- DK 641.1313 Ukupno strana 4 Preitampavanje Ml prevodente u celosti ill u tzvodima samo uz odobrenje Jugoslovenstog zavoda 24 standardizactju— Beograd JUGOSLOVENSKI Geomchanitka ispitivenja Jus STANDARD ODREDIVANJE MODULA STISLJIVOSTI METODOM U.B1.046 SA OBAVEZNOM KPUZNE PLOZE PBL Os PRIMENOM ; ee ReSenle br, 18-6701/t od 7-XI-1968; Slutbent list SFRI br. $0/1968. 52 62 Teciteg of sells ination privisne sile 5.005 kp, sa uredajem za mereaje pritiskas — tr korparatcra {msma sata) sa podrugjem merenja naimanje !0 mm i podelom od 0,01 mm; biln: drat kompare‘ora tii su osloaci udaljeai oko 1,50 m od plots ze opteresivanjes — telidsa’ keuina plota, preénika 15,96 em i povr8iae 200 er? — Ge'ifna_kecdna plota’ pretsika 29,86 em i povréine 70 = os.ci2e prese pri opterefivanju plose (obiéne nciovareni — seiccadomer; — libela; — cprema ze odrecivanje viainosti prema JUS U.BI.OI2. Fodela aa manometru prese treba ¢a je se. Nije dozvolieno kori8éenje pedragja a mancmet-u xo, ime:arskog pritiska. Press. mors. biti badcarena. iagc€ece vest! isyiivane podloge i primenjenom tipu je vele o¢ 2/3 maksimalnog manc- Posty Maierijal na mestu na kome 62 se izvrSiti odredivanje ‘:eba de ima pribliino optimainu viaznost, jer se u protivnom dobijajx_netaéni rezaltsci. Zbog toga se pre poketka ispitivanja odredi Viagnost ispitivane podloge. PovrSina na ‘anja. trobe da je isplanirana i horizon- talne i da je zaStiéena od direktnog ui sueaja, Oko tog mesta treba da ima dovoljno prostora za opre:au. La bi se posiigia ravzomerns podela pritiska, treba ukloziti delove (kamenéige) koji strée, a nestale Supijine isptnisi gipsom ii sitnim peskom koji treba sabiti Za ispitivanje posteljice, kao i donjik i gornjil. noseé...s1ojeva, upotrebljava se kruzna ploga od 200 em? (dw 'I6 cm), a za ispitivanje gotovog pura bez zastoze, il, aerodromske piste bez zastora, upotreb- java se kruina plota od 700 cm? (d rv 36 212) JUGCSLOVENSKI ZAVOD Zé STANDARDIZACUUStrana 2 JUS U.B1.045 63 Na pripremljeno mesto postavi se kruzna ploga i pomo¢u libele proveri da li lezi horizontalno. Ako to nije slutaj, mora se povrsina ispod ploge tako obraditi da plofa zauzme horizontalan poloz4j Zatim se na plobu centritno postavi presa koja se gornjim krajem oslanja na oslonac koji je tako postavijen iznad prese da njegovo tediste le2i priblizno u osi prese. Zatim se postavi dréaé kompara- tora sa komparatorima, tako da njegovi oslonci bude na odstojanju od oko 1,50 m od ploée. Pipci Komparatora oslone se na plotw-u tri tatke, pravilno rasporedene po periferiji plot. 64 — Plota se najpre optereti sa 0,2 kp/em?. To opteresenje se d-2i jedan minut i zatimy se ploga rastereti. Posle toga komparatori,se nameste na nulti polozaj i pone ispitivanje. Prvo optereéenje iznosi 0,5 kp/em2. Cim je ono ostvareno pusti se u rad sekundomer i istovremeno se posmatra sleganje loge Gitanjem na komparatorima. Sleganje se éita posle 1, 2, 3 itd. minuta, sve dok slegainje ne bude manie od 0,05 mm u poslednja tri minuta, ako se ispituje posteljica, odnosno u postednia dva minuta ako se ispituje nosed sloj. Posle toga se optereéenje siupnjevito poveéava svaki put za daljih0,5kp fem? sve do konaénog optereéenja koje iznosi: 2,5 kp/em? za posteljcu, 4,5 kp/em? 2a nosece slojeve i 5,5 kp/em? za gotov put, odnosno aerodromsku pistu bez zastora. Posle svakog poveéanja opteresenja beledi se sleganje plove posle 1, 2, 3 itd: minuta, sve do stabi- lizacije, kao Sto je napred opisano. Svako sleganje dobija se kao aritmetidka sredina : pokazivanja triju kemparatora. 7 Tarnfavanje rezultata : 7.1 Rezultat ispitivanja prikazuje se grafitki, di‘agi.mom u kome se na apscisu nanosi opteresenje loge p, u kp/cm2, a na ordinatu slezanje podloge s, u mm, i brojéano, izratunavanjem modula sti ivosti M, po obrascu ede je: ‘Ap = razlika dva odredena optereéenja (u zavisnosti od namene ispitivanja), u kp/em?, ‘As = odgovarajuca razlika sleganja s, u cm, d = pretnik kruzne plo’e, u em. 7.2 U dijagramu u kome je ucrtaiia linija optereéenje'sleganje (u daijem tekstu »linija p-sd) treba, osim te linije, uertatijo8 tri prave, kao sto je prikazano na sl. 1 u kojoj su te prave oznagene bro} 1 do 3.'Te prave dele celo polje dijagrama na 4 zone i zbog toga se nazivaju granignim linijama Opterecenje u kp/em? 10 G5 10 "15 20’ 25 30 55 40 + T , | Ste Sleganje umm a & Slika 1JUS UBI.046 Strana 3 13 oO ; 81 x 9 8.2 83 Zone se oznatavaju doi nagin: — zonal, ispod linije 1; pripada’tlu (posteljici) nedovoljne ndsivosti; — zona If, izmedu linija-1 i 2, pripada tlu dovoljne' nosivosti, — zona Ill, izmedu linija 2 i 3, pripada donjem noseéem sloju dovoline nc — zona LY, iznad linije 3, pripada gornjem noseéem sloju dovoljne nosivosti. j Zoni IeZi uertana linija p— s, ceni se da li nosivost ispikivane podloge odgovara I do 1V i pripadaju raznim stepenima nosivosti raznih vrsta podloga, na sle- ivosti, Prema tome u koi namenjenoj svrsi. Pri ispitivanju gotovog, puta, odnosno’ actodromske pikte, bez zastora,'za ucrtavanje linije p — s treba, umesto dijagrama prema sl. 1, koristti dijagram prema sl. 2. “Opleréienje u kp/em* 0 05 10 15 20 25 30 35 40 Graniéna linija, koja je, vertana u tom dijagramu deli polje dijagrama u zone Ai B. Ocena rezultata ‘Da bi se ocenilo da Ii ispitivana podloga odgovara propisanim uslovima, slute sledeéa dva kriterija a) linija p — ss, nacrtana prema taf. 7.1, moa leZati u odredenoj zoni dijagrama prema taé. 7.2, ») izradunata vrednost M, mora biti yea ili jednaka vrednosti prépisanoj u odnosnom standardu za ispitivanu podiogu (ova se moze proveriti i grafitki ako $e u dijagramu p — s spoje dve gra- nigne taéke koje odgovaraju razlici Ap; linia koja se tako dobije ne sme imati vedi nagib od odgovarajuée graniéne linije). - 2H U pogledu polozaja linije p — s u Signa sledeée: — linija p —s posteljice mora u celimt leZati iznad‘granitne linije 1°(u adni IL ili znad toga); ako se vrednost M, ocenjuje grafitki, linija iji nagib se uporeduje sa nagibom granitne linije 1 dobija se spajanjem taaka linije p—s zap = 0,5 i p= 1,5 kp/em2; ako je nagib te linije manji ili Jednak nagibu linije 1, znagi da je M, >250 kp/em?; — linija p—s donjeg noseéeg sloja mora u celini leZati iznad granitne line 2 (u zoni IH ili iznad toga); linja koja pokazuje vrednost M, dobija se spajanjem tataka'za p = 1,5 i p = 2,5 kp/em?; ako je nagib te linije manji ili jednak nagibu linije 2, znaéi da je M,> 400 kp/em?; — Iinija p — s gornjeg noseéeg sloja mora u celini lezati iznad granitne linije 3 (u zoni IV); linija koja pokazuje vrednost M, dobija se opet spajanjem tafaka za p —~ 1,5 i p= 2,5 kp/em?; ako je rnjen nagib manji ili jednak nagibu linije 3, znaci da. je M,> 1000 kp/em?, Linija p —s gotovog puta, odnosno aerodromske piste, bez zastora mora u clini Ie2atiu zoni B di- ama prema sl. 2. Linija koja pokazuje vrednost M,’ dobija se spajahjem tataka za p= 2,5 i p= 3,5 kp/em?, Ako je nagib te linije manji ili jednak nagibu granine linije koja deli zonu A od zone B, znati da je M,> 1000 kp/em?. 1Strana 4 JUS U.BI.O4€ a4 Ako linija p — s isritivane podlogy =: zedovoliava odgovarajuée uslove iz tat. 8.2 odndsno 8.3, ‘mora se ispitivana pocrsnom cbridom ili zemeniti materij:lom veé> nosi- vorti. loge po Veza sa drugiza standardies 029 — Tehnithi uslov £4,010 — Teinighi uslovi 012 — Tehni¢ki =slo JUS U.EAOI4 — Tehniézs usicvi JUS U.EA016 — Tebnitki uslovi JUS U.EA012 — Tednigki s!ovi JUS U.E4020 — Tebniti uslovi za it ULES.C2% — Xlasitne i snvremene nodloge te pets’. cae 7 hladnom postupku Ski usiovi ca ieradu — i drugi ‘Slampar Beogratsnl wraffkl iavod — Beowred