Struni komentar

UTICAJ IZMENJENIH ODREDBI ZAKONA O RADU NA NOVANA

PRIMANJA ZAPOSLENIH U JAVNOM SEKTORU
Narodna skuptina Republike Srbije donela je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o
radu ("Sl. glasnik RS", br. 75/2014 - dalje: Zakon o izmenama ZOR) kojim se menjaju i
dopunjuju do sada vaee norme Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005,
54/2009 i 32/2013 - dalje: ZOR).
Zakon o izmenama ZOR objavljen je 21. jula 2014. godine a stupa na snagu osmog dana od
dana objavljivanja u "Sl. glasniku RS", odnosno 29. jula 2014. godine. Ovaj datum je vaan iz
razloga to su mnoga prava i obaveze poslodavaca i zaposlenih u ZOR, utvrena na drugaiji
nain od do sada vaeih.
Tako je na primer poslodavcu dat rok od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona
(do 27. septembra 2014. godine) da pravilnik o unutranjoj organizaciji i sistematizaciji
poslova usaglasi sa odredbama ovog zakona.
Isti rok od 60 dana dat je poslodavcu i da sa zaposlenima koji su zasnovali radni odnos do dana
stupanja na snagu ovog zakona zakljui ugovor o radu ili aneks ugovora, u skladu sa odredbama
lana 30. ZOR. U sluaju da poslodavac sa navedenim zaposlenima ne zakljui ugovor o radu ili
aneks ugovora, ugovori o radu zakljueni do dana stupanja na snagu ovog zakona (zakljuno sa
28. julom 2014. godine) ostaju na snazi, ali samo u delu u kome nisu u suprotnosti sa ovim
zakonom.
U praksi e ovo znaiti da se 29. jula 2014. godine, direktno primenjuju odredbe ZOR,
za sva prava i obaveze poslodavaca i zaposlenih koja su ugovorima o radu utvrena
suprotno odredbama ZOR.
Prelaznim i zavrnim odredbama Zakona o izmenama ZOR, utvreno je i da odredbe
kolektivnog ugovora, odnosno pravilnika o radu koji je na snazi na dan stupanja na snagu ovog
zakona, a koje nisu u suprotnosti sa ovim zakonom, ostaju na snazi do isteka vaenja
kolektivnog ugovora, odnosno do zakljuivanja kolektivnog ugovora, odnosno donoenja
pravilnika o radu u skladu sa ovim zakonom, a najdue est meseci od dana stupanja na snagu
ovog zakona.
Ovo znai da su zakljueni kolektivni ugovori (potpisani pravilnici o radu) bez obzira na koji
su period zakljueni, i to samo u delu koji nisu suprotni zakoni, u primeni najdue est meseci
od dana stupanja na snagu ovog zakona, tj. najdue do 29. januara 2015. godine. Kao i kod
ugovora o radu, odredbe kolektivnih ugovora i pravilnika o radu, u delu u kome su u
suprotnosti odredbama izmenjenog ZOR nee se primenjivati, poev od 29. jula 2014.
godine.
Zakonom je utvreno da je ministarstvo nadleno za poslove rada duno da obavetenje o
prestanku vaenja posebnih kolektivnih ugovora objavi u "Sl. glasniku RS".

Novina u ZOR je da se Pravilnik o radu javnog preduzea i drutva kapitala iji je osniva
Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave (dalje: javno preduzee) i
drutva kapitala iji je osniva javno preduzee, donosi se uz prethodnu saglasnost
osnivaa.
Imajui u vidu odredbu Zakona o izmenama ZOR kojom je utvreno da u sluaju kada
poslodavac koji ne prihvati inicijativu reprezentativnog sindikata za pristupanje pregovorima za
zakljuenje kolektivnog ugovora, ne moe pravilnikom o radu da uredi prava i obaveze iz radnog
odnosa, ini se da nema vremena za gubljenje i da se mora odmah pristupiti usaglaavanju sa
odredbama Zakona o izmenama ZOR, radi lake primene istih.
Zakonom o izmenama ZOR, na drugaiji nain u odnosu na dosadanja reenja iz ZOR
ureena su odreena novana primanja zaposlenih, kao to su: uveanja zarade, naknade
zarade, otpremnine, naknade trokova i dr.
Zaposleni na koje se primenjuju odredbe ZOR, ve od 29.7.2014. godine osetie uticaj
najnovijih izmena ZOR na svojim novanim primanjima, za razliku od dela zaposlenih u
javnom sektoru ija se odreena novana primanja ureuju posebnim propisima.
Konkretno, zaposleni u dravnoj upravi, lokalnoj samoupravi, autonomnoj pokrajini i
javnim slubama, kod kojih su odreena prava ureena na drugaiji nain u odnosu na
prava iz izmenjenog ZOR, primenjuju se i dalje, tj. sve dok se takve odredbe ne
usaglase sa novim i izmenjenim odredbama ZOR.
Ovo iz razloga to je odredbom ZOR ureeno da se odredbe ovog zakona primenjuju i na
zaposlene u dravnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i
javnim slubama, ako zakonom nije drukije odreeno.
Kako je namera zakonodavca da se svi zaposleni u Republici Srbiji stave u isti poloaj, za
oekivati je da se u najkraem roku izmene tj. usaglase sa odredbama ZOR sledei zakoni i
drugi propisi, i to:
Zakon o platama u dravnim organima i javnim slubama ("Sl. glasnik RS", br. 34/2001,
62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 116/2008 - dr. zakoni, 92/2011, 99/2011 - dr.
zakon, 10/2013 i 55/2013),
Zakon o platama dravnih slubenika i nametenika ("Sl. glasnik RS", br. 62/2006,
63/2006 - ispr., 115/2006 - ispr., 101/2007, 99/2010 i 108/2013),
Uredba o naknadi trokova i otpremnini dravnih slubenika i nametenika ("Sl. glasnik
RS", br. 98/2007 - preien tekst) i dr.
Objanjena u vezi sa nainom utvrivanja pojedinih primanja u javnom sektoru, a po stupanju
na snagu Zakona o izmenama ZOR.
1. Uveanje zarade

Zakonom o izmenama ZOR, izvrene su dve izmene koje se odnose na uveanja zarade iz
lana 108. ZOR i to u vezi sa minulim i smenskim radom.
1.1 Minuli rad
Za razliku od dosadanjeg reenja kojim je bilo predvieno da se za obraun minulog rada
uzimaju sve godine zaposlenog provedene u radnom odnosu, od 29.7.2014. godine obraun
uveanja zarade po osnovu minulog rada vri se samo na osnovu vremena provedenog kod
poslednjeg poslodavca. Prilikom obrauna rauna se i vreme provedeno u radnom odnosu kod
poslodavca prethodnika iz lana 147. ZOR, kao i kod povezanih lica sa poslodavcem u skladu
sa zakonom. Pored toga, Zakonom o izmenama ZOR, precizirano je da se svaka godina
provedena u radnom odnosu vrednuje najmanje kao 0,4%, a da se optim aktom i ugovorom
o radu moe utvrditi i vei procenat po godini.
Dakle, zakonom je jasno utvreno koje su to godine koje se uzimaju za obraun minulog
rada i nije ostavljen prostor da se optim aktom ili ugovorom o radu, moe utvrditi drugaiji
period od perioda propisanog u ZOR.
Ukoliko je odredbom opteg akta (kolektivni ugovor ili pravilnik o radu) i ugovora o radu, na
drugaiji nain ureen period na osnovu kog se rauna uveanje zarade po osnovu minulog
rada, takva odredba je suprotna zakonu i ne primenjuje se.
Meutim, ovo se ne odnosi na visinu procenta na osnovu koje se obraunava minuli rad po
godini. Kako je u ZOR predvieno da se prilikom obrauna minulog rada svaka godina
vrednuje najmanje 0,4%, proizilazi da se optim aktom ili ugovorom o radu, moe utvrditi i u
veem procentnom poenu, tj. da odredbe opteg akta i ugovora o radu, kojima se utvruje
vei procenat (npr. 0,5% ili vie) nisu u suprotnosti sa ZOR i primenjuju se i dalje.
Kada su u pitanju zaposleni u dravnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne
samouprave i javnim slubama, koji primaju platu, a ne zaradu, pa se po osnovu minulog
rada utvruje dodatak na platu, a ne uveanje zarade, situacija je drugaija.
Naime, lanom 23. Zakona o platama dravnih slubenika i nametenika utvreno je da
dravni slubenik ima pravo na dodatak na osnovnu platu od 0,4% osnovne plate za svaku
navrenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad).
Takoe, lanom 5. taka 1) Zakona o platama u dravnim organima i javnim slubama utvreno
je da zaposlenom pripada dodatak na platu za vreme provedeno u radnom odnosu (minuli rad) u visini od 0,4% od osnovice, za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu.
Prema tome, dodatak za minuli rad se za zaposlene u dravnim organima, organima
teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i javnim slubama, obraunava kao i
do sada ZA SVAKU PUNU GODINU RADA OSTVARENU U RADNOM
ODNOSU, a ne samo kod poslednjeg poslodavca kako je to ureeno u izmenjenom
ZOR.
Meutim, za razliku od zaposlenih na koje se primenjuju odredbe ZOR, procenti poena
na osnovu koga se obraunava minuli rad po godini rada kod ovih zaposlenih ne moe
se utvrditi u veem iznosu od iznosa utvrenog u navedenim zakonima, jer nije dat
osnov za to, tako da on uvek iznosi - 0,4%.

1.2. Smenski rad

Zakonom o izmenama ZOR, iz lana 108. stav 1. taka 2) ZOR, izbrisan je smenski rad kao
zakonski osnov za uveanje zarade, u sluaju da takav rad nije vrednovan pri utvrivanju
osnovne zarade.
Meutim, ostavljen je osnov da se ovakvo uveanje utvrdi optim aktom i ugovorom o
radu. S tim u vezi je lanom 108. stav 4. izmenjenog ZOR, ureeno da se optim aktom i
ugovorom o radu mogu utvrditi i drugi sluajevi u kojima zaposleni ima pravo na uveanu
zaradu, kao to je uveanje zarade po osnovu rada u smenama.
Ovo praktino znai da, ukoliko je odredbom opteg akta i ugovora o radu, utvreno pravo
zaposlenog na uveanje zarade "za rad drugoj smeni od 5%, a rad u treoj smeni od 45%",
odredba se primenjuje i nije u suprotnosti sa zakonom. Do sada je ovakvo reenje izazivalo
probleme u praksi, jer je zakonom bilo odreeno da se rad u smeni koji nije bio vredovan kroz
osnovnu zaradu, moe utvrditi najmanje u visini od 26% osnovice.
U skladu sa posebnim zakonima zaposleni u dravnim organima, organima teritorijalne
autonomije i lokalne samouprave i javnim slubama, nemaju utvren dodatak na platu po
osnovu smenskog rada iz razloga to je isti ve vrednovan kroz osnovnu platu. Posebnim
zakonima, tano su utvreni dodaci na platu koje zaposleni mogu da imaju i nije dat osnov da se
drugi dodaci, kao na primer smenski rad mogu dodatno vrednovati.
2. Naknada zarade
Dosadanjim reenjem ZOR bilo je ureeno da se naknada zarade za vreme odsustvovanja sa
rada na dan praznika koji je neradni dan, godinjeg odmora, plaenog odsustva, vojne vebe i
odazivanja na poziv dravnog organa, odsustvovanja sa rada zbog privremene spreenosti za rad
do 30 dana za vreme prekida rada, smanjenja obima rada do kojeg je dolo bez krivice
zaposlenog i dr, utvruje u visini prosene zarade u prethodna tri meseca, u skladu sa optim
aktom i ugovorom o radu.
Zakonom o izmenama ZOR, izmenjena je osnovica za obraun naknade zarade po navedenim
osnovima. Tako su l. 114-116. ZOR rei: "prethodna tri meseca" zamenjena reima: "prethodnih
12 meseci", to znai da se od 29. jula 2014. godine, za obraun naknade zarade utvrene
ZOR, koristi prosena zarada iz prethodnih dvanaest a ne tri meseca.
Obraun naknade zarade, poev od 29. dana meseca jula vri se prema najnovijim izmenama
ZOR, tj. dvanaestomesenom proseku zarade. To znai da se tri dana meseca jula raunaju
po novom.

Kako zakonom nije dat osnov da se osnovica utvrdi na drugaiji nain od reenja ureenog u
ZOR, znai da su odredbe opteg akta i ugovora o radu, koje sadre drugaije reenje od
gore navedenog, suprotne zakonu i ne primenjuju se od 29. jula 2014. godine.
lanom 32. Zakona o platama dravnih slubenika i nametenika, utvren je nain obrauna
naknade plate dravnih slubenika, tako da se te norme i dalje primenjuju, s obzirom na to da je
u pitanju poseban propis.

Meutim, kako Zakonom o platama u dravnim organima i javnim slubama, nije ureena visina
naknada plate za zaposlene u javnim slubama, na ove zaposlene se primenjuju izmenjene
odredbe ZOR u delu obrauna visine naknade zarade (plate). Ovo znai da su odredbe posebnih
kolektivnih ugovora zakljuenih za javne slube, kojim se utvruje drugaija osnovica za
obraun naknade zarade - u suprotnosti sa izmenjenim ZOR i iste se ne primenjuju.
3.

Otpremnina

3.1 Otpremnina za odlazak u penziju

Dosadanjom odredbom lana 119. bilo je utvreno da je poslodavac duan da isplati
zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini tri prosene zarade u Republici
Srbiji, u skladu sa optim aktom. Od 29. jula 2014. godine, shodno novom reenju iz ZOR,
poslodavac e biti duan da isplati zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u
visini dve prosene zarade u Republici, u skladu sa optim aktom.
Kako ZOR propisuje najmanji iznos otpremnine za odlazak u penziju, a odredbe opteg akta i
ugovora o radu, kojima se utvruje iznos ove otpremnine mogu da ustanove vee pravo, za ta je
i dat osnov u ZOR, to povoljnije utvreno pravo nije suprotno zakonu i dalje moe da se
primenjuje.
lanom 51. Uredbe o naknadi trokova i otpremnini dravnih slubenika i nametenika
utvreno je da dravnom slubeniku ili nameteniku koji odlazi u penziju isplauje se
otpremnina u visini jedne i po plate koju bi ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kome
se isplauje otpremnina, s tim to ona ne moe biti nia od tri prosene zarade u Republici
Srbiji.
Kako je ova uredba doneta na osnovu posebnog propisa tj. Zakona o platama dravnih
slubenika i nametenika, kao posebnog propisa, ista se dalje primenjuje na dravne
slubenika i nametenike.

3.2 Otpremnina u sluaju tehnolokog vika

Visina otpremnine u sluaju tehnolokog vika prema najnovijim izmenama ZOR, utvruje se
najmanje kao zbir treine zarade zaposlenog za svaku navrenu godinu rada u radnom odnosu
kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu. Za utvrivanje visine otpremnine
rauna se i vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca prethodnika u sluaju
statusne promene i promene poslodavca u smislu lana 147. ovog zakona, kao i kod
povezanih lica sa poslodavcem u skladu sa zakonom. Promena vlasnitva nad kapitalom ne

smatra se promenom poslodavca u smislu ostvarivanja prava na otpremninu u skladu sa ovim

lanom.
Vano je istai da je lanom 158. st. 5 i 6. ZOR, utvreno da se optim aktom ili ugovorom
o radu ne moe utvrditi dui period za isplatu otpremnine od perioda utvrenog u st.
2. i 3. ovog lana (samo poslednji poslodavac, poslodavac prethodnik i povezana lica).
Takoe, definisano je da zaposleni ne moe da ostvari pravo na otpremninu za isti
period za koji mu je ve isplaena otpremnina kod istog ili drugog poslodavca.
Znai, u odnosu na dosadanje reenje, smanjen je potencijalni period za obraun
otpremnine (samo poslednji poslodavac, poslodavac prethodnik i povezana lica), ali se za
svaku godinu provedenu u radnom odnosu, obraunava 1/3 prosene zarade zaposlenog
(do sada je ovo vailo samo za prvih 10 godina rada).
Kako je novom odredbom ZOR, utvrena najnia visina otpremnine po godini rada kod
poslodavca, optim aktom ili ugovorom o radu, moe se utvrditi i vei iznos otpremnine po
godini. Meutim, navedenim aktima se ne moe utvrditi drugaiji obuhvat godina rada (na
primer "sve godine u radnom odnosu"), jer je ovo suprotno zakonu. Ovo znai da odredbe
kolektivnih ugovora koji se primenjuju na zaposlene u javnim slubama, nisu u suprotnosti
sa izmenama ZOR u delu koji se odnosi na iznos otpremnine, ukoliko je iznos otpremnine
po godini, jednak ili vei od 1/3 zarade (plate) zaposlenog. Meutim, deo odredbi koje se
odnose na utvrivanje perioda (tj. godina rada) na osnovu kojih se obraunava otpremnina, jesu
ukoliko isti period nije utvren u skladu sa izmenjenim l. 158. stav 5. ZOR, te su ovakve
odredbe suprotne ZOR i ne primenjuju se.
Na zaposlene u dravnoj upravi se i dalje primenjuje odredba lana 51. Uredbe o naknadi
trokova i otpremnini dravnih slubenika i nametenika, s obzirom na to da je ona doneta
na osnovu posebnog propisa tj. Zakona o platama dravnih slubenika i nametenika. Naime,
ovom uredbom utvreno je pravo dravnog slubenika kome prestane radni odnos zbog proteka
est meseci otkad je postao nerasporeen i nameteniku kome je otkazan ugovor o radu jer ne
postoji nijedno radno mesto na koje moe biti premeten ili rasporeen, na otpremninu za
svaku navrenu godinu rada u radnom odnosu u visini treine njegove plate, s tim da se pod tom
platom smatra njegova prosena mesena plata koja mu je isplaena za poslednja tri meseca
koja prethode mesecu u kome je doneseno reenje kojim je utvreno da je postao nerasporeen,
odnosno reenje o otkazu ugovora o radu.