Zbirka Joksimović

Prof.
dr Duan Joksimovi
ZBIRKA ZADATAKA
IZ POSLOVNE
MATEMATIKE
(tree izdanje)
Megatrend univerzitet primenjenih nauka

Beograd, 2004.
MTVU lekcije
Zbirka zadataka iz Poslovne matematike
SADRAJ
1. ELEMENTI ALGEBRE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1
1.1 Osnovni pojmovi matematike logike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1
1.2. Skupovi i operacije sa skupovima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4
2. REALNE FUNKCIJE JEDNE REALNE NEZAVISNO PROMENLJIVE . . . . . .7

2.1 Nizovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7
2.2. Redovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .18
2.3 Neke osobine funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20
2.4. Granina vrednost i neprekidnost funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .26
2.5. Prvi izvod i diferencijal funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .33
2.6. Primena izvoda u reavanju graninih vrednosti funkcija jedne nezavisno
promenljive-Lopitalovo pravilo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .44
2.7. Ispitivanje funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .49
3. FUNKCIJE DVE NEZAVISNO PROMENLJIVE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .129

3.1. Parcijalni izvodi i diferencijali funkcije dve nezavisno promenljive . . . . . . . . . .129
3.2 Ekstremne vrednosti funkcije dve nezavisno promenljive . . . . . . . . . . . . . . . . . .136
4. INTEGRALI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .148
4.1 Nalaenje neodreenih integrala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .148
4.2 Nalaenje odreenih integrala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .162
5. EKONOMSKE FUNKCIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .173

6. LINEARNA ALGEBRA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .187
6.1 Determinante i matrice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .187
6.2 Reavanje sistema linearnih algebarskih jednaina pomou determinanti i matrica
198
7. ELEMENTI FINANSIJSKE MATEMATIKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .215

7.1 Procentni raun . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .215
7.2. Prost kamatni raun . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .223
7.3. Sloen dekurzivan kamatni raun . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .231
7.4. Amortizacija kredita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .246
I
MTVU lekcije

1.
ELEMENTI ALGEBRE
1.1
Osnovni pojmovi matematike logike
Reeni zadaci:
1.1.1.
Dokazati da su sledee formule tautologije:

a)
b)
c)
d)
e)
(p(qr)((pq) (pr)),
(p(qr)((pq) (pr)),
(p(pr)p,
(p(pr)p,
(pq)(qp).
Reenje:
a)
(p(qr)((pq) (pr))
qr
p(qr)
pq
pr
(pq)(pr)
1
1
1
1
0
0
0
0
1
1
0
0
1
1
0
0
1
0
1
0
1
0
1
0
1
1
1
0
1
1
1
0
1
1
1
0
0
0
0
0
1
1
0
0
0
0
0
0
1
0
1
0
0
0
0
0
1
1
1
0
0
0
0
0
Poto su u ovoj tablici peta i osma kolona identine, ekvivalencija je dokazana.
1
MTVU lekcije

b)
(p(qr)((pq) (pr))
qr
p (qr)
pq
pr
(pq) (pr)
1
1
1
1
0
0
0
0
1
1
0
0
1
1
0
0
1
0
1
0
1
0
1
0
1
0
0
0
1
0
0
0
1
1
1
1
1
0
0
0
1
1
1
1
1
1
0
0
1
1
1
1
1
0
1
0
1
1
1
1
1
0
0
0
Poto su u ovoj tablici peta i osma kolona identine, ekvivalencija je dokazana.
c)
(p(pr)p
p
1
1
0
0
r
1
0
1
0
pr
1
1
1
0
p(pr)
1
1
0
0
Poto su u ovoj tablici prva i etvrta kolona identina, ekvivalencija je

dokazana.
d)
(p(pr)p
p
1
1
0
0
r
1
0
1
0
pr
1
0
0
0
p (pr)
1
1
0
0
Poto su u ovoj tablici prva i etvrta kolona identina, ekvivalencija je

dokazana.
2
MTVU lekcije

e)
(pq)(qp)
p
1
1
0
0
q
1
0
1
0
p
0
0
1
1
q
0
1
0
1
pq
1
0
1
1
qp
1
0
1
1
Poto su u ovoj tablici peta i esta kolona identina, ekvivalencija je dokazana.
1.1.2. Dokazati ekvivalenciju (p(qr))(r(pq))

Reenje:
(p(qr))(r(pq))
p
1
1
1
1
0
0
0
0
q
1
1
0
0
1
1
0
0
r
1
0
1
0
1
0
1
0
qr
1
1
1
0
1
1
1
0
r
0
1
0
1
0
1
0
1
p(qr)
1
1
1
0
1
1
1
1
pq
1
1
0
0
1
1
1
1
r(pq)
1
1
1
0
1
1
1
1
Poto su u ovoj tablici peta i osma kolona identina, ekvivalencija je dokazana.
1.1.3. Dokazati da je formula (pq) (pq) kontradikcija.

Reenje:
(pq)(pq)
3
MTVU lekcije

p
1
1
0
0
q
1
0
1
0
pq
1
0
0
0
pq
1
1
1
0
(pq)
0
0
0
1
(pq)(pq)
0
0
0
0
Poto za sve vrednosti istinitosti formula (pq)(pq) dobija vrednost 0

(esta kolona), zakljuujemo da je ona kontradikcija.
Zadaci za vebu:
1.1.4. Ispi tati da li su sledee formule tautologije:
a)
b)
c)
d)
e)
1.2.
((p q) p)(pq)
((qr)((pq)(pr))
(pq) pq
(p(((pq)r)((pq)r)))q
(pq)((pq)(qp))
Skupovi i operacije sa skupovima
Reeni zadaci:
1.2.1. Dati su skupovi A=^1,2`, B=^^1,2,3`,^1,3`,1,2`. Da li su
relacije AB i AB tane?
Reenje:
Prva relacija nije tana, druga je tana.
1.2.2. Odreditit skupove:
AB; AB; A\B;
B\A,
ako je
a)
b)
A=^x~2<x<4`;
A=^x~2<xd4`;
B=^x~3dxd5`
B=^x~3dx<5`
4
MTVU lekcije

Reenje:
a)
AB=^x~2<xd5`
AB=^x~3dx<4`
A\B=^x~2<x<3`
B\A=^x~4dxd5`
b)
AB=^x~2<x<5`
AB=^x~3dxd4`
A\B=^x~2<x<3`
B\A=^x~4<x<5`
1.2.3. Nai partitivni skup P(A) skupa A ako je:

a)
A=^1,2,3`
b)
A=^3,^1,2``
Reenje:
a)
b)
P(A)=^,^1`,^2`,^3`,^1,2`,^1,3`,^2,3`,^1,2,3``
P(B)=^,^3`,^^1,2``,^3,^1,2```
1.2.4. Neka su A,B,C proizvoljni skupovi. Dokazati sledee relacije:

a)
(A\B)B=
b)
A\(BC)=(A\B)(A\C)
Reenje:
a)
(A\B)B=^x~x(A\B)xB`=^x~xAxBxB`=
b)
A\(BC)=^x~xA(xBxC`
=^x~xA (xBxC)`
=^x~(xAxB)(xAxC)`= (A\B)(A\C)
5
MTVU lekcije

Zadaci za vebu:
1.2.5. Ako je A=^1,2,3` i B=^2,3,4` nai AB, AB, (A\B)(B\A),
(A\B)(B\A)
1.2.6. Neka su A, B, C proizvoljni skupovi. Dokazati sledee relacije:
a)
b)
c)
d)
A(BC)=(AB)(AC)
A (BC)=(AB) (AC)
(A\B=C)(A=BC)
(A=BCBC=)(A\B=C)
6
MTVU lekcije

2. REALNE FUNKCIJE JEDNE REALNE NEZAVISNO
PROMENLJIVE
2.1 Nizovi
Reeni zadaci:
2.1.1. Napisati opti lan za sledee nizove:
a)
b)
c)
d)
^2, 5, 8, 11, 14,`

1 1 1 1
, , , ,
2 4 8 16
1 1 1 1
1, , , , ,
2 3 4 5
1
1
1
,
,
,...
1 3 2 4 3 5
Reenje:
a)
xn=3n-1
b)
xn
1
2n
c)
xn
(1) n 1
n
d)
xn
1
n (n 2)
2.1.2. Napisati nekoliko lanova niza iji je opti lan:
a)
xn
2n 1
2n 1
7
MTVU lekcije

b)
xn
3n 2 1
5n 2 1
Reenje:
a)
b)
1 3 5
, , ,...
3 5 7
13 28
1, , ,...
19 44
2.1.3. Ispitati monotonost i ogranienost sledeih nizova
a)
xn
b)
xn
n
n 1
n
n!
Reenje:
a)
xn
x n 1
n
n 1
n 1
(n 1) 1
x n 1 x n
n 1
n2
n 1
n

n 2 n 1
(n 1) 2 n (n 2)
(n 2) (n 1)
1
!0
(n 2) (n 1)
Iz prethodnog sledi da je xn+1>xn , odnosno da je niz monotono rastui.

Iz n<n+1 za n>0,
Prvi lan niza je x1
sledi da je xn<1 za svako n>0.

1
1
,
pa je x n 1 , odnosno niz je
2
2
ogranien.
8
MTVU lekcije
b)
xn
x n 1
n
n!
n 1
(n 1)!
x n 1 x n
n 1
n

(n 1)! n!
n 1 n (n 1)
(n 1)!
1 n2
0
(n 1)!
za n ! 1
to znai da je niz monotono opadajui poev od n=2.

Poto je x1=1 i xn>0 za svako n>1, zakljuujemo da vai 0<xnd1.
1
i pozitivan broj H. Odrediti pozitivan
n2 n 1
ceo broj N(H) tako da je ~xn~<H za svako ntN(H).
2.1.4. Dat je niz x n
Reenje:
Kako je
xn
1
1

n n 1 (n 1) 2
2
za n>1
uslov ~xn~<H je ispunjen ako je

1
1
1
H (n 1) 2 ! n ! 1
.
2
H
(n 1)
H
1
2 gde je sa >D@ obeleen celi
H
Dakle, za N(H) dobijamo N (H )

deo realnog broja D.
9
MTVU lekcije
2.1.5. Pomou definicije granine vrednosti niza dokazati da je:

1
0
n ov n
3n 2
lim
n ov n 1
lim
a)
b)
Reenje:
Da bi pomou definicije granine vrednosti niza dokazali da niz
^xn`oa kad nov, potrebno je pokazati da se za svako H>0 moe nai
prirodan broj N(H),(koji zavisi od H), takav da je ~xn-a~<H, za svako n>N(H).
Neka je H>0 proizvoljno malo. Imamo da je
a)
xn 0
N (H )
1
n
1
1
H n!
n
H
Poto po definiciji N(H) mora biti prirodan broj uzmimo da je

1
1
H (najvei prirodan broj koji je manji ili jednak broju H ).

1
n ov n
Utvrujui postojanje broja N(H) dokazali smo da je lim

b)
xn 3
Neka je H>0 proizvoljno malo. Imamo da je

3n 2
3
n 1
Sada je dakle, N (H )
5
5
5
H n ! 1
n 1 n 1
H
3n 2
5
H 1 to znai da je lim
n ov n 1
10
MTVU lekcije

2.1.6. Koristei se definicijom granine vrednosti, dokazati
2n 2 3
n ov 3n 2 4
lim
2
3
Reenje:
Neka je H>0. Vai sledee

17
2n 3 2
3n 2 4 1
3
H
H
!
17
H
3n 2 4 3
3n 2 4
3
2
Za n>2 vai:
3n 2 4 !
17
1 12H 7
9Hn 2 ! 12H 17 n !
H
3H
3
Sada je dakle, N (H )
2n 2 3
lim 2
n ov 3n 4
1 12H 7
, ime smo dokazali da je
2
.
3
n
2.1.7. Dokazati da je nov 2 n
lim
Reenje:
Po binomnoj formuli vai sledee
11
MTVU lekcije
n n
n n2 n
n2
(1 1) n 1 n ... 1 1
... 1 !
2 2 3
2
2 3
2n
0
odnosno
n 2
1
2
2 0 n .
n
n
n
2
2
Poto za nov vai
2
o 0 imamo da po Teoremi 2.2.3. iz udbenika
n
vai
lim
n ov
n
2n
2.1.8. Dokazati da je niz xn=qn gde je ~q~<1 nula niz.

Reenje:
Neka je H>0.
Iz ~q~<1 sledi da je ~q~-1 >1, odnosno moe se uzeti da je
1
1 D gde je D>0. Vai sledee:
q
1
q
(1 D ) n
n
1
n
1 nD D 2 ... D n ! 1 nD q
1 nD
2
Ako izaberemo n tako da je 1+nD >H -1 time jo pre vai

n
q
1
1
H.
H
Dakle za n takvo da vai 1+nD >H -1, odnosno za
12
MTVU lekcije
n ! N H
1
H 1
vai da je ~q~n <H, ime je dokazano da qno0, kada nov, za ~q~<1.
2.1.9. Dokazati da je
lim n
n ov
v ......(k ! 0)
0...........(k 0)
1............( k 0
Reenje:
Neka je k>0, a M proizvoljan pozitivan broj.
Da bi dokazali pomou definicije granine vrednosti niza, da nkov
kad nov treba pokazati da se moe nai prirodan broj N takav da je nk>M za
svako n>N.
Dakle, poto je n k ! M n ! k M , pa za N moe uzeti bilo koji
prirodan broj N ! k M , ime je dokazano da nkov kad nov, za k>0.
1
.
nm
Poto je malopre dokazano da nmov, kada nov, za m>0, po Teoremi
1
2.2.1.2.(f). iz udbenika, sledi da m o 0 , odnosno nko0 kada nov, za k<0.
n
Neka je k<0. Tada je k= -m, gde je m>0 pa je tada n k
n m
Ako je k=0, onda su svi lanovi niza jednaki 1, pa je to i njegova

granina vrednost.
13
MTVU lekcije
2.1.10. Nai graninu vrednost niza iji je opti lan

xn
a 0 n p a1 n p 1 a 2 n p 2 ... a p
b0 n q b1 n q 1 b2 n q 2 ... bq
kada nov,
gde je a0 ,b0 z0.
Reenje:
Vai sledee:
lim x n
n ov
lim
p 1
q 1
a 0 n a1 n
n ov
b0 n b1 n
a2 n
p2
... a p
b2 n
q2
... bq
c
n ov n i
S obzirom da je lim
ap
a1 a 2
2 ... p )
n n
n
lim
n ov
b
b b
q
n q (b0 1 22 ... q )
n n
n
n p (a 0
0 za it1, gde je c proizvoljna konstanta,
dobijamo:
lim x n
n ov
a0
lim n p q
b0 nov
2.1.11. Nai
v .......( p ! q )
0............( p q ) (videti prethodni zadatak)

a
0 ..........( p q)
b0
2n
.
nov n!
lim
Reenje:
Vai sledee:
14
MTVU lekcije
2n
0
n!
2 2 2
2
2
... d 2
1 2 3
n
3
n2
3 2
2
2 3
9 2

2 3
Dakle, vai:
n
2n 9 2
0
d .
n! 2 3
2
Kako je lim
n ov 3

0 (zadatak 2.1.8) onda po Teoremi 2.2.3. iz
2n
udbenika sledi da je lim
n ov n!
0.
2.1.12. Nai sledee granine vrednosti:

2 n 1
a)
1
lim1
n ov
n
b)
lim1
n ov
c)
n
lim
n ov n 1
d)
6n
lim
n ov 6 n 5
n 3
2 n 1
Reenje:
a)
1
lim1
n ov
n
2 n 1
2n
1 1
lim1 1
n ov
n n
1 n
1
lim1 lim 1
n ov
n nov n
1 e2
e2
b)
15
MTVU lekcije

Uvedimo smenu n=5t, gde vai tov kada nov.
Sada je :
5
lim1
n ov
n
1
lim1
t ov
t
5t
1 t
lim 1
t ov
t
e5
c)
n
lim
n ov n 1
lim
n ov
1
1
n
n 3
d)
n3
1
1
lim1 lim1
n ov
n nov n
1
e 13
e 1
Vai sledee:
6n
lim
n ov 6n 5
2 n 1
lim
n ov
5
1
6n
Uvedimo smenu , n
lim
n ov
5
1
6n
1
n
2 n 1
5
t gde vai tov kada nov.. Sada je:
6
2 n 1
lim
t ov
1
1
1
t
1
5t
1
3
1
lim 1
t ov
t
3
5t
1
1
lim1
t ov
t
e5
e 3 e2
16
MTVU lekcije
2.1.13. Nai graninu vrednost lim n 2 n n .

n ov
Reenje:
Vai sledee:
lim( n 2 n n)
n ov
lim
n ov
n
2
n n
lim
n ov
n n
n n
n
1
.
lim
n ov
2
1
n 1 1
n
n n
lim
n ov
n2 n n2
n n
Zadaci za vebu:
a)
lim
3n 4 2n 6
n ov 4 n 4 2 n 6
b)
lim
c)
3n 5 2n 6
lim 4
n ov 4 n 2 n 6
d)
lim
e)
lim
f)
lim
n ov
n
n2 n n
3n 4 2n 6
n ov 4n 5 2 n 6
n ov
2n 3
n2 1
3 n 1 3
n ov 5 3 n
17
MTVU lekcije
2.2. Redovi
Reeni zadaci:
2.2.1. Dokazati da je harmonijski red
1
k 1
1 1 1
... divergentan.
2 3 4
Reenje:
Vai sledee:
1 1
1 1
! 2
3 4
4 2
1 1 1 1
1 1
! 4
5 6 7 8
8 2
1 1
1
1 1
....
! 8
9 10
16
16 2
.
.
.
1
2
m 1
1
1
2
m 1
2
...
1
1
! 2 m 1 m
m
2
2
1
2
Dakle, zakljuujemo da je za n=2m:

n
Sn
k
k 1
1
1 1 1 1 1 1 1
...
2 3 4 5 6 7 8
1
1
1
1
m 1
m 1
... m ! 1 m
2
2
2 1 2 2
Odnosno
1
S n ! 1 m za nt2m ,
2
odakle sledi:
18
MTVU lekcije
mov
1+m/2ov, a poto je Sn>1+m/2, sledi
nov
Snov, tj. harmonijski red je divergentan.
v
n n 1
2.2.2. Izraunati sumu reda S
n 1
Reenje:
Za opti lan ovog reda vai sledee:

1
n n 1
1
1

pa je dakle suma S jednaka
n n 1
Sm
n 1 n n 1
n n 1
1
n 1
Na osnovu ovoga je
lim S m
m ov
2.2.3. Nai sledeu sumu S
aq
1 1 1
1
1
1
...
1
2 2 3
m 1
m m 1
lim 1
1.
m ov
m 1
2 k 1
gde je ~q~<1.
k 1
Reenje:
v
aq
2 k 1
aq aq 3 aq 5 ...
aq 1 q 2 q 4 ...
k 1
aq
1 q2
jer je (videti primer 2.2.3.1. iz udbenika)

1 q 2 q 4 ...
1
(smena q2=t).
2
1 q
19
MTVU lekcije

2.3 Neke osobine funkcija
Reeni zadaci:
2.3.1. Nai oblast definisanosti sledeih funkcija
a)
y=x5-3x2+x+6
d)
x2 x 2
x 2 4x 3
b)
e)
x 1
x2 4
x
ln
3 x
c)
x2 x 2
f)
ln x 2 x 2
Reenje:
a) Oblast definisanosti funkcije (u daljem tekstu emo je obeleavati sa
D, kao skraenica od domen) y=x5-3x2+x+6 je skup realnih brojeva R,
odnosno D=^x~xR`. Ovo se moe napisati kao x( -v, v).
x 1
je definisana na skupu R osim u takama u
x2 4
kojima je x2-4=0, odnosno osim u takama x1= -2, i x2=2. Dakle, domen ove
funkcije je odreen sa
b) Funkcija y
x(-v, -2) (-2, 2) (2,v).
c) Oblast definisanosti funkcije y

nejednaine
x 2 x 2 se odreuje iz
x2-x-2t0 ije je reenje -v<xd -1 2d x<v . Dakle, domen ove

x(-v, -1@ >2,v).
x2 x 2
se odreuje kao
d) Oblast definisanosti funkcije y
x 2 4x 3
zajedniko reenje nejednaine x2-x-2t0 i nejednakosti x2-4x+3z0.
20
MTVU lekcije

Kako je reenje nejednaine x2-x-2t0 dato sa x(-v, -1@ >2,v) , a reenje
nejednakosti
x2-4x+3z0 je xz1 xz3, zajedniko reenje, tj. presek ova dva reenja je
x(-v, -1@ >2,3)(3, v), to je u stvari i domen date funkcije.
e) Oblast definisanosti funkcije y
ln
x
je skup svih realnih
3 x
brojeva koji zadovoljavaju nejednaine

x
! 0 i 3-xz0.
3 x
Reenje ovih nejednaina je interval x(0,3), to je istovremeno i oblast
definisanosti funkcije.
f) Oblast definisanosti funkcije ln(x2-x-2) je skup svih realnih brojeva
koji zadovoljavaju nejednainu
ije je reenje -v<x< -1 2< x<v . Dakle, domen ove
x2-x-2>0
x(-v, -1) (2,v).
2.3.2. Odrediti nule sledeih funkcija:
a) y
c) y
x 2 3x 2
x2 2
x 2 9 e x 3
b) y
x 3
d) y
ln x 2 3 x 3
x 2 3x 2
e) y=1+lnx
21
MTVU lekcije

Reenje:
a) Iz y=0 x2+3x+2=0 x1= -1 , x2= -2 (uobiajeno nalaenje nula
kvadratne jednaine). Dakle, take x1= -1 i x2= -2 su nule funkcije.
b) Iz y=0 x+3=0 x2+3x+2=0 x1= -3 , x2= -1 , x3 = -2. Dakle,

take x1= -3, x2= -1 , x3 = -2 su nule funkcije.
c) Iz y=0x2-9=0 (jer je funkcija ex razliita od nule za svako x)
x1=3, x2=-3. Ove take su nule funkcije.
d) Iz y=0x2+3x+3=1 (jer je lnx=0 za x=1) x2+3x+2=0 x1= -1 ,
x2= -2. Dakle, take x1= -1 i x2= -2 su nule funkcije.
e) Iz y=01+lnx=0lnx= -1 x=e-1. Dakle taka x=e-1 je nula
funkcije.
2.3.3. Nai inverzne funkcije i njihove oblasti definisanosti sledeih funkcija:
b) y
a) y=3x+5
1 x3
c) y
ln
x
2
Reenje:
a)
3x 5 x
1
y 5 pa je inverzna funkcija
3
1
x 5 koja je definisana za sve vrednosti x iz skupa realnih brojeva.
3
Dakle, domen je x(-v ,v).
y
b)
1 x3 x3
1 y3 x
1 y 3 pa je inverzna
funkcija y 3 1 x 3 (odnosno funkcija je inverzna sama sebi) koja je

definisana za sve vrednosti x iz skupa realnih brojeva. Dakle, domen je
x(-v ,v).
x
x 2e y pa je inverzna funkcija y=2ex koja je
2
definisana za sve vrednosti x iz skupa realnih brojeva. Dakle, domen je
x(-v ,v).
c)
ln
22
MTVU lekcije

2.3.4. Ispitati parnost i neparnost sledeih funkcija:
y
a)
x2 4
x2 3
xe x
2
b)
c)
ln x
x
Reenje:
a)
( x) 2 4
( x) 2 3
f ( x)
x2 4
x2 3
f ( x)
dakle funkcija f(x) je parna.
b)
f ( x)
( x )e ( x )
2
xe x
2
f ( x)
dakle funkcija f(x) je neparna.

c)
ln( x)
x
f ( x)
ln( x)
f ( x) z f ( x) f ( x) z f ( x)
x
dakle funkcija f(x) nije ni parna ni neparna.
2.3.5. Ispitati monotonost sledeih funkcija:

a)
f(x)=x2+4
na intervalu
x(1, +v)
b)
1
x 1
na intervalu
x(-8, -4)
c)
y=ex-2
na intervalu
x ( - v, + v)
23
MTVU lekcije

d)
y=ln(x+4)
na intervalu
x(-2, 6)
Reenje:
a)
Za proizvoljno x1 , x2(1, +v) takvo da je x2>x1 vai:
f ( x 2 ) f ( x1 ) x 22 4 ( x12 4) x 22 x12 ! 0 za x1 , x2(1, +v), pa

je funkcija monotono rastua na tom intervalu.
b)
Za proizvoljno x1 , x2(-8, -4) takvo da je x2>x1 vai:
x1 x 2
1
1
0 za x1 , x2(-8, -4),

x 2 1 x1 1 x 2 1 x1 1
pa je funkcija monotono opadajua na tom intervalu.
f ( x 2 ) f ( x1 )
c)
Za proizvoljno x1 , x2(-v, +v) takvo da je x2>x1 vai:
1 x2
e e x1 ! 0 za x1 , x2(-v, +v), pa
2
e
je funkcija monotono rastua na tom intervalu.
f ( x 2 ) f ( x1 )
d)
e x2 2 e x1 2
Za proizvoljno x1 , x2(-2, 6) takvo da je x2>x1 vai:
f ( x 2 ) f ( x1 )
ln( x 2 4) ln( x1 4)
ln
x2 4
! 0 jer je
x1 4
x2 4
! 1,
x1 4
pa je funkcija monotono rastua na tom intervalu.
za x1 , x2(-2, 6)
24
MTVU lekcije
Zadaci za vebu:
2.3.6. Nai oblasti definisanosti sledeih funkcija:

a)
c)
e)
x
ln
1
3 x
2 x
2x
2 x
x 3
b)
d)
2 x x2
x2 4
x 2 5x 6
x2 4
f)
b)
y=(x2-4x+3)ex-1
d)
x 2 5x 6
2.3.7. Odrediti nule sledeih funkcija:

a)
y=x4-10x2+9
c)
ln
2x
1 x
x2 1
2x
ln
1 x
2.3.8. Ispitati parnost i neparnost sledeih funkcija:

a)
x 3 x 3
b)
ln(
c)
ln
x 2 5 x 25
x3
x 3
x4 2
d)
x
2)
x 1
x8
25
MTVU lekcije

2.4. Granina vrednost i neprekidnost funkcija
lim x 2 3 x 6
a)
x o3
b)
lim (2 x x 3 x 5 )
c)
d)
x o v
lim
x o1
x2 1
x 2 3x 2
lim (2 x x 3 x 5 )
xov
Reenje:
Na osnovu teorema 2.5.1. i 2.5.2. iz udbenika vai:
a)
lim( x 2 3 x 6)
b)
Poto je
lim x 2 lim 3 x lim 6
x o3
x o3
x o3
lim( x 2 1)
x o1
x o3
32 3 3 6
lim( x 2 3 x 2)
x o1
0 ne moemo
direktno primeniti teoreme 2.5.1. i 2.5.2. iz udbenika,(dobijamo oblik

0
limesa ), ve emo izvriti sledee transformacije:
0
lim
x o1
x2 1
x 2 3x 2
lim
x o1
x 1x 1
( x 1)( x 2)
lim
x o1
x 1
x2
2 .
c)
lim 2 x x 3 x 5
x o v
lim x 5 (
x o v
2
1
1
4 2 1)
5
x
x
x
( v ) x ( 1)
v
d)
lim(2 x x 3 x 5 )
x ov
lim x 5 (
x ov
2
1
1
4 2 1) v (1)
5
x
x
x
v
26
MTVU lekcije

a)
2 x 2 3x 5
lim 2
x ov 3 x 3 x 4
c)
lim
3x 2 2 x 6
x ov
b)
x 3 3x 2 4
lim
x ov 2 x 3 x 2
d)
lim 3 x( x 2 1 x)
x 3x 1
x ov
Reenje:
a)
b)
2 x 3x 5
x ov 3 x 2 3 x 4
lim
x 3 3x 2 4
lim
x ov 2 x 3 x 2
3 5
2)
x
x
lim
x ov 2
3 4
x (3 2 )
x x
x 2 (2
3 4
x 3 (1 3 )
x x
lim
x
ov
1
2
x 3 (2 2 3
x
x
lim
3x 2 x 6
x ov
x 3x 1
2 6
)
x x2
3
1
1 3 4
x
x
x 2 (3
c)
2
3
lim
x ov
3
1
1

2
1
8
d)
lim 3 x( x 2 1 x)
x ov
lim
x ov
3 x( x 2 1 x)( x 2 1 x)
x2 1 x
lim
3x
x ov
x( 1
1
1)
x2
3
2
27
MTVU lekcije

x 2 3x 2
x ov
x3 2
a)
lim
c)
lim
x a
xa
xoa
x4
x ov x 3 3 x 2 x 5
b)
lim
d)
lim( x 3 x )
x ov
Reenje:
x 3x 2
x ov
x3 2
a)
lim
b)
lim
3 2
)
x x2
2
x 3 (1 3 )
x
x 2 (1
lim
x ov
x4
x ov x 3 3 x 2 x 5
lim
x ov
1
x ov x
lim
x4
3 1
5
x (1 2 3 )
x x
x
3
v
lim x
x ov
c)
x a
xa
lim
lim
( x a )( x a )
( x a)( x a )
xa
1
1
lim
lim
xoa
( x a)( x a ) xoa x a 2 a
xoa
xoa
d)
lim( x 3 x )
x ov
lim
x ov
3
x3 x
lim
x ov
( x 3 x )( x 3 x )
x3 x
lim
x ov
x 3 x
x 3 x
28
MTVU lekcije

a)
1
lim1
x ov
x
c)
x 1
lim
x ov x 1
b)
lim1
x ov
5x
d)
x 3
lim
x ov x 2
2 x 5
Imajui u vidu Primer 2.5.1. iz udbenika vai:
Reenje:
a) Uvedimo smenu
1
lim1
x ov
x
1
x
lim1 t
t x
1
t
lim1
x ov
5x
3
5x
lim1 t
t x
3
5t
1
1 t
lim
0
o
t
1
x (1 ) x
x
lim
x ov x
1
x (1 ) x
x
x
1
.
e
e 1
3
x ov t o 0
5t
1
t
t o0
x 1
lim
x ov x 1
c)

1 t t
lim
t o0
t o0
Uvedimo smenu
b)
1
x ov t o 0
t
3
5
e5
x
1
lim1
x ov
x
x
1
lim x
x ov
x
e 1
e
1
e2
d)
x 1
lim
x ov
x x 1
x 3
lim
x ov x 2
2 x5
x
2
2 x 5
2 x 5
lim1
x ov
2x
1
lim
x xov
2x
2
2
lim1 lim1
x ov
x xov
x
29
MTVU lekcije
Vai: lim1
x ov
Uvedimo smene
3
x
lim1
x ov
t , odnosno
1
2
x
t , gde kada xov onda to0.
Dobijamo:
2x
3
lim1 lim1
x ov
x
ov
x
2x
2
lim1 lim1
x ov
x xov
x
2

1 t t
lim
t o0
1
t

1 t
lim
t o0
e6
e4
e2
2.4.5. Nai levu i desnu graninu vrednost funkcije:

a)
x
x 1
u taki x=1
b)
e x u taki x=0
Reenje:
a)
tada ho0.
Levi limes:
x
x o1 x 1
lim
Uvedimo smenu x=1-h, gde je h>0, i kada xo1
1 h
ho0 1 h 1
lim
1 h
ho0 h
lim
v
Desni limes: Uvedimo smenu x=1+h, gde je h>0, i kada xo1 tada
ho0.
x
x o1 x 1
lim
b)
tada ho0.
1 h
h o0 1 h 1
lim
Levi limes:
1 h
h o0 h
lim
v
Uvedimo smenu x=0-h, gde je h>0, i kada xo0
30
MTVU lekcije

1
lim e x
lim e
x o0
1
h
h o0
lim e
1
h
1
ev
ho0
Desni limes: Uvedimo smenu x=0+h, gde je h>0, i kada xo0 tada
ho0.
1
lim e x
lim e h
x o0
h o0
ev v
2.4.6. Ispitati neprekidnost funkcija:
a)
Reenje:
a)
xe x
b)
1
x
Prirataj ove funkcije 'y iznosi:

'y x 'x e ( x 'x ) xe x
pa je
lim 'y
'x o0
xe x e 'x 'xe x e 'x xe x
lim xe x e 'x 1 'xe x e 'x
'x o0
xe x e 'x 1 'xe x e 'x
0 pa je funkcija neprekidna za
svako x.
b)
Oigledno da ova funkcija ima jedan prekid u taki
x=0, jer tu nije definisana. Ispitajmo njenu neprekidnost u takama xz0.
Za xz0 vai:
1
1

x 'x x
'x
lim 'y lim
'x o 0
'x o0 x ( x 'x )
takama xz0.
'y
'x
x( x 'x)
pa je
0 , to znai da je funkcija neprekidna u svim
31
MTVU lekcije

Zadaci za vebu:
a)
x 6 64
lim
x o 2 x 2 4
c)
lim
e)
x 9 3
x 16 4
x o0
lim
x ov
x
3x 3 x 2 1
b)
x3 x 7
lim
x o v
6 x2
d)
lim
f)
3x 4
lim
x o v 3 x 4
b)
100 x x
lim
x o0
100
d)
lim x 1 3 x
x o2
x2 4
6 x 2

1
2 x
a)
3 x
lim
x ov
x
c)
x2 9
lim 2
x ov x 9
x2
x ov
2.4.9. Nai levu i desnu graninu vrednost funkcije u taki x=2,
f ( x)
x 2 3,....x ! 2
x2
e ,.....x 2
2.4.10. Odrediti vrednost parametra p tako da data funkcija bude neprekidna:
a)
f ( x)
e x ,...x 0
x p,...x t 0
32
MTVU lekcije
b)

1 x x ,...x z 0
2 p 7,...x 0
f ( x)
2.5. Prvi izvod i diferencijal funkcije

Reeni zadaci:
Nalaenje prvog izvoda po definiciji.
2.5.1. Nai po definiciji prvi izvod u proizvoljnoj taki sledeih funkcija:

x2 ,
a) y
1
,
x2
b) y
c) y
x,
d) y
1
x
Reenje:
a)
y,
f ( x 'x ) f ( x )
'x o 0
'x
lim 2 x 'x 2 x.
lim
lim
x o0
x 'x 2 x 2
'x
x 2 2 x'x 'x x 2
'x o0
'x
2
lim
'x o0
b)
y
f ( x 'x ) f ( x )
lim
'x o 0
'x
lim
'x o0
2 x 'x
x 2 x 'x
1
1
2
2
x 'x x
lim
'x o0
'x
lim
'x o 0
x 2 x 2 2 x'x 'x
'x x 2 x 'x
2
.
x3
33
MTVU lekcije

c)
y,
lim
'x o0
f x 'x f ( x)
'x
1
x 'x x
lim
'x o0
1
2 x
x 'x x
'x
lim
'x o0
x 'x x
'x o0 'x
x 'x x
lim
d)
1
y,
lim
'x o 0
lim
f x 'x f ( x)
lim
'x o 0
'x
x x 'x
'x x x 'x
1
1

3.
2x x
2x 2
'x o0
x 'x
'x
x x 'x
1
x
lim
'x o0
lim
'x o0
x x 'x
'x x x 'x
1
x x 'x
x x 'x
Nalaenje prvog izvoda algebarskog zbira funkcija.\
2.5.2. Nai prvi izvod u proizvoljnoj taki sledeih funkcija:
ax 6 bx 3
a) y
c) y
x x x
d) y
e) y
a, b, c, d R.
3 2

x x
b) y
x3
c
d ln x
x2
x3 x
a ! 0, a R
a
sin x 3 cos x 2tgx 4ctgx.
4
34
MTVU lekcije

Reenje:
a)
y
6
3
ax bx 2 d ln x
x
6ax 5 3bx 2
2c d

x3 x
b)
,
3
2
y 5 x 3
x x
1 1
1
2

2.
4
4
5
3
5 x
x
x
,
1

15
x 3 x 3 2 x 1

1 5
x x 3 2 x 2
5
c)
x x x
x x2
x x4
74
x

7 4
x
4
74 3
x .
4
d)
x3 x
y, 4
1
1
.
34 a 3 x 2
1
1 4
x x3
4
4
1 4 3
x
4
1
1 3
x
4
a
1
34 a
2
3
e)
y,
sin x 3 cos x 2tgx 4ctgx ,
cos x 3 sin x
2
4

.
2
cos x sin 2 x
35
MTVU lekcije

Nalaenje prvog izvoda proizvoda funkcija.
ax
a) y
x 3e x
d) y
x 2 x 2 ln x 6
b) y
c) y
e) y
sin x cos x .
bx c ln x
3x e x
Reenje:
a)
x e x e
y,
x ,
3 ,
x3 e x
3x 2 e x x 3 e x
x 2 e x (3 x)
b)
ax
y,
ax
,
bx c ln x
2ax b ln x ax
bx c ln x ax 2 bx c ln x
bx c
x
c)
3 e 3 e
x
y,
x ,
x ,
3x e x
3 x e x ln 3 1
3 x ln 3 e x 3 x e x
d)
x 2 ln x 6
52
x 2 ln x 6
5 2
2
x 2 ln x 6 x 2
2
x
3
2
x 5 ln x 17
e)
y,
sin x cos x , sin x , cos x sin x cos x ,
cos 2 x sin 2 x.
36
MTVU lekcije
Nalaenje prvog izvoda kolinika funkcija.

a) y
x2 x 1
2 x2 x 1
b) y
d) y
1 ln x
1 ln x
e) y
1 x
1 ex
1 ex
c) y
1 x
sin x cos x
.
sin x cos x
Reenje:
a)
y
x2 x 1
2
2x x 1
2 x
2 x
3x 2 2 x 2
x 1
x 1
2 x 1 2 x 2 x 1 x 2 x 1 4 x 1
2 x
x 1 2x 2 x 1 x 2 x 1 2x 2 x 1
x 1
b)
1 x 1 x 1 x 1 x
1 x
1
1
x 1 x
1
x
2 x
1 x
1 x x 1 x
1 x
1 x
1
2 x
1
37
MTVU lekcije

c)
y
1 ex
x
1 e
1 e 1 e 1 e 1 e
1 e
x ,
x ,

1 e
ex 1 ex 1 ex ex
x 2
x 2
2e x
1 e
x 2
d)
1 ln x
1 ln x
y,
1 ln x , 1 ln x 1 ln x 1 ln x ,
1 ln x 2
1
1
1 ln x 1 ln x
x
x
2
1 ln x
2
x 1 ln x
e)
y
sin x cos x
sin x cos x
sin x cos x , sin x cos x sin x cos x sin x cos x ,

sin x cos x 2
cos x sin x sin x cos x sin x cos x cos x sin x
sin x cos x 2
cos x sin x 2 sin x cos x 2
2
2
sin x cos x
sin x cos x 2
Nalaenje prvog izvoda sloenih funkcija.
a) y
3x
4x 2
b) y
1 2 ln x 5
c) y
x 1
x 1
38
MTVU lekcije

d) y
ln 4 x
g) y
ex
x
1 x3
e) y
ln
h) y
54x
4 x 8
f) y
e3x
i) y
ln tgx
Reenje:
a)
3x
y,
4x 2
4 ,
4 3x 2 4 x 2 3x 2 4 x 2
4 3 x 2 4 x 2 6 x 4
b)
y,
1 2 ln x
5 ,
5 1 2 ln x
2
x
5 1 2 ln x 1 2 ln x
4
10
4
1 2 ln x
x
c)
x 1
x 1
1 x 1
2 x 1
1 x 1
2 x 1
1
2
1
2
1 x 1
2 x 1
1
2
x 1
x 1
x 1, x 1 x 1 x 1,
x 12
2
x 12
1
2
( x 1) ( x 1)
3
2
(1 x) x 2 1
d)
y,
ln x
4
4 ln 3 x ln x
4 3
ln x.
x
39
MTVU lekcije

e)
y
ln
3
1 x
1 x3 x
x 1 x3
1 x 3 1 x 3 3x 2 x
2
x
1 x3
1 2 x3
.
x 1 x3
f)
y,
3 x 2 4 x 8
6 x 4 e3 x 4 x8
2
g)
y,
1x
e

1
x
1
e
x
ex
2
x
h)
y,
lntgx ,
y,
4x ,
1
,
tgx
tgx
1
1
tgx cos 2 x
5 4 x ln 5 4 x
1
sin x cos x
4 ln 5 5 4 x
Nalaenje prvog izvoda sloenih funkcija oblika y

gde su f(x) i g(x) diferencijabilne funkcije i gde je f(x)>0.
NAPOMENA: Imajui u vidu da je f ( x) g ( x )
f ( x) g ( x ) u oblasti
e g ( x )ln f ( x ) sledi da je
40
MTVU lekcije
f ( x) e
g ( x) ,
g ( x )ln f ( x ) ,
e g ( x )ln f ( x ) g ( x) ln f ( x)
e g ( x )ln f ( x ) g ( x) ln f ( x) g ( x) ln f ( x)
,
g ( x)
,
( f ( x)) , .
f ( x) g ( x ) g ( x) ln f ( x)
f ( x)
a) y
xx
e) y
1
1
x
b) y
c) y
f) y
x sin x
cos x sin x
d) y
Reenje:
a)
x
,
x x ( x) , ln( x) x
x
x ,
y,
x x ln x 1
b)
x
x
y,
x
x ln x
ln x
1

x
2 x
1
2
x
,
x
x
ln x
1
2
x
1
2
ln x
1
2
41
MTVU lekcije

c)
xx
2
1x
x

1 ,

,
x
x ln x x
x
1
x
1
x
1 ln x
x 2 2
x
x
1 ln x
d)
y,
cos x
sin x ,
cos x sin x sin x , ln(cos x) sin x cos x ,

cos x
cos x
cos x sin x cos x lncos x sin
e)
y,
1
1
,
x
1 , 1
1
1
1 x ln1
x
x 1
x
1
2
1 1 x
1
2
1 ln1
x
x x 1 x
1
1 1
1 ln1
x
x x 1
f)
y,
sin x ,
sin x
,
,
x sin x sin x ln x
x
x
sin x
x sin x cos x ln x
42
MTVU lekcije

Nalaenje diferencijala funkcije.
NAPOMENA: Diferencijal prvog reda funkcije y=f(x) u taki x, u oznaci dy,

jednak je proizvodu prvog izvoda te funkcije i diferencijala nezavisno
promenljive x, odnosno dy f ' ( x) dx.
2.5.7. Nai prvi diferencijal u proizvoljnoj taki sledeih funkcija:

x 3 2 x ln x e x
a) y
ln x
x
b) y
c) y
x 2 e x d) y
tgx
x
Reenje:
a)
dy
2 x ln x e x dx 3x 2 dx 2dx
dx x
e dx
x
b)
,
dy
ln x
dx
x ln x
x
dx
x2
dx ln x

dx
x2 x2
c)
dy
x e dx 2 xe
2
x ,
x 2 e x dx
2 xe x dx x 2 e x dx
d)
,
dy
tgx
dx
1
x tgx
2
dx
cos x
x2
dx
tgx
2 dx
2
x cos x x
43
MTVU lekcije
Zadaci za vebu:
3 3 7
x x
5
a) y
4
3 x
x 5 e x ln x
b) y
d) y
ln
3 x
2 x
2

5
7x
3
10
c) y
1
5
x7
ln
2x 2 1
2x 2 1
x2 6
e) y
x2 2
x 2
4x
f) y
xx
g) y
xx
2.6. Primena izvoda u reavanju graninih vrednosti funkcija jedne

nezavisno promenljive-Lopitalovo pravilo
Reeni zadaci
Odreivanje limesa neodreenog izraza oblika
0 v v v v
, ,
,
,
.
0 v v v v
2.6.1. Nai granine vrednosti funkcija
x4 1
x o1 x 3 3 x 2
a) lim
x 5 a
xoa
xa
ln x
e) lim
x ov x
c) lim
x4 1
x o1 x 3 3 x 2
b) lim
a x 1
x o0
x
2
x
f) lim x
x ov e
d) lim
44
MTVU lekcije
ex
x ov ln x
x 3 5x
x o v
3x
g) lim
h) lim
Reenje:
x4 1
x o1 x 3 3 x 2
lim
4x3
x o1 3 x 2 3
v
x4 1
x o1 x 3 3 x 2
4x3
x o1 3 x 2 3
v
a) lim
b) lim
lim
c) lim
xoa
1 5
x
lim 5
xoa
1
x 5 a
xa
a x 1
d) lim
x o0
x
e) lim
x ov
ln x
x
x2
f) lim x
x ov e
a x ln a
lim
x o0
1
1
lim x 0
x ov 1
2x
x ov e x
x 3 5x
x o v
3x
ex
x ov ln x
h) lim
ln a
lim
3x 2 5
x o v
3
lim
ex
x ov 1
x
lim
55 a 4
2
x ov e x
lim
g) lim
v
lim xe x v
x ov
45
MTVU lekcije

Odreivanje limesa neodreenog izraza oblika 0 v , 0 v , v v .

1x
a) lim x e 1
x ov
b) lim x ln x
x o0
1
x

x o1 x 1
ln x
c) lim
Reenje:
1
2 ex
1
1x
e 1
x
lim e x
lim x e 1 lim
lim
x ov
x ov
x ov
x ov
1
1
2
x
x
1
ln x
x2
lim x 2 ln x lim 2 lim x 3 lim
0
x o0
x o0 x
x o0 2 x
x o0
2
1
x
a)
b)
c)
1
x
lim

x o1 x 1
ln x
ln x
x o1
1
ln x 1
x
lim
x ln x x 1
lim
x o1
x 1 ln x
lim
x o1
1
x
1
ln x 1
x
lim
x o1
x 1
ln x
x
x
1
2
1 1

x x2
46
MTVU lekcije

Odreivanje limesa neodreenog izraza oblika 0 0 , v 0 ,1v.

1
a) lim x x
b) lim x x
x o0
c) lim x 1 x
x ov
x o1
Reenje:
a) lim x x
x o0
lim e xln x
x o0
Poto je
lim x ln x
x o0
ln x
x o0 1
x
lim
1
lim x
x o0
1
2
x
lim x 0
x o0
onda je
lim x x
x o0
b) lim x
x ov
lim xln x
e xo0
e0
1
x
ln x
x
lim x
x ov
lim e
x ov
Poto je
ln x
lim
x ov x
1
lim x
x ov 1
onda je
47
MTVU lekcije

lim x x
x ov
lim
e x ov
ln x
x
e0
d)
ln x
lim x 1 x
x o1
lim e 1 x
x o1
Poto je
ln x
x o1 1 x
lim
1
lim x
x o1 1
1
onda je
1
lim x 1 x
x o1
lim
ln x
e x o11 x
e 1
1
e
Zadaci za vebu
2.6.4 Nai granine vrednosti funkcija
e x ex
a) lim
x o0 ln(1 x )
1
d) limln x x
x ov
b) lim 1 x
ln x
x o0
e) lim 1 x 2
x o0
1
x
e 1 x x
c) lim
x o0
x
3
f) lim x 4 ln x .
x o0
48
MTVU lekcije
2.7. Ispitivanje funkcija

Reeni zadaci:
2.7.1. Konstruisati grafike sledeih funkcija:
a)
x2 2x 2
x 1
b)
d)
f)
c)
x4 3
x
e)
x 2 2x 3
x 2 2x
x
1
2
2
x2
x
x3
2 x 1
Reenje:
a)
1. Oblast definisanosti
y
Oblast definisanosti funkcije
x 2 2x 2
x 1
je
x-v , 11 , v .
2. Nule funkcije i take prekida funkcije

Nule funkcije su odreene realnim reenjem jednaine x2-2x+2=0.
Kako ova jednaina nema realnih reenja,jer je diskriminanta ove jednaine
x 2 2x 2
manja od nule, zakljuujemo da funkcija y
nema realnih nula,
x 1
odnosno da grafik ove funkcije nema preseka sa x osom.
Taka prekida funkcije je x1 = 1.
49
MTVU lekcije
3. Parnost, neparnost
S obzirom da oblast definisanosti funkcije nije simetrina u odnosu na
koordinantni poetak, zakljuujemo da ova funkcija nije ni parna ni neparna.
4. Stacionarne take, take u kojima prvi izvod nije definisan,

intervali i karakter monotonosti
Stacionarne take dobijamo reenjem jednaine y ,
x 2 2 x 2 2 x 2 x 1 x 2 2 x 2
y
x 1
x 12
x x 2 0 x 2 0 x3 2
,
0. Vai
x x 2
x 12
Dakle, stacionarne take su x2 = 0 i x3 = 2, a prvi izvod nije definisan

u taki x1 =1, odnosno u taki u kojoj i funkcija nije definisana.
Intervale i vrstu monotonosti emo odrediti pomou znaka prvog
izvoda, kao to pokazuje sledea Tabela 2.7.1.a.1.. Da bismo odredili znak
prvog izvoda u svakom od bitnih intervala, dovoljno je odrediti znak prvog
izvoda u bilo kojoj, po volji odabranoj, taki svakog intervala.
(-v , 0)
(0 , 1)
(1 , 2)
(2 , v)
>0 (+)
<0 (-)
<0 (-)
>0 (+)
Zakljuak
funkcija
monotono
raste
funkcija
monotono
opada
funkcija
monotono
opada
funkcija
monotono
raste
Tabela 2.7.1.a.1.
50
MTVU lekcije
5. Take ekstremuma i vrste ekstremuma
Analizom Tabele 2.7.1.a.1 zakljuujemo da u oblasti gde je funkcija

diferencijabilna postoje dve take ekstremuma i to za:
x2 = 0 taka lokalnog maksimuma funkcije koji iznosi f(0) = - 2
x3 = 2 taka lokalnog minimuma funkcije koji iznosi f(2) = 2.
a)
b)
Dakle, taka M(0, -2) je taka lokalnog maksimuma funkcije, a taka N(2, 2) je
taka lokalnog minimuma funkcije.
U takama u kojima prvi izvod nije definisan funkcija nema ekstremuma, jer se
te take poklapaju sa takama u kojima funkcija nije definisana.
6. Nule drugog izvoda, take u kojima drugi izvod nije definisan, intervali
konkavnosti i konveksnosti, prevojne take
,,
, ,
x 2 2x
x 12
2 x 2 x 12 2x 1 x 2 2 x
x 14
2

x 1 x 2 2 x
2
2
3
x 1
x 13
Dakle, drugi izvod je razliit od nule za svako x iz oblasti definisanosti

funkcije.
Drugi izvod nije definisan u taki x1=1, odnosno u taki u kojoj i funkcija nije
definisana.
Intervale konveksnosti i konkavnosti emo odrediti pomou znaka drugog
izvoda , kao to pokazuje sledea Tabela 2.7.1.a.2.. Da bismo odredili znak
drugog izvoda u svakom od bitnih intervala, dovoljno je odrediti znak drugog
51
MTVU lekcije
-v , 1)
(1, v)
y''
<0 (-)
>0 (+)
Zakljuak
funkcija je konkavna
funkcija je konveksna
Tabela 2.7.1.a.2.
7. Asimptote
a) Vertikalna asimptota
Vertikalna asimptota moe postojati samo u konanim takama prekida
funkcije, odnosno u ovom sluaju u taki x1 = 1.
Kako je
x 2 2x 2
lim
x o1
x 1
2
x 2x 2
lim
x o1
x 1
v
v
to je prava x = 1 vertikalna asimptota funkcije.

b) Horizontalna asimptota
Kako je
2x 2
x 2 2x 2
lim
v
x ov
x ov
1
x 1
2x 2
x 2 2x 2
lim
lim
v
x o v
x o v
x 1
1
lim
zakljuujemo da funkcija nema horizontalnu asimptotu

52
MTVU lekcije

c) Kosa asimptota
Kako je
x 2 2x 2
x 1
lim
xorv
x
x 2 2x 2
xorv
x2 x
lim
2x 2
x orv 2 x 1
lim
2
x orv 2
lim
zakljuujemo da funkcija ima i desnu i levu kosu asimptotu.

Kako je
x 2 2 x 2 x x 1
lim
x o r v
x 1
x 2 2x 2
x
lim
x o r v
x 1
x 2
lim
1
xorv
x 1
zakljuujemo da je prava
funkcije.
y=x 1
i leva i desna kosa asimptota
8. Grafik funkcije
Grafik funkcije je dat na slici 2.7.1.a.

y=x-1
5
4
3
N (2, 2)
2
x
2 x
x
2
1
2
4 3
2 11
2
3
4
0 1
2 3
4 5
6 7
M(0, -2)
5
x
Slika 2.7.1.a. Grafik funkcije y
x 2 2x 2
x 1
53
MTVU lekcije

b)
x
1
2
je
x-v , v .
Nule funkcije su odreene realnim reenjem jednaine x = 0, odnosno

funkcija see x osu u taki x1=0, tj. prolazi kroz koordinatni poetak.
Ova funkcija je neprekidna.
Kako je
f ( x)
x
x
1
x
x
1
2
f ( x)
zakljuujemo da je funkcija neparna, odnosno da je njen grafik

simetrian u odnosu na koordinatni poetak (0, 0).

0. Vai
54
MTVU lekcije
,
y
2
1 x
2
4 x 2 16
,
4x 4 4 x 2 2x 4x
4 x2
2
4 x2

0 x1 2 x 2 2
4 x 2 16
4 x
2 2
Dakle, stacionarne take su x1 = 2 i x2 = -2. Prvi izvod je definisan na

celom skupu realnih brojeva.
izvoda, kao to pokazuje sledea Tabela 2.7.1.b.1.. Da bismo odredili znak
(-v , -2)
(-2 , 2)
(2, v)
<0 (-)
>0 (+)
<0 (-)
Zakljuak
funkcija monotono
opada
funkcija monotono
raste
funkcija monotono
opada
Tabela 2.7.1.b.1.
Analizom Tabele 2.7.1.b.1 zakljuujemo da u oblasti gde je funkcija

a)
b)
x1 = -2 taka lokalnog minimuma funkcije koji iznosi f(-2) = -1

x2 = 2 taka lokalnog maksimuma funkcije koji iznosi f(2) = 1.
Dakle, taka M(-2, -1) je taka lokalnog minimuma funkcije, a taka N(2, 1) je
taka lokalnog maksimuma funkcije.
55
MTVU lekcije

,
4 x 2 16 8 x 4 x 2 2 2 4 x 2 2 x 4 x 2 16
,,
y
y
4
4 x2 2
4 x2
8 x 4 x 2 4 x 4 x 2 16 4 x 2 x 2 24
0
3
3
4 x2
4 x2
, ,

4 x 2 x 24
2
0 x3
0 x4
2 3 x5
Dakle, drugi izvod je jednak nuli u takama x3
2 3
0 , x4
2 3 , x5
2 3.
Drugi izvod je definisan na celom skupu realnih brojeva.

izvoda , kao to pokazuje sledea Tabela 2.7.1.b.2.. Da bismo odredili znak
v,2 3 2
3, 0
0,2 3
3, v
y ,,
<0 (-)
>0 (+)
<0 (-)
>0 (+)
funkcija je
konkavna
funkcija je
konveksna
funkcija je
konkavna
funkcija je
konveksna
Tabela 2.7.1.b.2.
Dakle, prevojne take su take u kojima je drugi izvod jednak nuli, jer
pri prolasku kroz njih drugi izvod menja znak. U ovim takama vrednost
funkcije je:
56
MTVU lekcije

f x3
0 0
f x4
2 3
2 3
f x5
(taka L(0, 0)),
3
)
(taka P 2 3 ,
2
3
3
)

(taka Q 2 3 ,
2
2
3
2
7. Asimptote
funkcije. Poto ova funkcija nema konane take prekida, ona nema ni
vertikalnu asimptotu.
Kako je
lim
x ov
x
2
x
1
2
x
lim
2
x o v
x
1
2
1
x ov x
lim
1
x o v x
lim
zakljuujemo da je prava y = 0 horizontalna asimptota.

c) Kosa asimptota
Kako je
57
MTVU lekcije
x
x
1
2
lim
xorv
x
lim
xorv
1
x
1
2
zakljuujemo da funkcija nema kosu asimptotu.
8. Grafik funkcije
Grafik funkcije je dat na slici 2.7.1.b .

N
P
2
1
x
x 2
1
2
10 8
0 2
8 10
Q
x
M
Slika 2.7.1.b. Grafik funkcije y
x
x
1
2
58
MTVU lekcije

c)
x4 3
x
je
x-v , 00 , v .
Kako jednaina x4 + 3 = 0 nema realnih reenja, zakljuujemo da

x4 3
funkcija y
nema realnih nula, odnosno da grafik ove funkcije nema
x
preseka sa x osom.
Kako je
x 4 3
f ( x)
x
x4 3
x
f ( x)
zakljuujemo da je funkcija neparna.


x 4 3 4 x 3 x x 4 3
y
x
x2
3 x 4 3 0 x 2 1 x3 1
,
3x 4 3
x2
0. Vai
59
MTVU lekcije

Dakle, stacionarne take su x2 = -1 i x3 = 1, a prvi izvod nije definisan
u taki x1 = 0, odnosno u taki u kojoj i funkcija nije definisana.
izvoda, kao to pokazuje sledea Tabela 2.7.1.c.1.. Da bismo odredili znak
(-v , -1)
(-1 , 0)
(0 , 1)
(1 , v)
>0 (+)
<0 (-)
<0 (-)
>0 (+)
Zakljuak
funkcija
monotono
raste
funkcija
monotono
opada
funkcija
monotono
opada
funkcija
monotono
raste
Tabela 2.7.1.c.1.
Analizom Tabele 2.7.1.c.1 zakljuujemo da u oblasti gde je funkcija

a)
b)
x2 = -1 taka lokalnog maksimuma funkcije koji iznosi f(-1) = -4

Dakle, taka M(-1, -4) je taka lokalnog maksimuma funkcije, a taka N(1, 4)
je taka lokalnog minimuma funkcije.
60
MTVU lekcije

,,
, ,
3x 4 3
2
x
12 x 3 x 2 2 x 3 x 4 3
x4
6x 4 6
x3
Kako jednaina 6x4+6=0 nema realnih reenja, zakljuujemo da je drugi izvod

razliit od nule za svako x iz oblasti definisanosti funkcije.
definisana.
izvoda , kao to pokazuje sledea Tabela 2.7.1.c.2.. Da bismo odredili znak
-v , 0)
(0, v)
y''
<0 (-)
>0 (+)
Zakljuak
funkcija je konkavna
funkcija je konveksna
Tabela 2.7.1.c.2.
61
MTVU lekcije

7. Asimptote
Kako je
x4 3
x o0
x
4
x 3
lim
x o0
x
lim
v
v

Kako je
x4 3
4x 3
v
lim
lim
x ov
x ov 1
x
x4 3
4x3
v
lim
lim
x o v
x o v 1
x
c) Kosa asimptota
Kako je
x4 3
lim x
xorv
x
x4 3
xorv
x2
lim
4x3
xorv 2 x
lim
12 x 2
xorv
2
lim
62
MTVU lekcije

8. Grafik funkcije
Grafik funkcije je dat na slici 2.7.1.c

N
10
9
8
7
6
5
4
3
2
1
3
x
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
Slika 2.7.1.c. Grafik funkcije y
x4 3
x
d)
x2
2
x
je
x-v , 00 , v .
Nule funkcije su odreene realnim reenjem jednaine x3+2=0,

odnosno takom x 2 3 2 3 2 .
Dakle, grafik see x osu u taki x 2
2
3 2 .
63
MTVU lekcije

S obzirom da nule funkcije nisu simetrine u odnosu na koordinantni

poetak, zakljuujemo da ova funkcija nije ni parna ni neparna.
y x2
2x3 2
,
2x
0 x3
2
x2
2x3 2
x2
0. Vai
Dakle, stacionarna taka je x3 = 1, a prvi izvod nije definisan u taki

x1 =0, odnosno u taki u kojoj i funkcija nije definisana.
izvoda, kao to pokazuje sledea Tabela 2.7.1.d.1.. Da bismo odredili znak
(-v , 0)
(0 , 1)
(1 , v)
<0 (-)
<0 (-)
>0 (+)
Zakljuak
funkcija monotono
opada
funkcija monotono
opada
funkcija monotono
raste
Tabela 2.7.1.d.1.
64
MTVU lekcije

Analizom Tabele 2.7.1.d.1 zakljuujemo da u oblasti gde je funkcija

diferencijabilna postoji taka ekstremuma:
Dakle, taka M(1, 3) je taka lokalnog minimuma funkcije.
,,
, ,
2x3 4
x3
2x3 2
2
x
0 2x3 4
6 x 2 x 2 2 x 2 x 3 2
x4
0 x4
2
Dakle, drugi izvod je jednak nula u taki x 4

funkcije sa x osom.
3 2
x2
3 2 , odnosno u taki preseka
definisana.
izvoda , kao to pokazuje sledea Tabela 2.7.1.d.2.. Da bismo odredili znak
65
MTVU lekcije
v, 2
y''
>0 (+)
<0 (-)
>0 (+)
Zakljuak
funkcija je
konveksna
funkcija je
konkavna
funkcija je
konveksna
2, 0
(0, v)
Tabela 2.7.1.d.2.
Dakle, prevojna taka je taka u kojoj je drugi izvod jednak nuli, jer pri
prolasku kroz nju drugi izvod menja znak. U ovoj taki vrednost funkcije je
f x
3 2
(taka L(3 2 , 0) ).
7. Asimptote
d) Vertikalna asimptota
Kako je
2
lim x 2
x o0
x
lim x 2
x o0
x
v
v

e) Horizontalna asimptota
Kako je
66
MTVU lekcije

2
lim x 2 v
x ov
x
lim x 2 v
x o v
x

f) Kosa asimptota
Kako je
x2
lim
xorv
2
x
lim x 2
xorv
x
rv
8. Grafik funkcije
Grafik funkcije je dat na slici 2.7.1.d.

M
20
16
12
8
2
x
2
x
1
4
8
12
16
20
x
Slika 2.7.1.d. Grafik funkcije y
x2
2
x
67
MTVU lekcije

e)
x 2 2x 3
x 2 2x
je
x-v , 0(0 , 2)2 , v .
Nule funkcije su odreene realnim reenjem jednaine x2-2x-3=0,

odnosno takama x3 = -1 , i x4 = 3.
Take prekida funkcije su x1 = 0 i x2 = 2.

x 2 2x 3
2
x 2x
2 x 2 x 2 2 x 2 x 2 x 2 2 x 3
2 x 1 x 2 2 x x 2 2 x 3
x
6 x 1
2x
0 x5 1
2
0. Vai
x
2x
6 x 1
x
2x
Dakle, stacionarna taka je x5 = 1, a prvi izvod nije definisan u

takama x1 =0 i x2 = 2, odnosno u takama u kojima i funkcija nije
definisana.
68
MTVU lekcije

izvoda, kao to pokazuje sledea Tabela 2.7.1.e.1.. Da bismo odredili znak
(-v , 0)
(0 , 1)
(1 , 2)
(2 , v)
>0 (+)
>0 (+)
<0 (-)
<0 (-)
Zakljuak
funkcija
monotono
raste
funkcija
monotono
raste
funkcija
monotono
opada
funkcija
monotono
opada
Tabela 2.7.1.e.1.
Analizom Tabele 2.7.1.e.1 zakljuujemo da u taki x5 = 1 funkcija ima

lokalni maksimum koji iznosi f(1) = - 4.
Dakle, taka M(1, -4) je taka lokalnog maksimuma funkcije.
69
MTVU lekcije
,,
6 x 1
x 2 2 x 2
, ,
6 x 2 2 x 2 x 2 2 x 2 x 2 6 x 1
2
x
2x
6 x 2 2 x 12 2 x 2 4 x 2
x
2x
63 x 2 6 x 4
x
2x
Kako jednaina 3x2 - 6x+4 = 0 nema realnih reenja, zakljuujemo da je drugi

izvod razliit od nule za svako x iz oblasti definisanosti funkcije.
Drugi izvod nije definisan u takama x1 =0 i x2 = 2, odnosno u takama u
kojima i funkcija nije definisana.
izvoda , kao to pokazuje sledea Tabela 2.7.1.e.2.. Da bismo odredili znak
-v , 0)
(0, 2)
(2, v)
y''
>0 (+)
<0 (-)
>0 (+)
Zakljuak
funkcija je
konveksna
funkcija je
konkavna
funkcija je
konveksna
Tabela 2.7.1.e.2.
70
MTVU lekcije

7. Asimptote
g) Vertikalna asimptota
funkcije, odnosno u ovom sluaju u takama x1 = 0 i x2 = 2.
Kako je
x 2 2x 3
lim
x o0 x 2 2 x
x 2 2x 3
lim
x o0 x 2 2 x
x 2 2x 3
lim
xo2 x 2 2 x
x 2 2x 3
lim
xo2 x 2 2 x
to su prave
v
v
v
v
x=0 i x=2
vertikalne asimptote funkcije.
h) Horizontalna asimptota
Kako je
x 2 2x 3
xorv x 2 2 x
lim
2x 2
xorv 2 x 2
lim
zakljuujemo da je prava
y = -1
2
xorv 2
lim
1
horizontalna asimptota funkcije.
i) Kosa asimptota
Kako je
x 2 2x 3
2
lim x 2 x
xorv
x
71
MTVU lekcije

8. Grafik funkcije
Grafik funkcije je dat na slici 2.7.1.e.
8
6
4
2
2
x
2x
2
x
2x
3
5
4
6
8
x
Slika 2.7.1.e. Grafik funkcije y
x 2 2x 3
x 2 2x
72
MTVU lekcije

f)
x3
2
2 x 1
je
x-v ,-1) (-1, v .
Nule funkcije su odreene realnim reenjem jednaine x3 = 0, odnosno

funkcija see x osu u taki x1=0, tj. prolazi kroz koordinatni poetak.
Taka prekida funkcije je x2 = -1.



,
x 3 3 x 2 2 x 12 4 x 1 x 3
y
2
4

2
x
1
4 x 1
x 2 2 x 6 0 x3 3 x 4 0 x1
,
0. Vai
x 2 2 x 6
4 x 1
Dakle, stacionarne take su x3 = -3 i x4 = 0.

Prvi izvod nije definisan u taki x2 = -1, odnosno u taki u kojoj i funkcija nije
definisana.
73
MTVU lekcije

izvoda, kao to pokazuje sledea Tabela 2.7.1.f.1.. Da bismo odredili znak
(-v , -3)
(-3 , -1)
(-1, 0)
(0, v)
>0 (+)
<0 (-)
>0 (+)
>0 (+)
Zakljuak
funkcija
monotono
raste
funkcija
monotono
opada
funkcija
monotono
raste
funkcija
monotono
raste
Tabela 2.7.1.f.1.
Analizom Tabele 2.7.1.f.1 zakljuujemo da u oblasti gde je funkcija

diferencijabilna postoji jedna taka ekstremuma x3 = -3, u kojoj funkcija ima
27
lokalni maksimum koji iznosi f(-3) =
, i da u x1 = 0 funkcija ima prevoj.
8
27
) je taka lokalnog maksimuma funkcije,
8
a taka N(0, 0) je taka prevoja funkcije.
Dakle, taka M(-3,
74
MTVU lekcije

,,
, ,
3x
x 14
x 2 2 x 6
4x 13
0 x1
16 x
12 x 4 x 1 12 x 1 2 x 3 6 x 2
3
16 x 1
Dakle, drugi izvod je jednak nuli u taki x1 = 0.

Drugi izvod nije definisan u taki x2 = -1, odnosno u taki u kojoj i funkcija
nije definisana.
izvoda , kao to pokazuje sledea Tabela 2.7.1.f.2.. Da bismo odredili znak
(-v, -1)
(-1, 0)
(0, v)
y ,,
>0 (+)
>0 (+)
<0 (-)
funkcija je
konveksna
funkcija je
konveksna
funkcija je
konkavna
Tabela 2.7.1.f.2.
Dakle, prevojne taka je taka N(0, 0).
75
MTVU lekcije

7. Asimptote
funkcije, odnosno u ovom sluaju u taki x2 = -1.
Kako je
x3
x o 1 2 x 12
lim
x3
x o 1 2 x 12
lim
v
to je prava y = -1 vertikalna asimptota .

Kako je
x3
x ov 2 x 12
lim
x3
lim
x o v 2 x 12
v
zakljuujemo da funkcija nema horizontalnu asimptotu.
c) Kosa asimptota
Kako je
x3
2 x 1
lim
xorv
x
1
2
zakljuujemo da funkcija ima kosu asimptotu.

Poto je
76
MTVU lekcije
1
x3
x
lim
2
x o r v 2 x 1
2
zakljuujemo da prava y
lim
xorv
2x 2 x
2 x 1
1
1
x 1 predstavlja kosu asimptotu funkcije.
2
8. Grafik funkcije
Grafik funkcije je dat na slici 2.7.1.f .
4
3
2
1
10 9
3
x
2 ( x
1)
1
1
0 1
1
x 1
2
5
6
7
8
x
Slika 2.7.1.e. Grafik funkcije y
x3
2 x 1
77
MTVU lekcije

a) y
x 3 3x 2
b) y
c) y
4x 2 1
x
d) y
x2
x2 2
3
x 1 3 x 1
Reenje:
a)
y

iz uslova x 3 3 x 2 t 0 .
x 3 3x 2
se odreuje
Vai
x 3 3 x 2 t 0 x 2 x 3 t 0 x 3 t 0 x t 3.
Dakle, oblast definisanosti funkcije je
x>-3, v .

Nule funkcije su odreene realnim reenjem jednaine x3 + 3x2= 0,
odnosno takama x1 = -3 , i x2 = 0.
Take prekida funkcije je x1 = -3.
78
MTVU lekcije

y,
x 3x
3
1 3x 2 6 x
2 x 3 3x 2
0. Vai
3 x x 2
.
2 x 3 3x 2
Dakle, u takama x1=-3 i x2 = 0 prvi izvod funkcije nije definisan, dok

je u taki x3 = -2 prvi izvod jednak nuli, pa je to stacionarna taka funkcije.
Primetimo da je u taki x1=-3 funkcija definisana ali joj je to
istovremeno i taka prekida, dok je u taki x2=0 funkcija definisana i
neprekidna.
(-3 , -2)
(-2 , 0)
(0 , v)
>0 (+)
<0 (-)
>0 (+)
Zakljuak
funkcija monotono
raste
funkcija monotono
opada
funkcija monotono
raste
Tabela 2.7.2.a.1.
79
MTVU lekcije

Analizom Tabele 2.7.2.a.1 zakljuujemo da u taki x3 = -2 funkcija ima
lokalni maksimum koji iznosi f(-2) = 2, a u takama x1=-3 i x2=0 lokalne
minimume koji iznose f(-3)=0 i f(0)=0.
Dakle, taka M(-2, 2) je taka lokalnog maksimuma funkcije, a take N(-3, 0) i
L(0, 0) su take lokalnih minimuma.
3 x 2 2x

2
x 3 3x 2
y
y
2
2 x 2 x 3 3x 2 3 x 3 2 x 2 x 2 2 x
2 x 3x
3
3
2
x 3x 2
,,
, ,
3 2 2 x 2 x 3 3 x 2 3 x 2 2 x
2
2 x 3 3x 2 x 3 3x 2
3
x 4 4x3
4 x 3 3x 2 x 3 3x 2
Drugi izvod nije definisan u takama x1 = -3 i x2 = 0.

Drugi izvod nema realnu nulu u oblasti definisanosti ove funkcije (taka x= -4
ne pripada oblasti definisanosti).
80
MTVU lekcije
-3 , 0)
(0, v)
y''
<0 (-)
>0 (+)
Zakljuak
funkcija je
konkavna
funkcija je
konveksna
Tabela 2.7.2.a.2.
7. Asimptote
funkcije. Poto je u ovom sluaju funkcija definisana u taki prekida x1 = -3,
onda ona nema vertikalnu asimptotu.
Kako je
lim x 3 3 x 2
x ov

c) Kosa asimptota
Kako je
81
MTVU lekcije

x 3 3x 2
lim
x ov
x
lim x 3 v
x ov
8. Grafik funkcije
10
8
6
4
2
3
x
2
3 x
1
2
4
6
10
x
x 3 3x 2
b)
Kako je x2+2>0 za svako xR , oblast definisanosti funkcije

x2
y
je x(-v, v).
x2 2
82
MTVU lekcije

Nule funkcije su odreene realnim reenjem jednaine x+2= 0,

odnosno taki x1 = -2.
Funkcija je neprekidna u skupu realnih brojeva.
S obzirom da nule funkcije nisu simetrine u odnosu na koordinatni

poetak, zakljuujemo da ova funkcija nije ni parna ni neparna.
x2

x
2
2 1 x
2 x2 2
x2 2
. 0 x2
x
2
x 2
2
x 2
0. Vai
x 2
Dakle, u taki x2 = 1 prvi izvod jednak nuli, pa je to stacionarna taka

funkcije, dok je prvi izvod definisan za svako x iz skupa realnih brojeva.
83
MTVU lekcije
(-v, 1)
(1, v)
y,
>0 (+)
<0 (-)
Zakljuak
funkcija monotono raste
funkcija monotono opada
Tabela 2.7.2.b.1.
Analizom Tabele 2.7.2.b.1 zakljuujemo da u taki x2 = 1 funkcija ima lokalni

maksimum koji iznosi f(1) = 3 .
Dakle, taka M(1, 3 ) je taka lokalnog maksimuma funkcije.
,
2 x 2 2 2 3 x x 2 2 2 2 1 x
2 1 x
y ,,
y
3
x2 2 x2 2
x2 2
4x 2 6x 4
1
2
0
4

6

4
0

x4 2
x
x
x
3
5
2
2
x 2 2
, ,
Dakle, drugi izvod je jednak nuli u takama x3
1
, x4
2
2.
Drugi izvod je definisan na celom skupu realnih brojeva.

84
MTVU lekcije

v,
2
1
, 2
2
2 , v
y ,,
>0 (+)
<0 (-)
>0 (+)
funkcija je
konveksna
funkcija je
konkavna
funkcija je
konveksna
Tabela 2.7.2.b.2.
Dakle, prevojne take su take u kojima je drugi izvod jednak nuli, jer
pri prolasku kroz njih drugi izvod menja znak. U ovim takama vrednost
funkcije je:
f x3
f x 4
1
1
2
4
2
6
1
(taka L( ,1) ),
2
4
).
(taka P 2,
6
7. Asimptote
funkcije. Poto je u ovom sluaju funkcija definisana za svako x iz skupa
realnih brojeva, onda ona nema vertikalnu asimptotu.
Kako je
85
MTVU lekcije

x2
lim
x ov
lim
x 2
x ov
x2
lim
x o v
lim
x ov
x2 2
x2
2
x 1 2
x
x2
1
2
x 1 2
x
zakljuujemo da je prava y=1 desna horizontalna asimptota, a prava y= -1

leva horizontalna asimptota.
c) Kosa asimptota
Kako funkcija ima i desnu i levu horizontalnu asimptotu, onda ona nema kosu
asimptotu.
8. Grafik funkcije
Grafik funkcije je dat na slici 2.7.2.b.

L
1
(x
x
2)
2
10
10
2
x
x2
x2 2
86
MTVU lekcije

c)
4x 2 1
se odreuje iz
x

uslova 4x2-1t 0 xz 0
Vai
4 x
1 1
1 t 0 x z 0 x v, , v
2 2
1 1
x v, , v .
2 2
Dakle, oblast definisanosti funkcije je
Nule funkcije su odreene reenjem jednaine 4 x 2 1 0 , odnosno

1
1
takama x1 = , i x2 = .
2
2
To su istovremeno i take prekida funkcije.
Kako je
f ( x)
4 ( x) 2 1
x
4x 2 1
x
f ( x)
zakljuujemo da je funkcija neparna.

0.
87
MTVU lekcije
Poto je
4x 2 1
y,
8x
2 4x 1
x 4x 2 1
x
4x 2 4x 2 1
x 2 4x 2 1
x 2 4x 2 1
jednaina y=0 nema reenja. Dakle, ova funkcija nema stacionarne take.
Prvi izvod funkcije nije definisan u takama prekida funkcije.
Poto je x 2 4 x 2 1 t 0 za svako x iz oblasti definisanosti funkcije, to je
y>0 za svako x iz oblasti definisanosti, te je funkcija monotono rastua u
oblasti definisanosti.
Ova funkcija nema ekstremume.

,
x 2 4x 2 1
y
y
2
2
x 4 4x 2 1
4
1
x
x

8x
2x 4x 2 1 x 2
12 x 3 2 x
2 4x 2 1

x 4 4x 2 1
x 4 4x 2 1 4x 2 1
,,
, ,
12 x 2
x 3 4x 2 1 4x 2 1
Drugi izvod nije definisan u takama u kojima i funkcija nije definisana.
88
MTVU lekcije

Drugi izvod nema realnu nulu u oblasti definisanosti ove funkcije (take
1
x1, 2 r
koje su realno reenje jednaine 12 x 2 2 0 ne pripadaju
6
oblasti definisanosti).
v,
2
1
2 , v
y''
>0 (+)
<0 (-)
Zakljuak
funkcija je
konveksna
funkcija je
konkavna
Tabela 2.7.2.c.2.
7. Asimptote
funkcije. Poto je u ovom sluaju funkcija definisana u takama prekida, onda
ona nema vertikalnu asimptotu.
Kako je
89
MTVU lekcije
lim
x ov
lim
x o v
4x 2 1
x
4x 2 1
x
2
zakljuujemo da je prava y=2 desna horizontalna simptota, a prava y=-2 leva

horizontalna simptota.
c) Kosa asimptota
Poto funkcija ima i levu i desnu horizontalnu asimptotu, anda ona nema kosu
asimptotu.
8. Grafik funkcije
Grafik funkcije je dat na slici 2.7.2.c.
3
2
1
2
4 x
x
1
2
1.5
0.5
0.5
1.5
1
2
3
x
4x 2 1
x
90
MTVU lekcije

d)
3
Oblast definisanosti funkcije y
x 1 3 x 1
je x(-v, v).
Kako jednaina 3 x 1 3 x 1
nema realnih nula.
0 nema realnih reenja to ova funkcija
Funkcija je neprekidna u skupu realnih brojeva.
Kako je
f ( x)
x 1 3 x 1
3 x 1 3 x 1
f ( x)
zakljuujemo da je funkcija parna.

y,
x 1 3 x 1
3 x 1 3 x 1
2
4x
0 x1
x 1 3 x 1
2
2
0 x 1 x 1 x 2 2 x 1
3
2
x 12 3 x 12
2
2
3 3 x 1 3 x 1
3
0. Vai
x 2 2x 1
Dakle, u taki x1 = 0 prvi izvod jednak nuli, pa je to stacionarna taka

funkcije, dok prvi izvod nije definisan u takama x2= -1 i x3= 1.
91
MTVU lekcije

x
(-v, -1)
(-1, 0)
(0, 1)
(1, v)
y,
>0 (+)
>0 (+)
<0 (-)
<0 (-)
Zakljuak
funkcija
monotono raste
funkcija
monotono raste
funkcija
monotono
opada
funkcija
monotono
opada
Tabela 2.7.2.d.1.
Analizom Tabele 2.7.2.d.1 zakljuujemo da u taki x1 = 0 funkcija ima lokalni

maksimum koji iznosi f(0) = 2.
Dakle, taka M(0, 2) je taka lokalnog maksimuma funkcije.
y ,,
, ,
1
1

2
2
3
3 3 x 1
3 x 1
,
5
5
2
1 2

x 1 3 x 1 3
3
3 3
2
1
1
0 3 x 15 3 x 15 x 1 x 1

5
5
3
9 3 x 1
x 1
Poto poslednja jednaina nema realnih reenja to ne postoje nule drugog

izvoda.
Drugi izvod nije definisan u takama x2= -1 i x3= 1.
92
MTVU lekcije

v,1
1,1
1 , v
y ,,
>0 (+)
<0 (-)
>0 (+)
funkcija je
konveksna
funkcija je
konkavna
funkcija je
konveksna
Tabela 2.7.2.d.2.
Dakle, prevojne take su take u kojima drugi izvod nije definisan, jer
je u tim takama funkcija definisana i drugi izvod menja znak pri prolasku kroz
njih. U ovim takama vrednost funkcije je:
f x2
1
f x 4
3
3
(taka L(1, 3 2 ),
(taka P 1, 3 2 ).
7. Asimptote
funkcije. Poto je u ovom sluaju funkcija definisana za svako x iz skupa
realnih brojeva, onda ona nema vertikalnu asimptotu.
Koristei identitet
a3 b3
a b a 2 ab b 2
dobijamo
93
MTVU lekcije

lim
xorv
lim
x 1 3 x 1
x 1 x 1
xorv 3
x 1 3 x 1 x 1 3 x 12
lim
xorv 3
x 12
3 x 1 x 1 3 x 1
zakljuujemo da je prava y=0 desna i leva horizontalna asimptota funkcije.

c) Kosa asimptota
Kako funkcija ima i desnu i levu horizontalnu asimptotu, onda ona nema kosu
asimptotu.
8. Grafik funkcije
M
3
1
3
(x
1)
(x
1)
6
2
x
x 1 3 x 1
94
MTVU lekcije

1
x
a) y
c) y
xe x
b) y
ex
d)
ex
1 x
Reenje:
a)
1
x
je x v, 0 0 , v .
Ova funkcija nema realnih nula.

Taka prekida funkcije je x1 =0.
Kako je
1
f ( x)
e x
1
x
z f ( x) z f ( x)
zakljuujemo da funkcija nije ni parna ni neparna.

4. Stacionarne take, take u kojima prvi izvod nije definisan, intervali i
karakter monotonosti
0.
95
MTVU lekcije

Poto je
y,
1
x
1
x
e
x2
jednaina y=0 nema reenja.
Dakle, ova funkcija nema stacionarne take.

Prvi izvod funkcije nije definisan u taki prekida funkcije.
1
ex
Poto je 2 0 za svako x iz oblasti definisanosti funkcije, to je y<0 za
x
svako x iz oblasti definisanosti, te je funkcija monotono opadajua u oblasti
definisanosti.
Ova funkcija nema ekstremume.

1
y ,,
, ,
1
x
e
2
x
ex
2 x 2 2x e x
x
x4
Drugi izvod je jednak nuli u taki x 2
1
x
e 1 2 x
x4
0 x
1
2
1
i nije definisan u taki u kojoj i
2
funkcija nije definisana x1=0.

96
MTVU lekcije
v,
2
1
, 0
2
0 , v
y''
<0 (-)
>0 (+)
>0 (+)
Zakljuak
funkcija je
konkavna
funkcija je
konveksna
funkcija je
konveksna
Tabela 2.7.3.a.2.
Dakle, prevojne taka je taka u kojoj je drugi izvod jednak nuli, jer drugi
izvod menja znak pri prolasku kroz nju. U ovoj taki vrednost funkcije je:
f x
1

2
taka M , e 2 .
2
e 2
7. Asimptote
Poto je
1
lim e x
x o0
lim e
x o0
1
x
v
0
zakljuujemo da jer prava x=0 desna vertikalna asimptota funkcije.

Kako je
97
MTVU lekcije

1
lim e x
xorv
to je prava y = 1 leva i desna horizontalna simptota
funkcije.
c) Kosa asimptota
asimptotu.
8. Grafik funkcije
3
2.5
2
1
e
1.5
1
0.5
4
1
0.5
1
x
98
MTVU lekcije

b)
e x je x v, v .
2
Ova funkcija nema realnih nula ni take prekida.

Kako je
f ( x)
2
e x
ex
f ( x)
zakljuujemo da je funkcija parna.


Poto je
0.
y , e x
2 x e x
0 x 0
stacionarna taka funkcije je x1=0.
Prvi izvod je definisan za svako x iz oblasti definisanosti funkcije.
99
MTVU lekcije

x
(-v, 0)
(0, v)
y,
>0 (+)
<0 (-)
Zakljuak
funkcija
monotono raste
funkcija
monotono opada
Tabela 2.7.3.b.1.
Analizom Tabele 2.7.3.b.1 zakljuujemo da u taki x1 = 0 funkcija ima lokalni

maksimum koji iznosi f(0) = 1.
Dakle, taka M(0, 1) je taka lokalnog maksimuma funkcije.
y 2 xe 2e 2 x 2 x e
1
2e 2 x 1 0 2 x 1 0 x

, ,
y ,,
x2
x2
x2
x2
x3
1
2

100
MTVU lekcije
v,
2
1 1
,
2 2
1
, v
2
y''
>0 (+)
<0 (-)
>0 (+)
Zakljuak
funkcija je
konveksna
funkcija je
konkavna
funkcija je
konveksna
Tabela 2.7.3.b.2.
Dakle, prevojne take su take u kojima je drugi izvod jednak nuli, jer drugi
izvod menja znak pri prolasku kroz njih. U ovim takama vrednost funkcije je:
f x
f x
1
2
1
e
1
2
1
e
1 1
,
taka L
2 e
1 1
,
taka P
2 e
7. Asimptote
Poto funkcija nema take prekida, ona nema ni vertikalne asimptote.
Kako je
lim e x
xorv
0 to je prava y = 0 leva i desna horizontalna simptota

101
MTVU lekcije
funkcije.
c) Kosa asimptota
asimptotu.
8. Grafik funkcije

M
0.5
0
x
ex
102
MTVU lekcije

c)
xe x je x v, v .
Nula funkcije je u taki x1=0.

Kako je
f ( x)
xe x
xe x z f ( x) z f ( x)


Poto je
y , xe x e x x e x e x (1 x)
,
0.
0 x 1

103
MTVU lekcije

x
(-v, 1)
(1, v)
y,
>0 (+)
<0 (-)
Zakljuak
funkcija
monotono raste
funkcija
monotono opada
Tabela 2.7.3.c.1.
Analizom Tabele 2.7.3.c.1 zakljuujemo da u taki x2 = 1 funkcija ima lokalni

maksimum koji iznosi f(1) = e-1.
Dakle, taka M(1, e-1) je taka lokalnog maksimuma funkcije.
y ,,
y e 1 x
, ,
x
e x 1 x e x
e x 2 x 0 2 x 0 x3
Drugi izvod je jednak nuli u taki x3

definisanosti funkcije.
2 i definisan je u svim takama oblasti

104
MTVU lekcije
v , 2
2 , v
y''
<0 (-)
>0 (+)
Zakljuak
funkcija je
konkavna
funkcija je
konveksna
Tabela 2.7.3.c.2.
Dakle, prevojna taka je taka u kojoj je drugi izvod jednak nuli, jer drugi
f x
2 2e 2
2
e2
2
taka L 2, 2 .
e
7. Asimptote
Poto funkcija nema take prekida, ona nema ni vertikalne asimptote.
Kako je
lim xe x
x ov
lim xe x
x o v
x
x ov e x
v
lim
1
x ov e x
lim
to je prava y = 0 desna horizontalna simptota funkcije.
105
MTVU lekcije

c) Kosa asimptota
Kako je
xe x
lim
x o v
x
lim e x v
x o v
onda funkcija nema kosu asimptotu.
8. Grafik funkcije

M
1
x e
x
2
3
4
x
xe x
106
MTVU lekcije

d)
ex
je x v,1 1, v .
1 x
Ova funkcija nema nule, a prekidna je u taki x1=1.

Kako oblast definisanosti nije simetrina u odnosu na koordinatni

poetak zakljuujemo da funkcija nije ni parna ni neparna.

Poto je
y
ex
1 x
e x 1` x e x
1 x 2
e x 2 x
1 x 2
0 x
0.

Prvi izvod nije definisan u taki u kojoj i funkcija nije definisana.
107
MTVU lekcije

x
(-v, 1)
(1, 2)
(2, v)
y,
>0 (+)
>0 (+)
<0 (-)
Zakljuak
funkcija
monotono raste
funkcija
monotono raste
funkcija
monotono opada
Tabela 2.7.3.d.1.
Analizom Tabele 2.7.3.d.1 zakljuujemo da u taki x2 = 2 funkcija ima lokalni

maksimum koji iznosi f(2) = - e2.
Dakle, taka M(2, -e2) je taka lokalnog maksimuma funkcije.
x
y e 2 x2
y
1 x
x 2 4x 5
,,
, ,
1 x 2 e x 2 x , 2 1 x 1 e x 2 x
1 x 4
1 x 3
Poto jednaina x2-4x+5=0 nema realna reenja to ne postoje nule drugog
izvoda.
Drugi izvod nije definisan u taki u kojoj i funkcija nije definisana.
108
MTVU lekcije
v ,1
1, v
y''
>0 (+)
<0 (-)
Zakljuak
funkcija je
konveksnaa
funkcija je
konkavna
Tabela 2.7.3.d.2.
7. Asimptote
Poto je
ex
lim
x o1 1 x
ex
lim
x o1 1 x
v
v
zakljuujemo da je prava x=1 vertikalna asimptota funkcije.
Kako je
ex
lim
lim e x
x ov 1 x
x ov
x
e
lim
0
x o v 1 x
v
to je prava y = 0 leva horizontalna simptota funkcije.
109
MTVU lekcije
c) Kosa asimptota
Kako je
ex
x ov x 1 x
lim
ex
x ov 1 2 x
lim e x
lim
x ov
v
8. Grafik funkcije
10
7
4
ex
1 x
1
1 2 0
5
8
11
14
17
20
x
ex
1 x
110
MTVU lekcije

a) y
x ln x
c) y
1 ln x
1 ln x
b) y
d)
ln x
x
ln
x3
2x
Reenje:
a)
Oblast definisanosti funkcije y x ln x je x 0, v .

2
Funkcija ima prekid u taki x1=0.

Nule funkcije dobijamo reavanjem jednaine
(lnx)2 = 0 x=e0 =1, odnosno nula funkcije je u taki x2=1.

Stacionarne take dobijamo reenjem jednaine y , 0. Kako je

2 ,
ln x 2 2 x ln x ln x ln x 2 0 ln x 0 ln x 2
y , xln x
x
0
2
x e 1 x e
zakljuujemo da se jedna stacionarna taka funkcije poklapa sa nulom
funkcije x 2 1 , a da je druga stacionarna taka x3 e 2 .
111
MTVU lekcije

x
(0, e-2)
(e-2,1)
(1,v)
y,
>0 (+)
<0 (-)
>0 (+)
Zakljuak
funkcija
monotono raste
funkcija
monotono opada
funkcija
monotono raste
Tabela 2.7.4.a.1.
Analizom Tabele 2.7.4.a.1 zakljuujemo da za x2 = 1 funkcija ima lokalni

minimum koji iznosi f(1) = 0, dok za x3 e 2 funkcija ima lokalni maksimum
koji iznosi f (e 2 )
4 e 2 .
Dakle, taka M(1,0) je taka lokalnog minimuma funkcije, a taka

N(e-2,4e-2) je taka lokalnog maksimuma funkcije.
y ,,
2
y ln x ln x 2
, ,
ln x 1
x
ln x 2 ln x

x
x
0 ln x 1 0 x 4

oblasti definisanosti funkcije.
e 1
e 1 i definisan je u svim takama
112
MTVU lekcije

0 , e
y''
<0 (-)
>0 (+)
Zakljuak
funkcija je
konkavna
funkcija je
konveksna
1
1
,v
Tabela 2.7.4.a.2.
f x
e 1 e 1
taka L e 1 , e 1 .
7. Asimptote
Poto je
lim x ln x
x o0
2
lim
x o0
1
x
1
x2
ln x 2
lim
x o0
lim 2 x
x o0
1
x
2 ln x
lim
x o0
1
x2
1
x
2 ln x
x o0
1

x
lim
zakljuujemo da funkcija nema vertikalnu asimptotu.
113
MTVU lekcije

Kako je
lim x ln x
x ov

c) Kosa asimptota
Kako je
x ln x
x ov
x
lim
limln x
x ov

8. Grafik funkcije
L
2
x ( ln ( x) )
N
0
1
x
x ln x
114
MTVU lekcije

b)
ln x
je x 0, v .
x
Funkcija ima prekid u taki x1=0.

(lnx) = 0 x=e0 =1, odnosno nula funkcije je u taki x2=1.


Kako je
,
0.
1
x ln x
x
x2
1 ln x
ln x
0 ln x 1
x2
x
x e1 e
zakljuujemo da je stacionarna taka funkcije x3 e .
y,

115
MTVU lekcije
(0, e)
(e,v)
y,
>0 (+)
<0 (-)
Zakljuak
funkcija
monotono raste
funkcija
monotono opada
Tabela 2.7.4.b.1.
Analizom Tabele 2.7.4.b.1 zakljuujemo da za x3

1
maksimum koji iznosi f (e)
.
e
e funkcija ima lokalni
Dakle, taka M(e,e-1) je taka lokalnog minimuma funkcije.
y ,,
, ,
2 ln x 3
x3
1 ln x
0 2 ln x 3
1 2
x 2 x 1 ln x
x
x4
0 x4
3
2

oblasti definisanosti funkcije.
e 2 i definisan je u svim takama

116
MTVU lekcije
0,e 2
32
e , v
y''
<0 (-)
>0 (+)
Zakljuak
funkcija je
konkavna
funkcija je
konveksna
Tabela 2.7.4.b.2.
f x
e 2
3
2e
3
2
3
3
taka L e 2 , 3
2e 2
7. Asimptote
Poto je
ln x
x o0 x
lim
v
zakljuujemo da je prava x=0 desna vertikalna asimptota funkcije.

Kako je
117
MTVU lekcije

lim
x ov
ln x
x
lim
x ov
1
x
zakljuujemo da je prava y=0 desna horizontalna asimptota funkcije.
c) Kosa asimptota
Funkcija nema kosu asimptotu jer ima desnu horizontalnu asimptotu, a za x<0
nije definisana.
8. Grafik funkcije

M
0 2
8 10 12 14 16 18 20
( ln( x) )
x
3
x
ln x
x
118
MTVU lekcije

c)
1 ln x
dobijamo reavanjem
1 ln x
sistema
x ! 0 1 ln x z 0 x ! 0 x z e 1 .
Dakle, oblast definisanosti je odreena sa x 0, e 1 e 1 , v .

1-lnx = 0 x=e1, odnosno nula funkcije je u taki x1=e.
Funkcija ima prekid u takama x2=0 i x3=e-1.
Kako oblast definisanosti nije simetrina u odnosu na koordinatni poetak


0.
Vai
119
MTVU lekcije
y,
1 ln x
1 ln x
1
1
1 ln x 1 ln x
x
x
1 ln x 2
2
.
2
x 1 ln x
Kako jednaina y , 0 nema realnih reenja u oblasti definisanosti funkcije,

zakljuujemo da ova funkcija nema stacionarnih taaka.
Prvi izvod nije definisan u takama u kojima i funkcija nije definisana.
x
(0, e-1)
(e-1,v)
y,
<0 (-)
<0 (-)
Zakljuak
funkcija monotono
opada
funkcija monotono
opada
Tabela 2.7.4.c.1.
Poto je funkcija diferencijabilna u oblasti definisanosti i poto nema

stacionarne take, onda ona nema ni take ekstremuma.
120
MTVU lekcije

,
y ,,
2

2
x1 ln x
3 ln x
0 3 ln x
3
2
x 1 ln x
, ,
1 ln x 2 x 2 1 ln x 1
x 1 ln x
2
0 x4
Drugi izvod je jednak nuli za x 4

funkcija nije definisana.
3
e 3
i nije definisan u takama u kojima i

0 , e
y''
>0 (+)
<0 (-)
>0 (+)
Zakljuak
funkcija je
konveksna
funkcija je
konkavna
funkcija je
konveksna
3
3
, e 1
1
,v
Tabela 2.7.4.c.2.
f x
e 3 2
taka L e 3 ,2 .
121
MTVU lekcije

7. Asimptote
Poto je
1 ln x
x o0 1 ln x
lim
1
lim x
x o0 1
x

lim
1 ln x
1 ln x
v
lim
1 ln x
1 ln x
v
1
xo
e
1
xo
e
1
zakljuujemo da je prava x=e-1 vertikalna asimptota funkcije.

Kako je
1 ln x
x ov 1 ln x
lim
1
lim x
x o0 1
x

1
zakljuujemo da je prava y= -1 desna horizontalna asimptota funkcije.
c) Kosa asimptota
Funkcija nema kosu asimptotu jer ima desnu horizontalnu asimptotu, a za x<0
nije definisana.
122
MTVU lekcije

8. Grafik funkcije
3
2
1
( 1 ln( x) )
1 ln( x)
10
1
2
3
4
x
1 ln x
1 ln x
d)
ln
x3
dobijamo reavanjem
2 x
sistema
123
MTVU lekcije
x3
! 0 2 x z 0 x 3 ! 0 2 x ! 0 x 3 0 2 x 0 x z 2
2 x
x ! 3 2 ! x x 3 2 x x z 2 x 2 , 3
.
Dakle, oblast definisanosti je odreena sa x 2 , 3. .

ln
x3
2 x
x3
2 x
1 x 3
2 x 2x
5 x
5
2
odnosno nula funkcije je u taki x1=2,5.

Funkcija ima prekid u takama x2=2 i x3=3.


0.
Vai
124
MTVU lekcije

y
x 3
ln
2 x
2 x 2 x x3
x3
2 x 2
1
.
x 3 2 x
Kako jednaina y , 0 nema realnih reenja u oblasti definisanosti funkcije,

zakljuujemo da ova funkcija nema stacionarnih taaka.
Prvi izvod nije definisan u takama u kojima i funkcija nije definisana.
Kako u oblasti definisanosti funkcije vai x 3 2 x ! 0 to je prvi izvod manji od nule
za svako x iz oblasti definisanosti, odnosno funkcija je monotono opadajua.
Poto je funkcija diferencijabilna u oblasti definisanosti i poto nema

stacionarne take, onda ona nema ni take ekstremuma.
,,
, ,
1

x

x
3
2
5 2x
x 3 2 x 2
0 5 2x
0 x4
5
2
5
, odnosno u taki u kojoj je i nula
2
funkcije , i nije definisan u takama u kojima i funkcija nije definisana.
Drugi izvod je jednak nuli za x 4

125
MTVU lekcije
5
2,
2
5
, 3
2
y''
>0 (+)
<0 (-)
Zakljuak
funkcija je
konveksna
funkcija je
konkavna
Tabela 2.7.4.d.2.
izvod menja znak pri prolasku kroz nju.
5
Dakle taka L( , 0) je prevojna taka.
2
7. Asimptote
Poto je
x 3
v
xo2
2x
x3
v
lim ln
x o3
2x
lim ln
zakljuujemo da su prave x=2 i x=3 vertikalne asimptote funkcije.
Funkcija nema horizontalnu asimptotu.
126
MTVU lekcije
c) Kosa asimptota
Funkcija nema kosu asimptotu.
8. Grafik funkcije
4
3
2
1
x3
ln
2x
1
2
3
4
x
ln
x3
2 x
127
MTVU lekcije

Zadaci za vebu
x2 4
x 4 2
a) y
x2 x 6
x2
d) y
g)
j)
x 2
2
m) y
ex
p) y
ln e
x
s)
e) y
x 4 x h)
x 2 2x 3
2x x 2
b) y
8 x 14
ln x 2 1
k)
y
y
3x 4 1
x3
c) y
x 1
x 1
f) y
x 3 3x
i)
x 2e x
2 x e
q) y
ln 1 e
1
x 1
x
x2
x2 1 1
x
ln
ln x 2
t) y
x x2 4
ex
y
x 1
o)
r)
2x 2 x3
l)
n) y
x
1 ln x
x
128
MTVU lekcije

3. FUNKCIJE DVE NEZAVISNO PROMENLJIVE
3.1. Parcijalni izvodi i diferencijali funkcije dve nezavisno promenljive
Reeni zadaci:
3.1.1. Nai parcijalne izvode prvog reda sledeih funkcija
a)
x y
x y
b)
c)
xy
d)
ln x x 2 y 2
e)
e x y
f)
ex
x
x2 y2
y 2 xy
Reenje:
a)
wz
wx
wz
wy
x y x y
2y
2
x y
x y 2
2x
x y x y

2
x y
x y 2
b)
x2 y2
wz
wx
wz
wy
x

2x
2 x2 y2
y2
y2
y
3
2 2
x y
y
3
2 2
129
MTVU lekcije

c)
wz
wx
wz
wy
y x y 1
x y ln x
d)
1
wz
wx
2x
2 x2 y2
2
x x y
wz
wy
x
y
2
x
x x2 y2
2
1
2
x y x y
x y2
x y2 x2 y2
e)
wz
wx
y e xy
wz
wy
x e xy
f)
wz
wx
wz
wy
2 x y e x y xy
2 y x e x y xy
2
3.1.2. Nai parcijalne izvode drugog reda sledeih funkcija:

a)
c)
x2 y2
z
z
xy 2
b)
d)
ln x 2 y
x2
2 y
130
MTVU lekcije
Reenje:
a)
Kako je
wz
wx
wz
wy
x
2
x y
x y2
w z
wxwy
x2 y2
y2
y2
x2 y2
w2z
wy 2
y2
to je
x y2
x2 y2
w2z
wx 2
y
2
y2
3
2
x2
y
3
2 2
x y
y2
3
2
b)
Kako je
wz
wx
w2z
wx 2
w2z
wxwy
2 x 2 y 4x 2
w z
wy 2
wz
wy
2x
x y
2
y
1
x y
2 y x2
to je
y
y
2x
y
131
MTVU lekcije
c)
Kako je
wz
wx
w2z
wx 2
w2z
wy 2
y 2 e xy
wz
wy
y 4 e xy
to je
2 xe xy 2 xy e xy
w2z
wxwy
2 xye xy
2 ye xy y 2 2 xye xy
2 xe xy 1 2 xy 2
2
2 ye xy 1 xy 2
d)
Kako je
wz
wx
2x
2y 1
w2z
wx 2
w2z
wy 2
w2z
wxwy
wz
wy
2x 2
2 y 12
to je
2
2y 1
8x 2
2 y 13
4x
2 y 12
132
MTVU lekcije
3.1.3. Nai totalni diferencijal prvog reda sledeih funkcija:

a)
yx y
b)
x y
ln
y
c)
x2 y3
d)
ln x 2 y 2
Reenje:
a)
dz
wz
wz
dx dy
wy
wx
y 2 x y 1dx x y yx y ln x dy
dz
wz
wz
dx dy
wx
wy
dx
xdy

x y y x y
dz
wz
wz
dx dy
wx
wy
2 xy 3 dx 3 x 2 y 2 dy
dz
wz
wz
dx dy
wx
wy
2
xdx ydy
x y2
b)
c)
d)
3.1.4. Nai totalni diferencijal drugog reda sledeih funkcija:

a)
e xy
b)
x3 y 2
c)
x ln y
d)
x 2 y 2 ln x ln y
133
MTVU lekcije
Reenje:
d 2z
w2z 2
w2z
w2z 2
dx

2
dxdy

dy
wxwy
wx 2
wy 2
a)
Kako je
wz
wx
ye xy
wz
wy
w2z
wy 2
xe xy
to je
w2z
wx 2
y 2 e xy
d 2z
y 2 e xy dx 2 21 xy e xy dxdy x 2 e xy dy 2
x 2 e xy
w2z
wxwy
1 xy e xy
pa je
b)
Kako je
wz
wx
3x 2 y 2
wz
wy
2x3 y
to je
w2z
wx 2
6 xy 2
w2z
wy 2
2x3
w2z
wxwy
d 2z
6 xy 2 dx 2 12 x 2 ydxdy 2 x 3 dy 2
6x 2 y
pa je
134
MTVU lekcije
c)
Kako je
wz
wx
wz
wy
ln y
w2z
wx 2
x
y
to je
w2z
x
0
2
2
wy
y
2
x
2 dy 2 dxdy
y
y
d 2z
w2z
wxwy
1
y
pa je
pa je
d)
Kako je
wz
wx
2x
1
x
wz
wy
w2z
wy 2
2y
1
y
to je
w2z
wx 2
1
2 2
x
1 w2z
2 2
y wxwy
d 2z
1 2
1 2
2 2 dx 2 2 dy
x
y
Zadaci za vebu
3.1.5. Nai parcijalne izvode prvog i drugog reda i totalne diferencijale prvog i
drugog reda sledeih funkcija
a)
c)
e)
y ln x 2 y 2
x
y
xy ye
xy
x
b)
2x 5 y
3x 4 y
d)
y ln
x2 y2
x2 y2
f)
x
y
135
MTVU lekcije

3.2 Ekstremne vrednosti funkcije dve nezavisno promenljive
Reeni zadaci:
3.2.1. Nai ekstremne vrednosti sledeih funkcija
a)
x 2 xy y 2 3 x 6 y
b)
c)
d)
2 y 2 e x y
1 x y
1 x2 y2
x 12 2 y 2
Reenje:
a)
Naimo stacionarne take date funkcije iz uslova
wz
wx
wz
wy
0.
Dobijamo sistem jednaina

wz
wx
wz
wy
2x y 3
x 2y 6
ije je reenje x=0, y=3.

Dakle, taka M(0,3) je stacionarna taka funkcije.
Naimo sada druge parcijalne izvode:
w2z
wx 2
w2z
wy 2
w2z
wxwy
136
MTVU lekcije
Kako je izraz '=AC-B2= 2 2 1 3 ! 0 za svako (x,y) iz oblasti definisanosti,

pa i u taki M(0,3) to funkcija u toj taki ima lokalni ekstremum, i to lokalni
minimum, jer je A=2!0, koji iznosi
z min
z 0,3 9 .
b)
wz
wx
wz
wy
0 . Dobijamo
sistem jednaina
x
1 x2 y2
1 x2 y2
1 x2 y2
wz
wx
y 2 xy x 1
1 x
y
3
2 2
0 y 2 xy x 1 0
1 x2 y2
wz
wy

1 x y
y
1 x2 y2
1 x y
1 x2 y2
x 2 xy y 1
1 x
y
3
2 2
0 x 2 xy y 1 0
Ako drugu jednainu oduzmemo od prve dobijamo da je

x2-y2+x+y =0(x-y) (x+y)+x+y=0(x+y) (x-y+1) =0x= -y x=y-1.
Sada za x= -y imamo iz druge jednaine y2-y2+y+1=0y=-1 pa vraajui u
x=-y dobijamo da je x=1 pa je stacionarna taka M(1, -1).
Vraajui x=y-1 u drugu jednainu dobijamo jednainu y2 y+1=0 koja nema
realna reenja.
Dakle, jedina stacionarna taka je taka M(1, -1).
137
MTVU lekcije
w y 2 xy x 1
3
wx
2
2 2
x
y
1

3
1
y 1 1 x 2 y 2 2 3 1 x 2 y 2 2 2 x y 2 xy x 1
2
1 x 2 y 2 3
w2z
wx 2
y 3 2 x 2 y 2 2 x 2 y 3 xy 2 y 3 x 1
1 x
y
5
2 2
x 1
y 1
3 3
w x 2 xy y 1

3
wy
2
2 2
1 x y
3
1
x 1 1 x 2 y 2 2 3 1 x 2 y 2 2 2 y x 2 xy y 1
2

1 x 2 y 2 3
w2z
wy 2
x 3 x 2 2 y 2 3 x 2 y 2 xy 2 x 3 y 1
1 x
y
5
2 2
x 1
y 1
2
3 3
w y 2 xy x 1
3
wy
2
2 2

x

y

1
3
1
2 y x 1 x 2 y 2 2 3 1 x 2 y 2 2 2 y y 2 xy x 1
2
1 x 2 y 2 3
w2z
wxwy
x 3 y 3 2 xy 2 2 x 2 y 3 xy x y
1 x
y
5
2 2
x 1
y 1
1
3 3
Dakle, u stacionarnoj taki je
2
2
1
'=AC-B =

3
3
3
3
3
3
1
!0
9
138
MTVU lekcije
pa funkcija u njoj ima ekstremum i to, zbog A
2
3 3
0 lokalni maksimum
koji iznosi
z max
1 1 1
z 1,1
1 1 1
2
c)
wz
wx
wz
wy
0 . Dobijamo
sistem jednaina
wz
wx
wz
wy
2 x 2 y 2 e x y
4 y 2 y 2 e x y
Ovaj sistem je ekvivalentan sistemu
x
x
2
2
2x 2 y 2 0
4y 2y2 0
ije je reenje (x=0, y=0) i (x= -4, y= -2).

Dakle, take M(0,0) i N( -4, -2) su stacionarne take funkcije.
139
MTVU lekcije
w2z
wx 2
w2z
wy 2
w2z
wxwy
4 x 2 y 2 2 e x y
8 y 2 y 2 4 e x y
4 x 4 y 2 y 2 2 e x y
Kako je u taki M(0,0) izraz '=AC-B2= 2 4 2

funkcija nema ekstremum.
12 0 to u njoj
68 e 4 ! 0
U taki N( -4, -2) je '=AC-B2= 6 e 2 12 e 2 2 e 2
to u njoj funkcija ima ekstremum i to lokalni maksimum jer je u njoj
A 6 e 2 0 .
z 4,2 8 e 2 .
Taj maksimum iznosi z max

d)
wz
wx
wz
wy
0 . Dobijamo
sistem jednaina
wz
wx
wz
wy
2( x 1)
4y
0 x 1
0 y
Dakle, jedina stacionarna taka je taka M(1,0).
140
MTVU lekcije
w2z
wx 2
w2z
wy 2
w
2( x 1) 2
wx
w
4 y 4 C
wy
w2z
wxwy
w
2( x 1) 0
wy
Kako je u M(1,0) '=AC-B2=8!0 zakljuujemo da je to taka lokalnog

ekstremuma funkcije i to lokalnog minimuma, jer je A=2!0, koji iznosi
zmin=z(1,0)=0.
3.2.2. Nai uslovne ekstremume sledeih funkcija
a)
b)
c)
d)
z
z
z
z
6 4x 3y
x2 y2
xy
x2 3y 2
pri
pri
pri
pri
uslovu
uslovu
uslovu
uslovu
x2 y2 1
x y 1
x y 1
4x y 7
Reenje:
a)
Lagraneova funkcija je
F(x,y)=6-4x-3y+O(x2+y2-1)
pa je
wF
wx
wF
wy
4 2Ox
3 2Oy .
Potrebni uslovi za postojanje uslovnih ekstremuma svode se na sledei sistem

jednaina
141
MTVU lekcije
-4+2Ox=0
-3+2Oy=0
x2+y2=1
Reenje ovog sistema su skupovi taaka
O1
5
2
O2
x1
4
5
5
2
y1
x2
3
5
4
5
y2
3
5
Kako je
w2F
wx 2
2O
w2F
wxwy
d 2F
2O dx 2 dy 2
Kada je
5
O1
2
x1
w2F
wy 2
2O
to je
4
5
y1
3
5
4 3
tada je d2F!0, pa u toj taki M 1 , funkcija ima uslovni minimum koji
5 5
iznosi
z min
6
16 9

5 5
1.
142
MTVU lekcije

Kada je
O2
5
2
x2
4
5
y2
3
5
4 3
tada je d2F0, pa u toj taki M 2 , funkcija ima uslovni maksimum
5 5
koji iznosi
z max
6
16 9

5 5
11.
b)
F(x,y)=x2+y2+O(x+y-1)
wF
wx
wF
wy
2x O
pa je
2y O .

jednaina
2x+O=0
2y+O=0
x+y=1
1
1
2
1
2
143
MTVU lekcije

Kako je
w2F
wx 2
w2F
wxwy
d 2F
2 dx 2 dy 2
w2F
wy 2
to je
1 1
pa je d2F!0, odnosno u toj taki M , funkcija ima uslovni minimum koji
2 2
iznosi
z min
1 1

2 2
1
.
2
c)
F(x,y)=xy+O(x+y-1) pa je
wF
wx
yO
wF
wy
xO .

jednaina
y+O=0
x+O=0
x+y=1
144
MTVU lekcije
1
2
1
2
1
2
Kako je
w2F
wx 2
d 2F
2dxdy
w2F
wxwy
w2F
wy 2
to je
Poto je
x y 1
d 2F
2dxdy
dx dy
to je
odnosno
dy
dx
pa je
2dx 0
2
1 1
odnosno u toj taki M , funkcija ima uslovni maksimum koji iznosi
2 2
z max
1 1
2 2
1
.
4
d)
F(x,y)=x2+3y2+O(4x+y-7)
wF
wx
2 x 4O
wF
wy
pa je
6y O .

jednaina
2x+4O=0
145
MTVU lekcije

6y+O=0
4x+y=7
6
7
12
7
1
7
Kako je
w2F
wx 2
w2F
wxwy
d 2F
2dx 2 6dy 2
w2F
wy 2
to je
12 1
pa je d2F!0, odnosno u toj taki M , funkcija ima uslovni minimum
7 7
koji iznosi
z min
12
1
3
7
7
3 .
146
MTVU lekcije
Zadaci za vebu
3.2.3. Nai ekstremume sledeih funkcija:
a)
b)
xy 2 1 x y
c)
2 x 3 2 y 3 30 xy
d)
xy 1 x 2 y 2
y 2 e x
y2
3.2.4. Nai sledee uslovne ekstremume:

a)
b)
c)
d)
z
z
x2 y2 5
x y
x2 y2
pri uslovu

1
2 3
xy
pri uslovu
3x 2 y 7
x 2 y 3 pri uslovu x y 1
x 2y
pri uslovu
147
MTVU lekcije
4.
INTEGRALI
4.1
Nalaenje neodreenih integrala
4.1.1 Direktna (neposredna) integracija
Reeni zadaci:
4.1.1.1. Izraunati:
3x
a)
x 2 4 x 2 dx
b)
d)
f)
x2
x 2 1dx
x 3 x dx
x 1
dx
x
c)
e)
ex
x

e
1
x 2
dx
3 x dx
Reenje:
a)
3x
x 2 4 x 2 dx
x 4 x3
x2

4
2x C
4
3
2
b)
x x dx
1
2
1
3
dx x dx
1
1
2
1
1
3
x
x

C
1
1
1
1
2
3
2 2 3 3
x x C
3
4
148
MTVU lekcije

c)
32
x 3x 3 x 1
dx
x 1
dx
x
1
1
2
1
1
2
1

12
1
2
dx

x
x
3
3

x
x
x
3x 3
ln x C
1
1
1
1
2
2
2 2
x 3x 6 x 2 ln x C
3
d)
3 x dx
2x
2 2 x 3 x 3 2 x dx
2 6 x 9 x dx
6x
9x
4x
2

C
ln 6 ln 9
ln 4
e)
ex
e 1 x 2
x
dx
x 1
e x 2 dx
x 21
e
C
2 1
x
e x x 1 C
f)
x2
x 2 1 dx
x2 11
x 2 1 dx
1 x
1
dx
1
x arctgx C
Zadaci za vebu
4.1.1.2. Izraunati:
a)
1
dx
x
b)
7 x dx
149
MTVU lekcije

c)
x 2 x x 1 dx
xb
dx
2
e)
g)
2
23

2
x
dx
d)
f)
h)
dx
1 x2 3
x2
a b
ax
dx
3
x x a x b
dx
x
4.1.2 Integracija metodom smene
Reeni zadaci:
4.1.2.1. Izraunati:
a)
7 x 5
c)
e)
g)
10
2x
5
dx
b)
dx
d)
x
x 2 2 dx
x
x 2 dx
f)
h)
x 2 6 xdx
dx
x2
2 3x 3
1
e x 1 dx
5
dx
Reenje:
a)
Smenom
7x 5
t 7 dx
dt dx
dt
7
dobijamo
150
MTVU lekcije

10
10 dt

7
x

5
dx
t
7 x 511 C
1 t 11
C
7 11
1 10
t dt
7
77
b)
x2 6
Smenom
x 6 xdx
t 2 xdx
1
1
2
dt
t
2
dt
dobijamo
2
dt xdx
1 t
C
21
1
2
1 2
t C
3
1 2
x 6
3
3
2
C
c)
2x
5
2
t dx
5
dt dx
5
e t dt
2
5
et C
2
5
e 5 C
2
Smenom
2x
5
dx
5
dt
2
dobijamo
2x
d)
Smenom
dx
dt
2 x
dx
x
2dt
dobijamo
dx
2 e t dt
2e t C
2e
C
e)
Smenom
x
dx
2
x2 2
1 dt
2 t
t 2 xdx
1
ln t C
2
dt xdx
dt
dobijamo
2
1
ln x 2 2 C
2
151
MTVU lekcije

f)
2 3x 3
Smenom
x
5
2 3x 3
t 9 x 2 dx
1
1
5
dt
9
1 t
C
9 1
1
5
1 1
dt
95 t
dx
dt x 2 dx
5 5
t C
36
dobijamo
5 5
2 3x 3
36
C
g)
x2
Smenom
tx
t 2 dx
dt
1
x2
dx
t 2
t
dt
1

12
2

t
2
t

dt
dobijamo
1
1
1
t2
t 2
2
1
1
1
1
2
2
2 2
t 4t 2 C
3
3
1
2
x 2 2 4x 2 2 C
3
h)
Smenom
1
dx
1
ln t dx
1
t
1 dt
1
t

dt
t 1
dt
ex
t
t 1 t
ln t 1 C
e x
dobijamo
ln e x 1 C
Zadaci za vebu
4.1.2.2. Izraunati:
a)
x 3x 2
15
dx
b)
1 x
1
dx
152
MTVU lekcije

e x dx
c)
1 e
e)
x ln x
g)
x 2
dx
x 2 2 dx
ln x
dx
x
d)
f)
2x
h)
x 3
e x dx
x 2 dx
4.1.3. Integracija metodom parcijalne integracije
Reeni zadaci
4.1.3.1. Izraunati:
a)
xe
2x
c)
e 2 x dx
b)
dx
d)
x 1e
e)
ln xdx
f)
x ln xdx
g)
ln
h)
dx
xdx
x
dx
x ln 2 xdx
Reenje:
a)
Podintegralni izraz razdvajamo na
153
MTVU lekcije

u
du
i
dx
dv
e 2 x dx
dv e
pa je
2x
dx
1 2x
e
2
Sada je
xe
2x
dx
1 2x
1
xe e 2 x dx
2
2
1 2x 1 1 2x
xe e C
2
2 2
1 2x
1
e x C
2
2
b)
x2
u
du
2 xdx
dv
e 2 x dx
dv e
pa je
2x
dx
1 2x
e
2
Sada je
1 2 2x
1
x e e 2 x 2 xdx
2
2
1 2 2x 1 2x
1
xe 2 x dx
x e e x C
2
2
2
e 2 x dx
1 2 2x
x e
2
1 2x 2
1
e x x C
2
2
c)
x
Prvo izvrimo smenu

x
dobijamo
Integral
te dt
t du
dx
dx
dt dx
2 x
2 x dt
2tdt
2 te t dt .
reavamo metodom parcijalne integracije gde je

dt dv
e t dt v
e dt
et
pa je
154
MTVU lekcije
2 te t dt
dx
2 te t e t dt
2e t (t 1) C
2e
x 1 C
d)
e x dx
x 1
dv
du
dx
dv e
x
pa je
e x
dx
Sada je
( x 1)e
x
dx
( x 1)e x e x dx
( x 1)e x e x C
( x 2)e x C
e)
u
du
ln x
dv
dx
dx
x
dv dx
pa je
x
Sada je
ln xdx
x ln x x
dx
x
x ln x x C
155
MTVU lekcije

f)
u
du
ln x
dx
x
dv
dv
xdx
pa je
x2
2
xdx
Sada je
x ln xdx
x2
x 2 dx
ln x
2
2 x
x2
1
ln x x 2 C
4
2
g)
ln 2 x
u
du
2 ln x
dx
x
dv
dx
dv dx
pa je
x
Sada je
ln
xdx
x ln 2 x 2 x ln x x C
x ln 2 x 2 ln xdx
x ln 2 x 2 x ln x 2 x C
h)
u
du
ln 2 x
2 ln x
i
dx
x
dv
x dx
1
dv
x 2 dx
pa je
2x x
3
156
MTVU lekcije

Sada je
x ln 2 xdx
Integral
4
2x x 2
ln x x ln xdx
3
3
x ln xdx
reavamo takoe parcijalnom integracijom gde
je
ln x
du
dx
x
dv
dv x
x dx
1
2
dx
pa je
2x x
3
tako da dobijamo
x ln xdx
2x x
2 x x dx
ln x
3
3 x
2x x
4x x
ln x
C.
3
9
Dakle, dobijamo
x ln 2 xdx
2x x 2
4
ln x x ln xdx
3
3
2x x 2
4 2x x
4x x
C
ln x
ln x
3
3 3
9
2x x 2
4
8
ln x ln x C
3
3
9
Zadaci za vebu
4.1.3.2. Izraunati:
a)
e x dx
b)
3 x
x e
dx
157
MTVU lekcije

c)
xe
e)
2 x
ln x
x
dx
dx
d)
x ln xdx
f)
b)
x 2 2x 6
x 1x 2x 4dx
ln xdx
4.1.3. Integracija racionalnih funkcija
Reeni zadaci:
4.1.4.1. Izraunati:
a)
c)
x3 2x 6
x 2 dx
x2 1
x 1 x 3 dx
d)
x3 2x
1
dx
Reenje:
a)
x3 2x 6
x 2 dx
10
2
x 2 x 2 x 2 dx
x3
x 2 2 x 10 ln x 2 C
3
158
MTVU lekcije

b)
x2 2x 6
A
B
C

x 1x 2x 4 x 1 x 2 x 4
Ax 2 x 4 B x 1 x 4 C x 1x 2
x 1x 2x 4
x 2 A B C x 6 A 5B 3C 8 A 4 B 2C
x 1x 2x 4
Izjednaavajui koeficijente uz x dobijamo sledei sistem jednaina
A BC
6 A 5 B 3C
8 A 4 B 2C
2
6
Reenje ovog sistema je

je
x 2 2x 6
x 1x 2x 4 dx
3,
7
5 pa
x 1 x 2 x 4 dx
3 ln x 1 7 ln x 2 5 ln x 4 C
c)
x2 1
x 13 x 3
A3
A1
A2
B

2
3
x 1 x 1 x 1
x3
A1 x 1 x 3 A2 x 1x 3 A3 x 3 B x 1
2
x2 1
odakle je
x 13 x 3
2
3
A1 x 1 x 3 A2 x 1x 3 A3 x 3 B x 1
Koeficijente A1, A2, A3, B moemo izraunati i na sledei nain. Kako

jednaina
x2 1
A1 x 1 x 3 A2 x 1 x 3 A3 x 3 B x 1 vai za svako
2
159
MTVU lekcije

1
.
2
x to stavljajui x=1 dobijamo 2=4A3 , odnosno A3
5
.
32
Izjednaavanjem koeficijenata uz x3 dobijamo A1+B=0 odakle je
5
A1 B
.
32
Za x=-3 dobijamo 10=-64B, odnosno B
Koeficijent A2 dobijamo stavljajui bilo koju vrednost za x osim x=1, i x=-3,

recimo x=0.
Za x=0 dobijamo
1 3 A1 3 A2 3 A3 B
odakle je A2
3
.
8
Sada je
5 1
3 1
1 1
5
1

2
3
x 1 x 3 32 x 1 8 x 1 2 x 1 32 x 3 dx
5
3
1
5
ln x 1

ln x 3 C
2
32
8 x 1 4 x 1
32
x2 1
3
dx
d)
x3 2x
1
A1 x B1 A2 x B2

2
x2 1
x2 1
A1 x B1 x 2 1 A2 x B2
1
A1 x 3 B1 x 2 A1 A2 x B1 B2
1
Izjednaavajui koeficijente uz jednake stepene x dobijamo sistem
160
MTVU lekcije

A1
B1
A1 A2
2
B1 B2
ije je reenje A1
je
x3 2x
1
dx
B1
1,
0,
3 ,
A2
B2
0 pa
xdx
3 xdx

x2 1 x2 1 2
Smenom
x 2 1 t,
2 xdx
dt
xdx
3 xdx

x2 1 x2 1 2
dobijamo
dt
3dt
2t 2t
1
3
ln t C
2
2t
1
3
ln x 2 1
C.
2
2
2 x 1
Zadaci za vebu
4.1.4.2. Izraunati:
a)
x 5 3x 3 2 x 1
dx
x3 x
c)
dx
x 4 6x3 9x 2
b)
d)
x2 1
x 1
dx
x 12
3
2x 2 x
dx
161
MTVU lekcije
4.2
Nalaenje odreenih integrala
4.2.1 Direktna (neposredna) integracija
Reeni zadaci:
4.2.1.1. Izraunati:
e2
x5 x
1 x dx
a)
c)
b)
dx
x
e x dx
d)
4 dx
1
Reenje:
a)
4

5
1 1 x dx
x5 x
1 x dx
1 2
5
2 1 55 2 5 1
x | 5x |
1
1 5 5 2 5 1
55 2
b)
e2
dx
e x
e2
ln x |
ln e 2 ln e
2 ln e ln e
2 1 1
c)
3
x e x dx
x3 3 x 3
| e |
2 2
2
33 2 3
e 3 e 2
2
2
27
4 e 2 e3
2
162
MTVU lekcije

d)
1
14 14

41 1 8 .
4
1
x4 1
| 4x |
4 1
1
4 dx
1
4.2.2 Integracija metodom smene
Reeni zadaci:
4.2.2.1. Izraunati:
4
a)
2 x dx
b)
c)
1
dx
2x 1
xdx
ex 1
1 e x dx
d)
4 x2
1
4
e)
ln 3 x
2 x dx
f)
ex
1 x 2 dx
dt
dobijamo za
Reenje:
a)
Smenom
2 x t dx
x 0t 2
x 1 t
1
2 x dx
dt dx
pa je
t dt
t 2 dt
2 22
t |
3 1
2
3
13
23 8 1
163
MTVU lekcije

b)
Smenom
2 x 1 t 2dx
x
2t
4t
9 pa je
dx
1 dt
2 5 t
2x 1
dt
2
dt dx
dobijamo za
1 9
2
1 2
t dt
2 5
t |
9 5
3 5
c)
Smenom
4 x2
t 2 xdx
1 t
0t
xdx
1
4 x2
dt xdx
dt
2
dobijamo za
3
4 pa je
4
2
3
dt
t
1
t 2 dt
23
1 4
2
t |
4 3
2 3
32
164
MTVU lekcije

d)
Smenom
ex
t e x dx
x 1 t
2t
x
2
ex 1
ex
dt
dobijamo za
t
e
e2
e2
dx
dt
ex
dt dx
pa je
t 1dt
t t
e2
3

12
e t t 2 dt
1
1

2 e 2 e 2
2
e
e
1 e2
2
2t | 2 t
e
1 e2
2
1
1

2 e e
e
e
e)
Smenom
dx
dt
x
2 t ln 2
4t
ln x
ln 3 x
2 x dx
ln 4
ln 4
ln 2
dt
dobijamo za
pa je
t 4 ln 4
|
4 ln 2
1 4
ln 4 ln 4 2
4
165
MTVU lekcije

f)
Smenom
dx
1
t 2
x
x
x 1 t 1
1
x
e
1 x 2 dx
dx
x2
dt
dobijamo za
1
pa je
2
2t
dt
1
2
t
e dt
1
1
2
e t |
e e
Zadaci za vebu
Izraunati:
4.2.2.2.
3
a)
dx
2
0
b)
3
x
e 1dx
d)
e)
x 2 5dx
c)
dx
x2 ln x
1
dx
f)
ex 1
1
dx
3
2x 1
166
MTVU lekcije
4.2.3. Parcijalna integracija
Reeni zadaci:
4.2.3.1. Izraunati:
e2
lnx 1dx
a)
b)
dx
x
xe dx
c)
ln x
xe
d)
dx
3
Reenje:
a)
ln x 1
dx
du
x 1
dv
dx
dv dx
pa je
x
Sada je
3
lnx 1dx
x ln x 1 |
1
x ln x 1 | x ln x 1 |
xdx
x 1
3
1
x ln x 1 | 1
dx

1
x
1
3 ln 4 ln 2 3 ln 4 1 ln 2 4 ln 4 2 ln 2 2
3 ln 4 2
167
MTVU lekcije

b)
ln x
dx
x
du
dv
x
1
dv
dx
pa je
dx
2 x
Sada je
e2
ln x
x
e2
dx
e2
x dx
2 x ln x | 2
x
e
e
e2
e2
2 x ln x | 2
e
2 e 2 ln e 2 2 e ln e 4 e 2 4 e
dx
x
e2
e2
2 x ln x | 4 x |
4e 2 e 4e 4 e
2 e
c)

u
du
i
dx
dv
e x dx
dv e
pa je
x
dx
e x
Sada je
2
x
xe dx
xe
x
e 2e
2
e
| e x dx
1
2
e
1
xe x | e x |
1
2e 3e
2
168
MTVU lekcije

d)
u
du
dv
dx
e x dx
dv e
pa je
x
ex
dx
Sada je
0
x
xe dx
3
xe | e x dx
3
3
3
3
xe x | e x |
3e 3 e 0 e 3
4e 3 1
Zadaci za vebu
4.2.3.2.
Izraunati:
4
a)
2 x
2 x e dx
b)
2
x ln xdx
d)
x ln xdx
e)
dx
2
c)
3 x
x e
1
2
ln xdx
f)
1 x e
x
dx
169
MTVU lekcije
4.2.4. Nesvojstveni integrali
Reeni zadaci:
4.2.4.1. Izraunati:
v
dx
1 x 2
a)
b)
xdx
d)
dx
dx
4x
dx
2 x
e)
x
1 x
c)
ln xdx
f)
Reenje:
a)
v
dx
1 x 2
lim x 2 dx
b ov
1 b
lim |
b ov
x 1
1
lim1 1
b ov
b
b)
v
b
x
x
lim 3 dx
dx
b ov
3 x b
|
lim
b ov
ln 3 0
1
1
b
lim
b ov ln 3
3 ln 3
1
ln 3
c)
Poto je za 1+x=t , dx=dt, x=t-1

xdx
1 x
3
t 1dt
t
2
t 3 dt
1 1
2 C
t 2t
1
21 x
1
C
1 x
170
MTVU lekcije

to je
xdx
1 x
lim
b ov
1
1 b
|

lim
0
b ov 21 x 2

1
x
xdx
1 x 3
1
1
1

1
lim
b ov 21 b 2

1
b
2
1
2
d)
Podintegralna funkcija nije definisana za x=4, pa je
4
4 H
dx
4 x
lim
H o0
lim 2 H 2 4
H o0
dx
H o0
4 x
4 H
lim 2 4 x |
lim 2 4 4 H 2 4
H o0
4.
e)

1
dx
2 x
H
dx
dx
lim
lim
H o0 x
H o0
H x
2
lim ln ln 2 ln 1
H o0
H
1
H
lim ln x | ln x |
H o0
H
2
lim ln H ln 2 ln 1 ln H
H o0
ln 2.
f)
171
MTVU lekcije

1
ln xdx
0
lim x ln x x |
lim ln xdx
H o0
H o0
1 lim H
H o0
1
2
H
ln H
1 lim
H o0 1
lim 1 ln 1 1 H ln H H
H o0
1 lim H 1.
H o0
Zadaci za vebu
4.2.4.2.
Izraunati:
a)
xe
e
x2
dx
b)
e)
dx
0 x 5
v
xe
xdx
c)
x ln
d)
xdx
3
x 2 16
x2
f)
dx
v
dx
x
v
172
MTVU lekcije
5. EKONOMSKE FUNKCIJE
5.1. Odrediti cenu pri kojoj se postie ravnotea izmeu tranje i ponude
2
ako je funkcija tranje x p 2 a funkcija ponude y 2 p 1.
Reenje:
Oblast definisanosti funkcije tranje odreujemo iz uslova za koje vai
p ! 0 x ! 0 x' 0 p ! 0 p 22 ! 0 2 p 2 0
p ! 0 p R p 2 p 0,2
a oblast definisanosti funkcije ponude iz uslova za koje vae implikacije
p ! 0 y ! 0 y ' ! 0 p ! 0 2 p 1 ! 0 2 ! 0
1
1
p ! 0 p ! p R p , v .
2
2
Cena pri kojoj nastupa ravnotea na tritu mora biti iz skupa vrednosti za koje
je definisana i tranja i ponuda na tritu, odnosno iz skupa
0,2 1 , v
2
1
,2 .
2
Izjednaavajui funkcije tranje i ponude dobijamo:

x
y p 2
2 p 1 p2 6 p 5
0 p1
1 p2
5.
1
Kako reenje p2=5 ne pripada intervalu ,2 , to ga odbacujemo, dok
2
1
p1 1 ,2 , pa se dakle ravnotea na tritu postie za vrednost cene p=1.
2
173
MTVU lekcije
5.2. Data je funkcija graninog prihoda Px'

trokova C '
a)
b)
c)
3 x 230 i funkcija graninih
2 x 30 . Odrediti
funkciju ukupnog prihoda koristei uslov P(0)=0
funkciju ukupnih trokova uz uslov C(0)=500
dobit pri proizvodnji od 100 jedinica proizvoda
Reenje:
a)
dP
dx
Kako je Px'
to je
P( x)
'
Px dx
dP
3x 230dx
3
x2
230 x C
2
Iz P(0)=0 dobijamo
P(0)
pa je P
x2
3 230 x
2
b)
Kako je C '
dC
dx
to je
C ( x)
dC C dx 2 x 30dx
'
x 2 30 x C
Iz C(0)=500 dobijamo
C (0)
500
pa je C
x 2 30 x 500
174
MTVU lekcije

c)
Funkcija ukupnog prihoda je definisana za x=100, jer je
3
100 2 230 100 8000 ! 0
i
x 100 ! 0
2
a takodje je za x=100 definisana i funkcija ukupnih trokova, jer je
P (100)
C (100) 100 2 30 100 500

'
C (100)
2 x 30za x 100
7500 ! 0
170 ! 0
i
x 100 ! 0.
Kako je dobit D=P-C to je dobit pri proizvodnji od 100 jedinica

proizvoda jednaka
3
D (100) P (100) C (100) 100 2 230 100 100 2 30 100 500
2
8000 7500 500
p
4
20
5.3 Funkcija tranje jedne robe data je u obliku x 20 e

. Odrediti
koliinu i cenu pri kojima e ukupan prihod pri prodaji ove robe biti
maksimalan. Koliko iznosi maksimalan prihod?
Reenje:
p ! 0 x ! 0 x' 0 p ! 0 20 e
p
4
20
! 0 e
p
4
20
p ! 0 p R p R p 0, v .
Poto je P p x 20 pe
maksimum dobijamo iz
P
'
0 20e
p
4
20
pe
p
4
20
p
4
20
0
to cenu pri kojoj funkcija ukupnog prihoda ima
p
4
20
(20 p )
0 p
20 0, v
Kako je za p 0,20 P ' ! 0 a za p 20, v P ' 0

175
MTVU lekcije

to zakljuujemo da za cenu p=20 funkcija ukupnog prihoda ima maksimum koji
iznosi
20 20e
Pmax
20
4
20
400e 3
Koliina pri kojoj se postie maksimalan prihod je x(20)
20e
20
4
20
20e 3 .
a, b, c, ! 0 .
5.4. Data je funkcija prosenih trokova C ax 2 bx c
Odrediti minimum prosenih trokova. Pokazati da u taki minimuma vai

C'.
Reenje:
Kako je

C

'
2ax b
to za x

C
min
0 x
b
2a

C

''
2a ! 0 jer je a ! 0
b
funkcija prosenih trokova ima minimum koji iznosi
2a
2

b
C
2a
b
b
c
a b
2a
2a
b 2 2b 2

c
4a 4a
c
b2
.
4a
Poto je

C x
b
C'
2a
ax 3 bx 2 cx
odakle je
C'
3b 2 4b 2

c
4a
4a
b
b
3a 2b
c
2a
2a

odnosno u takim minimuma je C
3ax 2 2bx c
c
pa je
b2
4a
C'.
176
MTVU lekcije

5.5. Funkcija ukupnih trokova je C 6 x 2 50 , a funkcija tranje je
p
x 15 . Odrediti proizvodnju i cenu pri kojima se postie maksimalna
4
dobit i koliko ona iznosi. Odrediti proizvodnju pri kojoj je ukupan prihod
jednak ukupnim trokovima (gornju i donju granicu rentabilnosti).
Reenje:
Oblast definisanosti funkcije ukupnih trokova odreujemo iz uslova za koje

vai
C ! 0 C
'
! 0 x ! 0 6 x 2 50 ! 0 12 x ! 0 x ! 0
x R x ! 0 x ! 0 x 0, v .
p ! 0 x ! 0 x' 0 p ! 0 p 15 ! 0 1 0
4
4
p ! 0 p 60 p R p 0,60 x 0,15.
Proizvodnja i cena pri kojima se postie maksimalna dobit i pri kojima je

ukupan prihod jednak ukupnim trokovima moraju biti iz skupa vrednosti za
koje je definisana i funkcija ukupnih trokova i funkcija tranje, odnosno iz
skupa
x 0, v 0,15
x 0,15
p 0,60 .
Kako je P=px, a iz x
p
15
4
sledi
4 x 60 to vai
177
MTVU lekcije
D'
4 x 60 x 6 x 2 50
20 x 60 0 x 3 0,15
D ''
20 0
PC
pa za x=3, odnosno za p
maksimum, koji iznosi
4 3 60
D3 10 3 2 60 3 50
Dmax
10 x 2 60 x 50
48 0,60 funkcija dobiti ima
40 .
Da bi odredili gornju i donju granicu rentabilnosti proizvodnje izjednaimo

funkciju ukupnog prihoda sa funkcijom ukupnih trokova:
P
CD
0 10 x 2 60 x 50
0 x1
1 0,15 x 2
5 0,15
pa je interval rentabilnosti proizvodnje x(1,5).
5.6. Za funkciju ukupnih trokova i funkciju tranje iz prethodnog zadatka,

odrediti dobit pri proizvodnji za koju su proseni trokovi minimalni. Za koliko
sa razlikuje ta dobit od maksimalne dobiti.
Reenje:
Kako je

C
x
x1

C

''
'
6 x 2 50
50
50

C 6 2
6x
x
x
x

5
5
0,15 x 2
0,15
3
3
100
x3
pa za x1
5
3

C

''
0 x2
50
6
25
900 3
!0
75
to zakljuujemo da su proseni trokovi minimalni za x
5
3
Dobit pri proizvodnji za koju su proseni trokovi minimalni iznosi
178
MTVU lekcije
5
D
5
5
10
60
50
3
3
5
Dmax D
40
100 3 3 4
3
100 3 3 4
3
pa je,
520 300 3
.
3
5.7. Data je funkcija tranje x 2 p 30 . Nai cenu pri kojoj tranja ima
jedininu elastinost. Odrediti interval u kome se moe kretati cena da tranja
bude elastina, odnosno neelastina. Elastinost tranje prikazati na grafiku.
Reenje:
p ! 0 x ! 0 x' 0 p ! 0 2 p 30 ! 0 2 0
p ! 0 p 15 p R p 0,15.
Elastinost funkcije tranje je definisana u oblasti u kojoj je definisana i
funkcija tranje, dakle u oblasti p(0,15).
Elastinost funkcije tranje je
p '
p
2p
2
x
x
2 p 30
2 p 30
pa cenu pri kojoj tranja ima jedininu elastinost nalazimo reavanjem
jednaine
E x, p
E x, p
1
2p
2 p 30
1 p
30
4
15
0,15 .
2
Interval cene u kome je tranja neelastina nalazimo reavanjem sledee

nejednaine u oblasti definisanosti funkcije tranje
1 E x , p 0 1
2p
15
15
00 p
p 0, 0,15.
2 p 30
2
2
179
MTVU lekcije
Interval cene u kome je tranja elastina nalazimo reavanjem sledee

nejednaine u oblasti definisanosti funkcije tranje
2p
15
1 p ! .
2 p 30
2
Kako je oblast definisanosti funkcije tranje p(0,15), to je interval cene u
kome je tranja elastina dat sa
E x , p 1
15
15
p , v 0,15 p ,15 .
2
2
Poto je
'
x, p
2p
2 p 30
'
2 2 p 30 2 p 2
60
2 p 30
2 p 302
0
to je elastinost funkcije tranje u oblasti definisanosti opadajua funkcija i

nema ekstremnih vrednosti.
Poto je
''
x, p
60
2 p 30 2
'
60 2 2 p 30 2
240
2 p 30
2 p 303
to je u oblasti definisanosti elastinosti funkcije tranje E x , p 0 , pa je

''
elastinost funkcije tranje konkavna u celoj oblasti definisanosti.

Kako je
lim E x , p
x o0
lim E x , p
x o15
2p
0
x o 0 2 p 30
2p
v
lim
x o15 2 p 30
lim
180
MTVU lekcije

to je prava x=15 vertikalna asimptota.
Na osnovu ovoga grafik elastinosti funkcije tranje je
3.75
7.5
11.25
15
2
( 2p )
2p 30
6
8
10
p
5.8. Dokazati da je elastinost prosenih trokova za jedan manja od

elastinosti ukupnih trokova, odnosno da vai E
EC , x 1.
C ,x
Reenje:

Poto je C
E
C ,x
C
x
x
C

C
'
onda vai
x C

C x

x
x2
C
C' x C

x2
x
C ' 1
C
E C , x 1.
5.9. Dokazati da je proizvodnja pri kojoj su proseni trokovi minimalni,

jednaka proizvodnji za koju ukupni trokovi imaju jedininu elastinost.
Dokazati da su minimalni proseni trokovi jednaki graninim
trokovima.
181
MTVU lekcije

Reenje:
Pronaimo proizvodnju pri kojoj su proseni trokovi minimalni:

C

C
x

'
C'x C
x2
0 C'x C
0 x
C
C'
za
C

0 x ' C
C

dok za
C

v
x
C
C'

'
'
C'x C
0
x2
C'x C
! 0.
x2
Poto prvi izvod funkcije prosenih trokova menja znak od ka + pri

C
prolasku kroz stacionarnu taku x
, to zakljuujemo da je to taka
C'
C
minimuma funkcije prosenih trokova, odnosno za proizvodnju x
C'
proseni trokovi su minimalni.
Elastinost funkcije ukupnih trokova u toj taki je:
x
C C'
C'
1 , dakle za proizvodnju pri kojoj su proseni trokovi

C
C' C
minimalni, ukupni trokovi imaju jedininu elastinost.
EC , x
Minimum prosenih trokova iznosi

C
C '
C
C
C
'
C
graninim trokovima.
C min
C ' , dakle minimum prosenih trokova je jednak
182
MTVU lekcije

5.10. Data je funkcija tranje x p 2 e 2 p 2 . Ispitati kako poveanje cene sa
nivoa p 2 utie na ukupan prihod.
Reenje:
Kako je
p '
x
x
E x, p
p
2
p e
2 p2
p
2
p e
p 2 e 2 p 2
'
2 p2
p e
2 p 2
2 p e 2 p 2 p 2 e 2 p 2 2
2 pe 2 p 2 1 p 2 1 p
to je
E x, p p
2 2 v,1 pa ukupan prihod opada sa porastom cene.

x
5.11.Data je funkcija ukupnih trokova C 15e 3 . Ispitati kako poveanje

proizvodnje sa nivoa x=2 utie na prosene trokove.
Reenje:
Kako je
EC , x
x '
C
C
x
15e
x
3
1
15 e 3
3
x
3
to za
x
2 EC , x
2
0,1
3
pa poveanje proizvodnje sa nivoa x=2 izaziva smanjenje prosenih trokova.
x 2 40
5.12.Data je elastinost prosenih trokova E
. Odrediti
C,x
x 2 3 x 40
funkciju ukupnih trokova znajui da fiksni trokovi iznose 40 jedinica
proizvoda, odnosno C(0)=40.
183
MTVU lekcije
Reenje:
Imajui u vidu reenje zadatka 5.8. vai:
x 2 40
2 x 2 3x

1
C,x
x 2 3 x 40
x 2 3 x 40
x
x dC
EC , x
C'
pa je
C
C dx
x dC
2 x 2 3x
dC
2 x 2 3x
2x 3
dx
dx
2
2
2
C dx x 3 x 40
C
x x 3 x 40
x 3 x 40
dC
2x 3
dx ln C ln x 2 3 x 40 ln C1
2
C
x 3 x 40
ln C ln C1 x 2 3x 40 C C1 x 2 3 x 40
E 1
EC , x
gde smo integracionu konstantu predstavili u obliku lnC1.

Kako je po uslovu zadatka C(0)=C1 40=40 to je C1=1 pa je
C
x 2 3x 40.
Zadaci za vebu:
5.13. Data je funkcija tranje x
p
120 i funkcija ukupnih trokova
6
x2
2500. Odrediti razliku maksimalne dobiti i dobiti pri
4
proizvodnji za koju su proseni trokovi minimalni.
C
5.14. Data je funkcija tranje x 1,8 p 35,2.

a) Ispitati kako poveanje cene sa nivoa p=5 utie na ukupan prihod.
b) Ispitati kako poveanje realizacije sa nivoa x=13,6 utie na ukupan
prihod.
5.15 Data je funkcija tranje x 20 p 3 e p . Odrediti oblast definisanosti
funkcije ukupnog prihoda i iznos maksimalnog ukupnog prihoda.
184
MTVU lekcije

p
10000 i funkcija prosenih trokova
2
9 10 6
. Kolika je maksimalna dobit? Da li je rentablina proizvodnja
x
za koju ukupni trokovi imaju jedininu elastinost?

2x
5.17. Granini prihod za neki proizvod je Px'
200
x
. Odrediti funkciju
ukupnog prihoda ako je P(10)=100.

3 4e x . Odrediti prosene trokove
5.18. Dati su granini trokovi C '

koristei uslov C(0)=80.
jedininu elastinost.
p 2 e 2 p 6 . Odrediti cenu za koju tranja ima
5.20. Data je funkcija tranje x p a

elastinost ove funkcije konstantna.
(a, b su konst ). Pokazati da je
5.21. Data je funkcija ukupnih trokova C

3 x 2 5 x 4 . Ispitati kako
poveanje proizvodnje sa nivoa x=1 utie na prosene trokove.
3
5.22. Data je funkcija ukupnih trokova C 20 1 x 2 . Odrediti proizvodnju

pri jedininoj elastinosti funkcije ukupnih trokova. Odrediti minimalne
prosene trokove.
5.23. Funkcija tranje je :
a)
200 4 p
p
6
2
x 10 pe
.
b)
Odrediti intervale cena u kojima je tranja elastina odnosno neelastina.
80 5 p . Odrediti proizvodnju i cenu pri
kojima je ukupan prihod maksimalan.
185
MTVU lekcije

1
5.25. Data je funkcija ukupnih trokova C

proseni trokovi?
5.26. Funkcija graninih trokova je P '
x 2 e x . Koliko iznose minimalni
3 x
270
, a funkcija prosenih
2
9
45 150
x

. Odrediti cenu pri kojoj se ostvaruje maksimalna
x
2
2
dobit, pri emu treba imati u vidu da je P(0)=0.
trokova C
x
6
5.27. Data je funkcija prosenog prihoda p 5e 2 i funkcija prosenih

1000
. Odrediti maksimalnu dobit i proizvodnju za koju se ona
trokova C
x
postie.
186
MTVU lekcije

6.
LINEARNA ALGEBRA
6.1. Determinante i matrice

Reeni zadaci:
6.1.1. Izraunati determinante:
a)
2
2
3
2
4
5
2
3
b)
c)
x2 x 1
x3
1
x 1
d)
ab
bc
ca
a
b
1
1
Reenje:
a)
2
2
3
1
3
2
4
5
2
3
2 1 3 2 8
b)
3 4 3 2 2 2 3 5 1 2 4 1 3 2 5 3 2 3 3
187
MTVU lekcije

c)
x2 x 1
x
x 1
x 1 x 1 x 3
x3 1 x3
1
d)
ab
bc
ca
a b a c a c b c b
c a a a b b b c c
6.1.2. Date su matrice:
2
1
1
1 ,
0
1
0
2
3
2
2
1
0 .
3
1
1
0
Nai A B, A B, 3 A.
Reenje:
A B
2
1
A B
2
1
0
2
0
2
1 3
1 2
0 2
1 3
1 2
0 2
1
0
1
0
1
0
3
5
1
1
1
0
3
1
3
2
1
2
0
1
2
2
1
3
0
1
3
188
MTVU lekcije
2
3 1
1
3 A
1
1
0
1
0
2
6
3
3
3
0
3
0
6
6.1.3. Nai AB ako je:
a)
1
1
3
2
2
1
1
2
0
1
0
1
1
1
0
1
2
1 .
0
1
0
0
2
0
1
2
2
1
b)
1
1
c)
>1
3@
Reenje:
a)
A B
1
4
1
1
8
2
189
MTVU lekcije

b)
A B
1
1
>8
1@
4
0
2
1
3
c)
A B
6.1.4. Nai inverzne matrice sledeih matrica:
a)
A
1
3
2
4
1
1
b)
1
0
1
0
1
Reenje:
a)
Kako je det A
46
A-1 koju dobijamo kao A 1
2 z 0 to ova matrica A ima inverznu matricu

1
adjA .
det A
Vai sledee:
190
MTVU lekcije
A 11
A 12
A 21
A 22
(1)11 x 4
(1)1 2 x 3
3
(1) 21 x 2
2
(1) 2 2 x 1
pa je
4
2
3
1
Adjungovana matrica (adjA) kvadratne matrice A je transponovana komatrica

A T matrice A, pa je
adjA
A T
4
3
2
1
pa je
1
1 4

2 3
2
1
2
3
1
1

2
b)
Kako je det A
Vai sledee:
1 2 2 1 to data matrica ima inverznu matricu.
191
MTVU lekcije
A 11
A 12
A 13
A 21
A 22
A 23
A 31
A 32
A 33
(1)11 x
1
1
1
1
2
1
1
0
(1)1 2 x
(1)13 x
(1) 21 x
(1) 2 2 x
(1) 23 x
(1) 31 x
(1) 3 2 x
(1) 33 x
1
1
2
2
3
4
1
1
1
pa je
1
2
1
1
3
1
2
4 .
1

192
MTVU lekcije
adjA
1
1
2
1
1
1
2
3
4
pa je
A 1
1
1
1
1
2
1
1
1
2
3
4
1
1
2
3
4
1
1.
1
6.1.5. Odrediti matricu X iz jednaina:
AX=B,
a)
XA=B,
b)
ako je
0
2
1
3
0
2
4
1
1
0
1
2
0
0
1
1
Reenje:
a)
A X
Vai
B A 1 A X
Kako je det A
Vai sledee:
A 1 B I X
A 1 B X
A 1 B .
4 6 2 4 to data matrica ima inverznu matricu.
193
MTVU lekcije
A 11
A 12
A 13
A 21
A 22
A 23
A 31
A 32
A 33
1
3
2
4
(1)11 x
(1)1 2 x
(1)13 x
(1) 2 1 x
(1) 2 2 x
(1) 23 x
(1) 31 x
(1) 3 2 x
(1) 33 x
3
2
3
1
2
1
2
4
2
pa je
3
1
2
2
2
4
3
1 .
2

194
MTVU lekcije
adjA
1
3
2
3
2
4
2
2
1
pa je
1
3
1
2
4
3
1
2
4 .
2
2
1
Sada je
1
A B
1
1
6
4
5
b)
1
2
1
3
1
2
4
3
1
2
1
2 1
4 0
2 1
1
2
0
0
1
1
3
2
1
Vai
X A
B X A A 1
1
0
1
2
0
B A 1 X I
0
3
1
1 2
4
3
1
B A 1 X
1
2
1
2
4
2
B A 1
5
1
1
4
0
3
3
0
2
6
4
195
MTVU lekcije
6.1.6. Odrediti matricu X iz jednaine X (A-2I)=A+I gde je
0
2
1
3
0
2
4 .
1
Reenje:
Vai X A 2 I
A I X
A I A 2 I 1 .
Poto je
1
0
A 2I
0
0
1
1
0
2
2
1
1
0
to je
A I
1
2
1
4
0
2
4 i
2
2
4 .
1
Kako je det A 2 I 2 4 2 2 6 z 0 to postoji inverzna matrica

matrice A 2 I koju nalazimo kao
1
adj A 2 I .
det A 2 I
A 2 I 1
Uobiajenom procedurom dobijamo
A
2I
1
1
1
6
6
1
1
0
1
2
12 pa je
4
196
MTVU lekcije
A I A 2I
1
3
1
18
6
3
3
6
3
1
2
2
1
1
4 6
6
1
2
1
4
0
1
0
1
2
12
4
6
36 .
6
Zadaci za vebu:
6.1.7. Reiti sledee matrine jednaine
a)
b)
c)
X A 3A 2 X
3 X 2 A X A
I A X I
gde je
0
3
1
3
2
2
1 .
3
197
MTVU lekcije
6.2. Reavanje sistema linearnih algebarskih jednaina pomou

determinanti i matrica
Reeni zadaci:
6.2.1. Primenom determinanti reiti sledee sisteme linearnih jednaina:
a)
3x y 2 z
x 2y z
2x y z
1
3x 2 y 5 z
b)
x y 2z
7x 4 y 2z
11
Reenje:
a)
Poto je determinanta sistema
'
2
3 2 1 1 1 2 1 1 2 2 2 2 1 1 1 1 1 3 10 z 0
to sistem ima jedinstveno reenje.

Kako je
'x
1
3 2 1 1 1 1 4 2 1 2 2 1 3 1 1 4 1 1 10
198
MTVU lekcije
'y
2
1
3 4 1 3 1 2 1 2 1 2 4 2 3 1 1 3 1 1 20
'z
3
1
1
2
3
4
2
1
3 2 1 1 4 2 3 1 1 3 2 2 3 4 1 1 1 1 10
to je jedinstveno reenje sistema
x
y
z
'x
'
'y
10
1
10
20
2
10
10
1
10
'
'z
'
b)
'
7
2
3 1 2 2 2 7 5 1 4 5 1 7 3 2 4 2 1 2 1 z 0
to sistem ima jedinstveno reenje.
Kako je
199
MTVU lekcije
'x
11
2
1 1 2 2 2 11 5 0 4 5 1 11 1 2 4 2 0 2 1
'y
7
11
2
3 0 2 1 2 7 5 1 11 5 0 7 3 2 11 1 1 2 1
'z
7
11
3 1 11 2 0 7 1 1 4 1 1 7 3 0 4 2 1 11 0
to je jedinstveno reenje sistema
x
y
z
'x
'
'y
'
'z
'
1
1
1
1
1
1
0
0
1
200
MTVU lekcije

a)
2x 2 y 2z
2 x y 3z
4
9
3x 2 y 4 z
11
4x 2 y 2z
2
b)
x 2y z
3x y 2 z
4
3
Reenje:
a)
'
2
1
2
2 1 4 2 3 3 2 2 2 2 1 3 2 3 2 2 2 4 0
i
201
MTVU lekcije
2
1
11
2
4
'x
4 1 4 2 3 11 2 9 2 2 1 11 4 3 2 2 9 4 0
'y
11
2 9 4 4 3 3 2 2 11 2 9 3 2 3 11 4 2 4 0
'z
2
1
2
11
2 1 11 2 9 3 4 2 2 4 1 3 2 9 2 2 2 11 0
to sistem ima beskonano mnogo reenja.
2
2
2 4 2 z 0 to se dalje
2
1
reavanje sistema svodi na reavanje sledeeg sistema jednaina po x i y
Kako je poddeterminanta sistema
2x 2 y
2x y
4 2z
9 3z
gde je z slobodna (nezavisna promanljiva).
Poto je za ovaj sistem
202
MTVU lekcije

'
2
1
4 2 z 2
9 3 z 1
'x
4 2 z 1 9 3z 2
4 2z
9 3z
'y
14 4 z
2 9 3 z 2 4 2 z 10 2 z
to je
x
y
'x
'
'y
'
14 4 z
2
10 2 z
2
7 2z
5 z
Dakle, ovaj sistem ima beskonano mnogo reenja oblika

x
7 2D
5 D
b)
'
2
1
3
2
1
1
2
4 2 2 2 1 3 2 1 1 2 2 3 4 1 1 2 1 2
203
MTVU lekcije
'x
2
2
2 2 2 2 1 3 2 4 1 2 2 3 2 1 1 2 4 2
'y
2
4 4 2 2 1 3 2 1 3 2 4 3 4 1 3 2 1 2 0
'z
2
2
4 2 3 2 4 3 2 1 1 2 2 3 4 4 1 2 1 3 0
to sistem ima beskonano mnogo reenja.
4
2
1
2
4x 2 y
x 2y
2 2 z
4 z
Poto je za ovaj sistem
204
MTVU lekcije

2
2
4
1
'
10
2 2z
4 z
'x
2 2 z
4 z
'y
2
2
2 2 z 2 4 z 2
4 6z
4 4 z 1 2 2 z 18 2 z
to je
x
y
'x
'
'y
'
4 6 z 2 3z
10
5
18 2 z 9 z
10
5
Dakle, ovaj sistem ima beskonano mnogo reenja oblika

x
y
z
2 3D
5
9 D
5
a)
3x 5 y 2 z
5x 6 y z
2 x y 3z
x 2 y 3z
b)
2x y z
8 x y 3z
1
2
205
MTVU lekcije

Reenje:
a)
Kako je determinanta sistema
5
6
1
3
'
2
3 6 3 5 1 2 2 5 1 2 6 2 3 1 1 5 5 3 0
a
5
6
1
0
'x
4
5
2
1
3
0 6 3 5 1 5 2 4 1 2 6 5 0 1 1 5 4 3
17 z 0
to je ovaj sistem protivrean, odnosno nema reenja.
b)
Kako je determinanta sistema
1
'
2
1
3
1
3
1 1 (3) 2 1 8 3 2 1` 3 1 8 1 1 1 3 2 2 0
a
'x
3
1
2
1
3
1
3
3 1 ( 3) 2 1 2 3 1 1 3 1 2 1 1 3 3 1 2 7 z 0
to je ovaj sistem protivrean, odnosno nema reenja.
206
MTVU lekcije

6.2.4. Diskutovati i reiti sledee sisteme jednaina:
a)
2mx 4 y 2 z
x m 1 y 2 z
2 x 2 y 3z
b)
x ky 2 z
x 2k 1 y 3 z
x ky k 3z
1
2k 1
Reenje:
a)
'
Determinanta sistema je
2m
1
2
m 1 2
2
3
2m m 1 3 4 2 2 2 1 2 2 2 m 1 2 2 2m 4 1 3
6 m 2 3m 2
6 m 1 m 2
207
MTVU lekcije
'x
5
6
m 1 2
2
3
2 m 1 3 4 2 6 2 5 2 2 m 1 6 2 2 2 4 5 3
'y
2m
1
2
5
2
2
6 m 1
2m 5 3 2 2 2 2 1 6 2 5 2 2m 2 6 2 1 3 6 m 1
'z
2m
m 1 5
2
6
2m m 1 6 4 5 2 2 1 2 2 m 1 2 2m 5 2 4 1 6
12 m 2 3m 2
12 m 1 m 2
Za 'z0 , odnosno za mz1 i mz2 sistem ima jedinstveno reenje dato sa
'x
'
6 m 1
6 m 1 m 2
1
2m
'y
'
6 m 1
6 m 1 m 2
1
m2
'z
'
12 m 1 m 2
6 m 1 m 2
Za m=1 vai ' ' x ' y ' z 0 pa sistem ima beskonano mnogo
reenja. Nalazimo ih na sledei nain.
Za m=1 sistem postaje
208
MTVU lekcije

2x 4 y 2z
x
2z
2
5
2 x 2 y 3z
2
4
1
0
2x 4 y
x
2 2z
5 2z
z4
z proizvoljno ,
2
odnosno za m=1 sistem ima beskonano mnogo reenja oblika
Reenje ovog sistema je x
x
y
z
5 2 z,
5 2D
D 4
2
Za m=2 determinanta sistema je jednaka nuli, a determinanta 'y=6z0 pa je

sistem protivrean, odnosno nema reenja.
b)
'
Determinanta sistema je
1
1
2k 1 3
k
k 3
2
k 2 1
k 1 k 1
'x
1
1
k
2
2k 1 3
2k 1 k
k 2 6k 5
k 1 5 k
k 3
209
MTVU lekcije
'y
'z
2k 1 k 3
1
1
2k 1 1
k
2k 1
2 k 1
1
2k 2 4k 2
2 k 1
Za 'z0, odnosno za kz1 i kz -1 sistem ima jedinstveno reenje dato sa

x
'x
'
k 1 5 k
k 1 k 1
5k
k 1
'y
'
2 k 1
k 1 k 1
2
k 1
'z
'
2 k 1
k 1 k 1
2 k 1
k 1
Za k=1 vai '
'x
'y
'z
0 pa sistem ima beskonano mnogo reenja.
Nalazimo ih na sledei nain.

Za k=1 sistem postaje
x y 2z
x y 3z
x y 4z
1
2
1
3
reavanje sistema svodi na reavanje sledeeg sistema jednaina po x i z
210
MTVU lekcije
x 2z
1 y
x 3z
1 y
gde je y slobodna (nezavisna promanljiva).
y proizvoljno
Reenje ovog sistema je x 1 y,
za k=1 sistem ima beskonano mnogo reenja oblika
0 , odnosno
x 1D
y D
z
Za k= -1 determinanta sistema je jednaka nuli, a 'y=4z0 pa je sistem

protivrean, odnosno sitem nema reenja.
6.2.7. Reiti sledee sisteme jednaina pomou inverzne matrice:

a)
x yz
2x y z
x y 2z
b)
2 x 3 y z 11
3 x 5 y 2 z 19
x 2 y 3 z 14
Reenje:
a)
1
2
Ovaj sistem jednaina se moe prikazati u matrinom obliku

A X B gde je
1
1
1
1
1
2
x
y

z
6
3

5
211
MTVU lekcije

Poto je
det A
1
2
1
1
1
1
2
5z0
zakljuujemo da matrica A ima inverznu matricu A-1,pa vai X
A 1 B .
Uobiajenim postupkom nalaenja inverzne matrice dobija se
1
1
1
5
1
1
2
1 pa je sada
3
3
1
2
1
1
1
5
1
3
1
2
2 6
1 3
3 5
5
1
10
5
15
1
2

3
Dakle reenje sistema je x = 1, y = -2, z = 3.
b)
Ovaj sistem jednaina se moe prikazati u matrinom obliku

A X B gde je
2
3
1
2
3
5
2
x
y

z
11
19

14
Poto je
det A
1
2
1
1
1
1
2
2z0
zakljuujemo da matrica A ima inverznu matricu A-1,pa vai X
A 1 B .
Uobiajenim postupkom nalaenja inverzne matrice dobija se

212
MTVU lekcije
1
11
1
7
2
1
11
1
7
2
1
7
1
1 pa je sada
1
5
1
7
1 11
1 19
1 14
5
1
2
1
4
2
6
1
2

3
Dakle reenje sistema je x = 1, y = 2, z = 3.
Zadaci za vebu:
a)
b)
2 x 4 y 3z
x 5y 7z
0
8
3 x 6 y 11z
6
c)
3x 3 y 2 z
4x 5 y 2z
5x 6 y 4 z
2x 3 y 6z
2
3x 2 y z
5x 3 y 7 z
4
d)
x 2y z
5x y 2z
0
0
6 x 2 y 3z
6.2.9. Diskutovati i reiti sledee sisteme linearnih jednaina:

a)
b)
ax 4 y 3 z 1
2 x k 1 y z
2x 6 y 2z
2kx y z 1
4kx 5 y z 11
3x 2 y z
a 1
3
213
MTVU lekcije
c)
d)
2x y z
ax y z
ax 2 y 3 z
a
x ay z
8 x ay 3 z
4a
x y az
a2
6.2.10. Koristei inverznu matricu reiti sledee sisteme linearnih jednaina:

a)
b)
x y 5z
x 3z
3x y 3z
5
5
5x 2 y 5z
3x y z
3
3x 4 y z
c)
2x 3y 2z
4
1
d)
2 x 3 y 3z
4x y 2z
2x 3y z
x 2 y 3z
3x 4 y
1
2z 1
214
MTVU lekcije
7.
ELEMENTI FINANSIJSKE MATEMATIKE
7.1. Procentni raun

Reeni zadaci:
7.1.1. Posle poskupljenja od 11% roba se prodaje za 1000 dinara. Izraunati
a) za koliko je dinara poveana cena
b) koliko bi iznosila prodajna cena da je poveanje iznosilo 18% od
prvobitne cene
c) za koliko bi procenata bila poveana cena da se roba posle poveanja
cene prodaje za 15 000 dinara?
Reenje:
Obeleimo sa x poetnu cenu robe. Tada je:
a)
1000
900,9
1,11
Poetna cena je bila 900,9 dinara, pa je cena poveana za
1000din-900,9din=99,1din
x 1,11 1000 x
b)
900,9 1,18 1063,06
Posle poveanja od 18% cena bi iznosila 1063,06 dinara.
c)
900,9 1 p 15000 p
15000
1 15,65 p %
900,9
p 100% p % 1565%
Cena bi bila poveana za 1565%.
215
MTVU lekcije
7.1.2. Cena nekog proizvoda se u toku nekog perioda menjala na sledei nain:
poveana je 7%, pa smanjena 18%, poveana je 8%, pa smanjena 12% i na
kraju poveana 4%. Posle tih promena, cena proizvoda iznosi 9770 din.
a) Kolika je bila poetna cena proizvoda?
b) Da li se ovakvim postupkom poetna cena poveala ili smanjila i za
koliko je ukupno procenata izvreno to poveanje (ili smanjenje) poetne
cene?
Reenje:
Obeleimo sa x poetnu cenu proizvoda. Tada je:
a)
9770
11265,67
1,07 0,82 1,08 0,88 1,04
Poetna cena proizvoda je bila 11265,67 dinara.
x 1,07 0,82 1,08 0,88 1,04 9770 x
b)
Kako je 1,07 0,82 1,08 0,88 1,04 0,8672 zakljuujemo da se
ovakvim postupkom poetna cena smanjila za 1 0,8672 100% 13,28%.
1
1
je prodata sa zaradom od 8%. Na je
4
3
ostvarena zarada od 18%. Na ostatku je ostvaren gubitak od 14% i taj deo robe
je prodat za 100 000 dinara. Kolika je ukupno ostvarena zarada (ili gubitak)
izraena u dinarima i u procentima?
7.1.3. Od ukupne koliine robe
Reenje:
Obeleimo sa x poetnu vrednost ukupne koliine robe.
1 1
Tada poetna vrednost ostatka robe iznosi 1 x
4 3
Po uslovu zadatka je
5
x 0,86 100000 x
12
5
x.
12
279069,77 din
216
MTVU lekcije

Sada je na
1
1
robe ostvarena zarada od 279069,77 0,08
4
4
5581,4din ,
1
1
robe ostvarena zarada je 279069,77 0,18 16774,19din , a na ostatku
3
3
5
279069,77 0,14 16279,07 din.
je ostvaren gubitak od
12
na
Ukupno ostvarena zarada u dinarima iznosi

5581,4 16774,19 16279,07
6076,52 dinara.
U procentima ukupna zarada iznosi
6076,52
100%
279069,77
2,18%.
1
2
je prodata sa zaradom 12%. Na
robe je
5
7
ostvaren gubitak od 6% i ostatak je prodat sa zaradom od 9%. Ovakvom
prodajom ostvarena je zarada od 28 000 dinara. Kolika je ukupna zarada
izraena u procentima i kolika je zarada (gubitak) izraen u dinarima na
pojedinim delovima robe?
Reenje:
Obeleimo sa x poetnu vrednost ukupne koliine robe.
1 2
Tada poetna vrednost ostatka robe iznosi 1 x
5 7
Po uslovu zadatka je:
18
x.
35
1
2
18
x 0,12 x 0,06 x 0,09 28000din
5
7
35
7 0,12 5 2 0,06 18 0,09 x 28000din x 526881,72din.
35
Ukupna zarada izraena u procentima je
28000
100%
526881,72
5,31%.
217
MTVU lekcije

1
1
2
robe ostvarena zarada je 526881,72 0,12 12645,16 din , na robe
5
5
7
2
ostvaren gubitak je 526881,72 0,06 9032,26 din , a na ostatku je
7
18
526881,72 0,09 24387,1 din.
ostvarena zarada
35
Na
7.1.5. Planirana proizvodnja u tri pogona jednog preduzea iznosi 800 000
dinara, i to:
I pogon 320 000 dinara, II pogon 160 000 dinara, III pogon ostatak. Izraunati:
a) sa kojim procentom uestvuje svaki pogon u planu preduzea
b) koliko iznosi ukupno ostvareni plan preduzea, ako je I pogon
ispunio plan sa 120%, II pogon sa 90%, a III pogon sa 105%
c) procentualni prebaaj ili podbaaj ukupnog plana proizvodnje?
Reenje:
a)
I pogon uestvuje sa
320000
100%
800000
II pogon uestvuje sa
160000
100%
800000
III pogon uestvuje sa
40%
20%
800000 320000 160000

100%
800000
40%
u planu preduzea.
b)
Realizacija I pogona je 320000 1,2 384000 din ,
realizacija II pogona je 160000 0,9 144000 din , a
realizacija III pogona je
800000 320000 160000 1,05
336000 din.
Ukupno ostvareni plan preduzea je
384000 144000 336000 864000 din.

c)
218
MTVU lekcije
Ukupan plan proizvodnje je premaen za 864000-800000=64000 dinara,

64000
100% 8%.
odnosno za
800000
7.1.6. Kolika je stopa inflacije za jednu godinu ako je meseni rast cena u toj
godini iznosio 6,3%?
Reenje:
Obeleimo sa x cenu nekog proizvoda na poetku godine. Cena tog istog
proizvoda na kraju godine iznosi x 1,06312 . Godinja stopa inflacije
predstavlja ukupnu procentualnui promenu cene za godinu dana i ako je
obeleimo sa p vai
x 1 p
x 1,06312 p 1,06312 1 1,0816 p% 108,16%.
Dakle, godinja stopa inflacije je 108,16%.
7.1.7. Fabrika cena nekog proizvoda je 3200din. Kolika je prodajna cena tog
proizvoda, ako je fabrika cena poveana za dve razliite vrste poreza ije su
stope 8% i 12%, obe raunate na istu osnovicu koja iznosi 75% fabrike cene?
Reenje:
Osnovica na koju su porezi izraunati je 0,75 3200 2400 din.
Poveane cene usled prvog poreza iznosi 0,08 2400 192 din, a usled drugog
iznosi 0,12 2400 288 din. Ukupno poveanje fabrike cene je za
288+192=480 dinara, pa je prodajna cena tog proizvoda 3200+480=3680
dinara.
7.1.8. Ako je neki proizvod poskupeo tri puta, redom, za 8%, 12% i 6%, za
koliko procenata bi trebalo sada najnoviju cenu smanjiti da bi on dobio poetnu
cenu?
Reenje:
Obeleimo sa x poetnu cenu proizvoda.
219
MTVU lekcije

Nova cena proizvoda je x 1,08 1,12 1,06 . Ukoliko sada smanjimo ovu novu
cenu za p procenata dobijamo cenu x 1,08 1,12 1,06 1 p koja je po uslovu
zadatka jednaka poetnoj ceni x.
Dakle
x 1,08 1,12 1,06 1 p
x p 1
1
1,08 1,12 1,06
0,22 p%
22%
Novu cenu treba smanjiti za 22% da bi se dobila poetna cena.
7.1.9. Ako je neki proizvod pojeftinio tri puta, redom, za 8%, 12% i 6%, za
koliko procenata bi trebalo sada najnoviju cenu poveati da bi on dobio
poetnu cenu?
Reenje:
Obeleimo sa x poetnu cenu proizvoda.
Nova cena proizvoda je x 0,92 0,88 0,94 . Ukoliko sada poveamo ovu novu
cenu za p procenata dobijamo cenu x 0,92 0,88 0,94 1 p koja je po
uslovu zadatka jednaka poetnoj ceni x.
Dakle
x 0,92 0,88 0,94 1 p
x p
1
1 0,3140 p %
0,92 0,88 0,94
31,4%
Novu cenu treba poveatii za 31,4% da bi se dobila poetna cena.
7.1.10. Preduzee ima tri pogona. Prvi pogon ostvario je svoj proizvodni plan
sa 85%, to iznosi 2 380 000 dinara. Drugi pogon je ostvario svoj plan sa 90%,
to iznosi 2 880 000 dinara. Trea radna organizacija je premaila svoj
proizvodni plan za 15% i proizvela robe u vrednosti od 3 450 000 dinara.
Izraunati ukupan plan preduzea i ukupnu proizvodnju u procentima u odnosu
na ukupan plan.
220
MTVU lekcije
Reenje:
Plan prvog pogona je bio
2 380 000
0,85
2 800 000 dinara, plan drugog
2880000
3 200 000 dinara, dok je plan treeg pogona bio
0,90
3450000
3 000 000 dinara.
1,15
Ukupan plan preduzea je 2 800 000+3 200 000+3 000 000=9 000 000dinara.
Ostvarena proizvodnja je 2 380 000+2 880 000+3 450 000=8 710 000 dinara,
8710000
100% 96,78% ukupnog proizvodnog plana.
to iznosi
9000000
Zadaci za vebu:
2
2
je prodata sa zaradom 22%. Na
robe je
5
7
ostvaren gubitak od 16% i ostatak je prodat sa zaradom od 8%. Ovakvom
prodajom ostvarena je zarada od 54 000 dinara. Kolika je ukupna zarada
izraena u procentima i kolika je zarada (gubitak) izraen u dinarima na
pojedinim delovima robe?
7.1.12. Ukupna nabavna vrednost robe iznosi 800 000 dinara. Jedna etvrtina
nabavljene robe prodata je sa zaradom od 9%. Tri osmine je prodato sa
gubitkom od 16%, a na ostatku prodate robe zarada iznosi 5%. Izraunati
koliko procenata iznosi ukupna zarada ili gubitak na celokupnoj prodatoj robi.
7.1.13. Dve devetine robe je prodato po ceni koja je 5% vea od nabavne.
Jedna treina robe je prodata po ceni 5% nioj od nabavne, a ostatak robe je
prodat po ceni 10% vioj od nabavne. Ovom prodajom ostvarena je dobit od
10500 dinara. Izraunati kolika je nabavna vrednost robe.
7.1.14. Ako je godinja stopa pada standarda 25%, kolika je tromesena stopa
pada standarda uz pretpostavku da je u sva etiri kvartala ista?
221
MTVU lekcije
7.1.15. Ako je u jednoj godini stopa ukupnog rasta cena 60%, kolika je tada
stopa mesenog rasta cena, pod pretpostavkom da je ona iz meseca u mesec
jednaka?
7.1.16. Neka je jednoj uslunoj organizaciji dozvoljeno godinje poveane cena
usluga, u tri rate, za 180%. Ako ova organizacija u prvoj rati povea cene za
90%, u drugoj rati za 40%, za koliko procenata jo moe ova organizacija
poveati cene da bi dostigla dozvoljeni nivo od 180%?
7.1.17. Posle poskupljenja od 15% roba se prodaje za 1000 dinara. Izraunati
a) za koliko je dinara poveana cena
b) koliko bi iznosila prodajna cena da je poveanje iznosilo 22% od
prvobitne cene
c) za koliko bi procenata bila poveana cena da se roba posle poveanja
cene prodaje za 25 000 dinara?
7.1.18. Ako se 60% neke robe proda sa gubitkom od 14%, 24% iste te robe sa
gubitkom od 18% sa kolikom maksimalnom zaradom, izraenom u %,
se moe prodati ostatak robe, a da ukupna zarada ne bude vea od
15%.
7.1.19. Ako se 20% neke robe proda sa zaradom od 15%, 25% iste te robe sa
zaradom od 12% sa kolikim maksimalnim gubitkom, izraenim u %,
se moe prodati ostatak robe, a da ukupna zarada ne bude manja od
5%.
7.1.20. Cena nekog proizvoda je rasla redom za 8%, 10%, 12% i 15%. Da li je
ovakvim tempom rasta, cena ukupno porasla za 45%? Ako nije, za
koliko bi % trebalo smanjiti, ili poveati dobijenu cenu da bi se
ostvariolo ukupno poveanje od 45%?
222
MTVU lekcije
7.2. Prost kamatni raun

Reeni zadaci
7.2.1. Izraunati na koju vrednost e narasti poetni kapital i koliki je interes
ukoliko su uslovi kreditiranja
a)
b)
c)
d)
8% na sumu od 15 000 dinara za 6 godina

6% na sumu od 20 000 dinara za 8 meseci
5% (k,360) na sumu od 25 000 dinara za 43 dana
10% (k,365) na sumu od 30 000 dinara za vreme od 3 godine i 18
dana.
Reenje:
a)
Interes je
K p tg
KI
narasti na
15000 0,08 6
15000 7200
7200 din a kapital e
22200 dinara.
b)
Interes je
narasti na
K p t m 20000 0,06 8
800 din a kapital e
12
12
K I 20000 800 20800 dinara.
c)
Interes je
kapital e narasti
K p t d k ,360 25000 0,05 43

149,3 din a
360
360
K I 25000 149,3 25149,3 dinara.
d)
Za vreme od 3 godine i 18 dana je t d (k ,365)
3 365 18 1113 pa
K p t d k ,365 30000 0.10 1113

9147,95 din a kapital
365
365
e narasti na K I 30000 9147,95 39147,95 dinara.
je interes
223
MTVU lekcije
7.2.2. Izraunati:
a) kapital koji e uz 8% kamate za vreme od 7 godina narasti na 124800
dinara
b) kapital koji e uz 6% kamate za vreme od 8 meseci doneti 6 400
dinara kamate
c) kapital koji e uz 10% (k,360) kamate za vreme od 270 dana narasti
na 53 750 dinara
d) kapital koji e uz 12% (k,365) kamate za vreme od 2 godine i 73
dana doneti 15 840 dinara kamate
Reenje:
a)
KI
K 1 pt g K
KI
1 pt g
124800
1 0,08 7
80000 din
Poetni kapital je 80 000 dinara

b)
K p tm
12 I 12 6400
K
12
pt m
0,06 8
Poetni kapital je 160 000 dinara.
I
160000 din
c)
p td
K 1
K
360
KI
p td
1
360
KI
53750
0,10 270
1
360
50000din
d)
K p td
365 I
365 15840
K
365
p td
0,12 2 365 73
I
60000 din
224
MTVU lekcije
7.2.3. Koliko je godina dugovan iznos od 72 000 dinara, pa je dunik na ime

6% kamate platio 12 960 dinara?
Reenje:
I
12960
p K 0,06 72000
Iznos je dugovan 3 godina.
I
K p tg tg
3 god
7.2.4. Izraunati kamatnu stopu po kojoj e kapital od 100000 dinara za 8

meseci doneti na ime kamate 6 000 dinara.
Reenje:
K p tm
p
12
Kamata je 9%.
I
12 I
K tm
12 6000
8 100000
0,09
7.2.5. Dva kapitala se razlikuju za 2500 dinara. Vei kapital je ukamaen sa

6% za 8 meseci, a manji sa 5% za 6 meseci. Kamata prvog kapitala je jednaka
dvostrukoj kamati drugog kapitala. Odrediti oba kapitala.
Reenje:
Obeleimo sa K2 vei kapital, a sa K1 manji kapital. Tada vai:
K 2 K1
2500
K 2 0,06 8
12
K 1 0,05 6
12
K
Kako je iz druge jednaine 2
K1
dobijamo
K 2 K1
K
2500 K 1 2 1
K1
2 0,05 6
0,06 8
2500 K 1
1,25 to iz prve jednaine
2500
K2
1
K1
2500
10000din
1,25 1
225
MTVU lekcije

a K 2 K 1 2500 12500 din.
Dakle, vei kapital je 12500 dinara, a manji 10 000 dinara.
7.2.6. Dva kapitala iji je zbir 84 000 dinara su uloeni za vreme od jedne
godine po dvema stopama koje se razlikuju za 0,2%. Ukupno ostvarena kamata
iznosi iznosi 4128 dinara. Ako se prvi kapital uloi po stopi drugog, a drugi po
stopi prvog kapitala ukupna kamata e biti 4104 dinara. Odrediti oba kapitala i
obe stope.
Reenje:
Obeleimo sa K1 prvi, a sa K2 drugi kapital. Takoe sa p1 obeleimo veu, a sa
p2 manju kamatnu stopu. Tada po uslovu zadatka vae sledee jednaine:
K1 K 2
84000
p1 p 2
0,002
K 1 p1 K 2 p 2
4128
K 2 p1 K 1 p 2
4104
Ako zamenimo p2=p1 0,002 iz druge jednaine u treu i etvrtu dobijamo:

K 1 p1 K 2 p1 0,002 4128 p1 K 1 K 2 0,002 K 2
4128
K 2 p1 K 1 p1 0,002 4104 p1 K 1 K 2 0,002 K 1
4104
Ako sada oduzmemo poslednje dve jednaine dobijamo:

0,002K 1 K 2 24
K 1 K 2 12000
to zajedno sa jednainom K 1 K 2 84000 ini reiv sistem dve jednaine
sa dve nepoznate, ija su reenja K1=48000 dinara , K2=36000 dinara.
Dalje iz p1 K 1 K 2 0,002 K 2
p1
p2
4128 dobijamo
4128 0,002 K 2 4128 0,002 36000

84000
K1 K 2
p1 0,002 0,048 p 2 % 4,8%.
0,05 p1 %
5% i naravno
226
MTVU lekcije
7.2.7. Istog dana je uloen iznos od 50000 dinara uz kamatnu stopu 6% (k,360)
i iznos od 48000 po stopi od 8% (k,360). Odrediti posle kog vremena e se oba
iznosa uveana kamatom izjednaiti?
Reenje:
Po uslovu zadatka vai
50000 0,06 t d k ,360
48000 0,08 t d k ,360
48000
360
360
50000 48000 360
t d k ,360
857,14
48000 0,08 50000 0,06
50000
Dakle, posle 858 dana, raunata po kalendaru, oba iznosa uveana kamatom
e se izjednaiti.
7.2.8. Oroeno je u banci pod kamatu: 30% kapitala sa 6% (k,360) kamate za

60 dana, 50% kapitala uz 4% (k,360) kamate za 90 dana, a ostatak uz 4,5%
(k,360) kamate za 80 dana. Ukupna oroena suma u banci narasla je zajedno
sa kamatom na 303000 dinara. Koliko iznosi ukupna oroena suma u banci?
Reenje:
Obeleima sa K ukupnu oroenu sumu u banci. Po uslovu zadatka vai:
0,045 80
0,04 90
0,06 60
0,30 K 1
0,20 K 1
0,50 K 1
360
360
360
303000
odakle je
K
303000 360
0,3 360 0,06 60 0,5 360 0,04 90 0,2 360 0,045 80
300000 din
Ukupna oroena suma je 300 000 dinara.
7.2.9. Preduzee je eskontovalo 15.II 2003. god. kod neke banke menicu od
420 000 dinara sa rokom dospea 16.IV 2003. god. Izraunati eskontovanu
227
MTVU lekcije

vrednost menice a) komercijalnim i b) racionalnim metodom, ako je eskontna
stopa 7%.
Reenje:
a)
K 0,k
dp
K n 1
360
60 0,07
420000 1
360
415100 din
Komercijalno eskontovana vrednost menice iznosi 415100 dinara.

b)
K 0,r
Kn
dp
1
360
420000
60 0,07
1
360
415156,5 din
Racionalno eskontovana vrednost menice iznosi 415156,5 dinara.
7.2.10. Dve menice nominalnih vrednosti 300000 din i 400000 din i rokovima
dospea za 38 i 52 dana zamenjujemo jednom menicom iji je rok dospea 75
dana. Izraunati nominalnu vrednost tree menice ako je eskontna stopa 15%.
Obraun izvriti a) komercijalnim i b) racionalnim metodom.
Reenje:
Zbir eskontovanih vrednosti poznatih menica na dan zamene menica, mora biti
jednak eskontovanoj vrednosti nepoznate menice, takoe na dan zamene
menica. Tako da vai:
a)
K 1,0,k K 2, 0,k
K 3, 0 , k
38 0,15
52 0,15
300000 1
400000 1
360
360
K n 3 708731,18 din
75 0,15
K n 3 1
360
Nominalna vrednost tree menice raunata komercijalnim metodom je

708731,18 dinara.
228
MTVU lekcije

b)
K 1,0,r K 2, 0,r
K 3, 0 , r
300000
400000

38 0,15
52 0,15
1
1
360
360
K n3
K n3
75 0,15
1
360
708304,96 din
Nominalna vrednost tree menice raunata racionalnim metodom je

708304,96 dinara.
7.2.11. Obaveze dunika su: 5 000 dinara posle 8 dana uz 9%, 8 000 dinara
posle 15 dana uz 12%, 22 000 dinara posle 33 dana uz 5%. Dunik hoe da
podmiri ceo dug odjednom. Posle koliko dana je to mogue uiniti?
Reenje:
n
K
ts
pk t k
k 1
n
pk
5000 0,09 8 8000 0,12 15 22000 0,05 33

5000 0,09 8000 0,12 22000 0,05
21,63
k 1
Dunik moe da plati ceo dug posle 22 dana.
Zadaci za vebu
7.2.12. Za koje e vreme 50 000 dinara uz 6% (k,360) kamate doneti istu
kamatu kao i 60 000 dinara od 10. III 2003. god. do 16. IV 2003. god. uz 7%
(k,365)?
7.2.13. Iznos od K dinara je uloen po stopi p% za vreme od 6 meseci, a iznos
od M dinara, koji je vei od iznosa K za 30000 dinara, uloen je po istoj stopi
za 9 meseci. Razlika izmedju kamata na iznos M i iznos K je 3,875 dinara, a
zbir kamata je 14875 dinara. Odrediti stopu p% i iznose K i M.
7.2.14. Izvestan kapital dat je pod interes u 4 rate i to ovim redom: 1/5 kapitala
je data pod interes 12.V 2003.god, 1/4 kapitala 23.VI 2003.god., 1/3 kapitala
8.VII 2003.god. i ostatak 5.IX 2003.god. Ukupna kamata 8% do 31.XII
2003.god iznosi 5000 dinara (k,360). Izraunati koji je to kapital i koliko
iznose pojedine rate.
229
MTVU lekcije

7.2.15. Banka je duniku odobrila 15.VI zajam od 63000 dinara. Dunik je
vratio dug u roku i zajedno sa 8% (k,360) kamate platio ukupno 63560 dinara.
Kog datuma je vraen dug?
7.2.16. Izraunati kapital koji e od 15. III 2003.god do 25.V 2003.god doneti
duplo vie kamate od kamate koju donesu sledei iznosi :5000 dinara za pet
meseci, 7 000 dinara za 6 meseci i 15 000 dinara za tri meseca.
7.2.17. Uloeno je u banku K dinara 10 meseci uz p%. Uveani kapital je
50000 dinara. Ako se taj isti kapital uloi 25 dana uz stopu veu 5%, uveani
kapital je 45 000 dinara. Odrediti stopu i kapital.
7.2.18. Razlika izmeu kamate na iznos od K dinara obraunate pomou
(k,360) i kamate obraunate pomou (k,365) za 70 dana uz 8% kamate iznosi 5
dinara. Koji je to iznos?
7.2.19. Menicu od 500000 dinara sa rokom dospea kroz 32 dana zamenjujemo
drugom menicom iji je rok dospea 45 dana. Izraunati a) komercijalnim
metodom i b) racionalnim metodom, nominalnu vrednost druge menice ako je
eskontna stopa 15%.
7.2.20. Preduzee duguje banci 1000 000 dinara sa rokom 31.XII 2003. god.
Radi izmirenja duga preduzee daje banci 1.IV 2003 god. jednu menicu od
300 000 dinara sa rokom 15. VII 2003.god. , drugu od 200 000 dinara sa rokom
25.VIII 2003.god i treu menicu sa rokom dospea 28.IX 2003.god. Izraunati
na koju sumu glasi trea menica, ako je eskontna stopa 6%.
7.2.21. Dunik treba da plati: 5000 din 10.I 2003.god.,10 000 din 10.II
2003.god., 20 000 din 10.IV 2003.god i 25 000 din. 10.VI 2003.god. Kamatna
stopa je 6%. Kog dana dunik moe da plati ceo dug odjednom?
230
MTVU lekcije

7.3. Sloen dekurzivan kamatni raun
Reeni zadaci:
7.3.1. Uloeno je u banku 30 000 dinara. Na koliko dinara e se uveati ulog
zajedno sa kamatom za vreme od 8 godina ako je godinja kamatna stopa 12%
i ako je kapitalisanje
a)
godinje
b)
polugodinje
c)
tromeseno
d)
neprekidno
Reenje:
a)
Kn
K 0 1 p
30000 1,12 8
30000 I 128 %
30000 2,476
74280 din
b)
Kn
K 0 1
m
m n
30000 1,0616
30000 I 616%
30000 2,5404
30000 1,0332
30000 I 332%
30000 2,5751 77253 din
30000 e 0,128
78350,9 din
76212 din
c)
Kn
K 0 1
m
d)
Kn
m n
K 0 e pt
231
MTVU lekcije

7.3.2. Uplaeno je u banku 40 000 dinara, a 6 godina kasnije podignuto je
50000 dinara. Kojom se sumom raspolae 10 godina od dana ulaganja, ako
banka rauna 8% kamate pri estomesenom kapitalisanju.
Reenje:
Kn
40000 1,04
12
50000 1,04 8
40000 I
12
4%
50000 I 48%
19215,14din
Posle deset godina raspolae se sumom od 19215,14 dinara.
7.3.3. Suma od 50 000 dinara ukamaena je u banci za vreme od 7 godina 5

meseci i 14 dana uz 10% godinje kamate (30,360) i godinje kapitalisanje.
Izraunati uveani kapital pomou a) komercijalnog b) racionalnog metoda.
Reenje:
a)
0,1 5 30 14
7
50000 1,10 1
360
50000 1,9481 1,046 101842,34 din
Kn
b)
Kako je vreme t ( god )
Kn
50000 1,10
7 , 46
5
14

7,46 god to je
12 360
101802,73 din
7
7.3.4. Koji je iznos ukamaen pre 8 godina uz 5% godinje kamate i

tromeseno kapitalisanje povean za 20 000 dinara.
Reenje:
32
Kn K
0.05
K 1
K
4
0.05 32
K 1
1
232
MTVU lekcije
32
0,05
1
1
4
20000
0,4881
40972,65 din
7.3.5. Uloeno je u banku 100 000 dinara uz 8% godinje kamate. Posle 3

godine ulaga je podigao 40 000 dinara, a posle sledee tri godine 30 000.
Koliko iznosi ostatak posle 10 godina od dana kada je novac uloen.
Kapitalisanje je polugodinje.
Reenje:
100000 I
K ostatak
6
4%
40000 I 46% 30000 I 48%
108785,1 din
7.3.6. Iznos od K dinara uplaen je u banku koja plaa 5% godinje kamate i

kapitalie dva puta godinje. Koliko godina je potrebno da se taj iznos
utrostrui.
Reenje:
Iz uslova K n
3K dobijamo
n
0,05
3 K K 1
gde je n broj polugodita.
2
Sada je
ln 3
ln 1,025
22 godine, 2 meseca i 27 dana.
3
1,025n n
1,0986
0,0247
44,478 polugodita, odnosno
233
MTVU lekcije

7.3.7. Na uloen iznos od 10000 dinara banka rauna godinju kamatu po
stopi:prve godine 2%, druge godine 4%, tree godine 6% i etvrte godine 8% i
kapitalie polugodinje. Koliko iznosi uveani kapital krajem etvrte godine?
Koja bi bila stalna godinja kamatna stopa po kojoj bi se ostvario isti sloeni
interes, ali pri
a) godinjem kapitalisanju, b) etvoromesenom kapitalisanju, c) mesenom
kapitalisanju, d) neprekidnom kapitalisanju.
Reenje:
Kn
100000 I 12% I 22% I 32% I 42%
100000 1,0201 1,0404 1,0609 1,0816 121782,31 din

a)
100000 1 p
121782,31 p
121782,31
1 0,05 p %
100000
5%
b)
100000 1
3
p%
12
121782,31 p
121782,31
3 12
1
100000
0,0496
4,96%
c)
100000 1
12
p%
48
121782,31
121782,31 p 12 48
1
100000
0,0494
4,94%
d)
100000 e p4
121782,31 p
1 121782,31
ln
4
100000
0,0493 p %
4,93%
7.3.8. Uloeno je u banku 40000 dinara, a posle 5 godina jo 30000 dinara.

Kojom se sumom raspolae posle 12 godina ako je kamatna stopa 8% i
kapitalisanje godinje.
Reenje:
Kn
40000 I 812% 30000 I 87%
40000 2,5182 30000 1,7138 152142 din .

234
MTVU lekcije

7.3.9. Uloeno je K dinara u banku koja plaa 15% godinje kamate uz
godinje kapitalisanje. Po kojoj tromesenoj kamatnoj stopi bi se dobio isti
krajnji kapital ali uz tromeseno kapitalisanje.
Reenje:
Tromesena konformna kamatna stopa godinjoj kamatnoj stopi od

15% iznosi p k , 4 4 1,15 1 0,036 p k , 4 % 3,6%
7.3.10. Koliko treba danas uloiti u banku koja plaa 14% godinje kamate i
kapitalie polugodinje da bi se posle 12 godina i 18 dana raspolagalo sa 100
000 dinara. Zadatak reiti a) komercijalnim metodom b) racionalnim metodom
i c) neprekidnim kapitalisanjem.
Reenje:
a)
24
0,14 0,14 18
100000 K 0 1
1
2
360
100000
K0
19577,13 din
24
0,14 0,14 18
1
1
2
360
b)
100000
18
24
180
0,14
K 0 1
100000
K0
0,14
1
18
24
180
19581,73 din
c)
100000
K 0e
18
0 ,14 12
360
100000
K0
e
18
0 ,14 12
360
18507,55 din
235
MTVU lekcije

7.3.11. Odabrati povoljniju ponudu za prodaju neke robe:
Prvi kupac nudi 30000 u gotovu i 40000 posle 3 godine
Drugi kupac nudi 40000 posle godinu dana i 50000 posle 5 godina.
Godinja kamatna stopa je 8% i kapitalisanje je godinje.
Reenje:
Povoljnija ponuda za prodaju robe je ona ponuda koja je vea u trenutku

sklapanja dogovora.
Prvi kupac nudi u trenutku sklapanja dogovora 30000 dinara i 40000 dinara
posle 3 godine. Tih 40000 dinara u trenutku sklapanja dogovora vrede sumi
koja bi za tri godine narasla na 40000 dinara po zadatim uslovima
kapitalisanja.
40000 40000 40000
31753,6 din , pa dakle prvi kupac
Odnosno vrede
1,2597
1,08 3
I 83%
u trenutku dogovora nudi 30000 31753,6 61753,6 din.
Analogno, drugi kupac u trenutku sklapanja dogovora nudi
40000 50000
5
I 81%
I 8%
40000 50000

1,08 1,4692
37037,04 34032,13
71069,17 din.
Dakle, za prodaju je povoljnija druga ponuda.

7.3.12. Za koje vreme e iznos od 50000 dinara uloen u banku uz godinju
kamatnu stopu 8% i polugodinje kapitalisanje da naraste na 80000 dinara.
Zadatak reiti racionalnim metodom.
Reenje:
t
Kn
K
p tm
K 0 1 ln n
K0
m
Kn
K0
tm
p
ln1
m
ln
ln1
tm m
80000
50000
tm
0,08
ln1
ln
12t m
236
MTVU lekcije

Kako je tm=6 meseci (polugodinje kapitalisanje) to je t=6 godina.
7.3.13. Poetkom svakog semestra se uloi po 5000 dinara u banku koja plaa
4% godinje kamate i kapitalie estomeseno. Kolika je suma uloga posle 8
godina.
Reenje:
S na
KIII mp n
m
5000 III 216%
5000 19,0121 95060,5 din
7.3.14. Neko ima u banci na svom raunu 100000 dinara. Poev od danas
poetkom svakog semestra podie po 10000 dinara 4 godine. Koliko e imati
na raunu posle 15 godina poev od danas, ako banka rauna 6% godinje
kamate i kapitalie estomeseno.
Reenje:
Kn
100000 I
8
3%
10000 III 38% I 222%
100000 1,2668 10000 9,1591 27,8450
977053,20 din
7.3.15. Uplaivano je u banku poetkom godine: prvih pet godina po 10000

dinara, drugih pet po 15000 dinara, a narednih pet po 20000 dinara. Odrediti
sumu uloga na kraju 15 godine i sadanju vrednost sume uloga. Kamatna stopa
je 6% i kapitalisanje je godinje.
Reenje:
Suma uloga Kn na kraju petnaeste godine je

Kn
10000 III 65% I 610% 15000 III 65% I 65% 20000 III 65%
10000 5,9753 1,7908 15000 5,9753 1,3382 20000 5,9753

107005,67 119942,20 119506 346453,87 din
Sadanja vrednost sume uloga K0 je
237
MTVU lekcije

Kn
K 0 1 0,06
15
Kn
I 615%
K 0 I 615% K 0
K n II 615%
346453,87 0,4173 144575,20 din

7.3.16. Pre 8 godina uplaeno je u banku 100000 dinara. Na osnovu toga
narednih 5 godina poev od danas svakih est meseci podizano je iz banke po
15000 dinara. Kakvo je stanje imovine posle 10 godina raunajui od danas?
Kamatna stopa je 6% i kapitalisanje je polugodinje.
Reenje:
Kn
100000 I
26
3%
15000 III 310% I 310%
100000 2,1566 15000 11,8078 1,3439
51797,94 din.
7.3.17. Klijent eli da danas uplati u banku izvesnu sumu novca, na osnovu
koje e narednih pet godina, poev od danas, krajem svakog polugodita
podizati po 20000 dinara i kroz osam godina od danas na raunu imati 50000
dinara. Odrediti tu sumu ako banka rauna kamatu po 16% i kapitalie
polugodinje.
Reenje:
K I
10
8%
20000 III 89% 1 I 86%

50000
20000 III 89% 1
6
I 8%
I 810%
50000
50000 0,6302 20000 13,4866 1

148798,93 din
2,1589
7.3.18. Po koliko dinara treba krajem svake godine uplatiti u banku u toku
prvih pet godina da bi se od pete godine poetkom svake godine moglo
podizati po 10000 dinara u toku sledeih est godina.Kamatna stopa je 6% i
kapitalisanje je godinje.
238
MTVU lekcije

Reenje:
K III 64% 1 I 66% 10000 III 66%

K
10000 III 66%

III 64% 1 I 66%
10000 7,3938
4,6371 1 1,4185
9246,61 din
7.3.19. Poetkom svake godine ulae se po 8000 dinara uz kamatnu stopu 6% i

godinje kapitalisanje.Na kraju godine u kojoj je uloen poslednji ulog treba da
se raspolae sa 120000 dinara. Odrediti vrednost poslednjeg uloga ako on nije
8000 dinara.
Reenje:
Ako je poslednji ulog 8000 dinara trebalo bi da vai

120000
15
8000
Kako se ova vrednost ne nalazi u treim kamatnim tablicama ni za jedno n,
kada je p%=6%, ve je
III 610% 13,9716,
III 611% 15,8699 to
poslednji ulog, koji je u ovom sluaju jedanaesti, mora biti manji od 8000
dinara. Vrednost krajnjeg kapitala na kraju jedanaeste godine je jednaka sumi
prvih deset uloga na kraju desete godine koji se kamate u toku jedanaeste
godine i tom jedanaestom ulogu koji se takoe kamati u toku jedanaeste
godine. Dakle,
120000
8000 III 6n% III 6n%
120000 8000 III 610% I 61% U 11 I 61%

gde je sa U11 obeleena vrednost
poslednjeg, jedanaestog uloga. Odavde dobijamo
U 11
120000
8000 III 610%
1
I 6%
120000 II 61% 8000 III 610%
120000 0,9434 8000 13,9716 1435,2 din
239
MTVU lekcije

7.3.20. Kolika je tromesena konformna kamatna stopa pk,m ako je godinja
kamatna stopa 15%.
Reenje:
p k ,m
1 p 1
1 0,15 1 0,0355 p k %
3,55%
7.3.21. Izraunati na koju e sumu da naraste kapital od 38000 dinara za tri

godine i 42 dana uz godinju kamatnu stopu 8% i neprekidno kapitalisanje.
Reenje:
Kn
K0e
pt
38000e
42
0 , 08 3
360
48760,45 din
7.3.22. Uz koji e procenat p% sa neprekidnim kapitalisanjem kapital od 20000

dinara za tri godine da naraste na 30000 dinara.
Reenje:
ln
Kn
K 0 e pt p
Kn
K0
t
ln
30000
20000
3
0,1351 p % 13,51%
7.3.23. Za koje e vreme t i neprekidno kapitalisanje kapital od 25000 dinara

da naraste na 40000 uz kamatnu stopu od 8%.
Reenje:
ln
Kn
K 0 e pt t
5 godina i 0,87 360
Kn
K0
p
ln
40000
25000
0,08
5,87 godina odnosno
313,2 dana .
240
MTVU lekcije

7.3.24. Ulagano je u banku krajem svake godine po 5000 dinara u narednih pet
godina. Posle pauze od 4 godine tokom kojih nije bilo ulaganja, nastavljeno je
sa ulaganjem jo 8 godina. Odraditi sadanju vrednost ukupnog kapitala.
Kamatna stopa je 4% i kapitalisanje je godinje.
Reenje:
Na kraju sedamnaeste godine ukupan kapital je
Kn
5000 III 44% 1 I 412% 5000 III 47% 1
Sadanja vrednost tog kapitala je

K0
Kn
I 417%
5000 III
4
4%
1 I 412% 5000 III 47% 1 II 417%
5000 4,4163 1 1,6010 5000 8,2142 1 0,5134
45912,58 din
7.3.25. Kupac nudi prodavcu dve mogunosti za izmirenje svoje obaveze:

a) da plati 30000 dinara odmah i 125000 dinara posle pet godina
b) da plati odmah 20000 dinara a krajem svake od sledeih pet godina po
25000 dinara. Koja je od ove dve ponude povoljnija za prodavca ako se kamata
rauna po stopi 6% i kapitalie jednom godinje.
Reenje:
Za prodavca je povoljnija ona ponuda ija je sadanja vrednost vea. Sadanja

vrednost prve ponude je
K 0,1
30000 125000 II 65%
30000 125000 0,7473 123412,5 din
dok je sadanja vrednost druge ponude

K 0, 2
20000 25000 III 64% 1 II 66%
20000 25000 4,6371 1 0,7050
119353,89 din
Dakle, neznatno je bolja prva ponuda.
241
MTVU lekcije

Zadaci za vebu
7.3.26. Pre osam godina uloeno je 40000 dinara, a danas je podignuto 50000
dinara. Kojom se sumom raspolae posle 7 godina, 3 meseca i 17 dana od
danas ako je godinja kamatna stopa 8% uz
a) kapitalisanje kvartalno, primeniti komercijalni i racionalni metod
b) neprekidno kapitalisanje.
7.3.27. Neko lice je pozajmilo 100000 dinara uz 5% godinje kamate i godinje
kapitalisanje, a potom je isti novac uloilo uz 6% i tromeseno kapitalisanje.
Koliko iznosi ostvarena razlika u kamati posle 10 godina.
7.3.28. Uloeno je u banku 30000 dinara, a posle 4 godine i 5 meseci
podignuto je 20000 dinara. Koliko je stanje uloga posle 8 godina od dana
ulaganja, ako je godinja kamatna stopa 6% i kapitalisanje
a) estomeseno, primeniti komercijalni i racionalni metod

b) neprekidno.
7.3.29. Uloeno je u banku K dinara. Godinja kamatna stopa prve dve godine
je 3%, sledee tri je 5%, a narednih pet godina je 4% uz godinje kapitalisanje.
Kojom stalnom godinjom kamatnom stopom koja bi vaila svih 10 godina uz
polugodinje kapitalisanje bi se dobio isti krajnji kapital.
7.3.30. Koji kapital uvean kamatom za 5 godina i 7 meseci uz 16% godinje
kamate i polugodinje kapitalisanje je jednak dvostrukoj vrednosti kapitala od
40000 dinara uveenog prostim kamatnim raunom za 9 meseci uz kamatnu
stopu 18%. Zadatak reiti i komercijalnim i racionalnim metodom.
7.3.31. Dva kapitala iji je zbir 100000 dinara uloeni su: jedan uz prost interes
po stopi 5%, drugi uz sloeni interes po stopi 4% i godinje kapitalisanje.
Odrediti kapitale ako su oni posle dvadeset godina dostigli jednaku vrednost.
7.3.32. Koliko godina mora biti uloen iznos od K dinara uz 8% godinje
kamate i godinje kapitalisanje pa da kamata poraste na dvostruki iznos uloga.
7.3.33. Zajam od 100000 dinara dat je uz sloen interes. Na kraju prve godine
dunik je dao poveriocu 50000 dinara. Na kraju druge godine uplatio je 60000
dinara i time vratio sav dug. Po kojoj godinjoj kamatnoj stopi je raunat
interes ako je
a) godinje kapitalisanje
242
MTVU lekcije

b) polugodinje kapitalisanje
c) neprekidno kapitalisanje.
7.3.34. Kapital od 100000 dinara je plasiran za 20 godina uz 5,5% godinje
kamate. Koju bi drugu sumu trebalo plasirati za tri godine manje po istoj stopi,
kako bi se dobila trostruka vrednost uveanog prvog kapitala. Kapitalisanje je
godinje.
7.3.35. Koja je ponuda povoljnija za prodavca:
-prvi kupac nudi 500000 dinara posle 5 godina i 5 meseci
-drugi kupac nudi 100000 dinara u gotovu i 400000 dinara posle 3
godine?
Godinja kamatna stopa je 16%, a kapitalisanje je polugodinje. Primeniti
komercijalni metod.
7.3.36. Za kupovinu nekog objekta prvi kupac nudi 450000 dinara u gotovu, a
drugi 200000 dinara u gotovu, 200000 posle 4 godine i 200000 posle deset
godina. Koja je ponuda povoljnija za prodavca, ako je godinja kamatna stopa
7% a kapitalisanje polugodinje.
7.3.37. Pre sedam godina uloeno je u banku 100000 dinara. Koliko je danas
potrebno jo uloiti da bi se na osnovu ukupne sume moglo primati poetkom
svake godine u narednih pet godina po 40000 dinara. Kamatna stopa je 4% i
godinje kapitalisanje.
7.3.38. Ulagano je krajem svake godine po 10000 dinara u narednih deset
godina. Posle pauze od dve godine tokom kojih nije bilo ulaganja, sa istog
rauna podizano je krajem svake godine u narednih est godina po K dinara
ime se imovina na raunu ugasila. Godinja kamatna stopa je 4% i godinje
kapitalisanje. Odrediti K.
7.3.39. Uloeno je u banku poetkom godine 10 puta po 20000 dinara uz
godinju kamatnu stopu 6% i godinje kapitalisanje.
a) Kolika je vrednost sume uloga 5 godina posle poslednjeg uloga?
b) Posle 6 godina od prvog uloga banka smanjuje interesnu stopu na
5%. Odrediti sumu uloga 7 godina posle poslednjeg uloga.
7.3.40. Ulaga je stavljao 15 godina na svoj raun u banci poetkom svake
godine po 30000 dinara. Kojom e imovinom raspolagati 8 godina posle
uplaenog poslednjeg uloga, ako banka rauna 3,5% godinje kamate i
kapitalie godinje.
243
MTVU lekcije
7.3.41. Uplaeno je u banku 300000 dinara pre 4 godine. Na osnovu toga

poev od danas, podizae se poetkom svakog polugodita po 20000 dinara u
toku naradnih 7 godina. Koliko je stanje imovine kroz 10 godina i 4 meseca
poev od danas, ako je godinja kamatna stopa 12% i kapitalisanje godinje.
7.3.42. Uplaivano je u banku krajem svake godine: prvih 5 godina po 10000
dinara, naredne dve godine po 50000 dinara i sledeih 6 godina po 80000
dinara. Izraunati stalan ulog koji bi trebalo ulagati krajem svake godine u toku
svih 13 godina da bi se na kraju 13-te godine raspolagalo istom sumom novca.
Godinja kamatna stopa je 4% i kapitalisanje godinje.
7.3.43. Uloeno je u banku 100000 dinara. Na osnovu toga poev od pete
godine podizae se krajem svakog polugodita po 10000 u narednih 6 godina.
Koliko je stanje na raunu kroz 15 godina i 3 meseca poev od danas , ako je
kamatna stopa 3% i kapitalisanje godinje.
7.3.45. Dunik moe da bira da svoju obavezu izvri:
a) da odmah plati 100000 dinara
b) da plati 70000 dinara posle pet godina i 70000 dinara posle deset
godina
c) da plati u deset rata po 12500 dinara i to posle godinu dana prvu, a
ostale krajem svake sledee godine.
Koja je mogunost najpovoljnija za dunika, ako je kapitalisanje godinje po

godinjoj stopi 4%.
7.3.46. Dvanaest godina je krajem svake godine ulagano u banku K dinara uz
interes po stopi 5% i godinje kapitalisanje. Na osnovu sume ovih uloga
korisnik je narednih deset godina krajem svakih est meseci podizao iz banke
iznos od 10000 dinara. U ovom periodu godinja kamata je raunata po stopi
od 6% uz polugodinje kapitalisanje. Poto je podigao poslednjih 10000
imovina kod banke je ugaena. Odrediti iznos uloga K.
7.3.47. Pet godina ulagano je krajem godine u banku po 30000 dinara uz
godinju kamatnu stopu prve tri godine 4%, a posle toga 5% i godinje
kapitalisanje. Odrditi sumu uloga na kraju osme godine.
7.3.48. Odrediti godinju kamatnu stopu po kojoj zbir polugodinjih
dekurzivnih uloga od po 5000 dinara posle deset godina uz polugodinje
kapitalisanje iznosi 180000 dinara.
244
MTVU lekcije
7.3.49. Poetkom svakog meseca u toku tri godine ulae se po 8000 dinara uz
12% godinje kamate i polugodinje kapitalisanje. Odrediti sumu uloga posle
pet godina.
7.3.50. Krajem svakog meseca u toku pet godina ulae se po 5000 dinara uz
10% godinje kamate i polugodinje kapitalisanje. Odrediti sumu uloga posle 8
godina.
245
MTVU lekcije

7.4. Amortizacija kredita
Reeni zadaci:
7.4.1. Zajam od 300000 dinara amortizuje se 5 godina jednakim dekurzivnim
godinjim anuitetima uz 6% godinje kamate i godinje kapitalisanje. Napraviti
amortizacioni plan.
Reenje:
Vrednost anuiteta je a
K 0 V65%
300000 0,2373964
71218,92 din.
Amortizacioni plan se pravi u vidu sledee tabele:
k
1
2
3
4
5
Sk - 1
300000
246781,08
190369,02
130572,24
67187,65
0
ik
18000
14806,86
11422,14
7834,33
4031,26
ik=56094,59
bk
53218,92
56412,05
59796,78
63384,58
67187,66
bk=299999,99
gde je
S0
K0
300000
i1
S 0 0,06
300000 0,06 18000
b1
a i1
S1
S 0 b1
300000 53218,92
i2
S1 0,06
246781,08 0,06 14806,86
b2
a i2
S2
S1 b2
71218,92 18000
53218,92
71218,92 14806,86
246781,08
56412,05
246781,08 56412,05 190369,02
i tako redom.
246
MTVU lekcije

Ako je amortizacioni plan tano uraen, poslednja otplata mora
potpuno da eliminie dug, zbir svih otplata mora biti jednak zajmu, i zbir svih
kamata mora zadovoljiti sledeu jednakost
ik n a K 5 71218,92 300000 56094,6 .
Evidentno da je na amortizacioni plan tano uraen.
7.4.2. Zajam od 400000 dinara otplauje se 10 godina jednakim polugodinjim

anuitetima uz godinju kamatnu stopu 4% i polugodinje kapitalisanje. Odrediti
amortizacioni plan za poslednju godinu amortizacije.
Reenje:
Za pravljenje amortizacionog plana potrebno je znati anuitet i stanje duga na

poetku obraunskog perioda za koji treba uraditi amortizacioni plan, to je u
ovom sluaju stanje duga posle osamnaestog anuiteta.
Anuitet iznosi a
K 0 V pmn
m
400000 V220
%
400000 0,0612
24480din ,
ostatak duga posle isplaenog osamnaestog anuiteta iznosi

S18
a IV pmn 18
m
24480 IV22%
24480 1,9416
47530,37 din
Amortizacioni plan za poslednju godinu amortizacije dat je sledeom tabelom:

k
19
20
ik
950,61
480,02
Sk - 1
47530,37
24000,98
bk
23529,39
23999,98
7.4.3. Zajam se otplauje 16 godina jednakim godinjim anuitetima uz 10%

godinje kamate i godinje kapitalisanje. Kamata za 10 godinu iznosi 10000
dinara. Napraviti plan amortizacije za poslednju godinu.
247
MTVU lekcije

Reenje:
Kako je
i10
a
S15
S9 p S9
S 9 V1016%9
16 15
10%
a IV
i10
p
10000
0,10
100000 0,2054
100000 din
20540 din
20540 0,9091 18672,91 din
to je amortizacioni plan za poslednju godinu dat sledeom tabelom:

k
16
ik
1867,29
Sk - 1
18672,91
bk
18672,70
7.4.4. Zajam od 100000 dinara amortizuje se godinjim anuitetima od 8000

dinara uz 4% godinje kamate i godinje kapitalisanje. Izraunati poslednji
anuitet.
Reenje:
Poto je K0 = 100000 dinara, a anuitet a = 8000 dinara, pri p%=4% to imamo

K 0 100000
12,5.
8000
a
Kako u koloni tablice IV4n% ni za jedno n ne postoji vrednost IV4n%
K0
a IV pn% IV pn%
12,5 , ve
je IV417% 12,1657 , a IV418% 12,6593 , zakljuujemo da e biti 17 anuiteta po

8000 dinara, a poslednji anuitet e biti manji od 8000 dinara.
Stanje duga posle isplate sedamnaestog anuiteta od po 8000 dinara je jednako
razlici glavnice zajma ukamaenog za period od sedamnaest godina i sume
dekurzivnih godinjih uloga od po 8000 dinara takoe za period od
sedamnaest godina, odnosno:
S17
K 0 I 417% 8000 III 416% 1 .
248
MTVU lekcije

Poto se poslednjim anuitetom isplaenim na kraju osmaneste godine mora
razduiti sav dug, onda je poslednji anuitet jednak stanju duga posle isplate
sedamnaestog anuiteta ukamaenog za poslednju osamnaestu godinu, odnosno
osamnaesti anuitet je jednak:
a18
S17 I 41%
I 417% 8000 III 416% 1 I 41%
100000 1,9479 8000 23,6975 1,04
5418,4 din.
7.4.5. Zajam od 80000 dinara amortizuje se godinjim anuitetima od 24000

dinara. Godinja kamatna stopa je 5% i kapitalisanje je godinje. Napraviti
amortizacioni plan.
Reenje:
Amortizacioni plan je dat sledeom tabelom:

k
1
2
3
4
Sk - 1
80000
60000
39000
16950
ik
4000
3000
1950
847,5
ik=9797,5
bk
20000
21000
22050
16950
bk=80000
ak
24000
24000
24000
17797,5
ak=89797,5
7.4.6. Zajam se amortizuje sa 10 jednakih anuiteta. Kolinik izmeu tree i

prve otplate je jednak 1,0816. Razlika izmeu tree i prve otplate je 500 dinara.
Izraunati
a) kamatnu stopu po kojoj je obraunata kamata
b) prvu otplatu
c) anuitet
d) iznos zajma
249
MTVU lekcije

Reenje:
a)
b3
b1
b1 r 2
b1
r2
1,0816 r
1,0816
1,04 p %
500 b1
500
0,0816
4%
b)
b3 b1
b1 r 2 b1
b1 r 2 1
6127,45 din
c)
b1 I 410%
6127,45 1,4802
9069,85 din
d)
K0
a IV410%
9069,85 8,1109
73564,67 din
7.4.7. Zajam se otplauje jednakim godinjim anuitetima uz godinje

kapitalisanje. Poslednji interes za otplatu tog zajma je in= 5250 dinara a
pretposlednji in-1=10250 dinara. Razlika izmeu prvog i drugog interesa je
i1-i2=3384,20 dinara. Odrediti:
a) godinju kamatnu stopu
b) anuitet
c) vreme otplaivanja zajma
d) prvu otplatu
e) poslednju otplatu
f) zajam.
250
MTVU lekcije

Reenje:
a 1 II pn % k 1` imamo
Imajui u vidu da je ik
a)
in 1
a 1 II p2 % a
r in
odakle je
r 2 in 1
r 1
r 2 1
r in
r 1
in
1 II 1p %
a 1 II 1p % a
in
r 2 in 1
r 2 1
in 1
1 II p2%
in
5250
in 1 in
10250 5250
1,05 p %
5%
Godinja kamatna stopa je 5%

b)
a
in
1 II 51%
r in
r 1
5250 1,05
0,05
110250 din
Anuitet je 110250 dinara.

c)
i1 i2
r n 1
a r 1
r n 1 r
a r 1
ln

i1 i2 r
a r 1
10
n 1
i1 i2 r
ln r
a 1 II 5n% a 1 II 5n%1 a II 5n%1 II 5n%
Vreme otplaivanja zajma je 10 godina.
251
MTVU lekcije

d)
b1
a
I
10
5%
110250
1,6289
67683,7129 din
Prva otplata je 67683,7129 dinara.

e)
b10
b1 I 59%
67683,7129 1,5513 104997,74 din
Poslednja otplata je 104997,74 dinara.

f)
K0
a IV510%
110250 7,7217
851317,425 din.
Zajam je iznosio 851317,425 dinara.
7.4.8. Zajam se otplauje godinjim anuitetima od 7373,52 dinara uz godinje

kapitalisanje. Prva otplata je 4373,52 dinara ,a esta otplata je 5321,06 dinara.
Izraunati
a) godinju kamatnu stopu
b) iznos zajma
c) broj anuiteta.
Reenje:
a)
Iz bk
bi I pk %i sledi
b6 5321,06
1,21665 r
b1 4373,52
Godinja kamatna stopa je 4%.
r5
1,21665
1,04 p %
4%
252
MTVU lekcije

b)
a b1 je upravo godinji interes na iznos zajma pa je
i1 a b1 7373,52 4373,52
K 0 p i1 K 0
75000din
p
p
0,04
Iznos zajma je 75000 dinara.
Prvi interes i1
c)
a
7373,52
ln
b1
4373,52
n
13,32
a b1 I 4n% b1 1,04 n
ln 1,04
ln 1,04
Zajam e se amortizovati sa 13 godinjih anuiteta od 7373,52 dinara i
etrnaestim anuitetnim ostatkom.
ln
7.4.9. Zajam od 300000 dinara se otplauje 10 godina jednakim polugodinjim

anuitetima uz 4% godinje kamate i polugodinje kapitalisanje. Koliko iznosi
ostatak duga na poetku sedmog perioda otplate.
Reenje:
Za ovakve uslove vraanja zajma, anuitet iznosi
300000 0,0612 18360din.
a K 0 V220
%
Ostatak duga na poetku sedmog perioda otplate je jednak stanju duga posle
este otplate, odnosno
6
18360 12,1062 222269,83 dinara.
S 6 a IV220
%
7.4.10. Zajam se amortizuje sa petnaest godinjih anuiteta od 8000 dinara i

esnaestim anuitetnim ostatkom od 5000 dinara uz 6% godinje kamate i
godinje kapitalisanje. Koliko iznosi
a) zajam
b) ostatak duga za poslednje tri godine.
253
MTVU lekcije

Reenje:
a)
Zajam je jednak zbiru sadanje vrednosti sume petnaest dekurzivnih uloga od
po 8000 dinara i sadanje vrednosti poslednjeg dekurzivnog uloga od 5000
dinara (videti zadatak 7.4.6.). Odnosno
K0
5000 II 616% 8000 III 614% 1 II 615%
5000 0,3936 8000 22,2760 1 0,4173
79672,6din.
b)
Ostatak duga za poslednje tri godine je u stvari stanje duga posle trinaeste
otplate, a to je razlika iznosa zajma ukamaenog trinaest godina i sume
trinaest dekurzivnih uloga od po 8000 dinara, odnosno
S13
K 0 I 613% 8000 III 612% 1
79672,6 2,1329 8000 18,8821
18876,89 din
7.4.11. Deseti interes zajma koji otplauje jednakim godinjim anuitetima 18

godina uz 8% i godinje kapitalisanje, iznosi 8000 dinara. Odrediti anuitet i
ostatak duga na poetku pretposlednje godine.
Reenje:
Iz jednakosti ik
a
i10
1 II 89%
a 1 II pn % k 1 a
8000
1 0,5002
ik
dobijamo
1 II pn % k 1
16006,4 din.
Ostatak duga na poetku pretposlednje godine je jednak stanju duga posle

esnaeste otplate, odnosno
S16
a IV82%
16006,4 1,7833
28544,22 dinara.
254
MTVU lekcije

7.4.12. Sedma otplata jednog zajma koji se amortizuje 8 godina jednakim
polugodinjim anuitetima uz 16% godinje kamate i polugodinje kapitalisanje
iznosi 6000 dinara. Koliko je sadrano interesa u prvih deset anuiteta?
Reenje:
Vai sledee:
bk
a II pn % k 1 a
10
k 1
a1 II
16 k 1
p%
a
I
16
8%
II
7
16 7 1
8%
6000
0,4632
10
k 1
10a a II 16
p%
k 1
10a
II
n k 1
p%
12953,37din
a 1 II pn %k 1 to je
Kako je ik
10
bk
III
9
8%
10a
k 1
1
a
1 r r2 r9
16
r
12953,37
13,4866 1 74759,7 din.
3,4259
10 12953,37
7.4.13. Po zajmu koji se otplauje za 25 godina jednakim godinjim anuitetima

uz 6% godinje kamate i godinje kapitalisanje, iznos duga na poetku desete
godine je 200000 dinara. Odrediti anuitet, prvu otplatu, otplaeni deo duga
poev od petog i zakljuno sa dvadesetim plaenim anuitetom
Reenje:
a
b1
9
S 9 V625
%
a II 625%
O20 O5
200000 0,0990 19800 din

19800 0,2330
4613,4 din
b1 III 619% 1 b1 III 64% 1
b1 III 619% III 64%
4613,4 35,7856 4,6371 143700,49 din.
7.4.14. Zajam od 300000 dinara otplauje se 12 godina jednakim godinjim

anuitetima uz 6% godinje kamata i godinje kapitalisanje. Na traenje dunika
posle 7 plaenih anuiteta poverilac je smanjio interesnu stopu na 4%, a vreme
za amortizaciju je ostalo isto. Odrediti
a) anuitet za prvih 7 godina

b) ostatak duga posle 7 godina
255
MTVU lekcije

c) anuitet posle promene uslova amortizacije.
Reenje:
a)
K 0 V612%
300000 0,1193 35790 din
b)
S7
a IV612%7
35790 4,2124 150761,8 din
c)
a novo
S 7 V45%
150761,8 0,2246
33861,1 din
7.4.15. Zajam od 200000 dinara treba da se otplati za 10 godina jednakim

godinjim anuitetima uz godinju kamatnu stopu 8% i godinje kapitalisanje.
Tri meseca po isplati estog anuiteta stranke su se dogovorile da se kamatna
stopa smanji za 2% i da dunik plati ostatak duga u narednih 8 godina. Odrediti
novi anuitet po kom e dunik otplaivati ostatak duga.
Reenje:
K 0 V810%
S6
a IV810%6
200000 0,1490
29800 din
29800 3,3121 98700,58 din
Kroz tri meseca stanje duga je naraslo na

S 6 3 0,08
3 0,08
98700,58 1
100674,6 din pa novi anuitet za
12
12
promenjene uslove kreditiranja iznosi

S6
a novo
100674,6 V68%
100674,6 0,1610 16208,6 din.
7.4.16. Peta otplata zajma koji se amortizuje deset godina godinjim anuitetima
uz 4% godinje kamate i godinje kapitalisanje iznosi 82822,83 dinara. Posle 6
godina smanjena je interesna stopa za 1% s tim da se dug izmiri u odreenom
vremenu. Dunik je i pored smanjene interesne stope nastavio da plaa iste
anuitete sve do poslednje godine. Odrediti koliki je bio poslednji anuitet kojim
je dug potpuno izmiren?
256
MTVU lekcije

Reenje:
b5 I 410%51
a IV410%6
S6
82822,83 1,2653 104795,73 din.

104795,73 3,6299
380398 din
Na poetku poslednje desete godine stanje duga je jednako razlici stanja duga
posle este godine ukamaenog tri godine po novim kamatnim uslovima i sume
godinjih dekurzivnih uloga za tri godine po novim kamatnim uslovima.
S9
I 33% a III 32% 1
380398 1,0927 104795,73 2,0909 1
91747,78 din
Poslednji anuitet je jednak stanju duga na poetku desete godine ukamaenog
za period od godinu dana (u toku desete godine).
a poslednji S 9 I 31% 91747,78 1,03 94500,2 din.
7.4.17. Kod banke je 1.VII 1995. godine podignut zajam od 500000 dinara uz
obavezu korisnika da zajam isplati za vreme od 10 godina jednakim
polugodinjim anuitetima uz 24% godinje kamate i polugodinje kapitalisanje.
Banka rauna kamatu 30. juna i 31. decembra. 30. oktobra 2002. godine
promenjeni su uslovi otplaivanja i to godinja kamatna , stopa je smanjena za
2%, a vreme amortizacije je produeno za godinu dana. Izraunati anuitet pre
30. oktobra 2002. godine i posle tog datuma.
Reenje:
Anuitet pre konverzije zajma (pre 30. oktobra 2002. godine) je iznosio
500000 V1220%
500000 0,1339
66950 din.
Stanje duga 1.VII 2002.god. je stanje duga posle etrnaest anuiteta, odnosno
S14
a IV1220%14
66950 4,1114
275258,23 din.
Novi anuitet se izraunava za nove kamatne uslove:

a novo
S14 V118 %
275258,23 0,1943 53482,67 din.

257
MTVU lekcije

Anuitet koji e se isplatiti 31.XII 2002. godine e biti uvean za period od 30.
juna 2002. godine do 30. oktobra 2002. i to za iznos razlike kamata od 24% i
22% na S14 za taj period. Odnosno, taj anuitet e iznositi
a31. XII 2002.
a novo
S14 0,02 120

360
53482,67
275258,23 0,02 120

360
55317,7 din.
7.4.18. Najvea kreditna sposobnost u toku meseca za neku stranku iznosi

10000 dinara. Koliki se zajam moe podii u banci na osnovu ovoga na period
od dvadeset godina ako banka
a) obraunava kamatu jednom godinje po godinjoj kamatnoj stopi od
12%
b) obraunava kamatu meseno po godinjoj kamatnoj stopi od 12%.
Reenje:
a)
Mesena konformna kamatna stopa je
pk
12
1,12 1 1,0095 p k %
0,95% .
Zajam koji se moe podii na period od dvadest godina iznosi

K0
rkm,mn 1
rkm,mn rk ,m 1
10000
1,0095 240 1
1,0095 240 0,0095
941000 din.
b)
Zajam koji se moe podii pod ovim uslovima na period od dvadeset
godina je
r pmn 1
K0
r pmn r p 1
m
m
10000
1,01240 1
1,01240 0,01
908193,83 din.
258
MTVU lekcije

7.4.19. Zajam se amortizuje 10 godina jednakim polugodinjim anuitetima od
20000 dinara uz 6% godinje kamatne stope i godinje kapitalisanje. Izraunati
ukupno plaenu kamatu u toku amortizacije zajma.
Reenje:
Ukupno plaena kamata je razlika izmeu koliine novca date polugodinjim

anuitetima i iznosa zajma. Polugodinja konformna kamatna stopa za godinju
kamatnu stopu od 6% iznosi p k
1,06 1 0,0296 p k % 2,96% pa
zajam iznosi
K0
rkm,mn 1
rkm,mn rk ,m 1
20000
1,0296 20 1
1,0296 20 0,0296
298639,75 din.
Ukupno isplaena kamata je

20
20 20000 298639,75 101360,25 din.
k 1
7.4.20. Zajam se amortizuje 15 godina jednakim godinjim anuitetima uz

godinju kamatnu stopu 6% i godinje kapitalisanje. Peta otplata je 4000
dinara. Posle desetog plaenog anuiteta kamatna stopa je poveana za 2%, a
vreme amortizacije je produeno za dve godine. Odrediti anuitete pre i posle
promene uslova amortizacije.
Reenje:
Anuitet pre promene uslova amortizacije iznosi
b5 I 615%51
4000 1,8983
7593,2 din.
Stanje duga posle desetog plaenog anuiteta iznosi

S10
a IV615%10
7593,2 4,2124
31985,6 din.
259
MTVU lekcije

Novi anuitet iznosi
a novo
S10 V87%
31986,6 0,1921 6144,43 din.
Zadaci za vebu
7.4.21. Dug od K dinara treba da se isplati sa deset godinjih anuiteta od po

50000 dinara uz godinju kamatnu stopu 8% i godinje kapitalisanje. Umesto
ovog, dunik se odluuje za drugu mogunost, da dug odui sa pet godinjih
anuiteta uz ostale jednake uslove. Koliko iznosi novi anuitet?
7.4.22. Zajam se otplauje za 4 godine jednakim estomesenim anuitetima od
po 8000 dinara uz 8% godinje kamate i polugodinje kapitalisanje. Odrediti
a) prvu otplatu
b) treu otplatu
c) iznos zajma
d) ukupno isplaenu kamatu.
7.4.23. Zajam se otplauje 10 godina jednakim estomesenim anuitetima uz
6% godinje kamate i polugodinjim kapitalisanjem. Prva otplata iznosi 10000
dinara.Odrediti koliko je otplaeno poev od sedmog zakljuno sa petnaestim
anuitetom.
7.4.24. Zajam od 1 000 000 dinara otplauje se za 20 godina jednakim
estomesenim anuitetima uz 4% godinje kamate i polugodinje kapitalisanje.
Izraditi amortizacioni plan za poslednja tri perioda otplaivanja.
7.4.25. Ostatak duga zajma koji se amortizuje dvadeset godina jednakim
godinjim anuitetima sa 5% godinje kamate i godinje kapitalisanje, posle
petnaestog plaenog anuiteta iznosi 100000 dinara. Napraviti amortizacioni
plan za prve tri godine.
7.4.26. Po zajmu koji se otplauje 15 godina jednakim estomesenim
anuitetima uz 10% godinje kamate i polugodinje kapitalisanje, osma otplata
iznosi 5000 dinara.. Odrediti dvanaestu otplatu i izraditi amortizacioni plan za
deseti, jedanaesti dvanaesti period otplaivanja.
260
MTVU lekcije

7.4.27. Deseti interes zajma koji se amortizuje deset godina jednakim
polugodinjim anuitetima uz 12% godinje kamate i polugodinje kapitalisanje
iznosi 4000 dinara. Odrediti amortizacioni plan za poslednja tri perioda.
7.4.28. Zajam se amortizuje dvadeset godina jednakim godinjim anuitetima uz
5% godinje kamate i godinje kapitalisanje. Ostatak duga posle trinaest
plaenih anuiteta je 80000 dinara. Napraviti amortizacioni plan za prve tri
godine amortizacije.
7.4.29. Zajam se otplauje 12 godina jednakim polugodinjim anuitetima od
7000 dinara uz 8% godinje kamate i polugodinje kapitalisanje. Odrediti
koliko je otplaeno zajma poev od petog zakljuno sa osamnaestim anuitetom.
7.4.30. Zajam od 500000 dinara amortizuje se dvadeset godina jednakim
Tri meseca po isplati petog anuiteta stranke su se dogovorile da se kamatna
stopa smanji za 1%, a da se zajam otplati u narednih deset godina. Izraunati
novi anuitet.
7.4.31. Dunik otplauje kod banke dva zajma. Prvi od 100000 dinara na 15
godina uz 6% godinje kamate jednakim godinjim anuitetima uz godinje
kapitalisanje. Drugi od 200000 dinara na 20 godina uz istu kamatnu stopu, ali
uz polugodinje kapitalisanje, isplauje polugodinjim anuitetima. Posle sedam
godina oba zajma se spajaju u jedan i tako novoformirani zajam treba da se
amortizuje u narednih deset godina jednakim godinjim anuitetima i godinje
kapitalisanje uz godinju kamatnu stopu 4%. Izraunati anuitet kojim se
amortizuje novi zajam.
7.4.32. Zajam od 150000 dinara amortizuje se dvanaest godina jednakim
Prve etiri godine dunik je redovno plaao anuitete, a posle toga sledeih
etiri godine dunik nije platio nijedan anuitet. Tada su se stranke dogovorile
da dunik nastavi da plaa redovno anuitete uz kamatnu stopu 9% i u
predvienom roku otplati dug. Izraunati novi anuitet.
7.4.33. Zajam se amortizuje deset godina jednakim polugodinjim anuitetima
uz 6% godinje kamatne stope i polugodinje kapitalisanje. Osma otplata iznosi
10000 dinara. Sedamnaest dana po isplati sedmog anuiteta kamatna stopa je
smanjena za 2%, a dunik se obavezuje da zajam otplati u narednih pet godina
jednakim godinjim anuitetima uz godinje kapitalisanje. Odrediti novi anuitet.
261
MTVU lekcije

7.4.34. Zajam od 200000 dinara treba da se otplati za 18 godina jednakim
godinjim anuitetima uz 5,5% godinje kamatne stope i godinje kapitalisanje.
Posle 10 godina kamatna stopa je smanjena za 2%. Odrediti anuitet pre i posle
konverzije zajma.
7.4.35. Zajam od 300000 dinara treba da se otplati za sedam godina jednakim
godinjim anuitetima uz godinju kamatnu stopu 3,5% i godinje kapitalisanje.
Posle tri godine stopa je smanjena na 3%, a vreme amortizacije je produeno
jo za dve godine. Odrediti anuitet pre i posle konverzije zajma.
7.4.36. Koliki je meseni anuitet na zajam od 100000 dinara koji treba otplatiti
za deset godina uz godinju kamatnu stopu 8% i
b) polugodinje kapitalisanje.
7.4.37. Zajam od 120000 dinara amortizuje se pet godina jednakim mesenim
anuitetima uz 9% godinje kamatne stope.Odrediti anuitet ako je
b) polugodinje kapitalisanje
c) meseno kapitalisanje.
7.4.38. Zajam od 300000 dinara se amortizuje 20 godina jednakim mesenim
anuitetima uz godinju kamatnu stopu 12% i godinje kapitalisanje. Koliko je
plaeno ukupno kamate za prvih, a koliko za drugih deset godina?
otplaeno zajma poev od desetog zakljuno sa pedesetim anuitetom?
stanje duga posle sedme godine?
262
MTVU lekcije
LITERATURA
1. Michael W. Klein, Mathematical Methods for Economics; ADDISONWESSLEY, 2002

2. Peter Hess, Using Mathematics in Economic Analysis, PRENTICE-HALL,
2002.
3. Alpha C. Chiang, Fundamental Methods of Mathematical Economics;
McGREW-HILL International Edition, 1984
4. M.Hoy et all.., Mathematics for Economics; ADDISON-WESSLEY 1996
5. Demidovi, Zadaci i reeni primeri iz vie matematike, Tenhika knjiga,
1978.
6.Dr. Miodrag Ivovi, Finansijska matematika, Ekonomski fakultet Beograd,
1999
7. Dr Luka Filipovi, Matematika za ekonomiste, Via poslovna kola
Beograd, 1998.
8. Dr. Rajko Ralevi, Matematika za ekonomiste-Zbirka zadataka, Via kola
za ekonomiju, Beograd, 1990
9. Dr. Dragoslav Mitrinovi, Matematika u obliku metodike zbirke zadataka
sa reenjima I deo, Graevinska knjiga, Beograd 1977.
10. Dr. Dragoslav Mitrinovi, Matematika u obliku metodike zbirke zadataka
sa reenjima II deo, Graevinska knjiga, Beograd 1977.
263
MTVU lekcije
DODATAK
KAMATNE (INTERESNE)
TABLICE
MTVU lekcije
Dodatak Kamatne (interesne) tablice
266
MTVU lekcije
267
MTVU lekcije
268
MTVU lekcije
269
MTVU lekcije
270
MTVU lekcije
271
MTVU lekcije
272
MTVU lekcije
273
MTVU lekcije
274
MTVU lekcije
275
MTVU lekcije

Zbirka Joksimović

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zbirka Joksimović

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Prof.

Megatrend univerzitet primenjenih nauka

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike

2. REALNE FUNKCIJE JEDNE REALNE NEZAVISNO PROMENLJIVE . . . . . .7

3. FUNKCIJE DVE NEZAVISNO PROMENLJIVE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .129

5. EKONOMSKE FUNKCIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .173

7. ELEMENTI FINANSIJSKE MATEMATIKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .215

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike

Osnovni pojmovi matematike logike

Dokazati da su sledee formule tautologije:

Poto su u ovoj tablici peta i osma kolona identine, ekvivalencija je dokazana.

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike

Poto su u ovoj tablici peta i osma kolona identine, ekvivalencija je dokazana.

Poto su u ovoj tablici prva i etvrta kolona identina, ekvivalencija je

Poto su u ovoj tablici prva i etvrta kolona identina, ekvivalencija je

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike

Poto su u ovoj tablici peta i esta kolona identina, ekvivalencija je dokazana.

1.1.2. Dokazati ekvivalenciju (p(qr))(r(pq))

Poto su u ovoj tablici peta i osma kolona identina, ekvivalencija je dokazana.

1.1.3. Dokazati da je formula (pq) (pq) kontradikcija.

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike

Poto za sve vrednosti istinitosti formula (pq)(pq) dobija vrednost 0

Skupovi i operacije sa skupovima

AB; AB; A\B;

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike

1.2.3. Nai partitivni skup P(A) skupa A ako je:

1.2.4. Neka su A,B,C proizvoljni skupovi. Dokazati sledee relacije:

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike

^2, 5, 8, 11, 14,`

2.1.2. Napisati nekoliko lanova niza iji je opti lan:

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike

2.1.3. Ispitati monotonost i ogranienost sledeih nizova

Iz prethodnog sledi da je xn+1>xn , odnosno da je niz monotono rastui.

sledi da je xn<1 za svako n>0.

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike

to znai da je niz monotono opadajui poev od n=2.

uslov ~xn~<H je ispunjen ako je

Dakle, za N(H) dobijamo N (H )

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike

2.1.5. Pomou definicije granine vrednosti niza dokazati da je:

Poto po definiciji N(H) mora biti prirodan broj uzmimo da je

Utvrujui postojanje broja N(H) dokazali smo da je lim

Neka je H>0 proizvoljno malo. Imamo da je

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike

Neka je H>0. Vai sledee

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike

Poto za nov vai

2.1.8. Dokazati da je niz xn=qn gde je ~q~<1 nula niz.

Ako izaberemo n tako da je 1+nD >H -1 time jo pre vai

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike

vai da je ~q~n <H, ime je dokazano da qno0, kada nov, za ~q~<1.

Ako je k=0, onda su svi lanovi niza jednaki 1, pa je to i njegova

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike

2.1.10. Nai graninu vrednost niza iji je opti lan

gde je a0 ,b0 z0.

0 za it1, gde je c proizvoljna konstanta,

0............( p  q ) (videti prethodni zadatak)

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike

0 (zadatak 2.1.8) onda po Teoremi 2.2.3. iz

2.1.12. Nai sledee granine vrednosti:

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike

Zbirka zadataka iz Poslovne matematike

Poto za nov vai

0............( p q ) (videti prethodni zadatak)

2.1.13. Nai graninu vrednost lim n 2 n n .

funkcija y 3 1 x 3 (odnosno funkcija je inverzna sama sebi) koja je

f ( x 2 ) f ( x1 ) x 22 4 ( x12 4) x 22 x12 ! 0 za x1 , x2(1, +v), pa

lim x 2 lim 3 x lim 6

xe x e 'x 'xe x e 'x xe x

lim xe x e 'x 1 'xe x e 'x

xe x e 'x 1 'xe x e 'x