe da se
koristi da bi se stekla vlast nad drugima. Na klizavom smo terenu ako
elimo da iskoristimo seksualnu energiju zbog moi koju nam daje, a
ne zbog ljubavi i zainjanja dece.
U prolosti se duhovni ivot smatrao prirodnim. tavie, i u

dananje vreme ne moramo da znamo da su mnogi duboki zakoni i

naela duhovni. Moramo samo da razumemo ta je istinski prirodno i
utemeljiti svoje ponaanje na tom znanju. Bilo kakav pokuaj da se
upletemo u normalan ishod seksualnog ina ili da ga odbacimo
suprotstavlja se ureenju svemira. Moramo da budemo spremni za
posledice takvih delatnosti.
7. Ljubav izmeu mukarca i ene
Ljubav je neophodna za dobro zdravlje. Osoba koja nije deo ljubavnog
odnosa ima deset puta veu mogunost da oboli od hronine
bolesti i pet puta veu mogunost da doivi nervni slom od osobe
koja to jeste. Oigledno ljubav nije samo bitan deo viih duhovnih iskustava
ve osnovna potreba za fizikim opstankom i blagostanjem.
Za mnoge od nas ljubav se smisleno izraava u odnosu sa osobom
suprotnog pola. Odnos izmeu mukarca i ene je temelj porodine
zajednice, koja je opet kamen temeljac drutva, nacija i svetskog
poretka. Ne nauimo li da stvaramo vre i pozitivnije muko-enske
odnose, stvoriemo jo veu zbrku na planeti.
Nedostatak dubine u dananjem drutvu
Savremeno drutvo je krajnje impersonalno. Na mehanizovani i
elektronski svet odvaja nas jedne od drugih dok vozimo automobile,
gledamo televiziju, sedimo za kompjuterom i radimo u zatvorenim kancelarijama
daleko od kue. Mnogi ljudi vie vole da provode vreme
igrajui se igrakama nego da razviju istinski duboke i iskrene odnose.
Budui da postoji toliko mnogo pogodnosti na tritu, nauili smo
da ih smatramo predmetima namenjenim naem uivanju. Naalost,
nauili smo i ljude da gledamo na taj nain. Rezultat toga je veliko
suparnitvo, teskoba i beda. Verujui da je prava ljubav izmiljotina,
mnogi od nas odustaju od potrage za istinskim ljubavnikom i prihvataju
odnos iz interesa.
Nae drutvo je prepuno ljudi koji ne mogu da imaju dublje odnose
zbog paranoje i straha od neuspeha. Mnogi pate jer ne mogu da
dosegnu oseaj istinskog blagostanja. Obavljajui dnevne delatnosti,
oni taj nesreni mentalitet dele sa drugima. Kao posledica toga, iri
se razoaranje i cinizam.
Voleti druge znai voleti sebe
Ljudi koji ne vole sebe ne mogu da vole druge. Svako ko trai partnera
mora da proveri ima li potencijalni partner zdrav oseaj ljubavi
prema sebi. Ljudi koji se ponaaju destruktivno prema sebi ne mogu
da vole druge i prenose svoje negativne oseaje u veze. Kako moe
takva osoba da se duboko povee sa drugom osobom? Posebno ljudi
koji se uputaju u oigledno tetne delatnosti poput uzimanja droga,
opijanja, kockanja ili uputanja u nezakoniti seks, tete sami sebi i

dele te degradirajue navike sa drugima. Sa takvom osobom nije

mogu dubok ljubavni odnos. Gradimo kule u kule ako verujemo da
je to mogue. Pojedinci koji ne vole sebe ne mogu duboko da dele sa
ostalima jer imaju pristup samo povrinskim aspektima sebe. Moramo
dobro da otvorimo oi kada traimo partnera. Ako mahnito tragamo
za nekim, skloni smo da obojimo svojim slikama svakoga koga sretnemo.
Predmet nae mate naizgled ima sve najlepe odlike jer smo,
uostalom, mi naslikali tu sliku. U tim sluajevima, zaljubljujemo se u
svoje koncepcije, a ustvari nas nije briga za drugu osobu.
Kako moemo da budemo tako zaslepljeni? To je zapravo vrlo
lako. Nesvesni da je naa celina dostupna iznutra, jednostavno nalazimo
nekoga ko se spolja poklapa sa naom idejom privlane osobe i
tu osobu koristimo kao ekran na koji projektujemo svoje snove u
obliku nada, strahova i elja.
Taj proces eksteriorizacije i projekcije obino je temelj romantine
ljubavi, a romansa traje samo dotle dok je iluzija netaknuta. esto se
veza raspada jer osoba nije ni priblino onakva kakvu smo oekivali.
Na poetku moemo da zakljuimo: "Oh, ja sam zaljubljen! Ovo je
osoba koju sam toliko dugo ekao", ali nakon nekog vremena shvatimo
da smo samo bili opijeni sopstvenim idejama koje su nas sve
vreme spreavale da priznamo ono to smo znali od poetka: da ta
osoba nije za nas.
Potraga za celinom
Mukarci i ene meusobno se progone u potrazi za celinom.
Mukarac, kojem nedostaju neke osnovne enske crte, trai enu koja
e da mu da ono to mu je potrebno. Ustvari, trai enu koja nedostaje u njemu samom. Slino tome, ena trai izvan sebe muki aspekt
koji je uspavan u njoj samoj.
Svi mi u sebi imamo odreeni stepen neravnotee izmeu enskih
i mukih odlika. Uspostavljanjem ravnotee izmeu njih postajemo
celoviti. to smo spremniji da vrednujemo eninu muku stranu i mukarevu
ensku stranu, to e nam odnosi biti zdraviji. Postajui sami
uravnoteeni i potpuni, lake emo da privuemo slino uravnoteenog
i potpunog partnera koji e nam pomoi u slubi.
Kada se dve nepotpune osobe nau zajedno, rezultat nije celina,
nego jo vea frustracija. Dve bedne osobe ne mogu meusobno da
se usree. Prezauzeti su pokuavajui da pronau ispunjenje za sebe.
Kada iz nekog razloga postanemo previe oajni, moramo da budemo
oprezni. Sve dok verujemo da e nas neko "tamo negde" usreiti,
neemo biti uspeni ni u jednoj vezi, ali kada dobijemo pristup
dubljim nivoima sebe, dostiemo prirodan sklad sa prirodom i sa
Svevinjom Boanskom Osobom. Tada postajemo potpuniji i imamo
bolju ravnoteu izmeu mukih i enskih energija.
Kada se dve potpune osobe nau zajedno, imaju priliku da razviju
vrst odnos. Nisu izrazito dominantne ili ovisne i ne manipuliu
jedna drugom podupirui svoje nesigurnosti. Takvi ljudi se ne ponaaju

kao prosjaci u potrazi za osobom koja e od njih da napravi

udo. ak i ako ne uspeju da privuku partnera, nee se oseati izgubljeno
jer e ceniti sve to je Gospod uinio za njih. Umesto da pokuavaju
da steknu neto za sebe, elee da podele svoju celinu sa drugima.
U takvom stanju poinju da lie - na svoj mali nain - na boansku
riznicu, Svevinjeg Gospoda, koji iri ljubav prema svima.
to smo potpuniji, to smo prirodnije puni ljubavi, spremni za boanska
druenja, jer smo po svojoj sutini bia puna ljubavi koja su
samo privremeno prekrivena. Poinjemo sve vie da doivljavamo celine
shvatajui svoju unutranju prirodu duhovne due i doivljavajui
povezanost sa Gospodom.
Meutim, u potrazi za celinom moramo da budemo oprezni da ne
ponemo da verujemo da smo zdraviji i uravnoteeniji od ostalih. Ne
zaboravite, svi smo bolesni jer smo se rodili u ovim materijalnim
telima. Ovaj ogranieni fiziki svet je svet frustracije, depresije, teskobe
i potitenosti u kojem ivimo iz dana u dan eznui za zadovoljstvom
i ekstazom za koje znamo da postoje negde. Pitamo pomahnitalo:
"Gde je ta ljubav?" Usamljeni i potiteni, znamo da neto nije
u redu sa nama jer jednostavno ne moemo da pronaemo ono za
im tragamo.
Pogrene uloge polova
Videli smo da je svaka osoba spoj mukih i enskih elemenata u
razliitoj meri. Ta injenica je uoljiva ak i na fiziolokom nivou: telo
mukarca sadri enske hormone, a ensko telo sadri muke hormone.
ene imaju grudi kao i mukarci i usprkos svim razlikama organi
za razmnoavanje imaju mnogo slinosti.
Greno savremeno drutvo nas prisiljava na vetaki iskrivljenu
igru uloga izmeu polova. Mukarac se boji da bude oseajan,
saoseajan i paljiv. Budui da ne razvija svoju nenu stranu, ne moe
da postane potpuna osoba. Sa druge strane, ena ui da odbacuje
svoj identitet, da potiskuje inicijativu i da bude pasivna. Ona takoe
nije potpuna osoba. Kao posledica toga, drutvo funkcionie na izrazito
neuravnoteen i fragmentaran nain. Drugi vid te iskrivljenosti,
posebno u sluaju ena, jeste da su one esto zlostavljane, tretirane
kao imovina ili su im ak uskraena graanska prava poput glasakog
prava ili prava na vlasnitvo. Zato mnoge ene mrze to su ene.
Za razliku od tradicionalne pasivne uloge ene, u savremenoj kulturi
postalo je prihvatljivo da ene oponaaju mukarce te postaju
agresivne i takmiarski raspoloene kako bi postale potovani delovi
ekonomskog sistema. To nije lek za neravnoteu meu polovima.
Agresivna muevnost sklona takmienju koju ene oponaaju
predstavlja naruavanje pravih mukih odlika poput inicijative, hrabrosti,
razboritosti i odlunosti propraene ljubavlju.
Kada pokuavaju da se ponaaju kao muke karikature, ene
umanjuju svoje jedinstvene enske odlike intuiciju, nadahnue i pristupanost
i na taj nain omalovaavaju svoju ulogu majke i nosioca

kulture koja bi mogla da pomogne spaavanju planete. Takoe, mukarci

ne doprinose reavanju problema kada prisvajaju iskrivljene
enske odlike, postajui sve pasivniji, ovisniji i slabiji. Tako je celo
drutvo u neredu.
Po pravilu, iako mnogim ljudima u ovom drutvu nedostaju autentine
enske odlike, ili ih ne izraavaju, muke odlike su prenaglaene
na tetu svih. U stvari, ceo svet pati od nedostatka enske energije,
to se vidi po stranom nainu na koji izrabljujemo planetu.
Duhovni ivot je dvopolan
Duhovno napredne osobe, koje su prirodno dvopolne, integrisale
su muku i ensku stranu. Duhovno jaka ena ima pristup dominantnoj
mukoj energiji koja joj omoguava odluno delovanje, a
duhovno jak mukarac moe lako da uoi enske odlike kao to su
poniznost i oseajnost. Kako duhovno napredujemo, postajemo sve
predaniji Gospodu tako da nismo pod uticajem onoga to drugi misle.
Kad se to dogodi, nismo toliko vezani za tradicionalne uloge polova i
moemo lake da izrazimo odlike koje se pripisuju suprotnom polu.
Spremni smo da ivimo istinski i sponatano bez straha i lane sentimentalnosti.
Ne moemo nepotpuni da se vratimo kui, Bogu. To znai da ne
moemo da se vratimo a da mislimo da smo samo mukarac ili samo
ena. Da bismo napredovali, moramo da razvijemo razumevanje o
bipolarnosti, koja nije samo fizika ili seksualna. Ve smo spomenuli
da drutvo eli da mislimo da je ljubav seks i da moramo da se
izraavamo seksualno kako bismo imali vezu sa drugim ljudima.
Meutim, ne smemo da zaboravimo da niko nije privlaniji od visoko
razvijene, duhovne ene ili mukarca. Svako eli da bude sa takvom
osobom; to je prirodno, ali to ne znai da odnos mora da bude
otvoreno seksualan.
Kada ponemo da se duhovno razvijamo, moramo da se trudimo
da ne uznemiravamo druge osobe. Na primer, kako mukarac bude
postajao potpunije bie, njegova enska strana e poeti da se manifestuje.
U toj poetnoj fazi, mukarac e se oseati toliko ispunjen
enskim energijama da e oajniki eleti da ih to snanije osea.
Ako nije oprezan, mogu da ponu da ga privlae jedna ena za drugom
i oseae potrebu da bude intimno povezan sa svakom od njih.
Ako ne shvati da je taj oseaj rezultat buenja enske strane, moe
da postane promiskuitetan. Zena moe da ima slino iskustvo i da
bude privuena nizom mukaraca kada se probudi njena muka
strana. Ako nismo oprezni, moemo da ponemo nepromiljeno da se
uputamo u seksualne aktivnosti. Taj fenomen moemo da vidimo i u
nekim novim new-age organizacijama u kojima mukarci i ene rutinski
praktikuju "slobodnu ljubav".
Moramo da se odupremo porivu da se neogranieno uputamo u
seksualne aktivnosti. Na kraju emo samo frustrirati i sebe i druge.
Frustracija moe da postane jo jedan inilac koji doprinosi homoseksualnom
ili lezbejskom nainu ivota. Mnoge ene se umore od veza

i ale se: "Kada sam pokuala da pronaem mukarca na koledu,

nije mi uspelo. Pokuala sam da naem mukarca na poslu; nije
uspelo. Pokuala sam da se poveem sa starijim mukarcem; nije
uspelo. Kada sam pokuala da se veem za mlaeg mukarca, opet
nije ilo. Onda sam pokuala da naem duhovnu osobu i opet sam
bila iskoriena. Dosta mi je. "Sada elim enu." U procesu pokuaja
pronalaenja partnera mnoge ene su doivele neprekidno vreanje,
zlostavljanje i iskoriavanje i zbog toga su izgubile zanimanje za
mukarce. Naalost, ena u toj situaciji moe da nastavi da doivljava
nedostatak integracije jer ne moe da bude potpuna ako sama igra
ulogu dominantnog mukarca, potiskujui svoju enstvenost.
Mukarci mogu da se nau u slinoj situaciji, zakljuujui: "Dosta
mi je ena. Pronai u mukarca, nekoga sa slinim iskustvima.
Barem emo moi da razumemo jedan drugoga. U nekim sluajevima
takvom mukarcu mogu da nedostaju jaka muka obeleja, lako
postaje vezan za drugog mukarca koji ima dominantna svojstva.
Ustvari, trai mukarca kojeg nema u sebi i pokuava da ga nae u
nekom drugom.
U dananjem drutvu mnogi homoseksualci postaju duboko duhovni
jer su doiveli razoaranja na svim stranama i spremni su za stvarnu
pramenu. ele istinsku vezu sa neim viim. Ponavljam, ne smemo
da ih osuujemo jer je njihovo ponaanje vapaj za ljubavlju. Naalost,
budui da taj vapaj nije usklaen sa razvojnim potrebama celog
bia, moe da prouzrokuje uznemirenje i zbrku.
Uklanjanje razlika
Mukarci i ene koji ele zajedno skladno da ive ne smeju da se
boje sukoba. Ova izjava moe da izgleda kontradiktorno, ali sukobi i
razlike u miljenjima sastavni su delovi svakog odnosa. Lepota lei u
injenici da partneri mogu zajedniki da ree probleme kada je ljubav
obostrana. ak i kada verujemo da nismo pogreili, moemo da pitamo
partnera: "Kako da se promenim? ta mogu da uinim? Kako
bismo to duhovnije mogli da pristupimo ovom problemu?" Partner
kojem je stalo nee predloiti neto to je nemogue i jo vie emo
se zbliiti zbog razmene.
Vaa supruga e moda da kae: "Zna, stvarno si napravio
budalu od sebe. Nisi trebao da se tako ponaa." U tom trenutku
imate izbor. Moete da kaete: "Nisam bio budala! Samo si zavidna.
A ti jue? Bila si jo gora." Ili umesto toga moete da kaete: "Kako
bismo to mogli da popravimo? Popriajmo o tome." Tada moete da
se dogovorite kako ete da reite problem. Ako prvo reenje ne
pomogne, moete da se dogovorite da pokuate neto drugo. ak i
ako se neslaganje nastavi, vaa spremnost za razgovor moe da bude
primer vaem branom drugu kako da se ponaa u takvim okolnostima.
Takve situacije nisu toliko teke ako imamo oseaj poniznosti i
ako smo spremni da se razvijamo i uimo.
esto oseamo naklonost prema onima koji nam pojaavaju iluzije

0 nama. Kao dokaz toga, uglavnom nemamo vremena za ljude koji

ne prihvataju nae pogrene predstave o nama. to se neko vie
slae sa nama, to se bolje oseamo jer nam to omoguava da nastavimo
da verujemo kako je sve u redu. Budui da se ne popravljamo,
nae iluzije se poveavaju i zaarani krug se nastavlja. Krajnji rezultat
je zbrka i nesrene veze jer nismo spremni da rastemo.
Ponekad verujemo da nam partner ne uzvraa ljubav. Ustvari,
priznajemo da smo zaljubljeni u predstavu o tome kako druga osoba
treba da se ponaa. Ako je naa ljubav iskrena, eleemo da znamo
za probleme koje inimo i pronai emo naine da ih reimo. Kada
ujemo predloge, moemo da traimo pomo i da radimo na njima.
Zato ljudi rade na svojoj patnji i stvaraju toliko bola u vezama? To je
zaista nepotrebno.
Nema veze bez problema. Ponekad su i najlepe veze pune sukoba.
Jedina prava razlika izmeu uspenog i neuspenog braka jeste
nain na koji par reava nadolazee probleme. Sve zavisi od naeg
izbora. Moramo da odluimo elimo li da patimo ili da usreimo sebe
1 druge u ivotu. Imamo mo stvaranja zdravih, pozitivnih odnosa. Ne
smemo da dopustimo da tue ponaanje bude uzrok naeg zaboravljanja
i naputanja duhovne prakse. Vanije je da budemo ponizni i da
istinski potujemo druge. Ako je na partner zabrinut, otkrijmo kako
moemo da mu pomognemo. Moda smo mi odgovorni za problem.
Sve dok verujemo da smo u pravu ili da druga osoba mora da ispuni
nae zahteve, pravo reenje nije mogue. Niko nije srean u takvoj
kui.
Nuenje svega Gospodu
Kada shvatimo da nam je Bog dao partnera, pitamo se: "Je li Bog
zadovoljan nainom na koji se ponaam prema Njegovoj erci ili
sinu?" Takav nam pristup daje veu snagu da podnosimo potekoe
u vezi. Kada se pojavi problem, moemo da razmiljamo: "To je bila
uvreda! Ljut sam." Ali ako se setimo da se brinemo o Gospodu,
moemo da se uzdignemo iznad uznemirenja, da tumaimo uvredu
kao vapaj za ljubavlju, a ne napad.
Kada nudimo sve Gospodu, otkrivamo mnoge kljueve koji mogu
da pomognu u funkcionisanju naih odnosa. Ako ne elimo da traimo
te kljueve, ni svi seminari i radionice na svetu nee pomoi. Teorije
su besmislene ako ne ivimo iz srca. Nema koristi od prouavanja
knjiga ako "ne tragamo za dubljim shvatanjem pojedinca, ljudskog
poloaja i venih duhovnih istina.
Problemi u vezi su dobra prilika da otkrijemo koliko nam je stalo
do druge osobe. Takve situacije su test nae spremnosti da budemo
predani, iskreni, odgovorni i pouzdani. Naalost, kada se pojave izazovi,
jedan partner moe da pone da trai izlaz iz veze i partnerstvo
se naruava, ali ako ustrajemo i reimo potekoe, ljubav jaa jer
smo ostali verni jedan drugome i zajedniki pobedili potekoe.
Za vezu je vrlo vano da stavimo Boga u sredite. Kada mislimo

da smo mi vlasnici, veemo se za novac i drugu imovinu. Ali kada

shvatimo da smo Gospodove sluge, shvatamo da je sve to imamo
sredstvo koje nam omoguava da ponudimo svoju ljubav Gospodu.
Ta spoznaja nas ohrabruje da postanemo prepuni ljubavi i panje jer
znamo da se brinemo u ime Svevinjeg.
Veza je Boiji aranman koji nam daje priliku da uzvratimo Bogu
ljubav prema nama. Dok se staramo o muu, eni ili deci, dirnuti smo
da im damo sve najbolje od sebe, ak i vie nego to je potrebno jer
oni pripadaju Bogu. Naa deca nisu samo naa; ona su Boija deca.
Ni na partner nije nae vlasnitvo, ve Gospodov predstavnik.
Jesmo li zaista nesebini?
Kada delujemo sebino, hranimo svoje elje umesto da sluimo
nekog drugoga. Moramo paljivo da preispitamo nae veze kako
bismo otkrili u kojem pravcu ustvari usmeravamo svoje energije. Jesmo
li zabrinuti za dobrobit druge osobe? Zanima li nas da vidimo
osobu dublje? Gledamo li duhovnim oima? Moda smo opijeni sopstvenom
vanou, nastojei da se pre svega mi dobro oseamo?
U ljubavnoj vezi najvanija je briga u Gospodovo ime, a ne dobrobiti
koje dobijamo. Kada gledamo na sebe kao na osobu koja se brine,
predajemo svoja dela Svevinjem Gospodu. Radi se o nama, ali
ne gledamo na drugu osobu samo kao na produetak nas samih.
Ulaemo sve napore da toj dui damo najbolje to moemo da ponudimo.
Naravno, najbolje ukljuuje i ispunjavanje materijalnih odgovornosti,
ali to je samo poetak. Drugoj osobi moramo takoe da damo i
ono to je zaista vano, a to su ljubav, razumevanje i duhovnost. Trebali
bismo sa ljubavlju da ponudimo podrku i ohrabrenje svome
partneru i da odgajamo decu da budu svesna Boga, pouavajui ih
da pripadaju Bogu.
Zbog toga su za brak potrebni vrsti duhovni temelji. Brak koji se
temelji na egocentrinosti, ekonomskoj sigurnosti ili drutvenoj pogodnosti
vrlo verovatno e biti uzrok nesree. Takvi pokazatelji su prolazni.
Ekonomska ili drutvena situacija mogu da se promene, stavovi
partnera mogu da se razviju, a poetni razlozi stvaranja zajednice
mogu iznenada da nestanu. Nita ne ostaje kada ti elementi nisu
vani.
Vezanost i odvojenost
Vezanost i odvojenost, vani elementi duhovnog ivota, su
neophodni u braku. Moramo da budemo vezani i odvojeni na pravilan
nain, izbegavajui krajnosti kao to su prevelika vezanost i zahtevnost
ili prevelika suzdrljivost i ravnodunost. Postavlja se pitanje:
Za ta smo tano vezani? elimo li da damo Bogu ono to Mu pripada
ili smo vezani za svoje elje za ulnim uivanjem? Naa bi vezanost
trebalo da poiva na nuenju svega Gospodu, bez obzira radi
li se o porodici, kui, poslu ili imovini.

Ustvari, nita ne posedujemo jer sve pripada Gospodu. Dakle, ak

i kada pokuamo da se odvojimo od branog druga i dece, ega se
zapravo odriemo? Ako tvrdimo da smo odvojeni, podrazumeva se da
se odriemo neega to smo jednom posedovali. Takvo shvatanje je
pogreno. Osim toga, ne bismo smeli da koristimo duhovnu odvojenost
kao izgovor da budemo ravnoduni prema osobama koje nas
okruuju. To nije ponaanje puno ljubavi. Dunost nam je da sve
upotrebimo za Gospodovo zadovoljstvo, nikada ne verujui da smo mi
vlasnici.
Kada delujemo kao osobe koje brinu, a ne kao vlasnici, pokuavamo
da zadovoljimo Gospoda kroz interakcije sa bliskim osobama jer
shvatamo da je svako Boiji predstavnik. Da roditelji ne hrane pravilno
svoju decu, koluju ih i brinu za njihovo zdravlje, Gospod ne bi bio
zadovoljan. Iako su naa fizika tela samo vozila, ipak pripadaju Bogu
i odgovorni smo za njihovo odravanje kako ne bi ometali
funkcionisanje uma, inteligencije i due.
Traenje partnera
Iako gotovo svako eli branog druga, mnogi ljudi teko pronalaze
odgovarajueg. Osobe koje tragaju za branim partnerom moraju da
imaju jasne prioritete u ivotu. Kada idemo u prodavnicu, obino
znamo ta elimo. Ako to ne znamo, besciljno lutamo od prodavnice
do prodavnice kupujui nasumice stvari i vraamo se kui neispunjeni.
Slino je i s biranjem branog partnera. Ako samo lutamo od
osobe do osobe, a da ne znamo koje odlike elimo, na kraju emo da
zavrimo sa nekom potpuno neodgovarajuom osobom. U najboljem,
potroiemo mnogo energije i postaemo frustrirani.
Kada jednom odluimo ta elimo, trebalo bi da svoje potrebe
stavimo na sto i potraimo nekoga ko moe da zadovolji te potrebe.
Veza je partnerstvo, to je stvar timskog rada u kojem se obe osobe
meusobno nadopunjavaju i idu prema zajednikom cilju. Pre nego
to prihvati obavezu, par bi trebalo zajedniki da ispita ciljeve kako bi
otkrio jesu li na istom putu. Ukoliko to ne uine, mogu da se pojave
ozbiljni problemi.
Moramo da shvatimo duhovni aspekt odnosa. Mukarci i ene u
vezama mogu da se meusobno pomau da duhovno napreduju. Ako
imamo partnera, trebali bismo sa njim da napredujemo ili da omoguimo
da on sa nama napreduje. Ako mi napredujemo, a na partner
ne, moemo da imamo velike probleme. Mukarca i enu koji nemaju
jasne prioritete uglavnom oblikuju nefunkcionalne veze. Obe
osobe na kraju eksperimentiu jedna s drugom, nadajui se da e da
nau odgovor za sebe. Kada taj eksperiment ne uspe, odbacuju partnera
i trae novog. Meutim, kao to smo videli, dve nepotpune
osobe koje koriste vezu da bi se oseale potpune ne mogu da uspeju.
Svaka takva osoba oekuje da ona druga napravi udo i na kraju
se obe strane oseaju prevarene.
Kada jednom shvatimo ta nam je najvanije, ne smemo da

poriemo svoje potrebe samo da bismo pronali partnera. Ako to inimo,

biemo kasnije jo frustriraniji. Moramo da budemo prirodni, doputajui
da nai prioriteti govore sami za sebe, i da iskreno raspravljamo
o njima sa potencijalnim partnerom. Ako druga osoba nije
spremna da ih prihvati, tada nema znaajne mogunosti za vezu. Nije
mudro da se nadamo da e se druga osoba promeniti. Osobe koje se
hvataju za tu nadu izazivaju nesreu. Mu ija se ena razljuti svaki
put kada se on posveti duhovnim aktivnostima ne moe da bude
ispunjen i obrnuto.
Nemojmo bespotrebno da muimo sebe; ve imamo dovoljno
potekoa. Trebamo da traimo partnera koji e da nam omogui da
izrazimo ljubav kroz delovanje, da uivamo u ivotu na viem nivou i
da delimo spoznaje sa drugima. Ne smemo da dopustimo da nas
samoa natera u zajednicu sa osobom koja je nesposobna da deli
najvanije aspekte naeg ivota. Konano oseaemo veu bol nego
to je bila izvorna usamljenost, jer partner nee biti voljan da primi
ono to imamo da mu ponudimo. Kada napokon shvatimo uzaludnost
naih napora, uloili smo ve toliko toga da je razdvajanje bolno.
Ljudi itav ivot nose duboke oiljke nakon takvih iskustava i nikada
vie nikome ne otvore srce.
Sedamnaest naina za
postizanje uspeha u koli ljubavi
Da bismo razvili smislenu vezu sa osobama suprotnog pola,
moramo da postanemo celovita ljudska bia koja nemaju potrebu da
trae reenja izvan sebe. Umesto toga moramo da nauimo da se
okrenemo sebi i da se poveemo sa viim, duhovnim stvarnostima.
Kako moemo da se poveemo? Deset navedenih napomena i vebi
u kojima je saeto ono o emu smo do sada raspravljali predstavljaju
vodi za postizanje celine koja moe da bude temelj za vrstu, trajnu
vezu s partnerom.
1. Ljubav je neophodna za dobro fiziko i duhovno zdravlje. Onaj
ko nije u odnosu punom ljubavi ima 10 puta vee anse da hronino
oboli i 5 puta vee anse da doivi nervni slom.
2. Ljubav nije poslovni dogovor ili ugovor s posebnom takom koja
se odnosi na beg u sluaju potekoa. Ne moemo prii Gospodu u
raspoloenju cenkanja i ne bismo smeli da zapoinjemo meditaciju i
molitvu s poduim spiskom za kupovinu. Molitve ove vrste se ne
temelje na nemotivisanoj bezuslovnoj ljubavi i ne pomau nam da
razvijemo viu svesnost koja je potrebna da bismo postali potpuni. Ne
treba da podseamo Boga na nae potrebe. to vie prihvatimo injenicu
da je na ivot uvek pod Boijom kontrolom, to emo bolje
shvatiti da prava molitva znai: "Neka bude volja tvoja". Kada moemo
iskreno da uputimo tu molitvu postajemo potpuna bia.

3. Ljubav je odluka za koju moemo da se odluimo u bilo koje

vreme pod bilo kakvim okolnostima. Niko nema mo da natera drugoga
da ,ga ili je, voli, ali svako je sposoban da prui ljubav.
4. Ljubav je kad uimo da prihvatimo sami sebe. Osobe kojima
nije stalo do njih samih ne mogu davati drugima. Jedan oblik ljubavi
prema sebi je potovanje 4 osnovna principa: ne uzimanje droge ili
drugih opojnih sredstava, ne uputanje u kockanje, u nezakonit seks
1 ne jedenje mesa. Svi ti uici mogu da oslabe nau osnovnu koncepciju.
to vie ivimo po prirodnim zakonima, biemo predaniji Boijim
zakonima. Ako nam nedostaje samopotovanje, odbijamo da vidimo
sebe kao Boije dete i nemamo dovoljno ljubavi i devocije koju bismo
podelili s drugom osobom.
5. Ljubav je traganje za celovitou; i ako je neophodno, moemo
da imamo partnera s kim bi podelili tu celovitost. Ljudi koji misle da
e neka druga osoba da ih uini potpunim ili da e ljubav da zakuca
na njihova vrata ostate uskraeni. to vie volimo i to smo potpuniji,
privlaiemo vie ljubavi iz okruenja.
6. Ljubav nije kada se dva oajnika nau da bi jedno drugo iskoristili,
pokuavajui da nau sebi ispunjenje. Dvoje ljudi koji su u
oskudici i koji su sebini, ne mogu usreiti jedno drugo. Oni su previe
obuzeti time da uzmu ili dobiju neto od druge osobe.
7. Ljubav je sveti odnos u kom se partneri udruuju da bi sluili i
otkrili svoje slabosti i snage. U bezbonim odnosima svi specijalno
kriju svoje slabosti. Takve osobe su uglavnom zainteresovane za
erotinu ljubav (poudu), umesto za odgovornu, nesebinu ljubav.
8. Ljubav je energija i glad due. Kada molimo za ljubav, mi
molimo za povezanost sa duom, a ona je deo Boga. Ne bi trebalo da
oekujemo da nas ljubav obuzme kao napad epilepsije. Ona mora biti
ponovo otkrivana svakog trenutka, tako to emo poudu pretvoriti u
ljubav, i time se povezati sa svojom duom u duama drugih. Svi mi
gladujemo za istinskom, bezuslovnom ljubavlju.
9. Ljubav je kada na svog partnera gledamo kao na poklon od Boga.
Moramo se izdignuti iznad nivoa pukog voljenja drugih kao to volimo
sami sebe. Kad toliko volimo svoje partnere, shvaamo da su
nam oni dani kao darovi od Boga i da ih ne posedujemo. Samo se
brinemo u ime Boga i naa je odgovornost da ispunimo Boje elje
koje se na njih odnose. Svaki pokuaj da vladamo njima postaje odvratan.
Umesto toga moramo da se potrudimo da se pokau njihove
vie odlike - to je veba koja e otkriti i nau viu prirodu.
10. Ljubav je kada na svog partnera gledamo kao na sredstvo uz
pomo koga emo ljubav uzvratiti Bogu. Ljubav koju primamo od partnera

ustvari dolazi od Boga, a na je zadatak da je poaljemo natrag.

Drugi usmeravaju Boju ljubav ka nama, a mi je usmeravamo
ka drugima. Bog nas ukljuuje u svoju igru da bi video ta emo
uiniti s njegovom ljubavlju. Moemo uzvratiti Boju ljubav brinui se
0 partneru s velikom devocijom, kao da je sam Bog prisutan.
11. Ljubav je kada podelite svoje duhovne spoznaje s partnerom,
pomaui tako uzdizanje njegove, a i vae svesnosti. Tada e va
odnos postati odnos rasta i ubrzanja. Ako se vi i va partner ne razvijate
zajedno duhovno, doi e do sloma u odnosu. Ponekad se bojimo
predavanja u duhovnom ivotu, plaimo se da emo morati da se
odreknemo svog identiteta. No, moramo shvatiti da je predavanje
Svevinjem prilika da ponovo dobijemo svoj potpuni identitet. Bez
duhovne dimenzije ivota nismo potpuni i ne moemo doiveti potpunu
ljubav.
12. Ljubav je odnos sa vaim partnerom u kom zamiljate trougao
sa tri take. Vi ste A, va partner je B, a Gospod koji prebiva u srcu
je C. Dogovorite se sa partnerom da ovaj trougao bude stalna veza
izmeu vas, tako da uvek kada meditirate, mantrate ili se molite
budete povezani sa partnerom i sa Gospodom. Nije neophodno da
istovremeno zajedno meditirate ili razmiljate o vezi. Va dogovor
deluje u svako doba i na svakom mestu. Na ovaj nain uvek ete
Boga drati u sreditu vaeg odnosa, u svim mislima i aktivnostima.
13. Ljubav je kada na sebe gledamo kao na ljubav kroz delovanje,
kad nosimo ljubav gde god da idemo, toliko ispunjeni njome da
ona prirodno preplavljuje sve koje sreemo. Naa elja da budemo
ispunjeni ljubavlju je toliko velika da ona prirodno preplavi svakoga
koga sretnemo. U takvom stanju uma sluimo kao predstavnici Boanskog
u svakom aspektu svoga ivota, stoga funkcioniemo kao
budni duhovni ratnici. Moemo da vebamo ljubav kroz delovanje u
disanju. Kada udiemo, vidimo sebe kako upijamo bol i frustraciju voljenih
osoba; kada izdiemo, odailjemo im sreu, radost, ljubav i mir.
Ustvari, ova veba ne pomae samo onima koji su nam bliski, ve
itavom svetu. Udiemo: zabrinuti smo. Nismo slepi za probleme
drugih ljudi. elimo da pomognemo. Izdiemo: izdiemo ljubav,
samilost i blagost. To nije samo beskorisna veba. Ima moan uticaj
1 ako posmatramo proces neko vreme, biemo svedoci povoljnih uinaka
na druge.
14. Ljubav je kada razvijamo takmiarske, nesebine odnose. U
prvom trenutku ovo moe da zvui udno i kontradiktorno. Kako
moemo da govorimo o saradnji, deljenju i nesebinosti i da zagovaramo
takmienje? Ali kontradiktornost ustvari ne postoji. U duhovnom
kontekstu takmienje znai da se trudimo da budemo nesebiniji
od naeg partnera promatrajui ko moe da da vie. Takmiimo se u
podseanju partnera na Svevinjega i ohrabrivanju da ide bre prema

Gospodu. Svrha takvog takmienja je meusobno pomaganje u duhovnom

rastu. Ovaj proces je namenjen samo ljudima koji ele da
budu duhovni, koji tragaju za viim iskustvima iznad treperavih uitaka
materijalnog ivota. Takvo takmienje u nesebinosti podstie
partnere da se seaju zato su u ovom telu - da ponovno postanu bia
puna ljubavi, predana Gospodu.
15. Ljubav je kada svima pruate jednak kvalitet ljubavi koju
oseate prema svom partneru - ali bez seksualne primese. Drugim
reima, proirite i na ostale ljubav koju oseate prema najvoljenijem
biu. Moemo da se pitamo kako da izdvojimo seksualnost. Samo se
setite da ljubav i seks nemaju obavezno isto znaenje. Ljubav prema
deci moe da bude vrlo snana bez seksualnih prizvuka. Bez obzira
na okolnosti, pokuajte da razvijete istu vrstu ljubavi u svim svojim
odnosima. Svi znamo kako je slatko voleti samo jednu osobu. Moete
li da zamislite koliko bi bilo slae da oseamo isto prema svima?
Razmislite o ljubavnim razmenama koje bi mogle da se razviju,
uzvraanje koje bi obogatilo na ivot i ivote drugih. Nezamisliva
srea, radost i zadovoljstvo bili bi naa dnevna kvota. Ne bismo se
vie oslanjali na odreene pojedince koji bi nam omoguavali to
iskustvo jer bismo shvatili da traimo Boga. to vie razumemo da je
Bog u svakoj osobi, to vie oseamo Boansko i tako e nas Boansko
initi vie potpunima.
16. Ljubav je kada traimo partnera s kojim bi iscelili ovaj svet, a
ne pobegli od njega. Mnogi trae partnera s kojim bi pobegli od ovog
sveta. Oni su nesreni i misle da e sve moi da se istolerie ili
popravi ako nau novu sobu. Ne moemo da izleimo ovaj svet ako
smo i sami previe ranjeni.
17. Ljubav je kada sve odnose tretiramo kao pripremu za krajnje
Boanske odnose u Boijem kraljevstvu. Na sve nae odnose treba da
gledamo kao da nam je Bog poslao partnera da popravi sve ono to
treba da se popravi, pre nego to mu se veno pridruimo. To znai
da moramo da vebamo da promatramo partnera kao Boijeg zastupnika,
prepoznajui svoju boansku prirodu i seajui se da smo
Boija deca koja na raspolaganju imaju velike spoznaje i zadovoljstva.
Samo u Boijem kraljevstvu nai emo ljubav i vene odnose za
kojima duboko eznemo. Konano, stvarni odnosi i druenja odvijaju
se u svom savrenom obliku u Boijem kraljevstvu. Upravo sada
ivimo u koli razvoja koja nam pomae da se osposobimo za doivljavanje
ljubavi koja je daleko iznad svega to trenutno moemo da
zamislimo. Da bismo to postigli, Boga moramo da stavimo u sredite.
Gospod je u svaijem srcu, spreman da nas vodi. Ali ne moemo da
se vratimo kui ako verujemo da smo samo materijalna bia koja
trae sreu sa suprotnim ili istim polom. Moemo da se vratimo kada
prihvatimo da smo Boija deca koja imaju priliku da budu sa svojom
Majkom-Ocem Bogom punim ljubavi u venom prebivalitu. To je

nae uroeno pravo. Svaki put kada neku situaciju gledamo kao izraz
Gospodove boanstvenosti ili kada se o nekoj osobi brinemo umesto
da je zlostavljamo ili iskoriavamo korak smo blie venom kraljevstvu.
Zapamtite, kad ivimo u takvom stanju visoke svesnosti,
svuda susreemo boanstvenost sve dok napokon ne ponemo da
doivljavamo carstvo duhovnog sveta ak i dok smo u smrtnome telu.
Lepota je u tome to smo uvek duboko zaljubljeni u Boga i sve
Njegove delove. Mi smo samo privremeno pobegli od Svevinjeg i
naih Boanskih saradnika.
Pitanja i odgovori
Pitanje: Kada ste spomenuli ljubav prema sebi, rekli ste da ljubav
prema sebi znai odbacivanje droga, kockanja, nedoputenog seksa i
mesa. Moete li neto vie da kaete o mesu?
Odgovor: To je vrlo jednostavno. Svi znamo da ono to jedemo u
veiikoj meri utie na telo. ivotinja ivi za jedenje, spavanje, razmnoavanje
i branjenje. Nema nita loe u tome jer ivotinje ne zanima
samospoznaja. Ali osoba koja jede ivotinjsko meso poprima neke
ivotinjske odlike koje mogu da koe duhovni napredak. Osim toga,
sa gledita prehrane mnogi strunjaci znaju da meso nije previe
zdravo. Sa duhovnog gledita, osnovna zamerka je nasilje koje prati
klanje ivotinja. Uglavnom kulture sa tradicijom vegetarijanstva iskazuju
mnogo manje agresivnog nasilja.
Ako je ikako mogue, trebali bismo da dirnemo partnera da postane
vegetarijanac. Moemo da pripremimo ukusna vegetarijanska
jela. Kada pripremamo hranu u stanju svesnosti pune ljubavi i ponudimo
je Gospodu, hrana postaje produhovljena i moe da bude snana
i proiavajua sila.
Pitanje: ta da uinimo ako partner postaje sve vie neprijateljski
raspoloen i sve sebiniji svaki put kada pokuavam da budemo nesebini?
Odgovor: Ako imate takvog partnera, onda zapravo nemate partnera.
Partner znai par, osoba koja vas nadopunjava. Ako mukarac
nastavlja da iskoriava enu koja pokuava da bude to ispunjenija
ljubavlju i brigom, ona mora da shvati da je u vezi koja ne funkcionie.
to vie pokuava da bude duhovna, to partner vie deluje da
bi je obeshrabrio. Moda e morati da nae nekog drugog ili je moda
njena karma da u ovom ivotu nema fizikog partnera.
Nekim ljudima u ovom ivotu nije sueno da imaju partnera. To
ne mora da bude veliki problem jer veina nas ne ostaje u ovim fizikim
telima jako dugo. Umesto da jadikujemo nad situacijom, moemo
da iskoristimo vreme za intenzivan duhovni rad i tako se pripremimo
za sledee korake. Postajui uravnoteeniji, oseaemo jau
ljubav prema sve veem broju ljudi. Tada emo da naemo ispunjenje
u pravim odnosima.

Pitanje: Uvek se okreem za privlanim pripadnikom suprotnog pola.

Kako da prestanem da posmatram osobe samo kao tela?
Odgovor: Ako igramo telesnu igru, na kraju emo da budemo
razoarani jer se telo naeg partnera neizbeno menja. I nae takoe.
Ako se veza temelji na izgledu, ubrzo e nam se zgaditi jer mladost
fizikog tela ne traje dugo.
Ljudi stalno menjaju oblik iako to esto ne shvatamo. Na primer,
neko koga volimo moe da doivi nesreu i da izgubi ruku ili nogu. Ili
osoba koju volimo moe da pone da stari. Osoba kojom smo bili
privueni sada izgleda potpuno drugaije, s manje kose, debelja.
Ustvari, osoba je dobila novo telo. Ponekad moemo da budemo u
iskuenju i da kaemo: "To nije osoba koja me je privukla. To je potpuno
drugaija osoba."
Ako se odnos temelji samo na povrinskom izgledu ili na tome
kako slatko, pesniki ili reito razgovaramo sa partnerom da bismo
prikrili svoju unutranju prazninu, prava, duboka povezanost ne moe
da postoji. Ljubav mora da bude iznad fizike privlanosti. Ponekad
su veze u tolikoj meri na telesnom nivou da dolazi do sukoba im
nema fizikog kontakta, a da partneri ni ne znaju zato se to dogaa.
Doivljavaju samo veliku napetost i teskobu im igra dodirivanja
prestane.
Naalostjednog dana naa ula i ula naeg ljubavnika nee vie
biti ista. ta e da se dogodi sa vezom ako se temelji samo na seksualnom
nagonu? Hoemo li, ako veza postane prazna, da odluimo
da Bog vie ne postoji? Hoemo li da zaljuimo da nas Bog ne voli ili
da nas je na neki nain prevario samo zato to vie ne oseamo fiziko
zadovoljstvo s partnerom? Hoemo li da uzviknemo i da proklinjemo
Boga ili emo da pokuamo da dublje shvatimo kako situacija
moe da bude izraz Njegove ljubavi?
8. Voleti blinjega svoga
Svuda vidimo rezultate usmerenosti drutva ka robi i novcu i oboavanja
slave, moi i kontrole. Zbog toga savremena kultura ne potuje
ljudska i ostala iva bia kako ona to zasluuju. Naa planeta - i
samo ivo bie - strano pate zbog nedostatka ljubavi. Kao to smo
videli, ponaamo se prema zemlji i njenim ivotnim vrstama sa toliko
nepotovanja da se svuda oko nas pojavljuju simptomi ozbiljne
bolesti: poplave, glad, zemljotresi, sue,orkani, epidemije i bezbrojne
druge nepogode. Osim toga, umesto da se prema drugim ljudima
odnosimo s ljubavlju, panjom i samilou , manipuliemo njima i
iskoriavamo ih u uzaludnom pokuaju zadovoljavanja svojih elja.
Te negativnosti mogu da se suzbiju odnosima punim ljubavi. Nai
odnosi su mikrokosmos naih odnosa na organizacijsko m, nacionalnom
i globalnom nivou i naeg odnosa prema drugim oblicima ivota
i samoj zemlji. Izleenje nae planete zavisi od naih meusobnih

odnosa u jednostavnim interakcijama svakodnevnog ivota. Odnosei

se prema drugima s ljubavlju, svako od nas moe da uini pozitivan
pomak u svojoj neposrednoj okolini.
U dananjem drutvu mnogi ljudi ne dobijaju dovoljno ljubavi u
porodice, koli ili na radnome mestu. Ljubav koja ne moe da se izrazi
na zdrav nain esto se pojavljuje u iskrivljenim oblicima. Ve smo
spomenuli porast nasilja prema deci, incesta ili silovanja kao i druge
drutvene nezgode i ostale probleme okoline. Seksualni zloini su ispoljavanje
prirodne ljubavne sklonosti koja ne moe da se izrazi konstruktivno.
Svaki puta kada ljudi odbace svoju boansku prirodu, njihova
zatamljena ljubavna energija postaje destruktivna snaga u svetu.
Potreba za kulturom ljubavi
Ova planeta nee biti zdrava sve dok ne dostignemo dublje razumevanje
due i univerzalne ljubavi koju delimo. Kao Gospodovi sastavni
delii, prirodno pripadamo kulturi ljubavi, osloboenja i neprekidnog
slavlja. Kada tu ljubav i radost prenesemo na druge, doivljavamo
sve dublje nivo Boije ljubavi. Svetu je preko potreban dublji
smisao zajednitvo i zrelije shvatanje individualne sree. I jedno i
drugo zavisi od nae volje da uzdignemo individualnu i kolektivnu
svest delei ljubav sa drugima.
Razmotrimo "zajednicu" drvea. Iako je liu drveta potrebna
voda, ne trebamo zalivati svaki list posebno. Ustvari, ako zalivamo
lie, a zanemarimo koren, drvo nee dugo iveti. Ali ako zalivamo
koren, irimo vodu po celom drvetu tako da drvo lepo raste.
Iako moemo da mislimo da smo samodovoljni, ustvari nismo
nita samodovoljniji od lia drvea. "Hrana" koja nam je potrebna
jeste ljubav i usmeravajui svoju ljubav prema Bogu, "zalivamo
koren" i prirodno delimo ljubav celoj zajednici.
Ljubav prema drugima prodire ispod povrine
Materijalizam je ukorenjen u dualnosti: relativan je i nestalan.
Materijalni aspekti stvari nisu njihova unutranja stvarnost. Materijalistiko
gledite je usredsreeno na spoljanje manifestacije i ne
obraa panju na nevidljivu sutinu. Ne moemo da imamo duboke
odnose bavei se samo nivoom spoljanjeg prekrivaa.
Materijalistika usredsreenost automatski nas onesposobljava za
doivljavanje dubljih nivoa ljubavi. Zapamtite, bezuslovna ljubav prema
drugima ne temelji se na materijalnom razumevanju ivota jer sva
ljubav emanira iz riznice ljubavi, a to je Bog. Ako uklonimo Boga sa
slike, samo smo privueni materijalnim stvarima i pojavama; mi ne
moemo da doivimo bezuslovnu ljubav.
Kako budemo duhovno rasli, biemo neprestano zapanjeni
koliinom ljubavi koju moemo da doivimo i podelimo. Duhovni svet
je ispunjen venim ljubavnim razmenama koje nemaju kraj, ne propadaju
i ne donose razoaranje. ak i u takvom okruenju nadmetanja

i dokazi slue samo da ohrabre brige i podele.

Svi smo uli za majke koje bi sve rtvovale za decu, uitelje koji bi
sve uinili da pomognu uenicima ili mueve koji nastoje da usree
svoje ene i porodice. Ovi jednostavni primeri nesebinih odnosa u
materijalnom svetu daju nam kratak uvid u duhovno carstvo prave
ljubavi. U prethodnom poglavlju smo videli da sukobi koji nastaju u
intimnim odnosima mogu da budu uzrok jo vee povezanosti meu
partnerima umesto podela. Osobe se bolje meusobno razumeju i to
dublje razumevanje omoguava rast obostrane panje i potovanja.
Voleti druge i imati poverenja u njih
Prava ljubav je postojana uprkos nevoljama. Ljubav nam daje
hrabrost da zadrimo svoj poloaj - ak i neprivlaan - u svakom okruenju.
To ne znai da moramo da budemo budalasti ili naivni. Poricanje
neugodnih injenica je suprotnost ljubavi; prava ljubav se
temelji na iskrenosti i poverenju, ne na izbegavanju. Voleti blinjega
svoga kao samoga sebe znai voleti ga jako, onako kako bismo eleli
da sami budemo voljeni. Iskrenost privlai iskrenost, a poverenje
privlai poverenje. Bez tih odlika nema ljubavi.
Moemo da pitamo kako da volimo osobu koja je oigledno odbojna
ili kako da verujemo nekome ko nije zasluio nae poverenje.
Takvoj osobi moemo da priemo kao to bismo prili problematinom
detetu. Roditelji obino ne prilagoavaju svoje ponaanje
ponaanju deteta. Umesto toga, oni pomau detetu da pobolja ponaanje
po modelu onako kako treba i ohrabruju ono to je pozitivno.
Svako ima neke dobre odlike. Roditelji poznaju ogranienja svoje
dece i svesni su ta je za njih opasno. Nude iskustva u skladu sa stepenom
zrelosti dece, utiu na njihov razvoj i tite ih od zahteva koji
bi mogli da budu previe naporni.
Ako prestanemo da gledamo druge osobe kao neprijatelje ak i
ako pokuaju da nas povrede, moemo da volimo gotovo svakoga.
Moramo uvek da se setimo da nai takozvani neprijatelji imaju oajniku
potrebu za ljubavlju, koju izraavaju najbolje to mogu iako to
rade na negativne naine. Kao duhovni ratnici, uvek imamo izbor u
takvim okolnostima. Moemo da odgovorimo samilou ili moemo da
gledamo na takve ljude u nevolji kao na neprijatelje koji u svojim
glavama ele da nas unite. Ako reagujemo na drugi nain, tada i
sami postajemo destruktivni jer druge svrstavamo u kategoriju tetnih
elemenata. Ali ako ih gledamo kao zalutale tragae ljubavi, biemo
i dalje ispunjeni ljubavlju i tu ljubav emo moi da izrazimo na
nepretee naine.
Ne moemo da volimo osobe u koje nemamo poverenje. Kako
onda moemo da poveamo ljubav i da verujemo nepouzdanim ljudima?
Naravno, ne elimo da vidimo sebe i druge kao rtve i da zanemarimo
njihovo negativno ponaanje. Moramo samo da budemo
dovoljno inteligentni da saznamo njihova ogranienja, podravajui
njihove pozitivne kafakteristike i odbijajui da im damo iskuenja kojima

nee moi da odole.

Na primer, neemo da ostavimo blago na dohvat ruke lopovu. Ali
ako svoje dragocenosti stavimo na sigurno, moemo da verujemo lopovu
ak i u svojoj kui. Moemo da verujemo alkoholiarima da nee
piti ako uklonimo alkohol iz njihove blizine. Drugim reima, verujemo
drugima shvatajui njihova ogranienja, uklanjajui iskuenja i izraavajui
ljubav. Ako smo dovoljno pametni da imamo realno vienje njihovih
slabosti, moemo njihove jake strane da negujemo i do te mere
da oni prevaziu svoje negativno ponaanje.
Tako, s pravilnim stavom, moemo da imamo poverenja zapravo u
svakoga.
uvanje tajni
Drugi aspekt poverenja odnosi se na problem tajni i poverenje.
Naravno, naa delotvornost kao duhovnih ratnika, posveenih da
pomaemo drugima, usko je povezana sa naim odnosom prema tajnama.
U svakodnevnom ivotu gotovo smo svi uvali tajne, delili ih,
izdavali ili ih koristili da iskljuimo druge osobe i pokaemo svoju
takozvanu nadmonost.
No tajne nemaju ulogu u duhovnoj svesnosti jer stvaraju barijere
meu ljudima, meaju se u nae izraavanje ljubavi i znae da neto
krijemo. Tajne stvaraju podelu na "ljude iz grupe" i "one izvan nje",
svrstavajui ljude u dve kategorije, prijatelje i neprijatelje tako unitavaju
poverenje. U duhovnom ivotu svako delovanje mora da bude
ponuda Bogu i njegovim pomonicima, tako da sve to radimo, govorimo
ili elimo postaje sredstvo slavljenja Boga. Kakva je potreba za
tajnama u takvim okolnostima?
Zdrave zajednice ne bi trebale da budu previe vezane za tajne.
Ustvari, ivoti duhovnih ratnika trebalo bi da budu otvorene knjige jer
Gospod sve gleda. to smo svesniji Boga, to e osobe oko nas vie
oseati prosvetljenje, radost i ljubav. Naalost, mnogi od nas ne ele
jo u potpunost da polau raune Bogu - ili sebi ravnima - i tako pribegavamo
tajnama. Ne elimo da iko zna ta smo uinili jer se bojimo
da e da nas osude zbog naeg ponaanja.
Naa elja da ne polaemo raune podrazumeva da moemo da
se sakrijemo od Gospoda. Naravno, to je nemogue. Zapamtite,
Gospod je u naem srcu svedok svega to inimo. Sve nae delatnosti
trebalo bismo da sa arom ponudimo Gospodu kao deo ljubavnog
programa sluenja za koji elimo da budemo odgovorni i priznati.
Kada ovako razmiljamo o svim svojim delatnostima, nemamo ta da
krijemo i vie ne elimo da uvamo tajne.
Poverenje
Postoji razlika izmeu tajni i poverenja. Neke delatnosti su poverljive,
ali nisu tajna. Na primer, suprunici vode ljubav. To je deo njihovog
iskustva razmene u branom ivotu i poverljivo je - zaista,

malo je aspekata ivota koji su poverljiviji od razmene ljubavi. Ali ak

i kada mu i ena stvaraju potomstvo, ine to sa svesnim naporom da
slave Boga. Njihovo ponaanje postaje ponuda i, iako je privatno, nije
tajna.
Poverenje je esto potrebno za razvijanje poverenja koje je, kao
to smo ve rekli, vaan aspekt ljubavi. Zbog toga su neki delovi
ivota poverljivi. Meutim, iako neke delove iskustva uvamo od oiju
javnosti, poverenje ne podrazumeva nameru iskljuivanja drugih.
Samo ne elimo da inimo nepotrebno uznemirenje i tako umesto da
odmah sve otkrijemo, delimo informacije postupno.
Duhovni ivot zahteva poverenje u situacijama kada bi potpuna
istina bila opasna za druge osobe. Na primer, u 16. veku Gospod ejtanja
je u Bengalu svima propovedao ljubav prema Bogu, ali je
odreena duhovna iskustva ostavio za one koji su visokorazvijeni,
pripremljene due. Prerano izlaganje takvim iskustvima ne bi bilo
dobro za um prosene pobone osobe. Gospod ejtanja nije eleo da
bude iskljuiv, ve je eleo da zatiti one koji ne bi mogli da podnesu
nivo tako snane ljubavi. To je pravilno korienje poverenja.
Roditelji koji vole svoju decu ponaaju se na slian nain. Dok
deca rastu, roditelji ponovo i ponovo objanjavaju iste stvari, svaki
put sve dublje, u skladu sa detetovim nivoom razumevanja. Vrlo
maloj deci na poetku samo kau da prestanu sa odreenim ponaanjem.
Kasnije mogu da im objasne moralne i etike razloge koji
stoje iza odreene naredbe. Kasnije mogu jo dublje da poue decu
zato je takvo ponaanje neprihvatljivo.
U svakom primeru objanjavaju isto ponaanje na razliitim nivoima.
Poverenje u duhovnom ivotu funkcionie na isti nain. Uitelj
moe da objasni odreena duhovna naela na uvodnom nivou irokoj
publici, ii mnogo dublje sa grupom iniciranih uenika i istu temu jo
dublje da istrai s grupom naprednih uenika.
Na primer, poetnici u duhovnom ivotu najpre naue nekoliko
osnovnih Istina, kao to su: nismo ovo telo, moemo da imamo lini
odnos s Bogom, duhovni ivot poiva na snanim nivoima ljubavi.
Budui da pridolice na poetku nisu preplavljene sa previe informacija,
mogu ta uenja da uju bez otpora. Nakon poetnog izlaganja
dobijaju dublje spoznaje u skladu sa nivoom spremnosti. Poverenje
ustvari olakava nuenje vieg znanja u pravo vreme. Bez nje, novi
uenici bi mogli da budu preoptereeni i da odbiju celokupno uenje
pre nego to su imali priliku da ga shvate.
Vrednost prosuivanja
Osim razumevanja uloge tajni i poverenja u duhovnom ivotu,
moramo da razvijemo pravilno razumevanje prosuivanja. Raireni
otpor prosuivanju u naoj kulturi, posebno meu "new age" grupama,
posledica je odbijanja da prihvatimo univerzalni standard po
kojem bismo vrednovali svoje delatnosti. Ali to odbijanje ne znai da
takav standard nije dostupan, niti je izgovor za nau neodgovornost.

Mnogi ljudi su skloni da izjednaavanju duhovnost s mirom, tolerancijom

i prihvatanjem. Meutim, trpeljivost nije uvek boanska i mir
nije uvek znak ljubavi. Te odlike ukazuju raspoloenje spokojstva koje
nije uvek u skladu sa zahtevima situacije. Kada traimo mir i toleranciju,
mi moda pokuavamo da izaemo na kraj sa situacijom,
upravljajui se ili poriui postojanje neprikladne situacije. Na primer,
jesmo li zaista puni ljubavi ako toleriemo sina koji je ovisnik o drogama?
Naravno da nismo. Roditelj koji izbegava prosuivanje da bi
sauvao mir u takvoj situaciji ponaa se neodgovorno.
Duhovni ivot se temelji na ljubavi, a to znai meusobno sluenje
kroz duboko povezivanje i intenzivnu interakciju. Takvo sluenje
sadri prosuivanje i vrednovanje. Biti kritian u toj situaciji znai da
dovoljno brinemo i da smo uvar svoje brae i sestara. Ako odbijemo
da budemo kritini, znai da smo neodgovorni i da ne brinemo. Pravilno
prosuivanje je sastavni deo duhovnog napretka jer je neprekidno
vrednovanje potrebno za rast. Da bismo napredovali, moramo
da prosuujemo sami sebe i da budemo otvoreni za procenu drugih.
Apsolutni kriterijum duhovnog ivota
Kada sledimo verodostojni duhovni put, uimo da prosuujemo
svoj napredak prema automatizovanom kriterijumu. Slino tome, procenjujemo
i u svakodnevnom ivotu. Na primer, kolekcionari procenjuju
slike prema standardu koji je prihvaen u svetu umetnosti.
Muziari usavravaju svoju muziku primenjujui posebne tehnike.
Razmislite o tome. Moemo li uitelju borilakih vetina da kaemo da
ne bude kritian prema svojim uenicima? Moemo li lonaru da
kaemo da ne bude kritian prema egrtima? Moemo li uitelju da
kaemo da ne bude kritian prema svojim uenicima? Ako svakom
ueniku da peticu, njegovi uenici nee imati adekvatno merilo svojih
uspeha.
Ove procene se ne temelje na hiru ili trenutnim oseajima, ve na
objektivnim standardima. Ako primenjujemo spoljanje kriterijume,
nee nas zavesti naa iskrivljena opaanja. U duhovnom ivotu
uitelji, sveci i izvorni spisi pomau nam da ispravno prosuujemo,
tite nas od razoarenja lanog ega koji nas lako moe odvesti na
stranputicu. Da bismo izbegli greku, moramo da se oslonimo na
autoritete koji su vrsto utemeljeni u priznatoj duhovnoj tradiciji.
Zakoni su univerzalni
Pravila i propisi su ivotne injenice koje vladaju svime to inimo.
Ako se parkiramo na pogrenoj strani ulice, dobiemo kaznu. Ako ne
platimo porez, biemo kanjeni. Ako stalno kasnimo na posao, moemo
da izgubimo posao. Ako odbacimo sve oblike prosuivanja, slaemo
se da zakoni i pravila nemaju funkciju u drutvu.
No zakoni su nuni za odravanje civilizacije i reda. Naravno, neki
ljudi potuju zakone, a neki ne. Meutim, ne odbacujemo sve zakone

samo zato to se nekim pojedincima ne sviaju i ne potuju ili zato

to su neki zakoni nepravedni i neprijatni. Istovremeno, da bi bili efikasni,
zakoni ne smeju da ugue nae energije ili da nas neprirodno
ograniavaju. Umesto toga, zakoni bi trebalo da nas tite, da dirnu
nau kreativnost i pojaaju na oseaj blagostanja.
Istina je da neki ljudi zloupotrebljavju prosuivanje i povreuju
druge. Meutim, to nije pravo prosuivanje ve osuivanje. Kada prosuujemo,
ne bismo smeli da projektujemo svoju negativnost na druge
niti da imamo neke skrivene motive. Nikada ne bismo trebali da
koristimo prosuivanje kao priliku da za nekoga zatvorimo svoje srce.
Ali istovremeno, ako elimo da pomognemo drugima ili ako elimo da
napredujemo sami, moramo da shvatimo potrebu za pravilnim prosuivanjem
i vrednovanjem.
Ako verujemo u suprotno, verujemo da smo dobri takvi kakvi jesmo,
iako esto inimo gluposti, odstupamo od apsolutnog duhovnog
autoriteta i preputamo se ponaanju koje moe da stvori ozbiljne
probleme nama i drugima. Prihvatanje loeg ponaanja znak je odbijanja,
a ne ljubavi. Ljubav znai da rastemo zajedno i da uimo iz
greaka. Moramo da pokaemo dovoljno ljubavi da pomognemo jedni
drugima kako bismo uinili potrebne ispravke.
Umesto da govorimo ljudima da ne budu kritini, trebalo bismo da
ih molimo upravo suprotno. Ako nas zaista vole, neno e ali vrlo vrsto
da ocene nae ponaanje i pokazae nam podruja koja treba da
poboljamo. Isto bismo i mi trebali da uinimo za njih, gledajui na
njihove negativne delatnosti kao na vapaj za ljubavlju, traei naine
na koje bismo mogli da im pomognemo.
Dakle, dunost je nas, duhovnih ratnika, da meusobno pomaemo
u razvoju. esto se bojimo miljenja drugih osoba jer jednostavno
ne elimo da se suoimo sami sa sobom i da uinimo potrebne
promene. Jo uvek smo vezani za ukorijenjene navike zadovoljavanja
ula. Meutim, ako elimo duhovno da napredujemo moramo
hrabro, sa korenom, da iupamo te stare destruktivne navike. Prosuivanje
je neprocenjiv alat u tom procesu.
Prvo oceni sebe
Mnogi ljudi kojima je potrebna pomo prvo ne ele da prihvate
sugestije zbog ega. Ne mogu da veruju da su tako lako mogli da
pogree ili se boje promene. Vrlo esto ue samo iz kriza, nevolja i
haosa - drugim reima, "kolom tekih udaraca". To je spor nain uenja,
ali uprkos tome, vrlo je est. Zvui li vam to poznato? To nije
samo obrazac prisutan kod osoba kojima pokuavamo da pomognemo.
Svi smo se mi tako ponaali u ovim ili onim situacijama.
Da bismo pobedili iskuenje otrog i nepravednog prosuivanja
drugih, moramo uvek prvo sebe da ocenimo, a tek onda da procenjujemo
druge. Naalost, neki ljudi pokuavaju da nau mane u drugima
i to im je nain da izbegnu da zavire u sebe. Njihovi sudovi nemaju
teinu jer se ne temelje na elji za pomaganjem punom ljubavi.

Umesto da ponude konstruktivnu povratnu informaciju, takvi ljudi

samo trae rtveno jagnje. Da bismo bili korisne sudije drugih,
moramo da budemo oprezni sa svojim slabostima i neprekidno da
teimo poboljanju.
Uvek bismo trebali da zadrimo duh poniznosti, nikada ne savetujui
i pouavajui druge sa uverenjem da mi nita ne treba da nauimo.
Evo jednog linog primera: svaki puta kada drim predavanje,
usredsredim se na neto to bih eleo da razumem bolje. Tada sam,
ak i ako svi zaspu, uzbuen jer sam neto nauio. U suprotnom,
pouavanje je poput predstave kojom samo elimo da zadovoljim
publiku. Na kraju e da nam se dogodi da emo da govorimo ono to
ne mislimo i ljudi e znati razliku.
Da biste se pravilno ocenili, savetujemo vam da traite povratnu
informaciju o sebi od onih osoba koje vas dobro poznaju. Priite im
sa sveskom u ruci. Dok sluate njihove odgovore, zapisujte ih bez
komentara ili reakcije. Kasnije ih paljivo prouite. Na ovaj nain
biete sigurni da ete tano da zapamtite sugestije bez greaka i
racionalizacija iji je uzrok lani ego, samoobmanjivanje ili graenje
kula u vazduhu. Neete biti u iskuenju da se opravdavate ili poriete
ono to drugi govore.
Svako eli da se razvija i svi koristimo jedni drugima kako bismo
se meusobno pomogli. Ali ponekad moda ne moemo da shvatimo
ta nam drugi govore. U takvim sluajevima, nakon to zapiemo povratnu
informaciju, moemo da je odloimo dok ne budemo spremni
da se njom bavimo. Kasnije, kada budemo pregledali komentare, biemo
iznenaeni kada uvidimo kako nam Gospod neprestano daje
priliku da se razvijamo i proiavamo. Biemo zapanjeni kada budemo
videli kako esto odbijamo Njegovu pomo. Meutim, ako ponemo
da shvatamo da se sve u naem ivotu dogaa iz nekog razloga,
poeemo da cenimo to koliko smo blisko voeni i koliko nas Bog voli.
Kako ostati pozitivan
Sebe najvie ranjavamo kada ne verujemo drugima ili kad ih
grubo napadamo, a da nismo najpre razmotrili svoje ponaanje.
Takoe inimo loe i osobama koje volimo, zatvarajui se u pogrenom
pokuaju samozatite. U oba sluaja pokazujemo da mi sami
nismo dovoljno puni ljubavi jer nismo voljni da nedolino ponaanje
gledamo kao na poziv u pomo.
Duhovni ratnici nikoga ne teraju iz svog srca. Oni vole svakoga i
pronalaze pozitivne odlike u svakom pojedincu ak i kada su dobro
prikrivene. Kao duhovni ratnici, moemo da uoimo da su neki ljudi
nezreli, ali umesto da ih osuujemo, trebamo da traimo naine da ih
s puno ljubavi zatitimo i vodimo.
Teki ljudi su poput antikviteta: potencijalno su lepi uprkos runim
mrljama. Na primer, ako volimo stari nametaj, toliko moe da nam
se svia sto iz 18. veka da emo ga iznova i iznova tapacirati. Budui
da nam je taj komad vaan, pronai emo nain da ga uinimo

funkcionalnim i lepim. Slino tome, ako zaista brinemo o porodici, prijateljima

i kolegama, uiniemo nae odnose prijatnim, ublaavajui
teke situacije i pomaui onima koji se neproduktivno ponaaju da
se poprave.
Razvrstavati ljude na negativan nain znai da smo odluili da su
oni uroeno sebini, nepouzdani, bez ljubavi. Ne moemo im pomoi
da pretvore svoje slabosti u jake take. Zakljuili smo da su njihova
ogranienja nepremostiva, stavili smo ih u kalup iz kojeg je gotovo
nemogue da izau. Umesto da delimo ljubav, uvrstili smo njihove
nedostatke odnosei se prema njima u skladu sa svojom ogranienom
definicijom.
Bez obzira koliko smo pozitivni, mogu da se pojave situacije u kojima
ljudi odbijaju nau ljubav, savet i potporu. Kako da se ponaamo
u takvim okolnostima? Najmudrije je da ostanemo vrsti i postojani i
da ne reagujemo negativno ili da odustanemo. Ne smemo da menjamo
ono to jesmo ili da promenimo ljubav koju oseamo. Ako
reagujemo negativno na osobu koja odbija nau pomo, neto nije u
redu sa naom sveu. Traimo zadovoljenje sebe zato to elimo da
budemo velikoduni, mudri ili moni. Naa ljubav je uslovljena.
Ne moramo da manipuliemo drugima da bismo dobili njihovu ljubav
i potovanje. Moramo da ivimo jednostavno i autentino, ne
smemo da budemo pod uticajem okoline. Ako smo zaista ispunjeni
ljubavlju, ljudi e prirodno da budu privueni nama. Jedini savet je da
se ponaamo istinoljubivo i da prihvatimo injenicu da se nekim ljudima
sviamo, a nekima ne. Ni pod kojim okolnostima ne bismo trebali
da pokuavamo da se promenimo samo zato to nas neko ne prihvata.
Negativno ponaanje je vapaj za ljubavlju
Kao duhovni ratnici koji ozbiljno ele da uzdignu svesnost nae
planete, ne smemo nikada da zaboravimo da svakome ljubav znai
vie od svega. U svim okolnostima rei i dela neke osobe su ili razmena ljubavi ili vapaj za ljubavlju. Iako lako moemo da prihvatimo i
cenimo izraze ljubavi drugih, vapaj za ljubavlju moe da bude izazov.
Ti vapaji mogu da imaju nekoliko oblika koji mogu da izgledaju potpuno
suprotni ljubavi. Na primer, koliko esto primeujemo potrebu
za ljubavlju iza neijeg besa, nepristojnosti, ljubomore, ravnodunosti
ili okrutnosti?
esto je na prvi poriv da uzvratimo u samoodbrani ili da vratimo
milo za drago. Meutim, time kod druge osobe samo produbljujemo
ranu i pojaavamo oseaj neprimerenosti, uskraivanja i odvojenosti.
Kada imamo potekoe u odnosu, umesto da vrednujemo rei i
ponaanje onoga koji govori, trebalo bi da zagrebemo ispod povrine
pitajui se: Gde ova osoba osea nedostatak ljubavi? Kako mogu da
joj pomognem? Kada na situaciju gledamo kao na izraz bola ili
potrebe druge osobe, a ne kao na napad ili namernu neljubaznost,
moemo da postanemo takvi da svaki osvetniki poriv pretvorimo u
elju za sluenjem.

Promatrajui vlastite oseaje u razliitim okolnostima, moemo da

shvatimo tu univerzalnu potragu za ljubavlju u svim interakcijama.
Pretpostavimo da se razljutimo. Lako moemo da vidimo da naa ljutnja
proizlazi iz naeg doivljaja oseaja nevoljenosti. Druga osoba je
osujetila nae nade ili oekivanja da emo primiti panju, potovanje,
ljubaznost, brigu ili neki opipljiviji znak ljubavi u vidu nekog gesta
ili poklona. Rezultat toga je da se oseamo lieni, potcenjeni i
nemoni. Budui da je za veinu nas to nepodnoljivo, ljutimo se
zamenjujui mo srdbe za bol zbog oseaja nevoljenosti.
Ako smo zavidni, oseamo prazninu i neadekvatnost u samima
sebi. Uznemireni smo jer druga osoba prima priznanje, bogatstvo ili
sreu koju elimo i mislimo da zavreujemo. To je takoe enja za
ljubavlju koja bi nam dala oseaj celine i ispunjenosti koji nam
nedostaje.
Isto bismo mogli rei i za veliki broj negativnih emocija. Strah je
reakcija na situaciju u kojoj oekujemo zlo, napad, unitenje, ponienje
ili ak smrt. Oseamo se sami i ranjivi, odvojeni od ljubavi koja
nam je tako snano potrebna da bismo se oseali povezani i sigurni.
Kada mrzimo, vraamo milo za drago za ljubav koju nismo dobili kada
smo je eleli. Kada smo okrutni, nepristojni, neljubazni ili namerno
ravnoduni, odailjemo snane signale bola koji pokazuju nau oajniku
potrebu za ljubavlju.iako smo moda potpuno nesvesni pravog
znaenja naeg ponaanja.
Dakle, kao duhovni ratnici, moramo da zapamtimo, da svaki put
kada komuniciramo sa drugima, ili delimo ljubav ili izraavamo potrebu
za ljubavlju. Druge osobe se takoe ponaaju na taj nain. Ljudi
koji su neljubazni, zahtevni, osetljivi, ljuti ili tuni zapravo vape za
ljubavlju. Uvek bismo trebali da budemo svesni ove univerzalne potrebe,
za ljubavlju, i da ljubav delimo obilno. U svakoj situaciji moramo
da se zapitamo: "Sa kojim se iniocem ljubavi susreem?"
Kako da izaemo na kraj sa negativnou drugih
Zadatak je nas, duhovnih ratnika, da u svim okolnostima odgovaramo
pozitivno na vapaje za ljubavlju koji su u pozadini negativnog
ponaanja. Postoje tri glavna naina na koje moemo da odgovorimo
kada nas neko napadne. Prvi nain je da preispitamo sebe kako
bismo otkrili svoj nedostatak oseajnosti, vetine ili brige. Ako paljivo
i iskreno pogledamo svoje motive i dela, gotovo emo uvek da
pronaemo neki element kojim smo pridoneli problemu. Tada moemo
da popravimo stvar sa velikom poniznou.
Drugi nain je da ostanemo usredsreeni i isijavamo ljubavnu
energiju i da odbijemo ukljuivanje u svau. Budui da nismo spremni
da zagrizemo baenu udicu, na potencijalni protivnik e moda da
se povue. Niko ne voli da se osea neupotrebljivo. Agresivni ljudi se
uglavnom oseaju beznadeno ako njihovo negativno ponaanje
nema uticaja i oni brzo prestaju. Suprotno tome, ako na napad uzvratimo
napadom, doiveemo veliku napetost i teskobu. Druga osoba

nas je ve porazila jer smo pristali da napustimo via naela da bismo

uestvovali u uznemirujuoj igri. Takva reakcija pokazuje da jo uvek
moramo mnogo da radimo na sebi.
Trei nain odgovora na napad da pokaemo napadau koliko nam
je stalo. ak i ako pojedinac odbije nae napore, oseaemo se bolje
jer ljubav i plemenitost koju smo ponudili postaju deo naeg iskustva.
Ako se razljutimo i uznemirimo, oigledno nismo nikome pomogli,
najmanje sebi. Kada nudimo pravu ljubav, ne samo da smirujemo
uznemirenje druge osobe ve nudimo lek za nedostatke koji su
uzrokovali uznemirenje na samom poetku.
Kada odgovaramo smireno i sa ljubavlju bez reagovanja, spreavamo
drugu osobu da nam nateti i sluimo kao uzor, pokazujui
alternativne naine ponaanja. Zapamtite, duhovni ratnici ne ele
samo da zatite sebe; oni takoe ele da uzdignu svesnost i da
ponude pomo. Svaki put kada to ine, uzdiu nivo svesnosti u svetu.
Ako se bojimo da emo da budemo iskorieni, bie nam teko da
odgovorimo konstruktivno. Umesto toga, jednostavno emo da oekujemo
da se drugi ponaaju onako kako se mi ponaamo prema
njima. Varalice se boje da e biti prevarene, kao to se lopovi boje da
e biti pokradeni. Nasuprot tome, duhovni ratnici primaju ljubav iz
svoje okoline bez obzira na to gde se nalaze, uvrujui pozitivne
vibracije koje su ve prisutne i pomau im da ojaaju.
Odnos prema rasizmu, nacionalizmu i seksizmu
Posebno rairen vid negativnog ponaanja u dananjem svetu
poprima oblik rasizma, nacionalizma ili seksizma. Mnogi lanovi
savremenog drutva ispunjeni su mrnjom prema onima koji se razlikuju
od njih. Kao duhovni ratnici ne smemo negativno da reagujemo
na nepotovanje i nepravde koje ine ljudi koji imaju predrasude.
Zapamtite, ne moemo uspeno da se borimo na bojnom polju ako
smo ljuti; gubimo bistrinu i spretnost. Srdba, frustracija i oaj takoe
mogu da uzrokuju ozbiljnu bolest ili poremeaj u naem telu. I na
kraju, ako smo ispunjeni negativnim emocijama, ti oseaji e se prosuti
meu nae odnose, posebno u one do kojih nam je najvie stalo.
No to ne znai da bismo trebali jednostavno da poreknemo postojanje
rasistikog, nacionalistikog ili seksistikog ponaanja pokuavajui
da se pretvaramo da je sve u redu. Kao ljudskim biima potrebna
nam je odreena mera samozatite. Ne smemo da dopustimo da
budemo rtve predrasuda. Ako nas drugi gledaju na rasistiki,
nacionalistiki ili seksistiki nain, ne smemo da zaboravimo da je to
odraz njihovog nivoa svesnosti.
ak su i nasilni ljudi puni predrasuda Boija deca koja su privremeno
zaboravila svoj pravi identitet. Morali bismo da budemo tuni
zbog takvih osoba jer time to su nehumani prema drugima unitavaju
svoju ovenost. Trebamo da volimo osobu - duu, koja je
prava sutina - a ne dela. Na taj nain, ne prihvatajui destruktivno
ponaanje, moemo da ostanemo verni misiji sluenja i da budemo

dokazi ljubavi na del u.

Razvijanje smislenog sluenja
Iako duhovni ratnici ne trae materijalnu nagradu, mnogi od nas
nisu dostigli taj nivo nesebinosti da bi praktikovali takav altruizam u
potpunosti. Neka egoistina pobuda obino je prisutna u naem
pomaganju drugima. To nije u potpunosti loe. Ako pomaemo deci
u vrtiu, zlostavljanim enama ili hranimo gladne, delujemo konstruktivno.
Nema nita loe u elji da budemo hvaljeni. Ta enja za
priznanjem stepenica je na putu spoznaje da sve trebamo da nudimo
Bogu.
Problem je, ipak, da ne moemo uvek da raunamo na rezultat
koji elimo. Ponekad moda neemo da dobijemo pohvalu koju mislimo
da zasluujemo ili nae delatnosti mogu da uznemire druge
osobe. Ako spremnost da pomognemo drugima temeljimo na oekivanju
pohvale i priznanja, prestaemo da se trudimo im izostane
priznanje.
Ne bismo trebali da prestanemo da delujemo kada shvatimo da
smo vezani za zahvalnost drugih. Trebamo da nastavimo, svesno se
trudei da plodove svoga rada ponudimo Gospodu. Uostalom, ak i
ako niko ne priznaje nae doprinose, Bog zna za njih. Na zadatak je
da ponudimo najbolje bez obzira na posledice.
Zapamtite takoe da se pravo uzdizanje svesnosti ne temelji na
tome koliko dobro planiramo i organizujemo aktivnosti iako to moe
mnogo da pomogne. U sreditu nae slube mora da bude briga za
druge sa ljubavlju. Mnogi ljudi su zapoeli humanitarni ili duhovni posao
sa dobrim namerama, ali su se toliko zapetljali u birokratiju da su
zaboravili poetnu nameru. Postali su vezani za slavu i ugled ili su
postali umorni, da tretiraju ljude kao zupanike u maini. Njihov rad
vie ne uzdie svesnost i tako gubi svoju krajnju vrednost.
to vie nesebino pomaemo drugima, to nam Gospod vie daje
blagoslove ak i ako spolja nae delatnosti izgledaju neuspene. Zapamtite,
kao duhovni ratnici brinemo se za uzdizanje svesnosti, a ne
za poboljanje materijalnog blagostanja. Ne moemo da merimo vrednost
svog rada fizikim postignuima. Umesto toga, na uspeh zavisi
od toga koliko nam se uzdigla svesnost delovanja.
Mnogo je bolje da duboko utiemo na jednu osobu nego da
pokuavamo da dodirnemo povrno mnoge ljude. Promene koje se
dogode u tom pojedincu imaju vei uticaj na kolektivnu svesnost
planete nego male promene u nainu ivota mnotva drugih. Ponekad
najjednostavnija dela mogu da utiu na nivo svesnosti osobe - topao
zagrljaj, ljubazna primedba ili osmeh pun ljubavi. Svi moemo da
uinimo napor da ovako jednostavno uzdignemo ljude bez obzira na
nau situaciju i vetinu.
Cilj je da postanemo transcendentalni

Cilj duhovnih ratnika je da postanu transcendentalni. esto ljudi

koji pomau drugima ne razumeju ta to znai. Sve to je transcendentalno
napada osnovnu prirodu materijalnog svemira i ide puno
dalje. Nasuprot tome, tradicionalno priznate religije esto pokuavaju
da pomognu ljudima da im materijalni ivot postane udobniji tako
da oseaju manje bola, teskobe ili razoaranja. Mnogi su zadovoljni s
tim nivoom i ostaju na njemu.
No transcendentalisti nisu zadovoljni sa takvim tenjama i tragaju
za viim dimenzijama iskustva. Izraavaju ljubav koja je dovoljno jaka
i duboka da moe da bude nadahnue drugima i da moe da sprei
uticaj negativnosti drugih osoba na njihovu vlastitu svesnost. Drugim
reima, transcendentalne osobe doivljavaju ivot iznad zemaljskih
delatnosti svakodnevnog sveta, puni su ljubavi i onda kada njihova
okolina nije i time uzdiu svesnost itavog sveta.
Kao to smo ve objasnili u 2. poglavlju, biti transcendentalan ne
znai nuno biti prijatan i nean, ne znai ostati u vezi bez obzira na
sve. To je pogreno shvatanje. Kad smo transcendentalni, negativni
ljudi e se ili promeniti prema nama ili e se oseati dovoljno uznemireni
da nas ostave na miru. U nekim sluajevima emo moda da
izaberemo da se drimo podalje od njih. Uvek bismo trebali da budemo
spremni da pomognemo, ali ako drugi uporno odbijaju nau
pomo, moemo na kraju da odluimo da se udaljimo, mirni i uvereni
da smo uinili sve to smo mogli da proirimo ljubav.
Ostanak u tetnoj situaciji obino je poziv da budemo iskorieni.
Nema smisla da nastavimo da dajemo svoje vreme i energiju onima
koji ne mogu ili ne ele da uzvrate. Oni e da nastave svoje neprihvatljivo
ponaanje sve dok ne vide da pruamo otpor. to vie
pruamo panju i brigu takvim osobama, to e one vie misliti da smo
slabi i samo e da nastave da nas iskoriavaju.
Ako toleriemo takve situacije, pojaavamo njihovu greku. Da
bismo zaustavili pogreno ponaanje, moda emo morati da se
udaljimo sa scene i da volimo osobu sa distance. To ne znai da smo
prestali da pruamo bezuslovnu ljubav. tavie, izraavamo ljubav.
Ljubavni je in da spreimo drugu osobu da nakuplja jo vie negativne
karme time to vie neemo biti dostupni za zlouporabu.
Borba sa iluzijom
Nije lako da postanemo transcendentalani. Na putu duhovne
prakse susreemo velike izazove i iskuenja. Tako funkcionie materijalni
svemir. Kako duhovno napredujemo, postupno beei od dominacije
iluzije, materijalna energija se vrsto hvata za nas ne elei da
nas pusti bez borbe. Zbog toga moramo da imamo na umu cilj dok
napredujemo na duhovnom putu. Kada put postane teak, usredsreenost
na krajnji rezultat pomae nam da idemo napred.
U borbi sa materijalnom iluzijom nikad ne smemo da zavisimo od
svoje snage i inteligencije jer je materijalna energija jaa od svakog
od nas. Moramo da se oslonimo na Gospoda, koji kao Nad-dua prebiva

u srcu svih ivih bia i nudi sve vrste pomoi kada to dopustimo.
Ako nam se ini da nema pomoi na vidiku, to je zato to nemamo
veru da razumemo kako nas Gospod lino nadzire i pomae nam.
Svaki put kada pokuavamo da ovladamo sopstvenom snagom,
strau i iskuenjem, izlaemo se opasnosti od pada. Samo je stvar
vremena kada emo da se naemo u situaciji koju ne moemo da
savladamo. Ali ako shvatimo stalnu opasnost i ostanemo oprezni,
naa panja e nam pomoi da ne padnemo u okove iluzije. Problem
nastaje kada ne shvatamo iskuenje ozbiljno i kada smanjimo oprez.
Duhovni ljudi padaju uglavnom zbog dvaju razloga: novca i
seksa.Pohlepa za novcem navodi mnoge duhovne ljude da izgube
potenje, suoeni sa ekonomskim problemima, mogu pasti u iskuenje
da zloupotrebe novac. Osim toga, kao to smo videli, zbog poude
koja prevladava u drutvu, mnogi pogreno tumae ljubavno ponaanje
kao poziv za seksualni kontakt. Mnogi usamljeni pojedinci
poriu vie shvatanje kako bi dobili bilo kakav ukus ljubavi, ak i na
samo fizikom nivou.
Kada postanemo vodii ljubavne energije, nai odnosi se produbljuju.
Vie ne elimo da manipuliemo drugima kako bismo zadovoljili
svoje apetite jer smo razvili dovoljnu unutranju snagu da
moemo da shvatimo ko smo, ta je dua i u kakvom odnosu smo sa
Bogom. Vie ne traimo krajnje ispunjenje u materijalnom svetu.
Pitanja i odgovori
Pitanje: Moj sin smatra da ga previe kritikujem. Postoji li razlika
izmeu kritikovanja i prosuivanja?
Odgovor: To je stvar svesnosti. Ako se va sin ne brine o sebi, ako
ne ui ozbiljno, trebalo bi da se borimo. Vaa odgovornost je da ga
nadgledate za njegovo dobro, iako bi se on moda radije igrao osamnaest
sati dnevno. Vaa uloga je da mu pomaete i da ga ohrabrite,
a da biste tu ulogu mogli pravilno da odigrate, potrebno je procenjivanje.
Ali dok pokuavate da pomognete sinu, morate da potujete
njegovu individualnost i nezavisnost. Pazite da od njega ne uinite
produetak sebe. Uutkivanje deteta, ak i ako su vam namere dobre,
moe da izazove otpor i mrnju.
Ponekad kada razgovarate sa sinom, on to moe da shvati kao kritikovanje
i da odbaci povratnu informaciju. Ali ako vidite da je to
potrebno, morate da se stavite na raspolaganje bez obzira na njegovu
reakciju. Ako prua otpor ako se osea napadnut, moete da
pokuate da zadovoljite istu potrebu na prihvatljiviji nain. Roditelji
uvek moraju da budu oprezni, ali ipak neprenapadni da ne bi psihiki
povredili dete.
Roditelji imaju odgovornost da tite, nadgledaju, pouavaju i
vode; to je sve. Ako primetite da va sin nije dolino odeven, rei ete
mu za njegovo dobro da promeni pantalone. Niste kritini, samo ste
praktini. Moete da elite da bude paljiv kada vozi bicikl. Obavljate

dunost da bi ste osigurali njegovu sigurnost, ali ga ne napadate i ne

optuujete.
Njemu moda nee uvek biti drago to ga nadgledate. Ali kao
zabrinut roditelj, morate uvek da budete spremni da mu date ljubav,
podrku i vodstvo. Davanje povratne informacije deo je odgovornosti
roditelja. tavie, roditelj koji ne reaguje kada je potrebno nije mu
previe stalo ili se plai toga ta e dete misliti.
Pitanje: Ja sam osoba koja ne veruje drugim ljudima. U mom sluaju
to je zaista naueno ponaanje koje se temelji na prethodnom
iskustvu. Kako to da reim?
Odgovor: Kao to smo ve rekli, ne bismo trebali da budemo naivni,
budalasti ili da poriemo stvari. Moramo da vidimo stvari onakve
kakve jesu. Moda ste iz prethodnog iskustva nauili da je neko
hronini laljivac ili lopov, ali ne smete da dopustite da to ometa va
sadanji rast i razvoj. Umesto toga, kada ste sa tom osobom, morate
jednostavno da budete oprezni da ne dovedete osobu u iskuenje
koje bi bilo preteko. Ne smete da date otar no malom deaku. To
ni na koji nain ne naruava vau ljubav, samilost i brigu za njega.
Ustvari, iz ljubavi uklanjate iz njegove okoline potencijalni izvor tete.
Potrudite se da svaku osobu vidite kao deo Boga. Tada ete, ak
i ako vas neko napadne, moi da gledate na to kao na Boiji
aranman za svoj rast. Zapamtite, u svemiru nema sluajnosti. Va
napada je ustvari Boiji posrednik - osoba koja je privremeno u stanju
zbunjenosti amnezije - koji je poslan da vam ukae na neto. Ako
sa ljubavlju promatrate svog potencijalnog protivnika, moete da
uzdignete njegovu svesnost. Ta osoba moe potpuno da se promeni,
da se izvini, nasmei i zatrai oprotaj. Sa druge strane, ako napad
doekate protivna padom, komunikacija je oteana. Obojica odlazite
uznemireni.
Zapravo govorimo o dubljoj veri. Kada osoba ima dublju veru u
Boga, poinje da primeuje kako se Bog u njenom ivotu pojavljuje u
mnogim oblicima i okolnostima. Va zadatak je da budete spremni da
volite i doivite Boga na bilo koji nain na koji se On predstavi. Bog
pokuava da povea vau svesnost tako to vas ini osetljivijim na
svoje neistoe kada primeujete probleme drugih. Drugim reima,
Gospod vam pokazuje gde morate da radite na sebi stvarajui situacije
u kojima su izloeni vai nedostaci.
Koja je cena ivota punog straha i nepoverenja? Skupo plaate u
obliku svoje ljubavi, samilosti i brige. vrsto zatvarate vrata i prozore
titei se od zla, ali ne doputate da ue ni neto pozitivno. Premda
ne biste trebali da budete budala, hteli bismo da vas ohrabrimo da se
otvorite za vie nivoe iskustva i ljubavi.
Pitanje: Kako bismo na temelju onoga to ste rekli o prosuivanju
trebali da shvatimo biblijsku izreku "Ne sudi da ti ne bi bilo sueno"?

Odgovor: Kada prosuivanje i pravila ne bi bili potrebni, tada Bog ne

bi dao prorocima tolike zakone. Takva uenja nam govore, na primer,
da su preljuba, bezbonitvo, kleveta i ubistvo greni. Vrednovanje je
potrebno da bismo mogli da prepoznamo ove i ostale grehe.
No moramo da sudimo sa ljubavlju i poniznou. Biblijska izreka
koju si citirao podsea nas da se ne usredsreujemo na greke drugih
kada smo sami jako greni. Nismo dirnuti ljubavlju ako kritikujemo
nedostatke drugih da bismo izbegli svoje propuste. Pokuavamo da
povredimo druge da bismo se mi bolje oseali.
Prosuivanje je prisutno kroz celu Bibliju. Mnogi delovi Starog
zaveta govore o zastranjenjima izraelske dece i raznim pokuajima da
se ona isprave. I u Novom zavetu, ispunjenom uenjem ljubavi i
samilosti, Isus ipak izbacuje dilere novca iz hrama otro ih osuujui.
Ljudima nudi parabole, opomene i uputstva kako bi im pomogao da
ive u skladu sa Boijim zakonima. Biblija nam, kao i svi veliki religijski
spisi, pokazuje da je vrednovanje, ako je dirnuto ljubavlju, zdravo
i potrebno.
9. Praktikovanje samilosti
Danas ivimo u okruenju koje je tako nesklono ljudskom i duhovnom
rastu da vie istine ne mogu lako da prodru do nae svesti. A
upravo su te istine ono to nam je potrebno. Fizika stvarnost samo
je spoljanje ispoljavanje neega to je pokrenuto na dubljem nivou
i materijalna reenja naih problema ne mogu da funkcioniu jer ne
zadiru ispod povrine. Da bismo uinili trajne promene, moramo jako
da se potrudimo da vidimo ta je ispod povrine neke situacije.
U svim okolnostima, bez obzira na lekove koje moemo da
isprobamo, za dananje teke problemi treba nam samilost. Samilost
prodire duboko u sr svake situacije i nudi bezuslovnu ljubav kao lek.
Kako postajemo svesniji svoje unutranje duhovne prirode, shvatamo
da samilost moe da nam pomogne da transcendiramo privremene i
relativne aspekte stvari. Ta rastua svesnost na kraju moe da nas
izvede iz negativnih okolnosti. Kada se otvorimo samilosti, naa svesnost
postaje transcendentalnija i isijavamo vie energije koje uzdiu
druge i nude izleenje u svetu bola i patnje.
Preduslov za povratak kui
Krajnji cilj duhovnog ivota je povratak kui u Boije kraljevstvo, u
duhovni svet. Samilost je vrlo bitan elemenat pripreme za ovaj cilj.
Priprema je potrebna ak i u svetovnom ivotu; pomae nam da funkcioniemo
pravilno u razliitim okolnostima. Na primer, ako idemo na
formalnu zabavu, pripremamo se tako to se formalno odevamo. Ako
imamo koncert, dugo vebamo pre nego to izaemo na pozornicu.
Ako glumimo u pozoritu, moramo da nauimo tekst uloge. Bez
pravilne pripreme izlaemo se mogunosti velike neprilike.
Slino tome, moramo dobro da se pripremimo za konaan odlazak

u duhovni svet. Kao to smo videli u 3. poglavlju, svi veliki sveti spisi
naglaavaju da smo vena bia koja imaju dom daleko iznad svetovnog,
materijalnog ivota. Ne pripadamo materijalnom svetu, koji
slui samo kao uionica za via iskustva, ali to nije mesto gde
moemo da budemo zaista sreni.
Sad moramo to bolje da se pripremimo da bismo vratili ono to
smo izgubili i da bismo dobili blago koje nas eka u duhovno m kraljevstvu.
Niko ne moe da oekuje da e ui u Boije kraljevstvo bez
duboke samilosti. Skoro svi verodostojni sveti spisi - ukljuujui
Bibliju, Kuran i Toru - poduavaju nas da volimo blinjega svoga kao
samoga sebe. Ali bez obzira na sve vrednosti, voleti blinjega svoga
kao samoga sebe moe da se pretvori u trgovinu jer se temelji na razmeni
jedne koliine ljubavi za drugu. U takvoj situaciji ljubav je pre
uslovljena nego slobodno pruena. To nije transcendentalno.
Objasnili smo u 2. poglavlju da kao duhovni ratnici moramo ii
dalje i voleti druge ak i vie nego sebe. Ako volimo blinjega svoga
vie nego to volimo sebe, razmiljajui samo o dobrobiti druge
osobe, na dobrom smo putu da postanemo transcendentalni.
Kada se nesebino uskladimo sa transcendentalnom sveu,
svemir e nam dati zapanjujuu podrku. Budui da vie nismo u
vlasti uobiajenih ogranienja zemaljskoga sveta, moemo da napravimo
uda. Kada razvijemo viu percepciju i viu Ljubav, zasluujemo
takve blagoslove tako da emo na kraju biti "pomilovani" i osloboeni
ogranienja materijalnog zatvora.
Iznad mentaliteta spasenja
Iako je samilost uslov za povratak kui, Bogu, ne bismo trebali da
je shvatamo egocentrino kao sredstvo koje poveava nae anse za
spasenje. Samilost je mnogo vie od bilo kakve sebine pobude - ak
i vie od elje da uemo u Boije kraljevstvo. Zato, ako samo
prouavamo nekoliko tehnika joge, ako elimo da dobijemo neke psihike
moi ili pokuavamo da poveamo anse da budemo spaeni,
bavimo se poetnikim duhovnim aktivnostima. U konanoj analizi
ovo su samo naini borbe sa zatvorom pomou kojih moemo da
pronaemo olakanje od teskobe i stresa materijalnog ivota. Ovi
naini ne transcendiraju svet sebinosti i nemaju puno veze sa istinskom
duhovnom spoznajom. Sa takvim mentalitetom ne moemo da
se vratimo u duhovni svet.
Sebinost se kosi sa duhovnim napretkom i zato bismo neprestano
trebali da se preispitujemo i analiziramo nain razmiljanja kako
bismo je iskorenili. Veinom vremena smo zaokupljeni svojim eljama,
ak ne potrebama. Toliko smo se navikli na ispunjavanje sopstvenih
elja da ne moemo da doivimo duboku ljubav i sreu i da
se stalno dobro oseamo. Umesto toga, usredsreeni smo na probleme
ovog sveta dualnosti, neprekidno hranei ula i uvrujui
oseaj "ja" i "moje" umesto da ih nadiemo i doivimo via zadovoljstva.
ak je i tako uzviena elja poput elje za spasenjem ukorenjena

u sebinosti. Spasenje se, ustvari, dogaa automatski kada

napustimo sebine elje i produbimo samilost.
Znaenje samilosti
Samilost je osloboena materijalnih okova. Pojam "materijalan"
podrazumeva preivljavanje jaega koje se temelji na tome ko je
dominantniji, ko vie kontrolie i ko ima veu sposobnost manipulisanja
ljudima. Samilost je suprotna tome. To je duhovna odlika
koja se temelji na nesebinosti i slobodi od zavisti i oseaja vlasnitva.
Nije sentimentalna i ne dolazi i prolazi sa naim oseajima. Kada
smo samilosni, drugima nudimo nemotivisanu, bezuslovnu ljubav i
rtvujemo se u njihovo ime.
Samilost je spontana i nema nita zajedniko sa krivicom, strahom
ili mrnjom. Ako nudimo pomo, a to zapravo ne elimo, nismo dirnuti
samilou. U takvim sluajevima nas na to prisiljavaju okolnosti i
mi se nerado nudimo samo zato jer to nismo mogli da izbegnemo.
Situacija je potpuno drugaija kada pomaemo drugima sa vedrom i
radosnom sveu.
Ako tvrdimo da volimo Boga, moramo da volimo i njegove sastavne
delie - sva iva bia oko nas. Gospodov pravi bhakta samo eli
da bude sluga drugih i na svakoga da gleda kao na ispoljavanje
Gospodovih energija. Nikoga ne moemo da iskljuimo iz kruga svoje
ljubavi i samilosti jer kada sluimo druge, ustvari sluimo Gospoda.
Materijalni ivot je pun nedaa. Ako se brinemo samo za svoju
udobnost ili ak za svoje osloboenje, vrsto se drimo sebinog
usmerenja i ne moemo da dostignemo krajnji cilj, druenje sa
Gospodom u Njegovom kraljevstvu. Ali ako razvijemo dubok nivo
nesebinosti i samilosti, postajemo prave sluge koje mogu da dele
boansku ljubav sa svakim bez obzira na okolnosti. Kada sreemo
osobe koje pate - na primer, slepe, hendikepirane, bolesne, beskunike,
zatvorenike, zlostavljane ili prognane - volimo ih toliko da elimo
da preuzmemo njihov teret na sebe kako bismo ih oslobodili bola.
Samilost nije snishodljivost
Kao to smo ve rekli, svi bismo trebali da teimo tome da budemo
izraz ljubavi na delu i uvek da traimo priliku da sluimo.
Meutim, moramo da pazimo na raspoloenje sluenja. Ponekad se
ljudi busaju svojim tobonjim naprednim poloajem i nude pomo sa
snihodljivim stavom koji podrazumeva: "Ti nisi dorastao, ali pogledaj
kako se ja dobro nosim sa situacijom." Nikada ne bismo trebali samo
da toleriemo druge ili da oseamo saaljenje sa svog tobonjeg
superiornog poloaja. Samilost ne znai da priemo osobi sa stavom
:"Biu ljubazan prema tebi", ili "Pokazau ti kako sam dobar". Takvi
stavovi su glupost i u suprotnosti sa samilou.
Na stav bi trebao da bude: "Ja sam tvoj brat po Bogu; ja sam
tvoja sestra po Bogu. Ja sam prijatelj koji te voli i vidim da si ranjen.

Moja elja i dunost je da ti pomognem." Kao to smo raspravljali u

prethodnom poglavlju, na potekoe druge osobe trebali bismo da
gledamo kao na vapaj za pomoi - vapaj za ljubavlju, samilou i
slubom. Niko ne eli da doivi bol, zbunjenost ili teskobu. ak i ljudi
koji izgledaju zbunjeni samo ele panju - drugim reima, ele ljubav.
Kada svaku situaciju procenjujemo iz ove dublje perspektive, lake
emo ostati neuznemireni kada se neka osoba neprijateljski i nesmotreno
ponaa. Moemo da kaemo sebi: "Oh, ovoj osobi je potrebna
ljubav i Gospod mi daje priliku da uinim neku slubu. Da vidimo
kako mogu da pomognem." Kada tako razmiljamo, manje smo skloni
da samo toleriemo slabosti druge osobe.
Ustvari, ako pomaemo ljudima bez oseaja samilosti, oni e imati
samo povrnu dobrobit. Meuljudska komunikacija snanije se odvija
na suptilnom nego na grubom nivou. Oseaje koje sputavamo su
oseaji koje najsnanije izraavamo. Zato druga osoba uvia, ak i
samo podsvesno u nekim sluajevima, da samo pokuavamo da
pokaemo svoju superiornu mudrost i samokontrolu. Primalac nae
pomoi nee se oseati uzdignuto jer pomo nije istinska.
Iako neverbalna komunikacija oseaja moe da ima negativan uticaj,
kao to smo upravo opisali, moe da deluje i pozitivno. Ako delujemo
pravino elei da pomognemo, poruka e biti prenesena na
nekom nivou ak i ako neiji ego pokuava da prekrije nae dobre
namere. Ako ne odmah, nakon nekog vremena, osoba e moi da
uzvrati.
Samilost zahteva hrabrost
Samilost je iznad ideja "ja" i "moje" i transcendira ideje materijalne
udobnosti i sigurnosti. Kada smo samilosni, ne zanima nas ni
jedan oblik moi, ak ni psihika ili mistina mo. Zaboravljamo na
sebe, ravnoduni smo prema gubitku ili dobitku, oseamo patnju
drugih tako duboko u svome srcu da odluujemo da neto uradimo.
To zahteva veliku hrabrost.
Bezbrojni problemi dananjega sveta trae mone duhovne ratnike
koji mogu da se kreu nedirnuto kroz teko prohodne nivoe kontaminacije.
Takvi ratnici mogu da pomognu ljudima koji se oseaju
usamljeni, naputeni, bespomoni ili beznadeni - koji nesreni leu i
bude se sa strahom - da spoznaju da ih Bog voli i da postoji nada.
Osobe sa fizikim potekoama
Jeste li ikada pokuali da zamislite kako je biti slep? ivot moe da
bude vrlo teak za slepe. Vid je potreban za toliko mnogo stvari i oni
su esto prisiljeni da zavise od pomoi drugih. Kada im je pomo oajniki
potrebna, moda ljudi nee obraati panju na njih ili e ih
moda zlostavljati. Ako elimo da postanemo transcendentalni i da
razvijemo odlike koje nas vode natrag Bogu, moramo da oseamo
samilost prema tim osobama. Moramo da budemo spremni da se

rtvujemo da bi se njihova ivotna situacija popravila, ak i ako to

podrazumeva da emo morati da se odreknemo svoje sigurnosti i
udobnosti. Moemo li da zamislimo kako se zamenjujemo sa osobom
kako bismo je oslobodili slepoe?
Kako bi bilo da imamo govorne potekoe? Zamislite da niste
sposobni da se izrazite reima. Moete li da osetite unutranju frustraciju
koju bi prouzrokovala takva situacija? Taj nivo nesebine
ljubavi odreuje nau spremnost da se vratimo natrag kui u Boije
kraljevstvo.
Svi smo bili u poseti kod ljudi koje je teka bolest prikovala za
krevet kod onih koji ne mogu da hodaju jer su postali bespomoni
invalidi. Budui da ne mogu da se brinu sami o sebi, zavise od drugih
koji ih hrane, kupaju ih i ak ponekad vode u kupatilo. Takva zavisnost
moe da bude vrlo poniavajua. U nekim situacijama takozvani
prijatelji i lanovi porodice mrze takve osobe, smatrajui ih tekim
teretom jer im je potreban stalan nadzor i pomo.
esto te osobe stvaraju toliko potekoa da ak i njihovi bliski
roaci osete olakanje kada umru. lanovi porodice moda samo
ekaju, nadajui se da e smrt doi brzo i da e ukloniti njihove
obaveze. Je li vaa samilost za ove due tako jaka da biste se zamenili
sa njima kako biste ih oslobodili patnje?
Beskunici
Beskunici su problem u Sjedinjenim Amerikim Dravama i u
celome svetu. ak i u Washingtonu, glavnom gradu, mnogi ljudi su
uureni na plonicima, reetkama ili u ulazima u svako doba godine
i u svim vremenskim okolnostima. Na kraju dana ti ljudi nemaju
porodicu koja bi ih uteila, nemaju sklonite. Setite se svog ivota:
ujutro naputate udobni dom, idete na posao ili obavljate druge
aktivnosti, na kraju dana vraate se da provedete vee sa svojom
porodicom ili bliskim osobama. Osobe koje volimo daju naem ivotu
smisao, ispunjavaju nas snagom da ponovno izaemo sledei dan i
suoimo se sa novim izazovima.
Ali zamislite ljude koji nemaju posao, dom i porodicu. Kada napokon
nau mesto na ulici gde mogu da se odmore, deca mogu da ih
gaaju kamenjem ili ih policija hvata. Kada proemo kraj njih, okrenemo
glavu, u najboljem sluaju damo im neto sitnia. Je li naa samilost
dovoljno jaka da moemo da oseamo njihovu tugu i nesreu?
Danas su mnogi ljudi tako prestraeni, napeti i takmiarski raspoloeni
da uivaju u tuoj nesrei, oseajui se bolje kada pronau
osobu koja je u gorem poloaju od njih. Ako prijatelja zadesi nesrea,
izrei e rei saoseanja i ohrabrenja, ali iznutra e im biti drago to
su oni izbegli takvu sudbinu. Takav stav pokazuje materijalnu svesnost.
Kada naa samilost bude toliko jaka da smo spremni da
zauzmemo mesto beskunika kako bismo ga oslobodili muke, tada
emo da budemo dostojni ulaska u duhovni svet - ne pre toga.

Zatvorenici
injenica da mnogi graani kre zakon umesto da normalno ive
tuna je kritika amerikog drutva. Savremeno drutvo ne zadovoljava
potrebe mnogih ljudi. Visoka stopa kriminala i zatvorskih kazni
pokazuje da neto zaista nije u redu sa drutvom. U Sjedinjenim
Amerikim Dravama situaciju pogorava injenica da mnogo tinejdera ini krivina dela. Mladi su budunost svake nacije. Ali je sve
vei broj mladih ljudi ljuto, uznemireno i frustrirano i udara po svojoj
okolini na neproduktivne, ak i na vrlo ozbiljne naine.
Moete li da zamislite da ste osueni na doivotnu robiju bez
mogunosti pomilovanja? Svaki se dan budite bez nade. Moda vie
nemate nikakav dodir sa spoljanjim svetom, ak ni vaa porodica
vie ne komunicira sa vama. alite to^ ste uopte roeni i vae
najvee oekivanje je trenutak smrti. elite da poinite samoubistvo,
ali nemate ni toliko slobode jer vam je oduzeto sve to biste mogli da
u potrebite u tom pokuaju.
Mogli bismo da prekinemo uobiajenu rutinu i da posetimo zatvor
da shvatimo nepovoljan poloaj zatvorenika. Tako bismo produbili
samilost i razvili oseaj zahvalnosti. Mogli bismo takoe da posetimo
bolnicu ili ustanovu za mentalne bolesti da se podsetimo koliko je
ljudi prikovano za postelju, bolesno i ranjeno. Kada vidimo tolike vrste
oteenja i bespomonosti kojima su drugi pogoeni, poeemo vie
da cenimo svoju dobru sudbinu i jo emo vie da se predamo pomaganju
drugim ljudima koliko je to u naoj moi. Kada to uinimo,
manje emo stvari uzimati zdravo za gotovo i moi emo da shvatimo
da su nae albe esto samo poputanje sebi samima i dogaaju
se kada nam nisu dostupna uobiajena sredstva zadovoljavanja ula.
U zapadnom svetu nai problemi su retko opasni po ivot.
Moemo lako da se zapletemo u svoje frustracije i teskobu, neprekidno
da se alimo zaboravljajui da su milioni ljudi u okolnostima koje
su mnogo gore od bilo ega sa im smo se mi susreli. alimo se jer
nismo mogli da platimo mesenu ratu kredita za auto, ali barem
imamo auto. Kukamo jer ne moemo na vreme da platimo premiju za
osiguranje, ali barem smo osigurani. Iako se ameriko socijalno osiguranje
raspada, veina zemalja uopte ni nema socijalno osiguranje.
U mnogim zemljama u razvoju hendikepirana osoba bez posla i
porodice koja bi joj mogla pomoi morala bi ili da prosi ili da gladuje.
Uzimamo zdravo za gotovo nau mreu socijalnog osiguranja i
nae materijalno blagostanje. Umesto da budemo zahvalni Gospodu
i posvetimo se pomaganju osobama koje imaju manje, esto se
alimo zbog onoga to nemamo. Ali zapamtite, ako elimo ui u
Boije kraljevstvo, moramo da budemo spremni da uinimo bilo
kakvu rtvu da bismo na kraju pomogli slavljenju Boga i dopustili
drugim ljudima da se priblie Gospodu.
Nesrea izbeglica

Zamislite sada prognanu porodicu, njeni lanovi ive u primitivnim

okolnostima poput divljih ivotinja, oajniki lutajui iz jednog predela
u drugi u potrazi za hranom, sklonitem i sigurnou. Svi smo na vestima
uli prie o velikoj patnji koja se dogaa kada je velik broj ljudi
proteran iz svojih kua bez hrane, zaklona ili lekarske brige. Ti ljudi
doslovno ive od sata do sata.
Nemamo iskustvo koje moe da se uporedi sa njihovim iskustvom.
Moda ivimo od plate do plate, ali oni ive od minuta do minuta,
lutaju od jednog do drugog grada, od jednog izbeglikog kampa do
drugog i ne mogu da umanje svoju nesreu. esto su puni dubokih
trauma, doivljavaju strah, bol i tugu zbog nasilja koje su doiveli u
prolosti, strano pate u sadanjosti i u budunosti ne vide nita osim
jo veeg bola ili ak i smrt. Moda su morali da bee da izvuku ivu
glavu iz uasa rata, da ostave svu imovinu, njihovi najblii i najdrai
su ubijeni u borbi. Njihovi voljeni su moda ak mueni i ubijeni pred
njihovim oima.
Te izbeglice moraju neprekidno da ive sa ovim uasnim seanjima,
nemaju nita sigurno za ta bi mogli da se uhvate jer su morali
da napuste sve ono to bi u normalnim okolnostima sluilo kao temelj
za budunost. Mnogi od njih su izgubili volju za ivotom jer su izgubili
sve to im je bilo najdrae. Zapravo, izgubili su veliki deo svog identiteta.
Kako biste se oseali u takvoj situaciji? Nestalo je sve to je vaem
ivotu davalo smisao. One koje najvie volite izgubili su se, osakaeni
su ili mrtvi, a vi morate da sakupite komadie svog ivota. Nita vam
nije ostalo, ali da biste nastavili, treba vam vera u svet koji vam je
naneo ogroman bol i zbunjenost. Milioni ljudi su danas u situaciji da
nemaju ta vie da oekuju od budunosti. Problem raste jer je u
svetu sve vie rasnih, plemenskih, etnikih i verskih sukoba. U toj
situaciji najvie pate obini ljudi, posebno deca.
Iako nam se ini da su izbeglice u boljem poloaju od zatvorenika
jer naizgled mogu slobodno da se kreu, oni su zapravo isto u zamci.
Deca koja su proivela taj uas imaju posledice ceo ivot i vie ni u
koga nemaju poverenje. Tuni i usamljeni, leu u plau, imaju grozne
none more jer su im pred oima ubijeni majke, oevi, tetke, strievi,
bake i dedovi.
Zlostavljani
Sada zamislite malog, bespomonog deaka koga iznova i iznova
zlostavljaju osobe koje bi trebale da budu njegovi zatitnici. Kako je
bolno da razmiljamo o nevinom detetu koje od roditelja oekuje
ljubav i brigu, a dobija muenje! gospou koja Zlostavljanje dece je
u porastu u naem drutvu. Zlostavljana deca rano naue da ne veruju
odraslima i naue da je itav svet neprijateljsko mesto. Milioni
dece tako gledaju na svet jer su doiveli samo srdbu i nasilje.
U porastu je i zlostavljanje starijih osoba. Zamislite staricu koja je
ceo ivot dala za svoju porodicu, a u podmaklom dobu doivljava
samo izolaciju i poniavanje. Roena deca je odbacuju i prema njoj

se odnose sa prezirom. Zaboravljaju da e i oni ostareti jednoga dana

i da e zavisiti od drugih - moda od svoje dece - koja e ih kao voleti
iz zahvalnosti i potovanja.
Ponekad deca tuku stariju gospou znajui da ona ne moe da im
uzvrati ili da sve ispria nekome. Ta su nezahvalna deca uznemirena
samom injenicom da je ona jo uvek iva. Poput leinara, uzimaju
joj novac i imovinu jo za ivota nadajui se da e uskoro da umre
kako bi naplatili njeno osiguranje i zauvek zavrili s njom.
Koliko smo samilosni?
Teraju li nas ovakve situacije na suze? Da li elimo da ostanemo
na ovoj paklenoj planeti veno, odbacujui svaku brigu za svoje
osloboenje samo da te due budu slobodne? Samo ako moemo
iskreno da odgovorimo potvrdno, biemo dostojni ulaska u Boije
kraljevstvo. Naravno, Gospod ne doputa da neki od njegovih voljenih
sluga veno pate u ime drugih, ali Gospodov napredni sluga mora da
pokae iskrenu spremnost da to uini. Gospod postaje vrlo paljiv
prema onima koji su se predali na tom stepenu svesnosti. tavie,
takav stupanj samilosti kupuje Gospodovu pomo kojom se ublaava
bol i oaj drugih ljudi.
Mnoge duhovne tradicije nam govore da sveci doslovno oseaju
bol bia kojima su okrueni. Budui da tako snano oseaju oaj, jako
paze da ne budu uzrok neije patnje. Radosni su kada mogu nekome
da pomognu da doive sreu.
Zamislite sebe u nekoj od tekih ili bolnih situacija opisanih u
ovom poglavlju. Osetite jainu patnje i meditirajte na vrstu ljubavi
koja je potrebna da bi pomogli osobama koje toliko pate. Kao to smo
videli, duboka samilost znai da smo spremni da preuzmemo tuu
patnju na sebe da bi ta osoba mogla da ivi bolji ivot. Ovde ne govorimo
samo o veri, ve o dubokom nivou duhovnosti koja zahteva
veliku predanost. To nije za svakoga. Kao duhovni ratnici, moramo da
razvijemo visok stepen duhovne zrelosti da bismo dobrovoljno uinili
tako velike rtve i pomogli uzdizanju nivoa svesnosti nae planete.
Takva potpuna predanost i snaga preduslovi su za ulazak u svet
boanske ljubavi. Duhovni ivot nije dodatan posao niti se tu radi
samo o zaraivanju "hleba venoga". Oni koji dostignu ulazak u
Gospodovo kraljevstvo, uzdigli su se daleko iznad oseaja krivice ili
straha od kazne i ne zanima ih ta Bog moe da uini za njih.
Shvataju da duhovni ivot podrazumeva pramenu svesnosti tako da
osoba moe u potpunosti da da sebe u slubu za Gospoda i Njegovu
kreaciju.
Ponekad krajnja sebinost i snana patnja mogu da budu toliko
nadmone da se pitamo je li iko sposoban da izrazi nesebinu
samilost. Sreom, ipak uvek postoje boiji glasnici koji poduavaju
samilost. Oni su uzori koji mogu da uzdignu nau svesnost na vii
nivo duhovnog izraza. Osobe koje sretnu takva nesebina bia
blagoslovljene su retkom prilikom da vide te uzviene due na delu,

due koje se odriu linog dobitka da bi omoguile drugima povratak

kui, Bogu. Videvi potpunu predanost i neogranienu samilost tih
svetih dua, kako da ih ne oponaamo? Uz njihovu zatitu i pomo,
moemo da napravimo uda.
Samilost duhovno opunomouje
Dublje nivoe duhovnosti dostiemo u skladu sa stepenom nae
ljubavi i samilosti. Kada oseamo snanu elju da napravimo
drastine promene na bolje, postajemo jako opunomoeni. Iako
ispunjenje takve snane elje moe da bude daleko iznad naih
sposobnosti, setite se da naa iskrenost i predanost mogu da privuku
Gospodove energije i da nam omogue da izvrimo dela koja nikada
ne bismo mogli da izvrimo sami.
Mnogi veliki proroci su imali takva iskustva opunomoenja. Neki su
doli direktno sa viih prebivalita kao misionari sa misijom da
naprave velike promene na ovoj planeti. Neki su se pak rodili na
Zemlji i postali tako samilosni i razvili vrlo snanu elju da pomognu
drugima da su primili boansko opunomoenje. Oni oseaju tui bol
u tolikoj meri da Gospod doputa Svojoj boanskoj energiji da ue u
njih i pomogne im u njihovoj misiji milosra.
Budui da deluju kao Gospodovi pomonici, primaju jedan od najveih
blagoslova koji iko moe da doivi u ovom stanju evolucije svesti:
sposobnost da ponite negativne karmike obrasce drugih osoba,
kao to je to uinio Isus rtvujui se za ljudske grehe. ivoti tako
samilosnih bia ponitavaju veliki deo negativnosti i kolektivne karme
u drutvu, dajui ljudima priliku da neto naue o viim istinama.
Pomo onima ije su iluzije razbijene
Materijalizam sveta stalno zaokuplja naa ula i kljuka nas vetakom
hranom koja nas ne zadovoljava i ne hrani. Ustvari, materijalizam
deluje kao spor otrov. Neto zaista nije u redu kada se velik
broj naih najpametnijih umova posveti usavravanju sposobnosti
ubijanja ili kada je jedan od najveih poslova na svetu nezakonita
trgovina orujem. Kultura nije zdrava kada stvara zalihe dovoljne
koliine hemijskog i nuklearnog oruja koje mogu viestruko da unite
svakoga na zemlji.
Kao to smo videli u 1. poglavlju, nemo naih duhovnih voa
spreava ih da suzbiju proirenu negativnost u dananjem svetu. Kao
posledica toga, svi smo sve vie pod uticajem demonskih energija. U
tako ludom svetu ne bismo trebali da se trudimo da se prilagodimo
iskrivljenim kalupima i da se bojimo da budemo drugaiji. Prilagoditi
se ovoj bolesnoj okolini znak je prave ludosti, a biti drugaiji, moe
da bude zdrav, ozbiljan poloaj.
Kao duhovni ratnici, moramo da razumemo atmosferu koja je
dominantna i ne bismo trebali da budemo iznenaeni kada ljudi odbiju
nau pomo. Oni su robovi zadovoljavanja ula ili se oseaju

nemoni da se bore protiv ponaanja kojim su okrueni. Osim toga,

moda su se razoarali u prolosti i boje se da e ih duhovni misionari
opet prevariti. Dre se po strani da bi se zatitili.
No samilost nas podstie na delovanje. Ako smo prevelike kukavice
da bismo hrabro delili ljubav i devociju drugima ili ako se bojimo
da emo da budemo izdvojeni zbog svoje takozvane ekscentrinosti,
tada smo deo ludila i neemo ba biti od pomoi. Iako se ne smemo
nametati drugima, kako se naa ljubav i samilost budu produbljivale,
obasjaemo ljude snanim duhovnim sjajem i oni e poeti da prihvataju
nas i ono to im nudimo. Kada ostanemo uravnoteeni, postojani
i dosledni, ljudi e poeti da shvataju da se nae ponaanje ne
temelji na nekim skrivenim motivima. Budui da ljudi zapravo ele
najbolje za sebe, postae otvoreniji kada se jednom uvere da elimo
da im iskreno pomognemo da duhovno rastu i napreduju.
Problem je nedovoljna ljubav
Nikada ne smemo da zaboravimo da je uzrok veini patnji u svetu
nedovoljna ljubav, a ne materijalne okolnosti. Setite se besa i agresivnosti
dananje dece. Kada se uzme u obzir okolina u kojoj odrastaju,
gotovo je nemogue drugaije ponaanje. Kao proizvodi
sebinih i diktatorskih zajednica, zaeti su u nasilju lienom prave ljubavi.
Ta deca u maternici uju samo teskobu, frustraciju, srdbu, setu
i oaj. Nakon roenja izloena su istom zraenju. U svakoj kritinoj
razvojnoj fazi - tavie, gotovo u svakom trenutku - ivot se prema
njima odnosi sa neprijateljstvom, zlostavljanjem i zanemarivanjem.
Ove due nikada nisu srele osobu koja zaista brine o njima.
Ponekad ljudi iz takve okoline izbegnu uobiajenu sudbinu. Ne
okrenu se drogi i kriminalu, nisu u zatvoru. Umesto toga postanu politiari,
doktori, socijalni radnici ili prosvetni radnici koji pokazuju istinsku
brigu za druge. Kako da pobegnu od neprijateljstva i degradacije
svog okruenja? Kada pogledamo njihovu porodicu, otkrijemo da je
barem jedna osoba u njihovom ivotu bila drugaija. Neko je zaista
brinuo o njima i ljubav te osobe promenila je njihovu svest. Dobili su
oseaj motivacije i samopotovanja koji im je pomogao da se odupru
negativnosti koja ih je okruivala.
Nikada ne znamo kada igramo vanu ulogu u ivotu druge due.
Utiemo jedni na druge i na suptilne i na realne naine i ponekad
nismo svesni uticaja koji imamo na nekoga. U ovom dobu u kojem se
toliko ljudi gui u tekim neistoama zemlje, kratak dah sveeg vazduha,
mali otvor, moe puno toga da promeni - pogotovo ako je moan.
Ne moemo dovoljno da naglasimo vanost malih, naizgled beznaajnih
gestova. to se vie boansko oslikava u nama i izraava
kroz samilost, to vie moemo da uzdignemo osobe koje sreemo u
svakodnevnom ivotu.
Postati otvoren za vie energije

Dok razmiljamo o problemima u drutvu i oseamo elju da neto

promenimo, moramo da razvijemo unutranje sposobnosti kako bismo mogli da sluimo. Ne moemo da damo ono to sami ne posedujemo.
Da bismo imali neto vredno to bismo mogli da podelimo, moramo
da se proistimo i da ivimo na transcendentalniji nain. Tada
e nai odnosi biti iskreni, dopirae iz unutranjosti jezgra, nee biti
samo povrno ponaanje koje smo prihvatili samo zbog forme.
Dejstvo koje imamo na druge temelji se na tome ko smo mi i koje
energije isijavamo. Na fizikom nivou ne moramo mnogo da uinimo
da bismo neto promenili. U interakcijama sa drugim ljudima i njihovom
okolinom naa ljubav, devocija i via svesnost automatski se
prenose na druge osobe koje zauzvrat takoe mogu da naprave
vane promene.
Zbog toga moramo da radimo na sebi: da bismo prirodno isijavali
ljubav i samilost. Takav rad uopte nije egocentrian. Postajemo poput
boraca koji se pripremaju za bitku. Svaka interakcija sa drugom
osobom prepuna je suptilnih uticaja i razmena koje su puno prodornije
nego to nam se ini spolja. Jo jedanput, male rei, jednostavni
izrazi i ljubazni gestovi koje delimo sa ljudima u nevolji esto im
donose vie dobrobiti od dolara koje emo im staviti u ruku.
Duhovne vebe poput itanja, meditiranja ili pevanja mogu da
nam pomognu u pripremi za veu slubu ljudskom rodu i ovoj zemlji.
Meutim, naa motivacija za te vebe ne sme da bude poboljanje
nae materijalne situacije ili sticanje psihike duhovne moi nad drugima.
Uvek bismo trebali da se pitamo: "Kako mogu da se razvijem i
da rastem da bi delio?" Takav stav praen poniznou i samilou
moe da nas uini otvorenim za vie energije.
Umetnost samoobnavljanja
Ako elimo da sluimo druge sa uspehom i sa postojanom samilou,
moramo da nauimo i umetnost samoobnavljanja. Voe opisane
u 1. poglavlju nisu jedini kojima je potreban odmor i obnavljanje da
bi mogli pravilno da izvravaju svoje funkcije. Svi imamo slinu potrebu
za brigom o sebi dok ispunjavamo dnevne dunosti. Neki lanovi
profesija koje se bave pomaganjem - socijalni radnici, medicinske
sestre ili lekari, na primer - mogu da postanu jako iscrpljeni i neosetljivi
jer pokuavaju da pomognu drugima, a nemaju vremena za
sebe. Na kraju ih uhvate nie energije ljudi kojima se bave i postanu
nesamilosni i neljubazni.
Moemo da se proistimo molitvom, meditacijom, postom ili tako
to emo da provedemo neko vreme izvan te okoline i izloiti se
dotoku duhovne energije da bismo oistili svoju svesnost. Pevanje ili
ponavljanje mantre moe da bude od velike pomoi. Mnoge tradicije
koriste brojanicu kao potporu pevanju mantri u meditaciji. Kada ljudi
koji se bave duhovnim ivotom pevaju na tim brojanicama, mole se:
"Dragi Gospode, na neki nain sam pao. Molim Te, podigni me.
Dopusti mi da Te ponovno sluim." Pevanje takoe omoguava ljudima

da oteraju brojne negativne energije koje ih stalno okruuju na

poslu ili na ulici.
Zamislite kako bi bilo da moemo da vidimo misli ljudi dok prolazimo
kroz prozaiku svakodnevnog ivota! Zamislite sebe u gradu, dok
putujete sa posla autobusom kui. Sada zamislite da je drugi putnik
ljut. Uticaj te ljutnje isti je kao da ta osoba baca kamen na vas. Neko
je pun straha, neko je uznemiren, a neko je pak zavidan na vau
odeu. Ustvari, sedite u autobusu sa petnaestak osoba koje vas bombarduju
kamenjem. Je li udno to odlazite ranjeni? Vae fiziko telo
to moda ne osea, ali je vae suptilno telo napadnuto. Sve te oiljke
nosite sa sobom kui.
Ponavljanje svete mantre pomae da se ove povrede zacele. Jaa
nau otpornost tako da moemo da se odbranimo od tih napada na
nau svesnost. Zbog topa mnoge tradicije naglaavaju vanost
pevanja Boijeg imena. ak i u svetovnom ivotu kada pozovemo
osobu po imenu, pozivamo je da nas primeti i prie nam. Na isti
nain, kada izgovaramo ime Gospoda, pozivamo Ga. Pevanje svetih
imena moe da bude mona praksa koja priziva zatitu Svevinje
Boanske Osobe pune ljubavi. Takoe moe jako da nam pomogne
da postanemo duboko samilosni.
Pitanja i odgovori
Pitanje: ta se dogaa kada ljudi dostignu takav nivo nesebine
ljubavi da iskreno ele da zauzmu poloaj osoba koje pate? Mogu li
to zaista i da uine i ta se dogoa sa njima?
Odgovor: Ljudi sa visokim stepenom samilosti i nesebine ljubavi
spremni su na rtve kako bi omoguili da drugi napreduju, ak i ako
to znai da moraju da dele i svoje zasluge ili da ih se u potpunosti
odreknu. Ako ne mogu da pomognu na drugi nain, dele svoju snagu,
ljubav i duhovnu energiju kako bi pomogli drugima. Bog e da posreduje
u neije ime ako ta osoba ivi u istini i razmilja na taj nain.
Problem je u tome to obino mi pokuavamo da kontroliemo,
manipuliemo i dominiramo drugima. Zapamtite, duhovna spoznaja
nije neto to nam je nametnuto spolja ili stanje bivstvovanja koje
moemo da dobijemo spolja. Uspavana je u nama samima. Svrha je
naih spoljanjih iskustava da nam pomognu da razvijemo veu veru
i da nam postane jasnije kako da priemo spoznaji koju ve imamo.
Prekrili smo je bezbrojnim nepotrebnim brigama. U svojoj ludosti
pokuavamo da pobegnemo od onih stanja svesnosti koja su
najblagotvornija za nas.
Pitanje: Moja majka boluje od starake demencije (med. ludilo) koja
je slina Alzheimerovoj bolesti. Bolest se stalno pogorava, ali moja
majka fiziki ne propada. Ja sam ovu situaciju prihvatila kao njenu
karmu. Da li greim? Nedavno me je prijateljica pitala zato vie ne
pomognem majci.

Odgovor: Uvek bismo trebali da pokuavamo da izleimo sebe i

druge. Neki ljudi su aktivni iscelitelji i mogu da kanaliu isceljujuu
energiju ili da dopuste Gospodu da ih iskoristi kako bi pomogli nekom
drugom. Ali svi smo mi iscelitelji jer uvek moemo da pomognemo
drugima da uzdignu svoju svesnost. Svaka bolest ima komponentu
svesnosti i moemo da pomognemo drugima da naue da ive bolje
tako da se ne razbole ili da iskoriste bolest i dobiju vie duhovnih
spoznaja. Moemo da pokaemo onima koji su bolesni kako da izbegnu
depresiju i dejstvo bolesti.
Da bismo leili, nije nuno da poloimo ruke na nekoga, upuujemo
molitve sa udaljenosti ili se ukljuimo u druge vrste metafizikih
aktivnosti. Moemo da im pomognemo jednostavno tako to emo im
pomoi da poprave svoj karakter ili da im ublaimo patnju ak i ako
to nije mnogo vie od poseta ili nekoliko ljubaznih rei. Ako nosimo
viu, duhovnu energiju, automatski emo prirodnim isijavanjem da
podignemo raspoloenje te osobe.
Kada govorite svojoj majci ili joj itate iz knjige, njena e dua da
razume iako um nije u mogunosti. Kada dopustite da se poveete sa
njom na duhovan nain, bie sposobna da primi ono to joj nudite.
Naalost, ponekad medicinske sestre i lekari u neznanju obeshrabre
ili ak i ubiju ljude svojim komentarima kada misle da pacijent ne uje
i ne razume. Ljudi koji su pod anestezijom ili u komi mogu jo uvek
na nekom nivou da razumeju ta im govorimo.
Pod anestezijom deo nae svesnosti je i dalje aktivan i izrazito osetljiv
na okolinu iako telo spava. U takvim okolnostima negativan komentar
o stanju pacijenta moe da bude vrlo tetan jer podsvesno to prihvata
kao istinu. Osoba koja je bila izloena takvim reima moe da
postane depresivna, i bez nade, bez nekog vidljivog razloga. Zato bi
ljudi ija je to profesija morali da budu paljivi uvek svesni vie
energije i da se pozitivno odnose s ljubavlju i samilou. Mogu da
pomognu ljudima da bre i potpunije ozdrave. Sa druge strane, ako
nisu paljivi, mogu da unite svaku mogunost za oporavak.
Pitanje: Mnoge duhovne organizacije govore o kupovini zemljita na
selu, razvijanju samostalnosti i naputanju opasnih, nasilnih uslova u
gradu. Da li je to dobar izbor? Ako svi pokuavamo da spasimo sebe,
kako pomaemo osobama kojima smo najvie potrebni?
Odgovor: Najpre shvatite da e osobe i organizacije koje odlaze iz
grada samo da bi spasile sebe biti deo unitenja. To nije samilosno
ponaanje. Sve to se dogaa na ovoj planeti je pod nadzorom. Ljudi
su usklaeni sa razliitim energijama zavisno od svoje svesnosti. Osobe
koje pokuavaju da napuste neku okolinu samo zbog samoouvanja
ve su duboko zapletene u egoistinu glupost i tu istu glupost
nose sa sobom ma gde ili jer se njihova svest nije promenila.
Gradski ivot je neprirodan.Fabrike, prljavtina, nekvalitetni
proizvodi, naputene zgrade - sve je to u potpunoj suprotnosti sa prirodnim

nainom ivota. U gradu ljudi imaju malo mogunosti da

uzgajaju neto. Moraju da zavise od hrane iz supermarketa, od struje,
liftova, automobila i vozova i mnogih drugih proizvoda koji ih udaljavaju
od prirodnog reda. Seoska sredina, u kojoj u veoj meri
moemo da se oslonimo na prirodu, je zdravija. U takvoj sredini
moemo lake da se poveemo sa viim energijama jer nema toliko
smetnji.
Iako mnogi ljudi bee iz grada samo da bi spasili sebe, postoje
drugi koji imaju nesebine, samilosne motive. Ti pojedinci i grupe
pokuavaju da pokau ostalima kako da postanu samostalni i da ive
od zemlje. Trude se da primene moto: "Jednostavno ivljenje, duboko
razmiljanje." Takvi ljudi i zajednice su na uzvienijem poloaju koji
donosi boansku zatitu.
Imajte na umu da e mnogi ljudi morati da doive fiziku smrt prilikom
ienja Zemlje. To ienje je povezano sa sveu i mnoge e
due morati da budu reciklirane. Ali mnoge druge e moi da ostanu
ovde kako bi pomogle stvaranju neke vrste neba na Zemlji. Ustvari,
velik broj dua doao je namerno na ovu planetu u ovo vreme da bi
dovrio evoluciju svoje due i tako napredovale u viim svetovima.
Bog nas ne ostavlja same ni u jednom trenutku. Vii predstavnici su
uvek spremni da nam pomognu.
Postoje odreene sredine, poput mnogih seoskih krajeva, koje
vie privlae razvijena bia sa viih podruja od ostalih. Kada
provedemo neko vreme u takvoj sredini, moemo da postanemo
svesniji prisutnosti tih bia. Zato je vrlo vano da razvijemo neke veze
izvan grada. U seoskoj sredini verovatnije je da emo imati oseaj
kontrole nad sopstvenom sudbinom i da emo da doivimo prirodniji
nain ivota. Moemo vie da izrazimo svoju viu prirodu i kao posledica
toga, postaemo sposobni da pomognemo drugima. Takve sredine
pruaju monu podrku za praktikovanje samilosti.
10. Ljubav prema Bogu
Seate se iz 2. poglavlja da je u rimad Bagavatamu, velikom vedskom
spisu, opisan skup mudraca koji su se zanimali za najvie istine
i duhovnu dobrobit oveanstva. Kada su se ti mudri ljudi raspitivali
o najdubljem duhovnom znanju, saznali su da je darma juga, najvia
duhovna delatnost za ovo doba, sluenje Boga i ista, bezuslovna
ljubav prema Njemu. Ta ljubav ne zavisi od spoljanjih okolnosti ili od
raznih obreda, ve se temelji na svesnosti.
enja za Gospodom
Svi mi ustvari traimo odnos sa Gospodom. I u svakodnevnim
delatnostima i u duhovnom ivotu traimo odreenu rasu, "dra",
odnosa. U razliitim odnosima postoje razliite rase. Na primer, ras a
izmeu prijatelja razlikuje se od rase izmeu ljubavnika. U materijalnom
svetu takve veze su bledi odrazi raznolikih dubokih ljubavnih

rasa koje imamo sa Gospodom. Kako postajemo sve ispunjeniji istinskom

ljubavlju, sve vie prihvatajui svoju boanstvenost i sve vie se
povezujui sa Bogom, moemo da imamo mone odnose koji nadmauju
sve to smo upoznali u ovom ivotu.
Svrha je nas, ljudskih bia, da se ponovno zaljubimo u Boga i da
se vratimo u zemlju boanske ljubavi gde moemo da doivimo svoje
prirodno stanje. Sve ostalo je neprirodno. Ako nismo u potpunosti
zaokupljeni boanskom ljubavlju, ostajemo podvrgnuti ropstvu
poude i patnjama starosti, bolesti i smrti - sve je to deo materijalne
okoline i nije u skladu sa onim to mi ustvari jesmo.
Moramo da shvatimo na kraju da u potpunosti postojimo za
Gospoda. Kada imamo takvo razumevanje, volimo Boga svim svojim
biem. Takvo ljubavno stanje ne unitava na identitet, ve ga proiruje, poveavajui dubinu naeg iskustva dok pruamo ljubav Gospodu
i primamo je zauzvrat. Izraavanje ljubavi donosi nam jo vie
Ljubavi.
Ne moemo da budemo u potpunosti zadovoljni sve dok se ne vratimo
u svoje prirodno stanje u duhovno kraljevstvo gde je Bog
sredite svih odnosa. Zato je vrlo vana svakodnevna duhovna praksa.
Ona nas priprema za snanu ljubav i sluenje u duhovnom svetu.
Treba da vebamo potpuno posveeno i predano, mnogo vie nego
to veba violinista koji se priprema za najvaniji koncert svog ivota.
Kada volimo druge, duboko patimo ako ih ne vidimo ili se ne ujemo
sa njima. elimo da znamo sve o njima; udimo da sa njima poverljivo
razgovaramo, da sa njima provedemo neko vreme ili da primimo
pismo ako su daleko. Ako sve te oseaje imamo ovde u fizikom
svetu, zamislite koliko su te enje snanije kada su usmerene prema
Gospodu.
Ako duhovnost stavimo na prvo mesto, moemo da uspostavimo
kontakt sa duhovnim carstvom ovde i sada. Istina je da Bog i Njegovi
f

.V

V .

pomocnici mnogo vie ele da se poveu sa nama nego to se mi

elimo da se poveemo sa njima. Kada iskreno stavimo Boga na prvo
mesto u svemu to radimo - sto posto, ne samo delomino, teoretski
ili ponekad poinjemo da doivljavamo ono o emu smo pre samo
itali ili sluali. Duhovni svet postaje deo nae stvarnosti.
Ljubav prema Bogu nije zahtev
Iako svako od nas eli da iskusi ljubav, esto se razljutimo i
obeshrabrimo kad se pojave problemi. Pravi test je da ostanemo
vrsti u ljubavi prema Bogu bez obzira na sve. U suprotnom, na Boga
gledamo kao na slugu iji je zadatak ispunjavanje naih elja i prohteva.
U takvim okolnostima smo poput razmaene dece koja se
okrenu ili ljute ako nam Bog ne da ono to elimo. Ljubav prema
Bogu mora da bude iznad takvog stava.
Mnogi od nas ne shvataju neophodnost bola i patnje u ivotu. "Ako
Bog postoji", pitamo se, "zato na svetu postoji zlo?" "Ako Bog postoji,
zato ne daje ljudima - meni posebno - sve to im je potrebno

da budu sreni?" "Ako je patnja stvarnost", zakljuujemo, "Bog ne

moe da postoji." Ovakvo stanovite koje se temelji na sebinim eljama
za uivanjem podrazumeva da bi Bog trebao uvek da ispunjava
nae elje. Ne uzima u obzir nau zloupotrebu slobodne volje i karmike
posledice naih dela niti priznaje obrazovnu vrednost naih iskustava, ukljuujui i ona tea.
U knjievnosti, tragini heroj esto ui kroz razliite oblike nedaa
i na kraju izlazi kao jaa osoba zbog iskustva. Isti proces rasta dostupan
nam je kroz Gospodovu beskrajnu milost. Stavie, ako naa
veza sa Gospodom ne ojaa u vremenu nedaa, to znai da ne delujemo
na nivou duboke ljubavi.
Strah od Boga
Mnogi ljudi veruju da je strah od Boga preduslov za duhovni ivot.
Sluaj o kojem govorim jeste reakcija na izjavu predsednika Gane pre
nekoliko godina (neki kau da je to moj uticaj) na skupu svetenika,
preduzetnika i politiara. U svom govoru je spomenuo da ui da voli
Boga umesto da Ga se boji. Crkva ga je odluno osudila zbog te izjave
rekavi: "Kakav je to ovek? Kako on moe da bude na predsednik?
Kako ljudi mogu da glasaju za njega - za osobu koja se ne boji Boga?"
Te religijske voe nisu shvatale da moe da postoji veza sa
Gospodom koja je puno dublja od straha.
Deca koja se boje roditelja i uitelja pravilno se ponaaju samo
pod pretnjom kazne. Ako se ukloni spoljanji pritisak, ta deca rade
sve i svata. Isto se dogaa u naem odnosu sa Gospodom. Veza sa
Bogom utemeljena na strahu ne moe da bude vrsta. Zadrava se
na povrinskom nivou koji nam onemoguava da razvijemo dublje
razumevanje potrebno za istinsku duhovnu spoznaju.
Strah nas spreava da se slobodno dajemo ili da razvijemo duboke
veze sa drugima. Umesto toga, prvenstveno se usredsreujemo na
izbegavanje neprijatnih posledica. Ljubav koja je izraz slobodne volje
utemeljene na potovanju i spontanosti ne moe da raste u takvoj
okolini. Naalost, mnoge religijske tradicije deluju na temelju straha,
oboavajui Boga koji kanjava osobe koje kre Njegove zakone.
Sledbenici tih tradicija troe vie energije na izbegavanje kazne nego
na izraavanje ljubavi.
Ipak, strah moe da odigra vanu ulogu u ranim fazama razvoja.
Kada su deca mala, roditelji moraju da pribegnu nagradama i kaznama.
Na tom poetnom nivou odnosa deca su prema autoritetu egocentrina
i motivisana uglavnom strahom. Kasnije poinju da shvataju
dublje nivoe i govore: "Volim mamu i ne elim to da uinim jer e
joj to smetati." Ili: "Tata e biti nesrean ako to uinim i zato to neu
da uradim." Kako sazrevaju, ue da ine dela koja se temelje na
ljubavi. Isto se dogaa u naem odnosu sa Bogom. Na poetku Ga se
moda bojimo - to je esto potreban korak jer barem prepoznajemo
da On postoji. Na kraju razvijemo dublje razumevanje otkrivi da
duhovni ivot nije samo stvar pravila i propisa, ve veze due sa

Boanskim.
Sumnje o Bogu
Sve dok smo u materijalnom svetu, imaemo sumnje o Bogu. Da
nemamo sumnje, ne bismo vie bili ljudi i ne bi nam trebalo materijalno
telo ili materijalna svesnost. Ve bismo iveli u duhovnom kraljevstvu.
Ne bismo trebali da budemo zabrinuti zbog sumnji. Videli smo u
3. i 4. poglavlju da um i ula vole da vladaju. Kada um i ula osete
da postajemo svesni transcendentalnih energija, um se pod dejstvom
ula ljuti kako bi nam odvukao panju od viih predela iskustva. Na
kraju ipak shvatimo da um igra ove "igre sumnji" kako ga ne bismo
kontrolisali ili ignorisali. Kada to shvatimo, vie neemo primati smicalice
uma tako ozbiljno.
Umesto toga, moramo da ojaamo svoju duhovnu praksu kako bi
naa inteligencija u dodiru sa duom usmeravala um. Tada e naa
vera i razumevanje da budu jaki i moi emo da toleriemo sumnje.
Kako naa vera i razumevanje budu rasli, tako e sumnje nestajati
pravei mesto za nove, naravno! Konano e, ipak, to vie budemo
doputali dui da se manifestuje, nae sumnje da budu manje uznemiravajue.
Iako moramo da pobedimo sumnje, moramo da zapamtimo da
religija nije stvar samo slepe vere. Istina je da je vera potrebna u
svemu to radimo, i materijalnom i duhovnom. Ali pravilno usmerena
vera trebala bi da se pretvori u spoznaju - drugim reima, u direktno
iskustvo. Duhovni ivot je egzaktna, uzviena nauka, a mi imamo
odreene kljueve koji mogu da pomognu da ova nauka radi za nas.
Bez naputanja tela moemo da uspostavimo kontakt sa duhovnim
svetom. Ako naa praksa ne donosi rezultate, ili nismo dovoljno
struni ili se naa vera temelji na nepravilnom sistemu verovanja.
Nivoi spoznaje Boga
Ljudi na razliitim duhovnim putevima raznim imenima nazivaju
krajnji cilj: nirvana, samadi, kosmika svest, ulazak u Boiji um ili stapanje sa Bogom. Pa ipak, svi ovi nazivi se odnose na energije
duhovnog carstva koje emaniraju iz Gospoda; ne odnose se na samoga
Gospoda. Kada peemo kola, moemo da osetimo miris po itavoj
kui iako ne vidimo kola u rerni. Isto tako, iako nikada nismo posetili
sunce, moemo da iskusimo njegovu toplinu i da uivamo u njegovom
sjaju. Na isti nain, mnoge osobe koje praktikuju duhovni ivot
ele da doive Gospodove boanske energije bez susreta sa Bogom
licem u lice.
Postoji jo jedan aspekt duhovnog ivota. Ako dublje prouavamo
duhovnost, otkriemo da postoje razliiti nivoi svesnosti Boga. Kao
to smo rekli, proces razvijanja svesnosti Boga krajnje je uzvien. Na
nivou koji smo upravo opisali, na nivou doivljavanja Gospodovog
sjaja, poinjemo da oseamo jedinstvo sa itavom kreacijom i sa
Gospodovim energijama. Iznad ovog nivoa svesnosti Boga je nivo u

kojem otkrivamo Sveti Duh, Nad-duu - prisutnost Boga u naem

srcu. Jo vii doivljaj Boga je u kojem ulazimo u duhovno carstvo.
ak i tu postoje razliiti nivoi i podele kao to je pokazao Isus kada
je rekao: "U kui moga oca ima mnogo stanova."
Potrebna su nam duboka duhovna iskustva
Mnogi od nas duhovno gladuju. Postajemo mehaniki, suvi i gubimo
veru jer nam nedostaju duboka duhovna iskustva ili nemamo
uzore koji imaju takva iskustva. Ako ne doivimo zadovoljstvo iz
duhovnih izvora, kao bia koja tragaju za zadovoljstvom, poeemo
da ispunjavamo prazninu materijalnim delatnostima.
Neki ljudi su bili uznemireni jer je moj duhovni uitelj u svojim
knjigama i predavanjima neprekidno ponavljao: "Nismo ovo telo."
eleli su da govori o poverljivijim i ezoterinijim temama. Nije odgovarao
na njihove zahteve jer te teme nisu namenjene irokoj raspravi.
Pripadaju polju neposrednog iskustva.
Ako koristimo inteligenciju i um da bismo razgovarali o iskustvima
koja su u domenu due, moemo da se zbunimo i da iskrivimo istinu.
Kao to rei ne mogu da opiu boje slepoj osobi, tako ne mogu da
nam daju u potpunosti razumevanje ezoterikog podruja. Ono moe
da doe samo zbog iskustva. Da bismo stekli to razumevanje,
moramo da radimo na svom karakteru, moramo da se proistimo i da
postanemo predaniji tako da postanemo dostojni transcendentalnog
znanja i blaenstva.
U duhovnosti uvek postoji vii nivo koji se moe dostii. Nijedan spis
ne daje dovoljno informacija da bismo dostigli duhovni svet. Zato su
potrebni uitelji i duhovni vodii. Da ne bismo bili zavedeni, moramo
da budemo sigurni da su poruke naih uitelja u skladu sa spisima i
ostalim spoznatim osobama koje praktikuju taj duhovni put. Kada
jesu, moemo da imamo poverenje u njih kao vodie. Ako pravilno
primenjujemo uputstva, postupno emo dobiti rezultate koje su
opisali sveci i spisi, otvorie nam se prozor u duhovni svet i eleemo
jo via iskustva.
Da ne bismo skrenuli sa puta duhovnog razvoja, mnoge uzviene
due ne pokazuju svoje mistine sposobnosti. Shvataju da bi ljudi bili
privueni njihovim moima, a ne njihovom predanou i ne ele da
dirnu verovanje da je duhovni ivot samo stvar odreenih trikova i
tehnika. Ponekad mislimo da neka formula moe da nam pomogne da
vidimo Boga. Pitamo se: "Kako mogu da vidim Boga? Kako mogu da
ujemo univerzalni zvuk? Kako mogu da dobijem vodia?" Ostaemo
na povrini duhovnosti sve dok budemo uporno verovali da je
duhovnost stvar tehnike, sve dok ne budemo spremni da pronikemo
dublje u ono to ve imamo i dok se budemo opirali potrebi za
samoispitivanjem i samoproiavanjem.
U duhovnom ivotu vano je stanje svesnosti, a ne samo spoljanji
religiozni oblici i praksa. Jezik koji koristimo u molitvi nije vaan, nije
vano ni gde se molimo - u tali, katedrali ili svojoj spavaoj sobi.

Spoljanje pojedinosti samo nam pomau da dostignemo via unutranja

iskustva. Ako se ne razvije unutranja duhovna veza, spoljanje
pojedinosti postaju skoro gubitak vremena.
Ako nemamo uzore koji e da nam prue jaanje i pouavanje,
biemo zadovoljni osrednjou. Kada to uinimo, umanjujemo spise i
uenja naeg puta jer podrazumevamo da su via duhovna dostignua
nemogua u naoj tradiciji. Takav stav umanjuje istinska dostignua
mnogih kvalifkovanih duhovnih uitelja i osoba koje praktikuju
taj proces i omoguuju nam da budemo zadovoljni sa malim dostignuem.
Potraga za poverljivim uenjima
Svaka tradicija ima poverljiva uenja. Svako bi od nas trebao da
pokua da naui vie o tom dubljem znanju jer nam ono pomae da
vidimo ispod spoljanjih aspekata religioznog ivota. Gospodova ljubav
i samilost su univerzalne. Ako se zapletemo u spoljanju, egzoterinu praksu, postajemo sektai, a sektatvo je odgovorno za mnoge
probleme jer dovodi u sukob razliite grupe i uzrok je neopisive
patnje. Kada proniknemo dublje u poverljiva uenja, otkriemo zajednike
temelje svih duhovnih tradicija.
Zbog toga nikada ne bismo trebali da itamo spise kao da su samo
izvori injenica ili zbirke zanimljivih mitova i pria. Ne okreemo se
spisima samo da se zabavimo ili saznamo neke podatke. Spisi su ivi
kao i mi; spisi su Gospodove knjievne inkarnacije. Zato vrlo napredne
due mogu da padnu u stanje ekstatinog transa nakon to su
proitale samo jedan odlomak. Za njih spisi nisu samo rei; spisi slue
kao veza sa itavim podrujem duhovnog iskustva. Kada sa velikom
ljubavlju i panjom itamo spise i ostalu devocijsku literaturu, gledamo
kroz duhovni prozor u transcendentalno carstvo.
Neka uenja postoje na Zemlji od njenog nastanka. Meu njima
su Vede, jedan od najstarijih spisa to ih poznaje oveanstvo koji se
temelji na spoznaji i stvarnoj primeni poverljivih duhovnih uenja.
ak i danas postoje osobe koje primenjuju uenja Veda i prenose to
znanje drugima u ivom, iskustvenom obliku. Ta uenja mogu da donesu
rezultate koje su donosila i u prolosti ako smo spremni da ih iskreno
primenjujemo.
Ljubav prema Bogu opija
Duhovni ivot nije suvoparna teorija ili neprekidna borba, napor i
samoosporavanje. Duhovni ivot ine duboka iskustva i radosna opijenost.
Zato da se zavaravamo? Svi elimo da volimo i da budemo
voljeni. Svi elimo da doivimo vrhunce zadovoljstva. Sveden na svoj
najjdenostavniji oblik, duhovni ivot je najvie uivanje, najvee
zadovoljstvo i najsnanije zadovoljavanje ula - ali daleko iznad materijalnog
nivoa. Vrimo razliite strogosti, obrede i vebe da bismo
se pripremili za transcendiranje senki i slika ovog materijalnog sveta
i dostizanje slava duhovnog carstva.

Zapamtite da sva iva bia trae ljubav, sreu i zadovoljstvo

ukljuuji i ljude koji se ponaaju na pogrean ili destruktivan nain.
Moete li da zamislite koliko bi bilo vae zadovoljstvo kada biste uklonili
sve prepreke i ogranienja do njegovog istog postignua? Moemo
da osetimo traak takvog stanja u doivljaju monog i preplavljujueg
oseaja prema osobi do koje nam je stalo. Zato oklevamo
da se pribliimo Bogu i da doivimo vie nivoe zadovoljstva?
Kada poinjemo da ulazimo u via stanja svesti, fiziko telo moda
nee biti sposobno da kontrolie ekstatina iskustva koja su doslovno
iznad ovog materijalnog sveta. Pa ipak, iako je ekstaza poprilino opijajue
iskustvo, samo je poetni aspekt procesa razvoja iste ljubavi
prema Bogu. Oseaji, simptomi i iskustva iste ljubavi prema Bogu
ustvari su daleko iznad ovog nivoa.
Kako duhovno rastemo, tako razvijamo slatko takmienje sa Bogom
u kojem sve vie pokuavamo da sluimo Gospoda, a On sve vie
eli nas da blagoslovi i primi. U takvoj situaciji oseamo tako duboku
ljubav prema Gospodu i Njegovo uzvraanje da verujemo da On
brine samo o nama. U takvom stanju svesti nije nas briga jesmo li u
raju ili u paklu jer znamo da smo voljeni. Svaki trenutak je doivljaj
davanja sve vie ljubavi prema Bogu i primanja pune ljubavi.
Lepota duhovnog ivota lei u injenici da moemo da privuemo
Gospodovu boansku milost i kad jednom primimo tu milost, moemo
da je podelimo sa drugima. Ako ohrabrujemo ljude nudei im svoja
iskustva i spoznaje, mogu da pomisle: "I ja elim to da doivim. elim
da se oslobodim svih nedaa ili da barem budem neoptereen njima.
elim da imam ravnoteu u ivotu, ne elim da se oseam rastrzano."
izofrenino je iveti ivot sledei nekoliko puteva. Ne bismo trebali
da budemo tako podvojeni, ve bi trebali da se integriemo oko ovih
bitnih pitanja: koliko volim Gospoda? Koliko elim Njegovu potpunu
milost i blagoslove?
Personalno druenje sa
Gospodom u svetskim tradicijama
Bog je vie od energije, zvuka ili svetla. Kao to sve u materijalnom
svetu ima svoj oblik, tako ga i Bog ima, ali Njegov oblik je duhovan.
Ako malo bolje razmislimo o tome, to ima smisla. Nema nita izvan
Gospoda, ukljuujui i oblik. Zato onda On ne bi imao oblik? Sve
vrste bogatstva poput lepote, ljubavi i znanja dolaze od Gospoda i
Njegov su deo. Moemo da ih doivimo jer su deo Svevinje Boanske
Osobe.
Budui da Gospod ima oblik, ljubav prema Njemu nije samo
apstrakcija, ve izraz direktnog, linog odnosa. Napredna poverljiva
uenja mnogih tradicija naglaavaju duboke nivoe ljubavi na najliniji
nain. Prouite paljivo Kuran ili Bibliju. Otkriete mnoge potvrde
linog odnosa sa Gospodom. Ti spisi poput vedskih spisa govore o
susretu sa Bogom licem u lice.
Na primer, odlomak u islamskoj haditskoj knjevnosti objanjava

da je najvee iskustvo u raju videti Alaha. Muslimanski spisi takoe

opisuju Prorokovo uspinjanje kao jedno od najviih iskustava njegovog
ivota. Pratio ga je aneo Gabrijel od niih do viih planetarnih sistema
sve dok nisu stigli do take od koje je Prorok morao dalje da
nastavi sam da bi direktno susreo Alaha.
I u hrianskoj tradiciji Bog ima lini aspekt. Na primer, svetenici
poduavaju da e osobe koje su iste u srcu videti Gospoda. Knjiga
otkrovenja tvrdi da e oni koji su poznati kao Boija deca nositi Gospodov
znak na elu i da e videti Njegovo lice. I u islamskim i u
hrianskim spisima opisano je da se Sara odnosila prema Bogu kao
prema svom voljenom detetu. Abraham se obratio Bogu kao prijatelju.
Ne moe bezoblina energija da nam bude dete ili prijatelj.
Roditeljstvo i prijateljstvo podrazumevaju odnos koji se temelji na delatnostima
izmeu razliitih pojedinaca; u ovom sluaju jedan je zemaljski,
a drugi boanski.
Duhovno sjedinjenje
Poverljive svetske tradicije povezuju nas sa dubljim nivoima personalnog
iskustva. U duhovnom svetu seks postoji u obliku duhovnog
sjedinjenja, ali u uslovljenom stanju u kojem se nalazimo ne moemo
to da shvatimo. Fizika seksualnost materijalnog ivota samo je
iskrivljeni odraz venog, istog, zanosnog odnosa due sa Svevinjim
Gospodom. Iako taj odraz ima neke odlike stvarnog odnosa, nije istinski
u pravom smislu. Moe da nam se ini da nam seksualno iskustvo
donosi zadovoljstvo dok smo u uslovljenom poloaju, ali nam na
kraju ne daje duboko ispunjenje za kojim tragamo.
Pa ipak, ne moemo seks u ovom materijalnom svetu da proglasimo
iluzijom, verujui da je materijalni ivot nestvaran, a duhovni
stvaran. Vano je da razluimo da je duhovni ivot vean, a materijalni
privremen. ak je i iluzija na neki nain stvarnost: stvarna je
pojava koja poprima izgled neeg drugog. Iako iluzija ne moe da
postoji sama za sebe, bilo bi pogreno da poriemo njeno postojanje.
Na primer, kada vidimo svoju sliku u ogledalu, shvatamo da je ta
slika pravi dvodimenzionalni odraz trodimenzionalne stvarnosti. Odraz
ima neke osobine te stvarnosti, ali mu mnogo njenih osobina nedostaje.
Delimian je i nesavren. Isto tako, privremeno iskustvo fizikog
seksa je nesavren odraz duhovnog sjedinjenja. Iako nam ne
daje ono to zapravo elimo, slui kao pozitivan znak da pravo, trajno
iskustvo duhovnog sjedinjenja ipak postoji.
U duhovnom carstvu sjedinjenje nema nita zajedniko sa dva tela
koja meusobno pokuavaju da se stimuliu ili sa genitalijama koje
trae kontakt koji im prua zadovoljstvo. Duhovno sjedinjenje znai
da se svi aspekti duhovnog tela sjedinjuju sa voljenim. Ustvari, u
Boijem kraljevstvu duhovna ula nemaju ogranienja naih materijalnih
ula. Na primer, u fizikom telu moramo da koristimo oi da
bismo videli jer ne moemo da vidimo nekim drugim organom. Meutim,
stanovnici boanskog carstva vide svakim delom svog duhovnog

tela. To vredi i za ostala ula. Jedno ulo moe da vri delatnosti

svih drugih ula jer ne postoje razlike meu ulima kao to je to
sluaj u fizikom svetu.
Fiziko telo je ogranieno i ne moe da iskusi veni, isti odnos sa
Svevinjim i zato materijalna seksualnost nikada ne moe da ispuni
enje due. Ipak i u ovom svetu moemo da se bavimo seksualnim
ivotom na oslobaajui nain. U Bagavad-giti (Bg. 7.11) Gospod
Krina kae: "Ja sam seks kojim se ne kre religijska naela." Fiziki
seks ima valjanu ulogu u duhovnom ivotu kada mu pristupimo kao
sluenju Gospoda - seks koji omoguava duama da se rode u ovom
svetu da bi nastavile svoj put povratka kui, Bogu. Ako imamo taj
stav sluenja, moemo da se upustimo u seksualnu aktivnost, a da ne
poveamo svoju vezanost za materijalni svet.
U dananjem drutvu mnogi ljudi razmiljaju o seksu ceo dan.
Iako moda ne znaju, zapravo ele najuzvienije iskustvo - najviu
zanosnu vezu due sa Boanskom Duom, krajnjim izvorom svih
dua. Problem je u tome to osobe koje deluju na telesnom nivou pokuavaju
da imaju sjedinjenje bez sjedinjenja. To znai da trae fiziku
bliskost ne znajui ko su i ta su. Verujui da su fizika tela, smatraju
da je svrha ivota samo lino zadovoljstvo i stimulacija. Naalost,
trae iskustvo sjedinjenja fizikim sredstvima jer nemaju znanje
o dui. Budui da je svako istinsko sjedinjenje duhovno, njihovi
pokuaji su uzrok frustracije i razoarenja.
Poverijivi aspekti duhovnosti
Svaki pokuaj razumevanja duhovnog seksa ili duhovnog sjedinjenja
mora da se izdigne iznad formalne, velianstvene i zastraujue
koncepcije Boga kao Vrhovnog Stvaraoca, Odravaoca i Unititelja.
Takoe moramo da napustimo impersonalnu ideju Boga kao svetla ili
energije. Dublji, poverljiviji aspekti duhovnosti ukljuuju blizak, poseban,
zanosni odnos due s Bogom. Mnoge vrste prisnih, zanosnih
odnosa sa Gospodom mogue su kada vie nismo vezani za materijalnu
svesnost i kada vie nemamo elju za fizikim ulnim uivanjem.
Takvi odnosi ine deo poverljivih uenja svake verodostojne duhovne
tradicije, doivljeni od strane najnaprednijih svetaca.
Na primer, poverljiva uenja zarunikog misticizma hrianske
tradicije ukljuuju sopstvena iskustva sa Bogom tako da svetenice u
nekim redovima postaju Gospodove neveste. Osim toga, dela Tereze
Avilske i sv. Jovana krstitelja opisuju mistini, brani, ljubavni odnos
sa Bogom u kojem dua, enska po osobinama, uiva u druenju sa
Voljenim. U drevnoj vainavskoj tradiciji mnogi veliki gosvamiji piu o
tome kako imaju ensku prirodu u duhovnoj svesnosti smatrajui se
Gospodovim ljubavnicama.
Naalost, u dananje vreme ljudi su postali toliko povrni da opise
duhovnih iskustava u spisima smatraju pukom alegorijom ili mitom.
Ali to nije tako. Na primer, Solomonova pjesma u Bibliji govori o personalnom
odnosu sa Bogom kao sa ljubavnikom. Kada bismo zamolili

svetenika da nam objasni te stihove, uli bismo razliite pretpostavke.

Meutim, autor Solomonove pjesme opisuje meuljudsko
iskustvo u kojem on sebe zapravo vidi kao enu i zamilja Gospoda
kao svog ljubavnika. Pesma koja nije alegorijska, ve istinita, opisuje
poverljive aspekte sjedinjenja due sa Gospodom. To je knjievni
izraz posveenosti, ljubavi i ekstaze tog velikog sveca.
Ljubavne razmene u duhovnom svetu ne dogaaju se samo licem
u lice. Postoje dve vrste izraza ljubavi: izrazi ljubavi koji se dogaaju
u prisutnosti Voljenog i izrazi ljubavi koji se dogaaju kada smo odvojeni
od Njega. Dubljom vezom se smatra ljubav doivljena u odvojenosti
od Gospoda jer kada Voljeni nije prisutan, ljubavnica je potpuno
zaokupljena meditacijom na Njega, oekujui radost ponovnog
sjedinjenja. Taj aspekt duhovnog ivota pokazuje veliku razliku
izmeu fizikog seksualnog ivota i duhovnog sjedinjenja. Materijalna
seksualnost poiva na fizikoj stimulaciji dok se u duhovnom sjedinjenju
iskustvo odvojenosti smatra veim od stvarne prisutnosti
Voljenog.
Za duu je prirodno da bude neprekidno u zanosu sjedinjena s
Voljenim ili da pravi planove za to sjedinjenje. To je jo jedna velika
razlika jer materijalna se seksualna aktivnost dogaa samo kada je
ljudi ele. U duhovnom ivotu dua uvek osea blaeno jedinstvo, doivljaj
je ak i jai kada je dua odvojena od Voljenog. Iako sa materijalnog gledita to nema smisla, ima savreni duhovni smisao jer sjedinjenje
u duhovnom carstvu nije povezano sa fizikim telima.
Razlika izmeu sjedinjenja u duhovnom telu i seksa u materijalnom
telu slina je razlici izmeu vode i ulja. Iako su i voda i ulje
tenosti, ako popijete ulje, umreete, a ako popijete vodu, iveete,
izlaui se opasnosti od smrti samo ako je ne pijete. Postoji i analogija
sa razlikom izmeu altruistinog, potenog graanina i zlog,
sebinog kriminalca. Graanin i kriminalac su pod uticajem razliitih
zakona i imaju razliita polja delatnosti. Nain ivota kriminalca i
okolina u kojoj ivi iskrivljene su kopije stvarnog drutva. Svet kriminlca
je zatvor, a graanin moe da se slobodno kree. Zatvorenici koji
zabrave da su zatvoreni i pokuaju da sauvaju svoje navike u zatvoru
ne menjajui svoj zloinaki nain razmiljanja mogu da proigraju
pomilovanje. Slino tome, ako nastavimo da se poistoveujemo sa fizikim
ulima u ovom materijalnom zatvoru, proigraemo svoju
sposobnost da se oslobodimo materijalne energije.
Carstvo vene romanse
Najvii nivo duhovnog sveta je carstvo vene romanse u ijem su
sreditu nesebine ljubavne razmene u kojima^ igramo ulogu
Gospodovog ljubavnika, roditelja ili prijatelja. to smo blie vreloj
pei, to vie topline oseamo. Isto tako, to vie znamo o transcendentalnim
carstvima, to smo blie Bogu. to smo vie u harmoniji sa
Bogom, to je na kontakt sa boanskom ljubavlju vri. Kada produbljujemo
znanje o Gospodovoj velikodunosti, svemoi i sveprisutnosti

- ne samo teoretsko, ve i spoznato znanje - sve vie oseamo

Boiju ljubav.
Pomou sledee analogije moemo da objasnimo razliku izmeu
prirode pravih ljubavnih veza i egocentrinih poudnih druenja. Ako
nekoga jako volimo - suprunika, dete, prijatelja - brinemo se o tome
ta se toj osobi dogaa. Radujemo se njenim uspesima i alimo zbog
gubitaka kao da su nai sopstveni i elimo da pomognemo koliko je
to u naoj moi. U duhovnoj zajednici je isto, samo na viem nivou.
Osoba koja slui drugoga sa ljubavlju i posveenou doivljava isto
toliko, a esto jo i vie zadovoljstva od onoga koji je sluen. Na
primer, vedska tradicija objanjava da su sluge Srimati Radharani,
predane pratilje Gospoda Krine, oseali milion puta vee uivanje
ak i od samog Krine. To je priroda pravih ljubavnih odnosa za razliku
od egocentrinog, poudnog ponaanja koje samo trai specijalnu sreu, stimulaciju i zadovoljstvo.
Boanska ljubav koja je u ovaj materijalni svet donesena iz viih
dimenzija esto nam je nerazumljiva jer ono to mi nazivamo
ljubavlju u ovom svetu uglavnom se temelji na egocentrinim stvarima.
Potrebna nam je pomo da bismo mogli da je iskusimo. Boanska
ljubav dolazi do nas kroz delovanje viih bia koja dolaze iz duhovnog
carstva da nas pouavaju, uzdignu i vode.
Teko je da shvati poniznost boanskih predstavnika. Majstor borilakih
vetina poznaje mo svojih ruku i nogu. Moe da oduzme ivot
u nekoliko trenutaka. Ima prirodan oseaj poniznosti jer zna kakvu
tetu moe da prouzrokuje zloupotreba njegovih vetina. Shvata da
e da ga smatraju odgovornim za ono to uini. Na isti nain su
boanski glasnici svesni svoje velike odgovornosti.
U materijalnom smislu, velika mo moe da izgleda nespojiva sa
samilou. Poniznu osobu esto smatraju poslunom - slabiem, a ne
monom. Meutim, sa duhovnog gledita te dve odlike su spojive.
Iako Gospodovi predstavnici imaju ogromnu mo, njihova poniznost
se temelji na velikoj ljubavi prema ljudima koji su u stanju amnezije
i pate ivot za ivotom iako su im dostupni kljuevi pomou kojih
mogu da okonaju nesreu.
Duhovni glasnici su ponizni iz drugog razloga: njihovo ponaanje
se nadgleda i snose posledice ako svoje delatnosti ne izvravaju
pravilno. Ponizni su i zato to zavise od Gospoda. Shvataju da je On
izvor sve moi i ljubavi, a ne oni.
Misija mnogih verodostojnih uitelja je povezivanje njihovih sledbenika
sa samo jednim odreenim aspektom Boijeg kraljevstva. Zato
nam se ini da se uitelji razlikuju; oni pozivaju due da iskuse
razliite aspekte ljubavi i sluenja Gospoda. Ponekad ljudi to
pogreno shvataju verujui da je Bog poslao samo jednog proroka ili
sina. Meutim, Isus je sam rekao da moe ljudima da da mo da
postanu Boiji sinovi. Ako ponizno i predano sledimo bilo kojeg verodostojnog
proroka, i mi moemo da postanemo Gospodovi svesni
sinovi i keri. Naalost, kao to smo videli, religije to ne shvataju i
meusobno se bore kako bi odbranile ekskluzivnost svojih doktrina.

Uroni u vlastitu tradiciju

Problemi nastaju kada ljudi ne ostaju verni sopstvenim verodostojnim
tradicijama jer nikad ne idu dovoljno duboko u uenja kako bi
stekli znaajno duhovno razumevanje. Ali ako ostanu na tom verodostojnom putu, spisi i praksa mogu da im otvore vrata prema Bogu.
Ako vam najvie odgovara katolianstvo, to je u redu. To znai da je
katolianstvo moda va put. Ako vam se svia da budete musliman,
tada je islam va duhovni smer. Vano je da, kada se jednom odluite,
ostanete verni vaim spisima i putu tako da ljubav prema Bogu moe
da vam se razotkrije na pravilan nain.
Ne moemo da potujemo druge tradicije ako ne verujemo dovoljno
u svoju tradiciju. Nema "meuvere" bez vere. Ako ljudi u razliitim
tradicijama nemaju duboku veru u svoje spise, uitelje i praksu,
povrno e pristupiti linoj duhovnosti. Zato e se, kada budu razmatrali
druge vere, usredsrediti samo na razlike u spoljanjim primenama
1 nee videti jedinstvo koje postoji ispod povrine.
ta su dobili ljudi koji lutaju od jednog do drugog puta? Samo frustraciju,
podrum pun knjiga, a bankovni raun bie im prazan nakon
to ispiu ekove za seminare i radionice. Nisu nauili da odbace sebinost
i telesni pristup ivotu niti su razvili duboku ljubav i samilost.
Umesto toga, uporno su izvan sebe traili ono to prebiva u njima.
Duhovni napredak zahteva ljubav, posveenost i predanost ako
elimo da dostignemo stabilnost i razumevanje da bismo se uzdigli
iznad sektatva. Kada imamo dovoljnu dubinu, moemo da cenimo
svaku verodostojnu tradiciju. Duboko spoznato znanje naih spisa i
prakse omoguuje nam da potujemo druge, a u isto vreme ostajemo
isti i verni svom putu.
Nikada ne zaboravite ovu poentu: Ne moemo u kratkovidnom
stanju svesnosti da sluimo sveobuhvatnog Boga. Ne smemo da
budemo fragmentarni ili pristrasni. Ne moemo da budemo ogranieni
i sektaki nastrojeni i da tvrdimo da smo glasnici ljubavi. Ako
smo istinski glasnici ljubavi, puni smo ljubavi u svako doba i na
svakom mestu i svima delimo ono to imamo. Ako uvidimo da nismo
spremni da delimo, moramo da radimo na sebi. Potreban je neko
nalik Bogu da bismo mogli da se poveemo sa Bogom.
Kako je prekrasno uti ljude kako se mole na razliite naine,
kakav prekrasan orkestar! Kako je vredno kada skladno sarauju ljudi
razliitih vera, rasa, pola i nacionalnosti! Ako razmilajamo drugaije,
podupiremo rasparavanje koje je uzrok najveeg svetskog problema
na mestima poput Bosne, Liberije, Ruande, Severne Irske ili Srednjeg
istoka. Moramo da nauimo da se usklaujemo sa ljudima na dubljem
nivou koji se temelji na slinostima u svesnosti, ne smemo da se
usredsredimo na razlike u nainu odevanja, jeziku, rasi ili religiji.
Duhovni ivot je nae pravo

Duhovni ivot je nae uroeno pravo i dostupan je svakome od

nas. Da bismo odbacili materijalne okove, najpre moramo da shvatimo
ta nam se nudi i tada shvatimo svoju odgovornost da traimo
nasledstvo na koje imamo pravo. Ako verujemo da nam je duhovno
carstvo nedostino i da zahteva previe muke da bi se dostiglo,
onemoguavamo sopstveni napredak. Duhovna svesnost je nae
prirodno stanje i dostupna je svakome od nas ako to iskreno elimo.
Kada Bog postane na glavni prioritet, spremni smo da uinimo
neto da se proistimo i da sluimo. Tada je milost Gospodovih sluga
uvek dostupna i pomae nam da svladamo sve prepreke i odbacimo
slojeve karme tako da moemo brzo da napredujemo u predanom
sluenju. Naalost, mnogi ljudi sporo napreduju, ako uopte napreduju.
Kada se pomiemo presporo, moda neemo biti spretni da
prestignemo materijalne energije koje nas prate velikom brzinom.
Sve ima cenu. U svetovnom ivotu cena odreenog cilja moda je
previsoka da bi bila vredna njega. Ali u duhovnom ivotu krajnji rezultat
je vena ljubav i blaenstvo zbog kojih moramo da napustimo sve
materijalne vezanosti i egocentrine borbe koje nam ionako donose
samo patnju. Je li to preteko?
Razmislite o tome. Lutamo iz ivota u ivot, iz tela u telo, iznova i
iznova, hiljadu ili milion puta. Sa tog gledita, ako odluimo da posvetimo
ovaj ivot da bismo jednom zauvek zavrili taj proces, ne rtvujemo
puno. Dostizanje Boijeg kraljevstva vredno je toga, bez obzira
na cenu koju moramo da platimo. ak i kada bismo morali da ivimo
svaki dan u teskobi i frustraciji, neshvaeni od itavog sveta, takva bi
patnja bila beznaajna u poreenju sa onim to bismo veno dostigli.
Da cilj nije tako predivan ili da nije stalan, moda bi cena bila previsoka.
Ali cilj je i predivan i stalan: nema vie smrti, bolesti, starosti
ili borbe - samo blaenstvo, ekstaza i neprekidne ljubavne razmene u
Boijem kraljevstvu. Moemo da ostavimo sve patnje za sobom ako
bezuslovno posvetimo ovaj ivot Bogu. Zato da to ne uinimo?
Pitanja i odgovori
Pitanje: U Bibliji se esto spominje strah od Gospoda. Zato je to
naglaeno?
Odgovor: Postoji razlika izmeu raja i duhovnog carstva. Biblija nas,
pogotovo u svom sadanjem obliku, pouava kako da se pripremimo
za raj koji se sastoji od viih materijalnih planetarnih nivoa i prebivalita
anela, a ne za duhovni svet koji je Boije kraljevstvo. Aneli
ne ive u Boijem kraljevstvu. Ulaz u rajsko carstvo temelji se na ideji
straha od Gospoda kako bismo izbegli odlazak u pakao. Zato tako
veliki deo biblijskih uenja govori o uasima pakla ili o strahu od
Boga. Ako su deca neposluna, moramo da ih usmeravamo da se
pravilno ponaaju kako bi izbegli kazne. Zbog tog pritiska oni e stati
i razmisliti ta su pogreno uradili i zato bi trebali da se bolje ponaaju.
Zapamtite da vei deo Starog zaveta ini pria o deci izraelskoj

koja poriu Boga, ine uvrede, postaju dvolina i zastranjuju sa

pravog puta. Jedna od glavnih biblijskih molitvi glasi: "Gospode, daj
nam hleb na svagdanji." To nije nivo bezuslovne, nemotivisane
ljubavi, ve nivo nade u dobitak poklona u zamenu za oboavanje.
Meutim, osoba koja dublje ita Bibliju postupno e doi do poente
da je najvanija molitva: "Neka bude volja Tvoja."
Strah od pakla ima svoju ulogu jer osobe koje skrenu sa pravoga
puta moraju da budu dirnute da prekinu nedolino ponaanje pre
nego to shvate potrebu da ive drugaije. Oekivanje kazne moe da
bude snaan poticaj za pramenu navika.
Pitanje: Svaka duhovna tradicija nas pouava da molimo na drugaiji
nain. Hriani, jevreji, muslimani, budisti i hindusi imaju svoje
posebne mantre. Koja mantra je ispravna?
Odgovor: Sam zvuk ima uticaj na materiju i svesnost: zvuk moe da
dirne, proisti, izazove ili privue panju. Kada dozivamo neije ime,
uspostavljamo komunikaciju i razmenu, pozivamo osobu da se drui
sa nama. Slino tome, kada pevamo razliite mantre, uspostavljamo
duhovne veze. Mantre su mone i deluju kao maevi, seku negativnu
energiju koja nas okruuje. Razliite mantre imaju razliite svrhe.
Ponekad e uitelj da da ueniku osonovnu, univerzalnu mantru koja
pomae u gotovo svim situacijama. U nekim sluajevima uitelj e da
da posebne mantre koje odgovaraju odreenim okolnostima. Osobe
koje praktikuju neke procese pevaju odreene mantre na poetku
duhovnih obreda, a druge na zavretku. Postoje mantre za zatitu
kao i mantre koje bude blisku vezu sa Bogom.
lanovi pokreta svesnosti Krine koriste brojanicu dok mantraju,
to isto ine i muslimani, budisti i katolici kada izgovaraju svoje
molitve. Mantranje omuguuje da se um usredsredi na zvunu
vibraciju. Ako glasno ponavljamo mantru, njena vibracija ulazi u nae
uho i ima proiavajue dejstvo. Ako tiho mantramo, usredsrujemo
um na mantru koja nas tako proiava.
Ma znai um, a tra znai osloboditi. Vrsta mantre odreuje od
ega emo da budemo osloboeni. Univerzalne mantre koje dozivaju
Gospodova imena - kao Hare Krina, Hare Krina, Krina Krina, Hare
Hare, Hare Rama, Hare Rama, Rama Rama, Hare Hare - jednostavno
znae da molimo da budemo osloboeni od materijalnog sveta, da
budemo pod Gospodovom brigom i da budemo ukljueni u Njegovu
slubu.
Takve mantre, jesu molbe Gospodu, sveobuhvatne su i mogu nam
pomoi da se uzdignemo iz gotovo svake situacije. Kada se oslonimo
na te vibracije, oseamo razliku, telesnu, mentalnu i duhovnu jer
mantra moe da prodre kroz razliite slojeve neistoa i otpora.
Pitanje: Spomenuli ste da bismo uvek trebali da budemo svesni da
je Bog na Otac i da sve pripada Njemu. Iste izjave ujemo i po pitanju
dostizanja zemaljskog bogatstva: Bog je na Otac i budui da je

itav svet Njegov, ustvari je na i moemo da ga dostignemo. To je

za mene kontradiktorno. Moete li to malo da objasnite ?
Odgovor: Na razliitim nivoima svesnosti Boga postoje razliiti nivoi
ljubavi. Kada naa ljubav nije jako duboka, na objekat ljubavi
gledamo kroz ono to nam ta osoba moe da da. To je kao trgovina.
Ljudi sa takvom sveu imaju devociju prema Bogu koja zvui ovako:
"Molio sam se; meditirao sam; mantrao, dao sam donacije u
dobrotvorne svrhe. Sada je red na Tebe, Gospode. ta e da uini
za mene?" Takav se pristup ne temelji na ljubavi, ve na tome ta
moemo da dobijemo. Kao to smo ve rekli, iako takav stav nije na
visokom nivou, bolji je od potpune nezainteresovanosti za Boga.
Postupno upornou materijalna prljavtina e biti uklonjena i osoba
e dobiti izvornije iskustvo duhovnosti.
Kada se pribliimo vatri, prvo se malo ugrejemo, zatim nam
postane vrue i na kraju se opeemo. Vatra proguta ono to je ulo
u nju. Na slian nain, duhovni ivot postupno sagoreva nae materijalne
elje. Bagavad gita objanjava da, ak i ako jo uvek imamo te
elje, moemo da ponudimo Gospodu plodove svoga rada. Kako
napredujemo, sledimo kretanje od rada koji obavljamo direktno u
Gospodovo ime do sleenja duhovnih naela i, konano, do usredsreivanja
uma na Gospoda i potpunog predavanja Gospodu. Nikada
ne dostiemo vrhunac duhovnog ivota jer uvek postoji neto jo
vie. Poveavajui elju da volimo i sluimo, Gospod u naem srcu
uredie da se ta iskustva dogode. Transcendentalni duhovni ivot je
vena romansa u kojoj svaka razmena postaje sve slaa.
Zakljune misli
ivot je kola ljubavi, i mi smo stvoreni za ljubav. Svi elimo ljubav,
ali retki znaju kako da je pronau. Savremena kultura ima nepotpun
pogled na svet jer vidi samo fiziki svemir i spoljanje pojave koje
naem ivotu naizgled daju smisao. Ako se smatramo samo fizikim
biima koja moraju da manipuliu okolinom da bi preivela ili iskusila
bilo kakav privid zadovoljstva, ivot postaje beskrajna borba. Je li
udno to nam se ivot ini tekim kada poputamo eljama, takmiimo
se za prevlast, iskoriavamo druge ljude i okolinu i oajniki
pokuavamo da ugrabimo to vie zadovoljstva?
Naravno da ne moemo da budemo sreni a da ivimo na takav
nain jer pokuavamo nemogue. Ironija ljudskoga ivota je u tome
to eznemo za bezuslovnom ljubavlju, neprekidnim blaenstvom,
venim ivotom i potpunom sigurnou, a ivimo u ravnodunoj, bolnoj,
prolaznoj i opasnoj okolini. Ne moemo da dostignemo trajno
zadovoljstvo, sigurnost i mir kada okolnosti ne mogu da nam prue
ono to elimo. Zato ne elimo to da vidimo, zato tako uporno tragamo
na pogrenom mestu?
Ne moramo da napustimo svoje elje. Naprotiv, elje nam pokazuju
da smo namenjeni za neto vie i trajnije. Ispod materijalnih prekrivaa

svi znamo da smo duhovna bia, inae ne bismo traili neto

to izgleda nedostino. Ali traimo na pogrenom mestu. Pouda je
ono to nas prisiljava na neispunjenu potragu za trajnim zadovoljstvom
u materijalnom svetu. U suprotnom, lako bismo mogli da shvatimo
svoju situaciju i potpuno da promenimo svoj stav. Budui da nije
tako, moramo da potraimo pomo kako bismo se oslobodili iluzija
koje nas iznova i iznova mame u zamrenu mreu egocentrinih elja
i liavaju vene ljubavi na koju imamo pravo.
Pouda je puno vie od egocentrine elje za seksualnim zadovolj stvom, a sesksualnost je puno ira od iskustva meusobne privlanosti
ili telesnog sjedinjenja. Suptilni seks, u kojem se naa pouda oituje
kao sveprisutna elja za oboavanjem, ugledom ili zaradom,
nalazi se u samome sreditu savremenog drutva. Da li bismo se bez
suptilnog seksa takmiili za priznanje, manipulisali drugima zbog
finansijske dobiti, ratovali da bismo osigurali vlast nad prirodnim
bogatstvima, prekrivali ostarela tela skupom kozmetikom, kupovali
najnovije proizvode kako bismo ili u korak sa najnovijom tehnologijom
i uglavnom iskoriavali zemlju zbog rasipnikih navika?
Razorno delovanje poude danas je vidljivo svuda i planeta vie ne
moe da podnese tetu. Moramo da pronaemo drugi nain. Naa
kolektivna sudbina zavisi od sposobnosti pretvaranja poude u ljubav.
Mahatma Gandhi jednom je rekao da se prava civilizacija ne temelji
na udvostruavanju elja, ve na njihovom dobrovoljnom ograniavanju.
Tek tada slobodni smo da nesebino volimo i da sluimo jedni
druge. Na moto bi trebao da bude "jednostavno ivljenje, duboko
razmiljanje".
Da bismo mogli svojevoljno da ograniimo svoje elje, moramo
verovati da neemo nita vredno izgubiti ako odbacimo uobiajene
obrasce ulnog uivanja. Da bismo to mogli da postignemo, potrebna
nam je pomo. Zato je toliko vaan duhovni sistem podrke. Sveti
spisi, duhovni mentori i dnevne vebe mogu nas nauiti kako da nia
zadovoljstva koja su nam donela toliko patnje zamenimo viim, duhovnim
zadovoljstvima. Kada razvijemo ljubav prema Bogu i svim biima
sa kojima delimo ovu planetu, nae materijalne elje e postupno
same otpasti jer emo doivljavati radost i ispunjenje koji se stalno
produbljuju.
Ljubav je odgovor na probleme sveta. Ali to mora da bude ljubav
na delu, ljubav koja nudi nesebino sluenje drugih. Iskrenost i dubinu
ljubavi moemo da prepoznamo po stanju svesnosti i ponaanju,
a ne po reima ili verovanjima. Kao duhovni ratnici moramo da nauimo
da u svako doba i u svim situacijama budemo spremni da kaemo
neku lepu re, da umanjimo sukob, da ponudimo pomo i ponizno da
isijavamo ljubav koja raste u nama.
Da bismo mogli istinski da sluimo, moramo da budemo spremni
da duhovno radimo na sebi kako bismo se oslobodili najsuptilnijih uticaja
poude. Ne moemo da damo ono to nemamo, ono to jesmo
puno je jae od onoga to inimo. Da bismo drugima delili ljubav,
moramo sami da je iskusimo. Moramo da postanemo ive alternative

zastraujeem takmiarskom raspoloenju dananjeg druva. Kao

duhovni ratnici pozvani smo da uzdignemo svesnost svih ivih bia.
Duboka samilost je klju. Moramo da prestanemo sa oekivanjima
da primamo ljubav i da ponemo da je pruamo. To je neto to
moemo da uinimo u svakom trenutku. Hajde da stvorimo kulturu
ljubavi.