5 najveih misterija

Beograda
Glavni grad je prepun misterioznih pria i udnovatih
obrta koji su obeleili njegovu gotovo nepoznatu istoriju.
Mnogi tvrde da grad koji nema svoja mistina mesta i
urbane legende, nije prava metropola. Beograd sreom
nije u svojoj istoriji imao bizarne zlikovce poput Deka
Trboseka, ali kao i svaki veliki grad ima mnotvo
neobinih pria, legendi i misterija. Ispod sadanjeg
Beograda lei pria o proteklim vremenima i istoriji ovih
prostora, ali ono to je misteriozno i mistino u svemu je
da upravo to to se nalazi ispod nas nee moi da bude
istraeno u potpunosti.

1
Nestali grad rnov
Ispod Beograda se nalazi nekoliko naseobina od kojih su
neka nastala jo u neolitu. Tako se ispod naselja na
Banjici nalazi pravi neolitski gradi, Vina je jedno od
najdugovenijih naselja na prostoru Evrope, a Kelti su
neto kasnije jedno naselje smestili na mestu dananje

Karaburme.
No, ukoliko izuzememo Kalemegdan koji je najvea
misterija ovog grada, mesto koje je pod velom tajne je
srednjevekovni grad-tvrava rnov (ili rnovan) koji se
nalazio na mestu gde je danas spomenik Neznanom
junaku na vrhu Avale. Pitate se u emu je misterija ovog
mesta od kog danas nije ostao kamen na kamenu kao da
ga nikad nije bilo? Dakle, nejasno je zato je ovu
srednjevekovnu tvravu, koja je svoj zlatni period imala
u doba Srpske despotovine, kralj Aleksandar
Karaorevi odluio da brutalno uniti 1934. godine.
Naime, ostaci grada su minirani da bi se na tom mestu
podigao kompleks spomenika Neznanom junaku po
nacrtu Ivana Metrovia. Koliko je ideja da se srui
rnov bila neo ekivana vidi se iz tadanje reakcije
beogradske arije, koja je bila zateana kada se pronela
informacija da e grad da bude uniten, i sa nevericom je
primila vest mislei da je re o trau ili nekom kraljevom
hiru, ali... Apeli javnosti nisu urodili plodom. Dva dana
je, kako tvrde mnogi Beograani, trajao taj neasni in
miniranja.
Napokon, posle mnogo truda i dinamita 19. aprila 1934.
rnov je prestao da postoji, na ruevinama se
fotografisao i sam kralj, a ono malo kamenih ostataka bili
su preneti u oblinje podavalsko selo Beli Potok.
Loginog odgovora za in tako temeljnog unitenja
rnova koje je ura eno po nalogu, ina e sujevernog,
jugoslovenskog monarha nema, a pristalice teorije zavere

pominuju ak i da su masoni upleli svoje prste.

U prilog tezi da koliko je kralj bio sujeveran govori i
urbana legenda da je zavretak radova na zgradi
Skuptine prolongiran zbog toga to mu je jedna gatara
prorekla da e biti ubijen kada se zavre radovi
(Skuptina nije zavrena za njegovog ivota), pa tim pre
udi da se odluio na ovaj u najmanju ruku udan korak.
Neki istorijski izvori, pak, pravdaju kralja injenicom da
nije znao da su grad podigli Srbi, ve je mislio da su to
uinili Turci, te da zbog toga nije imao dilemu ta da
radi.
Bilo kako bilo, kralj Aleksandar je samo nekoliko meseci
posle unitenja rnova stradao u atentatu u Marselju od
ustaa, a neki stari Beograani i oni koji pamte njihove
prie danas ne idu na Avalu u posetu Metrovievom
spomeniku iz linog protesta.

2
Lagumi
Verovatno su lagumi najintrigantnija i najmisterioznija
pojava u Beogradu. Verovali ili ne ispod srpske
prestonice postoji na desetine kilometara laguma, peina,
podzemnih prolaza i hodnika. Podzemni objekti su kroz

decenije graeni za razliite potrebe, a koliko je ta

udnovata pria prisutna kod ovdanjih ljudi vidi se i po
tome da su se na satirian nain njom indirektno bavili
Duan Kovaevi i Emir Kusturica u filmu "Podzemlje.
Deo misterija podzemnih odaja je u tome to su veinom
neistraene, i osnovano se pretpostavlja da ih ima jo
vie. Sa druge strane namena nekih od ovih laguma nikad
do kraja nije otkrivena, a velika veina Beograana i ne
zna ta se nalazi ispod njihovih stanova i kua.
Najpoznatija beogradska peina nalazi se ispod
Tamajdana i stara je oko osam miliona godina.
Ovaj prostor koristili su jo Rimljani kao kamenolom, a
za vreme turske vladavine Srbi su se tu esto krili od
odmazde zavojevaa. Tokom Drugog svetskog peine su
bile rezervno komandno mesto nemakog generala
Alexandera Lhra (ovek koji je bombardovao
Beograd ). Lhr je posle hapenja 1944. jugoslovenskim
vlastima pokazao ta se sve nalazi u tamajdanskim
peinama, pa su ak i nai partizani bili iznenaeni.
Spletom podzemnih prostora Tamajdana Nemci su
izgleda eleli da spoje najvitalnije objekte u Beogradu, a
po svemu sudei uz pomo hodika su se delmino
povlaili tokom borbi za osloboenje Beograda. Dobar
deo ovih hodnika nije istraen i izgleda da su nastali
upravo u periodu nemake okupacije. Osim Taa
beogradsko priobalje, tanije Karaoreva ulica je
prebogata lag umima. Na savskoj padini postoji nekoliko
desetina laguma koji su meusobno povezani, a trenutno

moe da se vidi samo njih nekoliko. Ispod Prirodnomatematikog fakulteta nalaze se podzemni prolazi koji
vode do obale Dunava, a od Kalemegdana preko One
klinike u Dorda Vaingtona, pa sve do Vinjike banje
postoji sistem podzemnih hodnika koji su potpuno
neiskorieni. O funkciji tih objekata se vodila rasprava
jo 1931. godine, ali nita nije bilo zakljueno. Kad smo
ve kod One klinike ispod se osim prolaza nalazi pravo
malo jezero.
Velikih podzemnih prostorija ima i u Skadarskoj na
mestu gde se nalazila Bajlonijeva pivara, hodnika i
prolaza ima i na Avali na mestu gde se nalazio rudnik,
kao i u Zemunu i Beaniji. No, pitanje svih pitanja i
najvea misterija koja je vezana za lagume je: da li je
ikada postojao (za sada nije pronaen) prolaz od
Kalemegdana do Gardoa i kule Sibinjanin Janka?
Arheolozi e za ovu priu uvek da kau da je obina
besmislica, i argumentovano e da tvrde nema ostataka
takvog prolaza, a bilo bi veoma teko, skoro nemogue,
sa tehnolokim sredstvima kakva su postojala u prolim
vremenima iskopati takav tunel ispode reke. Ali narod o
tome pria decenijama, a mnogi kau "gde ima dima, ima
i vatre"!

3
Tajna najstarije kue
Jedan od najstarijih beogradskih kvartova Dorol prepun
je misterija. ta se sve tajanstveno dogaalo u ovom delu
grada danas bi mogli da se napiu tomovi knjiga. Od
tajne lobanje "beogradskog" neandertalca koja je naena
u Skadarskoj tridesetih godina prolog veka, pa je kasnije
zauvek misteriozno izgubljena, pa do najstarije
beogradske kue u Duanovoj 10, Dorol obiluje
priama.
Upravo najstarija kua je mesto oko kog se i danas
ispredaju razliite prie. Kua ja zidana od 1724. do
1727. po nacrtima vajcarskog neimara Nicole Doxatta
de Moureza, ali nesreni graditelj je kasnije pogubljen od
strane austrijskih vlasti zbog, kako rekoe tada
vlastodrci, veleizdaje! Inae, tada se govorkalo da je
vajcarac ubijen da ne bi otkrio tajne prolaze koji su se
nalazili ispod kue i vodili ko zna gde. Upravo su ti
prolazi izgleda privlaili mnoge da ovoj kui daju na
znaaju.
Misterija koja je do danas okruuje prvi put je u veoj
meri zainteresovala Beograane tokom Drugog svetskog

rata. Naime, Nemci su u jednom periodu svakodnevno i

u najveoj diskreciji neto uurbano traili i kopali.
Prialo se svata, i sve verzije su bile vezane za nekakvo
blago. Navodno, su tu bile skrivene dragocenosti koje su
Nemci, bre-bolje, transportovali za Berlin , ali ta su
zaista traili, i eventualno da li su to nali, Beograani
verovatno nikad nee saznati.
Potom je odlaska okupatora prolo nekoliko godina, i sad
zamislite iznenaene stanare zgrade u Duanovoj 10. koji
su ispod svoje kue otkrili poetak udesnog tunela koji
je vodio negde dubuko u sredite Beograda. Tama koja
se nala ispred zaprepaenih ljudi koji su eleli da uu
nije im dozvolila da krenu dublje i vide gde vodi ova
misterija...
Danas je sve manje-vie urueno i pod vodom. Inae, ova
kua je esto menjala namenu, u njoj se nalazila i
tekstilna radionica, a stanovnici ovog dela grada pamte
de se prva beogradska pekara koja radila non-stop 24
sata nalazila ba u Duanovoj 10.

4
Kalemegdan
Najvea misterija Beograda je skrivena na Kalemegdanu.

Beogradska tvrava krije dve hiljade godina istorije koje

naalost zbog svega to se nalazi ispod tog mesta nee
moi da bude istraeno u potpunosti. Sve to je tokom
dva milenujuma bilo poslednji krik tehnike u vojnom
smislu nalazilo se na kalemegdanskom rtu, od Rimljana
pa do Srba.
Epicentar misterioznih pria je Rimski bunar kog neki
nazivaju i pupak sveta tj. mesto odakle je mitski junak
Orfej silazio u podzemni svet. No, bunar zapravo nije
rimski nego austrijski, (zidan od 1717. do 1731. godine),
a daleko je od toga da bude pupak! Put do dna bunara
koji je dobok 51 metar, od dvestotinak stepenika i
poploan je bizarnim priama, a u njemu su mnogi
lakoverni lovci na blago, ali i neki nesrenici okonali
svoj ivot. Koliko je ovaj prostor zanimljiv najbolje
govore rei uvenog filmskog majstora "napetosti"
Alfreda Hitchcocka koji je svojevremeno izjavio da
takav prostor za njega predstavlja inspiraciju. Malo dalje
i nie od bunara je Nebojina kula ili Kula Neboja.
Naziv je izveden iz negacije glagola "bojati se" pa je
jasno zato je tako mistina.
Legenda kae da je prvobitna NK bila poslednja
neosvojiva linija odbrane Beograda za vreme despota
Stefana, a neto kasnije tokom borbi sa Turcima vinula
se u vazduh i odletela u Donji grad, tako da je Osmanlije
nikada nisu zauzeli. Ukoliko se manemo legendi osnovni
podatak je da su Kulu Neboja sagradili Maari, a Turci
je kasnije artiljerijom sruili.

Ipak, najveu misteriju NK ini ono to se dogaalo za

vreme turske vladavine gde je smrt nalo mnogo
neposlunih hriana iz Osmanskog carstva (grki
revolucionar i pesnik Riga od Fere). Tako je kula postala
jedan od najmranijih simbola Beograda i samim tim
velika tajna.

5
Tamajdanska misterija
Sigurno se pitate ta je tamajdanska misterija. Da li
znate da veina Srba danas ne zna gde su zapravo
spaljene moti Svetog Save. Iako je mnogi misle da su
moti prvog srpskog prosvetitelja spaljene na Vraaru
neki dokazi govore u prilog tome da se dogaaj odigrao
na Tamajdanu, priblinije na mestu gde se danas nalazi
restoran "Poslednja ansa" a koji je u to doba nazivan
upina umka.
Po svemu sudei ova istorijska misterija je nastala zbog
terminoloke zbrke zbog pitanja gde je u 16. veku bio
Vraar, ali i danas izaziva polemike. Pretpostavki i
dokaza za ovu tezu ima mnogo, a pitanje gde se zapravo
odvijao dogaaj koji su Srbi zapamtili pokrenuo je
osamedsetih godina 19. veka pravnik i erudita Sreten

Popovi. Popovi je tada sakupio mnogo podataka koji

govore u prilog pretpostavci da spaljivanje nije dogodilo
na Vraaru.
Popovi je, meu ostalim, doao o i do predanja izvesnog
Slepog Laze koji je pamtio predanje predaka i ispriao
mu sledee: "Od oltara hrama Svetog Marka (koji je
podigao knez Milo), odbroj, na istok, sedamdeset
koraka. Doi e do jednog uzvienja. Pogledaj odatle
levo i desno! Vidi li Beograd , Savu i Dunav? E, tu, na
tom vidikovcu, spaljen je Sveti Sava. Taj breuljak zove
se upina umka".
Na Tamajdanu se kasnije nalazilo groblje, ali mnogi ne
znaju da je bio mistino mesto koga su i Turci i
radozalncima Austrijanci koristili pre toga i da su se tu
nalazile ciganske erge gde bi se stare gatare okupljale
da vraaju beogradskim, te otuda izraz Vraar koji je
kasnije, izvesno, promenio lokaciju ka jugu.
Dokaz vie da se na tom mestu dogodilo spaljivanje je
injenica da je tu prolazio najvaniji put tog vremena
Carigradski drum (sadanji Bulevar kralja Aleksandra)
kojim je proao Sinan paa sa motima kako bi ga Srbi
videli i gledali kako spaljuje moti Svetog Save. A kako
je sadanji Vraar dobio ime, e to je ve neka druga
pria...