Zadrano pravo na tehnike izmene

Kune instalacije

Tehnika informacija 893.608 YU

Sistem kunih instalacija i prikljuni sistemi

za vodovod i radijatorsko grejanje

Sadraj

Strana

1.
1.1
1.2
1.3
1.4
1.5
1.6
1.7
1.8
1.9

Uvod
Materijal PE - X
Osobine materijala
Trajnost
Dimenzije cevi
Podruje primene
Transport i skladitenje
Podobnost za pitku vodu
Podobnost za primenu u grejnim instalacijama
Obezbeenje kvaliteta

2.
2.1
2.1.1
2.1.2
2.1.3
2.1.4
2.2
2.2.1
2.2.2
2.2.3
2.2.4

Cev
Grejna cev RAUPINK
Podruje primene
Dimenzije
Oznaavanje cevi
Atesti
RAUHIS
Podruje primene
Dimenzije
Oznaavanje cevi
Atesti

9
9
9
10
10
10
11
11
11
11
12

3.
3.1
3.2
3.3
3.4
3.5
3.6

Fazonski komadi
Materijal
Oznaavanje
Izdvajanje cinka
Postojanost na naponske naprsline
Erozija / eroziona korozija
Napomene u vezi sa fazonskim komadima sa
pokretnom navlakom
Nivelisanje fazonskih komada

13
13
13
13
13
13

3.7
4.
4.1
4.2
4.3
4.4
4.4.1
4.5
4.6
4.7
4.8
4.9
5.
5.1
5.1.1
5.1.2
5.2
5.2.1
5.2.2
5.2.3
5.2.4
5.3
5.3.1
5.3.2
5.3.2.1
5.3.2.2
5.3.2.3
5.4.
5.4.1.
5.4.2.
5.4.3.
5.4.4
5.4.4.1
5.4.4.2
5.4.4.3
5.4.5
5.4.6
5.4.7
5.5
5.5.1
5.5.2
5.6
5.7
5.8
5.9
2

4
4
4
5
6
6
7
7
7
8

13
13

Strana
6.
6.1
6.1.1
6.1.2

Proraun cevne mree

Proraun cevne mree po DIN 1988
Postupak prorauna po DIN 1988
Proraunski primer pojednostavljenog
raunskog postupka
Formulari za proraun cevne mree po DIN 1988
Proraun cevne mree za grejnu instalaciju

37
37
37

Vodovodne instalacije
Opte
Polaganje u malter
Polaganje cevovoda na bitumenske trake i premaze
Prikljuenje ureaja
Elektrini protoni grejai
Gasni protoni bojler
Akumulacioni sistemi
Izjednaavanje potencijala
Primer instalacije za kupatilo, kuhinju i WC-a za goste
Ispiranje i ispitivanje pod pritiskom cevovodne
instalacije po DIN 1988, deo 2
Ispiranje instalacije
Ispitivanje instalacije pod pritiskom

60
60
60
61
61
61
61
61
61
62

64
64
65
66
67
68
69
69

8.5
8.6

Grejna instalacija
Vrste polaganja instalacije i mogunosti prikljuivanja
Dvocevni sistem sa centralnim spratnim razdelnikom
Dvocevni sistem sa najkraim polaganjem cevovoda
Dvocevni sistem u prstenastom vodu
Jednocevni sistem
Varijante prikljuenja grejnih tela
Prikljuak grejnog tela iz poda
REHAU - Ugaona prikljuna garnitura od
plemenitog elika i bakra
REHAU - T - Prikljuna garnitura od plemenitog elika
Direktni prikljuak RAUPINK/REHAU - prikljunog
seta za grejna tela
Prikljuak grejnog tela iz zida
REHAU - CuMs - set garniture za zidni prikljuak
REHAU - Ugaona prikljuna garnitura od
plemenitog elika
Prikljuak sa REHAU - Zidnim kolenom
na ventilska kompaktna grejna tela
REHAU - Fazonski komadi za prikljuenje grejnih tela
Prikljune garniture za grejna tela
REHAU - Prikljune garniture od plemenitog elika
REHAU - Ugaone prikljune garniture
od plemenitog elika
REHAU - T - Prikljune garniture
REHAU - Bakarne prikljune garniture
REHAU - CuMs - Zidne prikljune garniture
REHAU - Ukrsni fiting
REHAU - Razdelnik radijatorskog grejanja
REHAU - Ugradni set za kalorimetar
REHAU - Razdelnik sa pokretnom navlakom
REHAU - Razvodni ormani
REHAU - Jedinica za fiksiranje
REHAU - Prikljuni set za grejna tela
REHAU - Holenderski spojevi sa steznim prstenom
Vana uputstva za montau
Proirenje prikljunih garnitura
Fiksiranje ugaonih prikljunih garnitura
Metalno zaptivajui navojni komadi
Polaganje prikljunih i razvodnih vodova
od RAUPINK - cevi
Dopunske mere za akustinu i termo izolaciju
Ispitivanje zaptivenosti

9.

Norme, pravni propisi, pravilnici

76

10.

Kopirni uzorci

77

6.1.3
6.2
7.
7.1
7.2
7.3
7.4
7.4.1
7.4.2
7.4.3
7.5
7.6
7.7
7.7.1
7.7.2
8.
8.1
8.1.1
8.1.2
8.1.3
8.1.4
8.2
8.2.1
8.2.1.1

Tehnika spajanja pokretnom navlakom

Opte u vezi sa tehnikom spajanja
Alati za pokretnu navlaku - RAUTOOL
Seenje cevi
Glave za proirivanje cevi
Proirivanje RAUPINK i RAUHIS cevi
Izrada spoja pomou pokretne navlake
na primeru RAUHIS
Uputstva za tehniku spajanja
Razdvajanje spojeva sa pokretnom navlakom
Ugradnja u postojee instalacije
Prelaz na druge cevne materijale

14
14
15
15
15
15

8.2.1.2
8.2.1.3

16
18
19
20
20

8.2.2.3

Opte smernice
Izolacija cevovoda
Izolacija razvoda hladne vode shodno DIN 1988
Izolacija razvoda tople vode i grejanja shodno
nemakom "Pravilniku o grejnim instalacijama"
Zvuna izolacija
Preventivne mere
Zvuno rastavljanje
Redukovanje prenosa odjeka od koraanja
Zvuno - izolacione osobine cevovoda
Protivpoarna zatita
Opte
Protivpoarna manetna RAU-VPE (PE- Xa)
Podruje primene
Nain delovanja
Uputstvo za montau
Temperaturom uslovljena promena duine
Opte
Proraun promene duine
Primena Clip- ljebnih nosaa
Montaa dilatacionog kompenzatora
Opte
Odreivanje duine kraka dilatacionog kompenzatora
Izbor kliznih obujmica
Montaa fiksne take
Polaganje u ahtu
Razmaci cevnih obujmica
Savijanje cevi
RAUPINK
RAUHIS
Polaganje na grubo obraenu podlogu
Topli asfaltni estrih
Polaganje u spoljnom podruju
Pratee grejanje

21
21
23
23
25
25
25
25
25
26
27
27
27
27
27
28
28
28
28
30
30
30
33
33
34
34
34
34
35
36
36
36
36

8.2.2
8.2.2.1
8.2.2.2

8.3
8.3.1
8.3.1.1
8.3.1.1.1
8.3.1.1.2
8.3.1.2
8.3.1.2.1
8.3.2
8.3.3
8.3.4
8.3.5
8.3.6
8.3.7
8.3.8
8.3.9
8.4
8.4.1
8.4.2
8.4.3
8.4.4

38
47
50

64
64
64

69
70
70
70
70
71
71
72
72
72
72
72
72
72
72
72
73
73
73
73
73
73
73
73
74
75
75
75
75

Sistem:

Sistem kune instalacije

RAUPINK

RAUHIS

Povezivanje grejnog tela

Cevno podno grejanje

Sanitarna primena

16 x 2,2 mm

16 x 2,2 mm

20 x 2,8 mm

20 x 2,8 mm

25 x 3,5 mm

25 x 3,5 mm

32 x 4,4 mm

32 x 4,4 mm

40 x 5,5 mm

40 x 5,5 mm

50 x 6,9 mm

50 x 6,9 mm

63 x 8,7 mm

63 x 8,7 mm

PE - Xa sa EVAL O2-difuzionom barijerom

PE - Xa

Cev:

Primena:

Dimenzije:

Materijal:

Fiting:

REHAU tehnika pokretne navlake sa dimenzijama fazonskih komada

16 x 2,2 / 20 x 2,8 / 25 x 3,5 / 32 x 4,4 / 40 x 5,5 / 50 x 6,9 / 63 x 8,7 mm

Jedinstveni alat RAUTOOL

Alat:

Glave za
proirenje cevi:

RAUPINK

RAUHIS

Slika 1: Pregled sistema

1. Uvod

1.2 Osobine materijala

Usled umreavanja polietilena se vane
osobine materijala jo znaajno
poboljavaju.

1.1 Materijal PE - X
Materijal PE - X nastaje putem umreavanja
polietilena (PE). Bazina sirovina je linearni
visokomolekularni PE velike gustine i
vrstoe. Iz ovog razloga se ve osnovni
materijal odlikuje posebno dobrom
udarnom i zareznom ilavou.

Slika 5: Umreeni polietilen (PE - X)

Slika 2: Etilen

Za umreavanje polietilena se koriste

razliiti postupci. RAPINK i RAUHIS cevi
se proizvode peroksidnim umreavanjem.
Ova vrsta umreavanja se odvija pod
visokom temperaturom i visokim pritiskom
uz pomo peroksida. Pri tom se
pojedinani molekuli polietilena povezuju
u trodimenzionalnu mreu.
Za umreavanje pod visokim pritiskom je
karakteristino umreavanje u rastopini,
dakle iznad kristalitne take topljenja.
Reakcija umreavanja se odvija za vreme
oblikovanja cevi u alatu. Ovaj postupak
umreavanja obezbeuje i kod cevi sa
debelim zidovima ravnomernu i veoma
visoku umreenost u celom preseku cevi.
Peroksidno umreeni polietilen se
oznaava kao PE - Xa.

Slika 3: Etilen, dupla veza u razdvajanju

Slika 4: Polietilen (PE)

Slika 6

Antikoroziona postojanost: nema

takaste korozije niti korozije u
naponskim naprslinama

Nema istaloavanja na zidovima

cevi: PE - X cevi nisu sklone stvaranju
tvrdo prianjajuih naslaga odnosno
zaepljenju usled istaloavanja

Dobra akustina izolacija: du cevi

je prenos zvuka znatno smanjen

Sposobnost vraanja oblika

(memorijski efekat)

Visoka postojanost na temperaturu i

pritisak

vrstoa na habanje

Veoma dobra zarezna ilavost i na

niskim temperaturama

Niska toplotna provodljivost

Toksikoloki i fizioloki ispravan

proizvod

Kod polimernih cevnih materijala, koji se

izlau mehanikom optereenju, mora se
obratiti panja na puzanje materijala. Pod
tim pojmom se podrazumeva, da su
deformacija i vrstoa zavisne od
temperature i trajanja optereenja. Da bi
se odredila naprezanja koja odgovaraju
trajnom optereenju, mora se ispitati
mehaniko ponaanje tokom dueg
vremena i na razliitim temperaturama. To
vai i za cevi pod unutranjim pritiskom.
Na bazi vie od 30 godina iskustva u
laboratoriji i u praksi, kao i na osnovu

velikog broja eksperimenata i

sveobuhvatnih ispitivanja na cevima od
polietilena umreenih pod visokim
pritiskom, razvijeni su potrebni parametri.
Rezultati bezbrojnih ispitivanja unutranjeg
pritiska su prikazani na Dijagramu "Vreme-unutranji pritisak".
Slika 7 prikazuje rezultate ispitivanja
ponaanja materijala pod pritiskom u toku
vremena.

Pri tom je primenjen ekstrapolacioni

postupak, koji se dokazao tokom vie od
60 godina, da bi se dobio iskaz o
ponaanju tokom vremena, koje prelazi
vreme trajanja samog merenja. Da bi se
dijagram uinio vaeim za sve dimenzije
cevi, to se kao uporedna vrednost ne
navodi optereenje unutranjim pritiskom,
ve takozvani uporedni napon. Veza
izmeu unutranjeg pritiska i uporednog
napona moe da se prorauna preko
kotlovskog obrasca za RAUPINK kao i za
vodovodnu cev RAUHIS:
(D - s)
v = p ______
20 s

Uporedni napon v u N/mm2 ili MPa

v
p
D
s

Minimalni zahtevi po DIN 16892

= uporedni napon u N/mm2

= unutranji pritisak u bar
= spoljni prenik cevi u mm
= debljina zida cevi u mm

Godina

vrstoa na unutranji pritisak u bar (klasa cevi 2)

1.3 Trajnost

Trajanje optereenja u satima

Slika 7: vrstoa na unutranji pritisak tokom vremena za RAUPINK i RAUHIS cevi

1.4 Dimenzije cevi

Dimenzije
RAUPINK I RAUHIS
RAUPINK cevi
i RAUHIS
d

DN

zapremina

teina

duina

duina

Isporuka*

RAUPINK

RAUHIS

RAUPINK

RAUHIS

mm

mm

l/m

kg/m

kg/m

16

2,2

12

0,106

0,100

0,093

ipka

120

100

Kotur

ipka

120

100

Kotur

ipka

25

25

Kotur

ipka

25

25

Kotur

20

25

32

2,8

3,5

4,4

15

20

25

0,163

0,254

0,423

0,150

0,240

0,380

0,147

0,230

0,368

40

5,5

32

0,661

0,590

0,575

ipka

50

6,9

40

1,029

0,930

0,898

ipka

63

8,7

50

1,633

1,470

1,425

ipka

Tabela1: Dimenzije cevi RAUPINK i RAUHIS

*Specijalne duine po upitu

1.5 Podruje primene

Ova Tehnika informacija vai za sisteme
kunih instalacija RAUPINK, koji se po
priznatim pravilima tehnike projektuju,
polau i eksploatiu unutar objekata.
RAUPINK - cev je podobna za primenu u
grejnim instalacijama. RAUHIS - cev
prirodne boje (mleno belo) je odreena
iskljuivo za primenu kod vodovodnih
instalacija.
Ova dva cevna sistema se izvode sa istom
tehnikom spajanja, tj. pomou REHAU tehnike pokretne navlake.

Slika 8
6

teina

 Dve cevi
Jedan fiting
Jedna tehnika spajanja
RAUPINK - cevi kao i RAUHIS - cevi se
primenjuju u domenu novih instalacija,
saniranja i popravke vodovodnih i grejnih
instalacija kao na primer unutar zgrada
(kao to su stambeni objekti, zgrade
namenjene za javne potrebe na primer
bolnice, kole, deji vrtii, sportske hale,
crkve, staraki domovi, supermarketi,
odmorita uz saobraajnice, industrijski
objekti itd.).

Podruja primene, koja nisu obuhvaena

ovom Tehnikom informacijom (specijalne
primene) zahtevaju dogovor sa naim
Odeljenjem za tehniku primenu ovih
proizvoda. Molimo Vas da kontaktirate sa
za Vas nadlenim Prodajnim biroom, ije
adrese su date na poslednjoj strani.

Vodovod

RAUPINK

RAUHIS

Radijatorsko grejanje

Podno grejanje

Tabela 2: Podruja primene

1.6 Transport i skladitenje

RAUPINK-cev i vodovodna cev RAUHIS,
kao i svi sastavni delovi sistema treba da
se utovaruju i istovaruju pod strunim
nadzorom i da se transportuju i skladite u
skladu sa samim materijalom.
Nezatiene cevi ne smeju se vui po podu
ili preko betonskih povrina. One treba da
budu uskladitene na ravnoj podlozi koja ni
u kom sluaju ne sme da ima otre ivice.
Cevi treba zatititi od ulja, masti i boja itd.
kao i od due izloenosti sunevim zracima,
na primer pomou folije, koja ne proputa
svetlost ili slinim sredstvima.Treba
izbegavati nezatieno skladitenje u
slobodnom prostoru.
U zatienom stanju skladitenje cevi je
neogranieno. Cevi treba da se raspakuju
tek uoi njihove primene.
Slika 9: Cevi ne skladititi na podlozi sa otrim ivicama

Slika 10: Cevi zatititi od dueg uticaja

sunevih zraka

1.7 Podobnost za pitku vodu

Cev za pitku vodu RAUHIS je toksikoloki i
fizioloki ispravna. Cevi odgovaraju
preporukama KTW za potrona dobra
Saveznog ministarstva za zdravlje (SR
Nemaka), koji se primenjuju u smislu
Zakona o ivotnim namirnicama i
potronim dobrima.
Za podruja primene sa posebnim
higijenskim zahtevima na podruju pitke
vode (na primer u bolnicama) su
RAUHIS-cevi bile podvrgnute dodatnom
ispitivanju po DVGW-radnom listu W 270
(Razmnoavanje mikro organizama na
materijalima za podruje pitke vode).
RAUHIS-cevi ne pospeuju legionalni
rast. Termika dezinfekcija je u smislu
DVGW-Radni list W 551 i W 552 mogua.

1.8 Podobnost za primenu u grejnim

instalacijama
RAUPINK-cevi su shodno nameni
podobne za primenu u grejnim
instalacijama. Pri primeni RAUPINK cevi
kod podnog grejanja treba uvek imati u
vidu date vaee Tehnike informacije!
RAUPINK-cev od polietilena umreenog
pod visokim pritiskom poseduje difuzionu
barijeru od etilen vinil alkohola (EVAL) koji
spreava difuziju kiseonika preko
dozvoljenih granica, koje su navedene u
DIN 4726. Cev je atestirana po DIN CERTCO i samim tim vai kao nepropusna
na kiseonik.
Poto RAUHIS-cev ne poseduje difuzionu
barijeru, to ona nije predviena za
primenu u grejnim instalacijama.

Slika 12: TV - certifikat

8

QUA
L

kontrola do stalne proizvodne kontrole i

nadzora sve do isporuke zavrnog
proizvoda.
Spoljni nadzor sprovode slubeno priznate
kontrolne institucije na primer SKZ
Wrzburg (Juno nemaki centar za
sintetike materijale), IMA Dresden
(Istraivanje materijala i tehnika primene
GmbH), a po nalogu DVGW, SVGW,
VGW, KIWA itd

SMANAG
T
E
IT

T
EN
M

1.9 Obezbeenje kvaliteta

REHAU obezbeuje kontinualno visoki
kvalitet cevi. RAUPINK kao i RAUHIS cevi
se proizvode na najmodernijim
proizvodnim postrojenjima i kontinualno
podleu sveobuhvatnoj internoj i eksternoj
kontroli kvaliteta. Ova vlastita i strana
kontrola proizvoda zapoinje ve pri izradi
tehnikih uslova isporuke za izabranu
sirovinu, a zatim vodi preko ulaznih

ISO 9001
SYSTEM

Slika 11

2. Cev
Tehniki podaci

jedinica

RAUPINK

RAUHIS

Materijal

PE - Xa

PE - Xa

Gustina

g/cm3

0,93

0,93

Modul elastinosti

N/mm2

ca. 600

ca. 600

Zarezna ilavost na 20 C

bez loma

bez loma

Zarezna ilavost na 20 C

bez loma

bez loma

Srednji koeficijent izduenja

mm/(mK)

0,15

0,15

Pri polaganju sa ljebnim nosaem dim. 16 - 40

mm/(mK)

0,04

0,04

dim. 50 + 63

mm/(mK)

0,1

0,1

W/(mK)

0,41

0,41

Rapavost cevi

mm

0,007

0,007

Radni pritisak (max)

bar

10

10

Radna temperatura (max.)

90

90

Kratkotrajna max. temperatura (incidentni sluaj)

110

110

g/(m3d)

0,10

> 0,10

Konstanta materijala C

12

12

Klasa materijala

B2

B2

Minimalni radijus savijanja bez pomagala

8xd

8xd

Minimalni radijus savijanja kod grejne instalacije

sa cevnim lunim voicama

5xd

Minimalni radijus savijanja kod vodovodne instalacije

sa cevnim lunim voicama

Toplotna provodljivost

Difuzija kiseonika

Raspoloive dimenzije

mm

3-4xd
16 - 63

16 - 63

Tabela 3: Tehniki podaci za cevi

2.1 Grejna cev RAUPINK

2.1.1 Podruje primene
RAUPINK - cev moe da se primeni u
grejnim instalacijama. Cev je proizvedena
od peroksidom umreenog polietilena i
slojem od EVAL-a zatiena od difuzije
kiseonika.
Grejanje:
Za primenu RAUPINK - cevi u grejnoj
instalaciji cevni sistem moe da se
eksploatie pri maksimalnoj temepraturi u
dovodnoj grani od 90 C, uz maksimalni
radni pritisak od 8 bara. Kratkotrajno
(u sluaju smetnji) su mogue temperature
do 110 C.

Slika 13: RAUPINK

9

2.1.2 Dimenzije
RAUPINK
d

DN

mm

mm

16

2,2

12

20

25

32

2,8

3,5

4,4

Zapremina

15

20

25

Teina

Duina

Isporuka*

l/m

kg/m

0,106

0,100

ipka

120

Kotur

ipka

120

Kotur

ipka

25

Kotur

ipka

25

Kotur

0,163

0,254

0,423

0,150

0,240

0,380

40

5,5

32

0,661

0,590

ipka

50

6,9

40

1,029

0,930

ipka

63

8,7

50

1,633

1,470

ipka

Tabela 4
2.1.3 Oznaavanje cevi
RAUPINK - cevi su kontinualno na
razmacima od 1 m oznaene sledeim
podacima
Primer oznake RAUPINK cevi:
RAUPINK 16 x 2,2 nepropusno na kiseonik
RAU - VPE DIN 16892 DIN 4726 ispitano
PE - XA PB 10/60 C - PB 6/90 REHAU
M8 0301.97 101 m

*Specijalne duine po zahtevu

2.1.4 Atesti
RAUPINK - cev odgovara standardu
DIN 16892
RAUPINK
Radna
Radni
temperatura vek

Godine

Nominalni pritisak
PN 20
Dozvoljeni
radni pritisak
PB u bar

20

50

18,2

70

50

10

90

Tabela 5

10

2.2 RAUHIS
2.2.1 Podruje primene
RAUHIS cev je odreena za primenu u
vodovodnim instalacijama. Materijal cevi,
a to je peroksidno umreeni polietilen,
poseduje za ove svrhe primene potrebnu
neutralnost ukusa i mirisa.
Pitka voda:
REHAU RAUHIS - cev se koristi za razvod
pitke vode shodno DIN 2000 u hladnom i
zagrejanom stanju do radnog nadpritiska
od 10 bara. RAUHIS - cev, koja je od strane
REHAU razvijena za ovaj sluaj primene,
moe kontinualno da se eksploatie sa
temperaturom od 70 C, a kratkorono ak
do 110 C (u sluaju smetnji).
Grejanje:
Zbog nedostajue difuzione barijere za O2
(EVAL) i iz toga rezultujue difuzije
kiseonika kroz zid cevi, RAUHIS - cev nije
namenjena za grejne instalacije.

Slika 14: RAUHIS - predizolovane cevi

2.2.2 Dimenzije
RAUHIS
d

DN

mm

mm

l/m

kg/m

16

2,2

12

0,106

0,093

ipka

100

Kotur

ipka

100

Kotur

ipka

25

Kotur

ipka

25

Kotur

20

25

32

2,8

3,5

4,4

Zapremina Teina

15

20

25

0,163

0,147

0,254

0,230

0,423

0,368

Isporuka *

40

5,5

32

0,661

0,575

ipka

50

6,9

40

1,029

0,898

ipka

63

8,7

50

1,633

1,425

ipka

* Specijalne duine po zahtevu

Tabela 6
2.2.3 Oznaavanje cevi
RAUHIS - cevi su kontinulano celom
duinom na razmaku od 1m oznaene
sledeim podacima:

Duina

Znak proizvoaa
Materijal cevi i nain umreavanja
Dimenzije

Broj DIN
Dozvoljena max. radna temperatura i
max. radni pritisak
Oznaka atesta i registracioni broj
Maina br.
Oznaka smene
Datum proizvodnje
Oznaka tekue metrae

Primer jedne RAUHIS - oznake:

REHAU RAUHIS PE - Xa 16 x 2,2 DIN
16892/93 90 C/10 bar DVGW DW - 8301
AG2/02 (K 164) TW OVGW Reg.Nr. W
1.094 10 bar/60 C SVGW ATG 91/1830
UNE 53 - 381 P 2 MPA/20 C - 1 MPA/90 C
KIWA 70 C/1MPA M 15 A 16.9.99 015

11

2.2.4 Atesti
RAUHIS - cevi odgovaraju standardu DIN
16892 u pogledu kvaliteta, a u pogledu
dimenzija standardu DIN 16893.
Dozvoljeni radni nadpritisci su shodno DIN
16892 za PE - Xa cevi:

RAUHIS

Radna
temperatura

Radni
vek

Klasa cevi 2
Nominalni pritisak

PN 20

Dozvoljeni
radni pritisak
PB u bar

Godine

20

50

20

70

50

11,2

90

8,6

REHAU RAUHIS - cevi sa dimenzijama

16 x 2,2 - 63 x 8,7 mm poseduju sledee
atestne oznake i registracione brojeve po
DVGW:
REHAU RAUHIS - cevi 16x2,2-50x 6,9:
DVGW DW - 8301 AG102 (K164) i poev od
63 x 8,7: DVGW DW - 8302 AO2931 (K257).
Obezbeenje kvaliteta odgovara
standardu DVGW - radni list W 531:
Proizvodnja, obezbeenje kvaliteta i
kontrola cevi od VPE (umreenog HDPE)
za vodovodne kune instalacije.

Tabela 7
U nastavku su prikazani neki od atesta za kune instalacione sisteme RAUPINK, baziranih na kombinaciji REHAU tehnike
spajanja pomou pokretne navlake sa RAUHIS - cevi:

Nemaka

panija

EM

W AT E

E L AWS S
CH

BY

CT

AP
RO

vajcarska

Velika Britanija

Austrija

SAD

Holandija

Kanada

Danska

Australija

Maarska

Brodogradnja
(internacionalno)

V E D P RO

Poljska
Dalji atesti za kune instalacione sisteme RAUPINK u vezi sa RAUHIS cevi i pripadajuom pokretnom navlakom postoje na
primer u sledeim zemljama:
Belgija - Butgb; eka - HACR; Norveka - Boverket Sitac; Slovenija - HHSR; vedska - Boverket - Sitac; Francuska - Avis Technique (PB6);
Singapur - SISAR; Tajvan - BCIQ; ile INN; Rusija - SSGR; Hong Kong - OWA; Rumunija - Agrement technic, Island - IBRI
Nacionalni atesti:
Nacionalni atesti mogu na osnovu razliitih zahteva u datim zemljama da odstupaju od nemakih atesta.

12

3. Fazonski komadi
3.1 Materijal
Fazonski komadi kunog instalacionog
sistema RAUHIS/RAUPINK, koji pri pravilnoj
upotrebi dolaze u dodir sa pitkom vodom ili
vodom za grejanje, se sastoje od
specijalnog mesinga postojanog na
izdvajanje cinka po DIN EN 12164/DIN EN
12165 klasa A (Najvii stepen u pogledu
postavljenih zahteva). Ovaj specijalni
mesing otporan na koroziju cinka je razvijen
posebno za primenu u podrujima sa
agresivnom pitkom vodom.

3.3 Izdvajanje cinka

Naroito kod relativno mekih pijaih voda,
koje sadre soli, moe doi do specijalne
vrste korozije kod standardnih mesinganih
legura (mesing dobijen sa automata za
livenje, itd.), odn. do takozvane korozije
cinka, odn. izdvajanja cinka.
Iz ovog razloga se u kunom instalacionom sistemu RAUHIS i RAUPINK u naelu
primenjuju materijali otporni na izdvajanje
cinka, koji se ispituju po DIN ISO 6509.
Fazonski komadi sa ovom visoko kvalitetnom
mesinganom bazinom legurom se ve
vie decenija primenjuju bez problema,
kao to to pokazuju iskustva kod kritinih
pitkih voda,kao na primer u Skandinaviji,
Nemakoj, Engleskoj, itd. Fazonski komadi
od ovog materijala su postojani na koroziju.
3.4 Postojanost na naponske naprsline
Mesingani fazonski komadi i pokretne
navlake kunog instalacionog sistema
RAUHIS i RAUPINK su postojani na
koroziju vezanu za naponske naprsline po
DIN 50916 deo 2 (reenje A: pH 10/22
+/- 1 oC, 7 dana).

Slika 15
Pokretne navlake, koje nisu u dodiru sa
pitkom vodom, se sastoje od termiki
rastereenog standardnog mesinga CuZn
39 Pb3/F43 po DIN EN 12164/DIN EN
12165.
3.2 Oznaavanje
Fazonski komadi sistema pokretne
navlake se oznaavaju na sledei nain:
Ime proizvoaa:
Spoljni prenik
i debljina zida:
Unutranji navoj:
Spoljni navoj:
Materijal fitinga:

REHAU

na pr. 16 x 2,2
Rp (na primer Rp 1/2")
R (na primer R 1/2")
CR (mesing postojan
na izdvajanje cinka)
Oznaka odobrenja: na primer DVGW, ",
KWA...

Kod spajanja pomou kuine treba

primenjivati navojna zaptivna sredstva
(ispitana po DIN/DVGW) podobna za
cevovode od sintetikog materijala.
Pokretna navlaka je usklaena sa RAUHIS
i RAUPINK cevima, navedenim u
cenovniku (893.303 YU).
Za oznaavanje fazonskih komada se
navodi samo spoljni prenik cevi, koja se
prikljuuje.
Primer: T-komad 20 - 16 - 16 = za
prikljuenje cevi dim. 20 x 2,8
(RAUPINK/RAUHIS) i 16 x 2,2
(RAUPINK/RAUHIS).
3.7 Nivelisanje fazonskih komada
Fazonski komadi, kao to su na primer
zidna kolena, ne smeju se doterivati na
silu, na primer udarcima ekia, usled
opasnosti od oteenja navoja i izazivanja
korozije u naponskim naprslinama.
Za nivelisanje ovih delova treba da se
primene odgovarajui alati kao na primer
cevni nipli ili papagajke.

3.5 Erozija/Eroziona korozija

RAUHIS i RAUPINK cev se po REHAU tehnici spajanja pomou pokretne navlake
proiruje pre spajanja. Popreni presek
fazonskog komada je gotovo identian sa
poprenim presekom cevi i stoga se
odlikuje redukovanom emisijom uma kao
i poveanom erozionom postojanou.
Ova prednost se koristi kod kunog
instalacionog sistema RAUHIS i RAUPINK
za razliku od sistema bez proirenja cevi.
Granice pri dimenzionisanju po DIN 1988,
deo 3, se samim tim mogu u potpunosti
iskoristiti.
3.6 Napomene u vezi sa fazonskim
komadima sa pokretnom navlakom
Kod prelaznih fazonskih komada su navoji
izvedeni na sledei nain:

Slika 17: Fazonski komadi ne smeju se

doterivati udarcima ekia

Navoj po DIN 2999: Rp = cilindrini

unutranji navoj; R = konusni spoljni
navoj/zaptivanje u navoju
Navoj po DIN ISO 228: G = cilindrini
navoj, zaptivanje nije u navoju / ravno
zaptivanje

Kao dopuna sistemu se preporuuju

navojni fitinzi od mesinga otpornog na
izdvajanje cinka i crvenog liva.
Fazonske komade treba pre kontakta
sa zidovima odn. vlagom, estrihom,
cementom, gipsom, brzovezivnim
materijalima i sl. zatititi odgovarajuim
omotaem. Prilikom polaganja u malter
ili u estrih je potrebno da se izbegne
direktni kontakt sa zidanim objektom
radi otpotovanja zahteva akustine
zatite shodno DIN 4109 odn. VDI 4100.
Slika 16

13

4. Tehnika spajanja pokretnom

navlakom
4.1 Opte u vezi sa tehnikom spajanja
REHAU - tehnika spajanja pomou
pokretne navlake je shodno DVGW - radni
list W 534 i DIN 4726 (grejanje) trajno
dihtujua veza (ranija oznaka: neraskidiva
veza), t.j. u skladu sa DIN 18380 (VOB)
ona moe da se primeni u malteru i u
etsrihu bez revizionih ahti i sl.
Spoj pomou pokretne navlake ne
poseduje O - prsten kao dodatni zaptiva
ve primenjuje osnovni materijal kao
zaptiva.

Slika 18

Slika 19

Pokretna navlaka se navlai na cev sa

svojim sa unutranje strane zakoenim
rubom ka kraju cevi, odn. spoju. Cev se na
hladno proiruje i navlai na fazonski
komad. Pre svega su RAUPINK i RAUHIS
cevi naklonjene, uslovljeno memorijskim
efektom, da se nakon proirenja vrate u
prvobitno stanje. Time se popreni prenik
cevi redukuje i ona obuhvata potporno telo
fazonskog komada. Upravo zbog ovoga
postavljanje fazonskog komada mora da
usledi neposredno posle postupka
proirivanja cevi. Potporno telo fazonskog
komada se uvlai sve do prednjeg
graninika (vidi sliku 19) u cev. Treba
paziti na to, da sva etiri zaptivna rebra
potpornog tela budu pre navlaenja
pokretne navlake pokrivena od strane
cevi.
Nakon nivelisanja fazonskog komada sledi
navlaenje pokretne navlake (u vezi sa tim
vidi taku 4.5 "Izrada spoja pomou
pokretne navlake").
Tehnika spajanja pomou pokretne
navlake sme da se primeni samo sa
odgovarajuim REHAU - fazonskim
komadima i RAUHIS odn. RAUPINK
cevima.
Za izradu spoja treba primeniti
iskljuivo REHAU - alate za pokretnu
navlaku - RAUTOOL.

14

4.2 Alati za pokretnu navlaku - RAUTOOL

RAUTOOL G1:
Alat za dimenzije 50 - 63 mm, dimenzija
40 opcionalno. Cilindar alata se koristi za
proirivanje cevi i navlaenje pokretne
navlake. Pogon sledi preko elektro
hidraulinog agregata. Po potrebi alat
moe da se opremi i nonom pumpom.

REHAU nudi korisniku vie alata za izradu

spojeva pomou pokretne navlake.
Razliite varijante alata omoguavaju
korisniku da izabere optimalni alat za dato
podruje primene.
RAUTOOL - alati za REHAU - pokretnu
navlaku se primenjuju kako za REHAU kune instalacione sisteme RAUHIS i
RAUPINK tako i za REHAU - grejne
sisteme (RAUTHERM S - cevi).
Svi RAUTOOL - alati za pokretne navlake
su tako koncipirani, da u potpunosti
zadovolje zahtevima na gradilitu. Korisnik
moe da se odlui za alat, koji za njegovo
podruje primene prua optimalno
reenje.

Slika 22: RAUTOOL E2

RAUTOOL E2:
Elektrohidraulini alat za pokretne navlake
sa duplim viljukama za po 2 dimenzije.
Pogon se obezbeuje preko elektrinog
hidraulinog agregata, koji je sa
cilindrom alata povezan pomou
elektrohidraulinog creva. Cilindar alata
moe se po izboru koristiti za hidraulino
proirenje cevi. Podruje primene za
dimenzije 16 - 40.

Slika 20: RAUTOOL M1

RAUTOOL M1
Runi alat sa duplim viljukama za po 2
dimenzije: Podruje primene za dimenzije
16 - 40 mm

4.3 Seenje cevi

Cevi treba da se odsecaju pod pravim
uglom. Primena drugih makaza za cevi u
ovom dimenzionalnom podruju nije
dozvoljena. Oteeno ili tupo seivo
makaza moe da dovede do pojave grata
odn. stvaranja brazgotine na materijalu
cevi. Za RAUHIS i RAUPINK cevi se
primenjuju makaze 40 (do dimenzije 40)
odn. 63 (do dimenzije 63).
Za cevne makaze 40 mogu se naruiti
rezervna seiva pod Art. Br. 138 113 001.
4.4 Glave za proirivanje cevi
4.4.1 Proirivanje RAUPINK i RAUHIS
cevi
Za razliku od RAUHIS - cevi, REHAU - cev
RAUPINK je presvuena izolacionim slojem
protiv proputanja kiseonika, kako bi cev
mogla da se primeni u podruju grejanja.
EVAL - zaporni sloj nije uvek tako fleksibilan
kao osnovna cev od umreenog polietilena.
Zbog toga se kod proirenja cevi pod
datim okolnostima (na primer niska
temperatura prilikom montae cevi) moe
raunati sa stvaranjem sitnih naprslina u
zapornom sloju.
Meutim ove naprsline ne smanjuju
upotrebljivost REHAU - cevi RAUPINK i
nemaju nikakvog uticaja na sigurnost
spoja pomou pokretne navlake. Poto se
naprsline nalaze u podruju spoja pomou
pokretne navlake i poto su s obe strane
obuhvaene difuziono zaptivnim metalom,
to one nemaju uticaja vrednog pomena ni
na zaptivenost na kiseonik.

Slika 23: RAUTOOL A2

RAUTOOL A2:
Elektrohidraulini alat sa akumulatorskim
pogonom i duplim viljukama. Pogon
obezbeuje akumulatorom pogonjeni
hidraulini agregat, koji se nalazi direktno
na cilindru alata. Podruje primene za
dimenzije 16 - 40.

Slika 21: RAUTOOL H1

RAUTOOL H1:
Mehaniko - hidraulini alat sa duplim
viljukama za po 2 dimenzije. Pogon se
obezbeuje preko runo/none pumpe.
Podruje primene za dimenzije 16 - 40 mm

Hidraulini alati RAUTOOL H1, RAUTOOL

E1/E2 i RAUTOOL A2 su meusobno
kompatibilni i koriste se sa istim
dopunskim setovima. Kljeta za proirenje
i glave za proirenje REHAU - sistema za
proirivanje cevi RO se mogu primeniti
kod svih alata do dimenzije 32.

Slika 25: Glava za proirenje cevi

RAUPINK/RAUHIS

Slika 24: RAUTOOL G1

15

4.5 Izrada spoja pomou pokretne navlake na primeru RAUHIS

Slika 26: Odsecanje cevi pod pravim

uglom na eljenu meru

Slika 27: Navlaenje pokretne navlake na

cev. Unutranja oborena ivica mora biti
usmerena prema kraju cevi

Slika 28: Kljeta za proirenje cevi RO: Cev

dva puta proiriti (prilikom drugog proirivanja
cev okrenuti za 30 . Pokretna navlaka ne sme
da se nalazi u zoni proirenja. Paziti, da se
kod proirenja ne otete ivice cevi

Slika 29: Fiting uvesti u cev

Slika 30: Alat postaviti na spoj. Paziti da cev i

fiting potpuno nalegnu na alat

Slika 31: Korienjem alata u potpunosti

navui pokretnu navlaku

Slika 32: Gotov spoj

Slika 33: Kod izrade spoja uz pomo

pokretne navlake cev se ne sme drati u
zoni navlaenja
16

Slika 34: Cev tititi od ulja i masti, pri izradi

spoja pomou pokretne navlake ne
primenjivati sredstva za podmazivanje.

Izrada spoja uz pomo pokretne

navlake sa alatom RAUTOOL G1
Spoj pomou pokretne navlake je isti kako
za REHAU - cev RAUPINK tako i za cev za
pitku vodu RAUHIS. RAUTOOL G1 je
koncipiran za dimenzije 40 - 110 mm.

Slika 35: Cev iskrojiti na eljenu meru

Slika 36: Pokretnu navlaku navui na cev.

Unutranja oborena ivica mora biti
okrenuta prema kraju cevi

Slika 37: Cev dva puta proiriti okreui je

za po 30. Pokretna navlaka ne sme da se
nalazi u zoni proirivanja cevi

Slika 38: Fiting uvesti u cev. Posle kratkog

vremena fiting e u cevi biti fiksiran
(efekat memorije).

Slika 39: Alat u potpunosti postaviti na

spoj.

Slika 40: Aktiviranjem alata navui

pokretnu navlaku

Alat RAUTOOL G1 je razvijen za

pokretne navlake 50 i vee (opcija za
dimenziju 40). Hidraulini cilindar alata
se koristi za proirenje cevi i za
navlaenje pokretne navlake. Izmeu
oba radna koraka potrebno je da se
brzo izvri modifikacija alata.

Slika 41: Gotov spoj sa pokretnom

navlakom

17

Vodovod i radijatorsko grejanje:

Bela RAUHIS - cev prirodne boje, odn.
ljubiasta RAUPINK - cev sa REHAU pokretnom navlakom, mesing metalnog
sjaja sa jednim ljebom i fazonskim
komadima uz pokretnu navlaku

4.6 Uputstva za tehniku spajanja

Oznake razliitih pokretnih navlaka za
podruje pitke vode i grejanja

Podno grejanje:
Kod crvene RAUTHERM S - cevi je
pokretna navlaka oko 5 mm kraa, od
mesinga , pocinkovana i oznaena sa dva
ljeba sa spoljne strane.

Slika 43

Slika 42
Dodatna uputstva u vezi sa dole
navedenim slikama:
Minimalno rastojanje pokretne navlake
od kraja cevi (priblino dvostruka
duina trna za proirenje cevi, vidi slike

Slika 44: RAUPINK

Slika 45: RAUHIS

Slika 46: RAUTHERM S

18

44, 45 i 46) mora se prilikom

proirivanja uvek ispotovati.
Pokretna navlaka ne sme da se nalazi u
zoni proirivanja cevi (opasnost od
oteenja alata/cevi)

Cev za pitku vodu RAUHIS kao i cev

RAUPINK ne proirivati pomou
nekompletne ili oteene (na primer
deformisane, naprsle ili polomljene) glave za
proirivanje cevi.
Cev e u tom sluaju biti jednostrano
proirena i mogue je preterano proirenje
materijala cevi.
aasto proirenje pokretne navlake ne
smanjuje kvalitet spoja i preteno se susree
pri primeni starijih glava za proirenje.
Prilikom izrade spoja ne sme se primenjivati
niti voda niti druga sredstva za
podmazivanje.
Oteene delove treba baciti.
Slika 47

4.7 Razdvajanje spojeva sa

pokretnom navlakom
Za naknadne promene ili korekture cevne
mree, spoj sa pokretnom navlakom moe
se ponovo rastaviti putem ravnomernog
zagrevanja po celom obimu fenom sa
toplim vazduhom. Pre zagrevanja spoj,
koji treba da bude rastavljen, treba odvojiti
od postojee cevne mree. Spojevi, koji
treba da ostanu ouvani, treba da budu
zatieni od zagrevanja preko 100 C.
Korisnik treba da primeni odgovarajue
mere: na primer hlaenje onih spojeva,
koji treba da ostanu sauvani, putem
obmotavanja hladne, mokre krpe. Time se
spreava zagrevanje preostalog
cevovoda i iskljuuje njegovo eventualno
pregrevanje. Pri postizanju temperature od
oko 135 C pokretna navlaka moe da se
svue sa potpornog tela fazonskog
komada. Posle skidanja cevi sa potpornog
tela, fazonski komad treba da se oisti od
neistoa i moe se kasnije ponovo
upotrebiti.
Pokretna navlaka ne sme vie da se
koristi i sa razdvojenim krajem cevi
treba da se baci. Zagrevani krajevi cevi
moraju u potpunosti da se ohlade pre
proirivanja radi izrade novog spoja.
Kraj cevi ne sme da se proiruje u
zagrejanom stanju !!!

Slika 48: Odvajanje cevi

Slika 49: Zagrevanje spoja koji se rastavlja

Slika 49a

Pokretna navlaka
Odvojeni
deo cevi

Slika 50: Skidanje pokretne navlake,

bacanje pokretne navlake i cevi
19

4.8 Ugradnja u postojee instalacije

U postojeim vodovodnim i/ili grejnim
instalacijama moe posle dugogodinje
eksploatacije pri visokim temperaturama i
visokim radnim pritiskom doi do malog
uveanja spoljanjeg prenika cevi. Usled
toga, prilikom dogradnje ili izmene cevne
mree, pokretna navlaka moe ponekad
teko da se navlai. Putem zagrevanja
pomou fena za topli vazduh (regulacija
temperature < 500 C) se cev u podruju
spoja zagreva sve dotle dok ne postane
"prozirna kao staklo" (oko 135 C), nakon
ega je treba ohladiti. Pregrevanje (cev
postaje braon boje) povrine cevi treba
bezuslovno izbei.
Cev sada poprima svoj prvobitni kruni
oblik i svoj prvobitni prenik (efekat
memorije). Kod REHAU cevi RAUPINK
moe se zagrevanjem otetiti difuziona
barijera (EVAL). Stoga ovde cev treba
zameniti sve do sledeeg spojnog mesta.

4.9 Prelaz na druge cevne materijale

Prelaz na cevi ili armature od drugog
materijala nego to je PE - Xa prilikom
popravki ili proirenja cevne mree
kunog instalacionog sistema RAUHIS i
RAUPINK se sprovodi pomou prelaznih
komada sa navojem ili za lemljenje na
primer 25 x 3,5 - R 3/4 ", L 18. Za cevi od
PP, PB, PVC - C itd. prelazni komadi od
datih materijala treba da se namontiraju na
navoj. Pri tom se treba pridravati uputstva
proizvoaa.
Prednost treba dati navojnom spoju iz
razloga obezbeenja jasnog razdvajanja
razliitih sistema!
Ovo ne vai za spojeve unutar kunog
instalacionog sistema RAUHIS i RAUPINK,
jer oni imaju istu tehniku spajanja.
Prelaz od RAUPINK ili RAUHIS na druge
PE - X - materijale moe da se na primer
realizuje pomou Beulco - steznih navojnih
prstenova sa DVGW registracijom.
Kod izbora navojnih veza sa steznim
prstenom treba da se imaju u vidu
uputstva proizvoaa i podaci kao to su
dimenzije cevi, zatezni momenti itd.

Slika 51: Kuni instalacioni sistem

RAUHIS/RAUPINK

Slika 52: Kuni instalacioni sistem

RAUHIS/RAUPINK

20

5. Opte smernice
5.1 Izolacija cevovoda

Slika 53

21

Debljina izolacionog sloja shodno DIN 1988:

Zatita cevovoda za pitku vodu sa hladnim reimom rada od zagrevanja i stvaranja kondenzata.

Br.

Ugradbena situacija

min. debljina izolacije pri

toplotnoj provodljivosti 0,040 W/(mK)

Cevovod slobodno poloen, u negrejanoj prostoriji (na primer podrum)

4 mm

Cevovod slobodno poloen u grejanoj prostoriji

9 mm

Cevovod u kanalu, bez cevovoda sa toplim reimom rada

4 mm

Cevovod u kanalu, pored cevovoda sa toplim reimom rada

Cevovod u zidnom prorezu, vertikalni vod

Cevovod u zidnom udubljenju, pored voda sa toplim reimom rada

Cevovod na betonskoj podlozi

13 mm
4 mm
13 mm
4 mm

Tabela 8

Debljina izolacionog sloja shodno nemakom "Pravilniku o grejnim postrojenjima":

Izolacija radi spreavanja gubitka toplote kod vodova za zagrejanu pitku vodu i grejnu vodu
Opte vaee debljine izolacije:
Br.
A

DN cevovoda / armature u mm

min. debljina izolacionog sloja u odnosu na

toplotnu provodljivost od 0,035 W/(mK)

do DN 20

20 mm

od DN 22 do DN 35

30 mm

od DN 40 do DN 100

jednako DN

preko DN 100

100 mm

Kod sledeih ugradbenih situacija moe da se odstupi od opte vaeih debljina izolacionog sloja:
B

Cevovodi i armature po rubrikama, u taki A, u probojima u zidu

i tavanicama, u podrujima ukrtanja cevovoda, na mestima
spajanja cevovoda, kod centralnih razdelnika cevne mree

50 % zahteva iz rubrika pod takom A

Prikljuni vodovi grejnih tela do 8 m

duine kao sume polaznih i povratnih grana

50 % zahteva iz rubrika pod takom A

Prikljuni vodovi grejnih tela, duine vee od 8 m

kao sume polaznih i povratnih grana

Tabela 9

22

Cevovodi centralnog grejanja u prostorijama koje su odreene

za trajni boravak ljudi, i u graevinskim elementima, koji takve
prostorije povezuju (t.j. u razdvojnim tavanicama stanova) ako
njihovo odavanje toplote moe da dospe pod uticaj datog
korisnika preko zapornih ureaja (na primer termostatskih ventila).
Ogranienje duine ne postoji.

100 % zahteva iz rubrika pod takom A

nema zahteva
Iz sledeih razloga se ipak preporuuje izolacija:
- zatita cevovoda
- blokiranje prenosa zvuka
- obraun trokova grejanja

Prikaz debljine izolacije po " Pravilniku o grejnim postrojenjima" (HeizAnlV):

DN

Dimenzije

RAUPINK/RAUHIS
Minimalna debljina izolacije u odnosu na toplotnu
provodljivost od 0,035 W/(m.K)

12

16

20 mm

15

20

20 mm

20

25

20 mm

25

32

30 mm

32

40

30 mm

40

50

40 mm

50

63

50 mm

Tabela 10

Tabela preraunskih vrednosti za cevi RAUPINK/RAUHIS dimenzija

16 - 25 mm shodno HeizAnIV:
Izolacioni materijal
Koef. toplotne provodljivosti
W/(mK)

Debljina izolacionog sloja (mm)

100% izolacija

50% izolacija

0,035

20

10

0,040

26

13

Tabela 11

5.1.1 Izolacija razvoda hladne vode

shodno DIN 1988
Cevovodi za pitku vodu, koji se koriste
za transport hladne vode, moraju u
najmanju ruku biti izolovani po DIN
1988, da bi bili zatieni od
zagrevanja i kondenzacije.
Raspored vodova treba da bude
izabran tako da postoji dovoljna
udaljenost od izvora toplote kao to su
na primer dimnjaci, grejna postrojenja i
cevi koje rade u toplom reimu.
Ako to nije mogue, onda cevni razvod
hladne vode treba izolovati tako, da
kvalitet pitke vode ne trpi zbog
zagrevanja.
U stambenoj izgradnji vae pri
uobiajenim eksploatacionim uslovima
debljine izolacionog sloja koje su
navedene u tabeli 9 (pri stagnaciji
izolacija ne nudi trajnu zatitu od
zagrevanja). Podaci u tabeli vae i kao
zatita od kondenzacije.
5.1.2 Izolacija razvoda tople vode i
grejanja shodno HeizAnIV
Propis za grejna postrojenja (HeizAnIV)
propisuje da cevi za razvod tople vode
u postrojenjima za grejanje i
proizvodnju tople vode mora da budu
izolovane radi redukovanja toplotnih
gubitaka. Da bi se zadovoljili propisi iz
Pravilnika o grejnim instalacijama
potrebno je da se otpotuju u tabeli 10
pod takom A navedene debljine
izolacionog sloja.

Postoje ugradbene situacije, kod kojih

moe da se odstupi od ovih zahteva (vidi
tabelu 10, take B do E).
Na slici 54 su prikazane razliite
ugradbene situacije za sanitarne i grejne
instalacije.
Debljine izolacionih slojeva, koje se moraju
primeniti, su preko njihove oznake na
crteu (A,B,C itd.) navedene u tabeli 10.
Primer:
Debljine izolacionih slojeva cevovoda u
prostoriji desno gore (cevovod oznaen
sa "C") za prikljuenje na grejno telo:
Prikljuni vodovi grejnih tela mora da
budu izolovani shodno podacima iz
tabele 10, taka A. Kod ove ugradbene
situacije se shodno Pravilniku o grejnim
instalacijama od ovog zahteva moe i
odstupiti.
Poto duina cevovoda iznosi manje od
8 metara kao suma polazne i povratne
grane to se shodno taki C tabele 10
dobija debljina izolacije od 50 % od one
koja se zahteva u taki A.
Debljina izolacije je zavisna od toplotne
provodljivosti izolacionog materijala.
Kod ovog primera prikljuni vod grejnog
tela, spoljni prenik cevi na pr. 20 mm,
mora da bude izolovan izolacionim
slojem debljine10 mm ija je toplotna
provodljivost 0,035 W/(m.K). Ako se
primenjuje izolacioni materijal ija je
toplotna provodljivost 0,040 W/(m.K),
onda to odgovara debljini izolacionog
sloja od 13 mm (vidi tabelu 12).

Dopunska uputstva za izolaciju

cevovoda:
Izvod iz Pravilnika o grejnim instalacijama
par. 8:
"Za postrojenja potrone vode vae
tome shodno zahtevi paragrafa 5 i 6,
stav 1 i 3.
Kod cevovoda za potronu vodu u
stanovima do nominalnog prenika
DN 20 mm, koji niti su ukljueni u
cirkulacioni tok niti su opremljeni
elektrinim prateim grejanjem, moe
se utoliko odstupiti od zahteva iz
paragrafa 6, stav 1 ukoliko bi
ispunjenje zahteva bilo povezano sa
nesrazmerno visokim trokovima."
Shodno paragrafu 8 "Propisa za grejna
postrojenja" je u pojedinanom sluaju i
pod navedenim uslovima mogue
odstupanje od debljina izolacionog sloja
vodova za potronu vodu (pitka voda,
zagrejana) iz take A u tabeli 10.
Ako se odstupa od debljina izolacionog
sloja na bazi paragrafa 8 propisa
HeizAnlV ili ako se primenjuje izolacija
koja nije eksplicitno navedena u
Pravilniku o grejnim instalacijama ili
DIN 1988 (cev u rebrastoj cevi ili slino),
onda to jo pre poetka radova mora da
bude pismeno dogovoreno sa
nalogodavcem, kako bi kasniji konflikti
bili izbegnuti.

23

Shodno HeizAnlV par. 6 kod cevovoda, iji

nominalni prenik nije utvren
standardom, treba primeniti spoljni
prenik cevi umesto nominalnog prenika
radi odreivanja debljine izolacionog sloja.

Slika 54: Polaganje bez izolacije shodno

HeizAnlV (taka E)

Slika 55: Polaganje cevovoda sa polovinom izolacije shodno HeizAnlV (50 %, taka B)

Slika 56: Polaganje cevi sa punom izolacijom shodno HeizAnlV (100 %, taka A)

24

5.2 Zvuna izolacija

Za brzo i jednostavno privrenje

cevovoda na grubo obraenu podlogu su
na raspolaganju REHAU - tiplovi sa kukom
(vidi cenovnik ).

5.2.1 Preventivne mere

Adekvatno planiranje osnove ima najvei
znaaj kao preventiva za zvunu izolaciju
kod sanitarnih postrojenja. Ono je od svih
zvunih zatitnih mera najefikasnije i ne
uzrokuje nikakve uveane instalacione
trokove. Treba izbegavati da se
prostorije, koje treba zvuno izolovati,
granie sa sanitarnim prostorijama.
Pri tome se radi o meusobnom zvunotehniki povoljnom rasporedu prostorija
kao i o odgovarajuem rasporedu
sanitarnih ureaja, armatura i cevovoda.
5.2.2 Zvuno rastavljanje
Pored mera za izbegavanje nastanka
uma (na primer primena beumnih
armatura, redukovanje pritiska u mrei
odn. brzine protoka) uputno je da se
preduzmu mere za smanjenje irenja
zvuka od umova.
Kod izvoenja sanitarnih i grejnih
postrojenja treba izbegavati stvaranje
akustinih mostova. Cevovodi mora da
budu poloeni odvojeno od samog
zidanog objekta. To e biti zagarantovano,
ako se cevovodi budu izolovali u skladu sa
HeizAnlV odn. DIN 1988.
Treba paziti na to, da se izvri kompletno
zvuno odvajanje kod lukova i fazonskih
komada. Nedovoljna izolacija ili direktno
polaganje fazonskih delova u malter ima
za posledicu stvaranje "akustinog mosta",
i tako direktno prenoenje zvuka na zid i
na prostoriju koja se nalazi iza njega.
Primena REHAU - zatitnih kutija za
zvunu izolaciju kod lukova i T-komada
tedi vreme pa stoga predstavlja povoljno
reenje.
Za privrenje cevovoda treba
primenjivati cevne obujmice sa zvunoprigunim umecima, podobnim za
plastine cevi.

Slika 59

5.2.3 Redukovanje prenosa odjeka

od koraanja
Pri polaganju na odgovarajui nain
izolovanog cevovoda u kompenzacioni
sloj, na grubo obraenom podu, ne treba
oekivati nikakvo smanjenje izolacionih
osobina izolacije za suzbijanje odjeka od
koraanja.

5.2.4 Zvuno - izolacione osobine

cevovoda
umovi se delimino prenose preko zida
cevi a delimino preko vodenog stuba.
Cevovodi pobuuju u zidovima i podovima
oscilacije i od njih se odbija zvuk.
U poreenju sa metalnim cevima REHAU
cev RAUPINK kao i vodovodna cev
RAUHIS prenose znatno umanjeni
intenzitet zvuka, tako da se ovde javlja jo
jedna dodatna prednost.
Da bi dobio neutralne ispitne rezultate
REHAU je kod Fraunhofer Instituta za
graevinsku fiziku u Stuttgartu, odeljenje
za akustiku, naruio ekspertizu koja je
trebalo da oceni razliito ponaanje
materijala, kao to su PE - Xa (RAU - VPE),
bakar i pocinkovana elina cev, pri
prenosu zvuka.
Izvreno je uporeivanje 3 najea
prenika uvek pod istim uslovima kao to su
pritisak teenja i protok. Rezultat sveukupne
ekspertize je bio jasno manji razvoj umova

Slika 60

(razlika u nivou akustinog pritiska LA =

12,7 dB(A)) u poreenju sa instalacijama,
izvedenim sa metalnim cevima.
Na osnovu sklopa materijala kod metalno plastinih kombinovanih cevi nisu
potvrene navedene razlike u akustinom
pritisku. One se nalaze ispod vrednosti za
metalne cevovodne sisteme.
Ukupna ekspertiza o ponaanju zvuka kod
kunog instalacionog sistema sa pokretnom
navlakom je sadrana u brouri GT - Aktuell
"Akustino ponaanje kunog instalacionog
sistema sa pokretnom navlakom".
U DIN 4109 su utvrene vrednosti za
dozvoljeni nivo jaine zvuka u prostorijama
koje treba da budu zatiene od umova
iz tehnikih postrojenja u domainstvu.
Maksimalna vrednost iznosi ovde 35 dB
(A). Kod graevinskih objekata sa
povienim zahtevima u pogledu izolacije
zvuka shodno VDI - smernicama 4100
(Savez nemakih inenjera) maksimalne
granine vrednosti iznose 20 dB (A).

1/2"
35
15 x 1

Slika 57

Nivo uma (dB A)

30
25
3

16 x 2,2

20
2
15
10
1
5
1,00

1 RAU - PE - Xa

Slika 58

2
3
Pritisak teenja (bar)
2 Bakar

Izvor: IBP - izvetaj o ispitivanju GS 273/89

40

3 Pocinkovana
cev

Slika 61
25

REHAU - protivpoarna maneta za RAU - VPE cevi (RAUPINK i RAUHIS)

5.3 Protivpoarna zatita

Prenik cevi

Min. odstojanje
Zid/plafon - cev
mm

mm

mm

16

30

150

70

20

30

150

75

25

40

200

95

32

40

240

100

40

40

240

110

50

50

240

140

63

60

240

180

Tabela 12

Slika 63

Slika 64

Natpisna ploica
Protivpoarna
mandeta
RAU - VPE
Malter ili gips

Slika 65

Slika 66: Uputstvo za montau

26

Prenik

mm

Pri suvie malom odstojanju otvor treba na odgovarajui nain proiriti

Slika 62

RAU - PE - Xa - cev

Duina

5.3.1 Opte
Pri realizaciji preventivne graevinske
protivpoarne zatite treba da se otpotuju
postojei propisi i smernice. Tu spadaju
Regionalni graevinski propisi, DIN 4102
Nacrt smernice o protivpoarnim
zahtevima kod cevnih postrojenja u
izdanju od 12/98
(Musterleitungssanlagenrichtlinie MLAR)
kao i specijalne odredbe u slubenim
listovima odn. listovima ministarstava
pojedinih regiona Savezne drave.
Mora se izbei prenoenje poara i dima
iz jedne definisane poarne sekcije u
nekoj zgradi na drugu. Kod principa
poarnih pregrada, t.j. pri graevinskom
razgranienju na razliite poarne sekcije
u prvom planu stoji zatita ljudi i ivotinja
kao i garantovanje efikasnog gaenja
poara i spasilakog rada.
Ako izmeu dve protivpoarno zatiene
sekcije postoji veza, dakle ako kroz neki
definisani poarni zid ili tavanicu sa
odreenim trajanjem protivpoarne
otpornosti (na primer F90 = trajanje
protivpoarne otpornosti 90 minuta)
prolazi cevovod, onda mora da se
preduzmu mere za iskljuenje prenoenja
poara i dima kroz ove vatrostalne zidove i
tavanice. Na ovim mestima bie potrebna
primena protivpoarne manetne.
R90 - protivpoarna zatita cevovoda je
neophodna u sluaju prolaska kroz
vatrostalni graevinski element cevovoda
spoljnog prenika 32 mm. To je
utvreno u smernici MLAR.

5.3.2 Protivpoarna manetna *za

REHAU RAUPINK i RAUHIS - cev
brza i jednostavna montaa
za RAU - PE - Xa - cevi dimenzija 16 - 63 mm
trajanje otpornosti na poar 90 minuta
primenljiva za ugradnju u zidove i
tavanice
samo jedna manetna za ugradnju
u zid.
ispunjava istovremeno zahteve zvune
i toplotne zatite
manetna ima dozvolu "Nemakog
instituta za graevinsku tehniku"
(odobrenje br. Z 19 17 - 1210)
(*RAU - VPE cevi drugih dimenzija su
mogue po upitu)

5.3.2.1 Podruje primene

RAU - PE - Xa - cevi odgovaraju klasi
materijala B2 (normalno zapaljivi). Poto
se pri tom radi o vodovima koji mogu da
gore, to su potrebne protivpoarne
zatitne mere pri njihovom provlaenju
kroz vatropostojane graevinske
elemente. Protivpoarna maneta RAU VPE predstavlja ovde optimalno reenje.
REHAU ovde nudi jedno, specijalno za
REHAU PE - Xa vodove, razvijeno reenje,
kojim se omoguava brzo i sa stanovita
trokova povoljno reenje preventivne
graevinske protivpoarne zatite
cevovoda. Protivpoarna manetna RAU VPE u pogledu izolacije ispunjava zahteve
shodno HeiAnlV (50%) za grejne vodove i
toplu vodu kao i zahteve iz DIN 1988 za
vodove hladne vode. Zahtevi za zvunu
zatitu po DIN 4109 su takoe ispunjeni.

Pri sprovoenju vie cevovoda nije

potreban nikakav razmak izmeu
protivpoarnih manetna RAU - VPE.
Kablovski veznici mogu proizvoljno da se
rasporede u zavrnom podruju
protivpoarnih manetna.
REHAU protivpoarna manetna RAU - VPE
moe se primeniti zajedno sa svim
RAU - PE - Xa - cevima. REHAU
protivpoarna manetna RAU - VPE moe
da se primeni kod masivnih zidova (debljina
100 mm) i tavanica (debljina 150 mm).
Pre poetka montae treba proveriti da li
postoji montano odstojanje shodno tabeli
izmeu spoljne ivice cevi i zida/tavaniceodn. podloge.
Ukoliko je to potrebno, strana tela i gruba
prljavtina izmeu cevi i graevinskog
dela moraju se ukloniti. U podruju
protivpoarne manetne RAU - VPE ne
sme se postavljati ljebni nosa cevi !

5.3.2.2 Nain delovanja

U sluaju poara REHAU PE - Xa - cev postaje
meka usled visoke temperature i topi se.
Intumescentni materijal poinje da reaguje
poev od 200 C i tada se peni uz oko
20-o struki porast zapremine.
Narastui instumescentni materijal
postojano zatvara prolaz za dim i vatru
(R90). Za REHAU - protivpoarnu
manetnu RAU - VPE postoji opte vaee
graevinsko nadzorno odobrenje
Nemakog instituta za graevinsku
tehniku, Berlin, odobrenje br. Z19.17 1210.
5.3.2.3 Uputstvo za montau
Protivpoarna manetna se sastoji iz dve
polutke od penuave fenolne smole, u koje
je integrisan jedan penuavi materijal. Obe
polutke se pri prolazu cevovoda kroz
protivpoarni zid odnosno tavanicu
postavljaju oko cevi i fiksiraju centrino u
proboju kroz zid ili tavanicu pomou dva
kablovska veznika (sadrani u obimu
isporuke). Fuga izmeu polutki od penaste
fenolne smole i zida/ tavanice mora da se
zamalterie. Posle malterisanja kablovski
veznici mogu ponovo da se uklone.
Pri prolasku kroz tavanicu moe da se u
zavrno podruje manetne uvede
koleno od 90 sa pokretnom navlakom.
Tako nee biti ogranienja kod
montanog odstojanja temena cevi do
donje ivice podloge.

Slika 67
Polutke REHAU - protivpoarnih
manetni, koje odgovaraju preniku
cevi, se tako postavljaju oko cevi, koja
prolazi kroz zid ili tavanicu, da
ravnomerno tre na oba kraja ili da
budu postavljene centrino u zidu.
Izmena na protivpoarnoj manetni, radi
prilagoavanja zidu, nije dozvoljena. Sa
priloenim kablovskim veznikom se
polutke fiksiraju za cev. Nakon toga se
otvor izmeu manetne i zida/tavanice
zatvara nezapaljivim stabilnim materijalom.
Za ovu svrhu najbolje je upotrebiti
uobiajeni malter ili gips. Po okonanoj
montai se na priloenu ploicu trajno
nanosi naziv izvoake firme i datum
izrade ove protivpoarne manetne. Ova
tablica mora da se privrsti pored
protivpoarne pregrade na zid ili tavanicu.
Vano:
U naelu kod ugradnje protivpoarne
manetne RAU - VPE treba imati u vidu
Odluku o odobrenju br. Z 19. 17 - 1210
Nemakog Instituta za graevinsku
tehniku, Berlin. Primena drugog cevnog
materijala osim REHAU - PE - Xa nije
dozvoljena.

27

5.4 Temperaturom uslovljena

promena duine
5.4.1 Opte
Svi cevni materijali za prilikom zagrevanja
izduuju, a pri hlaenju skupljaju.
Kod vodovodnih instalacija (pre svega kod
zagrejane pitke vode) i grejnih vodova
uvek se mora uzeti u obzir temperaturom
uslovljeno izduenje cevnog materijala. To
vai, kao i za sve druge materijale, i za
REHAU cevi RAUHIS i RAUPINK.
Temperaturom uslovljena promena
duine, odn. redukcija duine cevovoda
nastaje usled promene radne
temperature i temperature okoline.
Prilikom montae treba u principu
obratiti panju na celishodno voenje
vodova (na primer na mogunosti
pomeranja pri promeni pravca) sa
odgovarajuim mogunostima
izduenja. Dodatni kompenzatori, na
primer U - lukovi ili lire, samim tim su
potrebni samo kod velikih duinskih
promena.

5.4.2 Proraun promene duine

Za proraun promene duine vai
l

x L x T

L
T

=
=
=
=

promena duine u mm
koeficijent izduenja u mm /(m.K)
duina cevovoda u m
temperaturna razlika u K

Prilikom prorauna promene duine treba

uzeti u obzir
temperaturu prilikom polaganja
cevovoda
oekivanu max. i min. temperaturu zida
cevi tokom eksploatacije odn. prestanka rada instalacije.
Vrednosti za promenu duine se mogu
uzeti iz slika 78 do 80. Pri polaganju
vidljivih vodova za toplu vodu, kao i
polaganju duih vodova (na primer
vertikalnih vodova ili podrumskih
razvodnih vodova) bez promene pravca,
se za RAUPINK i RAUHIS cevi
preporuuje primena Clip - ljebnih
nosaa. Kod montae bez Clip - ljebnih
nosaa potrebno je da se na razmacima
od 6 m postave fiksne take. Dalje
razmake cevnih obujmica treba uzeti iz
tabele 15. Kod montae bez Clip - ljebnih
nosaa treba raunati sa tim da e cevne
deonice visiti.

28

5.4.3 Primena Clip - ljebnih nosaa

Clip - ljebni nosa se primenjuje za
potporu odn. pridravanje, kao i za
redukovanje temperaturno uslovljene
promene duine slobodno i vidljivo
poloenih RAUPINK i RAUHIS cevi.
REHAU Clip - ljebni nosa ima sledee
prednosti:
za optiki dopadljive vidno voene
instalacije
bez dodatnih privrenja (na primer
kablovski veznici, izolirband itd.),
poto je Clip - ljebni nosa
samonosei
brza i jednostavna montaa
poveanje razmaka izmeu cevnih
obujmica
redukovanje temperaturno
uslovljene duinske promene
REHAU Clip - ljebni nosa je optimirana
verzija standardne nosee polutke za
polimerne cevne materijale. Primenjuje se
kod vidno voenih instalacija poloenih na
malteru (na primer podrumski razvodni
vodovi i vertikale) da bi se spreilo visenje
REHAU RAUPINK cevi i vodovodnih cevi
RAUHIS.
U suprotnosti sa uobiajenim polutkamadraima je Clip - ljebni nosa
samonosei t.j. nisu potrebni nikakvi
dodatni uvrivai kao na primer
kablovski veznici i sl. Ovaj nain montae
ostvaruje utedu na vremenu zahvaljujui
Clip - efektu, koji nastupa kada se cev radi
privrenja jednostavno ukljeti u Clip ljebni nosa.
Usled ovog efekta se dobija jo jedna
prednost Clip - ljebnog nosaa: dolazi do
stvaranja sile dranja, koja redukuje
temperaturama uslovljenu duinsku
promenu REHAU RAUPINK i RAUHIS cevi.
Pri briljivoj montai Clip - ljebnog
nosaa se za RAUPINK i RAUHIS cevi
dobijaju sledee - vrednosti , potrebne
za odreivanje duinske promene:
Dim. 16 do 40:
Dim. 50,63:

0,04 mm/(m.K)
0,1 mm/(m.K)

Napomena:
- vrednost REHAU RAUPINK cevi kao i
vodovodnih cevi RAUHIS bez Clip ljebnog nosaa iznosi 0,15 mm/(mm.K).
To znai, da se temperaturom uslovljena
duinska promena pomou REHAU Clip ljebnog nosaa smanjuje za do 75%.
Clip - ljebni nosa se mora postaviti
celom duinom cevovoda sve do priblino
2 mm ispred pokretne navlake (vidi sliku
73). Prilikom postavljanja Clip - ljebni
nosa moe obuhvatiti i fazonske komade
kao na primer spojnice ili T - komade. Pri
tome se Clip - ljebni nosa u podruju
fazonskog komada moe rairiti na primer
uz pomo "papagajki". Kao ispomo kod
nametanja moe da se koriste hromirana
kljeta ili papagajke sa umetkom od
plastike. Kod ove varijante polaganja
fazonski delovi mogu da se obuhvate Clip

- ljebnim nosaima, ukoliko se fazonski

komad preklopi za najmanje 0,5 m (vidi
sliku 74). Ovim nainom montae otpada
odsecanje Clip - ljebnog nosaa na
fazonskom komadu. Spojevi Clip - ljebnih
nosaa mogu da se preklope njihovim
ostacima, te se tako mogu iskoristiti ak i
komadi Clip - ljebnih nosaa koji su pri
ukrojavanju otpali, to predstavlja celovitu
montau, bez otpadaka.

Slika 68
Cevne obujmice treba postaviti
maksimalno 0,5 m od fazonskog komada
(na primer T - komada, spojnice, kolena
itd.) (vidi sliku 75). Nakon toga
maksimalni razmaci izmeu cevnih
obujmica za RAUPINK i RAUHIS
cevovode sa Clip - ljebnim nosaima
iznose 2 m (vidi tabelu 14 i sliku 75).
Kod korienja ostataka Clip - ljebnih
nosaa, odseci do 35 cm duine se
montiraju sa dodatnim cevnim
obujmicama.
Kao veza izmeu obujmica i zida, konzole,
instalacionih ina itd. se za dimenzije 16
do 32 mm preporuuje upotreba brezona
ili obostranih rafova M 8 ili M 10, a za
dimenzije 40 do 63 mm M 12 ili M 16.
Cevne obujmice mora da budu dobro
zategnute i da vrsto obuhvataju Clip ljebni nosa i cev. Treba koristiti cevne
obujmice sa gumenim umetkom koje su
podobne za plastine cevi.
Zbog proirenja krajeva pri ukrojavanju
Clip - ljebnih nosaa i sa time povezanog
redukovanja sile dranja, odsecanje
testerom mora da se vri sa lene strane
prema napred (vidi sliku 69).

Slika 69: Odsecanje Clip - ljebnog

nosaa na potrebnu duinu na primer
pomou bonseka

Slika 70: Sa krajeva Clip - ljebnih nosaa

treba ukloniti grat i ispraviti okove,
ukoliko su bili potisnuti prema unutra

Slika 71: Ubacivanje cevi. Kao pomo pri

tom mogu da se primene armaturna
kljeta ili kljeta za cevi sa plastinim
umetcima

Slika 72: Spoj Clip - ljebnog nosaa moe

da se rasporedi proizvoljno izmeu
maksimalnih razmaka cevnih obujmica od
2 m. Clip - ljebne nosae ne treba
preklapati. Ostaci nosaa (10 - 15 cm) iste
dimenzije moraju se uz pomo kljeta za
armaturu nabaciti preko spoja
Clip - ljebnih nosaa.

Slika 73: Clip - ljebni nosa postaviti cca.

2 mm ispred pokretne navlake.

Slika 74

Slika 75

29

5.4.4 Montaa dilatacionog

kompenzatora
5.4.4.1 Opte
Temperaturama uslovljene promene
duine cevi mogu biti prihvaene pomou
dilatacionog kompenzatora.
Duinu kompenzatora treba odrediti
shodno slici 76. Fiksne take treba da
se izvedu kao to je opisano u taki
5.4.5: Montaa fiksne take.
Da bi se izduenje odigralo samo u
predvienom pravcu, to se moraju
ispotovati razmaci obujmica, kao to su
navedeni u tabeli 14.

5.4.4.2 Odreivanje duine kraka

dilatacionog kompenzatora
Minimalna duina L bs kraka
kompenzatora se dobija iz sledee
formule:

U podruju dilatacionog kompenzatora

ne sme se postavljati Clip - ljebni
nosa, da bi se omoguilo savijanje
cevi.

L bs = C D l
L bs = duina kraka kompenzatora u mm
D = spoljni prenik cevi u mm
l = promena duine cevi u mm
C = konstanta materijala cevi
(za RAUPINK i RAUHIS: C = 12)
Duine kraka kompenzatora za polaganje
sa i bez Clip - ljebnog nosaa su
prikazane na slikama 78 do 80.

Lbs = krak kompenzatora

l = temperat. uslovljena promena duine
L = duina cevi
x = odstojanje (zid - cev) koje treba imati
u vidu nakon promene duine
FP = obujmica - fiksna taka
GS = klizna obujmica

FP
FP

FP
FP

Lbs
x
x

+l
-l

+l - l

GS
GS
GS
L

Slika 76: Dilatacioni kompenzator

30

FP

FP

1/

x LBS

GS

-l/2
+l/2
L

LBS
-l/2
+l/2

GS
FP

LBS = krak kompezatora

l = temperat. uslovljena promena duine cevi
L = duina cevi
FP = obujmica - fiksna taka
GS = klizna obujmica

Slika 77: Dilatacioni luk u obliku slova U

Primer:
Duina cevovoda (L) od fiksne take do
luka (odvojka ili slino), na kojoj treba da
bude prihvaena promena duine, iznosi 7 m.
Razlika izmeu najmanje i najvee radne
temperature iznosi 50 K.
Koja duina kompenzatora je potrebna
kod cevi spoljnog prenika 25 mm ?

RAUPINK i RAUHIS montiran sa Clip ljebnim nosaima:

l = . L . T

Ovde navedeni proraunski primer je

ucrtan i u sledeim tabelama za odreivanje kraka kompenzatora (strana 32).

l = 0,04 mm / (mm.K) . 7 m . 50 K
l = 14 mm
Lbs = C . D . l
Lbs = 12 . 25 mm . 14 mm
Lbs = 224,5 mm
(kompenzator postaviti bez Clip - ljebnog
nosaa!).

31

RAUPINK/RAUHIS
Dimenzije 16 - 63

Odreivanje dilatacionog
kompenzatora
100K

150

150

16
140

mm
mK

= 0,15

130

40

63

Dimenzije:

90K

20

32

50

140
130

80K

120

120

70K
100

ka

100
90

60K

80
70
60

90
80

50K

70

40K

50

60
50

30K

Promena duine u mm

110

110

Te
mp
er
atu
rn
ar
az
li

Promena duine u mm

25

40

40

20K

30
20

30
20

10K

10

10

0
1200

0
0

10

Duina cevi u m

200

400

600

800

1000

Duina dil. kompenzatora LBS u mm

Slika 78: Temperaturom uslovljena promena duine i odreivanje dilatacionog kompenzatora za RAUPINK/RAUHIS

Odreivanje dil. kompenzatora

(bez Clip - ljebnog nosaa)

RAUPINK/RAUHIS
Dimenzije 16 - 40 sa Clip - ljebnim nosaem
100K

40

40

16

mm
mK

= 0,04

Dimenzije:

90K

20

25

40
32

80K

T
ka
na

ra

zli

60K

tur

50K

20

pe

ra

20

40K
30K

10

10

20K
10K
0

0
0

Duina cevi u m

10

100

200

300

400

Duina dil. kompenzatora LBS u mm

Slika 79: Temperaturom uslovljena promena duine i odreivanje dil. kompenzatora za dimenzije 16 - 40 sa Clip - ljebnim
nosaem
32

500

Promena duine u mm

30

70K

Te
m

Promena duine u mm

30

RAUPINK/RAUHIS
Dimenzije 50 i 63 sa Clip - ljebnim nosaem

100

100K
= 0,1

90

63

Dimenzije:

mm
mK

50

90K

90

80K

80

70

70K

70

60K

60

50K

50

40K

40

30

30K

30

20

20K

20

10

10K

10

ka

80

Te
mp
er
atu
rn
ar
az
li

60

50

40

0
0

10

Duina cevi u m

200

400

600

800

0
1000

Duina kraka dil. kompenzatora LBS u mm

Slika 80: Temperaturno uslovljene duinske promene i odreivanje kraka dilatacionog kompenzatora za dimenzije 50 i 63 sa
Clip - ljebnim nosaem

5.4.4.3 Izbor kliznih obujmica

Treba primeniti uobiajene cevne
obujmice, podobne za plastine cevi.

Treba odabrati obujmice takve veliine, da

se obezbedi ravnomerno klizanje cevi u
montiranom stanju i da se izbegne
izvlaenje izolacionog gumenog umetka.

Cevne obujmice ne smeju se montirati na

pokretne navlake.

5.4.5 Montaa fiksne take

Temperaturom izazvana promena duine
moe se putem postavljanja fiksnih taaka
usmeriti u predvienom pravcu. Pri veim
duinama cevi mogua je podela na
pojedine odseke. Time se promena
duine, izazvana uticajem temperature,
moe usmeriti tako, da moe biti
amortizovana na primer u predvienom
dilatacionom kompenzatoru.

Fiksne take mogu da se uspostave i na

fazonskim komadima putem obostrano
postavljenih cevnih obujmica (ne na
pokretnu navlaku! ) (vidi slike 81 i 82).
Dimenzije brezona ili obostranih vijaka i
odgovarajuih razmaka od zida ili
tavanice, radi izrade fiksne take, mogu
se pronai u tabelama 13 i 14.
Za velike dimenzije cevi 40 do 63 mm
fiksne take sa cevnim obujmicama,
niplama i osnovnim ploicama treba

izvesti masivno, kao to je to navedeno u

tabeli 13.
Kod okaenih cevovoda mora se ostvariti
veza izmeu obujmica i tavanice pomou
konzola odn. drugih podobnih veza (vidi
tehnike informacije proizvoaa cevnih
obujmica).
Fiksne take mogu se izvesti na T komadima, kolenima i spojkama.
U obzir treba uzeti podatke proizvoaa
privrsnih sredstava.

Dimenzije
Brezon/
cevni nipl

Dimenzije cevi
16

20

25

32

40

50

63

Razmaci u mm
M 8

100

M 10

150

100

M 12

200

150

100

M 16

300

250

200

R 1/2

100
150

100

R 3/4

150

100

R1

220

200

150

Tabela 13: Privrsni parametri fiksnih taaka

33

Promena duine u mm

100

Promena duine u mm

Odreivanje dil. kompenzatora

(bez Clip - ljebnog nosaa)

Slika 81: Fiksna taka sa obujmicama za

ostvarenje fiksne take

Slika 82: Fiksna taka sa cevnim

obujmicama

5.4.6 Polaganje u ahtu

U podruju zatvorenih ahtova se
bono izvijanje toplovoda i grejnih
vodova ne moe videti. Zbog toga je
montaa RAUPINK i RAUHIS cevi
mogua i bez Clip - ljebnih nosaa.
Na spratnim odvojcima treba postaviti
fiksne take kao to je to opisano u
taki 5.4.5.
Maksimalni razmaci cevnih obujmica za
privrenje RAUPINK i RAUHIS cevi
su dati u tabeli 14. Treba primeniti
cevne obujmice sa gumenim umecima
(bez omekivaa), podobne za
plastine cevi.
Cevne obujmice ne smeju se montirati
na pokretne navlake.

5.4.7 Razmaci cevnih obujmica

dimenzija cevi

16

Tip cevi:

20

25

50

63

RAUPINK / RAUHIS

1,2

1,4

1,5

1,5

1,5

RAUPINK / RAUHIS
sa Clip - ljebnim nosaem

Tabela 14: Razmaci cevnih obujmica

5.5.1 RAUPINK
Savijanje na hladno sa cevnim lunim
voicama:
Primena kolena kod dimenzija 16 do 32
nije bezuslovno potrebna. Pomou
REHAU - cevnih lunih voica (vidi sliku
86) mogu se uz utedu vremena, bez
problema izvesti hladno savijeni lukovi od
90 i 45.

34

40

max. razmak cevnih obujmica u m

5.5 Savijanje cevi

Slika 83

32

Slika 84

Slika 85

Slika 87
Slika 88

Slika 86

Savijanje na hladno, slobodno:

Minimalni dozvoljeni radijus savijanja pri
slobodnom savijanju na hladno iznosi 8 x
spoljni prenik cevi za RAUPINK i
RAUHIS cevi. Dakle, cev dimenzija 20 x
2,8 sme da se "na hladno" savije sa
radijusom savijanja od 160 mm, na
primer pri slobodnom polaganju
cevovoda na podu (vidi tabelu 15).

RAUPINK/RAUHIS

Dimenzija cevi

sanitarna primena
sa lunom cevnom voicom ( 90o)
3xd

Radijus savijanja

Duina luka
(mm)

grejanje
sa lunom cevnom voicom ( 90o)
5xd

Radijus savijanja

Duina luka
(mm)

slobodno savijanje
8xd

Radijus savijanja Duina luka

(mm)

16 x 2,2

48

75

80

126

128

201

20 x 2,8

60

94

100

157

160

251

25 x 3,5

75

118

125

196

200

314

32 x 4,4

96

151

160

251

256

402

Tabela 15

5.5.2 RAUHIS
Savijanje na hladno pomou cevnih
lunih voica (vidi 5.5.1)
Savijanje na hladno, slobodno savijanje
(vidi 5.5.1)
Savijanje na toplo
Uz savijanje na hladno, dodatno je
mogue i toplo savijanje RAUHIS - cevi.
Pomou duvaljke toplog vazduha
(termoregulacija < 500 oC) moe se
RAUHIS cev saviti na toplo. Optimalna
temperatura savijanja radi oblikovanja na
toplo (oko 135 oC) je dostignuta kada cev
u zagrejanom podruju postane " bistra
kao staklo" (vidi sliku 89). Pregrevanje (cev
dobija braon boju) povrine treba
bezuslovno izbegavati!
Oblikovanje cevi se moe ponoviti odn.
korigovati. Pregib u cevi moe se
promeniti ponovnim zagrevanjem, kada
cev postane u podruju pregiba "bistra
kao staklo". Cev tada vraa svoj prvobitni
kruni oblik (memorijski efekat).

Na toplo oblikovane cevne lukove treba

fiksirati sve dok se ne ohlade. Minimalni
dozvoljeni radijus savijanja iznosi 2,5 x
spoljni prenik cevi uz upotrebu ablona
za toplo savijanje.
Za RAUHIS cevi dimenzija 40 x 5,5 / 50 x
6,9 i 63 x 8,7 mm preporuujemo
primenu kolena odn. lukova (vidi
cevnovnik).

Slika 90: Cev ne izlagati plamenu.

Slika 89

35

5.6 Polaganje na grubo obraenu

podllogu
RAUPINK i RAUHIS cevi moraju se fiksirati
za grubo obraeni pod odn. podlogu
shodno DIN 18560.
Za privrenje cevovoda dimenzija 16 do
32 mm na grubo pripremljenu podlogu
stoje na raspolaganju REHAU kukasti
tiplovi (vidi cenovnik).
Vodovi se polau u podobni izravnavajui
sloj da bi se dobila ravna povrina za
prihvat izolacionog sloja odnosno zvune
izolacije. Pri tome cevi treba izolovati kao
to je to opisano pod takom 5.1.
Visina koja se dobija na osnovu izolovanih
cevovoda se mora uzeti u obzir jo kod
planiranja odn. projektovanja!
Izvoenje zvune izolacije za suzbijanje
odjeka od koraanja je utvreno u DIN
4109 "Zvuna izolacija u visokogradnji".
5.7 Topli asfaltni estrih
Sloj toplog asfaltnog estriha se nanosi sa
temperaturom od oko 250 C. Da bi se ova
visoka temperatura otklonila od cevi,
potrebne su sledee mere:
Vodovi se polau na grubu podlogu i
pokrivaju izolacionim granulatom po
celoj povrini.
Potrebno je primeniti materijale
proizvedene od vulkanskog perlita.
Kod cevi, koje slue za vodovod, se
preporuuju materijali koji ne upijaju
vodu.
Ovaj materijal slui ujedno i za visinsko
izjednaavanje, a deluje i kao dobar
zvuni i toplotni izolator.
Za izolacioni granulat ne postoji
ogranienje u pogledu maksimalne
debljine sloja.
Treba paziti na to, da cevovodi budu
prekriveni sa 10 mm nabijenog materijala
i da nasuti materijali, koji imaju veu
visinu od 40 mm, pre prekrivanja
toplotno zatitnom ploom budu
mehaniki nabijeni. Postupak nabijanja
se izvodi runim nabijaem ili
povrinskim vibratorom.
Napomena:
Nasuti slojevi od prirodnog ili drobljenog
peska ne smeju se primeniti po DIN 18560
za visinsko izjednaavanje. Da bi se
izravnavajui slojevi uinili podobnim za
hodanje i nasipanje vrelog asfalta, mora
se postaviti izolaciona ploa. Ovde se radi
o kombinaciji perlita i ilavo-elastinih
vlakana sjedinjenih u jednoj ploi. Po ovoj
ploi se nakon polaganja moe hodati bez
ikakvih problema.

36

5.8 Polaganje u spoljnom podruju

Polietilen (PE) i umreeni PE nisu u
originalnom stanju (prirodne boje)
postojani na uticaj ultra - violetnih zraka, i
stoga nisu podobni za polaganje napolju
odn. nisu podobni za spoljnu primenu.
Slobodno poloene RAUPINK i RAUHIS cevi moraju biti obavijene po celoj povrini
UV - izolacijom.

Slika 91
5.9 Pratee grejanje
Pri montai grejnih traka na REHAU
RAUPINK kao i na vodovodnu cev
RAUHIS treba imati u vidu Smernice za
polaganje, koje je propisao proizvoa

Slika 92

prateeg grejanja.
Pri polaganju sa REHAU Clip - ljebnim
nosaem grejna traka mora da se privrsti
na spoljnu stranu Clip - ljebnog nosaa.

6. Proraun cevne mree

6.1 Proraun cevne mree po DIN 1988
6.1.1 Postupak prorauna po DIN 1988
Odreivanje prenika cevi se bazira na
proraunu gubitka pritiska, koji nastaje u
mrei.
Ovaj zavisi osim od prenika cevi jo i od
duine voda i materijala, a uz to jo i od
protoka, dakle od broja i veliine
prikljuenih potronih mesta. Proraunati
protok koji se zahteva na svakom
potronom mestu, je polazna veliina za
odreivanje vrnog protoka.
Istovremenost korienja, odn. iz toga
dobijeni vrni protok jedne sekcije, treba
odrediti na bazi raunskih vrednosti po
DIN 1988.

Diferencirani i pojednostavljeni proraunski postupak po DIN 1988:

Proraunski postupak, dovoljan za proraun

Odreivanje proraunskih protoka na potroakim mestima

Odreivanje sumarnih protoka i njihovo razvrstavanje po pojedinim deonicama

Odreivanje vrnog protoka iz sumarnog protoka

Odreivanje raspoloive razlike u pritisku za gubitke na trenje u cevima i lokalne gubitke

Procenjeni udeo lokalnih gubitaka u raspoloivoj razlici u pritisku odbiti i odrediti

raspoloivi pad pritiska usled trenja u cevima

Izabrati prenik cevi i odrediti pad pritiska od trenja u cevi kao

i pripadajuu raunsku brzinu protoka

Diferencirani proraunski postupak

Pojednostavljeni proraunski postupak

Odrediti gubitak pritiska od lokalnih gubitaka

preko koeficijenata gubitaka

Proraunati sumu gubitaka pritiska od trenja

u cevima na svim deonicama i uporediti sa razlikom
u pritisku koja je na raspolaganju
radi savladavanja trenja u cevima

Proraunati ukupne gubitke u pritisku od trenja

u cevima i pojedinanih otpora
i uporediti sa raspoloivom razlikom pritiska

U sluaju potrebe ponovo proraunati

sa izmenjenim prenikom cevi

U sluaju potrebe ponovo proraunati

sa izmenjenim prenikom cevi

Samo ako pojednostavljeni proraunski postupak

nije dovoljan

37

6.1.2 Proraunski primer

pojednostavljenog raunskog
postupka
Kod pojednostavljenog raunskog
postupka se gubici u pritisku na
vodomeru, filterima i spratnom razvodu
uzimaju paualno. Isto tako polazi se od
konstantnog gubitka pritiska od lokalnih
otpora u iznosu od 40 - 60 % od ukupnog
gubitka pritiska od trenja u cevima i
lokalnim otporima. Dakle, treba
proraunati samo gubitak pritiska od
trenja u cevima, to enormno smanjuje
obim raunskog rada.

Rasporeivanje sumarnih protoka na

pojedine deonice
Suprotno pravcu teenja, svaki put poev
od najudaljenijeg potroakog mesta i
zavravajui kod primarnog dovoda ,
sabiraju se raunski protoci i tako dobijeni
sumarni protoci se rasporeuju na
odgovarajue deonice cevne mree
(vidi sliku 93 - ema cevovoda). Svaka
deonica poinje sa fazonskim komadom,
na kome se menja sumarni protok ili
prenik. Na mestima odvojaka cevovoda
za hladnu vodu prema grejau pitke vode
se sabiraju sumarni protoci razvoda
hladne i tople vode.

Slika 93: Primer: ema mree - istovremenost optereenja u stambenoj kui

38

Formular za odreivanje vrnog protoka preko sumarnog protoka

Primer prorac
una za stambeni objekat
REHAU
H. Wallner
Obradio:
Datum:

Projekat:
Firma:
Vertikala
(sekcija)

Sprat

Prizemlje

Broj

Potroaka Min.pritisak
Proraunski protok
Udeo
armatura, teenja,
Meana
voda
njihova
gubitak
pitka voda p. voda topla
kombinacija pritiska
VR
VR
VR

3
1

4
Masina za ves
lavabo

tus - kada
vodokotlic
kada

Sumarni protok
Ukupni sumarni protok
Ukupni sumarni protok iz

VR
VR

VS

pitka voda
VR

p. voda topla pitka voda

VR

VR

p. voda topla
VR

l/s

l/s

l/s

l/s

l/s

l/s

l/s

10

11

12

5
1000

0,25

800

0,07

0,07

1000

0,15

0,15

500

0,13

1000

0,15

VR (pitka voda)
S VR (pitka voda topla)

Sumarni protok
Vertikalni
vod

Spratni
vodovi

0,15

0,75 l/s
0,37 l/s
1,12 l/s

( po DIN 1988 iz tabele istovremenosti za stambeni objekat)

= 0,60 l/s

Formular za proraun raspoloivog pada pritiska od trenja u cevima

una za stamb eni objek at

Prime r prora c
H. Wallner
Obradio:
Datum:
REHAU

Projekat:
Firma:

Podaci o postrojenju:

a) Prikljuak na vodovodnu mreu

neposredan
posredan

Broj

Pitka voda hladna

Pitka voda topla
b) Centralni greja pitke vode
Grupni greja pitke vode

Naziv

Oznaka Jedinica

Sekcija
hladna
topla
voda
voda

Minimalni mreni pritisak ili pritisak na izlaznoj strani iza reducira pritiska
ili ureaja za poveanje pritiska

pmin V

mbar

Gubitak pritiska iz geodetske visinske razlike

Vpgeo

mbar

400

400

Gubitak pritiska u aparatima, na primer

a) vodomer

pVOD

mbar

b) filter

pFIL

mbar

350
200

350
200

c) ureaj za doziranje

pDOS

mbar

d) grupni greja pitke vode

pTE

mbar

e) ostali aparati

pAp

mbar

4000 4000

150 150
1000 1000

Minimalni pritisak teenja

pmin te.

mbar

Gubitak pritiska u spratnim i pojedinanim dovodima

psprat

mbar

Suma gubitaka pritiska iz br. 2 do br. 5 (originalna formula)

mbar

2100 2100

Raspoloivo za gubitak pritiska usled trenja u cevima i pojedinanih otpora,

vrednost iz br. 1 (original formulara) minus vrednost iz rubrike 6.

prasp

mbar

1900 1900

Procenjeni udeo lokalnih gubitaka od 40%

mbar

Raspoloivo za gubitke pritiska usled trenja u cevima,

vrednost iz br. 7 minus vrednost iz br. 8 (original formular)

mbar

10

Duina cevovoda

11

Raspoloivi pad pritiska usled trenja u cevima,

vrednost iz br. 9 podeljena sa vrednou iz br. 10

840

840

1060 1060

Iuk

27,4 10,9

Rrasp

mbar/m

38,6 97,2

39

Formular za odreivanje prenika cevi, pojednostavljeni proraunski postupak

una za stamb eni objek at

Prime r prora c
Firma: REHAU
Datum:
Obradio: H.Wallner
Projekat:

Vertikala br.

TW (pitka voda)

TWW(pitka voda, topla)

Vrsta cevi RAU - PE - Xa Po DIN 16892/93

1060

a) na raspolaganju za gubitke pritiska usled trenja u cevima

b) utroeno u deonici

mbar

do

c) na raspolaganju za gubitke pritiska usled trenja u cevima na pojedinoj deonici

c) duina voda deonice

11

do

Iz plana cevnog razvoda

Duina
Sumarni
cevovoda protok

l
m

do

VR

VS

l/s

1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11

3,0
1,5
2,0
1,5
6,0
5,4
1,0
2,0
1,0
1,0
3,0

0,25 0,25
0,32 0,27
0,47 0,35
0,60 0,40
0,76 0,45
1,12 0,60
0,07 0,07
0,15 0,15
0,13 0,13
0,15 0,15
0,37 0,30

27,4

1060

Sa izmenjenim prenikom cevi

Raunska
Pad
Gubitak
brzina
pritiska
pritiska
teenja usled trenja usled trenja
u cevima u cevima
RAUHIS

l/s

11

mbar

(c podeljeno sa d) = 1060:2 7,4=38 ,6 mbar/m

do11

Sa privremenim prenikom cevi

Vrni
protok

I =

27,4 m

c) raspoloivi pad pritiska usled trenja u cevima za deonicu

Deonica

mbar

V
m/s

20
20
20
25
25
25
16
16
16
16
20

1,5
1,5
2,1
1,6
1,8
2,4
0,7
1,4
1,3
1,4
1,8

Razlika

Raunska
Pad
Gubitak
Gubitak
brzina
pritiska
pritiska
pritiska
teenja usled trenja usled trenja usled trenja
u cevima u cevima u cevima

R
mbar/m

IR
mbar

RAUHIS

V
m/s

R
mbar/m

IR
mbar

(IR)
mbar

10

11

12

13

68,4
22,8
22,8
34,2
41,6 83,2
18,0 27,0
22,2 133,2
37,2 200,8
6,9
6,9
26,1 52,2
26,1 26,1
26,1 26,1
31,6 94,8
I.R =

752,9

mbar
=

mbar

+ Razlika

mbar

752,9<1060

I.R =

Formular za odreivanje prenika cevi, pojednostavljeni proraunski postupak

una za stamb eni objek at

Prime r prora c
Firma: REHAU
Datum:
Obradio: H.Wallner
Projekat:

Vertikala br.

TW (pitka voda)

TWW(pitka voda, topla)

Vrsta cevi RAU - PE - Xa Po DIN 16892/93

1060 mbar
295 mbar

a) na raspolaganju za gubitke pritiska usled trenja u cevima

b) utroeno u deonici

11

do

c) na raspolaganju za gubitke pritiska usled trenja u cevima na pojedinoj deonici

c) duina voda deonice

do

Deonica

Duina
Sumarni
cevovoda protok

l
m

Vrni
protok

VS

l/s

1
2
3
4
5

1,0
2,0
5,0
2,0
0,9

0,07 0,07
0,22 0,20
0,37 0,30
0,15 0,15
0,15 0,15

10,9

I =

do

765

(c podeljeno sa d) = 765:10 ,9=70, 2

Sa izmenjenim prenikom cevi

Raunska
Pad
Gubitak
brzina
pritiska
pritiska
teenja usled trenja usled trenja
u cevima u cevima
RAUHIS

16
16
20
16
16

V
m/s

mbar

0,7
1,9
1,8
1,4
1,4

mbar/m
Razlika

Raunska
Pad
Gubitak
Gubitak
brzina
pritiska
pritiska
pritiska
teenja usled trenja usled trenja usled trenja
u cevima u cevima u cevima

R
mbar/m

IR
mbar

RAUHIS

V
m/s

R
mbar/m

IR
mbar

(IR)
mbar

10

11

12

13

6,9
6,9
43,5
87,0
31,6 158,0
52,2
26,1
26,1
23,5
I.R =
+ Razlika
I.R =

40

Sa privremenim prenikom cevi

VR

l/s

do

10,9 m

c) raspoloivi pad pritiska usled trenja u cevima za deonicu

Iz plana cevnog razvoda

327,6

mbar
mbar

327,6<765

mbar

Orijentacione vrednosti za minimalne pritiske teenja i proraunske protoke za najea potroaka mesta po DIN 1988
Minimalni
pritisak
teenja

Vrsta potroakog mesta pitke vode

Proraunski protok pri korienju

Samo hladne
ili zagrejane
pitke vode

Meane vode

Pmin te.

V
hladna

V
topla

bar

l/s

l/s

l/s

0,5
0,5
0,5
1,0
1,0

Ispusni ventil
bez vazdunog rasprivaa

sa vazdunim rasprivaem

DN 15
DN 20
DN 25
DN 10
DN 15

0,30
0,50
1,00
0,15
0,15
0,10

0,10

1,0

Glave prskalica na armaturama za ienje

DN 15

1,2
1,2
0,4
1,0

Ispirai pod pritiskom po DIN 3265 deo 1

Ispirai pod pritiskom po DIN 3265 deo 1
Ispirai pod pritiskom po DIN 3265 deo 1
Ispirai pod pritiskom za pisoare

DN 15
DN 20
DN 25
DN 15

0,70
1,00
1,00
0,30

1,0
1,0

Maina za pranje sudova u domainstvu

Maina za pranje vea u domainstvu

DN 15
DN 15

0,15
0, 25

0,20

Baterija za
1,0
1,0
1,0
1,0
1,0

Tu kade
Kade
Kuhinjske sudopere
Umivaonike
Sedee kade

DN 15
DN 15
DN 15
DN 15
DN 15

0,15
0,15
0,07
0,07
0,07

0,15
0,15
0,07
0,07
0,07

1,0

Baterije za meanje vode

DN 20

0,30

0,30

0,5

Vodokotli po DIN 19542

DN 15

0,13

Elektrini grejai vode

DN 15

0,10

1,0
Tabela 16

41

Orijentacione vrednosti za gubitke pritiska u pojedinanim dovodima od RAUHIS - cevi

nominalnog prenika 16 x 2,2 mm uklj. promene pravca i prikljune fitinge
VR*)

V**)

Duina pojedinanog dovoda

m
1

l/s

m/s

0,07
0,10
0,13
0,15
0,20
0,22
0,25
0,30
0,35
0,40
0,50

0,7
0,9
1,2
1,4
1,9
2,1
2,4
2,8
3,3
3,8
4,7

10

11

66
121
194
255
433
518
653
903
1206
1549

72
134
214
281
477
570
718
993
1325
1700

79
147
234
307
520
622
783
1083
1444
1852

86
160
254
333
564
674
848
1173
1563
2003

gubitak pritiska pojedinanog dovoda

mbar
17
32
54
72
129
156
200
274
375
490
746

24
45
74
98
172
208
265
364
494
642
973

31
57
94
124
216
259
329
454
612
793
1200

38
70
114
150
259
311
394
544
731
944
1428

45
83
134
177
303
363
459
634
850
1096
1655

52
96
154
203
346
415
524
723
969
1247
1882

57
109
174
229
390
467
589
813
1088
1398

*) Protok u pojedinanim dovodnim cevima =VS

**) Raunska brzina teenja u pojedinanim dovodnim vodovima
Tabela 17

Orijentacione vrednosti za gubitak

pritiska p grupnih grejaa
pitke vode
vrsta aparata

gubitak
pritiska

Nominalna vrednost za gubitak pritiska

u vodomerima

vrsta vodomera

nominalni protok

gubitak pritiska

Vn (Qn)

p pri Vmax (Qmax) po

m3/h
elektrini protoni
greja vode,
termiki regulisan,
hidraulino podesiv

0,5
1,0

elektrini odn. gasni greja

vode sa rezervoarom
nominalne zapremine do 80 lit. 0,2
gasni protoni greja vode
i kombinovani gasni
greja vode po DIN 3368
deo 2 i deo 4

DIN ISO 4064 deo 1

mbar max.

propelerno brojilo

< 15

1000

Woltman-ovo brojilo,
uspravno

15

600

Woltman-ovo brojilo,
paralelno

15

300

Tabela 19

0,8

Tabela 18

Za filtre sa Vmax = V s moe se koristiti

orijentaciona vrednost od 200 mbar

Maksimalna raunska brzina teenja pri pripadajuem

vrnom protoku po DIN 1988
Deonice cevovoda

max. raunska
brzina teenja
pri trajanju teenja:
<
_ 15 min
> 15 min
m/s
m/s

prikljuni vodovi

potroaki vodovi: deonice vodova

sa protonim armaturama,
koje uzrokuju male gubitke (<2,5)*)

deonice sa protonim armaturama

sa veim koeficijentima gubitka**)

2,5

*) na primer: klipni iber (zasun) po DIN 3500, kuglasta slavina, ventil sa kosim seditem
po DIN 3502 (poev od DN 20)
**) na primer: ventil sa pravim seditem po DIN 3512
Tabela 20

42

Vrni protok Vs u zavisnosti od sumarnog protoka VR po DIN 1988, deo 3

Slika 94: Vrni protok Vs u zavisnosti od sumarnog protoka VR

Za proraun vrnog protoka za stambene

zgrade vai jednaina

Primer oitavanja: sumarni protok VR za stambenu zgradu od

10 l/s => vrni protok Vs = 2 l/s.

Vs = 0,682 (VR)0,45 - 0,14 u l/s

.
Vs = vrni protok u l/s
VR = sumarni protok u l/s

43

Sumarni protok VR i vrni protok Vs za stambenu zgradu

VR
pri pojedinanoj potronji
<0,5 l/s
0,5 l/s
l/s
l/s
0,06
0,10
0,15
0,21
0,29
0,38
0,48
0,60
0,72
0,87
0,50
1,03
0,55
1,20
0,60
1,39
0,65
1,59
0,70
1,81
0,75
2,04
0,80
2,29
0,85
2,55
0,90
2,83
0,95
3,13
1,00
3,45
1,15
3,78
1,31
4,12
1,50
4,49
1,70
4,87
1,92
5,26
2,17
5,68
2,44
6,11
2,74
6,56
3,06
7,03
3,41
7,51
3,80
8,02
4,22
8,54
4,67
9,08
5,17
9,63
5,70
10,21
6,27
10,80
6,89
11,41
7,56
12,04
8,28
12,69
9,05
13,36
9,88
14,05
10,76
14,76
11,71
15,48
12,72
16,23
13,80
16.99
14,95
17,78
16,17
18,58
17,48
19,40
18,86
20,24
20,33
Tabela 21

44

VS

l/s
0,05
0,10
0,15
0,20
0,25
0,30
0,35
0,40
0,45
0,50
0,55
0,60
0,65
0,70
0,75
0,80
0,85
0,90
0,95
1,00
1,05
1,10
1,15
1,20
1,25
1,30
1,35
1,40
1,45
1,50
1,55
1,60
1,65
1,70
1,75
1,80
1,85
1,90
1,95
2,00
2,05
2,10
2,15
2,20
2,25
2,30
2,35
2,40
2,45
2,50

VR
l/s
21,89
23,54
25,28
27,13
29,08
31,15
33,32
35,62
38,04
40,58
43,26
46,08
49,04
52,15
55,41
58,83
62,41
66,17
70,10
74,21
78,51
83,01
87,71
92,62
97,74
103,08
108,65
114,45
120,50
126,79
133,0
140,0
147,0
155,0
162,0
170,0
178,0
187,0
196,0
205,0
215,0
225,0
235,0
246,0
257,0
268,0
280,0
292,0
305,0
318,0

VS

l/s
2,55
2,60
2,65
2,70
2,75
2,80
2,85
2,90
2,95
3,00
3,05
3,10
3,15
3,20
3,25
3,30
3,35
3,40
3,45
3,50
3,55
3,60
3,65
3,70
3,75
3,80
3,85
3,90
3,95
4,00
4,05
4,10
4,15
4,20
4,25
4,30
4,35
4,40
4,45
4,50
4,55
4,60
4,65
4,70
4,75
4,80
4,85
4,90
4,95
5,00

VR
l/s
331,0
345,0
360,0
374,0
390,0
406,0
422,0
439,0
456,0
474,0
493,0
512,0

VS
l/s
5,05
5,10
5,15
5,20
5,25
5,30
5,35
5,40
5,45
5,50
5,55
5,60

Sumarni protok VR i vrni protok Vs za hotele

pri pojedinanoj potronji

pri pojedinanoj potronji

Tabela 22

45

Pad pritiska usled trenja u cevima R i

raunska brzina teenja V u zavisnosti
od vrnog protoka Vs. za cevi od RAU VPE (PE - Xa) po DIN 16892

Tabela 23
46

6.1.3 Formulari za proraun cevne mree po DIN 1988

Formular za odreivanje vrnog protoka preko sumarnog protoka

Projekat :
Firma :
Vertikala
(deonica)

Sprat

Koliina

Br.
1

Datum :

Obradio :

Potroaka Min.pritisak
Proraunski protok
armatura,
teenja,
Udeo
Meana
kombinacija
gubitak
Grejana
voda
potroakih
pritiska
Pitka voda
pitka voda
armatura
VR
P min
VR
VR
mbar
l/s
l/s
l/s
4

Sumarni protok
Spratni vodovi
Vertikalni vod
Grejana
Grejana
Pitka voda
pitka voda
Pitka voda
pitka voda
VR
VR
VR
VR
l/s
l/s
l/s
l/s
9

10

11

12

Formular 1
47

Formular za proraun raspoloivog pada pritiska usled trenja u cevima R

Projekat:
Firma:

Obradio:

Podaci o instalaciji

a) Prikljuak na mreu
neposredan
posredan

Broj

Naziv

Datum:
Pitka voda hladna
Pitka voda topla
b) Centralni greja pitke vode
Grupni greja pitke vode
Oznaka

Jedinica
1

1 Minimalni mreni pritisak ili pritisak na izlaznoj strani iza

pminV

mbar

pgeo

mbar

a) vodomerno brojilo

pvod

mbar

b) filter

p Fil

mbar

pDOZ

mbar

d) grupni greja pitke vode

pGG

mbar

e) ostali aparati

pAp

mbar

Minimalni pritisak teenja

pmin te

mbar

Gubitak pritiska u spratnim i pojedinanim dovodima

psprat

mbar

Suma gubitaka pritiska (zbir od br.2 do broja 5)

mbar

Raspoloivo za gubitak pritiska usled trenja u cevima i

lokalnih otpora,(vrednost iz br.1 minus vrednost iz br.6)

prasp

mbar

Procenjeni udeo lokalnih gubitaka od 40 %

mbar

Raspoloivo za gubitke pritiska usled trenja u cevima,

(vrednost iz br.7 minus vrednost iz br.8)

mbar

reducira pritiska ili ureaja za poveanje pritiska

2 Gubitak pritiska iz geodetske visinske razlike

3 Gubitak pritiska u aparatima, na primer

c) ureaj za doziranje

10

Duina cevovoda

11

Raspoloivi pad pritiska usled trenja u cevima,

(vrednost iz br.9 podeljenja sa vrednou iz br.10)

Formular 2
48

luk

R rasp

mbar/ m

Vertikala
3

Formular za odreivanje prenika cevi, pojednostavljeni proraunski postupak

Projekat
Firma:

Obradio:
Vertikala br.

Datum:

PV

TPV

vrsta cevi: RAUHIS

po DIN 16892/ 93

a) raspoloivo za gubitke pritiska usled trenja u cevima

mbar

b) upotrebljeno u parcijalnoj deonici (PD) _____ do

mbar

c) raspoloivo za gubitke pritiska usled trenja u cevima na parcijalnoj deonici

d) duina voda parcijalne deonice

do

mbar

c) raspoloivi pad pritiska usled trenja u cevima za deonicu

Iz plana cevne mree

do

do

(c podeljeno sa d) =

Sa privremenim prenikom cevi

mbar/m

Razlika

Sa izmenjenim prenikom cevi

Deonica

Duina
cevovoda

Sumarni
protok

Vrni
protok

PD

I
m

Vn
l/s

VS
l/s

RAUHIS

V
m/s

R
mbar/m

I.R
mbar

RAUHIS

V
m/s

R
mbar/m

I.R
mbar

(I.R)
mbar

10

11

12

13

Raunska
Pad
Gubitak
brzina
pritiska
pritiska
teenja usled trenja usled trenja
u cevima u cevima

Raunska
Pad
Gubitak
brzina
pritiska
pritiska
teenja usled trenja usled trenja
u cevima u cevima

Gubitak
pritiska
usled trenja
u cevima

49

6.2 Proraun cevne mree

Grejna instalacija
Software
Svi upotrebljavani programi za proraun
cevne mree mogu da se primene za
projektovanje sistema radijatorskog
grejanja. Nadalje REHAU nudi sopstveni
program, za proraun instalacije
radijatorskog i podnog grejanja.
Objanjenja uz proraunski formular
(vidi stranu 51 + 52): .
Na bazi plana polaganja cevi, proraunate
normirane toplotne potrebe QN i izabranog
temperaturnog reima instalacije ( tD / tP )
mogu se, uz pomo proraunskog
formulara, odrediti vrednosti, koje su
potrebne za proraun gubitka pritiska.
Duinu cevi kod dvocevnog sistema treba
shvatiti kao ukupnu duinu za
polaznu i povratnu granu grejnog sistema.
Obuhvatanje podataka
Kolona 1
Vertikala/broj sprata. Ovde se unosi broj
vertikale odn. sprata, koji je
predvien projektom.
Parcijalna deonica
Uvoenje deonica se vri poev od
najudaljenijeg, najnepovoljnijeg mesta do
poetne take (kotao, pumpa itd.)
Kolona 2
Broj deonice. Proizvoljni alfanumeriki
podatak.(Parcijalna deonica = deonica sa
konstantnim masenim protokom )

Kolone 7 i 8:
Duina cevi [m]
Ovde se unosi duina parcijalne deonice,
uzeta iz plana polaganja cevovoda,
grupisana po datim prenicima cevi.
Kolona 9:
Brzina teenja v [m/s]
Iz tabela gubitaka pritiska se oitava
brzina teenja i unosi u ovu rubriku. Ona
je potrebna za odreivanje gubitaka
pritiska usled lokalnih otpora u koloni 13.
Kolona 10:
Pad pritiska R [Pa/m]
Iz tabela gubitka pritiska se za toplotni
kapacitet grejnog tela oitava R - vrednost
izabranog prenika cevi prikljunog voda
po dunom metru i unosi se u ovu kolonu.
Kolona 11
Gubitak pritiska u vodu pte [Pa].
Vrednost gubitka pritiska se dobija putem
mnoenja duine parcijalne deonice
(kolona 8) sa R - vrednou (kolona 10).
Kolona 12
Suma koeficijenata lokalnih otpora .
Za dodatne pojedinane otpore kao to su
grejna tela, prikljuni ventili, navojni
spojevi i razdelnici grejnih tela, se
sumiraju koeficijenti otpora i unose u ovu
rubriku. - vrednosti treba uzeti iz
odgovarajue proizvoake
dokumentacije.

Kolona 3
Od vora odn.grejnih tela. Oznaka
prikljuenog grejnog tela odn, zavrnog
vora parcijalne deonice.

Kolona 13
Gubitak pritiska od pojedinanih otpora
Plok [Pa].
Gubitak pritiska od pojedinanih otpora se
izraunava po jednaini:

Z = . ----- . v2
2

Kolona 4
Ka voru. Oznaka poetnog vora
parcijalne deonice.

= koeficijent otpora (kolona 12)

= gustina vode
v = brzina teenja

Kolona 5
Toplotna potreba QN [W] Ovde se unosi
po DIN 4701 odreena toplotna potreba
prostora (pri vie grejnih tela - udeo).

Ova jednaina se proraunava

pojednostavljeno:

Kolona 6
Maseni protok m [kg/h]. Na bazi projektnih
temperatura tD i tp se na ovom mestu
odreuje za dato grejno telo potrebni
maseni protok sa:

Kolona 14
Gubitak pritiska parcijalne deonice pD
[Pa].
Suma vrednosti iz kolona 11 i 13.

Q
mGT =
cw (tD - tp )
Q =
mGT =
cw

toplotni uinak (toplotni tok) u W

maseni protok za grejno telo u
kg/h
specifini toplotni kapacitet
Wh
u ______
kg.K

Specifini toplotni kapacitet grejne vode

CW se pri tom uzima sa 1,163 Wh/(kg.K).
Potrebni maseni protok datog grejnog tela
moe se odrediti i na osnovu tabele
gubitka pritiska.

50

Z = . 500 . v2

Kolona 15
Ukupni gubitak pritiska delta puk [Pa].
Za eljeni protok potreban nadpritisak na
poetku svake parcijalne deonice (poetni
vor). Izraunava se kao suma gubitka
pritiska na kraju parcijalne deonice
(potreban nadpritisak prikljuene
parcijalne deonice) i ukupnog gubitka
pritiska parcijalne deonice (kolona 14 +
kolona 15 prikljuene parcijalne deonice).
Za svaki vor je merodavan onaj vii
gubitak pritiska koji postoji u jednoj od
prikljuenih parcijalnih deonica.
Panja:
Ako gubici pritiska na ventilima grejnih tela
nisu uzeti u obzir u - vrednostima,
onda oni treba da se odrede na osnovu
dokumentacije proizvoaa i da se dodaju
parcijalnoj deonici.
Kolona 16
Razlike u pritisku pp [Pa], koje treba da
budu priguene.
One se izraunavaju kao razlika izmeu
rubrika 15 i 14.
Kolona 17
Predpodeavanje ventila [obrtaji].
Obrtaji, potrebni za predpodeavanje
ventila, su navedeni u dokumentaciji
proizvoaa ventila.
Dimenzionisanje recirkulacione pumpe
Osnova za dimenzionisanje pumpe je
proraun gubitka pritiska od kolone 5 do
15 proraunskog formulara. Kolona 6 se
sumira i izraunava se ukupni maseni
protok. Za odreivanje napora pumpe
mora da bude poznat sveukupni
dinamiki gubitak pritiska hidraulinog
optoka. Za ovu svrhu se na maksimalni
gubitak pritiska iz kolone 15
proraunskog formulara moraju dodati svi
dalji gubici pritiska za na primer izvor
toplote, armature, kompenzacione
ventile, spojne cevovode itd.
Proraunski primer: vidi Tehniku
informaciju HAS/HASSO

Investitor/Objekat _______________________ list br.: ___________ od __________

Obradio: __________________________ Telefon: ____________________________
Datum: _______________________________ tD = ______________ tP = ____________

RAUPINK

10

11

12

13

14

15

16

17

parcijalna deonica
vertikala
odn.
sprat
br.:

Br:

od
do toplotna maseni prenik duina brzina pad gubitak suma
cevi teenja pritiska pritiska koeficivora vora potreba protok cevi
u cevi
u cevo- jenata
odn.
grejnog
vodu otpora
tela

QN
W

m
kg/h

mm

l
m

v
m/s

R
Pa/m

pte
Pa

gubitak gubitak ukupan razlika

pritiska pritiska gubitak
u
pojedi- parci- deonice pritisku,
koja
nanih jalne
mora
otpora deonice
da se
prigui

plok
Pa

pD
Pa

puk
Pa

ppr
Pa

predpodeavanje
ventila

obrtaji

Tabela 24

51

Investitor/Objekat _______________________ list br.: ___________ od __________

Obradio: __________________________ Telefon: ____________________________
RAUPINK

Datum: _______________________________ tD = ______________ tP = ____________

10

11

12

13

14

15

16

17

Teilstrecke

vertikala
odn.
sprat
br.:

Br:

Tabela 25

52

od
do toplotna maseni prenik duina brzina pad gubitak suma gubitak gubitak ukupan razlika
cevi teenja pritiska pritiska koefi- pritiska pritiska gubitak
u
vora vora potreba protok cevi
u cevi
u cevo- cijenata pojedi- parci- deonice pritisku,
odn.
koja
grejnog
vodu otpora nanih jalne
mora
tela
otpora deonice
da se
prigui

QN
W

m
kg/h

mm

l
m

v
m/s

R
Pa/m

pte
Pa

plok
Pa

pD
Pa

puk
Pa

ppr
Pa

predpodeavanje
ventila

obrtaji

Tabele gubitaka pritiska

Tabela gubitka pritiska za RAUPINK 16x2,2 (t = 10, 15 i 20 K)
t =10K

Temperatura vode: 60 C
t =15K

t =20K

Toplotni
kapacitet

Maseni
protok

Brzina

Gubitak
pritiska

Maseni
protok

Brzina

Gubitak
pritiska

Maseni
protok

Brzina

Gubitak
pritiska

kg/h

m/s

Pa/m

kg/h

m/s

Pa/m

kg/h

m/s

Pa/m

10

400
500
600
700
800
900
1000
1100
1200
1300
1400
1500
1600
1700
1800
1900
2000
2100
2200
2300
2400
2500
2600
2700
2800
2900
3000
3100
3200
3300
3400
3500
3700
3900
4100
4300
4500
4700
4900
5100
5300
5500
5700
5900
6100
6300
6500
6700
6900
7100
7300
7500
7700
7900
8100
8300
8500
8800

34,4
43,0
51,6
60,2
68,8
77,4
86,0
94,6
103,2
111,8
120,4
129,0
137,6
146,2
154,8
163,4
172,0
180,6
189,2
197,8
206,4
215,0
223,6
232,2
240,8
249,4
258,0
266,6
275,2
283,8
292,4
301,0
318,2
335,4
352,6
369,8
-

0,09
0,11
0,14
0,16
0,18
0,20
0,23
0,25
0,27
0,29
0,32
0,34
0,36
0,38
0,41
0,43
0,45
0,47
0,50
0,52
0,54
0,57
0,59
0,61
0,63
0,66
0,68
0,70
0,72
0,75
0,77
0,79
0,84
0,88
0,93
0,97
-

16,8
24,5
33,4
43,4
54,6
66,9
80,2
94,6
110,1
126,5
143,9
162,4
181,8
202,1
223,5
245,7
268,9
293,1
318,1
344,1
371,0
398,8
427,5
475,1
487,6
519,0
551,2
584,4
618,4
653,3
689,1
725,7
801,5
808,8
963,5
1049,5
-

22,9
28,7
34,4
40,1
45,9
51,6
57,3
63,1
68,8
74,5
80,3
86,0
91,7
97,5
103,2
108,9
114,7
120,4
126,1
131,9
137,6
143,3
149,1
154,8
160,5
166,3
172,0
177,7
183,5
189,2
194,9
200,7
212,1
223,6
235,1
246,5
258,0
269,5
280,9
292,4
303,9
315,3
326,8
338,3
349,7
361,2
372,7
-

0,06
0,08
0,09
0,11
0,12
0,14
0,15
0,17
0,18
0,20
0,21
0,23
0,24
0,26
0,27
0,29
0,30
0,32
0,33
0,35
0,36
0,38
0,39
0,41
0,42
0,44
0,45
0,47
0,48
0,50
0,51
0,53
0,56
0,59
0,62
0,65
0,68
0,71
0,74
0,77
0,80
0,83
0,86
0,89
0,92
0,95
0,98
-

8,5
12,3
16,8
21,8
27,3
33,4
39,9
47,0
54,6
62,7
71,2
80,2
89,7
99,7
110,1
120,9
132,9
143,9
156,1
168,7
181,8
195,2
209,1
223,5
238,2
253,4
268,9
284,9
301,3
318,1
335,4
353,0
389,4
427,5
467,2
508,4
551,2
595,6
641,6
689,1
738,1
788,6
840,7
894,3
949,4
1006,1
1064,2
-

17,2
21,5
25,8
30,1
34,4
38,7
43,0
47,3
51,6
55,9
60,2
64,5
68,8
73,1
77,4
81,7
86,0
90,3
94,6
98,9
103,2
107,5
111,8
116,1
120,4
124,7
129,0
133,3
137,6
141,9
146,2
150,5
159,1
167,7
176,3
184,9
193,5
202,1
210,7
219,3
227,9
236,5
245,1
253,7
262,3
270,9
279,5
288,1
296,7
305,3
313,9
322,5
331,1
339,7
348,3
356,9
365,5
378,4

0,05
0,06
0,07
0,08
0,09
0,10
0,11
0,12
0,14
0,15
0,16
0,17
0,18
0,19
0,20
0,21
0,23
0,24
0,25
0,26
0,27
0,28
0,29
0,31
0,32
0,33
0,34
0,35
0,36
0,37
0,38
0,40
0,42
0,44
0,46
0,49
0,51
0,53
0,55
0,58
0,60
0,62
0,64
0,67
0,69
0,71
0,73
0,76
0,78
0,80
0,83
0,85
0,87
0,89
0,92
0,94
0,96
0,99

5,3
7,6
10,3
13,4
16,8
20,5
24,5
28,8
33,4
38,2
43,4
48,9
54,6
60,6
66,9
73,4
80,2
87,3
94,6
102,2
110,1
118,1
126,5
135,1
143,9
153,0
162,4
171,9
181,8
191,8
202,1
212,7
234,5
257,2
280,9
305,5
331,0
357,4
384,8
413,1
442,2
472,2
503,2
535,0
567,7
601,3
635,7
671,1
707,3
744,3
782,2
821,0
860,6
901,1
942,5
984,7
1027,7
1093,8

Tabela 26: Dinamika viskoznost: 0,000467 kg/(m.s)

Gustina: 983,2 kg/m3

53

Tabela gubitka pritiska za RAUPINK 20 x 2,8 (t =10, 15 i 20 K)

Temperatura vode: 60 C
t =10K

t =15K

Maseni
protok

Brzina

Gubitak
pritiska

Maseni
protok

Brzina

Gubitak
pritiska

Maseni
protok

Brzina

Gubitak
pritiska

kg/h

m/s

Pa/m

kg/h

m/s

Pa/m

kg/h

m/s

Pa/m

10

600
700
800
900
1000
1100
1200
1300
1400
1600
1800
2000
2200
2400
2600
2800
3000
3200
3400
3600
3800
4000
4200
4400
4600
4800
5000
5200
5400
5600
5800
6000
6200
6400
6600
6800
7000
7200
7400
7600
7800
8000
8200
8400
8600
8800
9000
9200
9600
9800
10000
10500
11000
11500
12000
12500
13000
13500

51,6
60,2
68,8
77,4
86,0
94,6
103,2
111,8
120,4
137,6
154,8
172,0
189,2
206,4
223,6
240,8
258,0
275,2
292,4
309,6
326,8
344,0
361,2
378,4
395,6
412,8
430,0
447,2
464,4
481,6
498,8
516,0
533,2
550,4
567,6
584,8
-

0,09
0,10
0,12
0,13
0,15
0,16
0,18
0,19
0,21
0,23
0,26
0,29
0,32
0,35
0,38
0,41
0,44
0,47
0,50
0,53
0,56
0,59
0,62
0,65
0,67
0,70
0,73
0,76
0,79
0,82
0,85
0,88
0,91
0,94
0,97
1,00
-

12,0
15,6
19,6
24,0
28,8
33,9
39,4
45,3
51,4
64,9
79,6
95,7
113,0
131,7
151,6
172,7
195,0
218,6
243,3
269,2
296,3
324,6
354,0
384,6
416,4
449,2
483,2
518,3
554,6
591,9
630,4
670,0
710,6
752,4
795,3
839,2
-

34,4
40,1
45,9
51,6
57,3
63,1
68,8
74,5
80,3
91,7
103,2
114,7
126,1
137,6
149,1
160,5
172,0
183,5
194,9
206,4
217,9
229,3
240,8
252,3
263,7
275,2
286,7
298,1
309,6
321,1
332,5
344,0
355,5
366,9
378,4
389,9
401,3
412,8
424,3
435,7
447,2
458,7
470,1
481,6
493,1
504,5
516,0
527,5
550,4
561,9
573,3
-

0,06
0,07
0,08
0,09
0,10
0,11
0,12
0,13
0,14
0,16
0,18
0,20
0,22
0,23
0,25
0,27
0,29
0,31
0,33
0,35
0,37
0,39
0,41
0,43
0,45
0,47
0,49
0,51
0,53
0,55
0,57
0,59
0,61
0,63
0,65
0,66
0,68
0,70
0,72
0,74
0,76
0,78
0,80
0,82
0,84
0,86
0,88
0,90
0,94
0,96
0,98
-

6,1
7,9
9,9
12,0
14,4
16,9
19,6
22,5
25,6
32,2
39,4
47,3
55,8
64,9
74,5
84,8
95,7
107,1
119,1
131,7
144,8
158,5
172,7
187,4
202,7
218,6
234,9
251,8
269,2
287,2
305,6
324,6
344,1
364,1
384,6
405,6
427,2
449,2
471,8
494,8
518,3
542,4
566,9
591,9
617,5
643,5
670,0
697,0
752,4
780,9
809,8
-

25,8
30,1
34,4
38,7
43,0
47,3
51,6
55,9
60,2
68,8
77,4
86,0
94,6
103,2
111,8
120,4
129,0
137,6
146,2
154,8
163,4
172,0
180,6
189,2
197,8
206,4
215,0
223,6
232,2
240,8
249,4
258,0
266,6
275,2
283,8
292,4
301,0
309,6
318,2
326,8
335,4
344,0
352,6
361,2
369,8
378,4
387,0
395,6
412,8
421,4
430,0
451,5
473,0
494,5
516,0
537,5
559,0
580,5

0,04
0,05
0,06
0,07
0,07
0,08
0,09
0,10
0,10
0,12
0,13
0,15
0,16
0,18
0,19
0,21
0,22
0,23
0,25
0,26
0,28
0,29
0,31
0,32
0,34
0,35
0,37
0,38
0,40
0,41
0,43
0,44
0,45
0,47
0,48
0,50
0,51
0,53
0,54
0,56
0,57
0,59
0,60
0,62
0,63
0,65
0,66
0,67
0,70
0,72
0,73
0,77
0,81
0,84
0,88
0,92
0,95
0,99

3,8
4,9
6,1
7,4
8,8
10,4
12,2
13,8
15,6
19,6
24,0
28,8
33,9
39,4
45,3
51,4
58,0
64,9
72,1
79,6
87,5
95,7
104,2
113,0
122,2
131,7
141,5
151,6
162,0
172,7
183,7
195,0
206,6
218,6
230,8
243,3
256,1
269,2
282,6
296,3
310,3
324,6
339,2
354,0
369,2
384,6
400,3
416,4
449,2
466,1
483,2
527,3
573,1
620,7
670,0
721,0
773,7
828,1

Tabela 27: Dinamika viskoznost: 0,000467 kg/(m.s)

54

t =20K

Toplotni
kapacitet

Gustina: 983,2 kg/m3

Tabela gubitka pritiska za RAUPINK 25 X 3,5 mm (t = 10, 15 i 20 K)

Temperatura vode: 60 C
t =10K

t =15K

t =20K

Toplotni
kapacitet

Maseni
protok

Brzina

Gubitak
pritiska

Maseni
protok

Brzina

Gubitak
pritiska

Maseni
protok

Brzina

Gubitak
pritiska

kg/h

m/s

Pa/m

kg/h

m/s

Pa/m

kg/h

m/s

Pa/m

10

1000
1100
1200
1300
1400
1500
1600
1700
1800
1900
2000
2200
2400
2600
2800
3000
3200
3400
3600
3800
4000
4400
4800
5200
5600
6000
6400
6800
7200
7600
8000
8500
9000
9500
10000
10500
11000
11500
12000
12500
13000
13500
14000
14500
15000
15500
16000
16500
17000
17500
18000
18500
19000
19500
20000
20500
21000
21400

86,0
94,6
103,2
111,8
120,4
129,0
137,6
146,2
154,8
163,4
172,0
189,2
206,4
223,6
240,8
258,0
275,2
292,4
309,6
326,8
344,0
378,4
412,8
447,2
481,6
516,0
550,4
584,8
619,2
653,6
688,0
731,0
774,0
817,0
860,0
903,0
-

0,09
0,10
0,11
0,12
0,13
0,14
0,15
0,16
0,17
0,18
0,19
0,21
0,23
0,24
0,26
0,28
0,30
0,32
0,34
0,36
0,38
0,41
0,45
0,49
0,53
0,56
0,60
0,64
0,68
0,71
0,75
0,80
0,84
0,89
0,94
0,99
-

10,0
11,8
13,7
15,7
17,9
20,1
22,5
25,0
27,6
30,3
33,1
39,0
45,4
52,2
59,5
67,1
75,1
83,6
92,4
101,6
111,2
131,6
153,5
176,9
201,8
228,2
256,0
285,3
316,0
348,1
381,6
425,4
471,5
519,7
570,0
622,5
-

57,3
63,1
68,8
74,5
80,3
86,0
91,7
97,5
103,2
108,9
114,7
126,1
137,6
149,1
160,5
172,0
183,5
194,9
206,4
217,9
229,3
252,3
275,2
298,1
321,1
344,0
366,9
389,9
412,8
435,7
458,7
487,3
516,0
544,7
573,3
602,0
630,7
659,3
688,0
716,7
745,3
774,0
802,7
831,3
860,0
888,7
917,3
-

0,06
0,07
0,08
0,08
0,09
0,09
0,10
0,11
0,11
0,12
0,13
0,14
0,15
0,16
0,18
0,19
0,20
0,21
0,23
0,24
0,25
0,28
0,30
0,33
0,35
0,38
0,40
0,43
0,45
0,48
0,50
0,53
0,56
0,59
0,63
0,66
0,69
0,72
0,75
0,78
0,81
0,84
0,88
0,91
0,94
0,97
1,00
-

5,0
5,9
6,9
7,9
8,9
10,0
11,2
12,4
13,7
15,0
16,4
19,4
22,5
25,8
29,4
33,1
37,0
41,1
45,4
49,9
54,6
64,5
75,1
86,5
98,5
111,2
124,7
138,8
153,5
169,0
185,1
206,1
228,2
251,3
275,4
300,4
326,5
353,6
381,6
410,6
440,6
471,5
503,4
536,2
570,0
604,8
640,5
-

43,0
47,3
51,6
55,9
60,2
64,5
68,8
73,1
77,4
81,7
86,0
94,6
103,2
111,8
120,4
129,0
137,6
146,2
154,8
163,4
172,0
189,2
206,4
223,6
240,8
258,0
275,2
292,4
309,6
326,8
344,0
365,5
387,0
408,5
430,0
451,5
473,0
494,5
516,0
537,5
559,0
580,5
602,0
623,5
645,0
666,5
688,0
709,5
731,0
752,5
774,0
795,5
817,0
838,5
860,0
881,5
903,0
920,2

0,05
0,05
0,06
0,06
0,07
0,07
0,08
0,08
0,08
0,09
0,09
0,10
0,11
0,12
0,13
0,14
0,15
0,16
0,17
0,18
0,19
0,21
0,23
0,24
0,26
0,28
0,30
0,32
0,34
0,36
0,38
0,40
0,42
0,45
0,47
0,49
0,52
0,54
0,56
0,59
0,61
0,63
0,66
0,68
0,70
0,73
0,75
0,77
0,80
0,82
0,84
0,87
0,89
0,92
0,94
0,96
0,99
1,00

3,1
3,6
4,2
4,8
5,5
6,2
6,9
7,6
8,4
9,2
10,0
11,8
13,7
15,7
17,9
20,1
22,5
25,0
27,6
30,3
33,1
39,0
45,4
52,2
59,5
67,1
75,1
83,6
92,4
101,6
111,2
128,8
137,0
150,7
165,1
180,0
195,5
211,6
228,2
245,4
263,2
281,5
300,4
319,9
339,9
360,5
381,6
403,2
425,4
448,2
471,5
495,3
519,7
544,6
570,0
596,0
622,5
644,1

Tabela 28: Dinamika viskoznost: 0,000467 kg/(m.s)

Gustina: 983,2 kg/m3

55

Tabela gubitka pritiska za RAUPINK 32 x 4,4 mm (t =10, 15 i 20 K)

Temperatura vode: 60 C
t =10K

t =15K

Maseni
protok

Brzina

Gubitak
pritiska

Maseni
protok

Brzina

Gubitak
pritiska

Maseni
protok

Brzina

Gubitak
pritiska

kg/h

m/s

Pa/m

kg/h

m/s

Pa/m

kg/h

m/s

Pa/m

10

1800
2000
2200
2400
2600
2800
3000
3200
3400
3600
3800
4000
4200
4400
4600
4800
5000
5500
6000
6500
7000
7500
8000
8500
9000
9500
10000
10500
11000
11500
12000
12500
13000
13500
14000
14500
15000
16000
17000
18000
19000
20000
21000
22000
23000
24000
25000
26000
27000
28000
29000
30000
31000
32000
33000
34000
35000
35500

154,8
172,0
189,2
206,4
223,6
240,8
258,0
275,2
292,4
309,6
326,8
344,0
361,2
378,4
395,6
412,8
430,0
473,0
516,0
559,0
602,0
645,0
688,0
731,0
774,0
817,0
860,0
903,0
946,0
989,0
1032,0
1075,0
1118,0
1161,0
1204,0
1247,0
1290,0
1376,0
1462,0
-

0,10
0,11
0,12
0,14
0,15
0,16
0,17
0,18
0,19
0,20
0,21
0,23
0,24
0,25
0,26
0,27
0,28
0,31
0,34
0,37
0,40
0,42
0,45
0,48
0,51
0,54
0,57
0,59
0,62
0,65
0,68
0,71
0,73
0,76
0,79
0,82
0,85
0,90
0,96
-

8,3
9,9
11,7
13,6
15,6
17,8
20,0
22,4
24,9
27,5
30,3
33,1
36,1
39,1
42,3
45,6
49,0
57,9
67,5
77,8
88,7
100,2
112,4
125,2
138,6
152,6
167,2
182,5
198,3
214,8
231,8
249,4
267,6
286,4
305,8
325,7
346,3
389,0
434,1
-

103,2
114,7
126,1
137,6
149,1
160,5
172,0
183,5
194,9
206,4
217,9
229,3
240,8
252,3
263,7
275,2
286,7
315,3
344,0
372,7
401,3
430,0
458,7
487,3
516,0
544,7
573,3
602,0
630,7
659,3
688,0
716,7
745,3
774,0
802,7
831,3
860,0
917,3
974,7
1032,0
1089,3
1146,7
1204,0
1261,3
1318,7
1376,0
1433,3
1490,7
-

0,07
0,08
0,08
0,09
0,10
0,11
0,11
0,12
0,13
0,14
0,14
0,15
0,16
0,17
0,17
0,18
0,19
0,21
0,23
0,24
0,26
0,28
0,30
0,32
0,34
0,36
0,38
0,40
0,41
0,43
0,45
0,47
0,49
0,51
0,53
0,55
0,57
0,60
0,64
0,68
0,72
0,75
0,79
0,83
0,87
0,90
0,94
0,98
-

4,1
5,0
5,8
6,8
7,8
8,8
9,9
11,1
12,3
13,6
14,9
16,3
17,8
19,3
20,8
22,4
24,1
28,4
33,1
38,1
43,4
49,0
54,9
61,0
67,5
74,3
81,3
88,7
96,3
104,2
112,4
120,8
129,6
138,6
147,9
157,4
167,2
187,7
209,2
231,8
255,4
280,1
305,8
332,5
360,3
389,0
418,8
449,6
-

77,4
86,0
94,6
103,2
111,8
120,4
129,0
137,6
146,2
154,8
163,4
172,0
180,6
189,2
197,8
206,4
215,0
236,5
258,0
279,5
301,0
322,5
344,0
365,5
387,0
408,5
430,0
451,5
473,0
494,5
516,0
537,5
559,0
580,5
602,0
623,5
645,0
688,0
731,0
774,0
817,0
860,0
903,0
946,0
989,0
1032,0
1075,0
1118,0
1161,0
1204,0
1247,0
1290,0
1333,0
1376,0
1419,0
1462,0
1505,0
1526,5

0,05
0,06
0,06
0,07
0,07
0,08
0,08
0,09
0,10
0,10
0,11
0,11
0,12
0,12
0,13
0,14
0,14
0,16
0,17
0,18
0,20
0,21
0,23
0,24
0,25
0,27
0,28
0,30
0,31
0,32
0,34
0,35
0,37
0,38
0,40
0,41
0,42
0,45
0,48
0,51
0,54
0,57
0,59
0,62
0,65
0,68
0,71
0,73
0,76
0,79
0,82
0,85
0,88
0,90
0,93
0,96
0,99
1,00

2,5
3,0
3,6
4,1
4,7
5,4
6,1
6,8
7,5
8,3
9,1
9,9
10,8
11,7
12,6
13,6
14,6
17,2
20,0
23,0
26,2
29,6
33,1
36,8
40,7
44,7
49,0
53,4
57,9
62,6
67,5
72,6
77,8
83,1
88,7
94,4
100,2
112,4
125,2
138,6
152,6
167,2
182,5
198,3
214,8
231,8
249,4
267,6
286,4
305,8
325,7
346,3
367,4
389,0
411,3
434,1
457,5
469,4

Tabela 29: Dinamika viskoznost: 0,000467 kg/(m.s)

56

t =20K

Toplotni
kapacitet

Gustina: 983,2 kg/m3

Tabela gubitka pritiska za RAUPINK 40 x 5,5 mm (t =10, 15 i 20 K)

Temperatura vode: 60 C
t =10K

t =15K

t = 20K

Toplotni
kapacitet

Maseni
protok

Brzina

Gubitak
pritiska

Maseni
protok

Brzina

Gubitak
pritiska

Maseni
protok

Brzina

Gubitak
pritiska

kg/h

m/s

Pa/m

kg/h

m/s

Pa/m

kg/h

m/s

Pa/m

10

2800
3000
3200
3400
3600
3800
4000
4500
5000
5500
6000
6500
7000
7500
8000
8500
9000
9500
10000
10500
11000
11500
12000
13000
14000
15000
16000
17000
18000
19000
20000
21000
22000
23000
24000
25000
26000
27000
28000
29000
30000
31000
32000
33000
34000
35000
36000
37000
38000
39000
40000
42000
44000
46000
48000
50000
52000
55000

240,8
258,0
275,2
292,4
309,6
326,8
344,0
387,0
430,0
473,0
516,0
559,0
602,0
645,0
688,0
731,0
774,0
817,0
860,0
903,0
946,0
989,0
1032,0
1118,0
1204,0
1290,0
1376,0
1462,0
1548,0
1634,0
1720,0
1806,0
1892,0
1978,0
2064,0
2150,0
2236,0
2322,0
-

0,10
0,11
0,12
0,12
0,13
0,14
0,14
0,16
0,18
0,20
0,22
0,24
0,25
0,27
0,29
0,31
0,33
0,34
0,36
0,38
0,40
0,42
0,43
0,47
0,51
0,54
0,58
0,61
0,65
0,69
0,72
0,76
0,80
0,83
0,87
0,90
0,94
0,98
-

6,2
7,0
7,8
8,6
9,5
10,5
11,5
14,1
16,9
20,0
23,3
26,8
30,5
34,4
38,6
42,9
47,5
52,3
57,2
62,4
67,8
73,4
79,1
91,3
104,2
117,9
132,3
147,5
163,4
180,1
197,5
215,7
234,5
254,1
274,5
295,5
317,3
339,7
-

160,5
172,0
183,5
194,9
206,4
217,9
229,3
258,0
286,7
315,3
344,0
372,7
401,3
430,0
458,7
487,3
516,0
544,7
573,3
602,0
630,7
659,3
688,0
745,3
802,7
860,0
917,3
974,7
1032,0
1089,3
1146,7
1204,0
1261,3
1318,7
1376,0
1433,3
1490,7
1548,0
1605,3
1662,7
1720,0
1777,3
1834,7
1892,0
1949,3
2006,7
2064,0
2121,3
2178,7
2236,0
2293,3
-

0,07
0,07
0,08
0,08
0,09
0,09
0,10
0,11
0,12
0,13
0,14
0,16
0,17
0,18
0,19
0,20
0,22
0,23
0,24
0,25
0,27
0,28
0,29
0,31
0,34
0,36
0,39
0,41
0,43
0,46
0,48
0,51
0,53
0,55
0,58
0,60
0,63
0,65
0,68
0,70
0,72
0,75
0,77
0,80
0,82
0,84
0,87
0,89
0,92
0,94
0,96
-

3,1
3,5
3,9
4,3
4,7
5,2
5,7
7,0
8,3
9,8
11,5
13,2
15,0
16,9
18,9
21,0
23,3
25,6
28,0
30,5
33,1
35,8
38,6
44,4
50,7
57,2
64,2
71,5
79,1
87,1
95,5
104,2
113,2
122,6
132,3
142,3
152,7
163,4
174,5
185,8
197,5
209,5
221,9
234,5
247,5
260,8
274,5
288,4
302,7
317,3
332,2
-

120,4
129,0
137,6
146,2
154,8
163,4
172,0
193,5
215,0
236,5
258,0
279,5
301,0
322,5
344,0
365,5
387,0
408,5
430,0
451,5
473,0
494,5
516,0
559,0
602,0
645,0
688,0
731,0
774,0
817,0
860,0
903,0
946,0
989,0
1032,0
1075,0
1118,0
1161,0
1204,0
1247,0
1290,0
1333,0
1376,0
1419,0
1462,0
1505,0
1548,0
1591,0
1634,0
1677,0
1720,0
1806,0
1892,0
1978,0
2064,0
2150,0
2236,0
2365,0

0,05
0,05
0,06
0,06
0,07
0,07
0,07
0,08
0,09
0,10
0,11
0,12
0,13
0,14
0,14
0,15
0,16
0,17
0,18
0,19
0,20
0,21
0,22
0,24
0,25
0,27
0,29
0,31
0,33
0,34
0,36
0,38
0,40
0,42
0,43
0,45
0,47
0,49
0,51
0,52
0,54
0,56
0,58
0,60
0,61
0,63
0,65
0,67
0,69
0,71
0,72
0,76
0,80
0,83
0,87
0,90
0,94
0,99

1,9
2,1
2,4
2,6
2,9
3,2
3,5
4,2
5,1
6,0
7,0
8,0
9,1
10,2
11,5
12,7
14,1
15,4
16,9
18,4
20,0
21,6
23,3
26,8
30,5
34,4
38,6
42,9
47,5
52,3
57,2
62,4
67,8
73,4
79,1
85,1
91,3
97,6
104,2
110,9
117,9
125,0
132,3
139,8
147,5
155,4
163,4
171,7
180,1
188,7
197,5
215,7
234,5
254,1
274,5
295,5
317,3
351,2

Tabela 30: Dinamika viskoznost: 0,000467 kg/(m.s)

Gustina: 983,2 kg/m3

57

Tabela gubitka pritiska za RAUPINK 50 x 6,9 mm (t =10,15 i 20K)

Temperatura vode: 60 C
t =10K

t =15K

Maseni
protok

Brzina

Gubitak
pritiska

Maseni
protok

Brzina

Gubitak
pritiska

Maseni
protok

Brzina

Gubitak
pritiska

kg/h

m/s

Pa/m

kg/h

m/s

Pa/m

kg/h

m/s

Pa/m

10

4500
5000
5500
6000
6500
7000
7500
8000
8500
9000
9500
10000
11000
12000
13000
14000
15000
16000
17000
18000
19000
20000
21000
22000
23000
24000
25000
26000
27000
28000
29000
30000
32000
34000
36000
38000
40000
42000
44000
46000
48000
50000
52000
54000
56000
58000
60000
62000
64000
66000
68000
70000
73000
75000
77000
80000
83000
86000

387,0
430,0
473,0
516,0
559,0
602,0
645,0
688,0
731,0
774,0
817,0
860,0
946,0
1032,0
1118,0
1204,0
1290,0
1376,0
1462,0
1548,0
1634,0
1720,0
1806,0
1892,0
1978,0
2064,0
2150,0
2236,0
2322,0
2408,0
2494,0
2580,0
2752,0
2924,0
3096,0
3268,0
3440,0
3612,0
-

0,10
0,12
0,13
0,14
0,15
0,16
0,17
0,19
0,20
0,21
0,22
0,23
0,26
0,28
0,30
0,32
0,35
0,37
0,39
0,42
0,44
0,46
0,49
0,51
0,53
0,56
0,58
0,60
0,63
0,65
0,67
0,70
0,74
0,79
0,84
0,88
0,93
0,97
-

4,9
5,9
7,0
8,1
9,3
10,6
11,9
13,4
14,9
16,5
18,1
19,8
23,4
27,3
31,5
35,9
40,6
45,5
50,7
56,2
61,9
67,8
74,0
80,4
87,1
94,0
101,1
108,5
116,1
124,0
132,0
140,4
157,7
176,0
195,1
215,2
236,2
258,1
-

258,0
286,7
315,3
344,0
372,7
401,3
430,0
458,7
487,3
516,0
544,7
573,3
630,7
688,0
745,3
802,7
860,0
917,3
974,7
1032,0
1089,3
1146,7
1204,0
1261,3
1318,7
1376,0
1433,3
1490,7
1548,0
1605,3
1662,7
1720,0
1834,7
1949,3
2064,0
2178,7
2293,3
2408,0
2522,7
2637,3
2752,0
2866,7
2981,3
3096,0
3210,7
3325,3
3440,3
3554,7
3669,3
3783,0
3897,0
-

0,07
0,08
0,09
0,09
0,10
0,11
0,12
0,12
0,13
0,14
0,15
0,15
0,17
0,19
0,20
0,22
0,23
0,25
0,26
0,28
0,29
0,31
0,32
0,34
0,36
0,37
0,39
0,40
0,42
0,43
0,45
0,46
0,50
0,53
0,56
0,59
0,62
0,65
0,68
0,71
0,74
0,77
0,80
0,84
0,87
0,90
0,93
0,96
0,99
1,02
1,05
-

2,4
2,9
3,4
4,0
4,6
5,2
5,9
6,6
7,3
8,1
8,9
9,7
11,5
13,4
15,4
17,5
19,8
22,2
24,7
27,3
30,1
32,9
35,9
39,0
42,2
45,5
49,0
52,5
56,2
59,9
63,8
67,8
76,1
84,8
94,0
103,5
113,5
124,0
134,8
146,0
157,7
169,8
182,2
195,1
208,4
222,1
236,2
250,7
265,5
280,0
296,0
-

193,5
215,0
236,5
258,0
279,5
301,0
322,5
344,0
365,5
387,0
408,5
430,0
473,0
516,0
559,0
602,0
645,0
688,0
731,0
774,0
817,0
860,0
903,0
946,0
989,0
1032,0
1075,0
1118,0
1161,0
1204,0
1247,0
1290,0
1376,0
1462,0
1548,0
1634,0
1720,0
1806,0
1892,0
1978,0
2064,0
2150,0
2236,0
2322,0
2408,0
2494,0
2580,0
2666,0
2752,0
2838,0
2924,0
3010,0
3139,0
3225,0
3311,0
3440,0
3569,0
3698,0

0,05
0,06
0,06
0,07
0,08
0,08
0,09
0,09
0,10
0,10
0,11
0,12
0,13
0,14
0,15
0,16
0,17
0,19
0,20
0,21
0,22
0,23
0,24
0,26
0,27
0,28
0,29
0,30
0,31
0,32
0,34
0,35
0,37
0,39
0,42
0,44
0,46
0,49
0,51
0,53
0,56
0,58
0,60
0,63
0,65
0,67
0,70
0,72
0,74
0,77
0,79
0,81
0,85
0,87
0,89
0,93
0,96
1,00

1,5
1,8
2,1
2,4
2,8
3,2
3,6
4,0
4,4
4,9
5,4
5,9
7,0
8,1
9,3
10,6
11,9
13,4
14,9
16,5
18,1
19,8
21,6
23,4
25,4
27,3
29,4
31,5
33,7
35,9
38,2
40,6
45,5
50,7
56,2
61,9
67,8
74,0
80,4
87,1
94,0
101,1
108,5
116,1
124,0
132,0
140,4
148,9
157,7
166,7
176,0
185,4
200,1
210,1
220,4
236,2
252,5
269,3

Tabela 31: Dinamika viskoznost: 0,000467 kg/(m .s)

58

t= 20K

Toplotni
kapacitet

Gustina: 983,2 kg/m3

Tabela gubitka pritiska za RAUPINK 63 x 8,7 mm (t =10, 15 i 20 K)

Temperatura vode: 60 C
t =10K

t =15K

t =20K

Toplotni
kapacitet

Maseni
protok

Brzina

Gubitak
pritiska

Maseni
protok

Brzina

Gubitak
pritiska

Maseni
protok

Brzina

Gubitak
pritiska

kg/h

m/s

Pa/m

kg/h

m/s

Pa/m

kg/h

m/s

Pa/m

10

7000
8000
9000
10000
11000
12000
13000
14000
15000
16000
18000
20000
22000
24000
26000
28000
30000
32000
34000
36000
38000
40000
42000
44000
46000
48000
50000
52000
54000
56000
58000
60000
62000
64000
66000
68000
70000
72000
74000
76000
78000
80000
82000
84000
86000
80000
90000
94000
98000
102000
106000
110000
114000
118000
122000
127000
132000
137000

602,0
688,0
774,0
860,0
946,0
1032,0
1118,0
1204,0
1290,0
1376,0
1548,0
1720,0
1892,0
2064,0
2236,0
2408,0
2580,0
2752,0
2924,0
3096,0
3268,0
3440,0
3612,0
3784,0
3956,0
4128,0
4300,0
4472,0
4644,0
4816,0
4988,0
5160,0
5332,0
5504,0
5676,0
5848,0
-

0,10
0,12
0,13
0,15
0,16
0,18
0,19
0,20
0,22
0,23
0,26
0,29
0,32
0,35
0,38
0,41
0,44
0,47
0,50
0,53
0,56
0,59
0,61
0,64
0,67
0,70
0,73
0,76
0,79
0,82
0,85
0,88
0,91
0,94
0,97
0,99
-

3,5
4,5
5,5
6,6
7,8
9,1
10,4
11,9
13,4
15,1
18,6
22,4
26,5
31,0
35,7
40,8
46,1
51,8
57,7
63,9
70,5
77,3
84,4
91,8
99,4
107,4
115,6
124,1
132,9
141,9
151,3
160,9
170,7
180,9
191,3
202,0
-

401,3
458,7
516,0
573,3
630,7
688,0
745,3
802,7
860,0
917,3
1032,0
1146,7
1261,3
1376,0
1490,7
1605,3
1720,0
1834,7
1949,3
2064,0
2178,7
2293,3
2408,0
2522,7
2637,3
2752,0
2866,7
2981,3
3096,0
3210,7
3325,3
3444,0
3554,7
3669,3
3784,0
3898,7
4013,3
4128,0
4242,7
4357,3
4472,0
4586,7
4701,3
4816,0
4930,7
5045,3
5160,0
5389,3
5618,7
5848,0
-

0,07
0,08
0,09
0,10
0,11
0,12
0,13
0,14
0,15
0,16
0,18
0,20
0,21
0,23
0,25
0,27
0,29
0,31
0,33
0,35
0,37
0,39
0,41
0,43
0,45
0,47
0,49
0,51
0,53
0,55
0,57
0,59
0,60
0,62
0,64
0,66
0,68
0,70
0,72
0,74
0,76
0,78
0,80
0,82
0,84
0,86
0,88
0,92
0,96
0,99
-

1,7
2,2
2,7
3,2
3,8
4,5
5,1
5,8
6,6
7,4
9,1
10,9
12,9
15,1
17,4
19,8
22,4
25,1
28,0
31,0
34,1
37,4
40,8
44,3
48,0
51,8
55,7
59,7
63,9
68,3
72,7
77,3
82,0
86,8
91,8
96,8
102,0
107,4
112,8
118,4
124,1
129,9
135,9
141,9
148,1
154,4
160,9
174,1
187,8
202,0
-

301,0
344,0
387,0
430,0
473,0
516,0
559,0
602,0
645,0
688,0
774,0
860,0
946,0
1032,0
1118,0
1204,0
1290,0
1376,0
1462,0
1548,0
1634,0
1720,0
1806,0
1892,0
1978,0
2064,0
2150,0
2236,0
2322,0
2408,0
2494,0
2580,0
2666,0
2752,0
2838,0
2924,0
3010,0
3096,0
3182,0
3268,0
3354,0
3440,0
3526,0
3612,0
3698,0
3784,0
3870,0
4042,0
4214,0
4386,0
4558,0
4730,0
4902,0
5074,0
5246,0
5461,0
5676,0
5891,0

0,05
0,06
0,07
0,07
0,08
0,09
0,10
0,10
0,11
0,12
0,13
0,15
0,16
0,18
0,19
0,20
0,22
0,23
0,25
0,26
0,28
0,29
0,31
0,32
0,34
0,35
0,37
0,38
0,39
0,41
0,42
0,44
0,45
0,47
0,48
0,50
0,51
0,53
0,54
0,56
0,57
0,59
0,60
0,61
0,63
0,64
0,66
0,69
0,72
0,75
0,78
0,80
0,83
0,86
0,89
0,93
0,97
1,00

1,1
1,3
1,6
2,0
2,3
2,7
3,1
3,5
4,0
4,5
5,5
6,6
7,8
9,1
10,4
11,9
13,4
15,1
16,8
18,6
20,4
22,4
24,4
26,5
28,7
31,0
33,3
35,7
38,2
40,8
43,4
46,1
48,9
51,8
54,7
57,7
60,8
63,9
67,2
70,5
73,8
77,3
80,8
84,4
88,0
91,8
95,6
103,4
111,4
119,8
128,5
137,4
146,6
156,0
165,8
178,3
191,3
204,7

Tabela 32: Dinamika viskoznost: 0,000467 kg/(m.s)

Gustina: 983,2 kg/m3

59

7. Vodovodne instalacije
7.1 Opte
Cev za pitku vodu RAUHIS odgovara KTW preporukama Saveznog Zavoda za
zdravstvo SR Nemake za potrona
dobra, koje se primenjuju u smislu Zakona
o prehrambenim sredstvima i potronim
dobrima.
Za kompletnu vodovodnu instalaciju pitke
vode unutar zgrada za osnovu treba uzeti
DIN 1988, Deo 1 - 8, kao i priznata pravila
tehnike. Pitka voda mora odgovarati
propisima iz DIN 2000. Izolacija cevovoda
za hladnu i zagrejanu pitku vodu treba da
se sprovede shodno DIN 1988, zatim u
skladu sa Propisima za grejna postrojenja,
kao i priznatim pravilima tehnike.
REHAU kuni instalcioni sistem RAUHIS
moe se trajno eksploatisati sa radnim
pritiskom od 10 bara i radnom
temperaturom od 70 C. Cev za pitku vodu
RAUHIS ispunjava zahteve ZVSHK:
Trajni radni pritisak
Trajna radna temperatura
Radni vek
Faktor sigurnosti

10 bara
70 oC
50 godina
> 1,5

REHAU - spoj sa pokretnom navlakom je

po DIN 1988 trajno dihtujua cevna veza.
To se potvruje putem ispitivanja shodno
DVGW - radnom listu W 534 i putem
DVGW registracije.

Pogonski
nadpritisak
bar

Tempe- Pogonski
ratura
sati
godinje
oC
h

Hladna 0 do 10
voda
kolebajui

do
251)

8760

Topla
voda

do 60
do 85

8710
50

0 do 10
kolebajui

1)

Etalonska temperatura
za trajnu vrstou

Tabela 33: Zahtevani parametri prema

7.2 Polaganje u malter

Kod RAUHIS cevi pri polaganju cevovoda
za hladnu i toplu vodu dimenzija16 i 20 u
malter se ne zahtevaju nikakve posebne
mere.
Kod cevovoda za toplu vodu poev od
dimenzije 25 treba se pridravati smernica
za polaganje, kao to je opisano u 5.4.6:
Polaganje cevovoda u ahtu.
Kod svih dimenzija treba se pridravati
izolacionih propisa shodno DIN 1988 kao i
Propisa za grejna postrojenja.
U cilju potovanja zahteva za akustinu
zatitu REHAU - kune instalacione
sisteme treba odvojiti od zidanog objekta
(vidi 5.2: Zvuna izolacija). Pri polaganju u
malteru u obzir treba uzeti DIN 1053
(Zidovi, deo 1 do 4, Izrada proreza) i
priznata pravila tehnike. Za fiksiranje
zidnih kolena radi prikljuenja armatura se
primenjuje REHAU - program draa.
Za razliite varijante prikljuaka na
raspolaganju je obiman asortiman draa.
REHAU - program draa se sastoji od
pocinkovanog i hromatizovanog
elinog lima.
Drai se sa svojim stabilnim i na savijanje
otpornim izvoenjem mogu primeniti skoro
kod svakog sluaja primene. Za specijalne
forme draa, koje nisu sadrane u
standardnom programu, montana ina
nudi univerzalno reenje.
REHAU - zidna kolena mogu se bez
pomeranja montirati na drae pri
prikljuenju odozgo i odozdo. Sredina
navojnog prikljuka se pri tom uvek
poklapa sa sredinom draa. Fazonski
komadi kao to su prolazna zidna kolena i
zidni T - komadi mogu se takoe montirati
na dra. Ovde je takoe mogua
montaa, bez pomeranja i pod uglom od
45o.
Dalje informacije u vezi sa REHAU programom draa moete pronai u
REHAU publikaciji "Aktuelna grejna i
sanitarna tehnika - "Heizung und
Sanitartechnik aktuell" (Naslov: " Das
REHAU - Halterprogramm" - REHAU
program draa - moete da dobijete od
nadlenog prodajnog biroa - vidi poleinu
ove Tehnike informacije)

DIN 1988

Slika 95
60

7.3 Polaganje cevovoda na

bitumenske trake i premaze
Pre polaganja RAUHIS - cevi na bitumenske trake ili bitumenske premaze, koji
sadre rastvarae mora se saekati da
one budu u potpunosti suve (vreme
vezivanja shodno podacima proizvoaa).

7.4.2 Gasni protoni bojler

U mnogim sluajevima gasni protoni
bojleri nisu podobni za direktno
prikljuenje na cevi od sintetikog
materijala. Kod ovih aparata u sluaju
smetnje moe doi do nedozvoljenih
nadpritisaka i temperatura. Podaci
proizvoaa aparata moraju u ovom
sluaju bezuslovno da se otpotuju.
Odobrenje gasnih protonih grejaa vode
za ovakvu primenu moe doi samo od
proizvoaa aparata direktno.

7.4 Prikljuenje ureaja

Za prikljuenje RAUHIS cevi na elektrini
ili gasni protoni greja mora da se imaju
na umu podaci samog proizvoaa
aparata u pogledu prikljuenja cevovoda
od plastinog materijala. Neki gasni odn.
elektrini protoni grejai, kojih ima na
tritu, nisu podobni ili su samo
ogranieno podobni za kombinaciju sa
sistemom cevi od plastinih materijala!

7.4.3 Akumulacioni sistemi

Kuni instalacioni sistem RAUHIS moe da
se primeni za sisteme za akumulaciju
tople vode do maksimalne temperature
vode od 70 C.

7.5 Izjednaavanje potencijala

Vodovodna cev RAUHIS ne sme se
koristiti kao uzemljenje za elektrina
postrojenja shodno DIN VDE 0100.
Po DIN VDE 0100 deo 701 metalne
vodovodne cevi i ostali metalni cevovodni
sistemi mora da budu povezani pomou
provodnika za izjednaavanje potencijala.
To kod vodova od polimernih materijala
nije potrebno. Prilikom zamene postojeih
instalacija od metalnih cevi kunim
instalacionim sistemom RAUHIS, ispravno
uzemljenje mora da bude prekontrolisano
od strane kvalifikovanog elektriara.

7.4.1 Elektrini protoni grejai

U tabeli 35 navedeni elektrini protoni
grejai mogu se, u skladu sa podacima
proizvoaa, bez ogranienja kombinovati
sa kunim instalacionim sistemima RAUHIS.

Proizvoa

oznaka

snaga u kW

upravljanje

AEG

DCE XX *

18

21

24

27

hidraulino

AEG

DCLE **

18

21

24

27

elektronsko

AEG

DCLT XX *

18

21

24

27

hidraulino

Blomberg

DBE xx * -1

18

21

24

27

elektronsko

Budenus

BDH XX *

18

21

24

hidraulino

Budenus

BDC XX *

18

21

24

elektronsko

Budenus

BDC XX *

18

21

24

elektronsko

CLAGE

DX

18

21

24

27

Junkers

ED XX * -1E

18

21

24

27

elektronsko

Siemens

tip DE XX* 100

18

21

24

27

elektronsko

Stiebel Eltron

DHE Comfort

18

21

24

27

elektronsko

Stiebel Eltron

HDE

18

21

24

27

elektronsko

Stiebel Eltron

DHB Uni

18

21

24

27

hidraulino

Stiebel Eltron

DHB RAPID

18

21

24

27

hidraulino

Vaillant

VED - E exklusiv (EE)

18

21

24

27

elektronsko

Vaillant

VED - E plus (EP)

18

21

24

elektronsko

Viessmann

Elotec-e

18

21

24

elektronsko

Viessmann

Elotec-s

18

21

24

elektronsko

* XX = Kod oznake proizvoda je ovde navedena odgovarajua snaga u kW

Tabela 34

61

7.6 Primer instalacije za kupatilo, kuhinju i WC-a za goste

Dra D sa zidnim kolenom, dugakim ili

kratkim, na primer za prikljuenje bidea.

Proraun cevne mree izvren

po DIN 1988

Dra D sa zidnim kolenom, kratko ili

dugako

Alternativno moe da se za baterije

postavljene u malteru (na primer za
kupatilske kade ili tueve) primeni takoe i
dra UA i dra Z.

Kupa
Dra E sa zidnim kolenom, kratkim ili
dugakim, za pojedinane prikljuke kao
to su prikljuci za mainu za pranje
vea/mainu za pranje sudova.

Kuhinja

62

Dra O 75/150 sa zidnim kolenom, kratko

ili dugako, na primer za prikljuenje
umivaonika

Dra Z 30 ili Z 42 sa zidnim

kolenom, kratko ili dugako za
pojedinane prikljuke kao
npr. vodokotli, lavabo itd.

Kod montae instalacija u malteru moe

alternativno da se primeni prikljuno
koleno za ispira montiran u zidu

atilo

WC za goste

Primer sanitarne instalacije treba da poslui

kao pomo izvoakoj firmi
kod projektovanja i polaganja instalacije.

Svi cevovodi moraju biti izolovani po DIN 1988

i Propisima za grejna postrojenja.
63

7.7 Ispiranje i ispitivanje pod pritiskom

cevovodne instalacije po DIN 1988,
deo 2
Kao dokaz za izvoaa o izvrenom radu
Propis ATV DIN 18381(VOB Deo C: Opti
tehniki uslovi ugovora o izvoenju radova
u graevinarstvu) predvia pod
"dokumentacijom koja ima da se urui
nalogodavcu pri okonanju radova" i
izradu i predaju Protokola o sprovedenom
ispitivanju pod pritiskom.
U ovom protokolu, koji po mogustvu
treba da bude potvren od strane
nalogodavca ili njegovog ovlaenika,
instalater dokazuje da je sa njegove strane
izvren posao u skladu sa pravilima
tehnike i da odgovara ugovorenim
obavezama (po VOB-u, deo B predvieni
pratei postupak za instalatera).
Ispitivanja pod pritiskom su pratee
obaveze iz ugovora o poslu, koje spadaju i
bez izriite napomene u obaveze
izvoaa radova.
7.7.1 Ispiranje instalacije
Zametno ispiranje cevovoda meavinom
vazduha i vode, koje se zahteva u DIN
1988 deo 2 iz razloga antikorozione
zatite, kod RAUHIS cevi nije potrebno.
Za uklanjanje grube neistoe dovoljno je
ispiranje instalacije pomou vode.

7.7.2 Ispitivanje instalacije pod

pritiskom
Zavreni ali jo nepokriveni cevovodi treba
da se napune vodom tako, da u njima ne
bude vazduha.
Predispitivanje:
Za predispitivanje se ostvaruje ispitni
pritisak u skladu sa dozvoljenim radnim
pritiskom (10 bara) + 5 bara (1,5 - struki
radni pritisak) i on treba da se u roku od
30 minuta sa razmacima od po 10 minuta
dva puta ostvari. Nakon toga, posle isteka
vremena ispitivanja od daljih 30 minuta,
ispitni pritisak ne sme da padne za vie od
0,6 bara i ne sme se pojaviti ni jedno
nezaptiveno mesto.
Glavno ispitivanje:
Neposredno nakon predispitivanja
sprovodi se glavno ispitivanje. Trajanje
ispitivanja iznosi 2 sata. Pri tome, nakon
predispitivanja oitani ispitni pritisak
ne sme po isteku 2 sata da padne za vie
od 0,2 bara. Ispitano postrojenje ne sme
imati nijedno nezaptiveno mesto.

Slika 96: Dijagram ispitivanja pod pritiskom

8. Grejna instalacija
RAUPINK - cevi sa kiseoninom
difuzionom barijerom od RAU - EVAL-a
prevazilaze zahteve iz DIN 4726 u
pogledu zaptivnosti na kiseonik.
Sa dimenzijama 16 do 63 mm RAUPINK
cev se moe primeniti u svim
podrujima grejne instalacije kao to su
razvodni i vertikalni vodovi, kao i prikljuni
cevovod za grejna tela.
Izolacija cevovoda treba da se izvede
shodno propisima paragrafa 6 Propisa za
grejna postrojenja (HeizAnlV) od 4. maja
1988. Ovde REHAU s jedne strane nudi
predizolovane cevi sa koncentrinom ili
ekscentrinom izolacijom od PE - pene sa
koekstrudiranom vodonepropusnom PE folijom. Kao finansijski povoljna alternativa,
se moe upotrebiti REHAU - izolaciona
traka od PE.
64

8.1 Vrste polaganja / mogunosti

prikljuivanja
U nastavku e ukratko biti objanjeni
osnovni naini polaganja cevovoda. Radi
boljeg prikaza, na slikama nisu ucrtani
izolacioni materijali i privrenja.
Nadalje, treba obratiti panju na uputstva
za montau u sledeim poglavljima.
Pri primeni cevi od umreenog polietilena
(RAUPINK) grejna tela i prikljuci
razdelnika ne treba da se spajaju direktno.
Umesto toga, na oko 1,5 m ispred grejnog
tela treba postaviti cevnu liru. Tako se, pri
nastupajuim duinskim promenama
mogu amortizovati sile zatezanja i pritiska.

Primedbe uz ispitivanje pod pritiskom:

Temperaturske razlike izmeu cevi i
ispitnog medijuma mogu uslovno, usled
temperaturom izazvane promene duine
cevi da izazovu odreeni uticaj na ispitne
rezultate. Promena temperature od 10 K
pri tom odgovara od prilike promeni
pritiska od 0,5 do 1 bar.
Stoga se kod ispitivanja pod pritiskom
delova instalacije od sintetikog materijala
mora teiti k tome, da se obezbedi po
mogustvu konstantna temperatura
ispitnog medijuma. U vezi sa tim je vano,
da se paralelno sa ispitivanjem pod
pritiskom izvri i vizuelna kontrola nad
svim spojevima, jer se shodno iskustvu
sitna curenja vie ne mogu utvrditi
iskljuivo posmatranjem aparata za
merenje pritiska.
Neposredno posle zavretka montae
cevne instalacije, i u nastavku ispitivanja
pod pritiskom, vodovi za pitku vodu
moraju se iz higijenskih razloga temeljno
isprati.
Protokol o ispiranju i ispitivanju cevovoda
pod pritiskom se nalazi u taki 10 kao
uzorak za kopiranje.

8.1.1.Dvocevni sistem sa centralnim

spratnim razdelnikom
Kod ovog prikljunog sistema se svako
grejno telo prikljuuje posebnom
polaznom i povratnom granom na
razdelnik. Prednost ovog naina polaganja
je, da se u mnogim sluajevima primene
omoguava odstupanje od obaveze
izolacije cevovoda po par. 6, stav 1
Propisa za grejna postrojenja.

Slika 97: Dvocevni sistem sa centralnim spratnim razdelnikom

Preporuka:
Vodovi u podruju razdelnika bi trebalo da
se izoluju, kako temperatura estriha ne bi
bila nedozvoljeno visoka (podatak iz DIN
18560, deo 2, Estrih u graevinarstvu).

65

8.1.2 Dvocevni sistem sa najkraim

polaganjem cevovoda
Pod najkraim polaganjem podrazumeva
se prikljuenje grejnih tela pomou
prikljunih vodova sa nekog razdelnog
voda. Alternativno, umesto prikljuenja na
razdelnik, kod ove vrste polaganja
cevovoda, prikljuenje se moe izvriti i
direktno na vertikalu. Kod novih grejnih
instalacija vertikala moe da se izvede od
REHAU - RAUPINK - cevi i odatle pomou
T - komada da se izvedu spratni odvojci.
U zgradama, koje treba da se saniraju, odn.

pri ve postojeim vertikalama od bakarnih

ili elinih cevi, prikljuenje na REHAU RAUPINK - cevi moe da se izvede pomou
REHAU - prelaznih komada.

Slika 98: Dvocevni sistem sa najkraim polaganjem

Uputstvo:
Na slici 98 je dodatno prikazano
temperiranje poda u sklopu sa jednim
ograniivaem temperature povratne
grane (RTL - ventil). Ovo je u naelu
mogue kod svih ovde prikazanih varijanti
polaganja cevovoda.

66

8.1.3 Dvocevni sistem u prstenastom

vodu
Kod dvocevnih sistema u prstenu se
prikljuni vodovi grejnih tela od REHAU cevi RAUPINK polau poev od prvog
grejnog tela redom do poslednjeg grejnog
tela.
Pojedinana grejna tela se prikljuuju sa
REHAU - T - prikljunim garniturama, a
poslednje grejno telo sa ugaonom
prikljunom garniturom.

Slika 99: Dvocevni sistem u prstenastom vodu

Slika 100: Prikljuak grejnog tela kod

prstenastog cevovoda

Slika 101: Izvoenje cevnih lukova sa

RAUPINK - cevima

Slika 102: Ugaona prikljuna garnitura za

prikljuenje poslednjeg grejnog tela.

67

8.1.4 Jednocevni sistem

Kod jednocevnog sistema se vie grejnih
tela jedno za drugim prikljuuje pomou
REHAU RAUPINK - cevi. Za prikljuenje
jednocevnih ventilskih garnitura se
primenjuju REHAU - ugaone prikljune
garniture.

Slika 103: Jednocevni sistem

68

8.2 Varijante prikljuenja grejnih tela

U nastavku prikazane varijante prikljuaka
su u principu primenljive za sve vrste
prikljuaka grejnih tela - prikljuak sa
jedne strane ili kontra - prikljuak.
8.2.1 Prikljuenje grejnog tela iz poda
8.2.1.1 REHAU - ugaona prikljuna garnitura od plemenitog elika i bakra
Preteno se ventilska - kompaktna grejna
tela snabdevaju grejnom vodom preko
ugaone prikljune garniture (dimenzija
cevi 15 x 1,0 mm) u sklopu sa REHAU ventilskim blokom sa kuglastim slavinama.

Potrebno je ispotovati sledee montane

korake:
1. Jedinica za fiksiranje se sa potpuno
uvuenom prikljunom garniturom postavlja
na grubo obraenu podlogu odn. pod, i
duina cevi se poev od Evro - konusnog
prikljuka prenosi na cev. Pri tome treba
paziti da prikljuna cev u montiranom stanju
mora da se uvue do graninika u ulazni
deo Evro - konusa.

4. Ugaone prikljune garniture doterati u

vertikalu i obeleiti taku privrenja
jedinice za fiksiranje.

Slika 108: Obeleavanje jedinice za fiksiranje

5. Ugaone prikljune garniture ponovo ukloniti
i zatim izbuiti rupu za privrenje.

Slika 105: Obeleavanje ugaone prikljune

garniture
2. Prikljune garniture za grejna tela se odsecaju na potrebnu duinu, sa kojih se
uklanja grat.
Slika104: Prikljuak iz poda pomou
ugaone prikljune garniture
Za prikljuenje ugaonih prikljunih garnitura
na REHAU blok - ventil sa kuglastim
slavinama se preporuuju meko-zaptivajue
navojne veze (Artikal br. 261 173 - 001 i
Artikal br. 240 601 001). Pri tome se mora
obratiti panja na montana uputstva.
Prikljuak REHAU RAUPINK - cevi
dimenzija16 ili 20 mm sledi pri tom
pomou REHAU spoja sa pokretnom
navlakom.
Ugaone prikljune garniture se nude u
izvedbi od plemenitog elika i bakra (sa
prikljunim fazonskim komadom od
mesinga).
Ovi poslednji mogu da se isporuuju po
upitu u izvedbi sa prirodnim metalnim
sjajem, ali i poniklovani ili u boji (nanoenje
boje u prakastom obliku).
Za privrenje ugaone garniture na pod se
primenjuje REHAU - jedinica za fiksiranje.
Specijalno za primenu ove jedinice za
fiksiranje su ugaone prikljune garniture
sada opremljene jednim pridrnim ljebom
u pres - kragni na prikljunom fazonskom
komadu.
Ugaone prikljune garniture se nude i
zajedno sa jedinicom za fiksiranje kao
kompletan set.

Slika 109: Buenje rupe za jedinicu za

fiksiranje

Slika 106: Odsecanje na duinu i skidanje

grata
3.Toplotna izolacija i akustina zatita
(nisu prikazane) kao i navojne veze se
navlae na prikljune garniture. Krajevi
cevi se proiruju pomou REHAU glave za irenje krajeva cevi (Artikal br.
268 764 001). Obe prikljune garniture
u potpunosti uvesti u jedinicu za
fiksiranje. Prikljune cevi gurnuti do
graninika u Evro - konus i holender
lako zategnuti rukom.

6. Ugaone prikljune garniture iznova

uvesti u blok loptastih slavina i jedinicu
za fiksiranje na podu vrsto zarafiti sa
pripadajuim setom za privrenje.
Kod podloga od drveta i sl. treba birati
podobna i odgovarajua privrsna
sredstva za jedinicu za fiksiranje. Meko
zaptivajue navrtne veze montirati
prema priloenim podacima
proizvoaa.

Prednosti ove kombinacije su:

sigurna funkcija dranja ugaone
prikljune garniture
brza i jednostavna montaa
integrisana akustina izolacija
Montaa sledi neposredno posle
postavljanja grejnog tela (isti alat)
odnosno pri pripremnom prikljuenju
pomou REHAU - montanog ablona
(Artikal br. 240 557 - 001)
1) Ugaone prikljune garniture od plemenitog elika bez
pridrnog ljeba (dosadanja verzija ) mogu se montirati
pomou REHAU - dozenseta (Dosenset, Artikal br. 268
610 001) ili shodno odeljku 8.5.2.

Slika 110: Zatezanje jedinice za fiksiranje

Slika 107: Navlaenje navojne veze

69

7. Uspostaviti vezu pomou pokretne

navlake.
8. Postaviti odgovarajuu cevnu izolaciju.
Kod ugaonih prikljunih garnitura od plemenitog elika za privrenje na grubu podlogu
moe se alternativno uz jedinicu za fiksiranje
primeniti jo i REHAU - Dozenset (Art. Br. 268
610 - 001). Za ovu montanu varijantu mogu
se naruiti ugaone prikljune garniture (na pr.
WAG 16x2,2/250 Art. Br. 266 242 - 001)
zasebno bez jedinice za fiksiranje.
Primedba:
Kod primene ugaone prikljune garniture
od bakra primena Dozen - seta nije
dozvoljena. Radi sigurne montae one
treba uvek da se privruju pomou
jedinice za fiksiranje, koja se isporuuje u
kompletu sa prikljunom garniturom.

Veza sa prikljunom cevi od plemenitog

elika, dimenzija 15 x 1,0 mm se pri tom
preteno ostvaruje pomou navojnog
komada sa reznim prstenom. U obzir treba
uzeti uputstva za montau navojnog
komada sa samoreuim prstenom.
8.2.1.3 Direktni prikljuak RAUPINK / REHAU
prikljuni set za grejna tela
Za direktno prikljuenje REHAU - cevi
RAUPINK, dimenzije 16 mm, se primenjuje
REHAU - prikljuni set za grejna tela. Veza
cevi sa ventilskom garniturom se ostvaruje
pomou REHAU - navojnog komada sa
steznim prstenom (Art. Br. 266 352 - 001).

8.2.2 Prikljuenje grejnog tela iz zida

8.2.2.1 REHAU - CuMs - set za zidni
prikljuak
Niklovane garniture, koje se sastoje od
bakarne cevi 15 x 1,0 mm sa prikljunim
fazonskim komadom od mesinga,
omoguavaju odgovarajue, brzo i lako
prikljuenje ventil grejnih tela iz zida. Veza
sa cevima RAUPINK se ostvaruje pomou
proverene tehnike sa pokretnom
navlakom. Za povezivanje bloka sa
loptastom slavinom slue meko zaptivajui
REHAU - navojni prikljuni komadi.

Panju treba obratiti na sledee montane

korake:
1. Privrenje grejnog tela odn.
utvrivanje tanog mesta prikljuenja
(na primer pomou REHAU - montanog ablona, Art.br. 240557 - 001)
2. Izrada proreza na zidu
3. Prenoenje visinske mere na dugi krak
zidne prikljune garniture
4. Presavijanje dugog kraka pomou
uobiajenog alata za savijanje
bakarnih cevi od 15 mm

8.2.1.2 REHAU T - prikljuna garnitura

od plemenitog elika
Specijalno za prikljuenje grejnih tela
preko dvocevnog sistema sa prstenastim
vodom pomou RAUPINK - cevi
primenjuje se REHAU - T - prikljuna
garnitura.
Pri prikljuenju ventilskih grejnih tela sa
mekozaptivajuom navojnom vezom se
krajevi cevi prikljune garniture od
plemenitog elika i ovde moraju proiriti na
odgovarajui nain.
Slika 113: Direktni prikljuak pomou
prikljunog seta za grejna tela

Slika 111: T - prikljuna garnitura sa

ventilskim - kompaktnim grejnim telom
Prikljuenje grejnih tela, koja raspolau
obostranim navojnim mufovima izvrie se
jednostranim ili kontra prikljukom. Pri tome
se uvrnuti termostatski ventil kao i zaporno
regulacioni navojni komad na povratnoj grani
povezuje sa T - prikljunom garniturom od
plemenitog elika.

Slika112: Kontra prikljuak sa T prikljunom garniturom

70

Pri primeni REHAU - prikljunog seta za

grejna tela treba se pridravati sledeih
montanih koraka:
1. Privrenje grejnog tela odn. REHAU montanog ablona i montaa blok ventila sa loptastom slavinom.
2. Sastavljanje prikljunog seta za grejna
tela u skladu sa situacijom na gradilitu
3. RAUPINK - cevi sprovesti kroz prikljuni
luk, navui pridrni prsten i uvui
voine klinove sa donje strane.
4. Prikljuni set postaviti na pod. Obeleiti
duinu cevi i cev odsei.
5. REHAU - navojni komad sa steznim
prstenom namestiti na cev. Prikljuni set
podesiti na podu i fiksirati.
6. Nakon toga zategnuti navojne komade
na bloku loptaste slavine (oko 40 Nm).
7. U paketu seta isporuene preklopne
manetne nakon zavretka poda navui
i fiksirati na izlaz cevi i samu cev.
Kod jednocevnog sistema obe cevne
voice mogu se meusobno povezati na
eonoj strani.

Slika 114: Obeleavanje duine kraka

5. Navlaenje cevne izolacije
6. Ako je zid ve izmalterisan (grejno telo
odn. montani ablon su namontirani)
onda se kratki kraci cevi, koji vire iz
zida, odsecaju na odgovarajuu duinu.
Panja:
Skraene prikljune cevi moraju posle
montae da uu do graninika u
Eurokonus.
7. Postavljanje garniture u jedinicu za
fiksiranje (isporuuje se u kompletu sa
garniturom) i pozicioniranje u zidnom
prorezu.
8. Jedinicu za fiksiranje podesiti na podu,
obeleiti i izbuiti rupu.
9. Pri montiranom grejnom telu odn.
primeni REHAU - montanog ablona
(izmalterisan zid):
navlaenje navojnih komada i
proirenje krajeva cevi. Nakon toga
zatezanje navojnih komada.
10. Jedinicu za fiksiranje sa postavljenom
garniturom privrstiti za pod i pomou
privrsne trake obezbediti od
proklizavanja garniture na gore.

11. Kod neomalterisanog zida:

Ovde se preporuuje primena
kratkospojene veze sa odzrakom
REHAU - montanog ablona i seta
mekozaptivajuih navojnih komada.
Skraivanje prikljunih cevi kao i
proirenje (u skladu sa montanim
korakom 9) se vri prilikom kasnije
montae grejnog tela. Prikljune
garniture se podeavaju i u datom
sluaju fiksiraju za zid.

U obzir treba uzeti sledee montane

korake:
1. Privrenje grejnog tela odn.
utvrivanje tanog mesta prikljuka
2. Sastavljanje sastavnih delova Dozen seta u zavisnosti od ugradbene
situacije
3. Privrenje Dozen - seta na zid
4. Izrada spoja pomou pokretne navlake
5. Uvlaenje cevi odnosno prikljune garniture od plemenitog elika u Dozen - set
6. Skraivanje cevi od plemenitog elika i
uklanjanje grata. Pri tome treba obratiti
panju na to, da posle skraivanja kraj
cevi mora da dopre do graninika u
ulaznom delu Eurokonusa
7. Navlaenje meko zaptivajuih navojnih
komada preko krajeva cevi i proirenje
krajeva cevi sa kompletno uvuenom
REHAU - glavom za proirenje cevi
(Art. Br. 268 764 - 001)
8. Privrenje poklopca pomou
priloenih vijaka radi fiksiranja
prikljune garniture
9. Zatezanje mekozaptivajuih navojnih
komada u skladu sa podacima
proizvoaa

Slika 115: Osiguranje pomou privrsne trake

Napomena:
S obzirom da je duina kratkog kraka nove
ugaone prikljune garniture sa pridrnim
ljebom produena, to u datom sluaju
postojei i ometajui razdvojni ispust
Dozen - seta - koji inae odgovara
dosadanjem tipu ugaone prikljune
garniture - mora da se ukloni. To moe da
se izvede jednostavnim sredstvima i u
roku od nekoliko sekundi. Dozen - setovi
novije proizvodnje se isporuuju bez
razdvojnog ispusta.

12. Na kraju ispuniti proreze u zidu.

8.2.2.2 REHAU - ugaona prikljuna
garnitura od plemenitog elika
Optiki zahtevan prikljuak na zidu moe
se izraditi pomou ugaone prikljune
garniture od plemenitog elika.
Pri tom prikljuenje na cevi RAUPINK se
ostvaruje pomou ve dokazanog spoja
sa REHAU - pokretnom navlakom.
Pri primeni ugaone prikljune garniture od
plemenitog elika prikljuenje na blok
loptaste slavine ili ventil grejnog tela, moe
se izvesti mekozaptivajuim REHAU prikljunim navojnim komadima odnosno
metalno zaptivajuim navojnim komadima
sa steznim prstenom. Fiksiranje na zidu
moe se pri tom obezbediti pomou
REHAU - Dozen - seta.

8.2.2.3 Prikljuak sa REHAU zidnim

kolenom za ventilska kompaktna
grejna tela
Na drau predmontirana REHAU - zidna
kolena omoguavaju pripremno prikljuenje
za ventilska grejna tela. Tako, grejna tela
mogu da se montiraju nakon okonanja
radova na postavljanju keramikih ploica ili
zavretka molerskih radova. Za zatitu
prikljuaka kod uziivanja i malterisanja mogu
se primeniti uobiajeni epovi, koji se mogu
nabaviti u trgovini. Povezivanje pripremljenog
prikljuka sa grejnim telom se vri pomou
prikljune cevi od plemenitog elika R 1/2" x
15 mm (Artikal Br. 261 313 - 001).

Slika 116: Pripremljeni prikljuak za

ventilska kompaktna grejna tela

71

8.3 REHAU - Fazonski komadi za

prikljuenje grejnih tela
8.3.1 Prikljune garniture za grejna tela
Veza sa cevima RAUPINK sledi pomou
brze REHAU - spojne tehnike sa
pokretnom navlakom. Ova veza vai kao
trajno zaptivna i stoga se sme primeniti u
estrihu ili poloiti u malteru.
Za nedvosmilseno oznaavanje pripadnosti
sistemu su ugaone i T - prikljune garniture
obeleene markacijom ruiaste boje.
Prikljuenje na grejna tela, odn. na ventile
grejnih tela moe se izvriti pomou
REHAU - prikljunih / prolaznih navojnih
komada ili pomou REHAU - bloka sa
loptastom slavinom, imajui u vidu
montana uputstva.
8.3.1.1 REHAU - Prikljune garniture od
plemenitog elika
Da bi se postiglo optiki dopadljivo
prikljuenje REHAU - cevi RAUPINK na
grejna tela, primenjuju se REHAU prikljune garniture za grejna tela od
arenog plemenitiog elika 15 x 1,0 mm, po
DIN 2463. Materijal postojan na koroziju,
kakav je plemeniti elik, nudi pored
odgovarajueg optikog izgleda jo i
mogunost, da se prikljune garniture
lakiraju u boji, po elji kupca i da se savijaju
u skladu sa situacijom na gradilitu.
Razliite dimenzije (16 i 20 mm) i duine
(250 mm, 500 mm i 1000 mm) omoguavaju
najrazliitije varijante montae.
8.3.1.1.1 REHAU - Ugaone prikljune
garniture od plemenitog elika
Mogunosti za primenu ugaone prikljune
garniture nude dvocevni sistemi sa
centralnim spratnim razdelnikom,
dvocevni sistemi sa najkraim
polaganjem, dvocevni sistemi u
prstenastom vodu (za prikljuenje
poslednjeg grejnog tela) kao i jednocevni
sistemi.

Slika 117: Ugaone prikljune garniture od

plemenitog elika
8.3.1.1.2 REHAU - T - prikljune garniture
Kao podruje primene ove prikljune
garniture treba posmatrati dvocevni sistem
u prstenastom vodu. Putem fabriki
predsavijenih cevi od plemenitog elika pod
uglom od 40, je paralelno voenje REHAU RAUPINK - cevi isto tako zagarantovano kao
i paralelno voenje prikljunih cevi kod T prikljunih garnitura. Treba obratiti panju
na to, da se pri primeni predizolovanih cevi
sa 26 mm - skom izolacijom za paralelnu
instalaciju T - prikljunih garnitura, izolacija
mora isei u podruju prikljuenja.
72

Slika118: REHAU - T - prikljuna garnitura

(plemeniti elik)
8.3.1.2 REHAU - Bakarne prikljune
garniture
REHAU CuMs - prikljune garniture se
sastoje od jedne predsavijene bakarne
cevi dimenzija 15 x 1,0 mm i jednog
prikljunog fazonskog komada od
mesinga (Ms 58). Povezivanje ovih
sastavnih delova sledi pomou magnetno
indukovanog deformacionog postupka na
hladno, koji ak i pri visokim
optereenjima, uobiajenim za gradilita,
garantuje zaptivnost bez O - prstena ili
drugih pomagala. Prikljune garniture od
CuMs se mogu nabaviti iskljuivo u setu
za dimenziju cevi 16 mm. U obim isporuke
spadaju po dve prikljune garniture i
jedna jedinica za fiksiranje.
8.3.1.2.1 REHAU - CuMs - zidne
prikljune garniture
CuMs - zidne prikljune garniture se nude
iskljuivo sa poniklovanim povrinama
cevi. Dimenzije oba cevna kraka
(dugi/kratki) iznose 500 odn. 200 mm.

Slika 120: Ukrsni fiting

Izvoa estriha je u situaciji da toplotnu i
akustinu izolaciju izvede direktno uz
pravougaonu izolacionu kutiju ukrsnog
fitinga. Putem postavljanja REHAU - duplih
privrsnih obujmica ispred i iza ukrsnog
fitinga se vri fiksiranje istog.
8.3.3 REHAU - Razdelnik toplovoda
REHAU - razdelnik toplovoda je koncipiran
za razvoenje i sabiranje grejne vode za
prikljune vodove grejnih tela.
Za individualno koncipiranje na
raspolaganju stoje razdelnici za
prikljuenje od 2 do 12 grejnih krugova.
Za prikljuenje RAUPINK - cevi potrebni
navojni komadi sa steznim prstenom,
dimenzija 16 i 20 mm, moraju se naruiti
posebno, zavisno od vrste cevi.
Panja:
Za primenu RAUPINK - cevi na
raspolaganju su navojni komadi sa
steznim prstenom (Artikal Br. 266 352 - 001
i 266 362 - 001)
REHAU - razdelnik toplovoda se
isporuuje kao komplet t.j.
razdelnik i sabirnik toplovoda, ispitan
pod pritiskom, za naizmenino
prikljuenje
spoljni navoj 1" sa ravnim zaptivanjem
prikljuni nipli 3/4" sa prikljukom za
Evrokonus
kuglaste slavine 1" sa preklopnom
navrtkom i zaptivaem
odzrana kapa 1" sa preklopnom
navrtkom i zaptivaem, odzrani ventil
integrisan
montirano na akustino izolovanu
konzolu po DIN 4109
set za fiksiranje

Slika 119: CuMs - zidna prikljuna garnitura

8.3.2 REHAU - Ukrsni fiting
REHAU - ukrsni fiting omoguava
odvajanje od glavnog razvodnog
cevovoda radi prikljuenja prikljunog
voda grejnog tela u podruju poda. Bitna
prednost ukrsnog fitinga je u tome, to
kod izvoenja nekog odvojka (na primer
prikljuak grejnog tela) nije potrebno
temovati pod u podruju T - komada. Na
taj nain, odvojak se moe bez problema
integrisati u strukturu poda. Zajedno sa
ukrsnim fitingom isporuena izolaciona
kutija slui za akustinu zatitu i toplotnu
izolaciju.

Slika 121: REHAU - Razdelnik toplovoda

8.3.4 REHAU - Ugradni set za kalorimetar

Ovaj set se sastoji od jedne prikljune
jedinice od 1" za prikljuak kalorimetra
duine 110 mm ili 130 mm, sa
mogunou prikljuenja uronskog
senzora u polaznoj grani grejnog voda. U
povratnoj grani prikljune jedinice
ugraena je loptasta slavina, tako da se
posle ugradnje loptastih slavina, koje se
isporuuju u kompletu sa razdelnikom
toplovoda, na ugradnom setu za
kalorimetar, posebno mogu zatvarati kako
kalorimetar tako i prikljuak polazne grane.

8.3.6 REHAU - Razvodni ormani

Za postavljanje u zid (varijanta ugradnje u
malter) REHAU nudi u svom programu
razvodne ormane, proizvedene od pocinkovanog elinog lima.
Varijanta za ugradnju u malter se sastoji od:
kuita sa profilom za ojaanje i
skretnom cevi, koja se moe izvaditi
univerzalnog draa, podesivog po
visini i irini
montane noice, podesive po visini,
sa zavrnom maskom, podeavajuom
po dubini
rama sa ugradnim vratima i obrtnom
bravicom, podeavanje po dubini.

8.3.8 REHAU - Prikljuni set za grejna tela

Za prikljuenje RAUPINK - cevi na blok
loptaste slavine ventilskih kompaktnih
grejnih tela, REHAU nudi prikljuni set.
Kod ove direktne, i u pogledu trokova
povoljne varijante, se cev neposredno
vodi do bloka sa loptastom slavinom
grejnog tela. Pomou REHAU - navojnog
komada sa steznim prstenom se zatim
vri spajanje.

Slika 126: REHAU - Prikljuni set za grejna

tela.
Slika 122: Kalorimetar - ugradni set
8.3.5 REHAU - Razdelnik sa pokretnom
navlakom
Kao cenovno povoljnu alternativu
razdelniku toplovoda REHAU nudi
razdelnik sa pokretnim navlakama,
proizveden od mesinga, postojanog na
izdvajanje cinka. Ovaj se moe sklopiti iz
segmenata, sadranih u programu, sa dva
ili tri odvojka, zavisno od date potrebe.
Povezivanje cevi na razdelnik se izvodi
pomou pokretne navlake u dimenzijama
16 x 2,2 i 20 x 2,8 mm. Prikljuak razvodne
cevi se sastoji od spoljnog navoja R 3/4"
na jednoj kao i od unutranjeg navoja Rp
3/4" na drugoj strani.

Slika 124: Varijanta za ugradnju u malter

8.3.7 REHAU - Jedinica za fiksiranje
Da bi se izbegla pomeranja ugaonih
prikljunih garnitura usled temperaturom
izazvanih promena duine prikljunog
voda za grejna tela, garniture se fiksiraju
za pod pomou REHAU - jedinica za
fiksiranje. U obimu isporuke je sadran
jedan set ze privrenje i akustinu
izolaciju. Jedinica za fiksiranje je isto tako
podobna i za primenu predizolovanih cevi
(bez zahteva po HeizAnlV, 50 % i 100 %
debljine izolacionog sloja), kao i za
sisteme cev-u-cevi.
Pri primeni prikljunih garnitura za grejna
tela od bakarne cevi sa fazonskim
komadom od mesinga, je za njihovo
fiksiranje strogo propisana primena
REHAU - jedinice za fiksiranje.

Slika 123: REHAU - Razdelnik sa

pokretnim navlakama

Slika 125: REHAU - Jedinica za fiksiranje

8.3.9 REHAU - Holenderski spojevi sa

steznim prstenom
Holenderski spojevi sa steznim prstenom
su podobni za direktno prikljuenje
RAUPINK - cevi na armature i ureaje sa
prihvatnikom za Evrokonuse.
Vana napomena:
REHAU - holenderski spojevi sa steznim
prstenom u niklovanom izvoenju ne
smeju se zameniti sa povrinski
pocinkovanim fitinzima iz sistema za
spajanje grejnih tela sa pokretnom
navlakom (HAS), jer se tu radi o razliitim
dimenzijama cevi.
8.4 Vana uputstva za montau
8.4.1 Proirenje prikljunih garnitura
Pri korienju prikljunih garnitura za grejna
tela povezivanje na grejna tela se vri
pomou REHAU - prikljunih navojnih
komada G 3/4 - 15 x 1 (Artikal Br. 261 173 - 001
i 240 601 - 001), sa REHAU - blokom sa
loptastom slavinom sa spoljnim navojem
(Artikal Br. 261 183 - 001, 265 739 - 001) ili sa
REHAU - blokom loptaste slavine sa
navojnim komadom (Artikal Br. 261 193 - 001).
Za ovu svrhu se primenjuju
mekozaptivajui navojni komadi.
Da bi se spreili mehaniki uticaji na
zaptivnu funkciju ovih mekozaptivajuih
navojnih komada, krajevi cevi svih
prikljunih garnitura moraju biti proireni
pomou REHAU - glave za proirenje
(Artikal Br. 268 764 - 001). Na taj nain
nastali rub obezbeuje sigurno nasedanje
prikljune garniture u Evrokonusu.
Istovremeno su time iskljuene greke u
montai, kao to je suvie mala dubina
uvoenja u Evrokonus ili izklizavanje
prikljune cevi.

73

Kod proirivanja treba obratiti panju na

sledee montane korake:
1. Prikljunu cev odsei struno, pod
pravim uglom i ukloniti grat
2. Navojni komad navui na prikljunu
garnituru

Slika 129

Slika 127
3. Proiriti cev sa potpuno uvuenom
REHAU - glavom za proirivanje

4. Prikljunu cev do graninika uvui u

Evrokonus i navrtku zategnuti prema
podacima proizvoaa.
Pri primeni mekozaptivajuih navojnih
komada, Artikal Br. 240 601 - 001, nije
potreban neki definisani zatezni moment,
jer se oni zateu do graninika.
Kod svih drugih mekozaptivajuih
REHAU - navojnih komada zatezni
moment iznosi 40 Nm. Radi kontrole
preporuujemo primenu momentnog
kljua.

8.4.2 Fiksiranje ugaonih prikljunih

garnitura (plemeniti elik i CuMs)
kao i zidnih prikljunih garnitura
od CuMs
Kod svih prikljunih garnitura od bakra
sa fazonskim prikljunim delom od
mesinga je trajno efikasno privrenje
za pod pomou REHAU - jedinice za
fiksiranje bezuslovno potrebno i stoga
kao neizbeno propisano.
Kod primene prikljunih garnitura od
plemenitog elika moe se odustati od
fiksiranja.
To, meutim, tokom eksploatacije moe
dovesti do zakoenja ugaone
prikljune garniture, pa samim tim i do
optiki loeg izgleda. Meutim, zaptivna
funkcija mekozaptivnih REHAU - prikljunih
navojnih komada ostaje kod prikljunih
garnitura od plemenitog elika ouvana.
U nastavku su tabelarno navedene najvanije mere pri montai REHAU - prikljunih
garnitura:

Slika 128

Montana radnja

Ugaona prikljuna
garnitura od plemenitog elika

T - prikljuna garnitura
od plemenitog elika

Ugaona prikljuna garnitura

od bakra sa Ms - fazonskim
prikljunim delom

Fiksiranje sa jedinicom za fiksiranje

(Art. Br. 240 457 - 001)

preporuuje se

ne

bezuslovno potrebno

Proirenje pomou REHAU - glave

za proirenje (Art. Br. 268 764 - 001)

bezuslovno potrebno

bezuslovno potrebno

bezuslovno potrebno

Tabela 35: Prikljuenje iz poda

Montana radnja

Ugaona prikljuna garnitura

od plemenitog elika

Zidna prikljuna garnitura od bakra sa

fazonskim prikljunim delom od mesinga

Fiksiranje sa jedinicom za fiksiranje

(Art. Br. 240 457 - 001)

preporueno na ravnoj
podlozi

bezuslovno potrebno

Proirenje pomou REHAU - glave

za proirenje (Art. Br. 268 764 - 001)

bezuslovno potrebno

bezuslovno potrebno

Tabela 36: Prikljuenje iz zida

74

8.4.3 Metalno zaptivajui navojni

komadi
Za precizne eline i bakarne cevi mogu
se, kao alternativa mekozaptivajuim
navojnim komadima, primeniti metalno
zaptivajui navojni komadi sa steznim
prstenom (navojni komadi sa
samoreuim prstenom).
Pri tome je primena potpornih aura
bezuslovno potrebna.
Zbog nepostojanja normiranja navojnih
komada kod grejnih tela, primenjeni
metalno zaptivajui navojni komadi sa
steznim prstenovima (navojni komadi sa
samoreuim prstenovima) moraju biti od
istog proizvoaa kao i ventili.
Ovde se u naelu moraju potovati podaci
proizvoaa ventila odn. odgovarajuih
navojnih komada.
8.4.4 Polaganje prikljunih i razvodnih
vodova od RAUPINK - cevi
RAUPINK - cevima se ne ide direktno na
prikljuke grejnog tela, ve na oko 1,5 m
ispred prikljuka treba izvesti dilatacioni
luk, tako da pri nastalim duinskim
promenama ovaj dilatacioni luk primi
zatezne i pritisne sile.
Pri polaganju dugakih cevnih deonica
potrebno je obratiti panju na promenu
duine RAUPINK - cevi za vreme
eksploatacije. U datom sluaju potrebno je
preduzeti odgovarajue protivmere, kao
na primer:
postavljanje fiksnih taaka
stvaranje kompenzacionih lukova
i sl.

8.5 Dopunske mere za akustinu i

termoizolaciju
Da bi se izvelo akustino - tehniko
razdvajanje cevne instalacije od
graevinskog dela, cevi, fazonski komadi i
prikljune garniture treba da budu
opremljeni odgovarajuim izolacionim
materijalima. Zahtevi odgovarajuih
propisa (na primer DIN 4109, VDI 4100)
moraju biti ispunjeni.
Pri izolaciji REHAU - prikljunih garnitura
treba paziti na to, da se ne smeju primeniti
izolacioni materijali sa masenim udelom
vodorastvorljivih iona hlorida od preko 0,5%.
Moraju se izbegavati dugotrajna kvaenja
u kontaktu sa materijalima, koji sadre
hloride. Stoga, pri ovim uslovima, cevi
treba obmotati plastinim trakama shodno
DIN 30672.
Jednoslojne izolacije cevi od vunenog filca
ili sintetikih vlakana nisu dozvoljene!
One deluju kao "suner", t.j. bilo kad
usisana vlaga se samo sprovodi dalje i
zbog vodonepropusnog spoljnog omotaa
odatle ne moe da ispari.
Grejna tela u vlanim prostorijama (na
primer kupatilo, veernica, kupalita) po
mogustvu treba prikljuivati iz zida.

8.6 Ispitivanje zaptivenosti

Ispitivanje zaptivenosti se sprovodi u
skladu sa DIN 18380 (VOB). Proces
ispitivanja je kod REHAU - prikljunih
sistema za grejna tela sa pokretnom
navlakom sledei:
1. Zatvoriti sigurnosne ureaje
2. Napuniti instalacije poev od najnie
take i nakon toga odzraiti
3. Uspostaviti pritisak (najmanje 1,3 - struki
ukupni pritisak na svakoj deonici
instalacije)
4. Pritisak posle 2 sata jo jednom
uspostaviti, jer je pad pritiska mogu
usled izduenja cevi
5. Vreme ispitivanja 24 h
Postrojenje je zaptiveno, ako ni na jednom
mestu u instalaciji nema pricurivanja vode, a
ispitni pritisak ne padne za vie od 1,5 bara.
Po mogustvu, neposredno posle
ispitivanja pod pritiskom pomou hladne
vode treba izvriti ispitivanje sa
maksimalnom temperaturom grejne vode,
koja je uzeta za osnovu prorauna, i da se
proveri da li je instalacija ostala zaptivena i
pri maksimalnoj temperaturi.

75

9. Vaee norme, pravni propisi,

standardi i ostale informacije
U obzir treba uzeti sledee standarde:

Teme:
REHAU Cevno podno grejanje i zdravlje Alergije na kunu prainu (850 964)

DIN 1053, Zidani elementi, izrada proreza

DIN 1988, deo 1-8: Tehnika pravila za
instalacije pitke vode
DIN 2000, Centralno snabdevanje pitkom
vodom
DIN 2001, Pojedinano snabdevanje
pitkom vodom
DIN 4102, Ponaanje graevinskih
materijala i delova prilikom poara
DIN 4108, Toplotna zatita u visokogradnji
DIN 4109, Akustina zatita u
visokogradnji
DIN 4708, deo 1-8 Postrojenja za
centralnu pripremu tople vode
DIN 4726, Podno grejanje toplom vodom ,
spajanje radijatora/cevovodi od
sintetikog materijala
DIN 4729, Cevovodi od umreenog
polietilena za podno grejanje toplom
vodom/Zahtevi i ispitivanja
DIN 4751, Postrojenja za zagrevanje vode
DIN 18164, Penuavi sintetiki materijal
kao izolacioni materijal u graevinarstvu
DIN 18165, Vlaknasti izolacioni materijali u
graevinarstvu
DIN 18380 VOB/ATV Grejna postrojenja i
centralna postrojenja za zagrevanje vode
DIN 18381, VOB/ATV, Montani radovi kod
gasnih, vodovodnih i kanalizacionih
instalacija
DIN 18560, Estrih u graevinarstvu
DIN 44532, deo 1-3, Postrojenja za
zagrevanje pitke vode
DIN VDE 0100 Propisi za grejne instalacije
(HeizAnlV)
Propisi za toplotnu zatitu WVO I druga
priznata pravila tehnike
ZVSHK - Standard Ispiranje
ZVSHK - Standard Ispitivanje zaptivenosti
vazduhom
ZVSHK - Uputstvo za rukovanje
postrojenjima pitke vode

REHAU - Clip - ljebni nosa (850.995)

DVGW - radni listovi:

Radni list W 270 - Razmnoavanje mikro
organizama na materijalima iz domena
pitke vode
Radni list W 532 - Stezni spojevi od metala
za cevi od umreenog polietilena
Radni list W 534 - Spojevi i veze za cevi u
vodovodnim instalacijama; Zahtevi i
ispitivanja
Radni list W 544 - Cevi od sintetikih
materijala u vodovodnim instalacijama;
Zahtevi i ispitivanja
Radni list W 551 - Tehnike mere za
smanjenje rasta legionela
Radni list W 553 - Dimenzionisanje
recirkulacionih sistema u centralnim
postrojenjima za zagrevanje pitke vode

- Cevno podno grejanje (850.996)

Aktuelna grejna i sanitarna tehnika:

Naim klijentima (projektantima i
izvoaima) REHAU dodatno stavlja na
raspolaganje detaljni informacioni materijal
za kuni instalacioni sistem sa pokretnom
navlakom u brourama "Aktuelna grejna i
sanitarna tehnika".

Novi DIN 4725 ( 850.892)

Sintetiki materijali i ovekova okolina;
fakti - argumenti (850.975)
Ponaanje kunog instalacionog sistema
HIS 311 u pogledu stvaranja uma (850.983)

76

- Upitnik za proraun koliine toplote po

DIN 4701/383
- RAUPIANO - Beumni odvodni sistem
(850.957)
- Projektovanje i dimenzionisanje
DIN 4725 - Dijagrami iskorienja i
proraunski primeri (850.930)
- REHAU program draa (850.951)

Cevi od RAU - VPE (PE - Xa) za

vodovodne instalacije, diskusija o
legionelama / aneks (850.977)
Novi pravilnik o grejnim postrojenjima od
22.3.94 (850.988)
REHAU - sistem kune instalacije 311 sa
pokretnom navlakom, primer instalacije
kupatila, kuhinje i gostinskog toaleta
(850.989)
Novi pravilnik o toplotnoj zatiti (WVO) od
1.1. 1995 (850.990)
Garancije i REHAU/ZVSHK, sporazum o
garanciji (850.980)
REHAU pokretna navlaka od mesinga
otpornog na koroziju cinka (850.981)
Primena REHAU grejnih i sanitarnih
sistema u sklopu sa livenim asfaltnim
estrihom (850. 985)
Ispitivanje pod pritiskom i ispitivanje
zaptivenosti (850.986)
Projektni upitnik: proraun vodovodnih
instalacija po DIN 1988 (893.980)
Predlog kratkog teksta tendera

- RAUPIANO (850.950)
- Kuni instalacioni sistem sa pokretnom
navlakom sa grejnom cevi RAUPINK
(850.952)
- Kombinovani grejni - i elektrokanal
RAUDUO (850.953)
- HIS pokretna navlaka (850.954)
- Prikljuni sistem za grejna tela, pokretna
navlaka (850.955)
- Cevno podno grejanje sa RAUPINK cevima (850.952)
- Prikljuni navojni komadi za grejna tela
(850.959)
- Kalkulaciona poreenja HAS/HIS
(850.984)
- Projektni upitnik (850.958)

Ove podloge, koje prate nae proizvode,

se redovno prerauju i mogu se dobiti
preko REHAU - prodajnih biroa.

- Upitnik za projektovanje REHAU cevnog podnog grejanja po DIN

4725/maj 92

- Upitnik za REHAU HAS/HASSO,

projektovanje 1-i 2-proraun cevne
mree

- Izolovanje cevi kod vodovodnih

instalacija i kod grejnih prikljunih
cevovoda (850.969)
- REHAU - montani alati (850.931)

10. Formulari za kopiranje

Protokol o ispiranju: REHAU sistem kune instalacije sa pokretnom navlakom RAUHIS (Sanitarna instalacija)
Postupak ispiranja: ispiranje vodom
Graevinski objekat:
Investitor:
Ulica / broj:
Potanski broj / Mesto

Nalogodavca zastupa:
Izvoaa zastupa:
1. Ispitivanje pod pritiskom je izvreno
2. Primenjeni materijal :
3.

Tabela:

Orijentacione vrednosti za minimalni broj potroakih mesta koja se moraju otvoriti u odnosu na
najvei nominalni prenik razvodnog cevovoda

Max. prenik razvodnog voda DN

u aktuelnoj sekciji ispiranja

25

32

40

50

65

80

100

Min.broj potroakih mesta, koja se moraju otvoriti, DN 15

12

18

28

4.

Unutar jedne etae se u potpunosti otvaraju potroaka mesta, poev od najudaljenijeg od vertikale. Nakon ispiranja u trajanju od 5
minuta, poev od poslednjeg otvorenog potroakog mesta, otvorena potroaka mesta se jedno za drugim zatvaraju.

5.

Za ispiranje primenjena pitka voda je filtrirana.Taka mirovanja Pw= ______________ bar.

6.

Armature za odravanje (etana zaporna armatura, predzaporni ventili) su u potpunosti otvorene.

7.

Osetljive armature i aparati su demontirani i zamenjeni pasujuim komadima odnosno premoeni su fleksibilnim vodovima.

8.

Prskalice, brizgaljke,perlatori i ograniivai protoka su demontirani.

9.

Ugraene reetke za hvatanje prljavtine i hvatai prljavtine ispred armatura su oieni posle ispiranja sistema.

10. Ispiranje je usledilo poev od glavne zaporne armature u redosledu ispiranja po sekcijama do najudaljenijeg potroakog mesta.
Ispiranje postrojenja za pitku vodu je pravilno obavljeno .

Mesto

(Potpis nalogodavca/zastupnik)

Datum

(Potpis izvoaa/zastupnik)
77

Protokol o ispitivanju pod pritiskom: REHAU - kuni instalacioni sistem RAUHIS (Sanitarna instalacija)

Ispitivanje po DIN1988 deo 2

1. Opis
1.1 Objekat

1.2 Investitor

1.3 Ulica / broj

1.4 Potanski broj / Mesto

2. Predispitivanje

2.1 Ispitni pritisak

_______________

bar (PB+5 = 15 bar) (ispitivanja)

2.2 Pritisak posle 10 minuta

_______________

bar (ispitni pritisak ponovo uspostaviti)

2.3 Pritisak posle 20 minuta

_______________

bar (ispitni pritisak ponovo uspostaviti)

2.4 Pritisak posle 30 minuta

_______________

bar

2.5 Pritisak posle 60 minuta

_______________

bar (dozvoljeni pad pritiska < 0,6 bar)

3.1 Poetak ispitivanja

_______________

sati

3.2 Ispitni pritisak

_______________

bar (rezultat predispitivanja - taka 2.5)

3.3 Pritisak posle 2 sata

_______________

bar (dozvoljeni pad pritiska < 0,2 bar)

3. Glavno ispitivanje
kraj _______________ sati

3.4 Primedbe na ispitivanje

4. Potvrda
Izvetaj o ispitivanju prihvataju:
Za nalogodavca
Za izvoaa

Mesto

Prilozi

78

Datum

Protokol o ispitivanju pod pritiskom: REHAU - RAUPINK (Grejanje)

1. Podaci o postrojenju
Snaga proizvoaa toplote:
Proizvoa:
Mesto postavljanja:
Max. pogonski pritisak:
Max. pogonska temperatura:

2. Ispitivanje zaptivenosti
Proces kod REHAU - prikljunog sistema na grejno telo pomou pokretne navlake je kao to sledi:
izvreno
a.

Zatvoriti sigurnosne ureaje

b.

Napuniti postrojenje i odzraiti ga

c.

Uspostaviti pritisak (min. 1,3 struki ukupni pritisak na svakom mestu postrojenja)

d.

Pritisak posle 2 sata jo jednom obnoviti, jer je mogu pad pritiska usled izduenja cevi

e.

Vreme ispitivanja 24 sata

f.

Zaptivenost je ostvarena, ako se ni na jednom mestu cevovoda se ne pojavljuje voda,

i ako ispitni pritisak nije opao za vie od 1,5 bara.

Panja:
Pri polaganju estriha mora biti ostvaren max. pogonski pritisak, kako bi se nezaptivenosti odmah uoile. U vezi sa tim je vano, da
istovremeno sa ispitivanjem pod pritiskom bude sprovedena i vizuelna kontrola na svim spojevima, jer shodno iskustvu, mala
procurivanja se ne mogu uvek utvrditi iskljuivo putem posmatranja aparata za merenje pritiska.

3. Potvrda
Ispitivanje zaptivenosti je uredno sprovedeno. Pri tom se nisu pojavile nezaptivenosti niti je na bilo kom elementu dolo do trajne
deformacije.

Mesto

Investitor

Datum

Izvoa grejnog sistema

79

Ako je predviena drugaija svrha primene od one, koja

je u ovoj Tehnikoj informaciji predviena, onda korisnik
mora da se konsultuje sa REHAU i da pre primene
zatrai izriitu pismenu saglasnost od REHAU. Ukoliko to
izostane onda se takva primena nalazi u iskljuivoj
odgovornosti korisnika.
Primena, upotreba i prerada proizvoda se u tom sluaju
nalaze izvan nae mogunosti kontrole. Ukoliko bi ipak
neko jemstvo dolo u pitanje, onda je ono za sve tete
ogranieno na vrednost sa nae strane isporuene i sa
Vae strane upotrebljene robe.
Zahtevi iz date garantne izjave se gase kod one svrhe
primene, koja u ovoj Tehnikoj informaciji nije opisana.

REHAU - Akademija: nai seminari vas

dovode na cilj!
REHAU nudi svojim partnerima ne samo
inovativne proizvode, koji zadovoljavaju
moderne zahteve savremene gradnje. Pod
krovom REHAU - akademije prenosimo
Vam i kvalifikovano znanje i umee iz prve
ruke. Sasvim svejedno, da li se radi o
zanatliji, projektantu ili arhitekti, da li o
tehniaru, trgovcu ili prodavcu, da li o
malom ili velikom preduzeu - seminarska
ponuda se upravlja prema svakome. I
treba da Vam otvori put ka veoj strunoj
kompetenciji, a time i ka veem uspehu na
tritu.
Blie informacije moete dobiti u nadlenim
REHAU - prodajnim biroima ili na
www.REHAU.de/Akademie

www.REHAU.com
A: Graz: Neuseiersberger Str. 195, 8055 Graz, Tel.: 3 16/29 15 55 Linz: Egger-Lienz-Str. 10, 4050 Traun, Tel.: 72 29/736 58 Wien: Industriestr. 17,
2353 Guntramsdorf, Tel.: 22 36/246 84 BG: Sofia: Boul. Simeonovsko Chaussee Nr. 75,1700 Sofia, Tel.: 2/9 30 69 11 BIH: Sarajevo: Semizovac bb,
71321 Semizovac, Tel.: 33/475 500 H: Budapest: Rozlia park 9, 2051 Biatorbgy, Tel.: 23/53 07-00 HR: Zagreb: Zagrebacka 128, 10000 Zagreb, Tel.: 1/388 69 98
MK: Skopje: Oktomvriska Revolucija No. 8-1/1, 1000 Skopje, Tel.: 2/364 174 RO: Bukarest: Sos. de Centura 14-16, 77180 Tunari / Ilfov, Tel.: 1/266 51 80
Cluj-Napoca: Str. Fabricii de Zahar 93A, 3400 Cluj-Napoca: Tel.: 264/41 52 11 Constanta: Sos. Oborului 47, 8700 Constanta, Tel.: 744/68 15 49
SK: Bratislava: Kopcianska 82a, 85101 Bratislava,Tel.: 2/68 20 91-24 SLO: Graz: Neuseiersberger Str. 195, 8055 Graz, Tel.: 3 16/29 15 55
UA: Dnepropetrowsk: Prospekt Gerojew 10, 49100 Dnepropetrowsk, Tel.: 562/67 90 14 Kiew: Kowpaka Str.17, Korpus 1, 2. Etage, 03150 Kiew,
Tel.: 44/569 39 70 Lwiw: Kachowska Str. 27, 79040 Lwiw, Tel.: 322/40 11 12 Odessa: W. Arnautska Str. 72/74, k. 87, 65045 Odessa, Tel.: 482/21 05 94
YU: Belgrad: Batajniki drum 283 e, 11080 Beograd Zemun, Tel. 11/3 77 03 00
For European exporting companies and if there is no sales office in your country please contact: REHAU AG+Co, Export Sales Office, P.O. Box 30 29,
91018 Erlangen/Germany, Tel.: +49 (0) 91 31/92 50, Export.Sales.Office@REHAU.com
893.608 01.03