AMERIKA BOROVNICA

Berba plodova visokobune amerike borovnice zavrava poetkom rujna, premda kod kasnih
sorti jo uvijek ima plodova koje tek dozrijevaju.
Dolazi vrijeme sadnje novih sadnica uzgojenih u kontejnerima, koje imaju dobro razvijen
korijen. Preporuuje se sadnja trogodinjih sadnica. Jesenska sadnja povoljnija je i ima bolje
uvjete za rast u sljedeoj godini, jer sadnice imaju snane izdanke i bre se razvijaju. Plodove
daju ve idue godine.
Sadnja borovnica obavlja se u za to pripremljene kanale ili iskopane sadne jame, a u kojima
mora biti odgovarajui sastav zemlje, bogate humusom i pognojene. Sorte se sade na razne
naine zbog meusobnog opraivanja i razliitog vremena dozrijevanja plodova. Postoje,
naime, rane, srednje i kasne sorte borovnica.
Razmak sadnje u redu je od 1 m do 1,2 m za manje bujne sorte, meu koje spadaju:
EARLIBLUE, BLUETTA, SPARTAN i DUKE. Sadnice ostalih sorti sade se na 1,5 m u redu.
Razmak izmeu radova je od 2,5 m, pa navie, zavisno od naina obrade (konja, malarenje,
gnojenje, itd.). Tome treba prilagoditi razmak izmeu radova.
Nasadi borovnice traju najmanje 20 do 30 godina (u Americi i do 70 godina). Kad se bun
izrodi potrebno je podmlaivanje, izrezivanje starih grana, da bi izrasli novi izdanci, koji daju
krupne plodove. Potrebno je i pojaano gnojenje nasada.
Visokobuna borovnica moe se uspjeno gajiti na manjim nadmorskim visinama, mada
uspijeva i na veim, ak i do 1.000 m. Tamo borovnicu treba saditi ranije, a odabrati srednje
sorte prema vremenu dozrijavanja.
Dozrijevanje pojedinih sorti traje od 3 do 5 tjedana, pri emu se beru postupno tijekom cijelog
tog razdoblja i to 4 do 7 puta, sve zavisno od vremena i podruja sadnje.
Sorte borovnica, dakle, dozrijevaju postupno, pri emu je za neke sorte potrebno od 3 do 5
tjedana, zavisno od vremena i podruja sadnje. Nastavno dajemo pregled poetka dozrijevanja
pojedinih sorti borovnice:
Rane sorte EARLIBLUE, BLUETTA, SPARTAN i DUKE - od sredine, pa do kraja lipnja,
Srednje sorte BLUECROP, BLUERAY i BERKELEY - od poetka do sredine srpnja,
Kasne sorte JERSEY, COVILLE i HERBERT - od sredine srpnja, pa na dalje.
U punoj rodnosti jedan bun daje od 8 do 12 kg plodova. Plodovi su krupni, zavisno od sorti i
uvjeta rasta, prihranjivanja i navodnjavanja. Zreli plodovi beru se i stavljaju u vee gajbice,

tako da nisu u debelom sloju, voze se kui, gdje se sortiraju i pakiraju u razliitu ambalau.
Vie obavijesti i strunu pomo za podizanje nasada amerike borovnice moete dobitu
u autora lanka, i to kako slijedi: e-mail: rast@siol.net Ova email adresa je zatiena od spam robota, nije
vidljiva ako ste iskljuili Javascript ili web stranica: http://www.rast-bs.si ili tel. 00386- 31- 678. 217
Anton Baznik

BOROVNICA - UZGOJ (Vaccinium corymbosum L.) - (10.18)

Autor: Prof. dr. sc. Ivo Miljkovi
Ponedjeljak, 16 Listopad 2006

Plodovi borovnice vrlo su kvalitetno voe za potronju u svjeem stanju i u obliku

razliitih preraevina. Osobito su cijenjeni demovi, sokovi i slatko od borovnice.
esto se plodovi i smrzavaju, tako da je potronja mogua tijekom cijele godine.
"Gospodarski list", Zagreb, 15.8.2006.

Berkley (Berkli)
Ima vrlo bujne grmove, otvorenog, irokog, poluuspravnog rasta. Izraste do visine 1,8 m. Mladi
izbojci su ukastozelene boje.
List je velik irok, gladak i cijelog ruba. Srednje brzo dozrijeva. Grozd je velik i umjereno rahli,
a bobe su velike i lijepe svijetloplave boje s malim oiljkom peteljke. Inae su bobe vrste, pa
dobro podnose prevoenje.
Meso je srednje kakvoe, slatkokiselkasta okusa i ugodne arome. Ponekad plodovi sadre malo
kiseline, pa su bljutava okusa.
Sorta dobro rodi, ali ne podnosi velike hladnoe.

Bluecrop (Blukrop)
Razvija grmove srednje bujnog rasta i dosta iroke s uspravnim izbojcima. List je malen do
srednje velik.
Dozrijeva srednje rano. Grozd je velik, umjereno rahli, a bobe su velike, okruglasto-splotena
oblika i svijetloplave boje. Bobe dobro podnose jau kiu, a da ne ispucaju, a ujedno dobro
podnose prevoenje.

Oiljak peteljke je mali. Meso je vrlo dobre kakvoe, kiselkasta okusa i ugodne arome. Ova sorta
daje obilne i redovite prirode. Dosta je otporna na suu i parazite. Zbog niza dobrih
gospodarskih svojstava, preporuuje se uzgoj u veoj mjeri.

Uprkos relativno povoljnim uslovima proizvodnja borovnice u naoj zemlji je

zanemarljiva. Podizanjem novih zasada pored postojee, angaovae se i nova
radna snaga, ime e se povoljno delovati na dopunsko zapoljavanje, ak i onih
kategorija stanovnitva koje pripada kategoriji izdravanog (deca, starije osobe,
penzioneri).
www.poljoprivreda.info
Visokobunasta amerika borovnica
potie iz SAD. U divljem stanju se prostire u istonom delu SAD-a (od Floride na jugu do
Miigena na severu). Dostie visinu od 3 - 4,5 m, a najbolje uspeva na vlanim stanitima i
veoj nadmorskoj visini. Zbog specifinosti korenovog sistema, veoma je osetljiva na suu.
Prema poslednjim podacima visokobunasta borovnica se u SAD-u gaji na povrini od oko
8500 ha, sa godinjom proizvodnjom oko 50000 tona. Borovnica se na neto veim povrinama
gaji i u Kanadi, Holandiji, Engleskoj, Novom Zelandu, Australiji, ileu, vajcarskoj, Belgiji i
Nemakoj.
U naoj zemlji ima veoma malo iskustava u gajenju visokobunaste borovnice. Od 70-tih
godina prolog veka do danas injeno je nekoliko pokuaja uvoenja u proizvodnju ove
plemenite vone vrste. Uprkos relativno povoljnim uslovima rezultati su uglavnom bili
nezadovoljavajui, tako da je i interes proizvoaa bio zanemarljiv.
S druge strane, podizanjem zasada borovnice pored postojee, angaovae se i nova radna
snaga, ime e se povoljno delovati na dopunsko zapoljavanje, ak i onih kategorija
stanovnitva koje pripada kategoriji izdravanog (deca, starije osobe, penzioneri).
Intenzivna i profitabilna proizvodnja visokobunaste borovnice podrazumeva redovnu i obilnu
rodnost i visok kvalitet ploda, kao i znatno veu vrednost proizvodnje u odnosu na druge
trokove. S bbzirom da eksploatacioni vek plantano gajene borovnice iznosi 15 do 20 godina, a
da podizanje zasada zahteva ulaganje velikih novanih sredstava, zbog ega je neophodno, pre
otpoinjanja investicija izvriti detaljnu analizu agroekolokih i drugih uslova koji su
relevantni za ovu proizvodnju na odreenom prostoru. U narednom delu teksta emo se
osvrnuti na limitirajue faktore u uzgoju ovog voa.

Temperatura.

Borovnica zahteva odgovarajuu sumu i raspored toplote u toku godine i vegetacionog perioda.
Visokoprinosne sorte borovnice, podnose hladnou i do -28C, pod uslovom da su izdanci
pokriveni snegom. Meutim, ukoliko izdanci nisu pokriveni snegom, mogu izmrznuti na
temperaturama od -18C i viim. Koren je osetljiviji i izmrzava na temperaturi od -12 do 14C.
Da bi se cvetanje i drugi bioloki procesi normalno odvijali potrebno je da borovnica proe
tokom zimskog mirovanja odreeno vreme na temperaturi nioj od 7,2C (od 650 do 850
asova). Posle perioda zimskog mirovanja, gajene sorte borovnice su relativno osetljive na
kolebljive zimske temperature, posebno ako temperatura varira izmeu +6 C u toku dana i
7 C tokom noi. Pozni proleni mrazevi po pravilu ne predstavljaju veu opasnost zbog toga
to borovnica relativno kasnije cveta. Temperature utiu i na normalo sazrevanje plodova.
U zavisnosti od sorte i temperature, borovnica sazreva od 50 do 90 dana posle cvetanja. Nie
temperature i nedovoljna suma toplote utiu da plodovi neravnomerno sazrevaju ili da uopte
ne sazre. Sorte borovnice su osetljive i na visoke temperature (iznad 30 C) u toku vegetacije,
posebno ako se javljaju u fenofazama cvetanja i sazrevanja plodova i ako due traju. Toplotni
udari, koji se na nekim lokalitetima mogu javiti u toplim i vlanim letima, mogu da nanesu
izvesne tete, pa ak i suenje borovnice.
Optimalna usklaenost metabolitikih procesa se ostvaruje u uslovima relativno toplijih dana a
sveijih noi, kada se proces disanja u toku noi prekida, tako da biljkama na raspolaganju
ostaje celokupna koliina akumuliranih hranljivih materija. Zbog toga su plodovi iz lokaliteta
gde vladaju ovakvi uslovi neuporedivo ukusniji i kvalitetniji od onih gde to nije sluaj.

Voda i vlanost vazduha.

Za normalan razvoj, rodnost i postizanje optimalnih prinosa po jedinici povrine, potrebno je
da u zasadima borovnice tokom vegetacije bude dovoljno vlage u zemljitu (75%-80%) i da
prosena relativna vlanost vazduha bude 75%. Kritini periodi za vlagu kod borovnice su u
fenofazi cvetanja (maj), rasta i zrenja plodova (jun, jul, na viim terenima i avgust) i
obrazovanja rodnog potencijala za narednu godinu (avgust).
Intenzivna i visoko produktivna proizvodnja borovnice mogua je jedino u krajevima sa preko
800 mm vodenog taloga godinje, s tim da je vie od 50% istih pravilno rasporeeno u toku
vegetacionog perioda. Ukoliko su nedeljne koliine padavina u toku vegetacije manje od 20 do
50 mm neophodno je izvriti navodnjavanje.
Karakteristian simptom nedovoljne koliine vlage je crvenilo lia. Usled sue mladari postaju
slabi, slabije je zametanje plodova, a lie prevremeno otpada. U ekstremnim sluajevima
dolazi do suenja mladara, pa ak i itave biljke.
Do ove pojave relativno esto dolazi zbog specifinosti grae korenovog sistema borovnice, koji
je veoma plitak. dlaice (ile sisavice), ve se biljke obezbeuju vodom i mineralnim

materijama iz zemljita uz pomo specifine mikorize (simbioza korenovog sistema i nekih

korisnih vrsta gljiva). U sluajevima zemljine i vazdune sue, koje su uz to praene visokom
temperaturom, korenov sistem nije u mogunosti da obezbedi dovoljne koliine vlage pa dolazi
do oteenja na biljkama. Najvea masa korena se nalazi na dubini od 15 do 40 cm.
Na korenovom sistemu borovnice ne postoje korenove
Borovnica takoe ne podnosi viak vlage u zemljitu. Nivo podzemnih voda bi trebalo da bude
najmanje 50 cm ispod povrine zemljita. Ukoliko se pojavi viak vode u zoni korena u toku
vie dana, odnosno ako ista ne otie, moe doi do stvaranja nekih jedinjenja toksinih za
biljku i povoljnih uslova za razvoj gljivinih bolesti izazivaa truljenja korena i izdanaka
borovnice.

Svetlost.
Visokobunasta borovnica je svetloljubiva biljka, ali podnosi i retku zasenu. Svetlost kao
klimatski faktor je veoma retko ograniavajui inilac proizvodnje, osim ukoliko se zasadi ne
podiu u neposrednoj blizini visokog rastinja ili usled neodgovarajue (prevelike) gustine
sklopa i odsustva primene agro i pomotehnikih mera. U uslovima zasene ne dolazi do
obrazovanja rodnog potencijala, to dovodi do izostanka ili veoma malog roda.

Zemljite.
U odnosu na druge jagodaste vrste voa borovnica ima specifine zahteve prema zemljitu.
Najvie joj odgovaraju laka, plodna (sa oko 5 7% humusa), rastresita i dobro propustljiva
zemljita. Optimalna kiselost (pH) zemljita se kree od 4,3 - 4,8 mada moe uspevati i na
zemljitima sa kiselou od 4,0 5,2. Posebnu panju treba obratiti na prisustvo trulenica
korena viegodinjih kultura koje mogu izuzetno tetno delovati na simbiotsku mikorizu
korena borovnice.
Prisustvo obine (umske) borovnice je siguran pokazatelj povoljnosti nekog zemljita za
gajenje visokobunaste borovnice. S obzirom da ova proizvodnja zahteva relativno male
povrine, potrebno je svaku parcelu briljivo odabrati i izvriti neophodnu pedolokoagrohemijsku analizu.

Orografski inioci.
Visokobunasta borovnica se moe uspeno gajiti na manjim nadmorskim visinama, mada
uspeva i na veim, do oko 1.000 m. Vie joj odgovaraju severniji (osojni) poloaji sa blagim
nagibima i povoljnom vazdunom drenaom. Treba izbegavati mikrodepresije (uvale), ravnice i
poloaje koji su na udaru hladnih, jakih i suvih vetrova. Obina borovnica je prirodni pratilac
borovih uma, pa je njihova blizina poeljna i u sluaju gajenja visokobunaste borovnice.

Sortiment i sadni materijal.

Najvei broj sorti visokobunaste borovnice je samooplodan, ali se proizvoaima, radi
sigurnije oplodnje preporuuje gajenje nekoliko koje se meusobno mogu opraivati.
Na izbor sorti utiu sledei inioci: zahtevi trita, rodnost, vreme sazrevanja i duina berbe,
otpornost prema bolestima.
Najbolje proizvodne rezultate ispoljavaju: Bluta (Bluetta), Blukrop (Bluecrop), Blurej
(Blueray).
Za podizanje plantanih zasada borovnice koristiti iskljuivo sadni materijal proizveden na
neki od vegetativnih naina, u rasadnicima koji su pod stalnom kontrolom dravnih ovlaenih
institucija. Sadni materijal mora biti garantovane sortne istoe i besprekornog zdravstvenog
stanja (bez prisustva virusnih i drugih oboljenja, nematoda i grinja), odnosno mora posedovati
odgovarajui certifikat.
U Republici Srbiji se uglavnom moe nabaviti sadni materijal iz uvoza.
Na tritu zemalja sa razvijenom kulturom gajenja visokobunaste borovnice se najee mogu
nai dve vrste sadnog materijala: kontejnerske sadnice i balirane (stegnute) sadnice.
Kontejnerske sadnice se nalaze u odgovarajuim kontejnerima sa veom ili manjom koliinom
supstrata.
Mogu se saditi tokom itave vegetacije, od prolea do jeseni. Uz minimalnu negu osiguran je
100%-tni prijem. Takoe, dobra osobina ovakvih sadnica je da se mogu transportovati na
velika rastojanja u duem vremenskom roku bez opasnosti od suenja i oteenja.
Balirane sadnice su stegnute u mreu u kojoj se nalazi mikorizni supstrat. Mrea i supstrat se
stavljaju nakon vaenja sadnice, pre isporuke. Obino su stare tri godine i bolje su razvijene
od kontejnerskih. Posle sadnje mrea se vremenom sama raspada.

Sadnja borovnice.
Borovnica se sadi na prethodno pripremljenom zemljitu. Umesto klasine pripreme cele
povrine, danas se sve vie preporuuje sadnja u kanale (rovove), sadnja na lejama
(bankovima) i sadnja u iskopane jame.
Jesenja sadnja ima niz prednosti, iz dva osnovna razloga: a) sadnice se u toku zimskog odmora
obezbede dovoljnim koliinama vlage; b) biljke imaju raniji poetak vegetacije i bre se
razvijaju. Zasadi visokobunaste borovnice podignuti u jesen, u prvoj godini po sadnji
razvijaju snane izdanke, a ve u treoj godini mogu doneti znaajnu koliinu roda ija
vrednost pokriva trokove tekue proizvodnje.

Pre poetka sadnje, ukoliko u prethodnoj pripremi zemljita nisu unitene tetoine zemljita,
potrebno je u otvorene brazde za sadnju staviti neki od zemljinih insekticida, kao to su: Forat
G-5, Galation (Rovicid), Dotan i dr., u propisanim koliinama.
Zbog najboljeg iskorienja svetlosti, preporuuje se da pravac redova bude sever-jug.
Rastojanje izmeu sadnica je u zavisnosti od bujnosti sorte, izmeu redova 2,5-3 m, a u redu od
1 m za manje bujne (Bluta), do 1,5 m za bujne sorte (Blukrop).
Ako se biljke sade u kanale, potrebno je da kanali budu iroki oko 1 m, a duboki 40-50 cm.
Kanal se ispuni odgovarajuim supstratom (Klasman, Galicina).
Sadnice se postavljaju na predvieno rastojanje, nakon ega se po vrhu dodaju bukova kora ili
otpaci etinara. Potrebno je redovno dodavati nove koliine supstrata zbog procesa
humifikacije i raspadanja.
Sadnja borovnice se po pravilu vri runo, mada je mogue mehanizovati ovaj radni proces.
Najbolje je sadnju obavljati po oblanom vremenu ili u jutarnjim i poslepodnevnim asovima.
Sadnice se sade malo dublje nego to su bile u rasadniku. Da bi redovi bili pravi, prethodno se
du istih zatee kanap, pa se sadnice postavljaju uz njega.
Odmah po sadnji treba izvriti srednje obilno zalivanje svake sadnice. Neophodan preduslov
uspene proizvodnje borovnice je postavljanje odgovarajueg sistema za zalivanje.

Nega i zatita zasada borovnice u prvoj godini.

Negom i zatitom u prvoj godini potrebno je zasad pripremiti za to veu i kvalitetniju rodnost
u godinama eksploatacije. Ove mere se uglavnom svode na okopavanje i runo plevljenje trave
oko sadnice, navodnjavanje i zatitu od bolesti i tetoina.

Pomotehnike i agrotehnike mere u zasadima borovnice u rodu

Nega zasada u rodu obuhvata nekoliko agrotehnikih i pomotehnikih mera kako bi borovnica
svake godine davala stabilan i kvalitetan prinos. U tom cilju se preduzimaju sledee mere:
prihranjivanje zasada mineralnim ubrivima; odravanje zemljita; maliranje; rezidba;
navodnjavanje i odravanje zemljita u stanju optimalne vlanosti; zatita od bolesti, tetoina
i korova.
Prihranjivanje se izvodi na osnovu stanja zasada i stvarnih potreba biljaka. Priizvoenju ove
mere mora se biti obazriv kako se nepravilnom primenom ne bi izazvala promena pH vrednosti
supstrata, to bi imalo negativni efekat po sadnice.
Za postizanje visokih i redovnih prinosa potrebno je ubrenje organskim i mineralnim

ubrivima. Svake tree godine treba koristiti stajnjak u koliini od 30 t/ha. Borovnica dobro
reaguje na azotna ubriva, ali se bolji rezultati postiu upotrebom kompleksnih ubriva.
U maju ili junu prve godine posle sadnje treba koristiti po 50 60 g KAN-a po sadnici. ubrivo
rasturiti na 25- 30 cm od sadnica borovnice. Posle stupanja zasada na rod treba koristiti
kompleksna ubriva (NPK 8:12:26 + MgO) ili vokal (NPK 8:5:24 + MgO i gvoe) u koliini
400 500 kg/ha. ubrenje treba izvesti krajem novembra ili poetkom decembra pre snega.
Prihranjivanje KAN-om u koliini od 200 do 250 kg/ha izvoditi poetkom marta i krajem maja,
s tim to se u prvom terminu koristi 100 -150 kg/ha, a u drugom terminu 100 kg/ha.
Odravanje zemljita u zasadima borovnice se najee vri tako to se meuredni prostor
zatravi i kasnije redovno vri maliranje.
Manje je povoljno odravati zemljite u vidu jalovog ugara jer se estim freziranjem gube
ogromne koliine vegetativne mase. Prostor u redu se odrava plitkim okopavanjem, vodei
rauna da se ne oteti korenov sistem sadnice.
Primena herbicida nije preporuljiva osim u sluaju kada nemamo drugog izbora. Tada se
veoma oprezno mogu koristiti neki od kontaktnih herbicida (Gramokson, Basta) u koliini 3-5
l/ha. Totalne herbicide ne koristiti u zasadima visokobunaste borovnice
Rezidba borovnice nema intenzivan karakter kao kod veine drugih vonih vrsta. Borovnica
donosi rod na letorastima iz prethodne vegetacije, a poinje da raa druge godine posle sadnje.
Najkrupniji i najkvalitetniji plodovi su na bujnim letorastima. Poto veina sorti imaju
sklonost da prerode, namee se potreba uklanjanja jednog dela rodnog drveta putem rezidbe.
Kod sorata sa tendencijom poleganja bonih izdanaka namee se njihovo uklanjanje ili
prekraivanje, dok je kod sorata sa vertikalnim izdancima potrebno proreivanje rodnih grana
unutar buna.
Po pravilu rezidba treba da je umerena i prilagoena rodnom potencijalu i stanju svakog
buna ponaosob. Jaka rezidba koja se sastoji u uklanjanju sitnih rodnih grana, uklanjanjanju
pojedinih izdanaka buna i jakom prekraivanju izdanaka dovodi do znatnog smanjenja
prinosa, poveanja krupnoe ploda i ranijeg zrenja. Ukoliko se eli postii kasnije zrenje
rezidbu treba svesti na najmanju meru. Uopteno govorei, otra rezidba borovnice se ne
preporuuje, sem u sluajevima jae regeneracije i obnavljanja bunova.
Bujniji bunovi daju krupnije plodove i vei prinos, te ih zbog toga treba slabije orezati. Njima
treba obezbediti odgovarajuu koliinu vode u svako doba. Jaa rezidba se sprovodi kod
slabijih bunova, na loijim zemljitima sa deficitom hrane i vlage.
Sa rezidbom treba poeti tek u etvrtoj godini posle sadnje, kada se uklanjaju zakrljale grane
pri osnovi buna. U petoj godini treba uklanjati polomljene i suve grane. Rezidbu treba to vie
reducirati na nekoliko jaih rezova u cilju utede radne snage, pri emu se sve nepotrebne
grane uklanjaju do osnove ili do neke bujne bone grane. Povijene bone izdanke takoe treba
uklanjat

esto je potrebno vriti smanjenje rodnog potencijala na 3 5 rodnih pupoljaka po grani.

Jaina rezidbe zavisi od broja rodnih pupoljaka po granici, to zavisi od uslova gajenja i sorte.
Rezidbu treba sprovoditi posle prestanka opasnosti od poznih prolenih mrazeva. U principu
rezidba se moe izvriti u svako doba posle opadanja lia do zavretka cvetanja ukoliko je
potrebno.
Mnogi proizvoai zanemaruju ulogu pela u gajenju ove vone vrste. Brojnim ogledima je
dokazano da sa unoenjem pelinjih drutava u zasade borovnice dolazi do bolje oplodnje,
krupnijih i kvalitetnijih bobica a time i neuporedivo veeg roda. Na povrini od 0,20 ha
dovoljno je unoenje jednog jakog pelinjeg drutva.
Navodnjavanju kao neophodnoj meri kod plantanog gajenja borovnice mora se posvetiti
posebna panja. Pored obezbeenja dovoljnih koliina vode mora se voditi rauna i o njenom
kvalitetu, hemijskom sastavu, pH vrednosti i sadraju gvoa. Potrebne su este provere pH
vrednosti vode da ne bi dolo do promene kiselosti supstrata na kojem se borovnica gaji. Visok
sadraj gvoa u vodi za zalivanje moe da izazove na bobicama pojavu pega braon boje koje
smanjuju trinu vrednost plodova.
Najkvalitetniji nain zalivanja se obezbeuje sistemom ''kap po kap''.

Zatita borovnice od bolesti i tetoina i korova.

Borovnicu napadaju mnoge biljne bolesti i tetoine, koje mogu naneti velike ekonomske tete,
a u ekstremnim sluajevima dovesti i do propadanja zasada. Eventualna pojava bolesti i
tetoina moe biti prouzrokovana i zdravstveno neispravnim sadnicama.
tete borovnici mogu naneti eriofidna grinja, cvetojed, smotavac ploda borovnice, lisni miner,
titasta va i rutava buba u vreme cvetanja. Krljavost bunova borovnice izaziva virus
krljavosti borovnice.
Ukoliko se u zasadu primete takvi bunovi treba ih odmah iskriti i unititi i obratiti se
proizvoau sadnica. Plamenjaa borovnice se javlja u vidu pega veliine 2 20 mm na
granicama, liu i zelenim plodovima.
Zaraza moe biti jaa u uslovima poveane vlanosti (kinih godina) i vie temperature. Bolest
se suzbija preparatima na bazi Kaptana (Venturin), Mankoceba (Ditan) i strobilurina.
Ra stabla i lia borovnice moe naneti velike tete ovoj voki. Ispoljava se u obliku mrkih
pega veliine 2 -3 mm. Pege se postepeno ire i mogu zahvatiti itav bun.
Najvea opasnost preti krajem prolea i poetkom leta pri vlanom i toplom vremenu. Bolest
utie na smanjenje prinosa i pogoranje kvaliteta plodova.

Prouzrokova ove bolesti se suzbija istim preparatima kao plamenjaa borovnice a rokovi
primene se praktino podudaraju. Eriofidna grinja oteuje cvetne pupoljke borovnice za
vreme toplih zima.
enka polae jaja u kasnu jesen u blizinu cvetnih pupoljaka. U prolee kada otopli larve se
izlegu i napadnu otvorene pupoljke. Suzbijanje se izvodi u periodu izleganja larvi.
Za suzbijanje se koristi galmin zajedno sa bakarnim oksihloridom. Grinja se moe suzbiti i
akaricidima (Omite, Ortus, Demitan) im se primeti prisustvo grinja.
U vreme cvetanja se moe pojaviti i rutava buba. Ako se primeti prisustvo tetoine treba
postaviti bele lovne klopke (lepljive Rebell bianco ili vizuelne, koje se do pola napune
vodenim rastvorom 1% deterdenta).

Berba borovnice.
Berba borovnice se obino protee u periodu od 6 do 8 nedelja s obzirom da postoje rane,
srednje rane i pozne sorte. Svaka sorta se bere tri do sedam puta u intervalu od 5 do 7 dana u
zavisnosti od osobina sorte i vremenskih uslova. Plodovi borovnice nisu osetljivi kao plodovi
maline. Beru se samo zreli plodovi plave boje, poto su crvenkasti poluzreli plodovi kiseli.
Plodovi se stavljaju direktno u specijalnu ambalau zapremine 0,57 l. Mogu se koristiti i male
kofice. Kada se koriste kofice dolazi do oteenja pepeljka. Prilikom pakovanja plodova
uklanja se lie i nezreli crvenkasti plodovi. Ako je dobar rod jedan bera za 8 asova moe
napuniti 60 -80 kutijica pomenute zapremine. Kod berbe treba nastojati da se odvoje plodovi
po krupnoi u vie klasa. Krupniji plodovi postiu viu cenu na tritu. Ako se kutijice pokriju
sa celofanom poveava se trajanost plodova i postie vea atraktivnost. Plodovi borovnice se
mogu prodati za potronju u sveem stanju, ali se takoe mogu konzervirati u 50% rastvoru
saharoze ili zamrzavati. Zamrznuti plodovi su gotovo istog kvaliteta kao i svei.