ODREIVANJE KLUNIH PERFORMANSI LANCA SNABDEVANJA

DEFINING KEY PERFORMANCE OF SUPPLY CHAIN

PERFORMANCE *
Sneana Pei oki dipl.ma.in.1
Rezime: Poslednjih nekoliko godina kvalitet logistike usluge postaje bitan element trine
diferencijacije ponuda i konkurentnosti na tritu. Celokupan lanac snabdevanja u kome je
organizacija jedan od uesnika je odgovoran za poslovni uspeh i zadovoljstvo korisnika. Stoga
metodologija i pristup u merenju performansi lanca snabdevanja postaje sve vanija i
kompleksnija. U radu je prikazan pristup merenja ROF performansi i izbora kljunih performansi
za ocenu kvaliteta lanca snabdevanja od strane menadmenta.
Kljune rei: : lanac snabdevanja, merenje performansi, logistika usluga
Abstract: In last years the logistic service quality became very important part of the supply
differentiation and market competitivness. Complete suplly chain, which belonging part is the
enterprise, is responsible for business success and customer satisfaction too.In this connection, the
supply chain performance methodology and approach become very important and complex point,
as well. In this paper you will find the ROF performances measurement approach intended for
choosing of the key performances for supply chain quality assesment
Key words: supply chain, performance measures, logistics service

1. UVOD
Osnovno pitanje u oceni nivoa kvaliteta
procesa u lancima snabdevanja je, kako i koje
performanse (karakteristike) lanca snabdevanja
meriti i na osnovu rezultata preduzimati akcione
planove i sprovoditi poboljanja. Tradicionalni
sistem za merenje performansi lanca snabdevanja
koji se sastoji od merenja samo jedne performanse
(npr. trokova) nije adekvatan, jer ignorie
interakcije izmeu bitnih karakteristika lanca
snabdevanja, i ignorie kritine aspekte
strategijskih ciljeva organizacije. Strategijski
ciljevi obuvataju kljune elemente kojima se mere
resursi, izlazi ili output-i i fleksibilnost. Merenje
resursa (ukupni trokovi) i output-a (prvenstveno
indikatori zadovoljstva korisnika) nalaze iroku
primenu u lancima snabdevanja. Iako fleksibilnost
nailazi na ogranien pristup, fleksibilnost u
lancima snabdevanja prua i odreene prednosti.
Merenje i procena upotrebe resursa, eljeni
izlazi (output), kao i fleksibilnost (reagovanje
sistema na neizvesnosti) identifikovani su kao
vitalne
komponenete
za
uspean
lanac
snabdevanja.
Kljuni
indikatori
preformansi (KPI)
predstavljaju kvantitativnu meru, koja je unapred
projektovana/reprojektovana i reflektuje kritine
faktore uspeha jedne organizacije. KPI pomau

logistikom menadmentu i menadmentu

organizacije da definie i meri progres
(poboljanja) u ostvarenju globalnih ciljeva
kvaliteta. Identifikuju se iz ROF performansi i
benchmarkinga.

2. ROF PERFORMANSE
Sistem merenja u lancima snabdevanja mora
da usmeri panju na merenje tri razliita tipa
performansi: merenje resursa (R), merenje outputa (O) i merenje fleksibilnosti (F). Sva tri tipa
performansi imaju razliite ciljeve, kako je to
prikazano u tabeli 1. Mora se sprovesti merenje
sve tri performanse jer svaka od njih doprinosi
uspenosti lanca snabdevanja i ima uticaja i na
ostale karaktersitike.
Tip
performanse
Resursi (R)

Output (O)

Ciljevi

Svrha / Znaaj

Visok nivo
efikasnosti

Efikasnost
resursa
ima
presudan uticaja
na profitabilnost
Bez
prihvatljivih
output-a, kupci
se okreu ka
drugim

Visok nivo
usluge
korisniku

1) Sneana Pei oki dipl.ma.in., Zastava Automobili a.d., Kragujevac, mail: snezapdj@my-its.net

isporuiocima
U nesigurnom
okruenju, lanci
snabdevanja
moraju
biti
sposobni
da
odgovore
na
promene
Tabela 1. Ciljevi performasni lanaca snabdevanja
Fleksibilnost
(F)

Sposobnost
reagovanja
na promene
u okruenju

Sistem merenja u lancu snabdevanja mora da

sadri najmanje jednu individualnu meru
(indikator) iz sva tri tipa performansi. Svaka
individualna mera iz sva tri tipa performansi mora
se
poklapati
sa
strategijskim
ciljevima
organizacije. Pri identifikovanju i projektovanju
metrike kvaliteta performansi lanca snabdevanja
moraju se uzeti u obzir svi logistiki procesi,
poev od nabavke sirovina do isporuke gotovih
proizvoda krajnjem korisniku.
Resursi Merenje resursa obuhvata: nivo
zaliha, karakteristike ljudskih resursa, iskorienje
opreme, upotrebu energije i trokove. Resursi se
mere u obliku minimalnih zahteva (kvantitet), ili
kao mera sloene ili kombinovane efikasnosti.
Efikasnost meri iskorienost resursa koji su
upotrebljeni u dostizanju ciljeva sistema lanca
snabdevanja. Merenje resursa zauzima vano
mesto u sistemu merenja performansi. Mali resursi
negativno utiu na output i fleksibilnost sistema,
dok preveliki resursi vetaki poveavaju zahteve
sistema.
Generalni ili opti cilj u lancima snabdevanja
je minimizacija resursa. Iako je esto specificiran
minimum output-a, ne razmatra se efekat
smanjivanja resursa na fleksibilnost lanca
snabdevanja. Resusrsi se mogu smanjiti u lancu
snabdevanja ako trenutne okolnosti nalau, ali
takva kratkrona analiza ne razmatra dinamiku
prirodu zahteva. U ovom sluaju, resursi su u
direktnoj vezi sa output-om i fleksibilnou
sistema.
Performanse resursa u lancu snabdevanja su:
Ukupni trokovi: Ukupni trokovi
upotrebljenih/iskorienih resursa;
Trokovi distribucije: Ukupni tokovi
distribucije, ukljuujui transportne i
manipulativne trokove;
Trokovi proizvodnje: Ukupni trokovi
proizvodnje, ukljuujui i trokove
ljudskih resursa, odravanja i prerade;
Stanje zaliha: trokovi dranja/uvanja
zaliha
o Ulaganje/investicije u zalihe:
finansijska vrednost uvanja
zaliha,
o Investicija zbog zastarelosti:
trokovi povezani sa zastarelim

zalihama,
ponekad
i
sa
pokvarenim zalihama (van roka
upotrebe),
o Poluproizvodni
proces:
trokovi povezani sa inventarom
poluproizvoda,
o Gotovi proizvodi: trokovi
povezani sa uvanjem gotovih
proizvoda,
Povratak investicija (ROI - return to
investment): mera za profitabilnost
organizacije. Povraaj investicije se meri
kao odnos ukupnog (neto profita) prema
ukupnoj aktivi (uloenom kapitalu).

Output (izlazi) Merenje outputa obuhvata:

zadovoljstvo korisnika, kvalitet i kvantitet finalnog
proizvoda. Mnoge performanse output-a mogu se
numeriki izraziti: broj proizvedenih delova;
vreme potrebno za proizvodnju jednog ili grupe
proizvoda; broj ispravnih isporuka (isporuka u
potpunosti). Postoji, takoe, odreen broj
performansi output-a koje je teko numeriki
izraziti, npr.: zadovoljenje korisnika (kupaca);
kvalitet proizvoda.
esto se specificira minimlani nivo potrebnog
output-a, iako se trokovi potrebni za dostizanje
odreenih nivoa output-a retko razmatraju. Koja je
dodatna vrednost ili troak ako se proizvod
isporui ranije? Ili, koji su trokovi ako se
proizvod isorui kasnije? Pored toga, merenje
output-a se zasniva na konanim rezultatima, i
postavljaju se pitanja tipa: koliko sam proizveo
danas? Stoga, resursi utiu na output lanca
snabdevanja, a output-i sistema snabdevanja
(kvalitet, kvantitet, itd.) su bitni u odreivanju
fleksibilnosti sistema.
Merenje performansi output-a ne sme da
korespondira samo sa strategijskim ciljevima
organizacije, ve mora da korespondira i sa
vrednostima i ciljevima samih korisnika, s obzirom
da strategijski ciljevi samo generalno tee
zadovoljavanju zahteva korisnika. Na primer,
Corbett (1992) navodi da su kod jednog
prozvoaa nametaja kupci vie cenili pouzdanost
isporuke nego njenu brzinu. Za korisnika (kupca),
vreme pripreme je drugorazrednog znaaja u
odnosu na tanost isporuke. Iako je ovo pripremno
vreme izuzetno znaajno za proizvoaa, za kupca
je znaajnija tanost isporuke. U ovom sluaju,
oba ova output-a trebalo bi da budu od koristi.
Znaajnije performase output-a su:
Prodaja: Ukupan prihod;
Profit: Ukupan prihod umanjen za
trokove;
Stopa
ispunjenja
(zadovoljenja):
Srazmernost trenutno/odmah ispunjenih
porudbina

A-47

Postizanje
ciljne
stope
ispunjenja: Do koje granice je
dostignuta stopa ispunjenja,
o Prosena stopa ispunjenja po
proizvodu:
Ukupna
stopa
ispunjenja podeljenja sa brojem
proizvoda,
Tanost isporuke (na vreme): Mera
performansi isporuke, delova, proizvoda
o Kanjenje isporuke proizvoda:
Datum isporuke umanjen za
oekivani datum (rok),
o Proseno
kanjenje
porudbine:
Ukupan
broj
kanjenja podeljen sa brojem
porudbina,
o Prosena ranija isporuka:
Ukupan broj ranijih isporuka
podeljen sa brojem porudbina,
o Procenat isporuke na vreme:
Procenat isporuka dospelih na
vreme ili pre roka.
Zaostale
porudbine/deficit:
Mera
procenta raspoloivosti proizvoda, delova
o Verovatnoa pojave deficita:
Trenutna
verovatnoa
da
zahtevani proizvod nije na
zalihama;
o Broj zaostalih porudbina:
Broj zakasnelo isporuenih
proizvoda kao posledica deficita;
o Broj deficita: Broj zahtevanih
proizvoda koji nisu na stanju;
o Prosean
nivo
zaostalih
porudbina: Broj zaostalih
porudbina podeljen sa brojem
porudbina;
Vreme
reagovanja/odziva
prema
kupcu: Vreme proteklo izmeu trenutka
porudbine proizvoda do njegove pravilne
isporuke;
Pripremno vreme proizvodnje: Ukupno
vreme potrebno za proizvodnju odreenog
dela ili serije;
Greke isporuke: Broj realizovanih
pogrenih isporuka;
albe (reklamacije) kupaca: Broj
registrovanih albi.
o

Fleksibilnost Fleksibilnost , koja se retko

koristila kao indikator u lancima snabdevanja, meri
prilagodljivost sistema u odnosu na koliine i
rasporede snabdevaa, proizvoaa i kupaca.
Zapravo, fleksibilnost je vitalna za uspeh sistema
snabdevanja, s obzirom da lanac snabdevanja
egzistira u neizvesnom okruenju. Slack (1991)
identifikuje dve karakteristike fleksibilnosti: rang
fleksibilnosti i osetljivost fleksibilnosti. Rang

(nivo) fleksibilnosti definie do kojih granica se

mogu menjati podprocesi i procesi. Osetljivost
fleksibilnosti podrazumeva "lakou" (izraenu
preko trokova, vremena ili oba parametra) sa
kojom se menjaju procesi. Iako lanci snabdevanja
imaju limit u rangu i osetljivosti, moraju se tako
projektovati da adekvatno odgovore na
neizvesnosti u okruenju.
Redukcija resursa moe negativno uticati na
fleksibilnost u snabdevanju. Sistem snabdevanja
moe trenutno iskoristiti takve redukovane resurse,
i proizvesti eljene output-e, ali da li e takav lanac
biti u mogunosti da se prilagodi i promenama
(npr: zahtevima proizvoda, nepouzdanosti
proizvodnje, pri uvoenju novih proizvoda, ili
smanjenju ponuaa). Shodno tome, fleksibilnost
je veoma bitno razmatrati u performansama lanaca
snabdevanja.
Neke od prednosti fleksibilnog pristupa u sistemu
snabdevanja su:
Smanjenje broja zaostalih porudbina;
Smanjenje broja izgubljenih porudbina;
Smanjenje broja zakasnelih porudbina;
Poveanje
zadovoljenja
korisnika
(kupca);
Sposobnost reagovanja i prilagoavanja
varijacijama zahteva, naroito sezonskim;
Sposobnost reagovanja i prilagoavanja u
periodu
smanjenja
performansi
proizvodnje (otkaz maina);
Sposobnost reagovanja i prilagoavanja u
periodu
smanjenih
performansi
isporuilaca (dobavljaa);
Sposobnost reagovanja i prilagoavanja u
periodu smanjenih performansi isporuke
krajnjem korisniku (trgovakoj mrei ili
direktnom kupcu);
Sposobnost reagovanja i prilagoavanja
na nove proizvode, trite i novu
logistiku konkurenciju.

3. KLJUNE PERFORMANSE LANCA

SNABDEVANJA
Kljuni indikatori performansi (KPI - key
performance inicators) predstavljaju karakteristike
lanca snabdevanja koje su od strategijskog znaaja
za
organizaciju
u
pogledu
ostvarivanja
konkurentske prednosti na tritu.
Izvor
konkurentske
prednosti
(competetive priority - CP) se nalazi prvo u
mogunosti organizacije da se diferencira u oima
kupaca i od konkurencije, kao i da uz nie trokove
ostvari vei profit. Tako uspene organizacije
imaju prednost u produktivnosti ili u upotrebnoj
vrednosti, ili u njihovom sinergijskom efektu.

A-48

Veoma mono sredstvo dodavanja

vrednosti je usluga. Poveavajui je organizacija
konstatuje da trita postaju sve osetljivija i na
usluge. To naravno predstavlja izazov za
menadment logistike, pogotovu imajui u vidu i
paradigmu da se borbe na tritu danas vode ne
samo izmeu organizacija-proizvoaa, ve ee
izmeu pojedinih lanaca snabdevanja.
Sagledavanje metrike kvaliteta lanca
snabdevanja, sa aspekta menadmenta je znaajno
i zbog procentualnog uea logistike u prodaji (1
EURO: Prodaja - 0,48; Marketing - 0,27;
Logistika - 0,21; Profit - 0,04).
Pri analizi konkurencije KPI predstavljaju
merljive indikatore koji omoguava poreenje
performasi jednog lanca snabdevanja ili
kompanijskog lanca snabdevanja sa drugim i
odreivanje najbolje prakse (best practics),
odnosne svetske klase (world clas). Na osnovu
istraivanja performansi lanca snabdevanja i
sprovedene benchmarking metode (na uzorku od
240 kompanijskih lanaca snabdevanja, slika 2)
identifikovane su kljune performanse:
Isporuka u potpunosti i na vreme (DIFOT
- Delivery In Full On Time),
Ukuni logistiki trokovi (Total logistics
costs),
Kruni tok novca (Cash to cash cycle
time),
Reklamacije kupaca (Customer claims),
Obrt/stanje zaliha (Stock turnover).
Sa slike 2 vidi se metrika nivoa KPI, na
osnovu ega organizacije mogu da procene svoju
poziciju i konkurentsku prednost (CP) lanca
snabdevanja.

KPI

ZAKLJUAK
Zadovoljenje sve stroijih zahteva kupaca
moe se ostvariti kako preko kvaliteta proizvoda
tako i oekivanog kvaliteta logistike usluge u
lancu snabdevanja. Koordiniranje funkcija
logistike u integrisanim sistemima lanaca
snabdevanja je povealo potrebu za poboljanim
procesima kvaliteta. Da bi mogli da "merimo"
kvalitet sistema snabdevanja neophodno je
definisati performanse procesa i metriku kvaliteta.
Rad nudi preporuke i reenja za sveobuhvatni
sistem merenja resursa, outputa i fleksibilnosti
sistema, kao i selekcije kljunih performansi.

LITERATURA
[1] Beamon, M. Benita, "Measuring supply chain
performance",
International
Journal
of
Operations&Production managament, vol. 19, no.
3, pp. 275-292, 2005.
[2] www.thammasat.net
[3] Pravilnik direkcije Nabavke Zastava
Automobili a.d., 2000, Kragujevac

----------------------Performanse------------------

DIFOT

<80%

90 94 %

Ukupni trokovi

>8%

5 - 7%

Tok novca

>80 Dana

Reklamacije

>3%

Obrt zaliha

Bez prednosti

C
P

45- 55

C
P
C
P

<4%

Dana

<40 Dana
C
P

2%
C

5 P

Paritet

Slika 2 Kljune performanse lanca snabdevanja

A-49

>98%

<1%

Prednost

S
V
E
T
S
K
A
K
L
A
S
A

Benchmarking
company:
IBM, HP,
Campbells,
Black & Decker,
Fuji,
3M, Honeywell,
Mars,
Siemens, Kodak,
Nestle, Coca Cola,
etc