UNIVERZITET U PRITINI

POLJOPRIVREDNI FAKULTET ZUBIN POTOK

PREDMET: Korovi

S E M I N AR S K I R AD
Tema: Osnovne bioloke osobine korovskih biljaka

i direktne mere suzbijanja

Profesor dr.:

Student:

Nemanja Jovanovi 02/08

Milan Biberdi

Ni, 2010

Sadraj
1. Osnovne bioloke osobine korova.....4
1.1. Poliploidija.4
1.2. Dormantnost..4
1.3. Neotenija.....4
1.4. Stvaranje velikog broja semena...4
1.5. Otpornost prema abiotskim faktorima...5
1.6. Otpornost prema bolestima i tetnicima.5
1.7. Posedovanje posebnih organa i materija koji ih titi od unitenja...5
1.8. Otpornost semena prema vanjskim uticajima....6
1.9. Sposobnost klijanja u mlenom zrenju semena..6
1.10.

Stvaranje semena razne duine klijavosti..6

2. Suzbijanje korova ....6

3. Direktne mere suzbijanja korova..7
3.1. Agrotehnike mere suzbijanja......7
3.2. Fizike mere suzbijanja .10
3.3. Bioloke mere suzbijanja .......11
3.4. Hemijske mere suzbijanja..12
4. Literatura.14

UVOD
Naziv korov potie od Nemakog naziva Unkraut preko Maarske rei kr,
a naem jeziku postoji niz sinonima: divalj, dra, trava, antraga, glota, haluga,
lomina, kalj, urodica, ogrizine, oinci, oredine, amelj, avrlje, prijevor, handraina,
harbuda i badrljica.
Korovi su u veoj meri autotrofne biljke, ali se u njih ubrajaju i biljke vodenih
povrina, a na kopnu jo i biljke bez hlorofila (paraziti).
Korovi su antropofite kao i gajene biljke. Nastale su onda, kada se ovek
poeo baviti zemljoradnjom, a danas se u agrobiocenozi javljaju kao sporedni lanovi
u heterogenoj biolokoj grupi nazvanoj pratilaki kompleks (korovi, insekti, glodari,
ptice, mikroorganizmi itd).
Sve biljke koje rastu na proizvodnim povrinama meu gajenim biljkama
mimo volje oveka, oznaavaju se kao korovske biljke ili korovi. Sa stanovita
interesa oveka, pod korovima se podrazumevaju sve one biljke koje se nalaze na
istom stanitu sa gajenim biljkama a nisu cilj gajenja, i to ne samo divlje ve i
gajene (npr., ako se biljka suncokreta pojavi u usevu soje).

1. Osnovne bioloke osobine korova

Korovi imaju neke osobine koje su posledica njihovog prilagoavanja na ivot
u agrobiocenozi.
Bioloke osobine korova su:
poliploidija,
dormantnost semena,
neotenija,
stvaranje velikog broja semenki,
otpornost prema nepovoljnim abiotskim faktorima,
otpornost prema bolestima i tetnicima,
posedovanje posebnih organa i materija koji ih titi od unitenja,
otpornost semenki prema vanjskim tetnim uticajima,
sposobnost klijanja semena u mlenom zrenju,
stvaranje semenki razne duine klijavosti.
1.1. Poliploidija
Poveani broj hromosoma kod nekih korova izaziva veu bujnost, vei habitus
i varijabilnost to im osigurava bolju ekoloku adaptaciju.
1.2. Dormantnost
U nepovoljnim uslovima za ivot korova, neki inhibitori u semenu spreavaju
klijanje iako je ono sposobno za klijanje. Na taj nain dormantno seme osigurava sebi
period mirovanja do momenta kada nastupe povoljni uslovi za ivot korova.
Poveanjem stepena domestifikacije, dormantnost semena korova se smanjuje.
1.3. Neotenija
Neotenija se sposobnost korova da u nepovoljnim uslovima rasta stvori
generativne organe i seme. Ona je potaknuta ekolokim faktorima, a ponekad i borba
korova za vegetacijski prostor u gustom sklopu useva potie neoteniju. Neotenija
oteava borbu protiv korova, jer skraivanjem vegetacije, korov osigurava potomstvo
i ponovo naseljava proizvodnu povrinu.
1.4. Stvaranje velikog broja semena
Zbog vee proizvodnje semena, korovi imaju prednost pre gajenim biljkama,
jer ostaju na proizvodnoj povrini i osiguravaju potomstvo u razliitim uslovima rasta
i pri veem propadanju semenki i smrtnosti biljaka.
Tabela 1. Broj semena jedne biljke korova (Koji i inar, 1985).

1.5. Otpornost prema abiotskim faktorima

Zahvaljujui svojoj biolokoj snazi (vigoru) i heterozigotnosti, korovi lake
trpe od nepovoljnih abiotskih faktora (sua, vlaga, hladnoa, vruina, vetar) od
gajenih biljaka. Kada gajene biljke ugibaju, korovi u veini sluajeva ostaju
neoteeni i tada obilno stvaraju vei broj semena.
1.6. Otpornost prema bolestima i tetnicima
Vei vigor ini korove otpornijim prema negativnim biotskim faktorima, a ini
ih istodobnokonkurentno sposobnijim u odnosu na gajene biljke.
1.7. Posedovanje posebnih organa i materija koji ih titi od unitenja
Posebni organi u korova su otre dlake, bodlje i trnje (Urtica sp., Ononis
spinosa, Cirsium arvense i dr). Insekti i ivotinje zbog tih organa izbegavaju takve
korove, pa takvi korovi lake preivljavaju i obezbeuju sebi potomstvo. U nekih
korovskih vrsta, elije imaju gorke ili otrovne materije (alkaloide), zbog ega ih
ivotinje ne jedu (Tanacetum vulgare, Conium maculatum, Cicuta virosa, Linaria
vulgaris, Echium vulgare, Euphorbia sp., Aristolochia clematitis, Datura stramonium,
Hyoscianus niger, Solanum nigrum).

Slika1 .Ononis spinosa je obrasla dugim i

otrim bodljama

Slika 2. Bodlje na listu palamide

1.8. Otpornost semena prema vanjskim uticajima

Slika 3. Conium maculatum je jedna od naih

Slika 4. Hyosciamus niger (bunika)
Seme
najotrovnijih
mnogih korova
korova otporno je prema vlazi i temperaturnim kolebanjima

zbog svoje grae i sastava. Vrlo vrsta semena ljuska (kremina kiselina) i vei
sadraj ulja u semenu ini seme korova vrlo otpornim na tetne vanjske uticaje. Takvo
se seme korova lako prenosi vodom na veliku udaljenost.
1.9. Sposobnost klijanja u mlenom zrenju semena
To je velika prednost semena korova nad gajenim biljkama, jer u odreenom
momentu kada za biljku korova nastupe povoljni momenti za rast i razvoj, seme klija
ve u mlenom zrenju. Takvu sposobnost ima divlji ovas (Avena fatua).

Slika 5. Divlji ovas (Avena fatua) moe da klija u mlenom

zreju (foto:Anna-Lena Anderberg)

1.10. Stvaranje semena razne duine klijavosti

Mnogo korovskih vrsta stvara seme razliite duine klijavosti. Jedni mogu vrlo
brzo klijati, drugi klijaju postepeno u etapama i trei imaju produenu klijavost do
nekoliko desetljea. Gajene biljke tu sposobnost nemaju, jer je brigu o njihovoj
reprodukciji preuzeo ovek.

2. Suzbijanje korova
Savremena borba protiv korova obuhvata veoma brojne i raznovrsne mere
suzbijanja. One imaju za cilj da se smanji populacija korovskih biljaka do nivoa
ispoljavanja minimalnih nepovoljnih efekata delovanja korova u usevima i zasadima
gajenih biljaka. S obzirom da je korove nemogue u potpunosti unititi, suzbijanje
mora ii do praga ekonominosti, a sa tim u vezi do praga i tetnosti, odnosno, do
onog broja i mase korova u usevu gde nee naneti gajenim biljkama znatniju tetu.
Otuda se ekonominost u suzbijanju korova mora pronai kako u racionalizaciji
poljoprivredne proizvodnje i njenog pojeftinjenja, tako i provoenje integralnih mera
borbe protiv njih.
Integralne mere borbe protiv korova, sastoje se od kompleksa razliitih mera i
naina suzbijanja korova koji se, u zavisnosti od useva, floristikog sastava i grae
korovske zajednice i konkretnih agroekolokih uslova na datim povrinama,
meusobno na ovaj ili onaj nain dopunjuju. Suzbijanje korova, prema tome, mora da

bude stalna mera koja se provodi integralno u vremenu i prostoru. U borbi protiv
korova, primenjuju se mere koje se mogu podeliti u dvije kategorije: indirektne
(preventivne) i direktne mere.

3. Direktne mere suzbijanja korova

Direktne mere obuhvataju sve mere u borbi protiv korova koje se izvode, na
proizvodnim povrinama. One se, prema nainu izvoenja i primenjenim sredstvima,
mogu svrstati u agrotehnike, fizike, hemijske i bioloke mere.
3.1. Agrotehnike mere
a) Zaoravanje strnita -Zaoravanjem strnita nakon etve odsecaju se i
zaoravaju nadzemni delovi korova. Osim toga, izaziva se seme na klijanje kao i na
aktiviranje pupoljaka na organima vegetativnog razmnoavanja. Zaoravanjem strnita
unitavaju se nadzemni organi jednogodinjih i viegodinjih korova zaostalih posle
etve. Ovom merom se na odreeni vremenski period u potpunosti suzbiju
jednogodinje vrste, a kod viegodinjih vrsta, unitavanje nadzemnih delova izaziva
obnavljanje ovih organa to dovodi do iznuravanja biljaka.
b) Duboko oranje -Duboko oranje kao mera borbe protiv korova ima za cilj
da uniti sve nadzemne delove biljaka, izbaci na povrinu podzemne organe
vegetativnog razmnoavanja i seme korova koje je bilo na povrini duboko zaore i
stave ga u nepovoljne uslove za klijanje i nicanje. Delovanjem nepovoljnih spoljanjih
uslova smanjuje se vitalnost izbaenih vegetativnih organa korova kada bivaju
uniteni. Izorana semena koja su prola kroz period mirovanja, ponovo niu da bi
dopunskom obradom zemljita ponovo bili uniteni.
c) Predsetvena priprema zemljita -Predsetvenom pripremom zemljita,
unitavaju se iznikli korovi. To se postie vlaenjem, plonim kultiviranjem,
tanjiranjem, valjanjem, drljanjem i rezanjem.

Slika 6. Predsetvenom obradom zemljita se unitavaju rani proletnji korovi i oni koji su
ostali nakon osnovne obrade

d) Setva -Vreme, gustina i dubina setve imaju vrlo veliki znaaj za stanje
zakorovljenosti useva, a samim tim mogu delovati i kao mera protiv korova.
Optimalni rokovi setve i dubine kao i obrazovanje odreenog sklopa i njegove

pokrovnosti stvaraju nepovoljne uslove za nicanje, rastenje i razvie korova. Pored

toga, vreme, gustina i dubina setve u velikoj meri utiu na ispoljavanje konkurentske
sposobnosti useva koji je, sa svoje strane, sposoban da mehaniki ugui korovske
biljke.
e) Nega useva -Prilikom mera nege useva, poboljava se ambijent odnosno
poboljavaju se uslovi rasta i razvoja useva, a sa tim u vezi se pogoravaju uslovi za
rast i razvoj korova.

Slika 7. Razbijanje pokorice drljaom i unitavanje korova

Slika 8. Meuredna kultivacija ratike

Te mere su: drljanje prilikom unitavanja pokorice pri emu se unitavaju i

korovi, ubrenje odnosno prihrana pri emu se poveava konkurentska sposobnost
gajenih biljaka usled bolje ishrane, okopavanje i plevljenje, meuredna kultivacija
itd.

Slika 9. Plevljenje krompira

viderom vertikalnih prstiju

Slika 10. Vider sa horizontalnim prstima

Slika 11. Vider sa vertikalnim etkama za povrtne Slika 12. Vider sa horizontalnim
useve
etkama za predsetveno
unitavanje korova

Slika 13. Plevljenje korova iz rasada biljaka u

zatienom prostoru

Slika 14. Okopavanje krompira

f) ubrenje -ubrenje kao mogua mera borbe protiv korova uglavnom se

sastoji u tome, da se usled povoljnih uslova pri poveanju sadraja hranjivih materija
u zemljitu, ubrza rast i razvoj gajenih biljaka i povea njihova konkurentnost u
odnosu na korove.
g) Malovanje -Malovanje pored ostalog, ima znaajnu ulogu u suzbijanju
nicanja i razvijanja korova, jer materijali sa kojim se pokriva setvena povrina (slama,
pleva, seno, kompost, stajnjak, te od vetakih materijala, specijalni papiri, plastine
folije ili neka hemijska sredstva a kojim se prska setvena povrina koja stvara tanak i
porozan film) onemoguuju u znatnoj meri zbog zasenjivanja, klijanje, nicanje te rast
i razvoj korova.

Slika 15. Mal od slame je jedan od naine zatite od korova (usev belog luka)

Slika 16. Crni plastinim malem se

efikasno titi o korova

Slika 18. Polje pod malem od slame i agrotekstila

Slika 17. Dobre rezultate pokazuje i mal od

specijalnog papira

Slika 19. Usev paradajza pod malem od

crne folije

h) Plodored -Plodored je vrlo vana mera zatite protiv visoke zakorovljenosti,

a mehanizam suzbijanja moe biti fiziki i alelopatski. Fiziki je kada usev svojim
habitusom zasenjuju korove (npr. divlji sirak ili kotan u usevu penice) i na taj nain
onemoguava njihov razvoj. Naime, ova dva korova kliju i niu u aprilu kada je penica
ve vrlo bujna i nalaze se u fazi zavretka vlatanja i poetka klasanja. Alelopatski odnos
izmeu gajene biljke korova zasniva se na uticaju izluevina biljke (kolini) koji deluju
depresivno na rast i razvoj korova. Ovaj odnos moe biti obratan. Ovas inhibitorno
deluje na rast i razvoj Sinapsisi arvensis, ra suzbija rast Matricaria chamomilla,
penica inhibitorno deluje na Anthemis arvensis L., Tripleurospermum inodorum i
Holcus latanus. Promenom useva u plodoredu, menjaju se odnosi proizvodnje i
delovanja kolina to za posledicu ima i kvalitativne i kvantitativne promene u
korovskoj zajednici i useva, odnosno eliminaciju pojedinih korovski vrsta iz odreenih
useva.
3.2. Fizike mere suzbijanja
Fizikim merama borbe, direktno se unitavaju korovi primenom plamena,
pregrejane vodene pare ili natapanjem vodom.
a) Primena plamena -Unitavanje korova plamenom vri se samo u
irokorednim usevima otpornim na visoke temperature (kao na primer pamuk) ili na
povrinama bez useva koje treba privesti kulturi. Koriste se plameni kultivatori sa
veim ili manjim brojem plamenika. Sagorevaju se i unitavaju nadzemni delovi
korova i seme na povrini zemlje.

10

Slika 20.b)Meuredno
korova
plamenom
pamuka
i na gredicama
za povre
Primenaunitavanje
pregrejane
vodene
pareu usevu
-Korovi
se osim
plamenom
mogu

unititi i pregrejanom vodenom parom. Ovo se izvodi uglavnom na nepoljoprivrednim

povrinama. Ovaj metod je vrlo komplikovan pa se vrlo retko provodi i to uz izuzetno
stroge mere zatite.
c) Natapanje vodom -Primenjuje se na povrinama gde nema gajenih biljaka,
u vreme intenzivnog razvoja korova. Natapa se itava povrina vodom do uginua
korova. Meutim, ne daje dobre rezultate kod korova koji se nalaze u fazi semena.
Nakon prestanka natapanja, korovi iz semena ponovo niu, pogotovo ako se ima u
vidu njihovu ivotna sposobnost preivljavanja u obliku semena u nepovoljnim
ivotnim uslovima.
3.3. Bioloke mere suzbijanja
Ima se u vidu, da svaka biljna vrsta ima svog
prirodnog neprijatelja pa tako i korovi. U vezi s tim postoje
sledee bioloke mere borbe protiv korova:
a) Bioloka borba protiv korova primenom
insekata - U SAD je iz Evrope unet korov Hypericum
performatum (kantarion), koji se zbog odsustva prirodnog
neprijatelja vrlo brzo razvio i zauzeo velika prostranstva.
Unoenjem iz Evrope njegovog prirodnog neprijatelja Slika 21. Chysolina hyperici
insekata Chrysolina gemelata i Chysolina hyperici, dolo je
do smanjenja jedinki ovog korova na razumnu meru.
b) Mikrobioloki agensi kao faktori bioloke borbe protiv korova - Biljni
patogeni, odnosno mikroorganizmi mogu znatno regulisati broj korova na odreenom
stanitu. Tako npr. gljivica Coletotrichum utilix inficira i suzbija Xanthium spinosum,
Corilicum spp., i Mycosphaerella spp., mogu inficirati Pteridium aquilinum.
Amaranthus retroflexus je osetljiv na gljivicu Rhyzotonia solani itd. U svrhu
suzbijanja viline kosice (Cuscuta spp.) prouava se mogunost primene gljivice
Alternaria cuscutoides kao i drugih vrsta gljivica.
Primena patogena se vri na dva naina: klasinim nainom inokulacije
(infekcije) korova i daljnim samostalnim irenjem, i mikroherbicidnim tretiranjem
gajenih biljaka patogenom korova.
c) ivotinje herbivore (stoka odnosno domae ivotinje) u biolokoj borbi
protiv korova- Domae ivotinje (goveda, ovce, koze, svinje, konji) mogu na
povrinama gde nema jo gajenih biljaka znatno smanjiti broj i masu korova, kao i
broj korova uz puteve, kanale, zaparloene povrin

11

Slika 22. Ovce efikasno reguliu populaciju korova na

Vie
biljke kao
zaparloenim povrinama
kompetitori i
antagonisti
u borbi protiv
korova.
Ve je ranije reno da biljke jedna na drugu utiu kolinima odnosno alelopatskim
odnosima, gdje pojedine gajene biljke inhibitorno utiu na razvoj odreenih vrsta
korova, a isto tako svojom bujnou mogu kompetitorski delovati na smanjenje
zakorovljenosti. Na
primer, Canabis sativa (konoplja) ostavlja iza sebe dosta istu povrinu od korova.
d)

3.4. Hemijske mere suzbijanja

Hemijske mere suzbijanja korova zasnivaju se na primeni herbicida, hemijskih
supstanci za direktno unitavanje korova. Primena herbicida je novijeg datuma i
masovno je poela poslednjih etrdeset godina. U odnosu na ostale mere borbe protiv
korova, primena herbicida ima niz prednosti jer je ispoljena visoka efikasnost to je
omoguilo njihovu iroku primenu u svim oblastima biljne proizvodnje.

12

ZAKLJUAK
Borba protiv korova predstavlja jednu od najvanijih mera koje
poljoprivrednici preduzimaju da bi povecali poljorivrednu proizvodnju (dobili vie
prinosa) i poboljali kvalitet poljoprivrednih proizvoda.
Korovi direktno i indirektno nanose tetu gajenim biljkama. Direktne tete u
velikoj meri umanjuju prinose gajenim biljkama.Indirektne tete korovi su
istovremeno i stanita mnogih tetocina i parazita, koji sa korova prelaze na gajene
biljke.Smatra se da korovi bilo direktno ili indirektno, nanose pljoprivredi vece tete
nego bolesti i tetocine zajedno.
Vekovima su poljoprivrednici ulagali izvanredno mnogo napora i snage dok su
bili primorani da sa svojih njiva korove odstranjuju neposrednim ljudskim
radom.Danas, zahvaljujuci rezultatima brojnih istraivanja hemicara i biologa u svetu,
poljoprivreda raspolae nizom hemijskih supstanci, nizom HERBICIDA, cija
primena omogucuje poljoprivrednicima da se oslobode mukotrpnog rucnog rada.Od
posebnog su znacaja SELEKTIVNI HERBICIDI, hemijska sredstva kojima se
unitavaju korovi u nekom gajenom usevu, pri cemu ne dolazi ni do kakvog otecenja
na samim gajenim biljkama.
Medutim, da bi covek, napredni poljoprivrednik, mogao da koristi sva
dostignuca nauke i tehnike, primoran je da zna mnogo vie nego to je do nedavno bio
slucaj. Da bi se oslobodio tekog rada vezanog za unitavanje korova, on mora dobro
da upozna i same korove kao i svojstva herbicida, koja sada koristi umesto motike.
Mora da zna kada se oni mogu upotrebiti i u kojoj kolicini da bi unitili samo korove a
potedeli gajene biljke.

13

Literatura
1. Milan Biberdi: OSNOVI HERBOLOGIJE, Poljoprivdeni fakultet Leak,
Leak, 2006.
2. Milan Biberdi: Praktikum iz opteg ratarstva sa agroekologijom, Univerzitet
u Pritini, Poljoprivredni fakultet, 2003.
3. Web sajtovi:
www.agrofabl.org/datoteka/doc_download/19-borba-protiv-korova Ilija Komljenovi: OPTE RATARSTVO, Poljoprivredni fakultet - Banja
Luka, 1998.
www.agrofabl.org/datoteka/doc_download/7-zatita-korova Ilija Komljenovi: OPTE RATARSTVO, Poljoprivredni fakultet - Banja
Luka, 1998.
www.psss.rs/request.php?113 Poljoprivredna struna sluba Vranje: NAJECI KOROVI POVRA NA
TERITORIJI PINJSKOG OKRUGA I NJIHOVO SUZBIJANJE, Jun 2009.

14