3/27/2013

SPOJNA SREDSTVA
Vrste sredstava za vezu
Mehanika spojna sredstva
- zakivci
- zavrtnjevi
epovi
Tehnoloki postupci spajanja
- zavarivanje
- lepljenje
1.
ZAKIVCI

1. ZAKIVCI
Vrste zakivaka:
1.Zakivci sa polukrnom glavom
2.Zakivci sa poluuputenom glavom
3.Zakivci sa uputenom glavom

Oznaavanje zakivaka

3/27/2013

2. ZAVRTNJEVI

Podela prema tanosti izrade:

a)Obraeni (upasovani) zavrtnjevi,
b) Neobraeni (neupasovani) zavrtnjevi
OBINI ZAVRTNJEVI
Oznaavanje zavrtnjeva
Oznaka treba da sadri informacije o:
vrsti navoja (M ili ),
preniku zavrtnja (d),
duini zavrtnja (l),
kvalitetu materijala od koga je izraen i
standardu po kome je zavrtanj izraen.
Mdxl...k.(JUS M.B1.068)
Primer:M20x100...5.6

3/27/2013

Prikazivanje zavrtnjeva na crteima :

Klasa vrstoe definie kvalitet elika od kog su zavrtnjevi izraeni, odnosno njegove
mehanike karakteristike: fu vrstoa na zatezanje i fy granica razvlaenja.
Klasa vrstoe se oznaava sa dva broja razdvojena takom!
Znaenje oznake klase vrstoe
Broj na prvommestu predstavlja stoti deo vrstoe na zatezanje u MPa:
fu/ 100.
Broj na drugom mestu predstavlja desetostruki odnos granice razvlaenja I
vrstoe na zatezanje: 10 ( fy/fu).
Obini zavrtnjevi se izrauju u sledeim klasama vrstoe:
4.6, 4.8, 5.6, 5.8, i 6.8.

Vrste spojeva sa zavrtnjevima:

Smiui spojevi (SS) i smiui spojevi sa tanim naleganjem (SST)

kod kojih se sila prenosi smicanjem tela zavrtnja;
Zateui spojevi(ZS) kod kojih se sila prenosi zatezanjem tela zavrtnja i
Kombinovani spojevi(KS) istovremeno smicanje i zatezanje.
NOSIVOST ZAVRTNJEVA U SMIUIM SPOJEVIMA
Poraun nosivosti zavrtnjeva u
smiuim spojevima
Lom smicanjem tela zakivka,
Lom gnjeenjem omotaa rupe,
Lom neto preseka i
Lom cepanjem lima.
6

3/27/2013

Nosivost zavrtnjeva u smiuim spojevima:

Fv - nosivost zavrtnja na smicanje

Fb - nosivost zavrtnja na pritisak po omotau rupe
Nosivost zavrtnjeva na smicanje:

m- senost zavrtnja,
Av,1 - povrina poprenog preseka tela zavrtnja,
tdop - doputen napon smicanja i
d - prenik zavrtnja.
Kod obraenih zavrtnjeva umesto prenika zavrtnja (d)
treba uzeti prenik rupe (d0)!

Nosivost zavrtnjeva na pritisak po omotau rupe:

minb - minimalna povrina kontakta izmeu tela zavrtnja i omotaa rupe;

d - prenik tela zavrtnja;
mint - minimalna debljina limova koji su optereeni u istom pravcu;
b, - dopdoputen napon pritiska po omotau rupe.
Kod obraenih zavrtnjeva umesto prenika zavrtnja (d)
treba uzeti prenik rupe (d0)!

3/27/2013

NOSIVOST ZAVRTNJEVA NA ZATEZANJE

Nosivost zavrtnjeva na zatezanje

Zavisi od:
kvaliteta materijala i
povrine ispitnog preseka (As)
9

Nosivost obraenih i neobraenih zavrtnjeva na zatezanje je ista!

10

3/27/2013

KOMBINOVANO NAPREZANJE (ZATEZANJE I SMICANJE) ZAVRTNJEVA

Zavrtnjevi koji su istovremeno optereeni na smicanje i zatezanje.
Pored pojedinanih kontrola nosivosti na smicanje i zatezanje
potrebno je proveriti i interaktivno dejstvo smicanja i zatezanja!
Kontrole naprezanja:

Smicanje :
Zatezanje :
Kombinovano
Naprezanje :

11

12

3/27/2013

13

VISOKOVREDNI ZAVRTNJEVI
Obeleavanje visokovrednih zavrtnjeva:

14

3/27/2013

Klase vrstoe:

15

f02 - tehnika granica razvlaenja;

As - povrina ispitnog preseka;
1 - koeficijent pritezanja (redukcije);
Keoficijent pritezanja:

Koeficijent k zavisi od trenja izmeu navrtke i navoja.

Vrednosti definie proizvoa (k= 0,13 -0,17).
16

3/27/2013

PRORAUN NOSIVOSTI VISOKOVREDNIH ZAVRTNJEVA

U SMIUIM SPOJEVIMA
Potrebno je proveriti:
nosivost na proklizavanje, pri graninom stanju upotrebljivosti;
nosivost na smicanje i pritisak po omotau rupe,
pri graninom stanju nosivosti;
Prema naim propisima ne dozvoljava se proklizavanje pri
eksploatacionom optereenju (koncept doputenih napona)!

17

Nosivost prednapregnutih zavrtnjeva na proklizavanje Fs,dop:

m - broj tarnih ravni (kao senost kod obinih zavrtnjeva),

Fp - sila prednaprezanja,
- koeficijent trenja,
2 - koeficijent sigurnosti.
Neophodne kontrole nosivosti kod prednapregnutih visokovrednih
zavrtnjeva u tarnim spojevima:

V1 - maksimalna sila u jednom zavrtnju,

Fs,dop - nosivost na proklizavanje,
Fb,dop - nosivost na pritisak po omotau rupe.

18

3/27/2013

Neophodne kontrole nosivosti kod neprednapregnutih

visokovrednih zavrtnjeva u smiuim spojevima:

V1 - maksimalna sila u jednom zavrtnju,

Fv,dop - nosivost zavrtnja na smicanje,
Fb,dop - nosivost na pritisak po omotau rupe.
Nosivost obraenih prednapregnutih zavrtnjeva u tarnom spoju Fvs,dop

Fv,dop - nosivost obraenog zavrtnja na smicanje i

pritisak po omotau rupe;
Fs,dop - nosivost zavrtnja na proklizavanje;

19

20

10

3/27/2013

PRORAUN NOSIVOSTI PREDNAPREGNUTIH VISOKOVREDNIH

ZAVRTNJEVA U KOMBINOVANIM SPOJEVIMA
Proraun nosivosti prednapregntih visokovrednih zavrtnjevma
u kombinovanim spojevima
Neobraeni VVZ:

Obraeni VVZ:

21

22

11

3/27/2013

KONSTRUISANJE VEZA SA ZAVRTNJEVIMA I ZAKIVCIMA

Pravila za konstruisanje veza sa zavrtnjevima i zakivcma:
Veze i nastavci treba da budu simetrini!
Minimalan broj zavrtnjeva (zakivaka) sa jedne strane spoja
je 2 u zgradarstvu, a 3 u mostogradnji.
Veze na preklop sa 1 zakivkom nisu dozvoljene,
a veze sa 1 zavrtnjom se koriste samo u izuzetnim sluajevima;
Veze na preklop sa jednim zavrtnjem

23

Optimalan prenik zavrtnja:

Pravilnim izborom prenika zavrtnja dobija se uravnoteen odnos
nosivosti na smicanje i pritisak po omotau rupe!

ts,min minimalna debljina jednog od elemenata koji se spajaju

24

12

3/27/2013

Raspored zavrtnjeva u vezi:

e - rastojenje izmeu susednih zavrtnjeva;

e1 - rastojanje izmeu zavrtnja i ivice lima u pravcu delovanja sile;
e2 - rastojanje izmeu zavrtnja i ivice lima upravno na pravac
delovanja sile
25

26

13

3/27/2013

Za visokovredne zavrtnjeve
e = 4d - rastojanje izmeu susednih zavrtnjeva;
e1 =3,5d -rastojanje izmeu zavrtnja i ivice lima u pravcu delovanja sile
e2 =2d -rastojanje izmeu zavrtnja i ivice lima upravno na pravac
delovanja sile

27

MONTANI NASTAVCI I VEZE

Neophodnost spajanja elemenata u konstrukcionu celinu;
Nastavci spojevi elemenata istih ili slinih dimenzija;
Veze spojevi razliitih elemenata konstrukcije;
PRORAUN I KONSTRUISANJE MONTANIH NASTAVAKA
AKSIJALNO ZATEGNUTIH TAPOVA
VEZA OSTVARENA ZAVRTNJEVIMA
Vezu ostvarujemo na dva naina
1.Prema aksijalnoj sili zatezanja
2.Prema povrini poprenog preseka (statikipokriven nastavak)

28

14

3/27/2013

1. PRORAUN NASTAVKA PREMA ZADATOJ SILI ZATEZANJA

Aksijalna sila se ravnomerno rasporeuje na rebro
i noice profila
Sila u noici

Nt,f Nt

Af
A

A
Sila u rebru Nt,w Nt w Nt 2Nt,f
A

29

bp

t f,p

no`ica

1.Predpostavi se debljina podvezice

tf,p,min=tf u sluaju jednostranih
podvezica
tf,p,min=0.6tf u sluaju dvostranih
podvezica

rebro
t w,p

dp

Proraun nastavka noice

no`ica

2.Odredi se prenik i nosivost zavrtnjeva

3.Odredi se broj zavrtnjeva i raspored

nf ,uk

Nt,f
dop Gde je: Ft,dop nosivost zavrtnja na
Ft,dop
smicanje

30

15

3/27/2013

4. Izrauna se slabljenje poprenog preseka noice i njena neto

povrina

Af ,neto Af Af bf tf nf ,1 d0,f tf bf nf ,1 d0,f tf

Gde je: nf,1 broj zavrtnjeva u merodavnom poprenom
presekud prenik rupe za zavrtanj na noici
0,f

5. Izvri se kontrola napona u oslabljenom preseku

Nt,f
dop
Af ,neto

Ako ovaj uslov nije ispunjen vraamo se na korak 1 i

poveavamo irinu ili debljinu noice, ako se radi o zavarenim
profilima.
Valjani profili ne mogu da se ojaaju ve se usvaja vei profil.
31

32

16

3/27/2013

6. Kontrola napona u podvezici noice:

33

bp

t f,p

no`ica

1.Predpostavi se debljina podvezice

tf,p,min=0.6tf uvek dvostrane podvezice

rebro
t w,p

2.Odredi se prenik i nosivost zavrtnjeva

dp

Proraun nastavka rebra

no`ica

3.Odredi se broj zavrtnjeva i raspored

nw,uk

Nt,w
dop Gde je: Fw,dop nosivost zavrtnja na
Fw,dop
smicanje

34

17

3/27/2013

4. Izrauna se slabljenje poprenog preseka rebra i njegova neto

povrina

Aw,neto Aw Aw d tw nw,1 d0,w tw d nw,1 d0,w tw

Gde je: nw,1 broj zavrtnjeva u merodavnom poprenom
presekud prenik rupe za zavrtanj na rebru
0,w

5. Izvri se kontrola napona u oslabljenom preseku

Nt,w
dop
Aw,neto

Ako ovaj uslov nije ispunjen vraamo se na korak 1 i

poveavamo irinu ili debljinu noice, ako se radi o zavarenim
profilima.
Valjani profili ne mogu da se ojaaju ve se usvaja vei profil.
35

Ojaanje rebra poveanjem njegove debljine:

36

18

3/27/2013

6. Kontrola napona u podvezici rebra:

37

38

19

3/27/2013

Proraun prema povrini preseka

(Statiki pokriven nastavak)
Statiki pokriveni nastavci tapa mogu biti:
sa kompenzacijom povrine (zavareni profili)

Nt,dop A dop
bez kompenzacije povrine (valjani profili)

Nt,dop Anet dop

Ojaanje poprenog preseka kod statiki

pokrivenih nastavaka sa kompenzacijom
Uslovi za dimenzionisanje:

Af ,net Af
Aw,net Aw
Anet A

Neto povrina poprenog preseka

tapa na mestu nastavka treba da
bude vea ili jednaka od bruto
povrine preseka tapa izvan
nastavka, i to pojedinano za noice
i rebro i ukupno za itav popreni
presek.

20

3/27/2013

Proraun debljine ojaanja

*
Af ,net bf nf ,1 d0,f t*f Af bf tf tf

Aw,net d nw,1 d0,w t*w Af d tw tw

bf
tf
bf nf ,1 d0,f
d

d nw,1 d0,w

tw

Proraun podvezica
1. Statiki pokriven nastavak sa kompenzacijom A:
noice

rebro

ukupno

Af ,p,net Af

Aw,p,net Aw

Ap,net A

2. Statiki pokriven nastavak bez kompenzacije A:

noice

Af ,p,net Af ,net

rebro

Aw,p,net Aw,net

ukupno

Ap,net Anet

21

3/27/2013

Proraun broja zavrtnjeva

1. Statiki pokriven nastavak sa kompenzacijom A:
noice

nf

Af dop
Ff ,dop

rebro

nw

Aw dop
Fw,dop

2. Statiki pokriven nastavak bez kompenzacije A:

noice

nf

Af ,net dop
Ff ,dop

rebro

nw

Aw,net dop
Fw,dop

Umesto bruto povrine koristi se neto povrina preseka.

Specifinosti prorauna montanih nastavaka sa prednapregnutim

zavrtnjevima
Odnose se i na nastavke koji se dimenzioniu prema sili i na
statiki pokrivene nastavke;
Pri proraunu napona u oslabljenom preseku i pri
dimenzionisanju podvezica moe se uzeti u obzir smanjenje
(redukcija) sile u merodavnom preseku usled trenja;
Ova redukcija se ne uzima u obzir pri proraunu broja zavrtnjeva;

22

3/27/2013

Smanjenje sile u neto preseku usled trenja u tarnoj ravni

Trenjem se prenosi oko 40% sile u zavrtnju pre mesta maksimalnog
slabljenja preseka rupom za spojna sredstva;

Smanjenje sile pri proraunu montanog

nastavaka prema zadatoj sili Nt
Sila u I redu

NIt,red Nt 0,4 n1 Fs,dop

Sila u II redu (ako je merodavan drugi red)

Nt n1 Fs,dop 0,4n2 Fs,dop

NIIt,red max
Nt n1 Fs,dop 0,2n1 n2 Fs,dop
I
IL

Redukovane vednosti sile se koriste pri kontroli napona u

neto preseku (ojaanje) i pri dimenzionsanju podvezica.

23

3/27/2013

Koeficijent redukcije kred pri proraunu

statiki pokrivenih montanih nastavaka

NIt,red Nt 0,4 n1 m Fs,dop

Nt (1 0,4 n1

m Fs,dop
Nt

n
Nt 1 0,4 1 kred Nt
nuk

n1

0
,
4

nuk
kred
1 n1 0,2n1 n2
nuk
nuk

Koeficjentom redukcije kred

mnoi se bruto povrina
preseka van nastavka (A), pri
proraunu statiki pokrivenih
nastavaka. Na primer:

A*net A kred
Za presek I-I
Za presek II-II

Proraun montanih nastavaka pritisnutih tapova prema sili Nc

Nije potrebna kontrola oslabljenog preseka, niti njegovoojaanje;
Proraunavaju se samo podvezice i potreban broj zavrtnjeva;
Preraspodela sila na noice i rebro se vri kao kod zategnutih
tapova;
Podvezice se dimenzioniu prema bruto povrini poprenog
preseka (A)

24

3/27/2013

Proraun montanih nastavaka nosaa

prema zadatim silama
I

Nt

I
pritisnuta no`ica

rebro

Mx
Fl/4

zategnuta no`ica

F/2

Tx

F/2

T
Monta`ni nastavak u preseku I-I
Uticaji Mx, Tx i Nx

Nt

Nt

Nx

Nastavak se dimenzionie prema stvarnim uticajima na mestu

nastavljanja nosaa
Uticaji se raspodeljuju na njegove sastavne delove, noice i rebro
Momenti se raspodeljuju prema momentu inercije

M Mf Mw

I
Mf M f
I

I
Mw M w
I

Transverzalne sile se prenosi samo preko rebra profila

Normalna sila se prenose na isti nain kao kod tapova (prema
povrini preseka)

25