Eh Loma

UNIVERZITET U BEOGRADU
MAINSKI FAKULTET
Danijela D. ivojinovi
PRIMENA MEHANIKE LOMA NA

PROCENU INTEGRITETA ZAVARENIH
KONSTRUKCIJA OD LEGURA
ALUMINIJUMA
doktorska disertacija
Beograd, 2013.
UNIVERSITY OF BELGRADE
FACULTY OF MECHANICAL ENGINEERING
FRACTURE MECHANICS APLICATION

ON INTEGRITY ASSESMENT OF
WELDED CONSTRUCTION MADE FROM
ALUMINUM ALLOYS
Doctoral Dissertation
Belgrade, 2013.
lanovi komisije za pregled i odbranu doktorske disertacije:

Mentor:
dr Aleksandar Sedmak, redovni profesor

Mainski fakultet Univerziteta u Beogradu
lanovi komisije:
dr Boko Rauo, redovni profesor

dr Aleksandar Grbovi, docent
dr Vera ijaki-eravi, redovni profesor
dr Ljubica Milovi, docent
Tehnoloko-metalurki
Beogradu
Datum odbrane:
fakultet
Univerziteta
Mojim najmilijim:
roditeljima,
erkama i suprugu
PRIMENA MEHANIKE LOMA NA PROCENU INTEGRITETA

ZAVARENIH KONSTRUKCIJA OD LEGURA ALUMINIJUMA
Apstrakt (rezime):
U radu je prikazana praktina primena mehanike loma na nastanak i rast
zamornih
prslina
konstrukcijama
zavarenim
primenom
frikcionog
zavarivanja meanjem (FSW). Poseban naglasak je dat na tankozidne strukture

od legura aluminijuma. Razmatran je rast prsline u neojaanamim i ojaanim
konstrukcijama. Pri tome je koriena numerika metoda bazirana na konanim
elementima - tzv. Proirena Metoda Konanih Elemenata (PMKE). Analiziran je
rast prsline u FSW spoju, kroz zone spoja. Pri tome je korien software Abaqus,
kao i Morfeo za prikaz dobijenih podataka. Primenjeno je zatezno zamorno
optereenje, pri koeficijentu asimetrije cikusa optereenja R 0 .
Svi modeli su sainjeni od legure aluminijuma 2024-T351. Karakteristike
materijala u zonama spoja, kao i geometrijske mere samog FSW spoja su
usvojene iz ve postojeih eksperimenata. Razmatrano je vie modela:
Primer br.:1. najjednostavniji primer ploe, linearno-elastina i elastoplastina analiza.
Primer br.:2. dvokomponentna ploa, linearno-elastina i elasto-plastina
analiza.
Primer br.:3. FSW spoj-2D izloen dejstvu veeg, odnosno manjeg
zateznog optereenja.
Primer br.:4. ploa sastavljena od dva FSW spoja izloena dejstvu veeg,
odnosno manjeg zateznog optereenja.
Primer br.:5. ploa ojaana sa dva FSW T-spoja izloena dejstvu veeg,
odnosno manjeg zateznog optereenja.
Kao rezultati prorauna dobijeni su sledei podaci:
naponsko-deformaciono stanje u konstrukciji, pri emu je naroita
panja posveena zoni u okolini vrha prsline,
koordinate taaka fronta prsline za svaki korak rasta x, y z ,

raspodela faktora intenziteta napona- K I , K II , K III i K ekv du fronta
prsline za svaki korak rasta,
vek
konstrukcije
formi
promene
broja
primenjenog
ciklusa
optereenja- N za svaki korak rasta prsline.

Na bazi dobijenih podataka analizirana je stabilnost irenja prsline kroz
strukturu. Takoe, posmatrano je ponaanje linearno-elastinog i elastoplastinog materijala. Razmatran je rast prsline iz jedne zone u drugu. Data je
uporedna analiza rasta prsline kod neojaanih i ojaanih ploa.
Kljune rei: zamorni rast prsline, proirena metoda konanih elemenata,
ilavost loma, frikciono zavarivanje meanjem, softver, konstrukcija, linearno
elastina mehanika loma, elasto-plastina mehanika loma, faktor intenziteta
napona - K , J-integral
Nauna oblast: Mainstvo
Ua nauna oblast: Integritet konstrukcija
UDK: 669.17:621.791]:539.42(043.3)
620.17:519.96(043.3)
FRACTURE MECHANICS APLICATION ON INTEGRITY

ASSESMENT OF WELDED CONSTRUCTION MADE FROM
ALUMINUM ALLOYS
Abstract:
In this work aplication of fracture mechanics principels on initiation and
growth of fatigue crack in friction stir welded (FSW) strucutres is presented.
Special attention is dedicated to thin-walled structures made from aluminum
alloys. Crack growth in unstiffened and stiffened construction is considered by
using the numerical method based on finite elements - eXtended Finite Element
Method (XFEM). Crack growth in FSW joint is analized through all its zones.
Thereby is used software Abaqus, as well as Morfeo for results display. Tension
fatigue load is applied, with stress intesity ratio R 0 .
All analyzed models are made from aluminum alloy 2024-T351. Material
properties in joints zones, and geometry mesures of FSW joint are adopded
from available experiments. Following examples are analized:
Example No.:1. simple plate, analisis in the area of linear-elastics and
elasto-plastics.
Example No.:2. plate with two regions, analisis in the area of linearelastics and elasto-plastics.
Example No.:3. FSW joint-2D, exposed to effect of higher, apropos lower
tension load.
Example No.:4. plate made of two FSW joints, exposed to effect of higher,
apropos lower tension load.
Example No.:5. plate stiffened with two FSW T-joints, exposed to effect of
higher, apropos lower tension load.
Following results are obtain in numerical computations:
stress-displacement state in construction, where special attention is
dedicated to crack tip zone,
points coordinates of crack front x, y z for every progression step,

distributions of stress intensity factors- K I , K II , K III i K ekv along crack
front for each progressions step,
construction life in form of chage of applied load number- N for each

step of propagation.
On the basis of obtained data, analysis of crack growth stability is made.
Also, linear-elastics and elasto-plastics behavior of material is observed. Crack
growth from one to another zone is considered. Finally, comparative analisys of
crack growth in unstiffened and stiffened plates is made.
Key words: fatigue crack growth, eXtended Finite Element Method (XFEM),
fracture toughness, Friction Stir Welding (FSW), software, welded construction,
LEFM - linear-elastic fracture mechanics, EPML - elasto-plastic fracture
mechanics, stress intensity factor- K , J-integral
Scientific discipline: Mechanical engineering
Scientific subdiscipline: Structure integrity
UDK: 669.17:621.791]:539.42(043.3)
620.17:519.96(043.3)
N-i
NOMENKLATURA
-vektor pomeranja dodatih stepeni slobode
a, c
-duina prsline
a0
-duina inicijalne prsline
a0 , am , an -konstante u Power zakonu

aC
-kritina duina prsline
adoz
-dozvoljena duina prsline
aef
-efektivna duina prsline
af
-konana duina prsline
ai
-duina prsline u i -tom ciklusu optereenja
ai
-vektor vornog pomeranja poboljan Heaviside-ovom funkcijom

(poglavlje 4.3.)
ai
-dodatni stepeni slobode koji odgovaraju -toj funkciji poboljanja u i tom voru
aN
-duina prsline pri datom broju ciklusa optereenja- N
aN N
-duina prsline pri datom broju ciklusa optereenja- N N
a"
-znaajna veliina prsline (konstanta)
-prirast duine prsline
amax
-maksimalni prirast duine prsline
aN j
-promena duine prsline (prirast prsline)=vorno rastojanje u konanoelementnoj mrei
A0 , A0 , A0 , A0 -konstante (u Newman-ovoj funkciji otvaranja prsline)

Ak , Bk -konstante materijala
A , B , C , D -empirijske konstante (u hiperboliko-sinusnom modelu rasta
prsline)
b
-irina elementa na frontu prsline
bi
-vektor vornog pomeranja poboljan NT funkcijom
Ba
-matrica izvoda poboljanih funkcija oblika
Bu
-matrica izvoda klasinih funkcija oblika
c 1 , c 2 , c 3 , c 4 -konstante materijala (poglavlje 4.6.5.1.)

C
-konstanta (u Paris-ovoj jednaini)
N-ii
-konstitutivna matrica izotropnog linearnog elastinog materijala
C 1 , C 2 -konstante (u Forman, Newman i de Koning-ovoj jednaini)
Cp
-redukcioni faktor rasta prsline
CTOA -(Crack Tip Opening Angle) ugao otvaranja vrha prsline
da
dN
-brzina rasta zamorne prsline
-duina elementa na frontu prsline
-poluprenik K-dominantne oblasti (poglavlje 2.4.2.)
-ukupan radni vek (poglavlje 2.8.)
-Young-ov moduo elastinosti
E'
-korigovani Young-ov moduo elastinosti (za ravno stanje napona,

odnosno ravno stanje deformacije)
-kriterijum loma
-matrica primenjenih sila u vorovima
fa
-vektor
primenjenih
sila
poboljanih
komponenti
aproksimacije
pomeranja
f tol
-tolerancija kriterijuma loma
fu
-vektor primenjenih sila klasinih komponenti aproksimacije pomeranja
-sila
Fv , 2 , 5
-vertikalna sila izmeu vorova 2 i 5
-sila rasta prsline (brzina oslobaanja energije)
GI
-sila rasta prsline za mod I (brzina oslobaanja energije)
G II
-sila rasta prsline za oblik II (brzina oslobaanja energije)
GIC
-kritina brzina oslobaanja energije za mod I
G IIC
-kritina brzina oslobaanja energije za mod II
G IIIC
-kritina brzina oslobaanja energije za mod III
GC
-kritina sila rasta prsline
Gekv
-ekvivalentna brzina oslobaanja energije u voru
GekvC
-ekvivalentna kritina brzina oslobaanja energije
Gmax
-maksimalna brzina oslobaanja energije
G pl
-vrednost sile rasta prsline iznad koje dolazi do naglog rasta prsline
GTH
-prag sile rasta prsline
-relativna brzina oslobaanja energije
N-iii
H x
-Heaviside-ova funkcija
In
-integraciona konstanta zavisna od n
(konstanta deformacionog
ojaavanja)
J
- J -integral (parametar mehanike loma)
J IC
-kritina vrednost J -integrala
JR
- J -integral koji odgovara sili rasta prsline ( J R )
-matrica krutosti
KI
-faktor intenziteta napona za oblik I
K II
-faktor intenziteta napona za oblik II
K III
-faktor intenziteta napona za oblik III
Ka
-amplituda faktora intenziteta napona
K aa
-matrica krutosti poboljanihkonanih elemenata
KC
-kritini faktor intenziteta napona (ilavost loma)
Ke
-elementarna matrica krutosti
K eac
-ambijentalna ilavost loma
K ekv
-ekvivalentni faktor intenziteta napona
K IC
-kritini faktor intenziteta napona (ilavost loma) za oblik I
K I ef
-efektivni faktor intenziteta napona
Km
-srednji faktor intenziteta napona
K max
-maksimalni faktor intenziteta napona
K max, ef
- efektivna vrednost maksimalnog faktor intenziteta napona
K max,i 1 -maksimalni faktor intenziteta napona pri preoptereenju

K max,T
-maksimalni poetni faktor intenziteta napona
K min
-minimalni faktor intenziteta napona
K min, ef
- efektivna vrednost minimalnog faktor intenziteta napona
KRW
-Willenborg-ov zaostali faktor intenziteta napona
K th
-prag faktora intenziteta napona
K uu
-klasina matrica krutosti konanih elemenata
K ua
-matrica sprege izmeu klasinih i poboljanih komponenti krutosti
K zatv
-faktora intenziteta napona, koji zatvara prslinu
-opseg faktora intenziteta napona
N-iv
K 0
-opseg faktora intenziteta napona pri R 0
K th
-opseg praga faktora intenziteta napona
-duina presline u datom trenutku
l1
-duina prave linije koja spaja vor 1 i referentnu taku
l3
-duina prave linije koja spaja vor 3 i referentnu taku
l12
-rastojanje izmeu vorova 1 i 2
l23
-rastojanje izmeu vorova 2 i 3
-duina uzorka
-koeficijent ( m 1 , 2.6 zavisano od toga da li je zastupljeno ravno stanje

napona ili ravno stanje deformacije)
-eksperimentalno dobijena konstanta ( m 0.5 , 2.25)
-broj funkcija poboljanja (poglavlje 4.3.)
-mismeing
-eksponent u Paris-ovoj funkciji
-eksponent deformacionog ojaavanja (poglavlje 2.5.4.)
-spoljanja jedinina normala (poglavlje 4.2.1.)
-broj konanih elemenata (poglavlje 4.3.)
n1 ,, ni ,, nm -broj ciklusa optereenja pri i -tom stepenu
nj
-jedinina normala
-broj ciklusa optereenja (radni vek)
N 1 ,, N i ,, N m -broj ciklusa optereenja do loma pri i -tom stepenu
N i x
-interpolacione funkcije i -tog konanog elementa ( i 1, n )
N , N i , N j -inkrementalni broj ciklusa optereenja

p, q
-konstante (u NASGRO jednaini rasta prsline)
-pritisna sila
-pomeranje napadne take sile (poglavlje 2.5.5.)
-matrica stepeni slobode u vorovima
-parametar obika prsline
Q ef
-efektivni parametar oblika prsline
-radijus obrtanja
rp
-dimenizija (veliina) plastine oblasti
rpi
-prenik plastine zone u i -tom ciklusu optereenja
N-v
-koeficijent asimetrije ciklusa optereenja
Ref
-efektivni koeficijent asimetrije ciklusa optereenja
RSO
-koeficijent zatvaranja prsline
-koeficijent sigurnosti
Su
-skup svih vorova na konanim elementima
Sa
-skup vorova na konanim elementima preseenim prslinom
Sb
-skup svih vorova na konanim elementima koji sadre vrh prsline
-debljina uzorka
t0
-karakteristina debljina uzorka (konstanta materijala)
-temperatura
Tg
-temperatura prelaza
Ti
-sila zatezanja na konturi
-vektor pomeranja klasinih stepeni slobode
ui
-pomeranje na konturi
ui
-vektor pomeranja konanog elementa
ux
-pomeranje u pravcu x -ose
uy
-pomeranje u pravcu y -ose
u h x
-vektorska funkcija pomeranja
v1 , 6
-vertikalno pomeranje izmeu vorova 1 i 6
v g V -otvaranje noeva (merena veliina)
-referentna taka (poglavlje 4.2.1.)
x*
-presena taka prsline sa mreom konanih elemenata (poglavlje 4.2.1.)
-debljina noeva
-irina uzorka (poglavlje 2.5.5.)
-gustina deformacijske energije
Ws
-rad
-ugao savijanja
-konstanta deformacionog ojaavanja (poglavlje 2.5.4.)
-parametar (zivisan od tipa uzorka i prsline)
0 , 1 , 2 -parametri (zivisni od tipa uzorka i prsline)

s
-jedinina povrinska energija
-putanja integracije
N-vi
-merena vrednost otvaranja prsline
-kritina vrednost otvaranja vrha prsline (definisana od strane

korisnika)
m CMOD (Crack Mouth Opening Displacement) -otvaranje usta prsline

t CTOD (Crack Tip Opening Displacement) -otvaranje vrha prsline
-relativna deformacija
-vektor relativne deformacije
-referentna relativna deformacija (deformacija poputanja)
ij
-raspodela relativne deformacije u okolini vrha prsline
~ij
-bezdimenziona funkcija zavisna od n i
-konstanta u BK zakonu
-ugao u polarno-cilindrinom koordinatnom sistemu (slika 2.6)
-koeficijent (konstanta materijala)
-faktor korekcije povrine
-moduo klizanja
-Poisson-ov koeficijent
-brzina dejstva (uestanost) optereenja (poglavlje 2.4.4.)
-potencijalna energija
-potencijalna energija ploe bez prsline
-nominalni normalni napon
-vektor napona
-referentni napon teenja (napon poputanja)
cr
-kritini napon
normalni napon loma
ij
-raspodela napona u okolini vrha prsline
~ij
-zatezna vrstoa
max
-maksimalno primenjeni normalni napon
min
-minimalno primenjeni normalni napon
-napon na granici teenja
tOM
-napon teenja osnovnog materijala
tV
-napon teenja vara
N-vii
-normalni napon u smeru x -ose
-normalni napon u smeru y -ose
z
~
-normalni napon u smeru z -ose
-tangencijalni (smicajni) napon
-tangencijalna komponente napona
-tangencijalna komponente napona
-tangencijalni napon loma
xy
-tangencijalni (smicajni) napon u ravni xy
xz
-tangencijalni (smicajni) napon u ravni xz
yz
-tangencijalni (smicajni) napon u ravni yz
-faktor u Willenborg-ovoj jednaini
ij
r , -funkcija poboljanja
1 , 2 , 3 , 4 , 5 , 6 -funkcije poboljanja
x - -ta funkcija poboljanja u i -tom voru ( 1, m )
S-i
SADRAJ
1. INTEGRITET KONSTRUKCIJE ...............................................................................1
1.1. Uvod ..........................................................................................................................1
1.2. Nastanak i rast prsline ............................................................................................2
1.2.1. Uzronici lome i metode ojaanja i poveanja veka konstrukcije .................2
1.2.2. Odreivanje veliine inicijalne prsline i njenog daljeg rasta..........................6
1.3. Osnovni koncepti projektovanja ...........................................................................7
1.4. Tipovi konstrukcionih elemenata .......................................................................11
1.5. Strukturna analiza (projektovanje) .....................................................................17
1.6. Nastanak i rast prsline u tankozidnim konstrukcijama...................................18
1.7. Ispitivanje na zamor..............................................................................................20
1.8. Procena kritinih mesta ........................................................................................21
2. MEHANIKA LOMA ................................................................................................24
2.1. Uvod ........................................................................................................................24
2.2. Podela mehanike loma..........................................................................................26
2.3. Osnovni oblici stvaranja povrina loma.............................................................28
2.4. Linearno-elastina mehanika loma .....................................................................29
2.4.1. Faktor intenziteta napona- K I ...........................................................................29
2.4.2. Raspodela napona u okolini vrha prsline .......................................................31
2.4.3. Princip superpozicije..........................................................................................34
2.4.4. Kritina vrednost faktora intenziteta napona (ilavost loma)- K IC ............35
2.4.5. Odreivanje faktora intenziteta napona- K I ...................................................42
2.4.6. Odreivanje ilavosti loma- K IC .......................................................................45
2.5. Elasto-plastina mehanika loma..........................................................................48
2.5.1. Problem krtog loma-Griffith-ovo reenje.........................................................48
2.5.2. Plastinost vrha prsline......................................................................................51
2.5.2.1. Irwin-ova metoda.............................................................................................53
2.5.2.2. Model deformacije trake.................................................................................54
2.5.2.3. Metoda pomeranja otvora prsline (COD metoda)......................................57
2.5.3. J -integral .............................................................................................................58
2.5.4. HRR polje .............................................................................................................60
2.5.4.1. Primena J -integrala na poetak rasta prsline .............................................62
S-ii
2.5.4.2. Primena J -integrala na analizu rasta prsline..............................................64

2.5.4.3. R -kriva (kriva otpora rasta prsline) .............................................................66
2.5.5. Laboratorijska merenja parametara mehanike loma.....................................69
2.5.6. Ugao otvaranja vrha prsline- CTOA (Crack Tip Opening Angle)....................72
2.6. Jednaina rasta zamorne prsline .........................................................................74
2.6.1. Paris-ov model.....................................................................................................75
2.6.2. Forman, Newman i de Koning-ov model ............................................................76
2.6.3. Hiperboliko-sinusni model .............................................................................77
2.6.4. NASGRO model..................................................................................................77
2.6.5. Primeri dijagrama
da
f K , R ....................................................................78
dN
2.7. Numeriki model jednaina rasta zamorne prsline .........................................79

2.8. Procena veka vazduhoplovnih konstrukcija .....................................................81
2.9. Interakcija optereenja ..........................................................................................82
3. FRIKCIONO ZAVARIVANJE MEANJEM .........................................................87
3.1. Primena legura aluminijuma u vazduhoplovstvu ...........................................87
3.2. Osnovni principi frikcionog zavarivanja meanjem ........................................89
3.3. Struktura zavarenog spoja dobijenog FSW postupkom ..................................95
3.4. Svojstva zavarenog spoja aluminijumskih legura ............................................97
3.4.1. Tvrdoa zavarenog spoja...................................................................................98
3.4.2. Mehanike karakteristike zavarenog spoja.....................................................99
3.5. Vrste tankozidnih struktura dobijenih FSW postupkom ..............................101
3.5.1. T-spojevi.............................................................................................................102
3.6. Svojstva legure 2024-T351 ..................................................................................104
3.7. Svojstva zavarenog spoja legure 2024-T351 dobijenog FSW postupkom ...105
3.7.1. Mismeing .........................................................................................................106
3.7.2. Mehanika svojstva FSW spoja.......................................................................107
3.8. Modeliranje FSW spoja .......................................................................................111
4. PROIRENA METODA KONANIH ELEMENATA (PMKE).......................113
4.1. Uvod ......................................................................................................................113
4.2. Osnove proirene metode konanih elemenata ..............................................114
4.3. Funkcije poboljanja ............................................................................................116
4.3.1. Generalizovana Heaviside-ova funkcija- H x ...............................................116
S-iii
4.4. Definisanje polja pomeranja u XFEM-u ...........................................................118

4.5. Opti oblik proirene metode konanih elemenata ........................................119
4.6. Primena XFEM-a u Abaqus-u .............................................................................121
4.7. Kriterijumi loma...................................................................................................121
4.7.1. Kriterijum kritinog napona- cr ....................................................................122
4.7.2. Kriterijum kritinog otvaranja prsline- COD ...............................................123
4.7.3. Kriterijum duine prsline u zavisnosti od vremena- a f t ....................125
4.7.4. Kriterijum-tehnika virtuelnog otvaranja prsline..........................................126
4.7.4.1. BK zakon .........................................................................................................128
4.7.4.2. Power zakon ....................................................................................................129
4.7.4.3. Reeder-ov zakon..............................................................................................129
4.7.5. Kriterijum nisko-ciklinog zamora ................................................................129
4.7.5.1. Poetak razdvajanja povrina ......................................................................130
4.7.5.2. Zamorni rast prsline korienjem Paris-ovog zakona ..............................131
4.8. Nedostaci PMKE..................................................................................................132
5. FSW MODELI..........................................................................................................133
5.1. Algoritam prorauna...........................................................................................133
5.2. Proraunski modeli .............................................................................................136
5.2.1. Primer br.1: NEOJAANA TANKOZIDNA PLOA .................................136
5.2.1.1. Teorija..............................................................................................................136
5.2.1.2. Proraun u Abaqus/Morfeo-u .......................................................................137
5.2.1.2.1. Proraun za linearno-elastinu oblast .....................................................142
5.2.1.2.2. Proraun za elasto-plastinu oblast .........................................................144
5.2.2. Primer br.2: NEOJAANA TANKOZIDNA PLOA sa dva regiona
(DVOKOMPONENTNA PLOA) ...........................................................................152
5.2.2.1. Primer tankozidne ploe (oblast linearne elastinosti) ............................156
5.2.2.2. Primer tankozidne ploe (oblast elasto-plastinosti)................................161
5.2.3. Primer br.3: FSW spoj.......................................................................................165
5.2.3.1. FSW spoj izloen dejstvu veeg zateznog optereenja.............................168
5.2.3.2. FSW spoj izloen dejstvu manjeg zateznog optereenja..........................171
5.2.4. Primer br.4: ploa sa dva FSW spoja (neojaana struktura) .......................180
5.2.4.1. Ploa sa dva FSW spoja (neojaana struktura) izloena dejstvu veeg
zateznog optereenja ..................................................................................................181
S-iv
5.2.4.2. Ploa sa dva FSW spoja (neojaana struktura) izloena dejstvu manjeg
5.2.5. Primer br.5: ploa sa dva FSW T-spoja (ojaana struktura)........................191
5.2.5.1. ploa sa dva FSW T-spoja (ojaana struktura) izloena dejstvu veeg
5.2.5.2. ploa sa dva FSW T-spoja (ojaana struktura) izloena dejstvu manjeg
6. ZAKLJUAK...........................................................................................................204
LITERATURA .............................................................................................................209
Doktorska disertacija
1. INTEGRITET KONSTRUKCIJE
1.1. Uvod [1]
Relativno nova nauna disciplina, koja je nala iroku primenu u
reavanju inenjerskih problema naziva se integritet konstrukcije ([2]). Pod
pojmom procena integriteta konstrukcija podrazumeva se sledee:
1. analiza postojeeg stanja konstrukcije, koja obuhvata dijagnostiku
ponaanja i poputanja, uz procenu preostale vrstoe i radnog veka.
2. revitalizacija konstrukcije, uz primenu mera u cilju ouvanja operativne
gotovosti.
U ove svrhe koriste se adekvatni software-ski paketi, kao to su: ANSYS,
Abaqus, FRANC3D, NASGRO, NASTRAN. Programi su koncipirani na metodi
konanih elemenata. Konstrukcija se modelira u adekvatnom software-u, a
potom se vri proraun strukture (naponi i deformacije). Na osnovu dobijenih
rezultata, mogue je odrediti stvarno ponaanje konstrukcije pri eksploataciji,
proceniti ekploatacioni vek, ali i uzronike loeg ponaanja ili ak poputanja
konstrukcije. Na bazi ovih saznanja, dobijaju se parametri izbora i odluka, ijom
realizacijom se konstrukcija poboljava, a time i poveava radni vek. Dakle,
primenom korektivnih mera vri se revitalizacija konstrukcije.
Problemi koji se javljaju u strukturi u toku ekploatacionog perioda,
prvenstveno su posledica nedovoljno dobro projektovane geometrije. Meutim,
uzrok moe biti i nedovoljna otpornost materijala na nastanak i rast prsline, a
naroito kod zavarenih spojeva, to upravo predstavlja predmet prouavanje
ove doktorske teze.
Primena numerikih metoda u inenjerskoj analizi noseih konstrukcija je
nala opravdanje iz ekonomskih razloga, tj. postie se visok nivo rezultata uz
relativno male trokove. Dakle, primena programa za dobijanje naponskodeformacione analize stanja, kao i proraun nastanka i irenja prsline u
strukturi, predstavlja komforman nain za dobijanje relativno tanih rezultata u
odnosu na eksperimentalno dobijene rezultate. Naroito kada je re o skupim
uzorcima, broju ponavljanja eksperimenata, skupoj opremi za ispitivanje.
Problem koji se javlja u toku ekspoloatacionog perioda konstrukcije
predstavlja pojava i dalji rast prsline. U reavanju ovog problema primenjuje se
klasina mehanika loma i to uporednom analizom sile rasta prsline (sa jedne
strane) i otpornosti materijala (sa druge). Na osnovu dobijenih rezultata

mogue je izvriti procenu daljeg ponaanja konstrukcije. Meutim, ovaj
linearizovan (konzervativan) pristup, ne daje precizne podatke. Dakle, realnija
slika ponaanja konstrukcije sa inicijalnom prslinom u strukturi dobija se
odreivanjem parametara elasto-plastine mehanike loma:
J -integrala i
otvaranja prsline ( COD -Crack Opening Displacement).

Analizom ovih veliina, mogue je znatno preciznije odrediti mesta u
strukturi gde je mogua pojava inicijalne prsline, odnosno proceniti dalju
progresiju prsline ukoliko ista ve postoji u konstrukciji. Time se postie
procena veka konstrukcije, ime se ne naruava njena dalja nosivost u znaajnoj
meri. Dakle, dijagnostifikuju se mesta (pozicija), poloaj (pravac pruanja),
oblik i veliina inicijalne prsline.
Metodologija koja se koristi pri istraivanju (analiziranju) rasta prsline,
sastoji se iz sledeih koraka (faza):
Dizajniranje 3D modela
Naponsko-deformaciona analiza stanja modela bez prsline
Uvoenje prsline u stukturu (oblik, dimenzije, poloaj)-inicijalna prslina
Naponsko-deformaciona analiza strukture sa inicijalnom prslinom
Propagacija (irenje, rast) prsline
Naponsko-deformaciona analiza strukture sa prslinom
Proraun parametara loma ( K ili J -integral)
Analiza dobijenih numerikih rezultata
Pri simulaciji irenja prsline korieni su sledei software-i: ABAQUS i
MORFEO (Manufacturing Oriented Finite Element tOol). Pri modeliranju i
naponsko-deformacionoj analizi stanja u strukturi bez prsline korien je
ABAQUS.
1.2. Nastanak i rast prsline [3]
1.2.1. Uzonici loma i metode ojaanja i poveanja veka konstrukcije
Glavni uzronici loma konstrukcije su:
nepreciznost pri projektovanju i konstruisanju;
defekti u materijalu;
nedostaci pri izradi (u toku proizvodnje);

oteenja nastali neadekvatnom montaom i transportom;
neadekvatno i nepotpuno odravanje;
operativno preoptereivanje;
u okviru operativnih zahteva (taktiko-tehnoloki uslovi) nije uzet u
obzir uticaj sekundarnih optereenja;
zamorni lom;
uticaj okruenja (temperatura, vlaga, korozija, dekarbonizacija).
U toku projektne faze nemogue je uzeti u obzir sve faktore. Takoe,
veoma je teko tano odrediti realan spektar optereenja: intenzitet i
funkcionalnu zavisnost od eksploatacionog vremena (uestanost). Njihovo
odreivanje se svodi na domen statistike i verovatnoe, tj. na predvianje
dogaaja.
Prilikom projektovanja konstrukcije, potrebno je sagledati sve aspekte u
kojima e se ista koristiti (eksploatisati). A potom, u cilju ostvarivanja to je
mogue dueg veka, teiti ka sledeem:
projektovati konstrukciju tako da radni napon bude znatno manji u
odnosu na napon teenja;
ukoliko je mogue, definisanjem adekvatne geometrije i izborom
adekvatnog materijala, postii to ravnomerniju raspodelu deformacije,
napona i energije;
definisati geometriju konstrukcije tako da se izbegnu mesta koja
uzrokuju koncentraciju napona u strukturi: nagle promene poprenog
preseka, otre ivice (izraivati to je mogue vei radijus zaobljenja na
unutranjim ivicama, oboriti sve otre ivice);
izbegavati ispuste (na spoju) kod elemenata, kao to su uzdunici;
izbegavati spajanje pomonih elemenata i osnovnih delova strukture na
mestima visokog napona;
obezbediti najvei mogui radijus svakog ugla na mestima oplate ili
zida ramenjae na kojima je neophodan izrez;
obezbediti to veu otpornost na nastanak i rast prslina u strukturi,
izborom adekvatnog materijala;
koristiti materijal sa to veom duktilnou i ilavou.
Proces dobijanja pripremaka je od izuzetnog znaaja na svojstva

materijala: rezanje ili plastino deformisanje. Rezanjem se prekidaju vlakna, to
uzrokuje smanjenje vrstoe i dinamikih osobina. Neadekvatna izrada
pripremaka livenjem moe dovesti do pojave defekata na povrini ali i u
materijalu,
nehomogenosti,
anizotropnosti,
kao
do
pojave
lokalnog
pregrevanja.
Tokom faze mainske obrade (izrade) dela dolazi do nastanka povrinskih
ogrebotina. Ove nepravilnosti na povrini materijala (poveana povrinska
hrapavost, ogrebotine, pore, rupe, otre ivice, navoji i sl.) utiu negativno na
vek konstrukcije. Ove neeljene pojave mogu biti izbegnute paljivom izradom
pripremka, odnosno njegovom daljom preciznom obradom.
U toku eksploatacione faze letelica se odrava sistematino na bazi
propisanih pregleda, sistema odravanja i postupaka revizije.
Faktori okruenja koji negativno utiu na radni vek mainskog dela su:
Jedan od primera negativnog uticaja poviene temperature jeste njeno
dejstvo na oplatu svemirskom brodu (space shuttle) prilikom ponovnog
ulaska letelice u atmosferu. Spoljanji deo letelice je izraen od silikontetra-borida (SiB4), koji ima razliit koeficijent termalne ekspanzije od
karbon-karbon kompozita. Dakle, prilikom ulaska letelice u atmosferu,
ove
termike
razliitosti
izazivaju
slabljenje
zatitne
oplate,
pri
ponovljenim ciklusima termikog naprezanja.
Drugi ambijentalni faktor jeste korozija, odnosno hemijsko dejstvo na

materijal. Na povrini materijala se pri tome javljaju male rupice, te pri
poveanju efektivne povrine uticaj korozije biva sve dominantniji slabei
strukturu konstrukcije. Ovaj efekat nastaje na nezatienim povrinama.
Dejstvo korozije se poveava u sluaju poveane ambijentalne vlanosti.
Primer korozije predstavlja dejstvo soli na automobil pri vonji u zimskim
uslovima.
Specifian vid korozije jeste frikciona korozija. Ova pojave predstavlja

habanje kontaktnih povrina usled njihovog relativnog pomeranja, pri
emu dolazi do otkidanja estica u povrinskom sloju. Ovaj negativan
efekat se moe smanjiti odvajanjem, podmazivanjem, poliranjem ili

obezbeenjem razlike u tvrdoi frikcionih povrina.
Trei faktor je dekarbonizacija, tj. gubitak ugljenika u povrinskom sloju

usled savijanja i/ili uvijanja.
U sluaju optereenja konstrukcije zamornim optereenjem, uobiajeno je
da se prsline javljaju na povrini. U cilju prevencije pojave zamornog loma
primenjuju se metode povrinskog ojaanja.
Jedna od efikasnih metoda poveanja veka konstrukcije jeste unoenje
prednapona u strukturu (pritezanje) i to u povrinski sloj, tako da se ista
rastereuje pod dejstvom zateznog optereenja. Ova metoda poznata je pod
imenom bombardovanje. Dakle, struktura se pri velikim brzinama
bombarduje malim pariima (esticama) velike vrstoe, prenika od 0.1 do 1.0
mm. Kao rezultat dolazi do pojave pritisnog napona u povrinskom sloju
dubine od 0.25-0.5 prenika estice. Time se postie ojaanje povrinskog sloja.
Druga metoda koja se primenjuje za povrinsko ojaanje legura elika se
naziva karbonizacija, odnosno nitrogenizacija. Ovim tehnikama se postie
poveanje veka konstrukcije. Metode su zasnovane na izlaganju mainskog dela
dejstvu atmosfere, koja je bogata ugljenikom, odnosno azotom, pri povienoj
temperaturi. Procesom difuzije ugljenik, tj. azot, obogauje povrinski sloj
materijala do dubine od 1mm (slika 1.1).
Slika 1.1 Karbonizacija elinog zupanika
Takoe, neke od sledeih metoda obezbeuju poboljanje svojstava

materijala u povrinskom sloju: poliranje i elektropoliranje, nanoenje zatitnih
premaza, anodni nain zatite, ienje. Materijali koji se koriste za izradu
oplate zatieni su tankom presvlakom i anodnim nainom zatite da bi se
smanjio uticaj korozije.
Procesima termike obrade, kao to su kaljenje i otputanje, mogu se
poboljati osobine legura aluminijuma (T73 i T76) na pojavu korozije na raun
smanjenja statike otpornosti. Legura aluminijuma 2024-T3 ima dobre
dinamike osobine, te je dala zadovoljavajue rezultate pri eksploataciji. Legure
aluminijuma ije su mehanike osobine poboljane procesima starenja imaju iste
ili neto loije dinamike osobine u odnosu na legure podvrgnute otputanju
(T6).
Stoga je u ovoj disertaciji kao ispitivani materijal izabrana legura
aluminijuma 2024-T351.
1.2.2. Odreivanje veliine inicijalne prsline i njenog daljeg rasta
Veliina inicijalne prsline- a0 (prsline koja postoji u strukturi pre njenog
uvoenja u eksploataciju) se odreuje na vie naina:
NDE-nedestruktivna metoda;
jednosmernom strujom;
penetracijom;
magnetnom metodom;
radiografski;
ultrazvuno.
Kritina veliina prsline- aC se odreuje na osnovu primenjenog napona-
i ilavosti loma- K IC na osnovu jednaine (2.38). Dozvoljena veliina prsline se
odreuje deljenjem kritine veliine prsline- aC koeficijentom sigurnosti. Radni
vek letelice bi se potom proraunao na osnovu vremena koje je potrebno da
inicijalna prslina- a0 poraste do dozvoljene vrednosti- a doz , pri primenjenom
spektru optereenja (slika 1.2).
Brzina rasta prsline zavisi od:
periodinosti i intenziteta optereenja;
osobina materijala;
uticaja okoline: temperatura, vlaga, korozija. Porast vlage i korozija
izazivaju bri rast prsline. Ovaj uticaj je dat posredno - preko materijala
(NASGRO/NASMAT baza-[4]).
strukturnog rasporeda: da li u strukturi postoje ojaanja, koja usporavaju
rast prsline.
Slika 1.2 Odreivanje radnog veka letelice

U projektnoj fazi brzina rasta prsline u strukturi se odreuje
eksperimentalno na realnim delovima, pri emu se meri duina prsline u toku
vremena, do loma. Meutim, ispitivanja iziskuju impozantne ekonomske
trokove, tako da se pribegava razvoju analitikih i/ili numerikih metoda koje
bi dale rezultate to priblinije realno dobijenim.
U eksploatacionoj fazi, u cilju pravovremenog otkrivanja prslina nastalih
usled zamora ili korozije, utvuju se intervali pregleda na osnovu postojeeg
radnog iskustva ili podataka dobijenih u toku projektne faze (analiza i
ispitivanje). Inspekcija dela poinje sa nastankom prsline u strukturi koja
iziskuje njen prvi remont (popravka ili zamena).
1.3. Osnovni koncepti projektovanja
Lomovi konstrukcije mogu nastati u toku proizvodnje, montae,
transporta i/ili eksploatacije. Pojava loma moe biti uzrokovana njenim
predoptereenjem-statiki lom. Ipak, nastanak prsline u vazduhoplovnim
konstrukcijama prvenstveno je uzrokovan dejstvom dinamikog optereenja,

poznatog pod nazivom zamorno optereenje. Takoe, na pojavu prsline bitno
utiu i drugi parametri (temperatura, vlaga, korozija) koji u sadejstvu sa
dinamikim optereenjem mogu dovesti do loma.
U projektnoj fazi, letelica se projektuje kako bi zadovoljila etiri glavna
oblika oteenja:
1. maksimalna statika izdrljivost;
2. izdrljivost usled zamora materijala;
3. izdrljivost oteene konstrukcije usled zamora materijala (interval
pregleda);
4. unutranja statika ozdrljivost oteene konstrukcije.
Ovi uslovi obezbeuju postizanje statike i dinamike izdrljivosti letelice.
Pri proraunu statike izdrljivosti konstrukcije u obzir se uzimaju normalni i
tangencijalni (smicajni) naponi, dok se pri proraunu dinamike izdrljivosti
definie otpornost konstrukcije na stvaranje prsline i dalje irenje pod dejsvom
dinamikog (zamornog) optereenja.
Slika 1.3 Verovatni uzrok pada putnikog aviona Comet I 1954.god.

(ilustracija preuzeta iz [5] i modifikovana)
Posebnu panju pobudio je pad putnikog aviona Comet I 1954.godine

sa ukupno 3680 asova leta, odnosno 1286 letova. Naknadnim ispitivanjima
utvreno je da je pad aviona uzrokovan pojavom zamorne prsline na prozoru
kabine, nastale kao rezultat viekratne presurizacije kabinskog prostora (slika
1.3).
1955.godine su definisana dva osnovna koncepta pri projektovanju u
odnosu na zamor materijala:
I koncept:
Koncept bezbedne konstrukcije (safe life) podrazumeva
projektovanje komponenti sa aspekta sigurnosti (bezbednosti) tokom

celokupnog eksploatacionog perioda, bez popravki ili zamena istih. Dakle,
ako jedan element nije funkcionalan, cela konstrukcija se izbacuje iz
upotrebe. Pri tome, ukupan vek letelice se unapred odreuje, dok se kao
proraunsko
(radno)
optereenje
usvaja
optereenje
jednoznano
definisano propisima. Kada proraunski definisan radni vek istekne

letelica se povlai iz upotrebe. Konstrukcija je tako isprojektovanja da ima
visoku otpornost na dejstvo svih vidova optereenja. U toku projektne
faze neophodno je to preciznije definisati intenzitet i uestanost, kao i
prirodu optereenja koje deluje na letelicu u toku njenog eksploatacionog
perioda. Takoe, od velike je vanosti i raspolagati sa tanim podacima o
karakteristikama materijala, koje se dobijaju u laboratorijama. U cilju
ostvarenja bezbedne (sigurne) letelice, neophodno je: poveati broj
elemenata konstrukcije sa mogunou preraspodele optereenja; izabrati
materijal sa visokim karakteristikama na nastanak i rast prsline (visoka
ilavost loma, adekvatna termika zatita, primena nekih od metoda
povrinske zatite, visok kvalitet povrinske hrapavosti, mala osetljivost
na korioziju). Nedostatak ovog koncepta je manji radni vek, a visoki
ekonomski trokovi.
II koncept: Koncept pouzdane konstrukcije (fail safe) predstavlja
pristup koji podrazumeva upotrebu bilo koje komponente izmeu dve
rigorozne kontrole, pri emu ista mora da zadovolji sa aspekta
pouzdanosti. Dakle, prsline ne bi smele da se proire do kritinih
dimenzija izmeu dve uzastopne kontrole. U sluaju otkaza pojedinanih
komponenti, konstrukcija i dalje mora biti funkcionalna, odnosno mora
posedovati odreen stepen sigurnosti i posle odreenog stepena oteenja.
Oteena konstrukcija zadrava dovoljnu krutost u cilju izbegavanja

negativnih pojava kao to su: flater, divergencija, revers komandi pri
brzinama u blizini granine brzine pri poniranju, intenzivne vibracije i/ili
neki drugi nepredvieni efekti. Takoe, struktura poseduje sposobnost da
lokalizuje oteenja (prsline) nastale dejstvom dinamikog optereenja. Od
izuzetne vanosti su kontrolni pregledi (intervali pregleda-slika 1.2), koji
se sprovode u cilju inspekcije prsline i primene mera spreavanja njenog
daljeg irenja na pojedinanim komponentama.
Zamorni vek materijala, od prvog ciklusa do potpunog razaranja, se moe
predstaviti iz tri faze:
I faza:
Do potpunog razaranja moe doi samo ako je radno optereenje
vee od ilavosti loma- K IC . Poetni interval veka trajanja se izjednauje sa

vremenom potrebnim da se postojee prslina do te mere razvije da dovodi
do loma. Ovaj vremenski interval se naziva period izdrljivosti pri zamoru
ili interval bezbedne upotrebe (safe life-interval).
II faza:
U toku ove faze moe doi do pojave loma konstrukcije ak i
kada radno optereenje ne dostie kritinu vrednost. Ta smanjena

otpornost materijala je posledica smanjena povrine usled stvaranja i
daljeg irenja male prsline.
III faza: Predstavlja zavrni interval veka trajanja u kome je konstrukcija
prilino oslabljena usled irenja prsline (smanjenje povrine), tako da
pojava potpunog loma moe nastati i pri optereenjima koja su drastino
ispod ilavosti loma- K IC .
Faze II i III zajedno predstavljaju vremenski interval koji se naziva interval
pouzdanosti, tj. fail safe interval. To je vremenski interval izmeu dva
uzastopna pregleda. Duina ovog intervala je funkcija: brzine smanjenja
statike izdrljivosti, brzine irenja prsline i uslova vrstoe definisanih
konceptom pouzdanosti, koji ograniavaju unutranje naprezanje na propisano
granino. Nakon fail safe intervala duina prsline se nee poveati do
vrednosti kritine prsline, a naponi nee prevazii vrednosti kritinog napona.
Poetno vreme do pregleda konstrukcije moe biti procenjeno na bazi
proraunatog vremena do otkrivanja prve prsline. Meutim, postoji mogunost
da poetno vreme do stvaranja prve prsline bude manje od oekivanog, te bi
10
pregledi trebalo da ponu ranije. Da bi se smanjina verovatnoa promaaja

otkrivanja kritine prsline, koristi se koeficijent sigurnosti: S 2 .
1.4. Tipovi konstrukcionih elemenata
Praktino iskustvo, ispitivanja i analize strukture letelice moraju pokazati
da konstrukcija ima zadovoljavajuu vrstou na zamor, bez obzira to je
projektovana da zadrava radnu sposobnost i kod otkazivanja drugih
elemenata.
Nastanak i rast zamorne prsline je nemogue spreiti ili zaustaviti, ali se
njihov uticaj moe uzeti u obzir u toku projektne faze, faze izrade i u toku
eksploatacionog perioda, a sve u cilju dobijanja maksimalno pouzdane
konstrukcije za ceo radni vek letelice. Dakle, postojanje inicijalnih prslina u
strukturi se prihvata, ali se njihov rast kontinuirano kontrolie.
Iskustvo je pokazalo da svi sklopovi, podsklopovi i elementi konstrukcije
letelice nisu podjednako ugroeni sa aspekta pojave zamornog loma (slika 1.4).
Iz tog razloga obavlja se lokalna analiza pojedinih elemenata: oplata, ramenjaa,
uzdunici, rebra i okviri trupa, komponenete komandnih povrina, okovi,
motorski nosa.
Ukupan
broj
uzoraka:
31429
problema snimljenih na 12 tipova

vojnih aviona:
bombarderi: B-52, B-58
lovci: F-4, F-100, F-101, F-5
trenaeri: T-37, T38
transportni: C-130, C-133, KC135, C-141
Slika 1.4 Primer distribucije lomova na konstrukcionim podsklopovima letelice
Na bazi pomenutih koncepata nastala su dva tipa elemenata konstrukcije:
bezbedni (safe life) elementi i pouzdani (fail safe) elementi.
Pod pojmom dobrog konstruisanja sa aspekta zamora materijala,
podrazumeva se koncept bezbedne (safe life) konstrukcije, pri emu u toku
11
radnog veka letelice dolazi do nastanka prve prsline u strukturi, ali ne i do

njenog potpunog loma.
Bezbedni (safe life) elementi predstavljaju one elemente iji bi otkaz
izazvao katastrofalne efekte, odnosno gubitak letelice. Dakle, kod ovog tipa
elemenata ne sme doi do stvaranja prsline u toku eksploatacionog perioda.
Elementi konstrukcije kod kojih lokalna ojaanja strukture nisu izvodljiva,
nazivaju se bezbedni (safe life) elementi.
Ukoliko se pri projektovanju letelice zahteva bezbednost, tada je sa
aspekta vrstoe konstrukcije najadekvatnije reenje statiki neodreena
konstrukcija, odnosno konstrukcija sa veim brojem elemenata. Pri tome,
optereenje se preraspodeljuje na taj nain da krui delovi nose vea, a manje
kruti delovi manja optereenja. Prilikom otkaza jednog od elemenata
uspostavlja se ponovna raspodela optereenja, tako da ulogu noseeg elementa
preuzimaju neoteeni delovi strukture. Svaka letelica bi trebalo da se bezbedno
prizemi pri otkazu bilo kojeg od elemenata konstrukcije. Meutim, ova
koncepcija projektovanja se ne primenjuje na sve komponente iz razloga
poveanja mase letelice, a i iz razloga neopravdano poveanih trokova. Iz
pomenutog razloga ojaavaju se samo neki delovi letelice i to oni koji su
podloni sluajnom lomu, kao to su:
Konstrukcija motorskog nosaa: viegodinje iskustvo u projektovanju
letelica pokazalo je da je lom motorskog nosaa esta pojava. Ukoliko je
letelica sa dva simetrino postavljena motora, pri otkazu jednog motora,
kompenzacija se postie krmilom irine. Meutim, otkaz motora kod
jednomotornih letelica dovodi do gubitka iste. Iz tog razloga motorski
nosa je projektuje kao bezbedna (safe life) struktura. Ipak, prilikom
projektovanja treba voditi rauna o tome da lom motorskog nosaa ili bilo
koje komponente motora (npr. turbina) nee dovesti do razaranja
preostalih delova osnovne konstrukcije krila, trupa i/ili komandnih
povrina.
Razaranje stajnog trapa moe u znatnoj meri oteati i ugroziti
prizemljenje letelice. Zbog toga stajni trap se projektuje na osnovu
koncepta bezbednosti. Savremene letelice zahtevaju mogunost prinudnog
sletanja u sluaju kada stajni trap nije izvuen.
12
U drugu grupu elemenata, tzv. pouzdane (fail safe) elemente, ubrajaju se

delovi konstrukcije koji sadre lokalna ojaanja, kao to su: oplata krila sa
ramenjaama i uzdunicima, oplata trupa sa okvirima i uzdunicima,
podsklopovi horizontalnih i vertikalnih povrina.
Optimalno projektovanje u odnosu na zamor materijala obezbeuje
visoku verovatnou rada bez kvarova u cilju postizanja operativne gotovosti i
ekonomske opravdanosti koncept pouzdane (fail safe) konstrukcije. Pri
tome, interval pouzdanosti je razumno dug, ime se postie ekonominost pri
odravanju (smanjen broj pregleda i intervencija).
Projektovanje avionskih konstrukcija pouzdanih na zamor obezbeuje i
velike materijalne utede ne samo usled produenja eksploatacionog perioda,
ve i iz razloga smanjenja trokova odravanja, reparacije i zamene delova.
Samim tim, smanjen je i broj udesa, to je znaajno sa aspekta bezbednosti leta.
Koncept pouzdanosti (fail safe) je zasnovan na osnovnoj ideji da otkaz
pojedinanog dela konstrukcije nee dovesti do gubitka letelice. Dakle, otkaz
komponente se predvia na bazi prethodnog iskustva i onemoguava
zahvaljujuim stalnim inspekcijama u odreenim vremenskim intervalima, a
potom i pravovremenim poravkama i/ili zamenama.
Negativni pojave koje mogu dovesti do gubitka letelice, ali se preventivno
mogu spreiti, su:
Potpuno razaranje elemenata strukture izazvano dejstvom statikog
i/ili dinamikog optereenja tokom vremena.
Nastanak
elastinih
deformacija
koje
uzrokuju
promenu
aerodinamikih osobina letelice:

- veliki ugibi krila;
- deformacija napadne ivice krila;
- nesimetrinost elerona (zakrilca);
- deformacija komandnih povrina (krmilo irine i visine), ali i
vertikalnog i horizonatlnog stabilizatora;
- flater aerodinamikih povrina.
U ojaane tankozidne konstrukcije se ubrajaju (slika 1.5):
1. podsklopovi aerodinamikih povrina (krilo, vertikalni i horizontalni
rep), koji se sastoje od: oplate (tanki paneli), uzdunika, ramenjaa i
rebara. Delovi podsklopa formiraju noseu strukturu. Oplata je
projektovana da nosi deo optereenja. Dakle, uloga oplate je dvojaka:
13
formira aerodinamiku konturu povrine i nosi deo optereenja. Deo

oplate koji se nalazi u podruju kabinskog prostora je izloen dejstvu
nadpritiska (presurizacija kabinskog prostora).
2. podsklop trupa se sastoji od: oplate, uzdunika i okvira, koji
predstavljaju komponente nosee strukture.
Za ojaanje tankozidnih struktura koriste se razliiti tipovi ojaanja, ali i
sistema za privrivanje.
Ukoliko doe do otkaza pojedinane komponete strukture, preostali deo
nosi optereenje. Meutim, u sluaju trupa sa kabinom pod pritiskom, kod kog
se oplata sastoji od velikih listova lima, projektovanje elemenata (panela)
zahteva koncept bezbedne (safe life) strukture u cilju zatite ljudstva.
Na svakom od elemenata strukture letelice mogu se javiti razliita
oteenja, koja su posledica preoptereenosti i/ili uticaja zamora.
Slika 1.5 Konstrukcija letelice (borbeni avion)

Oprema i funkcionalni sistemi se ubrajaju u posebno koncipirane
konstrukcione sisteme.
14
Oprema koja je smeten u kabinskom prostoru letelice, kao i sedita, su

projektovani na bazi tehnikih normativa koji omoguavaju bezbednost
ljudstva u sluaju udesa.
U funkcionalni sistemi se ubrajaju sledei sistemi:
hidraulini - za pokretanje zakrilaca, elerona, kao i krmila irine i visine;
pneumatski - za presurizacija i ventilacija kabinskog prostora;
gorivni - snabdevanje gorivom;
elektrini.
Pomenuti sistemi su udvojeni, fiziki odvojeni i nezavisni. to znai da pri
otkazu jednog sistema drugi preuzima njegovu funkciju.
U vazduhoplovnoj industriji, kao komponente strukture se koriste tzv.
tankozidne strukture ojaane uzdunicima, okvirima i ramenja;ama. Na taj
nain se poveava krutost strukture, a time i njena nosivost, dok se sa druge
strane obezbedjuje smanjenje mase. Veza izmeu limova i uzduika (okvira) se
postie pomou zakivaka, vijaka ili nekom drugom tehnikom spajanja. Ovaj tip
konstrukcije se naziva diferencijalna struktura (slika 1.6).
Slika 1.6 Primer diferencijalne strukture

Meutim, zahvaljujui razvoju i primeni novih tehnolokih dostignua u
oblasti spajanja komponenti sklopa, primat preuzimaju tzv. integralne
strukture (slika 1.7).
15
Slika 1.7 Primer integralne strukture

Prednosti integralne strukture se ogledaju u sledeem ([6]):
ekonominost (smanjenje cene kotanja) do 15%:
postizanjem visokog nivoa automatizacije,
smanjenjem mase konstrukcije, koja se postie eliminacijom veznih
elemenata (zakivci, vijci), kao i zaptivaa,
smanjenjem broja proizvodnih postupaka (koraka)
smanjenje teine konstrukcije do 10%:
smanjenjem mase zaptivnih elemenata,
obezbeivanjem
veeg
stepena
slobode
tokom
procesa
projektovanja konstrukcije,
korienjem legura aluminijuma sa manjom gustinom,
poveanje otpornosti na koroziju:
eliminacijom zareza i prsline
nepostojanjem rupa (otvora).
Slika 1.8 irenje prsline kod diferencijalne, odnosno integralne konstrukcije

16
1.5. Strukturna analiza (projektovanje)

Realizacija letelice podrazumeva sledee faze:
projektna faza;
faza razrade konstrukcije (konstruisanje);
faza izrade elemenata, podsklopova i sklopova;
laboratorijsko ispitivanje;
verifikacija.
U okviru projektne faze vri se strukturna analiza, koja podrazumeva
sledee aspekte:
odreivanje spektra optereenja (napona) za predvieni radni vek
letelice;
odreivanje
ilavosti
loma- K IC
za
unapred
poznat
materijal
konstrukcije;
odreivanje faktora intenziteta napona- K I za unapred definisanu
konstrukciju i poznatu geometriju prsline;
odreivanje poloaja i inteziteta rasta prsline za unapred zadatu
veliinu inicijalne prsline.
Faza razrade konstrukcije (konstruisanje) podrazumeva izradu celokupne
tehnike dokumentacije, koja podrazumeva pratee radionike i sklopne crteze,
kao i propratnu dokumentaciju. Pri tome se posebna panja poklanja izboru
adekvatnih tehnoloko-proizvodnih postupaka (nain izrade i primena
postupaka poboljanja i zatite).
Potom sledi faza izrade elemenata, podsklopova i sklopova.
Laboratorijska faza se primenjuje u cilju eksperimentalne provere
proraunski dobijenih rezultata. Na bazi novodobijenih podataka, vri se
njihova eventualna korekcija. Ciklus se iterativno ponavlja sve dok se svi uticaji
ne uzmu u obzir. Meutim ovakva ispitivanja iziskuju prilina materijalna
sredstva.
Takoe,
karakteristike
materijala
se
odreuju
na
osnovu
laboratorijskih analiza i ispitivanja.

Po zavretku zahtevanih testova, vri se verifikacija, nakon ega je letelica
spremna za eksploataciju.
17
1.6. Nastanak i rast prsline u tankozidnim konstrukcijama

Na svakom od elemenata strukture letelice mogu se javiti razliita
oteenja, koja su posledica preoptereenosti i/ili uticaja zamora.
Na konstrukciji letelice mogu se javiti vie tipova prslina. U okviru ovog
rada bie ilustrovane neke od njih, kao to su:
prslina u jednom polju (slika 1.9);
prslina u dva polja (slika 1.10).
Slika 1.9 Tipian deo konstrukcije trupa (kod aviona) sa prslinom pored uzdunika
Tako, naprimer, usled zamora na mestu spoja oplate i ojaanja (uzdunik
ili okvir), moe se formirati uzduna prslina u jednom polju (slika 1.9).
Uzduna prslina moe nastati i na mestu samog okvira, tako da se pri dejstvu
optereenja, iri u oba susedna dela oplate. Ovaj tip prsline nazivamo
uzdunom prslinom u dva polja (slika 1.10).
U okviru ovog poglavlja bie obuhvaena i analiza naponskog stanja vrha
prsline, kako za neojaane, tako i za ojaane ploe. Odnosno, bie razmatran
uticaj ojaanja na koeficijent intenziteta napona.
18
Slika 1.10 Prsline u dva polja

Strukturu trupa treba projektovati tako da izdri oteenje za traeno
granino optereenje. U sluaju trajnog oteenja irenja prsline, poeljno je
projektovati ojaavajue elemente tako da spree ova oteenja. Pored toga,
postoji mogunost oteenja usled spoljnjih objekata kao to su delovi
raspadnutog motora. Deo lopatice turbine, naprimer, moe probiti okvir trupa,
to e rezultirati trajnim oteenjem na oplati. teta pretrpljena od ovog
odvojenog izvora takoe moe izazvati i poputanje delova okvira. Avion treba
konstruisati samo za ona optereenja na koja e verovatno naii dok se bude
vraao na aerodrom. Za velike mlazne avione ovo optereenje je vezano sa za
n 1.5 g , pri emu se vrednost optereenja uveava kabinskim pritiskom.

Prema tome, konstrukcija bi trebalo da obezbedi zadravanja oba dela oplate sa
polomljenim centralnim okvirom, pri upravo pomenutim optereenjima.
U sluaju trupa, uzdunici obezbeuju stabilnost trupa usled dejstva
lunog optereenja. Okviri prenose korisnu nosivost na oplatu, na koju deluju
smiui naponi i optereenje na pritisak (slika 1.11). Ovi ojaavajui elementi
obezbeuju potrebnu statiku vrstou, ali mogu da prouzrokuju i zaustavljanje
irenja prsline u strukturi. Dakle, ojaanja imaju uticaj na promenu faktora
intenziteta napona na vrhu prsline.
U sluaju krila, povrinski sloj je projektovan sa aspekta vrstoe
konstrukcije na optereenje smicanja i savijanja. Razmah uzdunika obezbeuje
19
stabilnost pod dejstvom pritiska, odnosno vazdunih optereenja nastalih usled

zakrivljenosti konture krila.
Slika 1.11 Sloena konstrukcijska struktura trupa

1.7. Ispitivanje na zamor
Pri ispitivanju letelice na zamor potrebno je primeniti stvaran spektar
optereenja (isti intenzitet i uestanost dejstva optereenja), koji deluje na
letelicu u realnom vremenu (u toku eksploatacionog perioda). Dakle, ispitivanje
mora biti sprovedeno u onom vremenskom intervalu koji odgovara stvarnom
ivotnom veku letelice.
U cilju to analitinijeg i sistematinijeg odreivanja optereenja koji
deluje na konstrukciju, spektar optereenja je podeljen na sledee segmente:
optereenja na zemlji (rulanje pri poletanju i sletanju);
optereenje u letu pri manevru;
optereenja indukovana udarom vetra.
Takoe, u proraun se ukljuuje i ciklus kabinskog pritiska.

Na bazi ovih podataka, proraunava se svako potencijalno kritino mesto
sa aspekta zamora materijala. Podaci dobijeni pri ispitivanju se koriste pri
proceni veka letelice u vidu asova leta ili broja letova. Radni vek letelice
odreuje naruilac ugovorom, tako da je od izuzetnog znaaja utvrditi tanost
procenjenog veka konstrukcije ispitivanjem.
20
Kod borbenih aviona spektar optereenja se odreuje na osnovu

prethodnog ponaanja slinih letelica pri eksploataciji.
Procedura zamornog ispitivanja se sastoji iz sledeih faza:
I faza:
Sakupljanje relevantnih podataka.
II faza:
Odreivanje faktora koji utiu na vek letelice, kao to su:
materijal, tehnoloki postupci (proizvodnje i zatite), uticaj okruenja.

III faza: Utvrivanje dozvoljenih napona definisanih izborom materijala.
Pri tome treba uzeti u obzir uticaj obrade.
IV faza: Odreivanje kritinih mesta, odnosno elemenata konstrukcije
kod kojih se javlja potencijalna opasnost od loma. Eventualno izvriti
njihovo ponovno dimenzionisanje ili nain njihove izrade.
V faza:
Uporeivanje
proraunski
dobijenih
podataka
sa
eksperimentalno dobijenim podacima. Na bazi poreenja utvrditi

relevantnost prorauna i izvriti verifikaciju.
VI faza: Propisivanje postupaka odravanja letelice: nain, sredstva i
intervale pregled.
1.8. Procena kritinih mesta
Elementi strukture iji otkaz moe dovesti ak i do gubitka letelice se
nazivaju kritinim elementima. Dakle, prilikom inspekcije konstrukcije, bitno je
izvriti detaljan pregled svih elemenata koji sa bitni sa aspekta funkcionalnosti
letelice. U tzv. kritine elemente, odnosno podsklopove konstrukcije, ubrajaju se
sistemi koji su znaajni: pri letu (krmilo visine i irine, eleroni); pri poletanju,
odnosno sletanju (stajni trap, zakrilca); elementi koji trpe presurizaciju (oplata
kabinskog prostora).
Ispitivanje kritinih elemenata se sprovode u sledeim fazama:
I:
Statika analiza-podrazumeva ispitivanje statike otpornosti delova
koji su izloeni dejstvu zateznog ili smicajnog optereenja.

II:
Odreivanje kritinih mesta sa aspekta koncentracije napona.
Takoe, bitno je izvriti pregled zaklonjenih ivica, koje se nalaze na

preklopu dveju povrina. Podruja sa koncentracijom napona se najee
javljaju kod otkivaka. Iz tog razloga neophodno je izvriti inspekciju
izraenog dela pre negove ugradnje.
21
III: Naroito je potrebno obratiti panju na delove koji trpe vea

optereenja, ve i one koji su izloeni veem broju ciklusa optereenja.
Primer takvog elementa predstavlja nosa zakrilaca, koji je izloen dejstvu
aerodinamikih sila oko 1000 puta po letu. Ova optereenja su manjeg
intenzitete, ali velikog odnosa napona- R i mogu ubrzano dovesti do loma
strukture odmah po nastanku prsline.
IV: Kada doe do pojave loma noseih elemenata strukture, dejstvo
optereenja se prenosi na sekundarne elementi, koji su sada intenzivnije
optereeni. Dakle, dolazi do pojave preraspodele optereenja. Iz tog
razloga, potrebno je izvriti pregled i ovih emenata, nakon gubitka
primarnih.
V:
Posebna panja se poklanja inspekciji delova konstrukcije koji su
izraeni od materijala loijih karakteristiaka, sa aspekta zamora: veliki

gradijent promene duine prsline u funkciji od broja ciklusa optereenjada
, kao i niska vrednost ilavosti loma- K IC .
dN
VI: Definisanje potencijalnih mesta loma konstrukcije. Rezultati ove faze

se ne mogu iskoristiti u toku preliminarne projektne faze, ali mogu
posluiti kao dobra osnova u programu odravanja.
Prilikom inspekcije delimino oteenog dela, razmatraju se sledei uticaji:
I:
Prethodno iskustvo u odravanju slinih konstrukcija letelica -
slinih reima rada i namene.

II:
Otkrivanje teko vidljive prsline korienjem specijalizovanjih
metoda pregleda (npr. X-zracima). Nepristupaan deo konstrukcije mora

biti isprojektovan tako da se prslina uvek javlja na spoljanjem delu, u cilju
njenog lakeg detektovanja.
Utvrivanje brzine rasta prsline za svaki element konstrukcije. Kritina
duina prsline pri projektovanju mora biti tako definisana da je brzina rasta jo
uvek mala veliina, tako da po isteku sledeeg intervala ne doe do pojave
loma komponente.
Pri eksploataciji letelice javljaju se mnogi negativni efekti, iji uticaj nije
unapred uzet u obzir pri proraunu. Iz tog razloga, prilikom projektovanja
22
konstrukcije potrebno je izvriti korekciju prorauna korienjem adekvatnog

stepena sigurnosti.
Tabela 1.1 predstavlja vojni standard (USAF MIL-A-83444) koji definie
geometriju inicijalnih prslina u vazduhoplovnim konstrukcijama.
Tabela 1.1 USAF MIL-A-83444
(Ilustracija preuzeta iz [5] i modifikovana)
tipovi prslina
pretpostavljena veliina inicijalne

prsline [mm]
(odmah nakon pregleda)
opis
geometrija
odnos
pre ekploatacijepregled sa visokostandardizovanom

NDM
fail-safe
povrinska
1.0
prslina
0.2
prolazna
prslina
prslina na
obodu
rupe/otvora
spori rast
prsline
rupi/ovoru
eksploatacijepregled sa
specijalnom
NDM
1.27
3.18
6.35
2.54
6.35
12.7
6.35 mm
1.0
0.2
0.51
1.27
preko glave
vijka ili
navrtke
6.35 mm
prolazna
prslina na
u toku
0.51
1.27
preko glave
vijka ili
navrtke
23
2. MEHANIKA LOMA
2.1. Uvod [1]
Mehanika loma je nauna disciplina koja se bavi problematikom pojave
prslina u strukturi, kao i njihovim daljim irenjem pod dejstvom optereenja.
Takoe, razmatra se ponaanje konstrukcije sainjene od adekvatnog materijala
u prisustvu prslina.
Razvoj mehanike loma, kao naune discipline, poeo je poetkom XX veka,
i to zahvaljujui radovima Inglis-a o koncetraciji napona, odnosno radovima
Griffith-a o brzini oslobaanja energije.
Sredinom XX veka svoj doprinos
razvoju ove naune discipline, dao je i Irwin. On je postavio temelje linearnoelastine mehanike loma. Dakle, Irwin uvodi faktor intenziteta napona, kao i
njegove kritine vrednosti. Teorijske osnove su nale svoju primenu u praksi
dajui znaajne rezultate objanjavajui uzroke loma broda Liberty i aviona
Comet I.
Uskoro ova nauna disciplina daje objanjenje za elasto-plastinu oblast
ispred vrha vrsline i to uvoenjem adekvatnih parametara: otvaranja vrha
prsline i J-integrala.
Mehanika loma nalazi svoju primenu kod konstrukcija koje su izloene
radnim uslovima tipinim za nastanak prslina, kao to su zamor, puzanje i
korozija.
Mehanike loma se zasniva na dvostranom tumaenju parametara:
optereenje i geometrija konstrukcije (sa jedne strane) ukljuujui geometriju
prsline, odnosno svojstvo materijala (kao meru otpornosti na rast prsline). Time
se formira tzv. trougao mehanike loma (slika 2.1), koji ukazuje na meusobnu
interakciju parametara mehanike loma.
Integritet konstrukcija je ralativno nova nauna i inenjerska disciplina,
utemeljena na principima mehanike loma. Dakle, integritet konstrukcija u irem
smislu obuhvata analizu stanja i dijagnostiku ponaanja i poputanja, procenu
veka i revitalizaciju konstrukcija ([1]). Dakle, ova disciplina se bavi:
1.
analizom naponsko-deformacionog stanja u strukturi bez prslina,
primenom metode konanih elemenataMKE (FEM-Finite Element Method),

ime se dobija precizna i detaljna raspodela napona, pomeranja i
24
deformacija u strukturi. Na taj nain mogue je utvrditi slaba mesta i

preduprediti pojavu prslina, kao i njihov dalji rast.
2.
Analizom irenja ve postojee prsline/a u strukturi, kao i dalje
ponaanje konstrukcije pod dejstvom delujueg optereenja. Utvrivanje

stabilnosti rasta u strukturi, ako i primena mera u cilju spreavanja pojave
loma.
Dakle, ovaj rad koristi principe mehanike loma i primenjuje ih u proceni
integriteta konstrukcija zavarenih frikcionim zavarivanjem meanjem. U pitanju
su konstrukcije sainjene od lakih legura koje se prvenstveno koriste u
vazduhoplovstvu (legura aluminijuma: 2024-T351 Al).
DELUJUI
NAPON
MEHANIKA
VELIINA
LOMA
ILAVOST
PRSLINE
LOMA
Slika 2.1 Trougao mehanike loma

(ilustracija preuzeta iz [1])
U daljem radu bie prezentovane teorijske osnove mehanike loma,
odnosno osnovni koncepti linearno-elastine i elasto-plastine mehanike loma.
Bie definisani odgovarajui parametri i objanjena njihova primena na
izvesnom broju vanih praktinih primera.
LINEARNO-ELASTINA
MEHANIKA LOMA
ELASTO-PLASTINA
MEHANIKA LOMA
DINAMIKA
VISKO-ELASTINA
VISKO-PLASTINA
MEHANIKA LOMA
MEHANIKA LOMA
MEHANIKA LOMA
Slika 2.2 Pojednostavljeni prikaz strukture mehanike loma

25
2.2. Podela mehanike loma

Predmet prouavanja mehanike loma je ponaanje materijala pod
dejstvom optereenja.
Veza izmeu napona- i deformacije- definisana
je Hooke-ovim zakonom (slika 2.3).
Slika 2.3 Hooke-ovi dijagrami

Tipini oblici "-" dijagrama za sluaj ispitivanja zatezanjem
(E-granica elastinosti, P-granica proporcionalnosti, V-granica velikih deformacija
odnosno granica velikih izduenja (razvlaenja), Vg-gornja granica velikih izduenja,
Vd-donja granica velikih izduenja, M-vrstoa materijala, K-granica kidanja)
Na ovom dijagramu, taka P predstavlja granicu proporcionalnosti,
odnosno taku do koje je veza izmeu napona- i deformacije- linearna, to
se moe prikazati sledeom zavisnou:
E
(2.1)
gde je: E -Young-ov moduo elastinosti (karakteristika materijala)
26
Granica elastinosti je predstavljena takom E-taka elastinosti, to znai

da se struktura po prestanku dejstva optereenja vraa u prvobitno stanje, dok
veza izmeu napona i deformacije nije vie linearna. Nakon granice elastinosti
je podruje plastinosti, to znai da se struktura ne vraa u prvobitno stanje
nakon rastereenja, tj. dolazi do njenog plastinog deformisanja. Dakle, nastala
deformacija je trajne prirode.
Na osnovu ovih karakteristinih taaka Hooke-ovog dijagrama, imamo
podelu mehanike loma na sledee podoblasti:
Mehanika linearno-elastinog loma (MLEL) bavi se prouavanjima
strukture u podruju linearne elastinosti materijala (do take P). U okviru
elastinog ponaanja materijala iroko su razvijene posebne naune
discipline, kao to su: visko-elastinost i termo-elastinost (do take P).
Od 1960.godine razvijene su razliite teorije mehanike loma o fenomenu
plastinog ponaanja materijala, kao to su: teorija plastinosti, viskoplastinost i termo-plastinosti (od take P).
U tabeli 2.1 dat je prikaz tipova loma kod nekih materijala na temperaturi
okoline.
Tabela 2.1 Tipovi loma kod nekih materijala
TIP LOMA
MATERIJAL
na temperaturi okoline
elik velike vrstoe
Linearno-elastian
elik niske i srednje vrstoe
Elastino-plastian/potpuno
Austenitni nerajui elik
plastian elastian
Potpuno
Aluminijum otvrdnut taloenjem
Linearno-elastian
Metali pri visokim temperaturama
Visko-plastian
Metali
pri
velikim
brzinama Dinamiko-visko-plastian
deformacije
Polimeri
(ispod Tg)*
Linearno-elastian/visko-elastian
Polimeri (iznad Tg)*
Visko-elastian
Monolitna keramika
Linearno-elastian
Keramiki kompozit
Linearno-elastian
Keramika pri visokim temperaturama Visko-plastian

*Tg temperatura prelaza (za staklo)
27
U sluaju postojanja prslina i/ili zareza u strukturi, dolazi do preraspodele

napona u blizini njihovog vrha, tj. do pojave koncentracije napona. Pod
dejstvom poviene vrednosti napona, u toj zoni nastaje plastina deformacija.
Samim tim, postoje dve oblasti: linearno-elastina oblast (udaljena od vrha
prsline) i plastina oblast (oko vrha prsline). Plastino podruje je relativno
malu u odnosu na dimenzije mainskog dela. Bazirajui se na ovoj pretpostavci,
dalja analiza nastanka i rasta prsline je obraena na bazi teorijskih principa
mehanike linearno-elastinog loma. Za oblast u blizini vrha prsline vre se
korekcije zasnovane na bazi teorije plastinosti.
2.3. Osnovni oblici stvaranja povrina loma
Rast prsline zavisi od naponsko-deformacionog stanja u okolini njenog
vrha. Raspodela napona u pomenutoj oblasti zavisi od oblika obrazovanih
povrina loma. Povrina loma predstavlja neoptereenu granicu napregnutog
tela.
Kod izotropnih materijala razlikuju se tri onovna oblika pomeranja
povrina prsline (Orowan) (slika 2.4):
Oblik I (istezanje): prslina nastaje cepanjem, tj. razdvajanjem
povrina loma du y-ose, simetrino u odnosu na prvobitnu ravan prsline

(ravan xz). Pri tome, povrine loma se odvajaju jedna od druge.
Oblik II (smicanje u ravni): razvoj prsline klizanjem predstavlja
pomeranje jedne povrine loma prema drugoj u istoj ravni (ravan xz). Kod
ovog oblika, povrine kliu jedna po drugoj i to u pravcu x-ose, ali u
suprotnim smerovima.
Oblik III (smicanje van ravni): prslina se obrazuje bonim
smicanjem i to pomeranjem jedne povrine loma po drugoj du ela

prsline (z-osa). Pri tome, take koje su pre nastanka prsline bile u istoj
vertikalnoj xy-ravni, nakon obrazovanja prsline se rasporeuju u
razliitim vertikalnim ravnima. Kod ovog oblika dolazi do meusobnog
klizanja povrina u pravcu z-ose.
28
Slika 2.4 Oblici (modovi) obrazovanja povrine loma

Najzastupljeniji oblik stvaranja povrine loma prilikom projektovanja i
eksploatacije konstrukcije jeste oblik I. Pri optereenju mainskog dela na
zatezanje dolazi do obrazovanja prsline cepanjem materijala, a zatim i do
njenog nekontrolisanog rasta, to e u daljem uzrokovati pojavu loma
konstrukcije.
Meutim, realno se javljaju kombinacije sva tri sluaja obrazovanja
povrina loma.
2.4. Linearno-elastina mehanika loma
2.4.1. Faktor intenziteta napona- K I
Faktor (koeficijent) intenziteta napona- K je osnovni faktor u oblasti
mehanike loma, kojim se opisuje naponsko-deformaciono stanje u okolini vrha
prsline, uzrokovano dejstvom udaljenog optereenja ili postojanjem zaostalih
napona u strukturi. Kada vrednost napona postane kritina, male prsline rastu
to dovodi do loma.
Vrednost faktora intenziteta napona- K je funkcija primenjenog napona,
oblika povrine loma, veliine i poloaja prsline, kao i geometrije mainskog
dela na kom je prslina detektovana.
Za ravnu plou nainjenu od materijala idealno elastinih svojstava,
jedinine debljine, sa centralnom prslinom duine 2 a (slika 2.5), dobija se
sledea zavisnost (jednaina Griffith-a):
K a
(2.2)
29
Slika 2.5 a) Geometrija povrinske i unutranje prsline;

b) ematski prikaz raspodele napona du preseka X-X
Dakle, faktor
intenziteta napona- K
proporcionalan je naponu i
kvadratnom korenu duine prsline.

Ukoliko je u pitanju oblik I obrazovanja povrina loma, imamo sledee:
KI a
(2.3)
Odnosno, za oblik II i III (jednaine Irwin-a):

K II a
(2.4)
K III a
(2.5)
gde su:
-normalni napon;
-tangencijalni (smicajni) napon.
Treba napomenuti to da su ove jednaine odreene za linearno-elastino
podruje, kao i za krte materijale.
Najei sluaj obrazovanja povrina loma je oblik I, te se faktor
(koeficijent) intenziteta napona oznaava sa K I . Veina materijala je
podlonija lomu usled normalnog nego usled tangencijalnog (smicajnog)
napona. Stoga, oblik I obrazovanja povrine loma predstavlja najopasniji oblik
30
loma, te je najbolje teorijski i eksperimentalno obraen. Optereenja tipa II i III,

obino ne dovode do loma, tj.:
K II ,K III K I
(2.6)
Faktora intenziteta napona- K I opisuje distribuciju napona u okolini

prsline.
2.4.2. Raspodela napona u okolini vrha prsline
Na vrednost napona i deformacija utiu: spoljanje optereenje (definisano
naponom ), duina prsline a , kao i dimenzije uzorka. Ovi uticaji mogu biti
objedinjeni preko faktora intenziteta napona- K I . Faktor intenziteta napona je
dominantan u okolini vrha prsline, tj. u tzv. K-dominantnoj oblasti. U okviru
ove oblasti ne vai teorija linerno-elastinog loma. Neposredno uz sam vrh se
nalazi plastina oblast u okviru koje dolazi do pojave ilavog loma.
Slika 2.6 Raspodela napona u okolini vrha prsline

Na slici 2.6 dat je prikaz jednog elementa u blizini vrha prsline, kao i
vrednosti normalnog napona u pravcu x i y-ose ( x , y ) i napona smicanja u
xy-ravni ( xy ), kao i vrednosti odgovarajuih pomeranja u pravcu x i z-osa.
Vrednosti su date u funkciji faktora intenziteta napona K I za oblik I (Irwin i
Klintok):
31
KI

3
cos 1 sin sin
2
2
2
2 r
(2.7)
KI

3
cos 1 sin sin
2
2
2
2 r
(2.8)
xy
KI
sin cos cos
2
2
2
2 r
(2.9)
ux
KI
2
cos
2
2
2
1 2 sin 2

(2.10)
uy
KI
2
sin
2
2
2
1 2 cos 2

(2.11)
gde su:

E
-moduo klizanja;
21
- Young-ov moduo elastinosti;
- Poisson-ov koeficijent;
3
1
3 4
(2.12)
- za ravno stanje napona;
(2.13-a)
- za ravno stanje deformacije.
(2.13-b)
Svaka od komponenti napona zavisi od konstante K I . to znai da,

ukoliko znamo vrednost faktora intenziteta napona- K I poznata nam je
raspodela napona u okolini vrha prsline.
Iz jednaine (2.8) za 0 sledi:
y
KI
KI
2 rp
2 a x
(2.14)
Dimenzija plastine oblasti r rp , dobija se kada se napon y (pri 0 )

izjednai sa naponom na granici teenja t (za sluaj ravnog stanja napona)
[12]:
1 KI
rp
2 t
(2.15)
32
Za sluaj stanja ravne deformacije, napon se izjednaava sa
3 t , odakle
sledi:
1 KI
rp
6 t
(2.16)
Ukoliko se oblast plastinog deformisanja nalazi unutar K-dominantne

oblasti: rp D , tada se ovaj sluaj naziva sluajem sa srazmerno malim
teenjem (slika 2.7).
Slika 2.7 Raspodela napona u okolini vrha prsline

Na osnovu dalje analize utvreno je da unutar K-dominantne oblasti
naponi i deformacije ne zavise od optereenja i geometrije dela. Parametar koji
definie naponsko-deformaciono stanje u blizini vrha prsline je faktor
intenziteta napona- K . Samim tim, on je odgovoran za dalje irenje prsline.
Ukoliko u nekom mainskom delu doe do pojave rapidnog rasta prsline, pri
vrednosti kritinog faktora intenziteta napona- K C , to znai da se u drugom
mainskom delu moe oekivati pojava naglog rasta prsline kada faktor
intenziteta napona- K dostigne kritinu vrednost K C .
33
2.4.3. Princip superpozicije

Ukoliko je mainski deo izloen dejstvu kombinovanog optereenja, tako
da se javlja vie normalnih napona u x-pravcu, ukupan napon se dobija
sabiranjem individualnih napona:
x x 1 x 2 ... xnN
(2.17)
Takoe, isto vai i za normalne napone u druga dva ortogonalna pravca (y

i z-pravac):
y y 1 y 2 ... ynM
(2.18)
z z 1 z 2 ... znP
(2.19)
gde je: N , M i P - ukupan broj komponentnih normalnih napona u x , y i z pravcu.

Ukoliko se u delu javljaju tangencijalni (smicajni) naponi: xy , xz i yz ,
zbirni napon u odgovarajuem smeru se dobija sumiranjem komponentnih
napona u adekvatnom pravcu:
xy xy 1 xy 2 ... xyQ
(2.20)
xz xz 1 xz 2 ... xzR
(2.21)
yz yz 1 yz 2 ... yzS
(2.22)
gde je: Q , R i S - ukupan broj komponentnih tangencijalnih napona u

adekvatnom pravcu.
Samim tim, faktor intenziteta napona- K I se moe dobiti sabiranjem
pojedinanih faktora intenziteta napona za odgovarajui oblik obrazovanja
loma:
K I K I 1 K I 2 ... K Ii
(2.23)
K II K II 1 K II 2 ... K IIj
(2.24)
K III K III 1 K III 2 ... K IIIk
(2.25)
gde su: i , j i k - ukupan broj srodnih tipova optereenja, koji uzrokuju

nastanak povrina loma oblika I, II i III.
Meutim, ako imamo sloeno naponsko stanje, kada se pored normalnih
napona javljaju i tangencijalni naponi, ekvivalentni napon se ne moe dobiti
sabiranjem, ve korienjem jedne od poznatih hipoteza (npr.: von Mises). to
znai da:
K K I K II K III
(2.26)
34
2.4.4. Kritina vrednost faktora intenziteta napona (ilavost loma)- K IC

Faktor intenziteta napona predstavja silu rasta prsline, odnosno uzima u
obzir optereenje kao i geometriju konstrukcije, ukljuujui prslinu.
Do loma strukture dolazi kada vrednost napona na vrhu prsline dostigne
kritinu vrednost napona. U trenutku kada se javi nekontrolisan rast prsline,
faktor K I dostie kritinu vrednost K IC . Kritina vrednost faktora intenziteta
napona- K IC , odnosno ilavost loma podrazumeva onu vrednost faktora
intenziteta napona- K I koja odgovara kritinoj vrednosti napona, odnosno
kritinoj duini prsline:
K IC a
(2.27)
gde su:
- bezdimenzioni parametar koji zavisi od dimenzija uzorka i prsline;
- primenjeni normalni napon;
a - duina prsline.
U sluaju prsline eliptikog oblika (slika 2.8), faktor se moe predstaviti
preko proizvoda tri razliita parametra:
(2.28)
0 1 2
te se dobija:
K 0 1 2 a
(2.29)
gde su:
0 1
- za eliptiku prslinu;
(2.30-a)
a
0 s 1.13 0.09 1 1 sin 2 - za polu-eliptiku prslinu(2.30-b)
c
1
Q
(2.31)
a
pri emu je: Q 1 1.464
c
1.65
(2.32)
4
a2
2 sin 2 2 cos2
c
(2.33)
35
Slika 2.8 Eliptika prslina u unutranjosti i polu-eliptika prslina na povrini uzorka

Dimenzije prsline su male u odnosu na dimenzije uzorka. Ukoliko se
dimenzije prsline poveavaju, odnosno i/ili dimenzije uzorka smanjuju,
spoljanje granice vre uticaj na raspodelu napona u blizini vrha prsline. Ovaj
efekat se uzima u obzir preko faktora , koji se moe smatrati kao korekcioni
faktor izmeu faktora intenziteta napona za ravnu plou beskonanih dimezija i
faktora intenziteta napona za ravnu plou realnih dimenzija, pod dejstvom
istog optereenja- .
Faktor ima vrednost 1.0 za plou beskonane irine, odnosno vrednost
1.1 za polu-beskonanu plou. Kada je debljina uzorka mnogo vea u odnosu na
duinu prsline, faktor intenziteta napona za oblik I- K I se naziva faktor
intenziteta napona pri ravnoj deformaciji, tj. ilavost loma prsline pri ravnoj
deformaciji.
Bezdimenzioni parametar- zavisi od: materijala, geometrije uzorka,
geometrije i poloaja prsline, odnosa duine prsline i irine uzorka-
a
, tipa
W
optereenja (zatezanje ili savijanje) i intenziteta primenjenog optereenja- .
36
U sluaju ravne deformacije ilavost loma- K IC se moe prikazati u

sledeem obliku:
K IC
F
W t
(2.34)
pri emu mora biti zadovoljen zahtev u vezi veliine uzorka, da bi se dobio
validan rezultat za K IC (ASTM standard-American Society for Testing and
Materials ):
K
a , t , W a 2.5 IC
t
(2.35)
gde su:
F
- optereenje na zatezanje;
- dimenzija prsline (slika 2.8);
- irina ploe;
- debljina ploe;
- napon na granici teenja.
Ovaj uslov je zasnovan na eksperimentalnim zapaanjima kod elika i

aluminijuma. Zahtev debljine obezbeuje uslov ravnog stanja deformacije, dok
zahtev po pitanju dimenzija obezbeuje linearno-elastino ponaanje.
Da bi se postigli uslovi ravnog stanja deformacije plastina zona mora da
bude mala u poreenju sa debljinom uzorka. U protivnom, kada plastina zona
dostigne znaajni deo debljine uzorka (to je sluaj kod tankozidnih struktura),
stanje na ivici plastine zone predstavlja ravno stanje napona. U tom sluaju
materijal pokazuje veu otpornost na rast prsline.
Parametar koji odreuje prelaz sa ravnog stanja deformacije na ravno
stanje napona jeste debljina uzorka- t (slika 2.9).
37
Slika 2.9 Prikaz uticaja debljine uzorka- t na ilavost loma

Slika 2.10 Izgled povrine loma pri prelaznom obliku loma

38
Na dijagramu (slika 2.9) postoje tri karakteristine oblasti, oznaene

slovima A, B i C:
- Oblast A (male debljine uzorka): ilavost loma raste sa poveanjem
debljine- t (do neke karakteristine vrednosti), lom je kos, javlja se ravno
stanje napona;
- Oblast B (srednje debljine uzorka): ilavost loma asimptotski opada sa
poveanjem debljine uzorka- t , lom je delimino ravan-na sredini uzorka,
dok je na bonim stranama kos, na sredini uzorka je ravno stanje
deformacije koje na krajevima (kosim povrinama) prelazi u ravno stanje
napona;
- Oblast C (velike debljine uzorka): ilavost loma dobija svoju konanu
veliinu, povrina loma je uglavnom ravna, to ukazuje na ravno stanje
deformacija.
Dakle, sa smanjenjem debljine uzorka, poveava se ilavost loma, to znai
da su tankozidne strukture rezistentnije na lom. Dakle, kod istih javlja se ravno
stanje napona.
Zavisnost ilavosti loma- K I od debljine uzorka- t moe se prikazati
analitiki (Vroman):
AK
t0
KC K IC 1 BK e
(2.36)
gde su:
AK i BK - konstante zavisne od materijala;
K
t 0 2.5 IC
t
(2.37)
Data jednaine vai samo za neke tipove geometrije prsline (NASGRO

baza-[4]), kao to su:
prolazna prslina-TC;
neki primeri povrinske prsline-SS;
jednodimenzione povrinske prsline-SC, kao to su: SC06, SC09 i SC10.
39
Na kritini faktor intenziteta napona (ilavost loma)- K IC prvenstveno

utiu: vrsta materijala, mikrostruktura, temperatura i intenzitet napona,
odnosno brzina dejstva (uestanost) optereenja.
Vrednost
K IC
se
poveava
sa
smanjenjem
veliine
granula
mikrostrukturi materijala, pri emu se podrazumeva da ostale karakteristike

mikrostrukture ostaju konstantne.
Sa poveanjem temperature poveava se vrednost ilavosti loma. Na slici
2.11 dat je dijagram zavisnosti ilavosti loma- K IC u funkciji od temperature- T
za neke vrste elika korienih za izradu lopatica turbinskog rotora.
Slika 2.11 ilavost loma- K IC u funkciji od temperature- T za razliite materijale

Na slici 2.12 je prikazana zavisnost ilavosti loma- K IC u funkciji od
temperature- T pri razliitim brzinama dejstva optereenja (uestanosti) za elik
sa oznakom ASTM A752.
40
Slika 2.12 ilavost loma- K IC u funkciji od temperature- T i brzine dejstva (uestanosti)

optereenja- , za elik ASTM A752
Tehnoloki postupci ojaanja materijala, kojima se poveava vrednost
napona na granici teenja- t , u principu smanjuju ilavost loma.
Kod veine konstrukcionih materijala K IC ne zavisi od geometrije dela
(oblik i dimenzije).
Ukoliko je vrednost ilavosti loma- K IC nia u materijalu se javlja krt lom,
odnosno ukoliko materijal ima viu vrednost K IC javie se plastian lom. Dakle,
ilavost loma- K IC je kvalitativna mera otpornosti materijala na pojavu krtog
loma.
Dakle,
K IC
je karakteristika materijala od izuzetnog znaaja pri
projektovanju mainskih delova. Samim tim, potrebno je obratiti posebnu

panju pri izboru materijala.
Bitne promenljive prilikom projektovanja konstrukcije predstavljaju:
ilavost loma- K IC , napon- , parametar- , kao i maksimalno dozvoljena
veliina prsline:
1 K
aC IC

(2.38)
Ova veliina se naziva kritina vrednost prsline i predstavlja duinu

povrinske prsline, tj. polu-duinu unutranje prsline.
41
Ako je poznata veliina prsline u strukturi- a , kao i ilavost loma- K IC za

dati materijal, mogue je odrediti kritinu vrednost napona koja e dovesti do
loma (na osnovu gore navedenog uslova (2.35)):
K IC
a
(2.39)
Kritina vrednost prsline- aC , odnosno kritina vrednost napona- C

pomau konstruktorima da definiu konstrukciju sa odreenim faktorom
sigurnosti.
Naprimer, kod vazduhoplovnih komponenti postoji niz manjih i veih
prslina u materijalu. Tokom eksploatacionog perioda, dolazi do pojave rasta
istih, ali se njihova veliina kontinuirano prati i poredi sa maksimalno
dozvoljenim vrednostima. Samim tim, preventivno se spreava pojava loma
komponente. Dobar naina za zaustavljanje progresije prsline jeste buenje rupa
na njihovim vrhovima. Time se sniava vrednost , a takoe i koncentracija
napona. Druga preventivna mera jeste ienje povrine u cilju spreavanja
daljeg oteenja. Ova mera ne sniava uvek vrednost , ali titi povrinu od
pojave neeljenih hemijskih reakcija.
2.4.5. Odreivanje faktora intenziteta napona- K I
Lokalna strukturna analiza nastanka i rasta prsline u vazduhoplovnim
konstrukcijama
svodi
se
na
uporeivanje
karakteristika
naponsko-
deformacionog stanja u okolini vrha prsline (faktor intenziteta napona- K I ) sa

karakteristikom materijala (ilavost loma- K IC ). Postoje dva smera analize:
1.
Odreivanje vrednosti kritinog optereenja- C koje e izazvati rast

inicijalne prsline duine- a .
2.
Odreivanje kritine duine prsline- aC za unapred zadato optereenje- .

Faktor intenziteta napona- K I i ilavost loma- K IC su od izuzetnog znaaja
u oblasti mehanike loma i utiu na vek i pouzdanost konstrukcije.

Faktor intenziteta napona- K I moe se predstaviti u sledeem obliku:
KI
F
a
f
t W W
(2.40)
42
U tabeli 2.2 su dati primeri uzoraka, kao i zavisnosti faktora intenziteta

a
napona- K I od specifinih dimenzija, odnosno u funkciji od faktora- f .
W
Tabela 2.2 Zavisnost faktora intenziteta napona K I od specifinih dimenzija uzorka

Faktor intenziteta napona - K I
Tip
1. Zatezanje sa lebom na
jednoj ivici
KI
a
f
W
F
tW
a
f
W
a
2 tan
a
2W
a
0.752 2.02
0.37 1 sin

W
a
2 W
cos
2W
2. Zatezanje sa
centralnom prslinom
KI
a
f
W
a
f
W
tW 2
2
4
a
a
a
a
sec
1 0.025 0.06
4W
W
W
2 W
3. Zatezanje sa lebom na
obe ivice
KI
a
f
W
a
2W
a
1
W
F
tW
a
f
W
a
a
1.122 0.561 0.205
W
W
3
4
0.471 a 0.190 a
W
W
43
4. Kompaktan uzorak
KI
a
f
W
tW 2
2
a 0.886 4.64 a 13.32 a
W
W
W
a
f
3
3
4
W
a 2
a
a
14
.
72
5
.
6
W
W
W

5. Kompaktan uzorak u
obliku diska
KI
F
tW
a
f
W
a 0.76 4.8 a 11.58 a
W
W
W
a
3
3
W
a 2
a
a
1
11.43 4.08
W
W
W
6. Klinasto otvoren uzorak
KI
a
W
a
f
3
W
a 2
1
F
tW
a
f
W
0.8072 8.858 a 30.23 a
W
W

3
4
5
41.088 a 24.15 a 4.951 a

W
W
W
7. Uzorak sa centralnom
prslinom
KI
F a a
f
tW
W
a
a
f sec
W

W
8. Uzorak u obliku luka
KI
F
tW
2
a
a
r a
X
3
1.9 1.1 1 0.25 1
1 1 f
W
W
W
r

W
2
a

W
a
f
1
W
a 2
1
3.74 6.3 a 6.32 a
W
W
3
2.43 a
44
9. Uzorak pod dejstvom

savojnog optereenja
KI
a
f
10. Uzorak sa ljebom
a
3
W
a
2 1 2
W
F S
tW
a

1
a
f
W
a
a
1.99 W 1 W
a
a
2.15 3.93
2 .7

W
1.99 0.41 a 18.7 a
W
W
KI a
3
4
a
a
38
.
48
53
.
85
W
W
Na osnovu jednaina (2.34) i (2.40) dobija se:
a
f
W
(2.41)
2.4.6. Odreivanje ilavosti loma- K IC

ilavost loma predstavlja karakteristiku materijala. Potrebni podaci se
dobijaju na bazi serija ispitivanja za dati materijal (NASGRO/NASMAT baza[4]).
U tabeli 2.3 date su vrednosti ilavosti loma- K IC za neke materijale.
Tabela 2.3 ilavost loma- K IC kod nekih materijala
MATERIJAL
K IC
MPa m
psi in
50
45800
36
33000
Legura titanijuma (Ti-6Al-4V)
44-66
40000-60000
Aluminijum-oksid
3-5.3
2700-4800
Legura elika
(4340, temperovan na 260C)
Legura aluminijuma (2024-T351)
45
Soda-vezivo-staklo
0.7-0.8
640-730
Beton
0.2-1.4
180-1270
900
0.8-1.1
730-1000
Poli-metil meta-krilat
Sintetika guma
Meutim, na karakteristike materijala utiu sledei faktori:

Uticaj spoljanje sredine: ovaj uticaj na ilavost loma, se moe uzeti u
obzir preko faktora: K eac . Svrha ovog koeficijenta jeste da se u proraunu
uzme uticaj faktora ambijenta na karakteristike materijala, odnosno na rast
prsline u strukturi. Primer predstavlja presurizovan rezervoar ili bilo koja
druga metalna komponenta izloena dejstvu tenosti, gasova ili vazduha
poviene temperature. U tabeli 2.4 dati su podaci za ambijentalnu ilavost
loma- K eac ,
za
neke
materijale.
Podaci
su
dobijeni
na
bazi
eksperimentalnog programa razvijenog od strane Apollo and Space Shuttle

vehicles organizacije, koji se mogu iskoristiti u proraunima pri datim
ambijentalnim uslovima: adekvatna sredina i temperatura.
Uticaj orjentacije materijala: parametri koji se koriste u jednainama
rasta prsline, ne zavise samo od vrste materijala konstrukcionog elementa,
ve i od naina dobijanja polufabrikata: livenje, valjanje, kovanje. Takoe,
od znaaja je relativan poloaj pravca vlakana materijala i pravca
optereenja, odnosno pravca pruanja prsline. Na slici 2.13 dat je prikaz
pravougaonog i ipkastog polufabrikata. Kod ipkaste forme slovo Rdefinie radijalan pravac, oznaka C-tangencijalan pravac, dok slovo L
predstavlja poduni (longitudinalni) pravac. Kod pravougaonog uzorka
prvo slovo u oznaci prestavlja pravac dejstva optereenja, dok drugo slovo
oznaava pravac irenja prsline.
Karakteristike materijala u kombinaciji sa: dejstvom okruenja, uticajem
orjentacije materijala i tehnoloki postupci izrade i zatite, date su u datoteci
materijala (NASMFC i NASMFM) u okviru ve pomenutog software-a NASGRO
([4]). Ova datoteka je dobijena na bazi ispitivanja materijala od strane NASA-e.
U proraunima zamora materijala u okviru software-a Abaqus, svi neophodni
podaci su korieni iz pomenute baze podataka.
46
Tabela 2.4 K eac za neke metale

Legura
Okruenje
Temperatura
F
(C)
K eac
ksi-in1/2
(MPa-mm1/2)
Ti-6A1-4V
Nitrogen tetraoksid
75
(24)
40
(1390)
(Tretiran u rastvoru i
(n204)
100
(37)
36
(1251)
star, otkivak)
N204
125
(52)
31
(1077)
(osnova metal, zavareno,
N204
150
(66)
25
(869)
zona uticaja toplote)
N204
75
(24)
40
(1390)
Monometil hidrazin
100
(37)
38
(1320)
(MMH)
125
(52)
34
(1181)
MMH
150
(66)
30
(1042)
MMH
75
(24)
40
(1390)
MMH
100
(37)
38
(1320)
Aerozin-50 (A50)
75
(24)
42
(1459)
A50
100
(37)
37
(1286)
Destilovana voda (DW)
75
(24)
40
(1390)
DW
Izopropil alkohol
Ti-6A1-4V
Trihlortrifluoretan
75
(24)
30
(1042)
100
(37)
27
(938)
Ti-6A1-4V
Trihlorotrifluoretan
75
(24)
22
(764)
100
(37)
19
(660)
star, otkivak)
(osnova metal)
star, otkivak)
(var)
Inkonel 718 (STA)
Vazduh
850
(454)
50
(1737)
(osnova metal i var)
Vazduh
1000
(538)
13
(452)
Vazduh
1250
(677)
10
(348)
500-5000 psi (3.45-34.5
-100
(-73)
24
(834)
75
(24)
20
(695)
MPa)
Gasoviti Hidrogen
(GH2)
A286 elik
75
(24)
85
(2954)
Vazduh
1000
(538)
25
(869)
Vazduh
1200
(649)
10
(348)
star)
Inkonel 706
star)
47
Slika 2.13 Orjentacija materijala kod pravougaonih i ipkastih formi polufabrikata

2.5. Elasto-plastina mehanika loma
Ukoliko se zona plastinosti u okolini vrha prsline proiri u znaajnoj
meri, naponsko stanje u okolini vrha prsline nije mogue adekvatno opisati
faktorom intenziteta napona- K . Iz tog razloga se uvode novi parametri koji
nisu ogranieni linearno-elastinim ponaanjem materijala, a to su: otvaranje
vrha prsline- CTOD i J -integral.
2.5.1. Problem krtog loma-Griffith-ovo reenje
Osnova
razvoja
mehanike
loma
predstavlja
uspostavljanje
tzv.
energetskog kriterijuma nestabilnog rasta prsline, koji je postavio Griffrith [1].
Slika 2.14 Prolazna eliptika prslina u unutranjosti uzorka
48
Posmatra se ploa irine W , sa centralnom prslinom duine 2 a , debljine t

(pri emu je vrednost t dovoljno mala da osigura ravno stanje napona)-slika
2.14. Pri porastu duine prsline za malu veliinu- da , prslina e nestabilno rasti
ako je osloboena potencijalna energija ( d ) jednaka radu potrebnom za
nastanak novih povrina prsline ( dWS ):
d dWS
da
da
(2.42)
Pri tome je rad dWS jednak proizvodu jedinine povrinske energije S i

adekvatne povrine dA :
dWS S dA S 4 t da
(2.43)
pri emu su:
S - jedinina povrinska energija

dA 4 t da - porast povrine loma
(2.44)
Potencijalna energija ploe, prikazane na slici 2.14, je:
2 a 2 t
E
(2.45)
pri emu je:
0 - potencijalna energija ploe bez prsline

Diferenciranjem obe strane jednaine (2.45), dobija se sledea jednakost:
d
2 a2t
da
E
(2.46)
Iz jednaine (2.43) se dobija da je jedinina povrinska energija:

2 S
1 dWS
2t da
(2.47)
Izjednaavanjem potencijalne energije sa radom, dobijamo:
2 S
2 a
G
E
(2.48)
Leva strana jednakosti predstavlja otpornost materijala na (nestabilan)

rast prsline, dok desna strana prezentuje brzinu oslobaanja energije ili silu
rasta prsline- G . Sila rasta prsline je odreena optereenjem ( ) i geometrijom
tela ( W , t ) ukljuujui geometriju prsline ( a ). Otpornost materijala na rast
49
prsline je kritina vrednost sile rasta prsline- GC , koja je iskljuivo svojstvo

materijala. Iz prethodne jednaine se dobija vrednost napona koji je potreban za
nestabilan rast prsline (krti lom ploe):
2 E S
C
a
(2.49)
Ukoliko uporedimo jednainu (2.2) za faktor intenziteta napona- K sa

jednainom (2.48) za silu rasta prsline- G , uoavamo sledeu vezu:
K2
E'
(2.50)
Odnosno:
GI
KI 2
E'
(2.51)
K II 2
G II '
E
(2.52)
pri emu je:
E' E - za ravno stanje napona (slika 2.15)

E'
E
- za ravno stanje deformacije (slika 2.15)
1 2
(2.53-a)
(2.53-b)
U sluaju meovitog optereenja, esto se koristi sledea jednaina:
G G I G II
K I 2 K II 2
E'
E'
(2.54)
dok se za trodimenzionalne probleme upotrebljava jednaina:
J G
1
1
K I 2 K JJ 2
K III 2
E'
2
(2.55)
pri emu se moduo klizanja- rauna po formuli (2.12).

U tom sluaju, potrebno je uvesti ekvivalentni faktor intenziteta napona,
ukljuujui istovremeno sva tri oblika (moda): I, II i III:
K ekv K I 2 K II 2 1 K III 2
(2.56)
U sluaju kada je K II K III 0 , kritina vrednost faktora intenziteta

napona - K I (ilavost loma) se moe povezati sa G IC (kritinom brzinom
oslobaanja energije):
K IC G IC
(2.57)
50
2.5.2. Plastinost vrha prsline
Slika 2.15 Plastine zone ispred vrha prsline

Samo u uslovima ravnog stanja deformacije moe se zanemariti uticaj
plastine deformacije, to je bitno sa aspekta primene linearno-elastine
mehanike loma.
Meutim, poto je tema ove doktorske disertacije ponaanje tankozidnih
struktura, kod kojih se javlja ravno stanje napona, mora se uzeti u obzir i pojava
plastinih deformacija u strukturi.
Dakle, u sluaju nastanka ire zone plastinost oko vrha prsline, parametri
linearno-elastine mehanike loma nisu dovoljno da bi opisani polje napona i
deformacija. Stoga je neophodno uvoenje parametara, ako to su: otvaranje
prsline ( COD -Crack Opening Displacement) i J -integrala.
Za definisanje otvora prsline ( COD ) koriste se dve pozicije:
CTOD ( Crack Tip Opening Displacement)- otvaranje vrha prsline,
parametar koji se meri na odreenom rastojanju sa samog vrha prsline i
CMOD (Crack Mouth Opening Displacement) - otvaranje usta prslineparametar koji se meri na slobodnoj povrini prsline (na mestu
maksimalnog otvaranja).
U svojim eksperimentima Wells je ustanovio da je otvaranje vrha prsline
proporcionalno ilavosti materijala. CTOD je naao iroku primenu, upravo iz
51
praktinih razloga, jer moe da se jednostavno odredi, ak i u komplikovanim

problemima.
Veliina plastine zone se moe odrediti odreivanjem mere otvaranja
vrha prsline ( CTOD -Crack Tip Opening Displacement).
Za odreivanje - CTOD se koristi vie definicija (tumaenja)-slika 2.16.
Slika 2.16 Definicije CTOD:

- x rastojanje lica prsline na mestu vrha prsline
- t - presek sa otvorom 90
Po tzv. vabelovoj definicija ( CTOD definicija na osnovu standarda
SINTAP/FITNET za tankozidne strukture) otvaranje vrha prsline 5 CTOD se
odreeuje na sledei nain (slika 2.17):
Slika 2.17 Odreivanje otvaranja vrha prsline- CTOD

52
Poloaj mernih traka se ne menja sa pomeranjem vrha prsline, ve je

stacionaran.
2.5.2.1. Irwin-ova metoda
Tumaenje dato postojanjem tzv. K-dominantne oblasti u okolini vrha
prsline, kao i apsroksimacije naponsko-deformacionog stanja koje daje
mehanika linearno-elastinog loma, mogu se primenjivati iskljuivo u sluaju
relativno manje oblasti plastine deformacije materijala. Meutim, kod
materijala kod kojih oblast plastinog teenja prati rast prsline, pa samim tim
nije zanemarljiva u odnosu na ostale dimenzije dela, mora se primeniti teorija
nelinearnosti i plastinosti.
Na osnovu analiza utvreno je da je struktura sa veom plastinom oblasti
ojaana, odnosno da e nositi vei deo optereenja. Kako bi se postojea
injenica iskoristila, uvodi se pretpostavka da naponsko-deformaciono stanje u
okolini vrha tako plastino ojaane strukture je adekvatno naponskodeformacionom stanju koje daje teorija linearnosti i plastinosti, ako se duina
postojee prsline uvea za meru veliine plastine zone- rp :
a ef a rp
(2.58)
Novodobijena vrednost se naziva efektivna (stvarna) duina prsline.

Za efektivnu (stvarnu) vrednost faktora intenziteta napona dobija se:
K I ef a ef a rp
(2.59)
Proces odreivanja efektivnih vrednosti duine prsline- a ef i faktora

intenziteta napona- K I ef je iterativan proces. Dakle, na osnovu jednaine (2.2) je
odreen faktor intenziteta napona- K I , bez uticaja plastinosti vrha prsline.
Potom je na osnovu jednakosti (2.15) dobijena vrednost veliine plastine zone-
rp . Korienjem obrasca (2.58) izraunata je efektivna vrednost duine prslinea ef , a pomou jednaine (2.59) i efektivna vrednost faktora intenziteta naponaK I ef u prvoj iteraciji. Iterativni postupak odreivanja ovih veliina se ponavlja
sve do trenutka kada njihove vrednosti u dve uzastopne iteracije ne
iskonvergiraju, sa dozvoljenom tanou.
Za sluaj ravnog stanja napona, korienjem jednakosti (2.15), dobija se
eksplicitno:
53
K I ef
a
1
1
2 t
(2.60)
U sluaju eliptike prsline u unutranjosti beskonane ploe (slika 2.9) za

efektivni faktor intenziteta napona dobija se eksplicitno:
1
K I ef
2
4
a 2
a
2
sin cos
Qef
c
(2.61)
gde su:
2

Qef Q 0.212 - efektivni parametar oblika prsline;
t
a
Q 1 1.464
c
1.65
(2.62)
(2.63)
Za polu-eliptiku prslinu mora se izvriti korekcija jednaine (2.61)

mnoenjem faktorom korekcije povrine:
a
s 0 1.13 0.09 1 1 sin 2
c
(2.64)
2.5.2.2. Model deformacije trake

Dugdale i Barenblatt su prvi predloili tzv. model deformacije trake (slika
2.18). Dakle, oni su zamislili dugu plastinu zonu na vrhu prsline kod
beskonane ploe optereene na zatezanje upravno na pravac pruanja prsline.
Slika 2.18 Model deformacije trake
54
Ukupna efektivna duina prsline iznosi:
2 a ef 2 a 2rp
(2.65)
Koncepcija modela polazi od pretpostavke da na vrhu prsline deluje

negativno (pritisno) optereenje, koje zatvara prslinu. Ovakvim tumaenjem
nameu se dva tipa optereenja: udaljeno pozitivno (zatezno) optereenje- i
negativno (pritisno) optereenje- t indukovano dejstvom pritisne sile- P u
okolini vrha prsline.
Faktori intenziteta napona na oba vrha prsline, za plou jedinine debljine,
mogu se prikazati u sledeem obliku:
P
aef
aef x
P
a ef
a ef x
K I aef
K I a ef
(2.66)
aef x
(2.67)
a ef x
pri emu je:

P t dx - pritisna sila na razdaljini x od ravni simetrije prsline
(slika 2.18),
(2.68)
tako da su:
t
a ef
a ef x
t
a ef
a ef x
K I a ef
K I a ef
a ef x
a ef x
dx
(2.69)
dx
(2.70)
Faktor intenziteta totalnog napona, koji zatvara oba vrha prsline, dobija se
superponiranjem pojedinanih faktora intenziteta napon, pri a ef a rp :
a ef
K zatv
K a K a
I
ef
(2.71)
ef
Daljim reavanjem jednaine imamo:

a rp
K zatv
K zatv
a rp
a rp
a rp x
a rp x
t
a rp
a rp x
dx
a rp x
a rp a rp x
a rp x

dx
a a rp x
a rp x
(2.72)
(2.73)
55
K zatv
a rp
2 t
a rp
K zatv 2 t
a rp
a r x
p
dx
(2.74)
arccos
a rp
(2.75)
Faktor intenziteta totalnog napona- K zatv , koji zatvara vrhove prsline, mora
biti jednak sa faktorom intenziteta napona- K I ef a rp (jednaina (2.59))

od udaljenog zateznog optereenja. Izjednaavanjem desnih strana jednakosti
(2.59) i (2.75) dobija se:

a

cos
2 t a rp
(2.76)
Razvijanjem cosinusne funkcije u Taylor-ov red, imamo:
a
1
1
a rp
2! 2 t
1

4! 2 t
...
(2.77)
Poto je t , zanemarivanjem lanova vieg reda, sledi:

a
rp
8 t
(2.78)
Ukoliko se izraz (2.76) uvrsti u jednakost (2.59), za vrednost efektivnog

faktora intenziteta napona- K I ef se dobija:
K I ef
1
a 1
2 2 t
(2.79)
Aproksimacija potkorene veliine se moe izvriti na dva naina, tako da

imamo dva oblika reenja:

K I ef a sec
2 t
(2.80)
odnosno:
K I ef t
8

a 2 ln sec
2 t
0.5
(2.81)
56
2.5.2.3. Metoda pomeranja otvora prsline (COD metoda)

Drugi pristup odreivanja veliine plastine zone je sloeniji i naziva se
metoda pomeranja otvora prsline (COD-Crack Opening Displacement).
Za oblik I razdvajanja povrina loma pomeranje u pravcu y-ose se rauna
na osnovu jednaina (2.11) i (2.12):
uy
1
E
KI

sin 1 2 cos 2
2
2
2
(2.82)
Kada je i a x za funkciju pomeranja imamo sledee:

uy
1 1
E
ax
2
KI
(2.83)
Korienjem jednaina (2.14) i (2.80) dobija se:

uy
2
E
a2 x 2
(2.84)
Ukupno otvaranje prsline se oznaava kao:
COD 2 uy
(2.85)
tj.:
COD
2
E
a2 x 2
(2.86)
Za x 0 imamo:
CODmax
2 a
E
(2.87)
Meutim, u sluaju kada je x a ne moe se primeniti formula (2.86), jer

bi u tom sluaju znailo da je COD 0 to nije sluaj. Za izraunavanje ove
vrednosti koristi se korigovana jednaina:
CTOD
4
E
a r x
p
(2.88)
Zanemarivanjem lanova vieg reda, jer je rp a , sledi:

CTOD
4
E
2 a rp
(2.89)
Na osnovu jednaine (2.2) dobija se veliina prsline:
1 K
a I

(2.90)
Ako se iskoristi prethodna jednaina i jednaina (2.15)-za ravno stanje

napona, odnosno jednaina (2.16)-za ravno stanje deformacije, dobija se:
57
KI 2
E t
(2.91)
pri emu je:

- za ravno stanje napona
(2.92-a)
4
- za ravno stanje deformacije
3
(2.92-b)
Na bazi modela koji su postavili Dugdale i Barenblatt, Burdekin i Stone su

doli do izraza:
KI 2
E t
2
1
...
2
24 t
(2.93)
Posle izvesnih transformacija se dobija:
KI 2
1 2
E t
(2.94)
Koeficijent zavisi od materijala i kree se u granicama od 1 do 2.6. Za

ravno stanje napona (tankozidne strukture) 1 , dok kod ravnog stanja
deformacije i materijala koji ojaava uzima vrednosti izmeu 1 i 2.6. Kod krtih
materijala vrednost ilavosti loma- K IC se moe odrediti iz prethodnog izraza
merenjem veliine , dok se za vrednost usvaja vrednost 1.
2.5.3. J-integral [13]
Teorijske osnove J -integrala je postavio Rice 1968. godine, po kome je i
nazvan Rajsov konturni integral.
J -integral je naao iroku primenu u proceni zamornog veka i integriteta
konstrukcija.
Bitne karakteristike J -integrala su:
1. mogunost primene kako u linearno-elastinoj, tako i u plastinoj
oblasti,
2. mogue ga je odrediti i analitiki, numeriki i eksperimentalno,
3. po svojoj fizikalnosti predstavlja energetski parametar. Njegova
prednost je u nezavisnosti putanje integracije.
58
Dakle, J -integral je konturni integral (slika 2.19):
J Wdy Ti i ds
x
(2.95)
gde su:
W ij d ij - gustina deformacijske energije
(2.96)
- putanja integracije
ds - element duine
Ti ij n j - sila zatezanja na konturi
ui - pomeranje na konturi
n j - jedinina normala
Slika 2.19 Putanja integracije za J -integral

Rice je dokazao da je J -integral nezavisan od putanje integracije za
ravanske dvodimezionalne probleme, pod uslovom da nema zapreminskih i
inercijalnih sila, za nelinearno-elastine homogene materijale (homogenost
moe biti ograniena samo na materijal u pravcu prsline).
Takoe, J -integral se moe interpretirati kao energija po jedinici povrinet da energije), koja se oslobaa na vrhu prsline, odnosno kao brzina
oslobaanja energije u nelinearno elastinom telu:

J t da t Wdyda t Ti
ui
dsda
x
(2.97)
gde su:
- t -debljina uzorka;
59
- lan t Wdyda - oznaava deformacionu energiju dobijenu du konture za
porast prsline- da u oblasti nelinearne elatinosti;

- lan t Ti
ui
dsda - predstavlja rad spoljnih sila na otvaranju vrha prsline
x
za prirast duine- da .
- J t da - je totalna energija na vrhu prsline dostupna za irenje iste i
jednaka je vrednosti G :
J G
K2
E'
(2.98)
gde se E' rauna po formuli (2.53-a), odnosno (2.53-b), zavisno od toga da li je

re o ravnom stanju napona (kod tankozidnih struktura) ili o ravnom stanju
deformacije.
U plastinom regionu, W nije gustina deformacijske energije, koja se
oslobaa unutar samog materijala, tako da J -integral nije energija prsline
potrebna za njen rast.
U cilju obezbeenja J singularnog polja u okolini vrha prsline, potrebno je
ispuniti neke uslove. Dakle, u okolini vrha prsline se nalazi region poznat pod
nazivom "procesna zona loma", u kome je materijal deformisan u znaajnoj
meri, sa upljinama i drugim oblicima (izvan mehanike kontinuuma). Veliina
plastine zone moe biti mala u odnosu na dimenzije uzorka, to je sluaj kod
ravnog stanja deformacije, pri emu je potrebno da vai sledee:
t , b , a 25
J
0
(2.99)
gde je: b W a ligament uzorka.

2.5.4. HRR polje
Ukoliko razmatramo polje u okolini vrha prsline (slika 2.20), tzv. HRRpolje (Hutchinson, Rice, Rosenberg) moe de definistai elasto-plastino ponaanje
materijala sledeom zavisnou ([11]) (Ramberg-Osgood-ova relacija):

0 0
0
(2.100)
pri emu su:
- konstanta deformacionog ojaavanja (konstanta materijala);

60
n - eksponent deformacionog ojaavanja (konstanta materijala)

0 - referentni napon teenja
0
0
- referentno naprezanje;
E
(2.101)
Za linearno-elastine materijale n 1 , dok je kod idealno plastinih

materijala n .
Slika 2.20 HRR polje u okolini vrha prsline

(ilustracija preuzeta i modifikovana iz [14])
Raspodele napona i naprezanja u okolini vrha prsline su predstavljene
sledeim jednainama ([8]):
61
EJ 1 n ~
ij n ,
ij 0
2
0 I nr
(2.102)
0 EJ 1 n ~
ij n ,
ij
E 0 2 I nr
(2.103)
gde su:
I n - integraciona konstanta zavisna od n

~ij i ~ij - bezdimenzione funkcije zavisne od n i
Svi gore navedeni parametri zavise od naponskog stanja, tj. da li je
zastupljeno ravno stanje napona ili ravno stanje deformacije.
2.5.4.1. Primena J -integrala na poetak rasta prsline
Ponaanje elasto-plastinog materijala tokom stabilnog irenja prsline
moe se opisati zavisnou parametara mehanike elasto-plastinog loma ( K ,
COD , J -integral) u funkciji od prirasta duine prsline- a u strukturi (slika
2.21).
Kod krtih materijala na lom se ne troi energija, to je prikazano
horizontalnom ravnom linijom, koja preseca ordinatu na visini J IC -kritina
energija potrebna za iniciranje prsline (slika 2.22). Ova veliina se smatra
svojstvom materijala.
Kod duktilnih materijala (elasto-plastinih), ako u strukturi ve postoji
inicijalna prslina, onda se njen dalji rast odvija u tri faze:
I faza: poetno zatupljivanje otrog vrha i prividni porast duine prsline
- u poetnom stadijumu kada optereenje raste, a energija se oslobaa,
deformacija se manifestuje porastom otvaranja prsline, ali ne i njenim
rastom. To se manifestuje kosom linijom na dijagramu J a , prikazujui
zatupljivanje otrog vrha prsline.
II faza: stabilan rast prsline - u kritinom trenutku nagib linije se menja,
jer je sledei stadijum otvaranja prsline povezan sa njenim daljim irenjem
i samim tim i poveanjem njene duine. To zahteva rastue optereenje.
Taka loma krive (taka B) je oznaena sa J IC i predstavlja ilavost loma.
Korienjem te vrednosti mogue je izraunati kritian faktor intenziteta
napona (ilavost loma za ravno stanje deformacije)- K IC :
62
K IC
J IC
E'
(2.104)
Otvaranje vrha prsline- CTOD moe posluiti za opisivanje ponaanja

materijala u okolini vrha prsline. Pri tome, u taki B se ovaj parametar
mehanike loma- CTODcr moe odrediti na osnovu sledeeg izraza:
CTOD
J
m t
(2.105)
gde su:
- m - koeficijent, m 1 , 2.6 , pri emu se manje vrednosti odnose na ravno
stanje napona i idealnu plastinost, dok vee vrednosti vae za ravno stanje
deformacije.
- t -napon na granici teenja.
III faza: U odreenom momentu se dostie optereenje i duina prsline
pri kome stabilan rast prelazi u brzi nestabilan rast-lom.
Slika 2.21 Uticaj J-integrala na procesnu zonu loma

63
Slika 2.22 Zatupljivanje i stabilan rast prsline

2.5.4.2. Primena J -integrala na analizu rasta prsline
Primenom J -integrala mogue je ustanoviti kriterijum za predvianje
loma u uslovima ravnog stanja napona (tankozidne strukture, pojava elastoplastinosti) i to primenom krive otpora rasta prsline. Za te svrhe, potrebno je
uspostaviti korelaciju izmeu otpornosti materijala na rast prsline i sile rasta
prsline, sa druge strane. Pri tome se umeto veliine J koristi
J , koja ima
svrsishodniju primenu.
Procedura za definisanje J R krive se sastoji iz sledeih koraka:
1. odreivanje
J R 1 2 -tzv. kriva otpora materijala, odnosno krive za
materijal. Kriva se dobija eksperimentalno koristei adekvatan uzorak (za

savijanje-SEN(B), za zatezanje-T(S) ili C(T)).
2. Odreivanje J R 1 2 tj. sile rasta prsline za razliite veliine prsline, kao i
za razliite vrednosti primenjenog napona korienjem adekvatnog numerikog
modela (slika 2.23, krive oznaene sa: 1 , 2 , 3 , 4 , 5 ). Ove krive se mogu
odrediti:
a) teorijsko-analitiki,
b) numeriki.
3. Odreivanje take nestabilnosti rasta prsline, kao zajednika tangentna
taka krive otpora materijala i krive sile rasta prsline (taka A), napon loma- 4 i
64
stabilan porast prsline a . U taki A imamo kritine vrednosti J IC i ac (slika

2.23).
J IC
ac
Slika 2.23 Uporedni prikaz krivih rasta prsline i krive J R
Matematika formulacija uslova stabilnog rasta prsline je:
J , a J IC
(2.106)
gde su:
J , a - sila rasta prsline, koja zavisi od udaljenog napona (napon se
menja od 1 do 5 ) i duine prsline- a . Ova kriva (krive) odreuju se teorijskoanalitiki ili numeriki.
J IC - otpornost materijala na poetak (stabilnog) rasta prsline, tzv.

J R kriva se dobija eksperimentalno. Oblik je isti, dok poloaj du apscise se
menja u zavisnosti od duine inicijalne prsline- a0 .

Matematiki kriterijum za poetak nestabilanog rasta prsline, glasi:
J , a J
-taka A (slika 2.23)
a
a
(2.107)
to znai da sila rasta prsline mora biti vea od otpornosti materijala rastu
prsline. Kada sila rasta prsline- J , a dostigne vrednost J IC poinje stabilan
65
rast prsline, koji se nastavlja do trenutka kada
J , a
J
postane vee od
,
a
a
nakon ega sledi nestabilan rast prsline.

2.5.4.3. R-kriva (kriva otpora rasta prsline)
Dijagram irenja prsline- a u funkciji od faktora intenziteta naponaK predstavlja
tzv.
R-krivu
dobija
se
eksperimentalnim
putem.
vazduhoplovstvu se koristi ASTM E561 [8] standard za odreivanje R-krive.

R-kriva karakterie otpor materijala pojavi loma u strukturi za vreme
stabilnog rasta prsline. Dakle, ako u strukturi postoji inicijalna prslina, a samim
tim i izvesna oblast plastinosti u okolini njenog vrha, pod dejstvom postupnog
optereenja doi e po njenog daljeg rasta a potom i do zaustavljanja. Ova
pojava se opisana kao sporo stabilno irenje prsline. Dakle, pri konstantnom
naponu- kojem je struktura izloena, za svaku vrednost duine prsline dobija
se faktor intenziteta napona- K , pri emu se dobija funkcionalna zavisnost
K f a (slika 2.24) [15].
Slika 2.24 Tipina R-kriva

(Ilustracija preuzeta iz [15])
Na slici 2.25 prikazane su krive faktora intenziteta napona za razliite
vrednosti napona od 1 do 4 . Kriva faktora intenziteta napona koja je
tangentna na R-krivu odreuje kritine uslove: kritinu duinu prsline- ac pri
kojoj nastaje nestabilan rast prsline, kao i kritinu vrednost faktora intenziteta
66
napona- K C pri tom (ilavost loma). Dakle, taka dodira zavisi od duine
inicijalne prsline u strukturi- a0 .
R-kriva zavisi od dimenzija uzorka (geometrije), temperature i stepena
izduenja. Njen oblik ne zavisi od duine inicijalne prsline- a0 (R-kriva A i Rkriva B imaju isti oblik, samo su translirane jedna u odnosu na drugu, u
zavisnosti od veliine inicijalne prsline).
sl.2.25 Primena R-krive

Nagib R-krive zavisi od sledeih parametara: debljine uzorka- t , vitkosti
ligamenta-
W a0
i tipa optereenja (zatezanje ili savijanje) (slika 2.26). Efekat
t
ovih parametara na otpor rastu prsline je u principu veoma slian. Dakle,

testiranjem uzoraka od aluminijuma ustanovljeno je da R-kriva zavisi od
debljine uzorka, ali ne zavisi kod onih uzoraka kod kojih je ligament W a0
vei 3-4 puta od debljine uzorka- t . Ova zavisnost se primenjuje samo u sluaju
tankozidnih struktura, kod kojih su debljina uzorka i realne komponente
identine.
Generalizaciju je nemogue primeniti ukoliko je re o drugom materijalu,
to znai da se ispitivanja moraju ponoviti.
67
Slika 2.26 Faktori koji utiu na elasto-plastinu R -krivu

68
2.5.5. Laboratorijska merenja parametara mehanike loma

Na slici 2.27 dat je prikaz svih karakteristinih geometrijskih veliina pri
standardnom merenju CTOD , koji se odreuje na osnovu relacije sa izmerenom
veliinom v g .
Slika 2.27 Geometrijske zavisnosti za odreivanje CTOD pri ispitivanju epruvete

na savijanje
W - irina epruvete
a - duina prsline
- ugao savijanja
z - debljina noeva
r - radijus obrtanja
v g - otvaranje noeva (merena veliina)
m CMOD (Crack Mouth Opening Displacement) - otvaranje usta prsline

t
r W a0 v g
K 2 1 2
r W a0 a0 z
2 t E
(2.108)
za debljine epruvete do 50 mm.

Pri merenju se koristi standardna epruveta SE(B) za savijanje (slika 2.28),
koja se postavlja na mernu mainu. Posredstvom hidraulike merne maine
69
uvodi se sila, koja uzrokuje savijanje epruvete. Mera otvaranja usta prsline- V
(u formi noeva) se postavlja na epruvetu (slika 2.30).
Tokom testa vri se permanentno merenje vrednosti primenjene sile- F u
funkciji od pomeranja napadne take sile- q .
Za odreivanje parametara mehanike loma ( K , CTOD i J -integral)
potrebni su sledei podaci:
- dimenzije epruvete ( W , t )
- duina inicijalne prsline ( a0 ),
- napon na granici teenja- t ,
- obraeni podaci sa dijagrama sila-pomeranje - F F q .
- veliina zone razvlaenja i rasta prsline, koje se mogu odrediti nakon
zavrenog ispitivanja i konanog razdvajanja epruvete.
Slika 2.28 Epruveta za savijanje u tri take, SE(B)

mera
uvoenje sile
posredstvom
hidraulike
dra
Slika 2.29 Pozicioniranje SE(B) uzorka na maini
70
Slika 2.30 Preporuena konstrukcija meraa otvaranja usta prsline

Parametri mehanike loma se na osnovu izmerenih veliina odreuju na
sledei nain:
- Faktor intenziteta napona- K se dobija sa dijagrama F V ili F q . Zavisi
od primenjene sile i geometrije (veliine prsline i odgovarajue
geometrijske funkcije, date za geometriju standardnog uzorka).
- otvaranje vrha prsline- CTOD moe se podeliti na elastinu i
plastinu komponentu. Elastini deo CTOD -a se dobija posredstvom
faktora intenziteta napona- K , dok se plastina komponenta CTOD -a
dobija pomou vrednosti otvaranja usta prsline- m CMOD (merena
veliina).
- J -integral se takoe moe razdvojiti na dve komponente. Kao i
prethodni parametar, elastian deo J -integrala se dobija pomou K .
Plastina komponenta se dobija kao povrina ispod krive na dijagramu
sila-pomeranje (slika 2.31).
Treba napomenuti da se sva tri parametra mogu meusobno povezati.
Zavisnost nije univerzalana i zavisi od zateznih karakteristika materijala i
geometrije uzorka.
71
Slika 2.31 Karakteristini dijagrami ispitivanja ilavosti loma prema BS 7448

2.5.6. Ugao otvaranja vrha prsline- CTOA (Crack Tip Opening Angle)
Drugi parametar definisan od strane ASTM standarda za mehaniku loma
je ugao otvaranja vrha prsline- CTOA (Crack Tip Opening Angle) i predstavlja
ugao izmeu povrina loma (prsline). Dobijen na osnovu niza laboratorijskih
ispitivanja od strane Andersson-a i de Koning-a.
Neto kasnije, Demofonti i Rizzi israujui irenje prsline u duktilnim
materijalima (gasni cevovod), kao i Newman u oblasti vazduhoplovstva, doli su
do zakljuka da je CTOA , odmah nakon inicijalnog kratkotrajnog reima
(tranzicija), konstantan za sve vreme stabilnog rasta prsline u strukturi
(stacionaran reim) (slika 2.32). Dakle, ovaj parametar je merilo stabilnog rasta
prsline [9].
Slika 2.32 Promena CTOA u funkciji od prirasta duine prsline

72
Slika 2.33 Odreivanje ugla otvaranja vrha prsline ( CTOA -Crack Tip Opening Angle)
U praksi, ovaj ugao je prilino komplikovano odrediti i to iz sledeih
razloga:
(a) Ova definicija podrazumeva ravne povrine prsline, to u realnosti nije
sluaj. Dakle, ove povrine su zakrivljene, to zavisi od tipa ispitivanog uzorka i
tipa optereenja. Povrina je konveksna za M(T) uzorak, dok je konkavna kod
uzoraka namenjenih ispitivanju na savijanje. Kanninen je odredio alternativnu
definiciju ugla otvaranja prsline- CTOA kao odnos otvaranja vrha prslineCTOD i fiksirane distance- d od vrha prsline, na kojoj se CTOD meri (slika
2.33-b). Ponekad se otvaranje vrha prsline- CTOD meri na razliite naine

(videti poglavlje 2.5.2.). Samim tim, definisanje CTOA imae razliite vrednosti
u zavisnosti od rastojanja d na kome se meri. U cilju izbegavanja proizvoljnosti
pri odreivanju ugla otvaranja vrha prsline, koristi naziv otvaranje ugla prslineCOA (Crack Opening Angle). Znaajan CTOA bi trebalo da se meri na rastojanju
d 1 mm CTOA .
(b) Drugi problem je tzv. cik-cak povrina loma, koja je zastupljenija od
glatke forme (slika 2.33-c). Mnogo je prikladnije odrediti ovaj ugao na vie
73
razliitih komplementarnih pozicija na gornjoj i donjoj povrini, potom

izraunati aritmetiku sredinu tih veliina.
Take u kojima se mere CTOA vrednosti, treblo bi da bude u rangu od 0.5 do
1,5 mm iza vrha prsline.
2.6. Jednaina rasta zamorne prsline
Veza izmeu dinamikog (ciklinog) optereenja i faktora intenziteta
napona- K se ostvaruje posredstvom jednaina:
K max max a - maksimalni faktor intenziteta napona;
(2.109)
K min min a - minimalni faktor intenziteta napona;
(2.110)
K max K min
(2.111)
m a - srednji faktor intenziteta napona;
2
K K min
K a max
a a - amplituda faktora intenziteta napona; (2.112)
2
Km
K K max K min a - opseg faktora intenziteta napona, odnosno

promena faktora intenziteta napona;
R
K min
- koeficijent asimetrije ciklusa optereenja
K max
(2.113)
(2.114)
Najvaniji faktori za odreivanje parametara prsline predstavljaju

veliine: K i R . Treba napomenuti to da se prilikom rasta prsline menja i
faktor intenziteta napona- K I , odnosno opseg intenziteta napona- K , dok
odnos R ostaje konstantan za dato optereenje.
Promena duine prsline- da
u odnosu na promenu broja ciklusa
optereenja- dN je u zavisnosti od pomenutih veliina (ako se zanemare uticaji

temperature, vlage i korozije).
Analitiko reenje ove zavisnosti je prilino sloeno. Analitika reenja se
dobijaju aproksimacijom eksperimentalno dobijenih reenja matematikim
funkcijama (takozvano fitovanje krivih).
74
2.6.1. Paris-ov model

Najjednostavnije analitiko reenje je dao Paris, za sluaj optereenja
R 0:
da
CK n
dN
(2.115)
gde su:
da
dN
-brzina rasta zamorne prsline;
- duina prsline;
- broj ciklusa optereenja;
C in
- konstante materijala, koje zavise od uslova sredine i odreuju
se eksperimentalno.
Slika 2.34 Funkcionalna zavisnost
da
f K , R
dN
Na slici 2.34 dat je prikaz zavisnosti rasta prslinepromene faktora intenziteta napona- K
da
u funkciji od
dN
(u logaritamskom obliku). Na
dijagramu se javljaju dve asimptote:

leva asimptota- u taki KTH koja predstavlja prag faktora intenziteta
napona. Vrednosti manje od KTH nee izazvati irenje (rast) prsline.
75
desna asimptota u taki KC -taka maksimalne (kritine) vrednosti

faktora intenziteta napona. Ukoliko se dostignu ove vrednosti, doi e do
loma konstrukcije.
Dakle, na dijagramu se jasno uoavaju tri oblasti, omeene dvema
asimptotama:
I oblast-oblast vrednosti K niih od granine vrednosti KTH -nema
irenja prsline;
II oblast-tzv. Paris-ova oblast, definisana jednainom (2.115) i
III oblast-oblast brzog irenja prsline.
Meutim, nedostatak Paris-ove jednaine je to to ona ne uzima u obzir
uticaj faktora asimetrije ciklusa- R . Iz tog razloga se koristi Forman-ova
jednaina (2.116).
2.6.2. Forman, Newman i de Koning-ov model
Drugi
oblik reenje su dali Forman, Newman i de Koning
u sledeem
obliku:
da
CK n
CK n
dN 1 R K IC K 1 R K IC K max
(2.116)
Meutim, leva asimptota- KTH se ne pojavljuje u gore navedenoj

jednaini.
Preciznije reenje bi glasilo:
KC KTH
2
K max 1 R n
da
log 10
C 1 C 2 arctg
dN
K
log 10 C
KTH
(2.117)
gde je:
K TH poetna vrednost faktora intenziteta napona za inicijalnu prslinu,
pre upotrebe konstrukcije (prag faktora intenziteta napona).
K TH predstavlja levu opadajuu, dok K C predstavlja desnu rastuu
asimptotu date funkcije (slika 2.34).
76
2.6.3. Hiperoboliko-sinusni model

Postoji i hiperboliko-sinusni model reenja funkcije:
da
log 10
A sinhB log 10 K C D
dN
(2.118)
pri emu su:

A , B , C i D - empirijske konstante.
2.6.4. NASGRO model
Jo
jedan
najpribliniju
oblik
analitikog
aproksimaciju
reenja
[4]),
predstavlja
dobijenih
vrednosti
(NASGRO
eksperimentalno
matematikom funkcijom i glasi:

KTH
C 1 f n K n 1
da
K
q
dN
K
n
1 R 1
1 R KC
(2.119)
pri emu su:

C , n , p i q - empirijski dobijene konstante materijala;
1
KTH
a 2
''
aa
K 0
1 C TH R
1 f
R
0
- prag opsega faktora intenziteta
napona;
(2.120)
K 0 KTH R 0 - prag opsega faktora intenziteta napona pri R 0

(konstanta materijala);
a '' -znaajna veliina prsline (u proraunima se koristi vrednost:
a'' 0.015 in 0.0381 mm );
maxR , A0 A1 R A2 R 2 A3 R 3
R0
f
A0 A1 R
2R0
(2.121)
- funkcija otvaranja prsline (Newman-ova funkcija);

1
max
A0 0.825 0.34 0.05 2 cos

2 t
(2.122)
77
max
t
A1 0.415 0.07
A2 1 A0 A1 A3
(2.124)
A3 2 A0 A1 1
(2.125)
(2.123)
- max - maksimalno primenjeni napon;

- 1,3 - koeficijent koji uzima u obzir naponsko-deformaciono
stanje. Vrednost 1 opisuje ravno stanje napona, dok vrednost 3
ukazuje na ravno stanje deformacije.
Svi neophodni koeficijenti se dobijaju iz baze materijala koja je
inkorporirana u softver NASGRO (NASMAT-[4]).
2.6.5. Primeri dijagrama
da
f K , R
dN
Na sledeim slikama 2.35 i 2.36 dati su dijagrami
da
f K , R za legure
dN
aluminijuma: 2024-T351 i 7075-T6.
Slika 2.35 Zavisnost
da
od K za leguru aluminijuma: 2024-T351
dN
78
Slika 2.36 Zavisnost
da
od K za leguru aluminijuma: 7075-T6 Al
dN
2.7. Numeriki model jednaina rasta zamorne prsline

Prilikom predvianja rasta zamorne prsline, korienjem software-a
zasnovanih na XFEM-u, dostupna su dva oblika podataka:
i. podaci o rastu prsline u formi da dN , koji predstavlja otpornost materijala
na rast prsline;
ii. faktor intenziteta napona (ili J -integral) u funkciji duine prsline- a u
strukturi.
Da bi pri tekuoj duini prsline ai dolo do njenog poveanja za vrednost
ai , potrebno je izvriti inkrementalan broj ciklusa optereenje- N i , to je

definisano sledeoj jednainom ([16]):
N i
ai
da
dN a ai
(2.126)
79
pri emi se brzina progresije prsline dobija iz:

da
f R K
dN
(2.127)
Ukupan broj ciklusa koji je potreban za progresiju prsline od njene

inicijalne vrednosti- a0 do konane duine- a f dobija se integraljenjem jednaine
(2.127):
af
N a0 a f
da
f K
a0
(2.128)
Primenom jednaine koju je definisao Paris (jednaina (2.115)) u jednaini

(2.2), dobija se:
da
C K n C a
dN
(2.129)
Zamenom ove jednaine u (2.128) dobija se zamorni vek prsline:

1
N
C n
af
da
a0
(2.130)
Izraunavanje integrala se ostvaruje primenom numerike metode, jer je i

sam faktor- zavisan od duzine prsline.
Iz jednaine (2.130) se direktno vidi da je ivotni vek konstrukcije obrnuto
proporcionalan n .
Kvalitetnija reenja se dobijaju primenom drugih jednaina rasta prsline,
kao to su Forman-ova jednaina-(2.116) ili NASGRO jednaina-(2.119).
80
2.8. Procena veka vazduhoplovnih konstrukcija

Intenzitet i uestanost optereenja su bitni elementi pri postupku procene
veka vazduhoplovnih konstrukcija.
Najpoznatija teorija o kumulativnom oteenju usled zamora materijala je
Palmgren-Miner hipoteza. Hipoteza glasi: radni vek usled zamornog optereenja
jednak je koliniku primenjenog broja ciklusa pri zadatom stepenu optereenja-
n i dozvoljenog broja ciklusa pri istom stepenu optereenja- N . Pod pojmom

dozvoljenog broja ciklusa podrazumeva se broj ciklusa potrebnih za stvaranje
oteenja pri istom stepenu optereenja. Ako na deo deluje vei broj razliitih
ciklusa optereenja, tada je ukupan radni vek jednak sumi odnosa
n
, za svaki
N
stepen optereenja:
m
n1 n2
n
n
... m i
N1 N2
Nm i 1 Ni
(2.131)
gde su:
ni - broj ciklusa optereenja pri i -tom stepenu;
N i - broj ciklusa optereenja do loma pri i -tom stepenu, dobijen na
osnovu Wheeler-ovog dijagrama.
Kada suma odnosa ciklusa tei jedinici: D 1 , znai da je potroen sav
potencijalni vek trajanja.
Postoje tri parametra koji utiu na veliinu D :
I:
Uticaj redosleda delovanja optereenja. Naprimer: ako na deo deluju
dva optereenja 1 pri broju ciklusa optereenja n1 , a potom i optereenje

2 pri broju ciklusa optereenja n 2 i pri tome je 1 2 , tada e radni vek
biti krai nego da je prvo delovalo optereenje manjeg pa potom veeg

intenziteta.
II:
Takoe na sumu odnosa ciklusa utie i veliina oteenja usled
stalnog optereenja, pri istom stepenu. Za najvei broj letelica optereenja

su sluajnog karaktera, a stepen optereenja se stalno menja. Pri tome je
bitno da je broj ciklusa- ni pri svakom stepenu optereenja mali, da bi
sumiranje odnosa ciklusa bilo tano.
III: Trei parametar se odnosi na tip veze dela koji je optereen sa
preostalim delom konstrukcije. Ako je deo ulebljen ima sumu veu od
81
jedan, za razliku od neulebljenog dela. Poto je najzastupljeniji oblik veze

kod vazduhoplovnih konstrukcija upravo veza lebom, tada se moe
smatrati da vrednost D 1.5 ukazuje na stvarni radni vek konstrukcije.
2.9. Interakcija optereenja [17]
Veliki uticaj na rast prsline ima meusobni uticaj ciklusa sa viim i niim
vrednostima intenziteta pozitivnog optereenja (zatezanje). Ako se deo prvo
izloi dejstvu optereenja manjeg intenziteta (manja amplituda napona), a
potom na njega dejstvuje optereenje veeg intenziteta, dolazi do pojave
redukcije rasta prsline. Ovaj fenomen se naziva usporavanje.
Slika 2.37 Uticaj redosleda i intenziteta optereenja na radni vek

Na slici 2.37 dati su rezultati ispitivanja legure aluminijuma 2024-T3 na
uzorku sa centralnom prslinom. Kriva A predstavlja rezultat veekratnog
optereivanja uzorka pozitivnim optereenjem konstantne amplitude.
Kod
krive B povremeno su ubacivani pojedinani ciklusi visoke amplitude. Posle

svakog od ovih predoptereenja rast prsline se usporava, ali samo za odreeni
broj narednih ciklusa, nakon ega se ponovo uspostavlja uobiajeni gradijent
rasta.
Usporavanje rasta prsline je rezultat zaostalih pritiskujuih (negativnih)
napona koji nastaju u okolini vrha prsline. Pri zatezanju u blizini vrha prsline
82
stvara se lokalna plastina zona sa trajnim deformacijama. Prilikom rastereenja

(optereenje manjih amplituda), preostali materijal se vraa u nedeformisano
stanje. Samim tim vri pritisak na plastino deformisanu zonu i na taj nain
indukuje pojavu zaostalih pritisnih (negativnih) napona. Pri daljem dejstvu
zateznog
(pozitivnog) optereenja nie
amplitude,
ciklini
naponi
se
superponiraju sa zaostalim pritisnim (negativnim) naponima, te dolazi do

pojave usporavanja ili ak zaustavljanja irenja prsline. Sa poveanjem broja
ciklusa zateznog optereenja, rast prsline biva sve intenzivniji, sve dok se
gradijent rasta ne izjednai sa standardnim gradijentom pri tom stepenu
optereenja.
U sluaju kombinovanja pozitivnog i negativnog optereenja, ovo
usporenje rasta je manje intenzivno. Uzrok ovoj pojavi je nastanak tzv.
uzvratnih plastinih deformacija u okolini vrha prsline. Ako se deo optereti
prvo zateznim, a potom pritisnim optereenjem, u okolini vrha prsline prvo
nastaju trajne plastine deformacije sa pojavom zaostalih pritisnih napona.
Njihovim superponiranjem sa pritisnim naponom postie se negativan efekat,
tako da se ubrzava rast prsline (kriva C).
U sluaju spektra optereenja letelica, koji je sluajnog karaktera,
maksimalni pozitivni (zatezni) naponi pri niim vrednostima amplitude, utiu
na usporavanje rasta prsline. Dakle, negativni (pritisni) naponi pospeuju rast
prsline.
Matematiki model koji daje objanjenje ove pojave, definisao je Wheeler
uvoenjem tzv. redukcionog faktora rasta prsline- C p :
da
C p f K
dN r
(2.132)
pri emu su:

da

- veliina usporavanja rasta prsline;
dN r
f K - standardna funkcija rasta prsline.
83
Slika 2.38 Usporavanje rasta prsline

Faktor rasta prsline, odnosno faktor usporavanja, se dobija iz sledee
jednaine (slika 2.38):
rpi
Cp
ai 1 rp i 1 ai
(2.133)
gde su:
rpi
- prenik plastine zone u i -tom ciklusu optereenja;
rp i 1 - prenik plastine zone u i 1 -vom ciklusu optereenja;

ai
- duina prsline u i -tom ciklusu optereenja;
ai 1 - duina prsline u i 1 -vom ciklusu optereenja;

m
- eksperimentalno dobijena konstanta ( m 0.5 , 2.25 ).
Metoda je unapreena od strane Willenborg-a, koji je uveo pojam

efektivnog maksimalnog- K max, ef i efektivnog minimalnog faktora intenziteta
napona- K min, ef :
K max, ef K max, i K R W
(2.134)
K min, ef K min, i K R W
(2.135)
pri emu su:

K R W - Willenborg-ov zaostali faktor intenziteta napona i odreen je
formulom:
84
a a
K R W K max, i 1 1 i i 1 K max, i
rp i 1
(2.136)
Faktor:
K max, i K max, T
K max, i 1 K max, i
(Gallager i Hughes);
(2.137)
gde su:
K max, i 1
- maksimalni faktor intenziteta napona pri preoptereenju;
K max, T
- maksimalni poetni faktor intenziteta napona.
Faktor se moe prikazati i u sledeem obliku:
KTH
K
RSO 1
1
(2.138)
gde je:
RSO
K max, i 1
K max, i
(2.139)
tzv. koeficijent zatvaranja prsline. Kod legura elika i nikla ima vrednost 3.5,
dok je kod legura aluminijuma i titana RSO 2.3 .
Efektivni koeficijent asimetrije cikusa- Ref prikazan je odnosom efektivnih
vrednosti minimalnog i maksimalnog faktora intenziteta napona:
Ref
K min, ef
K max, ef
(2.140)
koji predstavlja meru usporavanja irenja prsline kroz plastinu zonu u

trenutku preoptereenja.
Do usporavanja, pa ak i do zaustavljanja irenja prsline doi e samo
ukoliko je:
KRW 0
(2.141)
Usporavanje dolazi pri zateznim optereenjima, odnosno kada je
K min, i 0 . Kada je K min, i 0 nema usporavanja. Dakle, usporavanje e prestati

kada vrh prsline izae iz plastino deformisane zone nastale preoptereenjem,
odnosno kada razlika duine prsline u i -tom ciklusu- ai i njene duine u
85
trenutku njenog poslednjeg pozitivnog optereenja- ai 1 bude jednaka preniku

plastino deformisane zone- rp i 1 nastale preoptereenjem: ai ai 1 rp i 1 .
Zaustavljanje prsline nastaje kada je: ai ai 1 , pa na osnovu jednaina
(2.134) i (2.135) imamo:
K max, ef K max, T
KTH
1R
(2.142)
pri emu je:

R
K min, i
K max, i
(2.143)
86
3. FRIKCIONO ZAVARIVANJE MEANJEM

FSW (Friction Stir Welding)
3.1. Primena legura aluminijuma u vazduhoplovstvu
Legure aluminijuma su nale iroku primenu u oblasti vazduhoplovne
industrije, naroito u proizvodnji putnikih i transportnih aviona.
U cilju poboljanja karakteristika aluminijuma koriste se legure
aluminijuma, koji se dobijaju legiranjem istog aluminijuma sa sledeim
elementima: bakrom-Cu, cinkom-Zn, magnezijumom-Mg, silicijumom-Si,
manganom-Mn i litijumom-Li (tabela 3.1).
Najee koriene legure su iz serije: 2014 (Al-Cu-Mg) tzv. durali (od
1920.godine) i 7000 (od 40-ih godina XX veka). Prednost legura iz serije 7000 se
ogleda u povienoj zateznoj vrstoi, dok je nedostatak sklonost ka lomu usled
zamorne korozije, kao i niska otpornost na zamor.
Problem naponske korozije je reen primenom tehnolokog procesa T73
(dvostruko starenje). Meutim, kao negativan propratni efekat javlja se
smanjenje zatezne vrstoe za oko 10%. Poetkom 70-ih godina prolog veka,
problem je prevazien pojavom legura 7050 i 7010.
50-ih godina posebna panja se poklanja uticaju zamora na vek
konstrukcije. Kao rezultat istaivanja, u cilju da se postignu to bolje
karakteristike nastaje legura 2024-T3, koja i danas predstavlja materijal sa
dobrim zamornim karakteristikama.
Sa pojavom novog pristupa u procesu projektovanja (tzv. fail safe), kao i
sa razvojem elemenata koji su korieni za zaustavljanje rasta prsline u
strukturi, i legure iz serije 7000 su pronale svoju primenu.
Novi korak u razvoju legura predstavljaju legure Al-Li, koje su za oko 10%
lake i oko 10% vee zatezne vrstoe. Primenom novih konstrukcionih reenja,
mogue je ostvariti utedu na masi konstrukcije ak i do 15%. Nedostatak
legure je sa ekonomskog aspekta, jer je njena cena oko 3 puta vea u odnosu na
konvencionalne legure aluminijuma.
U grupu relativno skoro razvijenih legura spadaju tzv. powder metallurgy
legure: 7090 i 7091, koje karakterie veoma brzo ovravanje.
Pri projektovanju vazduhoplovnih konstrukcija sa aspekta fail safe, izbor
materijala se vri ne samo na osnovu zatezne vrstoe, ve i na osnovu svojstva
87
(sposobnosti) materijala da se odupre manjim oteenjima koja mogu ugroziti

sigurnost letelice. Najznaajniji kriterijum pri izboru materijala je preostala
zatezna vrstoa.
Presurizovane kabine i donjake krila su strukturni elementi posebno
osetljivi na zamor, te se iz tog razloga izrauju od legure 2024-T3. Za gornjaku
krila se koristi legura 7075-T6 (Al-Zn-Cr), koja je naroito nala primenu pri
izradi vojnih aviona [15].
Tabela 3.1 Oznaavanje legura aluminijuma
( Ilustracija preuzeta iz [15])
OZNAAVANJE LEGURA ALUMINIJUMA
aluminijum (min 99%)
1XXX
aluminijum-bakar (Al-Cu)
2XXX
aluminijum-mangan (Al-Mn)
3XXX
aluminijum-silicijum (Al-Si)
4XXX
aluminijum-magnezijum (Al-Mg)
5XXX
aluminijum-magnezijum-silicijum (Al-Mg-Si)
6XXX
aluminijum-cink (Al-Zn)
7XXX
aluminijum-drugi elementi
8XXX
nepoznato
9XXX
tip
broj
le
modifikacije
gu
Tabela 3.2 Oznaavanje termike obrade
re
(0
originalna
(Ilustracija preuzeta iz [15] i [18])
legura)
TERMIKA OBRADA
F
istoa aluminijuma
je
ili
odreen tip
aluminijuma
Kovani delovi, naknadno termiki obraeni, ukljuujui

odlivke. Ne postoji garancija karakteristika.
Otputanje
Ovravanje deformacijom, npr. hladna obrada
Rastvor toplotno tretiran, nestabilno stanje nastaje

nakon kaljenja.
88
Termiko starenje:
T1-prirodno starenje
T2-hladno obraen i prirodno starenje
T3-Rastvor toplotno tertian (na 540C), hladno obraen,
prirodno starenje (kod ploa).
T
T4-Rastvor toplotno tretiran (od 450-550C), prirodno

starenje.
T5-hlaenje, vetako starenje.
T6- Rastvor toplotno tretiran, vetako starenje.
T7-Rastvor toplotno tretiran, dvostruko starenje.
T8-Rastvor toplotno tretiran, hladno obraen, vetako
starenje.
T9- Rastvor toplotno tretiran, vetako starenje, hladno
obraen.
T10-hladno obraen, vetako starenje.
3.2. Osnovni principi frikcionog zavarivanja meanjem

Frikciono zavarivanje meanjem (Friction Stir Welding FSW) ili FSW
postupak je razvijeno i patentirano u decembru 1991.godine od strane
W.Thomas-a iz Instituta za zavarivanje (TWI- The Welding Institute, Cambridge,
UK).
Iako FSW predstavlja relativno nov nain zavarivanja, ubrzo nalazi svoju
primenu pri zavarivanju rezervoara goriva na raketi Boeing Delta II (slika 3.1).
Ubrzo poinje da se koristi i u avio saobraaju, kao prilino efikasan nain
spajanja komponeti od legura aluminijuma. Veliki uspeh postie i u drugim
industrijskim granama, kao to su eleznica i automobilska industrija.
89
Slika 3.1 Lansiranje rakete Boeing Delta II Rocket u avgustu 1999.godine

Ovaj proces se obavlja u vrstom stanju, te je stoga pogodan za
zavarivanje kako istorodnih, tako i razliitih tipova materijala. Pri tome se
dobijaju odline mehanike karakteristike zavarenog spoja.
FSW je nastao kao rezultat istraivanja vrenih u cilju iznalaenja novih
reenja pri zavarivanju aluminijumskih legura, kako bi se izbegli problemi koji
se javljaju pri konvencionalnim procesima zavarivanja (lokalno zagrevanje
materijala do i preko take topljenja, pri emu se u znaajnoj meri smanjuju
mehanika svojstva materijala). To je proces spajanja materijala u vrstoj fazi,
kombinovanim delovanjem toplote i mehanikog rada. U toku ovog proseca
temperature koje se javljaju u zoni spoja ne prelaze taku topljenja materijala,
ve se kreu u intervalu od 400-500C. Pri tome, ne nastaju uobiajene greke
koje su karakteristine za proces topljenja.
Ovim, relativno novim postupkom zavarivanja, mogue je zavariti veinu
aliminijumskih legura, pa ak i one koje su nepogodne za zavarivanje
konvencionalnim postupcima.
90
FSW je posebno pogodno za spajanje aluminijumskih legura sa velikim

rasponom debljina ploa. Mogue je zavariti aluminijumske limove debljine od
0.5 do 50mm u jednom prolazu, odnosno do 100mm debljine formiranjem
dvostranog vara ([7]). Takoe, ovim postupkom zavarivanja mogue je uspeno
zavariti i sledee materijale: bakar i njegove legure, olovo, titanijum i njegove
legure, legure magnezijuma, legure olova, cink, legure nikla, konstrukcioni
elik, mikrolegirani elici, meki elik, nerajui elik, austenitni i dupleks elik,
polimeri ([20]).
Postupak frikcionog zavarivanja meanjem (pomou alata), kao veoma
savremen postupak, naao je svoje mesto u proizvodnji procesne opreme,
proizvodnji
inskih
vozila,
brodogradnji,
automobilskoj
industriji,
avioindustriji, proizvodnji kosmikih letelica, itd. Ovim postupkom mogu se

zavariti ploe, limovi, cilindrini delovi, sklopni delovi i to u svim moguim
meusobnim poloajima ([21]).
Danas zavarivanje predstavlja najzastupljeniji nain (tehnologiju) spajanja
metalnih struktura, naroito konstrukcija sa visoko-gabaritnim merama, kao to
su: mostovi, brodovi, avioni.
Strukturna analiza zavarenih konstrukcija ne razlikuje se u znaajnom
meri od strukturne analize za druge vidove konstrukcija. Mnogi uzronici loma
se uspeno izbegavaju adekvatnim dizajnom, izborom materijala, primenom
odgovarajuih tehnolokih postupaka (videti poglavlje 1.2.1.). Takoe, pri
proraunu neophodno je uzeti u razmatranje tip dejstvujueg optereenja, kao i
radne uslove (vlaga, salinitet, hemijski agresivne sredine, temperatura). Svi
pomenuti uticaji su uzeti u obzir u mnogobrojnih eksperimentalnih istrazivanja
i
dati
ve
ponuenim
bazama
sa
karakteristikama
materijala
(NASGRO/NASMAT-[4]).
Do nedavno koriena tehnika spajanja tankozidnih struktura izraenih
od legura aluminijuma posredstvom zakivaka, u poslednje vreme se sve vie
zamenjuje novom tehnologijom spajanja-frikcionim zavarivanjem meanjem.
Postupak FSW se otvaruje po principu prikazanom na slici 3.2. Limovi
sueono postavljeni, pritisnu se jedan uz drugi i vrsto fiksiraju za podlonu
plou.
91
ALAT
SMER KRETANJA ALATA

TRN ALATA
POVRATNA STRANA
STRANA NAPREDOVANJA
AV
Slika 3.2 FSW postupak

Pri tome se koriti specijalno oblikovan alat (tabela 3.1). Alat je cilindrinog
oblika i sastoji se od valjka i rukavca (trn alata). Prenici ova dva dela su
razliiti, dok je prelaz izmeu ova dela ravan (ili reljefan) i naziva se elo valjka.
Oblik trna moe biti razliit i slui za generisanje toplote u spoju (slika 3.2).
Tabela 3.1 Alati konstruisani u TWI
(tabela preuzeta iz [23] i modifikovana)
Cylidrical
WhorlTM
cilindrini
spiralni
MX
Flared
triflauteTM
triflauteTM
MX-
irei
trolebni
trolebni
A-skewTM
RE-stirTM
A-zakoeni Re-meajui
92
Slika 3.1 Oblici trna alata

(slika preuzeta iz [24])
U poetnom trenutku, alat se pozicionira iznad limova, pri emu je
njegova osa normalna na dodirnu liniju limova. Proces zapoinje rotacijom alata
(oko sopstvene ose) i uranjanjem alata u materijal, po liniji spoja. Kada elo
valjka dodirne limove, generie se toplota i pri tome se materijal limova zagreva
do plastinog stanja. Trn alata prodire u materijale du linije spoja. Potom, alat
vri translatorno kretanje du linije spoja dva materijala koja se zavaruju, uz
istovremenu rotaciju. Nakon formiranja zavarenog spoja, alat zavrava
translatorno kretanje vertikalnim izvlaenjem trna alata iz osnovnog materijala.
U zavisnosti od konstrukcije ureaja za zavarivanje mogue je ostvariti
razliite naine kretanja:
a) podlona ploa je fiksirana za sto maine i vri horizontalno
translatorno kretanje zajedno sa limovima, dok alat vri samo rotaciono
kretanje (oko sopsvene ose),
b) podlone ploa moe biti nepokretna a da translatorno kretanje vri
alat.
U toku zavarivanja se ne koristi dodatni materijal i ne dolazi do topljenja
materijala koji se zavaruju. Dakle, alat i osnovni materijal ostaju u vrstom
stanju, dok se u zoni zavarivanja osnovni materijal nalazi u blago
razmekanom, plastinom stanju. Ono je posledica generisanja toplote, koja
nastaje kao rezultat trenja izmeu alata i osnovnog materijala.
Dakle, frikciono zavarivanje meanjem je process baziran na intenzivnom
meanju materijala oko alata, a zatim sjedinjavanju i odlaganju, tako dobijenog
93
materijala, iza trna alata. U zoni spoja se vri generisanje toplote usled trenja
koje nastaje izmeu trna alata i materijala koje se zavaruje. Sam prenos toplote
se pospeuje plastinim teenjem materijala oko trna alati i on zavisi od osobina
materijala i od parametara zavarivanja. Parametri zavarivanja su: brzine rotacije
alat i relativna brzina alat-materijal, pritisne sile, brzina zavarivanja, geometrije
alata i vreme zavarivnja. Termo-mehaniki procesi koji se odvijaju u samom
varu utiu na brzinu zagrevanja i hlaenja, deformaciju i teenje materijala, a
samim tim i na rekristalizaciju i mehanike karakteristike zavarenog spoja.
Osnovni parametri procesa zavarivanja su relativna brzina, sila i vreme
zavarivanja.
U toku procesa frikcionim zavarivanja meanjem, najintenzivnije
generisanje toplote nastaje na frontalnom delu frikcione povrine trna alata, jer
ona dolazi u dodir sa nezagrejanim materijalom na koji trn alata nailazi u smeru
svog translatornog kretanja. Na preostalim delovima trna alata intenzitet
generisanja toplote je manji, jer su ve u kontaktu sa prethodno zagrejanim i
plastinim materijalom.
Meanjem zagrejanog materijala dobija se sitnozrnastija struktura, ime se
poboljavaju mehanike karakteristike ava. Na taj nain, kod nekih sluajeva,
dobija se spoj ije su mehanike karakteristike bolje u odnosu na osnovni
materijal.
Na slici 3.4 su prikazane vrste spojeva koje se mogu dobiti pomou
frikcionog zavarivanja meanjem:
a) sueoni spoj,
b) ugaoni-sueoni spoj,
c) T-spoj tri elementa,
d) jednostruki preklopni spoj,
e) viestruki preklopni spoj,
f) T-spoj dva elementa,
g) ugaoni spoj.
94
Slika 3.4 Vrste spojeva dobijenih FSW

3.3. Struktura zavarenog spoja dobijenog FSW postupkom
Analizom makrostrukture uzoraka aluminijumskih legura zavarenih
postupkom FSW, ustanovljeno je da postoji izvesna nesimetrinost poprenog
preseka spoja u odnosu na liniju spoja. Pri tome se uoava karakteristina
struktura oblika tzv. prstena luka u centralnoj zoni preseka (slika 3.5).
ZTMU
OM
ZUT
ZUT
OM
Slika 3.5 Popreni presek spoja dobijenog FSW postupkom

a) osnovni materijal (OM)
b) zona uticaja toplote (ZUT)
c) zona termo-mehanikog uticaja (ZTMU)
d) grumen (G)-deo ZTMU
Uzronik asimetrinosti jeste sama priroda teenja materijala tokom
procesa zavarivanja. Dakle, na slici 3.5 jasno se uoava nesimetrinost izmeu
95
strane napredovanja (desno) i povratne/pratee (levo) strane poprenog

preseka zavarenog spoja. Strana napredovanja vara je ona strana spoja kod koje
se poklapaju smerovi vektora brzine rotacije i pravolinijskog kretanja alata, za
razliku od povratne strane koja se definie kao strana na kojoj su ova dva
vektora suprotnog smera. Ova razlika u superponiranju vektora brzina na
strani napredovanja, odnosno na povratnoj strani, uzokovala je razliitosti pri
prostiranju toplote i teenja, a samim tim i u mehanikim osobinama. Npr. kod
aluminijumskih legura koje ojaavaju starenjem, tvrdoa u ZUT-u povratne
strane je nia, usled ega pri zateznom optereenju do loma dolazi ba u ovoj
zoni.
Promenu
osobina
osnovnog
materijala
izazivaju
sledei
faktori:
maksimalno dostignuta temperature (posledica toplote indukovane trenjem

tokom zavarivanja), brzina hlaenja, dejstvo pritisne sile i teenje materijala
usled mehanikog meanja. Upravo ove pojave, propraene promenom osobina
osnovnog materijala, uzrokuju postojanje nekoliko zona u zavarenom spoju
razliitih po svojoj strukturi i osobinama (slika 3.5):
Osnovni materijal (OM) - ova zona nije izloena dejstvu mehanikog
optereenja i temperature, jer je na dovoljno velikoj udaljenosti od vara.
Samim tako nema promena u mikrostrukturi i mehanikim osobinama i
one odgovaraju svom polaznom stanju;
Zona uticaja toplote (ZUT) - je deo osnovnog metala blizu vara, koji je
izloen dejstvu poviene temperature, ali ne i dejstvu mehanikog
optereenja. Tokom procesa zavarivanja u ovoj zoni se odvija odreeni
temperaturni ciklus zagrevanja i hlaenja, usled ega dolazi do promena u
mikrostrukturi i mehanikim osobinama. Veliina ove zone zavisi od
odnosa vremena i temperature zavarivanja, kao i od rastojanja od ose
vara.
Zona termo-mehanikog uticaja (ZTMU) - je deo osnovnog materijala
koji se nalazi neposredno ispod alata. Istovremeno je izloen dejstvu
mehanikog optereenja i povienoj temperaturi, to ima za posledicu
pojavu znaajnih promena u mikrostrukturi, a samim tim i u mehanikim
karakteristikama materijala.
Kod aluminijumskih legura, unutar ZTMU mogue je uoiti tri
oblasti:
96
1. Najizraenija je rekristalizovana oblast, tzv. grumen, koja je usled

dejstva mehanikog optereenja znatno deformisana. (U strunoj
javnosti jo uvek nema saglasnosti da li je grumen sastavni deo
ZTMU ili posebna zona.)
2. Levo i desno od grumena nalazi se oblast koja je deformisana u
manjoj meri u odnosu na grumen. U ovoj oblasti moe ali i ne mora
doi do rekristalizacije zrna, u zavisnosti od vrste legure.
3. Trea oblast (tzv. rukavac) se nalazi iznad grumena. Nastaje tokom
prolaza ivice valjka sa povratne strane preko prethodno formiranog
grumena.
Kod drugih materijala, za razliku od legura aluminijuma ne postoji
jasno izraena znatno rekristalizovana zona-tzv. grumen.
Grumen vara - je deo osnovnog materijala, neposredno ispod alata.
Pretrpeo je najvee plastine deformacije, kao rezultat direktnog uticaja
dejstva trna alata. irina grumena je obino neto vea od prenika trna
alata. Mikrostruktura grumena se sastoji od homogeno rasporeenih
sitnih rekristalisanih zona, to je posledica procesa rekristalizacije koji se u
njemu odvijaju. U zavisnosti od vrste legure i uslova zavarivanja, veliina
zrna se kree od 2 do 10 m . Nesimetrinost ava se upravo odnosi na sam
grumen. Na strani napredovanja prelaz grumena ka ZUT-u je veoma
nagao, dok je povratnoj strani vara znatno postepeniji.
Lice ava je gornja povrina spoja koja je u kontaktu sa valjkom alata, dok
je koren ava donja povrina spoja koja je u kontaktu sa potpornom ploom
[20].
Dimenzije gore navedenih zona zavise od vie faktora: vrste zavarivanog
materijala, oblika i dimenzija komponente koje se zavaruje, veliine alata za
zavarivanje, brzine kojom rotira i kojom se pomera. Zona grumena je vea od
prenika trna alata, a manja od prenika tela alata [26].
3.4. Svojstva zavarenog spoja aluminijumskih legura
Frikciono zavarivanje meanjem predstavlja termo-mehaniki process

([20]). Dakle, postoje mehanike interakcije izmeu alata za FSW i materijala,
97
koji se zavaruje. Svojim kombinovanim kretanjem alat predaje kinetiku

energiju spoju, pri emu se predata energija transformie u razliite vidove
energije (kinetiku i toplotnu), koje prouzrokuju deformaciju mikrostrukture
ava, kao i modifikaciju mehanikih karakteristika. Dakle, u avu nastaju
metaluke transformacije, koje diktiraju osobine zavarenog spoja. Te
transformacije zavise od legirajueg elementa, kao i stanja legure. Uticaj brzine
rotacije alata, brzine zavarivanja i geometrije alata ima znaajan uticaj na
tvrdou materijala, ali i na razliite mehanike karakteristike zavarenog spoja.
Promene kod legura koje talono otvrdnjavaju (termiki obradive-grupa 2xxx,
6xxx, 7xxx) su sloenije, za razliku od promena kod legura sa rastvarajuim
otvrdnjavanjem (termiki neobradive-grupa 3xxx, 4xxx, 5xxx).
3.4.1. Tvrdoa zavarenog spoja
Kod termiki neobradivih legura, registruje se malo poveanje tvrdoe u
zoni uticaja toplote (ZUT), zoni termo-mehanikog uticaja (ZTMU) i grumenu,
u odnosu na osnovni materijal (OM). Kao posledica usitnjavanja zrna usled
intenzivnog mehanikog meanja i poviene temperature, u samom grumenu
javlja se najvea tvrdoa materijala spoja. U zoni termo-mehanikog uticaja
materijal je izloen dejstvu i mehanikog meanja, al i temperature, to ima za
posledicu neto veu tvrdou u odnosu na preostale zone. Dok je materijal u
zoni uticaja toplote izloen dejstvu samo poviene temperature, tako da je
struktura veoma malo izmenjena u odnosu na osnovni materijal. Na slici 3.11
data je raspodela tvrdoe u FSW spoju dve eone spojene ploe, izraene od
legure aluminijuma 2024-T351.
U termiki obradive legure spadaju sledee grupe: 2xxx, 6xxx i 7xxx. Ove
legure talono ojaavaju i imaju najmanju tvrdou u delu neposredno izvan
grumena. U toku zavarivanja FSW procesom dolazi do pojave kompleksnih
metalukih transformacija u zavarenom spoju i ZUT-u.
Kod ovih grupa
aluminijumskih legura u oblasti grumena obino izostaje talono ojaavanje.

Ukoliko doe do izdvajanja taloga u ovoj oblasti, izdvojene estice taloga su
veoma fine. U zoni neposredno uz grumen izdvaja se grub talog. Veliina
izdvojenih taloga se smanjuje sa poveanjem udaljenosti od grumena, to je
posledica prostiranja toplote kroz zavareni komad, kao i njenog uticaja na
98
mikrostrukturu materijala usled izvrene termike obrade. Usled toga

raspodela tvrdoe kroz zavareni spoj legura koje talono ojaavaju imaju
karakteristian W oblik profila (slika 3.11). Pri tom, tvrdoa grumena je na
nivou izmeu osnovnog i termiki obraenog materijala.
3.4.2. Mehanike karakteristike zavarenog spoja
Zone grumena i ZUT-a, imaju veliku sposobnost plastine deformacije.
Uglavnom, zatezna vrstoa svih tipova aluminijumskih legura se poveava sa
porastom parametata zavarivanja, pre svega brzine zavarivanja. Pri tome,
postignuta efikasnost spoja veoma zavisi od tipa legure. Efikasnost spoja
dobijenog FSW postupkom je znatno bolja u odnossu na efikasnosti spoja
dobijenog klasinim postupkom zavarivanja sa topljenjem. Kod legure grupe
5xxx efikasnost spoja moe da iznosi i do 100%, dok je za legure grupe 2xxx,
6xxx i 7xxxx efikasnost spoja iznosi do 90%, do 75% i preko 90%, respektivno.
Prilikom ispitivanja na zatezanje zavarenih spojeva legura koje talono
ojaavaju, do loma dolazi na povratnoj strani vara. Naknadna termika obrada
spojeva poveava efikasnost spoja, ali znatno smanjuje savojnu vrstou, to je
posledica porasta zrna u ZTMU. Takoe, termika obrada utie na mesto i
karakter preloma. Iz ovih razloga se naknadna temika obrada spojeva
dobijenih FSW postupkom ne preporuuje.
Kvalitet povrine dobijene FSW postupkom, odnosno izgled lica ava ima
veliki uticaj na otpornost spoja na zamor. Ispitivanjem na zamor uzoraka
opterenih u poprenom i podunom pravcu, utvreno je da otpornost spoja na
zamor iznosi svega 50% od otpornosti osnovog materijala. Meutim, ukoliko se
sa strane lica ava naknadnom mainskom obradom skine sloj debljine 0,1 do
0,15 mm, otpornost materijala ava na zamor je priblino jednaka osnovnom
materijalu (slika 3.6).
99
Slika 3.6 Uticaj obrade povrine spoja na zamornu otpornost

Mala nadvienja lica ava, kao i prisutni grebenast tragovi valjka alata na
strani napredovanja, koji nastaju nakon procesa FSW su mesta koncentracije
napona na kojima se stvaraju i razvijaju zamorne prsline. Naknadnom
mainskom obradom uklanjaju se koncentratori napona, te se zamorne prsline
javljaju u oblasti najmanje tvrdoe.
Ukoliko se u procesu FSW primenjuje vea brzina zavarivanja nastali spoj
ima veu otpornost na zamor. Otpornost spojeva na zamor, dobijenih FSW
postupkom je ipak vea nego spojeva dobijenih MIG postupkom.
U zavarenim spojevima dobijenim FSW postupkom javljaju se zaostali
naponi i deformacije, nastali kao posledica neuniformnog hlaenja i zagrevanja
materijala. Ove razlike izazivaju nejednako irenje materijala i pojavu lokalnih
plastinih deformacija. Tokom hlaenja materijal se skuplja i generie zaostale.
Pri tome se javlja asimetrinost u raspodeli zaostalih napona u odnosu na osu
kretanja alata (strana napredovanja tj. povratna strana). Ipak, ovi negativni
propratni efekti su daleko manji od onih koji se javljaju u zavarenim spojevima
dobijenim topljenjem materijala, kod klasinih postupaka zavarivanja.
Var se odlikuje visokim mehani;kim osobinama. Lom se javlja u ZUT i
ZTMU. U ovim zonama su manje vrednosti mikrotvrdoe. Poveanje tvrdoe u
ovim zonama moe se postii termikom obradom nakon zavarivanja [26].
Kod termiki neojaanih legura aluminijuma tvrdoa se poveava od
osnovnog materijala ka zoni meanja. Uzrok poveane tvrdoe u zoni meanja
je rafinacija zrna. Kod termiki ojaanih legura aluminijuma, javlja se
100
karakteristian W oblik profila tvrdoe u poprenom preseku zavarenog

spoja. Najmanja tvrdoa je zastupljena u ZUT-u, dok je tvrdoa grumena
izmeu vrednosti tvrdoe za ZUT i osnovni material. Tvrdoa u grumenu se
moe poveati poveanjem brzine zavarivanja i smanjenjem broja obrtaja alata
[27].
3.5. Vrste tankozidnih struktura dobijenih FSW postupkom
Na slici 3.7 dati su primeri tipinih T i L-spojeva, dobijenih FSW
postupkom. Na slici 3.8 je prikazana ekstrudirana ojaana cev, dok je slici 3.9
ekstrudirani panel (ojaana ploa Z-uzdunicima).
Slika 3.7 Tipini aluminijumski spojevi

dobijeni FSW-om
Slika 3.8 Ekstrudirana cev

Slika 3.9 Ekstrudirani panel

101
3.5.1. T-spojevi
Na slikama 3.10 i 3.11 dati su pojednostavljeni prikazi frikcionog
zavarivanja meanjem prilikom formiranja T-spoja. Ovim postupkom ostvaruje
se spoj izmeu oplate i uzdunika (ojaanje). Pri tome se koristi poseban alat za
pozicioniranje, ali i kalupi kojima se formira zaobljenje du linije spoja oplate i
uzdunika (slika 3.12).
Slika 3.10 Pojednostavljeni prikaz formiranja T-spoja FSW postupkompozicioniranje alata i komponenti spoja (oplata i uzdunik)
Slika 3.11 3D model alata za FSW

102
Slika 3.12 Zaobljenje u korenu kod T-spoja dobijenog FSW postupkom

Slika 3.13 T-spoj dobijenog FSW postupkom

Na slici 3.14 je prikazan mikrografski snimak T-spoja dve razliite legure
aluminijuma: 6056-T4 i 7075-T6. Otru granicu izmeu zona je nemogue
definisati, jer postoje kontinuirani prelazi. Ipak mogu se ouiti izvesne zone u
spoju. Mogue je uoiti nesimetrinost spoja, strane napredovanja u odnosu na
povratnu stranu.
103
Slika 3.14 Mikrostruktura poprenog preseka kod T-spoja, pri spajanju legura
aluminijuma: 6056-T4 i 7075-T6
A-osnovni materijal 1
B- osnovni materijal 1
C ZTMU/ZUT na povratnoj strani spoja
D- jezgro
E ZTMU/ZUT na strani napredovanja
3.6. Svojstva legure 2024-T351
Komercijalni naziv aluminijumske legure 2024-T351 je duraluminijum.
Kao legirajui element korien je bakar, to joj daje vrstou. Iz tog razloga, ova
legura je znaajna u industrijskoj primeni i to kod konstrukcija kod kojih je
efikasnost spoja na visokom nivou. U ovoj leguri su prisutne nie vrednosti
zaostalih napona.
Legura spada u grupu termiki obradivih legura, koje otvrdnjavaju
starenjem. Toplotno se tretira u rastvoru sa prirodnim dozrevanjam, do
dostizanja potrebnih mehanikih karakteristika. Posle nekoliko dana, nakon
homogenizovanog (rastvornog) arenja, kaljenja i starenja, dostie najveu
zateznu vrstou- m . U meko stanje moe da se prevede naknadnim arenjem,
dok se ponovnim kaljenjem i starenjem dovodi u tvrdo stanje.
Koristi se za izradu: krila aviona, zupanika i vratila, delova sata, delova
personalnih raunara, za kuita hidraulinih ventila, tela projektila, klipova,
punih prenosnika i sl.
U tabeli 3.1 je prikazan hemijski sastav legure.
104
Tabela 3.1 Hemijski sastav legure aluminijuma 2024-T351

(podaci preuzeti iz [31])
legirajui
Al
Cr
Cu
Fe
Mg
Mn
Si
Ti
Zn
udeo
90.7-
max
3.8-
max
1.2-
0.3-
max
max
max
[%]
94.7
0.1
4.9
0.5
1.8
0.9
0.5
0.15
0.25
element
ostali
elementi
max 0.15
U tabeli 3.2 su date mehanike karakteristike legure.

Tabela 3.2 Mehanike karakteristike legure aluminijuma 2024-T351
(podaci preuzeti iz [31])
Fizike karakteristike
2780
gustina
kg
m3
Mehanike karakteristike
tvrdoa (Brinell)
120
tvrdoa (Knoop)
150
tvrdoa (Rockwell A)
46.8
tvrdoa (Rockwell B)
75
tvrdoa (Vickers)
137
zatezna vrstoa
469 MPa
napon na granici teenja
324 MPa
Young-ov moduo
73.1 GPa
elastinosti
Poisson-ov koeficijent
0.33
26 37 MPa m
ilavost loma
3.7. Svojstva
zavarenog
spoja
legure
2024-T351
dobijenog
FSW
postupkom
Najznaajnije podruje primene mehanike loma jeste upravo analiza
nosivosti i sigurnosti zavarenih spojeva ([1]). U zavarenim spojevima veoma
esto je prisustvo greaka-prslina, iji dalji rast moe dovesti do deliminog ili
totalnog gubitka nosivosti konstrukcije. Upravo iz tog razloga, velika se panja
105
posveuje proceni integriteta konstrukcija, koja se bazira na detaljnoj analizi

elasto-plastine mehanike loma. Ovakva analiza je prilino sloena, kako zbog
geometrijskih
nesavrenoisti,
tako
zbog
heterogenosti
strukture
karakteristika zavarenog spoja, ali i zbog pojave i uticaja zaostalih napona. U

ovom radu dat je model konstrukcije sa spojem dobijenim frikcionim
zavarivanjem meanjem. Geometrijske mere i mehanike karakteristike spoja su
koriene iz rada [32], to je priloeno u daljem tekstu. Uticaj heterogenosti
materijala u spoju prvenstveno se odraava na otpornost materijala na rast
prsline (ilavost loma), dok mismeing utie na silu rasta prsline.
Karaktzeristike zavarenog spoja aluminijumske legure 2024-T351 posebno
su obraene u radovima: [33]-[45].
3.7.1. Mismeing
U zavarenom spoju, dolazi do nastanka razliitih zona, koje se meusobno
razlikuju po mehanikim svojstvima. Dakle, predmet mnogobrojnih ispitivanja,
kako numerikih tako i eksperimentalnih, je bilo upravo istraivanje uticaja
razliitih vstoa u zavarenom spoju. Kao mera mehanikih nehomogenosti
koristi se tzv. mismeing:
M
tV
tOM
(3.1)
gde su:
tV
-napon teenja vara
tOM
-napon teenja osnovnog materijala
Ukoliko je:
M 1 -overmeing (OVM)
M 1 -andermeing (ANM)
U sluaju OVM plastina zona se razvija u u osnovom materijalu (OM), to

je na neki nain bolja varijanta, jer osnovni material
ima manje greaka
(prslina) u strukturi. Kod ANM, to je upravo sluaj kod spojeva dobijenih

frikcionim zavarivanjem meanjem, prslina se javlja u zoni vara i to u zoni
termo-mehanikog uticaja (ZTMU).
Upravo uticaj mismeinga na ponaanje zavarenog spoja je od izuzetnog
znaaja, kako u klasinoj projektantskoj analizi (bez prisustva prslina), tako i u
106
proceni integriteta konstrukcija uz prisustvo prslina pod dejstvom zamornog

optereenja. U ovom radu dat je akcenat na tankozidne strukture spojene
frikcionim zavarivanjem meanjem, prvenstveno od legure aluminijuma: 2024T351.
3.7.2. Mehanika svojstva FSW spoja
Na slici 3.15 prikazano je definisanje zona u okviru FSW spoja. Otru
granicu izmeu zona je teko odrediti.
Slika 3.15 Popreni presek spoja dobijenog frikcionim zavarivanjem meanjem (FSW)
dve ploe od aluminijumske legure 2024-T351
107
Slika 3.16 a) Merenje tvrdoe na 6 pozicija

b) promena tvrdoe du FSW zona u 2024-T351 leguri aluminijuma
Na slici 3.16 data je raspodela izmerene tvrdoe du zona u zavarenom
spoju. Na osnovu izmerene tvrdoe, za procenu lokalne vrednosti napona
teenje moe se koristiti sledea relacija ([1], prema standardu BS 7448, deo 2.):
t 3.15HV 168
MPa
(3.2)
108
Tabela 3.3 Karakteristike materijala u FSW zonama kod Al legure 2024-T351

FSW zone
grumen
ZTMU
ZUT
OM
Young-ov moduo elastinosti - E MPa
68 000
68 000
68 000
68 000
Poisson-ov koeficijent-
0.33
0.33
0.33
0.33
napon na granici teenja- t MPa
350
272
448
370
800
719
770
0.1266
0.05546
0.086
tvrdoa-HV
142
118
167
132
zaostali naponi - MPa
-41
95
-20
bezdimenziona konstanta-
(jednaina 3.3)
eksponent deformacionog ojaavanja-
n
(jednaina 3.3)
k n
(3.3)
-konstanta deformacionog ojaavanja

n -eksponent deformacionog ojaavanja
Na osnovu izmerenih veliina (tabela 3.3) moe se uoiti da su vrednosti
Young-ovog modula elastinosti ( E ), kao i Poisson-ovog koeficijenta ( ) iste u
svim zonama spoja, dok su vrednosti napona na granici teenja ( t ) razliite.
Najnie vrednosti su zastupljen u zoni termo-mehanikog uticaja, to je
posledica mehanikih i termikih promena koje su se odigrale u samom
materijalu. Za oekivati je da se prslina javi u ovoj zoni, to je i ustanovljeno na
osnovu eksperimenta koji je obavljen od strane A.F. Golestaneh-a, A. Ali-ja i
drugih ([32]).
109
Tabela 3.4 Podaci napon-relativna deformacija u FSW zonama kod Al legure

2024-T351
grumen
MPa
ZTMU
MPa
ZUT
OM
MPa
MPa
30.43
0.00044
50.34
0.00070
25
0.00040
20
0.0003
51.30
0.00080
75.86
0.00123
35
0.00060
40
0.0006
69.56
0.00120
106.90
0.00160
58
0.00100
45
0.0009
91.30
0.00150
131.03
0.00200
83
0.00126
90
0.0014
130.43
0.00210
186.21
0.00310
95
0.00150
125
0.0021
186.95
0.00320
268.96
0.00450
130
0.00200
220
0.0034
286.96
0.00430
331.03
0.00570
175
0.00280
300
0.0050
331.91
0.00550
280
0.00438
320
0.0058
330
0.00558
440
0.0084
480
0.00898
487
0.0120
540
0.01166
Tabela 3.5 Konstante u Paris-ovoj jednaini odreene od strane: Bussu-ja i Irvin-a

(2003), Ali-ja i dr. (2008) i regresionog prorauna u FSW zonama kod Al 2024-T351
FSW zone
grumen
ZTMU
ZUT
OM
Paris-ov model
Bussu-Irvin-ov Ali-jev
regresioni
eksperiment
eksperiment
proraun
C broj ciklusa 1
2.02345 10 10
2.02345 10 10
2.8338 10 12
3.106
2.94
3.80
C broj ciklusa 1
3.987 10 10
2.02345 10 10
5.5837 10 12
2.254
2.94
2.76
C broj ciklusa 1
8.41 10 11
2.02345 10 10
1.1778 10 12
2.28
2.94
2.79
C broj ciklusa 1
2.035 10 10
2.02345 10 10
1.1778 10 12
2.4
2.94
2.94
110
3.8. Modeliranje FSW spoja

Na slici 3.17 su data dva metalografska snimka FSW spoja dve sueono
zavarene ploe. Na snimku se jasno uoavaju gore opisane zone: grumen ili
jezgro (Weld Nugget=Nuggat zone), zona termo-mehanikog uticaja-ZTMU
(Thermo-mechanically affected zone-TMAZ), zona uticaja temperature-ZUT (Heat
affected
zone-HAZ)
osnovni
materija-OM
(Unaffected
material=base
material=parrent material-PM).
U okviru ZUT-a (HAZ) javlja se asimetrinost (u odnosu na liniju spoja) u
povratnoj strani u odnosu na stranu napredovanja. Razliitost se ogleda u
geometriji samih zona (mere i oblik) kao i mehanikim svojstvima materijala.
Slika 3.17 Metalografski prikazi FSW spoja kod legure 2024-T351 Al

(ilustracije preuzete iz [14], odnosno [32])
Prilikom modeliranja FSW spoja, izvreno je pojednostavljenja
realnog spoja na 2D model. Definisane su zone: dimenziono, oblikovno, a
takoe su unete karakteristike materijala za svaku zonu ponaosob. Korieni su
rezultati ispitivanja dobijeni u radu [32] i prikazani u okviru tabela 3.2 i 3.3.
111
Slika 3.18 2D model FSW spoja

112
4. PROIRENA METODA KONANIH ELEMENATA (PMKE)

X-FEM (Extended Finite Element Method)
4.1. Uvod [48]
Primena metode konanih elemenata-MKE (FEM-Finite Element Method) je
od posebne vanosti u oblasti mehanike loma. Ova metoda je dala svoj znaajan
doprinos kod projektovanja noseih elemenata sloenih geometrijskih formi.
Mogue je odrediti radni vek konstrukcije na osnovu unapred definisane
geometrije konstrukcije, mehanikih karakteristika primenjenog materijala (u
ovom sluaju zona u varu), poloaja, geometrije i dimenzije inicijalne prsline.
Modeliranje prsline korienjem konvencionalne metode konanih elemenata je
precizno, ali prilino problematino sa aspekta modeliranja prsline koja se iri u
strukturi. Svaki novi front prsline iziskuje generisanje nove mree konanih
elemenata, to izuzetno komplikuje ve prilino sloenu postojeu strukturu
mree. Dakle, potrebno je ponovno generisanje mree u okolini vrha prsline,
kao i njeno usitnjavanje kako bi se dobili to precizniji rezultati. Redefinisanje
mree se vri od strane korisnika samog software-a, to u znaajnoj meri iziskuje
visok nivo profesionalizma samog projektanta u procesu formiranja mree.
Meutim, pojava nove metode tzv. proirene metode konanih elemenataPMKE (XFEM-Extended Finite Element Method), daje revolucionarne rezultate u
reavanju ovakvih problema. Metod pojednostavljuje prikaz prsline,
pojednostavljenjem mree konanih elemenata u okolini prsline, obezbeujui
nezavisnost mree od ostatka geometrije. Korisnik formira mreu na
ispitivanom 3D modelu, a potom uvodi inicijalne prslina u strukturu (i
definisanje svih neophodnih parametara). Pri svakom formiranju novog fronta
prsline, program automatski generie novu konano-elementnu mrea.
Dakle, potrebno je prvo odrediti naponsko stanje strukture pod dejstvom
spoljanjeg optereenja (uz adekvatno definisane granine uslove), a potom
definisati poziciju, oblik i geometriju prsline. Na osnovu toga mogue je
odrediti parametre mehanike loma: faktore intenziteta napona- K I , K II i K III ,
odnosno J -integrale.
Proces simulacije rasta prsline u strukturi je baziran na tzv.
inkrementalnom postupku, tj. sastoji se iz niza koraka. U svakom koraku se
proraunavaju tekui parametri za tekuu duinu prsline. U narednom koraku,
korienjem podataka iz prethodnog koraka generiu se nove vrednosti
parametara mehanike loma.
Proirena metoda konanih elemenata (XFEM) je inkorporirana u software
Abaqus i omoguava analiziranje irenja 3D prsline u strukturi. Pri tome,
obezbeuje se irok dijapazon parametara, kao to su: razliite tehnike izrade
mree, tip i veliina konanog elementa (slika 4.1), pojednostavljenje modela u
sluaju simetrinosti strukture, rad sa sklopovima, rad sa 2D modelima. Kao
rezultat analize dobija se raspodela faktora intenziteta napona (ili J -integrala)
du fronta prsline, za svaki generisani front. Takoe, mogue je izraunavanje
113
radnog veka konstrukcije i prikaz rezultata u formi da dN dijagrama, za

razliite vrednosti faktora asimetrije ciklusa- R .
Slika 4.1 Prikaz konanih elemenata

4.2. Osnove proirene metode konanih elemenata [49]
Modeliranje prslina u strukturi, primenom klasine metode konanih
elemenata, iziskuje poklapanje mree konanih elemenata sa geometrijom
diskontinuiteta. Problem se uslonjava u sluaju modeliranja rasta prsline, koji
zahteva sukcesivno generisanje mree kako bi se pratila tekua promena u
strukturi (geometrijski diskontinuitet u prostoru).
XFEM omoguava modeliranje proizvoljnog oblika prsline. Pri simulaciji
kvazistatikog ili zamornog rasta prsline nije potrebno izvriti promenu mree
oko same prsline, tokom njene progresije.
XFEM je zasnovana na:
generisanju mree konanih elemenata, pri emu diskontinuitet
(prslina) nije ukljuen,
114
korienju dodatnih funkcija za aproksimaciju diskontinuiteta, tj.

pomeranja. Dodatne funkcije podrazumevaju skup funkcija poboljanja. U
analizi rasta prsline koriste se dva tipa funkcija poboljanja:
diskontinualna Heaviside-ova funkcija- H x , koja definie polje
pomeranja na stranama prsline,
skup lineranih elastinih asimptotskih funkcija pomeranja, koje
opisuju polje pomeranja oko vrha prsline-tzv. Near Tip funkcije- NT .
Prslina se modelira na taj nain to se onim vorovima iji su elementi
preseeni prslinom, pridodaju novi stepeni slobode.
Slika 4.2 vorovi poboljani NT i H x funkcijama

Razlikuju se tri tipa vora:
1. K vor - ima 2 stepena slobode i koristi se kod onih konanih elemenata
koji nisu preseeni prslinom,
2. H vor vor poboljan Heaviside-ovom odskonom funkcijom - H x .
Primenjuje se na vor samo ukoliko je bar jedan pripadajui element
preseen prslinom (slika 4.2), a da se ni u jednom od njih ne nalazi vrh
prsline. Ovaj tip vora ima 4 stepena slobode.
115
3. NT vor vor koji je poboljan sa 4 funkcije asimptotskog polja

pomeranja oko vrha prsline. NT vorovi su vorovi elementa u kome se
nalazi vrh prsline i imaju 10 stepeni slobode.
4.3. Funkcije poboljanja
4.3.1. Generalizovana Heaviside-ova funkcija- H x
Ukoliko se posmatra irenje prsline u 2D prostoru, poloaj take u odnosu
na prslinu se moe definisati preko generalizovane odskone Heaviside-ove
funkcije (slika 4.3):
1, ako je x x * n 0 , tacka je iznad prsline

H x
*
1, ako je x x n 0 , tacka je ispod prsline
(4.1)
gde je:
n - spoljanja jedinina normala

x - referentna taka - vor u kome se ne nalazi vrh prsline
x * - presena taka prsline sa mreom konanih elemenata
Slika 4.3 Definisanje poloaja take u odnosu na prslinu

4.3.2. Funkcije asimptotskog polja pomeranja- NT funkcije
Prilikom modeliranja polja pomeranja u neposrednoj blizini vrha prsline
koriste se funkcije poboljanja:
116
kod izotropnih-elastinih materijala (Fleming et al., 1997), koriste se 4 funkcije

poboljanja:
r , 1 , 2 , 3 , 4 r sin , r cos , r sin sin , r sin cos

2
2
2
2
(4.2)
kod ortotropnih materijala (Carlone et al., 2003; Ebrahimi, 2008; Mohammadi,

2008), prisutno je 6 funkcija poboljanja:
r , 1 , 2 , 3 , 4 , 5 , 6
r cos 1
2
g 1 , r sin
1
2
g 1 , r cos
2
2
g 2 , r sin
2
2
g 2
(4.3)
pri emu su r i koordinate u lokalnom polarnom koordinatnom sistemu, sa

koordinatnim poetkom u vrhu prsline.
kod elasto-plastine analize (Mohammadi, 2008) postoji takoe 6 funkcija:
r , 1 , 2 , 3 , 4 , 5 , 6
1
r n 1 sin , cos , sin sin , cos sin , sin sin 2 , cos sin 2
2
2
2
2
2
2
(4.4)
ili
r , 1 , 2 , 3 , 4 , 5 , 6
r
1
n1
sin 2 , cos 2 , sin 2 sin , cos 2 sin , sin 2 sin 3 , cos 2 sin 3
(4.5)
odnosno, kombinacijom prethodne dve varijante dobija se funkcija sa osam

funkcija poboljanja:
r , 1 , 2 , 3 , 4 , 5 , 6 , 7 , 8
r
1
n1
sin 2 , cos 2 , sin 2 sin , cos 2 sin , sin 2 sin 2 , cos 2 sin 2 ,
sin sin 3 , cos sin 3
2
2
(4.6)
117
4.4. Definisanje polja pomeranja u XFEM-u

Gore navedene funkcije poboljanja se uvode u aproksimaciju kod
relativno malog broja konanih elemenata, u odnosu na ceo domen. Dodatni
stepeni slobode se primenjuju na sve konane elemente koji sadre
diskontinuitet, ali ponekad i na susedne elemente.
Opti oblik aproksimacije vektorske funkcije pomeranja, proirivanjem za
funkcije poboljanja, moe se predstaviti sledeom jednainom:
n
m
uh x N i x x ai
i 1
1
(4.7)
gde su:
N i x - interpolacione funkcije i -tog konanog elementa ( i 1, n )
n - broj konanih elemenata

x - -ta funkcija poboljanja u i -tom voru ( 1, m )
m - broj funkcija poboljanja

ai - dodatni stepeni slobode koji odgovaraju -toj funkciji poboljanja u
i -tom voru
Ukoliko se vri 2D modeliranje rasta prsline, aproksimacija pomeranja sa

poboljanjem moe se prikazati u sledeoj formi (Moes et al., 1999):
uh x N i x ui H x ai x bi
1
iS u
iS a
iS b
n
(4.8)
gde su:
ui - vektor pomeranja konanog elementa,

ai - vektor vornog pomeranja poboljan Heaviside-ovom funkcijom
bi - vektor vornog pomeranja poboljan NT funkcijom
Su - skup svih vorova na konanim elementima

Sa - skup vorova na konanim elementima preseenim prslinom
Sb - skup svih vorova na konanim elementima koji sadre vrh prsline
118
4.5. Opti oblik proirene metode konanih elemenata [16]

Jednaine pomeranja, dobijene u prethodnom poglavlju, mogu biti
iskoriene za vezu globalne matrice krutosti- K , matricu stepeni slobode u
vorovima- q i matricu primenjenih sila u vorovima- f :
(4.9)
K q f
Globalna matrica krutosti- K , moe se prikazati na sledei nain:
K uu
K T
K ua
K ua
K aa
(4.10)
gde su:
K uu - klasina matrica krutosti konanih elemenata

K aa - matrica krutosti poboljanihkonanih elemenata
K ua - matrica sprege izmeu klasinih i poboljanih komponenti
krutosti
Elementarna matrica- K e za bilo koju matricu krutosti se moe izraunati
na osnovu jednaine:
K e BT C B d
, u, a
(4.11)
pri emu su:

C - konstitutivna matrica izotropnog linearnog elastinog materijala
Bu - matrica izvoda klasinih funkcija oblika

Ba - matrica izvoda poboljanih funkcija oblika
Matrice Bu i Ba mogu se prikazati u optem obliku:
N i ,x
0
0
Bu
0
N i ,z
N i ,y
0
N i ,y
0
N i ,z
0
N i ,x
0
0
N i ,z
N i ,y
N i ,x
(4.12)
119
N i i
0
Ba
0
N
i i
N i i
,x
0
N i i
0
N i i
N i i , z
N i i , y
N i ,x
,y

,z
0
N
,z
,y
,x
0
0
(4.13)
gde su:
N i ,k
N i x
x k
N
i
,k
(4.14)
N i x i
x k
(4.15)
N se moe izraunati primenom izvoda proizvoda:

N x x N x
x
x N x
i
,k
x k
x k
x k
(4.16)
Matrice q i f se mogu izraziti na sledei nain:

qT u aT
(4.17)
f T fuT
(4.18)
faT
gde su:
u i a - vektori pomeranja klasinih i dodatih stepeni slobode

fu i fa - vektori primenjenih sila klasinih i poboljanih komponenti
aproksimacije pomeranja.
Korienjem funkcija poboljanja, kao i dodatih stepeni slobode, mogue je
izraunati vektore relativne deformacije i napona:
Bu
Ba u aT
(4.19)
(4.20)
120
4.6. Primena XFEM-a u Abaqus-u

U Abaqus-u, kod XFEM simulacije, koriste se dva razliita tipa elemenata
[50]:
tetraedarski (slika 4.4a) i 4.4b)) i
heksaedarski (slika 4.4c))
Slika 4.4 Konani elementi za XFEM

Kod ova dva tipa konanih elemenata, postoji interna podela i odnosi se
na broj vornih taaka elementa, koji se koristi u numerikim proraunima
(aproksimacije prvog, odnosno drugog reda). Postoje dva podtipa konanih
elemenata: linearni i kvadratni.
Linearni tetraedarski elementi (C3D6) koriste samo jednu integracionu
taku, za razliku od tetraedarskih elemenata drugug reda koji za integraciju
koriste 4 vorne take (C3D10).
Heksaedarski elementi prvog reda (C3D8R) koriste jedan vor, dok
heksaedarski elementi drugog reda (C3D8) koriste 8 vorova pri integraciji.
Integracija se odnosi na proraun matrice krutosti- C (jednaina 4.20).
4.7. Kriterijumi loma
U analizi rasta prsline, bitno je definisati kriterijume loma. Postoje 5
razliitih kriterijuma loma:
1. kriterijum loma: kritini napon na odreenom rastojanu od vrha
prsline;
121
2. kriterijum loma: kritina vrednost otvaranja prsline- COD ;

3. kriterijum loma: zavisnost duine prsline u funkciji od vremena-
a f (t ) ;
4. kriterijum loma: tehnika
virtuelnog
zatvaranja
prsline
(VCCT-the
Virtual Crack Closure Technique) i

5. kriterijum loma: zavisnost
da
zasnovana na Paris-ovom zakonu.
dN
U Abaqus-u se analizira tzv. kvazi-statiki model prsline i njen dalji rast

kod dvodimenzionih modela (ravanski ili osno-simetrini) za sve kriterijume
loma i za trodimenzione modele (solid i ljuske) ali samo po dva kriterijuma
(VCCT i kriterijum
da
-nisko-ciklini zamor).
dN
Koji kriterijum loma, od gore navedenih e se primenjivati, je objanjeno u

daljem tekstu.
Analiza propagacije prsline u strukturi je zasnovana na numerikim
metodama i njihovoj primeni na diskretizovanom kontinuumu. Dakle, sve
potrebne veliine se proraunavaju u vornim takama. Pri tome, od velikog je
znaaja precizno definisanje graninih i poetnih uslova. Dakle, do razdvajanja
povrina u okolini vrha prsline dolazi kada kriterijum loma- f prevazilazi
vrednost 1, unutar unapred definisane tolerancije- f tol :
1 f tol f 1 f tol
(4.21)
U okviru samog programa Abaqus, mogue je specificirati vrednost

tolerancije- f tol . Ukoliko je f 1 f tol , ispunjen je kriterijum loma. Standardna
vrednost za f tol 0.1 je kod prva tri kriterijuma loma, dok se vrednost f tol 0.2
usvaja kod preostala dva kriterijuma.
4.7.1. Kriterijum kritinog napona- cr
Ukoliko se kao kriterijum loma specificira kritini napon ispred vrha
prsline, do razvajanja povrina (loma) e doi kada lokalni napon na odreenom
rastojanju ispred vrha prsline dostigne kritinu vrednost.
Ovaj kriterijum se najee koristi kod krtih materijala.
Definie se na sledei naina:
122

f f 1f
1
2
f
2
(4.22)
gde su:
- - normalni napon
- 1 i 2 - tangencijalne komponente napona
- f i f - normalni i tangencijalni napon loma, koji se moraju unapred
specificirati (karakteristika materijala), odnosno kritine vrednosti normalnog i
tangencijalnog napona
Kod dvodimenzionalne analize komponenta tangencijalnog napona- 2
nije znaajna u proraunu, tako da se u tom sluaju vrednost 2 f ne mora
definisati. Do razdvajanja povrina dolazi kada kriterijum loma - f prevazie
vrednost 1.
Ukoliko vrednost 1 f nije data, ili je izjednaena sa nulom, ne uzima se u
obzir u proraunu, tj. nema uticaja na kriterijum loma.
Naponi na odreenom rastojanju od vrha prsline se izraunavaju
interpolacijom vrednosti u oblinjim vorovima. Interpolacija zavisi od toga da
li su primenjeni konani elementi prvog ili drugog reda.
Slika 4.5 Definisanje rastojanja od vrha prsline, kod kriterijuma kritinog napona
4.7.2. Kriterijum kritinog otvaranja prsline- COD
Ukoliko se analiza rasta prsline zasniva na kriterijumu otvaranja vrha
prsline, vorovi u okolini vrha prsline e se razdvojiti kada vrednost otvaranja
123
prsline na odreenom rastojanju iza vrha prsline prevazie kritinu vrednost.

Ovaj kriterijum se koristi kod duktilnih materijala.
Kriterijum kritinog otvaranja prsline se definie na sledei nain:
f
(4.23)
gde su:
-
-merena vrednost otvaranja prsline
-c
-kritina vrednost otvaranja vrha prsline (definisana od strane
korisnika)
Dakle, vorovi u okolini vrha prsline e se razdvojiti ukoliko kriterijum
loma- f pree vrednost 1.
Ukupna duina prsline se odreuje kao rastojanje izmeu vrha inicijalne
prsline i tekueg vrha prsline. Otvaranje prsline je rastojanje normalno na dve
povrine koje se razdvajaju na datom rastojanju.
Odreivanjem rastojanja n iza vrha prsline, definie se tana pozicija na
kojoj se vri raunanje kritinog otvaranja prsline (slika 4.6).
Slika 4.6 Definisanje rastojanja kod kriterijuma kritinog otvaranja prsline

Abaqus rauna otvaranje vrha prsline interpolacijom vrednosti u okolnim
vorovima.
Kao i kod prethodnog kriterijuma, tanost dobijenih reenja zavisi od tipa
elemenata (slika 4.4).
124
4.7.3. Kriterijum duine prsline u zavisnosti od vremena- a f (t )

irenje prsline podrazumeva definisanje duine prsline u funkciji od
vremena od strane korisnika. Pri tome je potrebno definisati i referentnu taku
od koje e se meriti duina prsline u deformisanoj konstrukciji.
Pri definisanju kriterijuma loma- f , potrebno je odrediti duinu tekue
prsline. Meri se od referentne take i predstavlja sumu pravih linija, tj.
rastojanja od vrha inicijalne prsline do refrentne take i rastojanja od vrha
inicijalne prsline do vrha tekue prsline.
Posmatrajui sliku 4.7, neka vor 1 bude vrh inicijalne prsline, a vor 3 vrh
tekue prsline. Rastojanje od vrha tekue prsline je predstavljeno na sledei
nain:
l3 l1 l12 l23
(4.24)
gde su:
- l1 - duina prave linije koja spaja vor 1 i referentnu taku
- l12 - rastojanje izmeu vorova 1 i 2
- l23 - rastojanje izmeu vorova 2 i 3
Slika 4.7 Rast prsline u funkciji od vremena

Kriterijum loma- f je dat:
f
l l3 l23
l23
(4.25)
pri emu je:

125
- l - duina prsline u datom trenutku- t (kriva definisana od strane

korisnika)
Vrh tekue prsline-vor 3 e se razdvojiti kada funkcija loma- f prevazie
vrednost 1 (unutar gore navedene toleranije- f tol , definisane od strane
korisnika).
Ukoliko se razmatra nelinerana mehanika loma, referentna taka se moe
pomerati kako se konstrukcija deformie, te je potrebno odrediti referentnu
taku tako da njena pomeranja nee imati uticaja na odreivanje kriterijuma
loma-duine prsline u funkciji od vremena.
Abaqus ne vri ekstrapolaciju
iza krajnjih taaka datih podataka. Dakle, ako je prva duina prsline vea od
rastojanja od referentne take do prvog razdvojenog (otvorenog) vora, prvi
spojeni vor se nikada nee razdvojiti, te nee doi do irenja prsline
4.7.4. Kriterijum-tehnika virtuelnog otvaranja prsline
(VCCT-Virtual Crack Closure Technique criterion)
Kriterijum-tehnika virtuelnog zatvaranja prsline koristi principe linearnoelastine mehanike loma i koristi se kod problema kod kojih se javlja krt lom
du unapred definisane povrine.
Tehnika virtuelnog zatvaranja prsline je zasnovana na pretpostavci da se
energija deformacije oslobaa kada se prslina proiri za izvesnu meru i da je pri
tome jednaka energiji potrebnoj za zatvaranje prsline za istu meru. Na slici 4.8
je dat primer koji ukazuje na slinost izmeu irenja prsline od vora i do
vora j i zatvaranja prsline u voru j .
126
Slika 4.8 Energija koja se oslobaa pri irenju prsline jednaka je energiji potrebnoj
za zatvaranje prsline
Na slici 4.9 vorovi 2 i 5 e poeti da se odvajaju kada:
GI
1v F
1
1 ,6 v , 2 v 5
1
GIC 2
bd
GIC
(4.26)
pri emu su:

- GI - brzina oslobaanja energije (sila rasta prsline) za mod I,
- GIC - kritina brzina oslobaanja energije za mod I,
- b - irina elementa na frontu prsline,
- d - duina elementa na frontu prsline,
- Fv , 2 , 5 - vertikalna sila izmeu vorova 2 i 5,
- v1 , 6 - vertikalno pomeranje izmeu vorova 1 i 6.
Uz pretpostavku da se zatvaranje prsline odvija u linearno-elastinoj
oblasti, energija koja je potrebna da bi se prslina zatvorila (tj. energija koja se
oslobaa pri rastu prsline) se rauna iz prethodne jednaine. Sline jednaine se
dobijaju za preostale modove (mod II i mod III).
127
Slika 4.9 Mod I

U optem obliku, ukljuujui modove I, II i III, kriterijum loma bi glasio:
f
Gekv
1
GekvC
(4.27)
gde su:
- Gekv - ekvivalentna brzina oslobaanja energije u voru,
- GekvC - ekvivalentna kritina brzina oslobaanja energije.
Vrh prsline e se razdvojiti (rast prsline) ukoliko kriterijum loma- f pree
vrednost 1.
U Abaqus-u su date tri razliite formule za proraun GekvC u sluaju
kombinovanog moda:
i. BK zakon,
ii. power zakon
iii. Reeder-ov zakon.
Izbor zakona od gore navedenih je zasnovan na iskustvu.
4.7.4.1. BK zakon
BK zakon je formulisan od strane Benzeggagh-a (1996) sledeom formulom:
GekvC GIC GIIC
GII GIII
GIC
GI GII GIII
(4.28)
Pri tome je potrebno obezbediti vrednosti GIC , GIIC i . Ovaj model

povezuje tri moda u jedan.
128
4.7.4.2. Power zakon

Power zakon je definisao Wu (1965) sledeom jednainom:
am
an
G
G
Gekv GI
II III

GekvC GIC
GIIC
GIIIC
a0
(4.29)
Za definisanje ovog modela potrebno je unapred dati sledee vrednosti:
GIC , GIIC , GIIIC , am , an i a0 .

4.7.4.3. Reeder-ov zakon
Reeder-ov
zakon
je
dao
Reeder
(2002)
na
sledei
nain:
GekcC GIC GIIC
GII GIII
GIC
GI GII GIII
GIII
GIIIC GIIC
GII GIII
GII GIII

GI GII GIII
(4.30)
Potrebno je unapred odrediti: GIC , GIIC , GIIIC i .
Ovaj zakon se primenjuje kada GIIC GIIIC . U sluaju kada je GIIC GIIIC ,
Reeder-ov zakona se redukuje na BK zakon. Dakle, Reeder-ov zakon se koristi
kod trodimenzionih problema.
4.7.5. Kriterijum nisko-ciklinog zamora
Kriterijum nisko-ciklinog zamora se primenjuje iskljuivo kod niskociklinih analiza. Poetak rasta prsline je okarakterisan Paris-ovim zakonom,
koji daje zavisnost sile rasta prsline- G i brzine rasta prsline-
da
, kao to je
dN
prikazano na slici 4.10. Sile rasta prsline- G u okolini vrha prsline se raunaju na
bazi tehnike virtuelnog otvaranja prsline (VCCT technique).
Paris-ova zakonitost je ograniena sa donje strane pragom sile rasta
prsline- GTH , ispod koje vrednosti nema inicijacije rasta prsline. Sa gornje strane
javlja se limit Gpl , iznad ije vrednosti e doi do intenzivnog rasta prsline. GC
je ekvivalentna kritina sila rasta prsline za sva tri moda (ukoliko postoje).
Potrebno je definisati odnose:
129
GTH
0.01
GC
Gpl
GC
(4.31)
0.85
(4.32)
Date vrednosti su standardne (u Abaqus-u).
Slika 4.10 Zamorni rast prsline definisan Paris-ovim zakonom

4.7.5.1. Poetak razdvajanja povrina
Poetak razdvajanja povrina se vezuje za poetak rasta prsline. Kod
nisko-ciklinog zamora poetak rasta prsline se povezuje sa G , koji
predstavlja razliku izmeu sile rasta prsline kada je struktura maksimalno,
odnosno minimalno optereena.
Kriterijum loma, u tom sluaju se definie na sledei nain:
f
N
1
c1 G c 2
(4,33)
pri emu su:

- c1 i c 2 - konstante materijala
- N - broj ciklusa optereenja
130
Do razdvajanja konanih elemenata u okolini vrha prsline nee doi sve

dok se prethodna jednaina ne ispuni i ne dostigne maksimalna sila rasta
prsline (oslobodi maksimalna brzina oslobaanja energije)- Gmax , kada je
struktura optereena maksimalnom vrednou ciklinog optereenja. Pri tome
ta maksimalna vrednost je vea od praga- GTH .
4.7.5.2. Zamorni rast prsline korienjem Paris-ovog zakona
Kada se jednom postigne kriterijum zamornog rasta prsline, brzina rasta
prsline-
da
se moe izraunati na bazi relativne brzine oslobaanja energijedN
G . Brzina rasta prsline (promena duine prsline po ciklusu optereenja) je
predstavljena
Paris-ovim
zakonom
(pod
uslovom
da
je
ispunjeno:
GTH Gmax G pl ):
da
c 3 G c 4
dN
(4.34)
gde su:
- c 3 i c 4 - konstante materijala
- N - broj ciklusa optereenja
Abaqus poveava duinu prsline- aN ,pri datom broju ciklusa optereenja za
inkrementalnan broj ciklusa- N na duinu prsline- aN N odvajajui bar jedan
element u okolini vrha prsline. Poto su date konstante materijala-
, kao i
vorna rastojanja (u konano-elementnoj mrei)- aN j aN N aN u okolini vrha

prsline, na osnovu gore navedene jednaine, mogue je odrediti inkrementalni
broj cuklusa optereenja- N j koji moe izazavati razdvajanje j -og vora.
Mogue je izraunati minimalan inkrement broja ciklusa optereenja-
N min min N j , potreban za irenje prsline za duinu jednaku duini
konanog elementa- aN min min aN j . Nakon odvajanja konanog elementa,

dolazi do redistribucije optereenja, te se nakon toga proraunava
nova
vrednost relativne brzine oslobaanja enerije- G za novi element u okolini

vrha prsline, za novi ciklus. Ako je Gmax Gpl , elementi u okolini vrha prsline e
se razdvojiti, jedan po jedan, pri poveanju broja ciklusa za vrednost- dN .
131
4.8. Nedostaci PMKE

Nedostaci primenjene metode se ogledaju u sledeem:
I. tanost rezultata je u tesnoj veza sa karakterom formirane konanoelementne mree. Dakle, tip elementa (tetraedarski ili heksaedarski)
dimenzije konanog elementa, kao i gustina mree u odreenim
regionima konstrukcije u znaajnoj meri e uticati na realizaciju
prorauna. Upravo to zahteva visog nivo iskustvenog znanja iz oblasti
generisanja konano-elementne mree.
II. front prsline (sve vorne take fronta prsline) u svakom trenustu njene
progresije moraju istovremeno biti u okviru istog regiona, kako bi se
omoguilo izraunavanje faktora intenziteta napona- K I , odnosno J integrala. Samim tim nastaje ogranienje u modeliranju konstrukcije (vie
regiona, tj materijala spojnih FSW-om) i u obliku prsline.
III. U okviru software-a Abaqus ne postoji mogunost dobijanja rezultata
prorauna za svaki korak irenja prsline, ve je za to potrebno koristiti
druge software kao to je Morfeo.
IV. Pri proraunu zamora konstante u Paris-ovoj jednaini se jednoznano za
celu konstrukciju, tj. iste su za svaki region. To znai da je nemogue uneti
razliite koeficijente, ukoliko se proraun vri za konstrukciju sainjenu od
razliitih materijala sa razliitim Paris-ovim koeficijentima.
NAPOMENA: Problematika primene XFEM u okviru software-a Abaqus posebno
je obraena u sledeim radovima: [52]-[59]. Steena saznanja na bazi navedenih
radova iskoriena su u daljem radu (primena XFEM-a u Abaqus-u pri dobijanju
relevantnih podataka prorauna analiziranih modela).
132
5. FSW MODELI
5.1. Algoritam prorauna
NUMERIKI PRORAUN
PARAMETARA MEHANIKE LOMA KOD
FSW SPOJEVA
Ulazni podaci:
-
- karakteristike materijala u svim zonama:
t , m , f )
BM, HAZ, TMAZ, NZ ( E , ,
- geometrija realnog konstrukcionog elementa
- oblik, dimenzije i poloaj inicijalne prsline u strukturi*

- tip optereenja
-veze konstrukcionog elementa sa ostatkom konstrukcije (sklopa)-tzv.
granini uslovi
3D modeliranje:
definisanje geometrije 3D modela
u adekvatnom software-u (ANSYS, Abaqus)
unoenje karakteristika materijala
za svaku zonu
definisanje optereenja
definisanje graninih uslova
generisanje adekvatne
konano-elementne mree
(definisanje tipa i veliine elementa,
usitnjavanje mree u bitnim regionima)
proraun:
odreivanje naponsko-deformacionog
stanja u strukturi
133
analiza:
procena mesta nastanka inicijalne prsline
u strukturi
(proraun tzv. failure-a, life-a...)
izmena modela
uvoenjem inicijalne prsline
redefinisanje konano-elementne mree

usitnjavanjem iste u oblasti oekivanog
irenja prsline
ponovni proraun
(u Abaqus-u i MORFEO-u ili u FRANC3D-u)
korienjem XFEM-a
rezultati:
- promena geometrije
-J-integral
(eventualno uvoenje
-da/dN procena radnog veka
ojaanja u strukturu)
-promena materijala
Da li su postignuti eljeni
NE
rezultati (radni vek)?

DA
kraj prorauna
Slika 5.1 Algoritam numerikog prorauna parametara mehanike loma kod FSW
spojeva
*Inicijalna
prslina
moe
postojati
materijalu
usled
njegove
nehomogenosti. Oblik, dimenzije i poloaj prsline u konstrukcionom elementu

se odreuje NDM-nedestruktivnim metodama ispitivanja i detektuju se u
strukturi pre uvoenja u operativnost. Meutim, prsline se u konstrukciji mogu
javiti tokom ekspoatacionog perioda na mestima sa povienim naponom.
Na slici 5.1 dat je algoritam numerikog prorauna parametara mehanike
loma (faktora intenziteta napona: K I K II , K III , K ekv , odnosno J -integrala), kao i
134
radnog veka, odnosno brzine irenja prsline- a u funkciji broja ciklusa

primenjenog optereenja- N ( a f N ).
Proraun se satoji iz sledeih faza:
I faza:
preliminarno definisanje geometrije konstrukcije, odnosno 3D

modeliranje.
II faza:
definisanje karakteristika materijala za svaku zonu: OM, ZUT,

ZTMU i G. Unose se vrednosti E -Young-ovog modula elastinosti,
-Poisson-ovog koeficijenta, zavisnost napona-
od relativne
deformacije- : f (ova zavisnost se daje u formi tabele).

III faza:
odreivanje dejstvujueg optereenja (tip optereenja, intenzitet i

mesto dejstva)
IV faza:
odreivanje graninih uslova, odnosno tipa (vrste) veze ispitivanog

konstrukcionog elementa sa ostatkom sklopa (sa kojim ini
funkcionalnu celinu).
V faza:
preliminarni
proraun
(naponsko-deformaciono
stanje
za
konstrukciju bez prslina) na bazi kojih se vri procena kritinih mesta

za pojavu inicijalne prsline u strukturi. Na osnovu iskustva, potom se
vri definisanje veliine, poloaja i oblika prsline. (Napomena:
ukoliko
konstruktor
unapred
poseduje
informacije
mestu
postojanja prsline pre eksploatacionog perioda (tzv. greke u

materijalu) i/ili saznanje o potencijalnom mestu pojave prsline u
strukturi (tzv. koncetratori napona) nije potrebno vriti preliminarni
proraun).
VI faza:
novi proraun sa prslinom, pri emu se dobijaju svi neophodni

podaci potrebni za procena veka konstrukcije, odnosno odredjivanje
stabilnosti irenja prsline.
VII faza: ukoliko dobijeni podaci ne zadovoljavaju sa aspekta sigurnosti (fail

safe) ili pouzdanosti (safe life), konstruktor je prinuen da primeni
bar jednu od sledeih mera:
izmena postojee geometrije konstrukcije (ukoliko je to mogue sa
aspekta sklopivosti),
izrada konstrukcije od novog, kvalitetnijeg materijala,
primena nove tehnologije spajanja (korienje nekog drugog
postupka, kao to je FSW, kojim se postie vei kvalitet spoja),
135
primena adekvatnog tehnolokog postupka u cilju postizanja

boljih karakteristika konstrukcionog elementa.
Dakle, celokupan algoritam se iterativno ponavlja dok god se ne dobiju
eljeni rezultati.
5.2. Proraunski modeli
5.2.1. Primer br.1: NEOJAANA TANKOZIDNA PLOA
Kao najjednostavniji primer prorauna izabran je model ploe dimezija
2x750x1120 mm (slika 5.1). U ploi je inicijalna prolazna prslina 2 a0 252 mm ,
paralelna kraoj strani ( 2 W 750 mm ) i centrirana. Ploa je optereena na
zatezanje pri vrednosti adekvatnog zateznog napona 300 MPa .
geometrijske mere:
2 a 252 mm
2 W 750 mm
t 2 mm
Slika 5.1 Primer prolazne prsline

5.2.1.1. Teorija
Faktor intenziteta napona za mod I- K I dobija se na osnovu sledee
jednaine (videti tabelu 2.2, tip 2):
KI
F
tW
a
f
W
pri emu je:

136
F 2 W t 300 10 6 Pa 2 0.375 m 0.002 m 450 000 N 450 kN
Parametar koji zavisi od dimenzija ploe, tipa i dimenzija inicijalne

prsline, rauna se na osnovu sledee jednaine (videti tabelu 2.2, tip 2):
2
4

a
a
0
.
025
0
.
06

W
W

2
4
0.126m
0.126m
0.126m
0.126m
sec
1 0.025
0.06

4 0.375m
0.375m
0.375m
2 0.375m
0.5137 0.9167 0.47096
a
f
W
a
a
sec
4W
2W
Na osnovu gore izraunatih veliina, za faktor intenziteta napona- K I ,

dobija se sledea vrednost:
KI
F
1
450 000N
a
f
0.47096
W 0.002 m 0.375m
tW 2
172 040 823.616 Pa m 172.04 MPa m 5440.38 MPa mm
Dobijena vrednost K I 5440.38 MPa mm odgovara vrednosti faktora

intenziteta napona u poetnom trenutku (korak 0 odmah nakon otvaranja
prsline).
Napomena: teorijski podaci su izraunati za oblast linearno-elastine
mehanike loma.
5.2.1.2. Proraun u Abaqus/Morfeo-u
U Abaqus-u je izmodelirana ploa sa prolaznom inicijalnom prslinom
(slika 5.2). Uvedeno je optereenje u strukturu du krae stranice. Na suprotnoj
strani definisani su granini uslovi (ukljetenje).
Konana mrea je heksaedarska, ukoliko se radi naponsko-deformaciona
analiza za statiku prslinu (slike 5.3 i 5.4).
137
Slika 5.2 3D model neojaane tankozidne ploe
138
Slika 5.3 Raspodela Von Mises-ovih napona

Na slici 5.3 je prikazana raspodela Von Mises napona u ploi, pri emu se
maksimalne vrednosti javljaju upravo u okolini vrhova prsline. Maksimalna
vrednosti napona max 487 MPa jeste maksimalna vrednost napona (napon
poputanja) definisana
za dati materijal-leguru aluminijuma 2024-T351. Za
elasto-plastian materijal veza izmeu napona- i relativne deformacije- je

data u formi f ili tabelarno (videti tabelu 3.2 za osnovni materijal-OM).
139
Slika 5.4 Raspodela relativnih deformacija

Na slici 5.4 je data raspodela relativne deformacije- . Maksimalna
deformacije konstrukcije se uoava u oblasti vrhova prsline.
Meutim, ukoliko se posmatra progresija prsline u strukturi, potrebno je
generisati tetraedarsu mreu, pri emu se vri dodatno usitnjavanje mree u
okolini vrha prsline (slika 5.5). Na slici 5.2 mogue je primetiti postojanje
regiona u okolini vrha prline i du oekivanoj pravca irenja prsline. U toj
oblasti vri se dodatno usitnjavanje konano-elementne mree. Razlog tome je
postizanje kvalitetnih reenja (konvergencija reenja).
140
Dalji proraun je izvren primenom Proirene Metode Konanih

Elemenata-PMKE (XFEM-eXtended Finite Element Method), opisane u okvidu
poglavlja 4. Ova numerika metoda je inkorporirana u okviru software-a Abaqus,
a primenjuje se upravo kod analize progresivne prsline. Pri tome se vri
automatsko generisanje mree u okolini vrha prsline, pri svakom novom frontu
prsline. Verifikacija PMKE-a je prezentovana u radu [16].
Slika 5.5-a Konano-elementna mrea

141
vrh prsline
vrh prsline
Slika 5.5-b Konano-elementna mrea-regija oko vrha prsline

Dalje su analizirana dva modela ploe:
1. u linearno-elastinoj oblasti i
2. u elasto-plastinoj oblasti.
Primenjeno je zamorno zatezno optereenje, pri koeficijentu asimetrije
ciklusa optereenja R 0 .
5.2.1.2.1. Proraun za linearno-elastinu oblast
Kao karakteristike materijala, koje se definiu u okviru 3D modeliranja
ploe, dati su sledei podaci: Young-ov moduo elastinosti: E 68 000 MPa i
Poisson-ov koeficijent: 0.33 . Ovi podaci odgovaraju karakteristikama legure
aluminijuma 2024-T351.
Kao rezultat prorauna date su vrednosti Von Mises-ovih napona
ustrukturi- , faktora intenziteta napona za sve modove- K I , K II , K III i K ekv za
svaki korak prorauna. Pri tome je korien software Morfeo, koji omoguava
prikaz numerikih rezulata dobijenih na bazi PMKE u okviru Abaqus-a. Kao
ulazne podatke zamornog prorauna, neophodno je definisati koeficijente u
Paris-ovoj jednaini (2.115): eksponent- n 2.94 i konstantu- C 2.02345 10 6 ,
kao i maksimalnu promenu duine prsline- amax za zadati broj koraka
prorauna.
142
U tabeli 5.1, odnosno 5.2 su dati numeriki podaci prorauna irenja

prsline. Javlja se neznatna razlika u vrednostima faktora intenziteta napona za
levi, odnosno desni kraj prsline. Takoe, moe se uoiti relativno mali broj
postignutih koraka progresije prsline (svega 4), to je posledica stagnacije
prsline-nema irenja.
Tabela 5.1 Numeriki podaci: promena faktora intenziteta napona sa rastom prsline
(levi kraj prsline)
x
leva strana
korak 1
korak 2
korak 3
korak 4
[mm]
249
248.0004
247.0352
246.0984
KI
[mm]
0.5
[MPa mm ]
560
560.0031
559.9945
560.0019
KII
0.5
[MPa mm ]
6874.769
6719.107
6747.305
6769.751
-11.5141
42.18722
-60.882
-17.8018
KIII
0.5
[MPa mm ]
-108.788
91.75256
1.369732
65.26337
Kekv
0.5
[MPa mm ]
6859.724
6742.547
6755.818
6791.667
(desni kraj prsline)
x
desna strana
korak 1
korak 2
korak 3
korak 4
Ukoliko
[mm]
501
501.7943
502.792
503.7909
KI
[mm]
[MPa mm ]
560
559.9863
559.9836
559.9944
uporedimo
0.5
KII
[MPa mm ]
6361.812
6790.461
6898.45
6835.679
dobijene
0.5
52.3545
-42.8089
-50.2457
-38.2237
rezultate
sa
KIII
0.5
[MPa mm ]
36.84463
-6.28471
66.90817
5.618949
teorijskom
Kekv
0.5
[MPa mm ]
6553.413
6741.032
6946.231
6842.78
vrednou
( K I 5440.38 MPa mm ), primetiemo izvesna odstupanja. Ona su posledica:
konanosti mera realnog modela u odnosu na teorijski model
(beskonana ploa),
uzimanje u obzir deformabilnosti realne ploe, to e uzrokovati
pojavu preostalih modova, odnosno faktora intenziteta napona: K II i K III ,

koji su znaajno manji u odnosu na faktor intenziteta napona za mod I- K I ,
tako da se njihov uticaj moe zanemariti.
Na slici 5.6 data je raspodela Von Mises-ovih napona u ploi i u okolini
vrha prsline kod linearno-elastinog materijala. Uoavaju se izuzetno velike
143
vrednosti napona u okolini vrha prsline, to ima za uzrok beskonanost u

relaciji E . to znai da se mora definisati taka poputanja materijala
( m -zatezna vrstoa), odnosno maksimalna vrednost napona koji dati materijal
moe da izdri, a da pri tom ne doe do loma. U samoj okolini vrha prsline
zapaa se izvesna preraspodela napona.
Slika 5.6 Raspodela Von Mises-ovih napona u ploi i oko vrha prsline
5.2.1.2.2. Proraun za elasto-plastinu oblast
Dalji prorain je raen za nelinearno ponaanje materijala (oblast elastoplastinosti). Veza izmeu napona- i relativne deformacije- za dati materijal
(2024-T351) je data tabelarno (tabela 3.2, za OM-osnovni materijal).
Na slikama 5.7 (od 5.7a-5.7f) prikazane su raspodele Von Mises-ovih
napona u ploi tokom progresije prsline. Na slikama se uoava sukcesivna
progresija prsline u strukturi, kao i raspodela napona u ploi u datom trenutku
vremena (koraku), pri datoj duini prsline. Maksimalna vrednost napona
487 MPa se ne prevazilazi ni u jednom momentu, upravo iz razloga jer je

data vrednost maksimalni napon koji dati materijal moe da podnese (napon
poputanja).
144
Slika 5.7 Raspodele Von Mises-ovih napona u odreenom trenutku (koraku) irenja
prsline
145
a. korak 0
b. korak 10
c. korak 20
d. korak 30
e. korak 35
f. korak 39
Na gore prikazanim slikama, moe se videti da u ploi dolazi do
poveanja napona. Kada napon dostigne svoju maksimalnu vrednost na vrhu
prsline (napon poputanja za dati materijal) dolazi do njenog daljeg irenja.
Veliina maksimalne promene duine prsline- amax sr definie u okviru
programa Morfeo. to je mera manja, to je broj koraka do loma vei, i obrnuto.
Ali to je promena duine prsline manja, to je analiza irenja prsline preciznija.
x
desna strana
korak 1
korak 2
korak 3
korak 4
korak 5
korak 6
korak 7
korak 8
korak 9
korak 10
korak 11
korak 12
korak 13
korak 14
korak 15
korak 16
korak 17
korak 18
korak 19
[mm]
[mm]
501
560
501.798 5559.9982
502.7953 560.0027
503.7941 560.0159
504.793 560.0267
505.7924 560.0164
506.7918 559.9786
507.79 559.9469
508.706
559.983
509.7023 559.9703
510.6718 559.9564
511.6665 560.0492
512.641
560.034
513.567 559.9707
514.4598 560.0048
515.404 560.0389
516.3075 560.0527
517.1838 560.0625
518.0387 560.0399
KI
0.5
[MPa mm ]
44914.88
47300.96
48733.29
49532.64
50303.5
50505.29
50382.73
50084.69
51747.83
51895.23
72299.72
51385.03
51491.8
51530.34
51399.6
51715.53
51632.13
52905.9
51185.31
KII
0.5
[MPa mm ]
41.67122
-134.292
-229.724
81.72088
494.1496
786.1367
-232.415
-1636.4
1078.179
24.24623
-3535.8
2498.055
1739.266
-2832.86
-110.005
821.1485
373.8017
213.736
-262.766
KIII
0.5
[MPa mm ]
517.8012
-390.382
367.1379
277.2536
497.9929
-35.4898
502.7078
422.2193
1034.4
2009.095
2459.2
173.0437
1882.287
622.4903
1902.599
1539.401
1581.007
1170.44
2648.361
Kekv
0.5
[MPa mm ]
46194
46950.89
49050.93
49547.54
50323.04
50904.77
50341.35
50409.09
51369.3
51850.54
72763.32
50846.97
51521.49
51746.99
51017.81
51936.05
51718.87
53569.9
51271.89
146
korak 20
korak 21
korak 22
korak 23
korak 24
korak 25
korak 26
korak 27
korak 28
korak 29
korak 30
korak 31
korak 32
korak 33
korak 34
korak 35
korak 36
korak 37
korak 38
korak 39
518.9053
519.6744
520.5634
521.4229
522.3461
523.1669
524.167
525.0394
525.9726
526.7671
527.6885
528.5648
529.4098
530.0044
530.8134
531.5994
532.5398
533.395
534.1837
534.8552
560.0296
560.0586
560.0379
560.0536
560.0737
560.0497
560.0994
560.0967
560.1299
560.2101
560.213
560.316
560.3804
560.345
560.2947
560.287
560.2916
560.282
560.2809
560.256
51500.81
53660.8
55629.61
55861.56
56859.09
60318.2
59886.16
60762.33
61498.33
62649.79
66762.03
64264.7
61782.3
67214.2
71983.09
79908.9
85304.7
82847.03
94301.36
108799.5
-782.556
708.8811
-305.704
84.22284
612.6337
-1268.02
679.7713
-948.008
-552.29
652.3714
-802.518
-32.202
4298.53
434.233
-1731.82
-839.084
-1356.13
2207.743
83.78176
16385.73
1922.113
2798.163
3649.846
3150.67
3118.869
2753.411
3852.663
2891.464
4020.054
6315.216
5340.326
5066.648
6426.19
6113.13
6964.386
8461.822
5264.9
5291.165
5576.773
5804.532
52299.71
54089.44
55725.03
56250.38
57245.41
60769.5
59694.63
62294.03
61527.43
63023.89
66695.84
66534.5
63591.7
67914
71301
80460
90108.6
82788.67
93901.5
112010.5
(levi kraj prsline)
x
leva strana
korak 1
korak 2
korak 3
korak 4
korak 5
korak 6
korak 7
korak 8
korak 9
korak 10
korak 11
korak 12
korak 13
[mm]
249
248.0005
247.0465
246.0863
245.0871
244.1376
243.1722
242.1824
241.1833
240.183
239.1826
238.8196
237.824
[mm]
560
560.0143
560.0158
560.0463
560.0517
560.0799
560.0697
560.073
560.0921
560.0918
560.0872
560.069
560.0185
KI
0.5
[MPa mm ]
48486.54
46574.49
48072.35
49491.2
49439.27
49844.16
50228.38
51609.41
51779.9
52407.63
51480.76
51845.84
52758.78
KII
0.5
[MPa mm ]
-346.742
290.9212
-730.029
649.6636
-623.628
984.3124
-280.928
-409.007
497.0398
-41.3624
1382.084
-92.3886
-2359.11
KIII
0.5
[MPa mm ]
-415.602
892.2544
922.6383
1444.474
434.4614
1897.163
800.9366
1248.821
2748.388
1048.437
902.5908
1452.542
1070.863
Kekv
0.5
[MPa mm ]
48308.78
47088.35
48101.63
49518.36
49118.1
50500.49
49891.96
52057.88
52124.12
52023.68
54112.62
52854.72
52802.47
147
korak 14
korak 15
korak 16
korak 17
korak 18
korak 19
korak 20
korak 21
korak 22
korak 23
korak 24
korak 25
korak 26
korak 27
korak 28
korak 29
korak 30
korak 31
korak 32
korak 33
korak 34
korak 35
korak 36
korak 37
korak 38
korak 39
236.8257
235.8276
234.8255
233.8279
232.8265
231.8288
230.8278
229.8299
228.8293
227.8311
226.8302
225.8319
224.837
223.8384
222.838
221.8391
220.839
219.8414
218.8405
217.8421
216.8413
215.8436
214.8418
213.844
212.8438
211.8444
560.0613
560.0674
560.0912
560.0809
560.1012
560.0898
560.1095
560.0957
560.1197
560.1089
560.1283
560.1169
560.1417
560.1386
560.1603
560.1574
560.1768
560.1615
560.1845
560.1773
560.2003
560.1896
560.208
560.1991
560.2415
560.2694
53742.83
52442.54
53577.1
54039.83
55748.8
53818.43
56382.53
55893.94
58731.67
57525.96
60902.63
60307.18
62876.43
62306.6
66624.1
64869.37
70047.8
68265.36
73892.5
72967.84
78809.7
82079.8
90231.27
90046.97
107864.7
114636.9
845.2487
-335.025
860.6837
-796.409
825.388
-770.417
882.3517
-990.329
921.0503
-752.665
810.4853
-971.781
748.158
-657.539
724.5323
-716.156
1184.477
-1224.82
1143.557
-1183.8
1364.1
-1175.84
1214.27
-2237.56
775.8053
-392.748
51.89983
1256.297
322.6957
504.1879
426.0483
520.3304
426.4557
998.2059
137.228
64.53199
309.7347
-493.234
1466.42
1058.838
1601.427
1006.246
2328.9
1053.22
2497.65
1063.657
2044.3
2808.57
2318.387
2485.044
2041.86
2746.2
53934.6
52002.01
53807.57
53556.63
55962.23
53200.66
56544.4
55312.63
58815.67
56834.41
60932.53
59738.33
63301.6
61903.86
66620.93
64401.27
70258.77
67840.16
73705.97
72659.31
78666
81714.31
89742.23
89548.84
106976.7
114866.1
148
Slika 5.8 Dijagram: promena faktora intenziteta napona sa rastom prsline

Na prikazanom dijagramu (slika 5.8) moe se uoiti veliki gradijet
promene faktora intenziteta napona- K I
na oba kraja prsline, a nakon
odreenog broja koraka irenja prsline. To znai da rast prsline u ploi posle
izvesnog broja koraka (dostizanje izvesne duine prsline), nakon odreenog
broja primenjenih ciklusa optereenja- N (zamor) vie nije stabilan. Dakle,
dolazi do nagle progresije prsline u strukturi, to dovodi do njenog loma.
149
Tabela 5.5 Numeriki podaci: irenje prsline* u funkciji od broja ciklusa optereenja- N
korak
delta-N
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
0
8.58E-05
8.52E-05
7.96E-05
7.60E-05
7.38E-05
7.36E-05
7.13E-05
6.83E-05
6.68E-05
4.55E-05
4.63E-05
6.57E-05
6.25E-05
6.34E-05
6.37E-05
6.09E-05
5.75E-05
5.79E-05
5.70E-05
5.37E-05
5.07E-05
4.86E-05
4.62E-05
4.28E-05
4.09E-05
3.90E-05
3.60E-05
3.38E-05
3.16E-05
2.91E-05
2.71E-05
2.44E-05
2.23E-05
1.87E-05
1.54E-05
7.38E-05
0
8.5773E-05
0.00017093
0.00025054
0.00032652
0.00040034
0.00047396
0.00054529
0.00061361
0.00068039
0.00072584
0.00077213
0.00083779
0.00090033
0.00096373
0.00102741
0.00108831
0.00114581
0.00120366
0.00126062
0.00131435
0.00136508
0.00141364
0.00145983
0.00150263
0.00154352
0.00158255
0.00161856
0.00165237
0.00168393
0.00171303
0.0017401
0.00176448
0.00178681
0.00180549
0.00182092
0.00204237
150
38
39
7.38E-05 0.00022145
7.38E-05 0.00022145
Slika 5.9 Dijagram: irenje prsline* u funkciji od broja ciklusa optereenja- N

*Kao
merilo irenja prsline koristi se korak prsline. On je definisan
unapred determinisanom maksimalnom promenom duine prsline- amax .

U tabelama 5.3 i 5.4 su date x i y (2D) koordinate vrha prsline, za levi,
odnosno desni kraj prsline. U proraunu se dobijaju podaci i po dubini ploe (sa
promenom z koordinate-du fronta prsline), ali je dat prikaz uproseenih
vredosti po dubini ploe (iz razloga pojednostavljenog prikaza rezultata). Moe
se primetiti naznatna promena y -koordinate, to ukazuje na izvesno skretanje
putanje irenja prsline sa pravolinijskog pravca.
U ovom primeru primenjeni zatezni napon 300 MPa ima izuzetno
visoku vrednost, te je broj ciklusa opterenja izuzetno mala mera. Dakle, moe
se govoriti o statikom problemu, a ne o dinamikom (zamoru).
151
5.2.2. Primer br.2: NEOJAANA TANKOZIDNA PLOA sa dva regiona

(DVOKOMPONENTNA PLOA)
U daljem tekstu je prikazana analiza irenja prsline u dvokomponentnoj
ploi. Cilj analize je posmatranje irenja prsline u strukturi, kao i razmatranje
vrednosti faktora intenziteta napona pri prelasku prsline iz jednog materijala
(regiona) u drugi materijal (region).
Data je ploa dimezija 2x500x750 mm (slika 5.10). Ploa se sastoji iz dva
regiona, odnosno materijala: dve razliite legure aluminijuma, sa raziitim
mehanikim svojstvima (razliiti E i : E1 68 000 MPa , E2 70 000 MPa ,
1 2 0.33 ).
U ploi, u materijalu 1 se nalazi prolazna inicijalna prslina duine
2 a0 252 mm . Desni kraj inicijalne prsline se nalazi na rastojanju 3mm od

granice izmeu dva materijala. Posmatra se irenje prsline iz materijala 1 u
materijal 2 (desni kraj prsline), kao i irenje prsline unutar istog materijalaregiona (levi kraj prsline).
Slika 5.10 Dvokomponentna ploa
152
Ploa je izmodelirana u software-u Abaqus (slika 5.11).

Regija du pravca pruanja prsline je posebno naznaena, u cilju
preciznijeg definisanja konano-elementne mree.
Slika 5.11 3D model dvokomponentne ploe

Generisana je tetraedarska mrea (slika 5.12), pri emu je izvreno
usitnjavanje u okolini vrhova inicijalne prsline, kao i u regiji pretpostavljene
dalje progresije.
Slika 5.12-a Konano-elementna mrea u 3D modelu
153
Slika 5.12-b Konano-elementna mrea u 3D modelu

(uvean deo mree u okolini vrhova prsline)
prolazna prslina
vrh prsline
Slika 5.12-c Konano-elementna mrea u 3D modelu

(uvean deo mree u okolini vrha prsline)
U cilju dobijanja to preciznijih rezultata, neophodno je iskustveno znanje
iz oblasti MKE-Metod Konanih Elemenata (FEM-Finite Element Method).
Potrebno je definisati tip elementa (videti poglavlje 4.5) koji e se primeniti pri
generisanju mree, odnosno da li e mrea biti tetraedarsa ili heksaedarska. U
okviru istog modela mogue je koristiti kombinovanu mreu. Ukoliko je re o
jednostavnijim modelima, najprihvatljivija je heksaedarska mrea. Meutim,
ako u modelu ima kosih ivica, zaobljenja, krunih otvora i/ili rupa i sl., nabolje
je koristiti tetraedarsku mreu.
154
Ukoliko na modelu postoje tzv. koncentratori napona, kao to su nagle

promene kontinuiteta geometrije, otvori, vrhovi prsline i slino, neophodno je
izvriti usitnjavanje mree u okolini istih. Kod progresivne prsline, mrea se
usitnjava ne samo oko njenog vrha, ve i u regiji njene oekivane dalje
progresije.
Usitnjavanjem mree postiu se kvalitetnija reenja, ali se time znatno
poveava vreme koje je potrebno procesoru da obavi proraun (tzv.
procesorsko vreme). Celokupni proraun se bazira na diskretizaciji kontinuuma
i primeni numerikih jednaina. Poveanjem broja konanih elemenata u
modeliranoj konstrukciji, poveava se i broj nepoznatih veliina koje figuriraju
u numerikim jednainama.
Ploa je optereena na zatezanje 10 MPa koje je uvedeno u strukturu
du due stranice ( 2 W 750mm ). Pravac dejstva optereenja je upravan na
pravac pruanja prsline. Na suprotnoj strani uneti su granini uslovi
(ukljetenje) (slika 5.13).
Slika 5.13 Definisanje optereenja i graninih uslova (ukljetenje)
155
Primenjeni zatezni napon ima relativno malu vrednost ( 10 MPa ), a

razlog tome je analiziranje ponaanja ploe pod dejstvom zamornih malih
optereenja, kao i analiza porasta duine prsline- a sa promenom broja ciklusa
optereenja- N , odnosno dobijanje funcionalne zavisnosti a f N (slike 5.15 i
5.17). Poto se prsline iri u sva tri pravca (xyz), funcionalna zavisnost a f N
je data indirektno, odnosno preko koraka prorauna. Korak prorauna definie
sam korisnik kao maksimalnu meru irenja prsline ( amax ). Ova mera zavisi od
vrednosti inicijalne prsline, kao i od gustine generisane mree u oblasti vrha
prsline. Kao faktor asimetrije ciklusa usvojena je sledea vrednost: R 0 .
Dalje je razmatrano irenje prsline u ploi u dva sluaja:
1. Primer tankozidne ploe (oblast elastinosti)
2. Primer tankozidne ploe (oblast elasto-plastinosti)
5.2.2.1. Primer tankozidne ploe (oblast linearne elastinosti)
Kod ovog primera, razmatran
je apsolutno elastian materijal (veza
izmeu napona- i relativne deformacije- je linearna: E ). Posmatrano je

irenje prsline iz jednog regiona u drugi, kao i proraun faktora intenziteta
napona- K I .
x
desna strana
korak 1
korak 2
korak 3
korak 4
korak 5
korak 6
korak 7
korak 8
korak 9
korak 10
[mm]
501
501.9266
502.883
503.845
504.8447
505.8345
506.7974
507.7779
508.7188
508.7442
[mm]
250
250.0893
250.2117
250.3114
250.3386
250.4613
250.563
250.7019
251.0304
251.0632
KI
0.5
[MPa mm ]
237.0668
241.7808
241.7138
258.3776
249.5372
251.2768
262.4407
432.2001
77.93424
209.3468
KII
0.5
[MPa mm ]
-11.4893
-3.6683
2.679103
9.91662
-12.1955
2.255577
-5.99269
-39.8341
-4.90971
90.21148
KIII
0.5
[MPa mm ]
-0.20409
-0.96704
1.275062
2.114658
1.84732
0.130574
3.892072
-11.1887
-1.37301
-0.44727
Kekv
0.5
[MPa mm ]
237.1838
243.99
241.5242
266.6898
248.4742
251.5582
265.5691
402.6978
102.8244
242.1782
156
korak 11
korak 12
korak 13
korak 14
korak 15
korak 16
korak 17
korak 18
korak 19
korak 20
korak 21
korak 22
korak 23
korak 24
korak 25
korak 26
korak 27
korak 28
korak 29
korak 30
korak 31
korak 32
korak 33
korak 34
korak 35
korak 36
korak 37
korak 38
korak 39
korak 40
korak 41
korak 42
korak 43
korak 44
korak 45
korak 46
korak 47
korak 48
korak 49
korak 50
509.493
510.4916
511.4791
512.4692
513.0314
514.0271
514.9368
515.951
516.9978
518.0016
518.9929
519.9809
520.955
521.9233
522.9079
523.813
524.8377
525.8118
526.7916
527.7551
528.7551
529.7511
530.7536
531.7424
532.7475
533.7454
534.733
535.7375
536.7347
537.6976
538.7092
539.7101
540.7103
541.7073
542.696
543.693
544.6885
545.6824
546.6785
547.6767
250.8894
251.087
250.9446
251.0593
251.8604
252.0606
252.0595
252.1592
252.087
252.0166
252.0593
252.1916
252.4176
252.6248
252.8509
252.4344
252.4576
252.6784
252.9813
253.1251
253.1087
253.1203
253.1253
253.2474
253.3155
253.2099
253.0094
252.9857
253.0408
253.2077
253.2432
253.2612
253.3385
253.3583
253.3218
253.3453
253.4362
253.5304
253.607
253.6796
373.0532
336.1529
398.2086
181.1833
208.8397
243.876
279.168
262.5602
154.906
252.3727
254.1363
244.6471
256.6905
250.774
204.363
225.3729
220.8957
259.36
334.6746
259.5848
267.5992
277.532
273.6938
274.8973
300.027
244.8584
267.9691
279.2764
279.4807
304.8171
269.9528
287.4762
271.2736
267.2623
276.1443
284.1814
280.9377
283.9969
286.3965
277.9359
-79.5081
47.6693
-51.0468
-134.376
94.95533
47.92273
-12.5362
10.52648
-0.22926
-13.7861
-10.7378
-5.08489
-7.86847
13.92703
57.76333
-43.7738
-24.088
1.681853
-1.82762
21.55144
9.956362
-12.7594
-4.18751
3.938971
24.93105
6.85618
-15.6002
-6.20627
-30.4335
22.47998
8.791784
-15.3582
5.739816
7.510743
-4.01744
-12.7397
0.740071
-0.23642
4.783537
-2.69752
5.284404
1.474747
43.04069
16.39672
29.22186
34.46283
44.31622
38.37058
35.72627
34.85011
41.67071
34.64796
38.67224
39.03838
-14.1995
34.4811
27.99989
34.82563
22.082
43.83068
45.27155
44.7951
43.30753
47.19514
54.7195
30.20831
41.96619
22.75048
36.32723
30.15767
41.66634
31.27343
29.83473
21.53005
18.29212
18.6956
18.02878
15.03856
13.32423
14.58166
316.1304
313.2163
336.4601
258.2794
224.1169
260.764
275.6335
264.5343
166.6358
253.326
263.2529
250.0413
262.6568
253.7202
295.3303
231.4479
231.3786
264.7805
338.3556
263.2455
272.6789
280.961
278.2049
280.3003
296.6255
241.8338
267.1189
289.5651
286.5528
299.1082
277.521
290.6728
280.1625
267.1233
270.6845
283.4764
286.021
285.5371
287.7232
281.8319
157
(levi kraj prsline)
x
leva strana
korak 1
korak 2
korak 3
korak 4
korak 5
korak 6
korak 7
korak 8
korak 9
korak 10
korak 11
korak 12
korak 13
korak 14
korak 15
korak 16
korak 17
korak 18
korak 19
korak 20
korak 21
korak 22
korak 23
korak 24
korak 25
korak 26
korak 27
korak 28
korak 29
korak 30
korak 31
korak 32
korak 33
korak 34
korak 35
korak 36
korak 37
[mm]
249
248.0051
247.0139
246.0188
245.1737
244.2719
243.2813
242.6094
242.4074
241.419
240.4213
240.1514
239.6672
239.6672
239.6672
239.6672
239.6672
239.6672
239.6672
239.6672
239.6672
239.6672
239.6672
239.6672
239.6672
239.6672
239.6672
239.6672
239.6672
239.6672
239.6672
239.6672
239.6672
239.6672
239.6672
239.6672
239.6672
[mm]
250
250.098
250.2169
250.3167
250.3994
250.5268
250.6667
250.7794
250.7938
250.8729
250.899
250.9289
251.0254
251.0254
251.0254
251.0254
251.0254
251.0254
251.0254
251.0254
251.0254
251.0254
251.0254
251.0254
251.0254
251.0254
251.0254
251.0254
251.0254
251.0254
251.0254
251.0254
251.0254
251.0254
251.0254
251.0254
251.0254
KI
0.5
[MPa mm ]
242.837
244.6918
244.531
244.9325
242.5939
253.7965
230.7367
251.7567
254.1028
278.4846
253.8715
271.5444
-43.40
-46.09
-46.43
-46.69
-46.74
-47.12
-46.75
-47.09
-47.13
-47.43
-47.60
-47.80
-48.03
-47.72
-47.99
-48.19
-48.37
-48.80
-48.74
-48.97
-49.12
-49.31
-49.37
-49.59
-49.35
KII
0.5
[MPa mm ]
-11.9648
-2.57897
2.174334
0.4455
-5.48475
-0.06513
-2.92316
6.457067
5.265989
7.003866
-8.98052
-15.9609
-296.596
-298.606
-298.299
-299.036
-300.379
-303.022
-302.696
-303.6
-304.617
-305.376
-306.234
-307.091
-308.065
-309.862
-310.544
-311.368
-312.12
-313.056
-314.197
-315.34
-316.354
-317.48
-318.419
-319.654
-321.136
KIII
0.5
[MPa mm ]
1.528759
-4.32699
0.215239
1.069418
0.29883
1.995074
-0.55929
2.13715
4.077416
-0.21247
2.297851
2.722514
-55.3072
-53.5566
-54.2717
-54.5232
-53.5701
-55.5978
-54.9362
-55.0426
-55.2157
-55.3758
-55.5074
-55.848
-55.7489
-56.4641
-56.2589
-57.1086
-57.8558
-57.0131
-58.1145
-57.5528
-57.8647
-57.5588
-58.2035
-57.8248
-59.0234
Kekv
0.5
[MPa mm ]
244.2861
243.8934
243.8265
247.3963
240.8694
254.6526
238.8187
251.7566
255.6514
275.048
252.3985
266.7063
121.6512
120.7176
121.453
121.6634
121.6626
122.6338
122.7516
122.744
123.2784
123.4488
123.9668
124.21
124.4644
124.9838
125.1984
125.6
125.9844
126.211
126.702
126.9434
127.1838
127.5182
127.9536
128.1218
128.8284
158
korak 38
korak 39
korak 40
korak 41
korak 42
korak 43
korak 44
korak 45
korak 46
korak 47
korak 48
korak 49
korak 50
239.6672
239.6672
239.6672
239.6672
239.6672
239.6672
239.6672
239.6672
239.6672
239.6672
239.6672
239.6672
239.6672
251.0254
251.0254
251.0254
251.0254
251.0254
251.0254
251.0254
251.0254
251.0254
251.0254
251.0254
251.0254
251.0254
-49.49
-49.64
-50.24
-50.04
-50.26
-50.16
-50.23
-50.43
-50.66
-50.73
-51.00
-51.09
-51.17
-322.213
-323.374
-323.871
-325.35
-326.448
-327.734
-328.877
-330.026
-331.116
-332.009
-333.139
-334.345
-335.403
-59.3589
-59.5019
-57.954
-59.9205
-59.34
-60.447
-61.1447
-61.3031
-61.8304
-62.1248
-62.5543
-62.2062
-63.4843
129.2228
129.2908
128.9952
130.0124
130.164
131.0484
131.2718
131.525
131.9616
132.4846
132.8078
133.0388
133.6658
Na levom kraju prslina prestaje dalje irenje u koraku 13, to se

manifestuje negativnim vrednostima faktora intenziteta napona za mod I- K I .
159
Tabela 5.8 Numeriki podaci: irenje prsline u funkciji od broja ciklusa optereenja- N
korak
delta-N
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
0
471.38
468.79
433.20
417.27
429.39
400.42
231.68
251.21
369.03
216.35
140.51
134.86
215.32
356.65
387.56
345.10
330.75
987.24
1009.26
399.92
421.46
417.56
397.85
494.52
535.17
535.97
480.99
281.88
272.02
349.28
320.64
311.91
316.64
273.53
342.93
403.39
333.66
0
471.38
940.17
1373.37
1790.64
2220.02
2620.44
2852.12
3103.33
3472.36
3688.71
3829.22
3964.08
4179.40
4536.05
4923.61
5268.72
5599.47
6586.71
7595.97
7995.89
8417.35
8834.91
9232.75
9727.27
10262.45
10798.41
11279.40
11561.28
11833.30
12182.58
12503.22
12815.12
13131.76
13405.29
13748.22
14151.61
14485.26
160
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50
302.09
263.27
284.04
307.28
309.34
344.00
337.52
310.50
303.32
305.44
297.32
307.14
14787.35
15050.61
15334.65
15641.93
15951.26
16295.27
16632.79
16943.29
17246.61
17552.05
17849.37
18156.51
Slika 5.15 Dijagram: irenje prsline u funkciji od broja ciklusa optereenja- N

5.2.2.2. Primer tankozidne ploe (oblast elasto-plastinosti)
Kod ovog primera usvojene su sve geometrijke mere, optereenje i
granini uslovi, kao i u prethodnom sluaju.
Jedina razlika je analiziranje rasta prsline u elasto-plastinoj strukturi, to
je uvedeno funkcionalnom zavisnou izmeu napona-
i relativne
161
deformacije u strukturi - : f . Podaci su u Abaqus uneti u tabelarnoj

formi, a korieni su iz tabele 3.4 za osnovni materijal. Potrebne konstante u
Paris-ovoj jednaini iskoriene su iz tabele 3.5 takoe za osnovni materijal
(2024-T351).
x
desna strana
korak 1
korak 2
korak 3
korak 4
korak 5
korak 6
korak 7
korak 8
korak 9
korak 10
korak 11
korak 12
korak 13
korak 14
korak 15
[mm]
501
501.9393
502.9307
503.8622
504.859
505.8489
506.8114
507.7943
508.7306
509.4574
510.379
511.3623
511.9123
512.009
512.9042
[mm]
250
250.096
250.2233
250.3164
250.3874
250.5086
250.5989
250.7208
251.0624
250.9368
251.3383
251.3421
251.2968
251.1851
250.7838
KI
0.5
[MPa mm ]
482.0694
496.8099
486.8351
551.22
513.0282
514.7332
547.8014
956.0536
412.2192
605.0416
528.688
438.3374
569.2463
569.2819
622.4768
KII
0.5
[MPa mm ]
-24.7189
-6.35166
6.468178
8.045626
-13.013
6.38136
-10.8551
-103.063
124.025
-220.914
117.0983
-3.94874
56.567
74.56247
-175.086
KIII
0.5
[MPa mm ]
-1.53046
7.821921
-3.11436
3.660126
0.678104
-0.41604
12.27043
-20.3351
5.747802
21.05634
13.67997
20.94783
24.57772
-24.8995
53.5708
Kekv
0.5
[MPa mm ]
482.4189
500.2413
484.3321
554.5082
510.4983
515.4837
548.5838
862.1465
444.8628
599.1154
548.9087
469.7481
541.7117
547.7534
599.3904
(levi kraj prsline)
x
leva strana
korak 1
korak 2
korak 3
korak 4
korak 5
korak 6
korak 7
korak 8
korak 9
korak 10
[mm]
249
248.0061
247.0171
246.022
245.301
244.4808
243.4927
242.7936
242.649
241.6559
[mm]
250
250.1053
250.2281
250.3282
250.3977
250.5112
250.6567
250.7551
250.7791
250.8984
KI
0.5
[MPa mm ]
491.3173
496.4727
497.9483
494.0743
481.4811
520.6022
487.6048
508.8383
510.9353
521.4923
KII
0.5
[MPa mm ]
-26.0878
-4.36301
5.392384
1.146362
-10.2707
-2.46456
1.201902
-2.73147
7.191406
17.40321
KIII
0.5
[MPa mm ]
2.915527
2.210727
0.139284
0.949578
-2.47147
4.477457
5.193073
3.880629
4.959509
2.522699
Kekv
0.5
[MPa mm ]
494.3606
493.4817
495.22
500.5018
480.1259
518.075
486.1842
507.8007
511.2499
527.5704
162
korak 11
korak 12
korak 13
korak 14
korak 15
241.2423
240.2727
239.2582
238.396
237.674
250.9154
250.9755
251.0225
251.4829
251.4839
562.1586
540.0574
1278.887
481.1096
468.9819
-0.222
-1.36845
-287.432
109.0314
79.44376
1.456606
3.903943
-10.4683
20.41761
15.57016
570.1127
531.8734
1205.125
505.2253
520.319

deltaN
korak
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
0
59.04
58.20
50.51
48.01
51.97
47.29
25.82
30.91
37.26
30.03
42.54
24.31
19.56
29.15
N
0
59.04
117.23
167.75
215.76
267.73
315.01
340.84
371.74
409.00
439.04
481.58
505.89
525.45
554.60
163

Ukoliko uporedimo dijagrame irenja prsline u funkciji od broja
ciklusa primenjenog optereenja (slike 5.14 i 5.17) primetiemo da postoje
znaajne razlike u broju ciklusa primenjenog opterenja. Ova razlika je upravo
posledica
razmatranja
irenja
prsline
linearno-elastinom
materijalu
( E ), gde napon poputanja nije striktno definisan i elasto-plastinom

materijalu ( f ), gde je napon poputanja definisan kao poslednji podatak
naveden u tabeli. Na taj nain, u sluaju elasto-plastinog materijala dobijaju se
realnije vrednosti prorauna.
Nedostatak Abaqus/Morfeo
Prilikom unosa podataka za proraun irenja zamorne prsline, potrebno je
uneti konstante materijala u Paris-ovoj jednaini ( n i C ), kao i faktor asimetrije
ciklusa- R . Meutim, kada se model sastoji od vie regiona (materijala),
nemogue je uneti ove koeficijente ( n i C ) za svaki region ponaosob. U sluaju
prorauna FSW spojeva, prednost se ogleda u tome to svaka zona spoja (OM,
ZUT, ZTMU i G) ima iste koeficijente.
164
5.2.3. Primer br.3: FSW spoj

Kao primer analize irenja prsline u FSW spoju, usvojen je model ploe. U
okviru software-a Abaqus-a uraen je 3D model ploe sa FSW zonama (slika
5.18). Dimenzije zona su odreene na bazi metalografskih snimaka (slika 3.12).
Slika 5.18 3D model FSW spoja

Analizirani su razliiti oblici, dimenzije i poloaj prsline u FSW spoju.
Meutim, daljom detaljnom analizom ustanovljeno je da u okviru Abaqus
software-a postoje izvesna ogranienja. Dakle, parametre mehanike loma, kao
krajnji ishod analize irenja prsline u stukturi, mogue je proraunati samo u
sluaju kada se sve take fronta prsline u datom trenutku nalaze iskljuivo
samo u okviru jednog regiona (zone). U sluaju modeliranja realnog 3D modela
(slika 5.15), bez obzira na obik i dimenzije inicijalne prsline, javlja se ovaj
problem koji je nemogue software-ski reiti.
To dovodi do pojednostavnjenja 3D modela FSW spoja. Izvrena je
aproksimacija spoja u formi ravnih zona (slika 5.19). Dimenzije modela su date
na slici 3.18. Dakle, ploa je dimenzija 1x20x60 mm ( 2 W 60 mm , t 1 mm ).
U strukturu je uneta prolazna inicijalna prslina duine 2 a0 3 mm u
ZTMU zoni. Desni kraj prsline se nalazi na rastojanju 1 mm od granice GZTMU. Posmatrana je njena dalja progresija kroz sve zone spoja. Na slici 5.20
prikazane su zone u FSW spoju.
165
Slika 5.19 Pojednostavljeni 3D model FSW spoja
Z
U
OM
Z
T
M
U
Z
T
M
U
Z
U
OM
Slika 5.20 Zone u FSW spoju-3D model

G (Grumen)-NZ (Nugat Zone)
ZTMU (Zona Termo-Mehanikog Uticaja)-TMAZ (ThermoMechanically Affected Zone)
ZUT (Zona Uticaja Toplote)-HAZ (Heat Affected Zone)
OM (Osnovni Materijal)-PZ (Parent Zone)
Ploa je optereena na zatezanje du due ivice, a upravno na pravac
pruanja prsline. Suprotna paralelna ivica je ukljetena (sva pomeranja su
jednaka 0) (slika 5.21).
U
daljem
proraunu
analizirano
je
dejstvo
zamornog
zateznog
optereenja, pri faktoru asimetrije optereenja R 0 .
166
Slika 5.21 Definisanje optereenja i graninih uslova kod pojednostavljenog 3D modela

FSW spoja
Za svaku zonu ponaosob su unete karakteristine veliine: E -Young-ov
moduo elastinosti, -Poisson-ov koeficijent (tabela 3.3), kao i funkcionalna
zavisnost napona od relativne deformacije f (podaci su uneti u Abaqus u
formi tabele-tabela 3.4).
Svi neophodni parametri, konstante materijala u Paris-ovoj jednaini
(2.115) su usvojeni iz tabele 3.5. Od ponuena tri rezultata ispitivanja usvojeni
su podaci dati od strane Alli-ja, jer je za dalji proraun (software Morfeo)
potrebno jednoznano definisati ove vrednosti (iste vrednosti za sve zone u
spoju).
Mrea je heksaedarska, usitnjena u oblasti vrha inicijalne prsline, kao i u
oblasti njenog oekivanog daljeg rasta (slika 5.22).
167
Slika 5.22 Konano-elementna mrea 3D modela FSW spoja

U daljem radu analizirana su dva sluaja:
1. Primer FSW spoja izloenog dejstvu veeg zateznog optereenja
2. Primer FSW spoja izloenog dejstvu manjeg zateznog optereenja
5.2.3.1. FSW spoj izloen dejstvu veeg zateznog optereenja
Pri ispitivanju je koriena vrednost zamornog zateznog optereenja od
270 MPa , pri koeficijentu asimetrije ciklusa optereenja R 0 .

x
desna strana
korak 1
korak 2
korak 3
korak 4
korak 5
korak 6
korak 7
korak 8
korak 9
[mm]
20.5
20.99665
21.49476
21.99259
22.49102
22.98924
23.48818
23.98639
24.48492
[mm]
10
9.953149
9.928408
9.901152
9.879996
9.868938
9.857436
9.86013
9.854845
KI
0.5
[MPa mm ]
1640.684
2060.909
2441.245
2907.369
3324.881
3883.201
4428.728
5237.603
5991.541
KII
0.5
[MPa mm ]
-77.5938
45.61341
-6.82207
17.86187
33.62505
-1.79693
62.43297
-42.173
131.3985
KIII
0.5
[MPa mm ]
-0.21044
1.392326
-1.74392
-1.01944
-0.00678
0.60412
5.138088
13.5333
25.55744
Kekv
0.5
[MPa mm ]
1643.905
2062.726
2444.124
2915.777
3327.514
3886.936
4432.643
5237.653
5993.653
168
korak 10
korak 11
korak 12
korak 13
korak 14
korak 15
korak 16
korak 17
24.98179
25.48091
25.97826
26.477
26.97389
27.47123
27.94816
28.43
9.870828
7278.745
9.872784
8623.602
9.894668
10891.17
9.89828
13592.26
9.9289
21069.81
9.936958
42248.33
9.974976 284808.688
9.95 865869.38
-109.031
185.5499
-230.864
435.9731
-707.284
2087.89
-14694.2
108709.83
58.668
103.903
208.5809
438.7179
1358.141
4109.191
52252.51
248106.56
7286.111
8621.301
10916.72
13643.53
21263.36
43097.35
299766.19
986412.63
(levi kraj prsline)
x
leva strana
korak 1
korak 2
korak 3
korak 4
korak 5
korak 6
korak 7
korak 8
korak 9
korak 10
korak 11
korak 12
korak 13
korak 14
korak 15
korak 16
korak 17
[mm]
17.5
17.02134
16.68774
16.40285
16.15932
15.91271
15.69115
15.4773
15.30967
15.1486
15.00173
14.87289
14.75668
14.63855
14.55109
14.42
14.28639
[mm]
10
10.07319
10.09192
10.1158
10.14185
10.16586
10.19226
10.2169
10.25004
10.28326
10.31253
10.34433
10.37828
10.41613
10.4613
10.53
10.58844
KI
0.5
[MPa mm ]
1615.404
1793.62
2019.982
2282.087
2621.82
2952.643
3329.472
3629.493
4115.839
4836.55
5513.954
6719.394
8483.46
12076.9
28318.69
197546.6
784391.2
KII
0.5
[MPa mm ]
124.228
-85.8263
27.68168
25.74527
-12.1396
32.11474
-6.90492
147.8292
24.65755
3.284201
117.5296
142.5377
99.99097
1044.464
139.9859
-5527.51
-24283.81
KIII
0.5
[MPa mm ]
-0.00243
-0.09357
-0.50761
-0.52867
-0.96479
4.789943
-1.25086
0.116018
-2.63174
-0.61036
-3.59793
-4.33185
-17.7152
-43.416
-91.6222
-592.29
-3679.525
Kekv
0.5
[MPa mm ]
1626
1796.471
2021.031
2284.184
2623.764
2954.582
3330.886
3638.174
4126.79
4839.755
5525.685
6703.71
8447.651
12170.17
28282.64
199939.4
788557.4
Analiziranjem dobijenih podataka, dolazimo do zakljuka da se levi kraj

prslinae proirio u sledeu zonu (ZUT-Zona Uticaja Toplote), dok se desni kraj
proirio u G (Grumen). Vrlo brzo dolazi do naglog porasta faktora intenziteta
napona (dijagram na slici 5.23), to indukuje nagli rast prsline.
169

korak
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
deltaN
0.0000
0.6530
0.3573
0.2161
0.1354
0.0890
0.0580
0.0378
0.0239
0.0150
0.0087
0.0050
0.0025
0.0011
0.0003
0.0000
0.0000
N
0.0000
0.6530
1.0102
1.2264
1.3618
1.4508
1.5088
1.5466
1.5705
1.5856
1.5943
1.5993
1.6018
1.6029
1.6032
1.6032
1.6032
170

Uoava se nagli porast duine prsline pri izuzetno malom broju ciklusa
optereenja, to je posledica velikog primenjenog zateznog optereenja
270 MPa .
5.2.3.2. FSW spoj izloen dejstvu manjeg zateznog optereenja
Daljom analizom, posmatraemo uticaj visokociklinog optereenja, pri
vrednosti zatezno optereenje od 10 MPa .
x
desna strana
korak 1
korak 2
korak 3
korak 4
korak 5
korak 6
korak 7
[mm]
20.5
20.98612
21.43211
21.89227
22.34887
22.82828
23.32663
[mm]
10
9.956274
9.940789
9.922924
9.911126
9.901238
9.896563
KI
0.5
[MPa mm ]
43.48581
52.06162
59.58902
65.96201
75.51936
79.77305
84.94474
KII
0.5
[MPa mm ]
-1.96052
1.427381
-0.1239
0.434849
0.183458
0.450207
-0.23038
KIII
0.5
[MPa mm ]
-0.00552
0.033732
0.052764
0.08367
0.094795
0.004949
0.033747
Kekv
0.5
[MPa mm ]
43.55863
52.08641
59.62115
66.02491
72.62514
79.84521
84.90827
171
korak 8
korak 9
korak 10
korak 11
korak 12
korak 13
korak 14
korak 15
korak 16
korak 17
korak 18
korak 19
korak 20
korak 21
korak 22
korak 23
korak 24
korak 25
korak 26
korak 27
korak 28
korak 29
korak 30
korak 31
korak 32
23.78822
24.24095
24.73867
25.20719
25.64922
26.10868
26.55756
27.01246
27.43709
27.83959
28.19614
28.51285
28.84106
29.10621
29.25215
29.41551
29.51848
29.61166
29.69397
29.75515
29.8461
29.96207
30.11808
30.28042
30.37234
9.88972
9.897259
9.913889
9.945705
9.979548
10.01685
10.07071
10.1244
10.19144
10.24837
10.32571
10.37043
10.41073
10.5253
10.60431
10.6038
10.58825
10.68871
10.70097
10.73983
10.74831
10.77865
10.81532
10.8298
10.88321
91.26205
98.5173
104.1183
110.193
117.2795
124.1756
133.8298
141.5914
145.6566
144.9506
137.9345
122.9547
115.2034
107.3289
119.8598
121.3377
131.2915
109.3089
122.492
137.231
156.4098
173.437
177.6598
161.6665
130.6031
1.424903
0.866877
1.740658
0.466947
0.613528
2.200629
-0.27531
2.99464
0.672111
1.887174
-1.07293
6.204732
4.570507
-2.13504
-1.31871
-10.5105
15.47631
-4.11712
3.219454
-5.56897
-13.2456
7.44743
13.03324
-4.45135
-35.4572
-0.05277
-0.0136
0.446858
0.882754
1.212672
2.763993
3.901296
6.271485
11.647
22.02354
35.36951
43.28425
47.23838
51.72414
5077484
47.07579
53.96088
46.32562
60.18757
65.51063
64.64767
74.08811
73.34515
66.67891
40.52184
91.32698
98.61413
104.2098
110.3015
117.3714
124.3537
134.2827
142.7617
148.7457
151.1297
153.2248
150.3637
150.9562
149.0067
157.766
168.1388
167.559
165.7412
174.687
195.8379
207.834
217.4187
223.3122
223.8328
226.0398
(levi kraj prsline)
x
leva strana
korak 1
korak 2
korak 3
korak 4
korak 5
korak 6
korak 7
korak 8
korak 9
[mm]
17.5
17.00464
16.50645
16.00985
15.51364
15.0168
14.58384
14.087
13.59221
[mm]
10
10.05845
10.0808
10.12069
10.167
10.21147
10.26524
10.31477
10.37172
KI
0.5
[MPa mm ]
43.71256
54.02317
61.18174
67.93631
73.45807
75.92496
87.10749
94.31271
96.10383
KII
0.5
[MPa mm ]
2.58725
-1.95783
1.091645
0.4358
0.019761
2.844718
-1.26861
0.721637
0.186787
KIII
0.5
[MPa mm ]
-0.0001
-0.01586
-0.00089
-0.03088
0.122614
0.07193
0.040116
0.178088
-0.00773
Kekv
0.5
[MPa mm ]
43.89936
54.01345
61.35659
67.96648
73.46116
78.70934
89.49396
95.97789
100.9624
172
korak 10
korak 11
korak 12
korak 13
korak 14
korak 15
korak 16
korak 17
korak 18
korak 19
korak 20
korak 21
korak 22
korak 23
korak 24
korak 25
korak 26
korak 27
korak 28
korak 29
korak 30
korak 31
korak 32
13.13348
12.63804
12.15333
11.67499
11.20161
10.7205
10.25068
9.790916
9.320946
8.859283
8.398064
7.908947
7.483941
7.001381
6.632134
6.297473
5.815233
5.374053
4.908677
4.448101
3.996428
3.561982
3.040136
10.42626
10.46308
10.53038
10.59917
10.67279
10.76169
10.84691
10.94285
11.01656
11.0018
11.00328
11.00855
11.10994
11.17255
11.14661
11.19488
11.32751
11.39277
11.45829
11.56807
11.71773
11.86779
11.91814
106.1263
113.1813
118.3953
125.6988
136.3432
145.9046
153.5439
158.8883
157.4176
129.0726
116.5437
154.3143
190.7459
199.1164
190.6766
207.3039
257.438
279.226
264.6468
274.7561
262.7231
262.5865
377.7862
-1.74511
0.265276
2.776944
2.864039
0.555757
2.517951
1.975566
4.539608
-1.39292
-6.05317
7.69949
8.477892
-9.90229
-10.3772
14.83453
11.84239
-5.99453
-10.3269
9.802522
17.64993
-38.4444
-10.4269
72.04499
-3.22186
-6.52358
-10.6466
-10.2392
-9.9372
-10.615
-10.9503
-13.8764
-30.4153
-64.9384
-76.1535
-68.3355
-45.3974
-55.0746
-63.2391
-65.5668
-45.8372
-21.776
-45.5573
-50.8456
-77.6109
-112.781
-38.7924
107.0356
114.9459
120.8648
128.2862
138.3855
149.5756
156.1111
164.6776
173.6211
171.4339
165.0801
198.7575
220.6202
233.0691
230.1156
247.9256
284.4368
298.7727
295.814
306.6074
320.5178
321.2851
363.7968
173
korak
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
deltaN
0
28100.6
16743.3
11929
9073.33
7170.8
5583.47
4355.69
3621.4
3050.74
2441.18
2024.28
1716.49
1408.46
1130.81
932.906
820.004
742.806
811.889
909.797
715.494
460.387
326.803
248.564
258.818
220.75
154.39
146.934
145.712
135.324
128.381
86.1654
N
0
28100.6
44843.9
56772.9
65846.23
73017.03
78600.5
82956.19
86577.59
89628.33
92069.51
94093.79
95810.28
97218.74
98349.55
99282.456
100102.46
100845.266
101657.155
102566.952
103282.446
103742.833
104069.636
104318.2
104577.018
104797.768
104952.158
105099.092
105244.804
105380.128
105508.509
105594.674
174

Primenom niih vrednosti zateznog optereenja, konstrukcija moe biti
izloena veem broju ciklusa optereenja- N , pre nego to se javi nestabilan rast
prsline, koji vodi ka lomu.
Na sledeim slikama (slika 5.27-a do 5.27-f) dat je uporedni prikaz:
1. nedeformisanog modela sa inicijalnom prslinom,
2. nedeformisanog modela sa prslinom u datom trenutku (koraku) i
3. deformisanog modela sa prslinom u datom trenutku (koraku) sa
raspodela Von Mises-ovog napona.
175
Slika 5.27-a Konano-elementna mrea 3D modela FSW spoja

sa inicijalnom prslinom 2 a0 3 mm
Slika 5.27-b Konano-elementna mrea 3D modela FSW spoja

korak 2-pri progresiji prsline amax 2 mm
176
Slika 5.27-c Konano-elementna mrea 3D modela FSW spoja

Slika 5.27-d Konano-elementna mrea 3D modela FSW spoja

177
Slika 5.27-e Konano-elementna mrea 3D modela FSW spoja

Slika 5.27-f Konano-elementna mrea 3D modela FSW spoja

Na osnovu prethodno prikazane analize mogue je zakljuiti sledee:
maksimalni napon se formira u okolini vrha prsline i dostie
maksimalnu vrednost napona u datoj zoni (videti tabelu 3.4),
178
prslina u odreenom trenutku menja pravac kretanja (skree sa

pravolinijske putanje), to je posledica deformacije strukture usled loma
(irenja
prsline).
Samim
tim,
zatezno
optereenje
ima
drugu
komponentu, tako da se osim zateznog optereenja i moda I, javljaju i

preostali modovi.
179
5.2.4. Primer br.4: ploa sa dva FSW spoja (neojaana struktura)

Kao primer daljeg prorauna usvojen je model ploe dimenzija
1x20x144mm, sa dva FSW spoja. U strukturu je uvedena prolazna inicijalna
prslina duine 2 a0 3m m izmeu dva spoja, tako da se ne naruava
simetrinost (slika 5.28).
Slika 5.28 Ploa sa dva FSW spoja

U Abaqus-u je izvreno modeliranje ploe (slika 5.29). Za svaku od zona
spoja unete su karakteristike materijala (iz tabele 3.3, 3.4 i 3.5).
Slika 5.29 3D model ploe sa dva FSW spoja

Analizirano
je
dinamiko
(zamorno)
optereenje,
pri
koeficijentu
asimetrije R 0 i to za dva razliita sluaja optereenja:

1. pri dejstvu veeg zateznog optereenja 270 MPa , odnosno
180
2. pri dejstvu manjeg zateznog optereenja 10 MPa (visokociklini

zamor)
5.2.4.1. Ploa sa dva FSW spoja (neojaana struktura) izloena dejstvu
veeg zateznog optereenja
Na konstrukciju je primenjeno zatezno optereenje 270 MPa .
Analizom u Abaqus/Morfeo sofware-ima, dobijaju se sledei podaci:
(levi kraj prsline)
x
leva strana
korak 1
korak 2
korak 3
korak 4
korak 5
korak 6
korak 7
korak 8
korak 9
korak 10
korak 11
korak 12
korak 13
korak 14
korak 15
korak 16
[mm]
70.5
70.0031
69.50582
69.0097
68.51374
68.01801
67.52471
67.02626
66.53636
66.04175
65.5685
65.07109
64.59294
64.12946
63.65527
63.18318
[mm]
10
10.00676
10.01356
10.02803
10.04498
10.06515
10.09126
10.12424
10.15927
10.20438
10.29199
10.36617
10.44131
10.56224
10.68896
10.81535
KI
0.5
[MPa mm ]
1374.818
1707.02
2004.464
2352.622
2773.78
3177.776
3772.814
4256.042
5056.443
5109.351
6126.325
7166.063
8106.941
9796.062
12568.59
24051.58
KII
0.5
[MPa mm ]
9.290982
0.112497
15.46496
5.879092
8.5342
20.63519
21.32252
16.71589
49.28418
320.5141
-150.301
142.1162
697.9463
-49.6452
51.48752
1631.03
KIII
0.5
[MPa mm ]
-0.77586
0.598182
2.029395
-0.11266
3.920178
8.210324
17.13396
34.73516
96.00602
71.28201
105.2426
209.4027
55.31991
-380.837
-632.82
-747.792
Kekv
0.5
[MPa mm ]
1377.252
1711.423
2004.168
2361.227
2772.527
3184.776
3784.849
4263.211
5068.931
5171.575
6247.767
7272
8223.615
10108.31
12702.26
23320.38
x
desna strana
korak 1
korak 2
korak 3
korak 4
[mm]
73.5
73.99675
74.49326
74.98751
[mm]
10
10.00677
10.01258
10.02905
KI
0.5
[MPa mm ]
1374.218
1706.365
2002.163
2349.143
KII
0.5
[MPa mm ]
9.310411
-1.53173
21.93232
0.434999
KIII
0.5
[MPa mm ]
0.489979
0.312578
1.383046
-7.18246
Kekv
0.5
[MPa mm ]
1375.811
1712.239
2003.085
2358.981
181
korak 5
korak 6
korak 7
korak 8
korak 9
korak 10
korak 11
korak 12
korak 13
korak 14
korak 15
korak 16
75.48189
75.97994
76.47493
76.96907
77.45636
77.86218
78.34282
78.73488
79.04968
79.35096
79.63528
79.85494
10.0461
10.06593
10.09433
10.12643
10.17265
10.21387
10.30179
10.36962
10.46449
10.51334
10.57503
10.61834
2780.082
3178.802
3765.725
4238.74
4717.065
5133.151
5598.146
6056.973
6491.041
7648.807
8775.786
15228.62
10.49507
21.23036
28.7282
8.981747
155.5111
88.06008
88.73893
44.25613
125.899
-481.71
581.8898
554.3504
-18.4795
-45.6086
-79.8567
-175.838
-333.179
-558.734
-778.432
-1403.86
-2083.57
-2553.07
-3186.2
-6359.1
2779.136
3188.234
3779.808
4261.941
4759.011
5252.675
5857.94
6641.086
7322.094
8737.243
10363.27
18837.76

U toku svoje stabilne faze (stabilan rast prsline) prslina ne prelazi u
preostale zone FSW spoja, ve se iri unutar osnovnog materijala.
Posle odreenog broja koraka, tj. perioda stabilnog irenja prsline,
manifestuje se nagli skok faktora intenziteta napona i na levom i na desnom
kraju prsline, a to ukazuje na njen rapidan (nestbilan) rast, koji vodi ka lomu
konstrukcije.
182
korak
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
deltaN
0
1.11533
0.626252
0.390315
0.242444
0.154062
0.0993296
0.0635876
0.041849
0.0302488
0.0234582
0.014452
0.00915399
0.00592284
0.00329831
0.00122484
0
1.11533
1.741582
2.131897
2.374341
2.528403
2.6277326
2.6913202
2.7331692
2.763418
2.7868762
2.8013282
2.81048219
2.81640503
2.81970334
2.82092818
183
Naravno i kod ovog primera uoava se izuzetno mali broj primenjenih

cikusa optereenja- N
(niskociklino optereenje). Ovaj sluaj se moe
posmatrati gotovo kao irenje prsline pod dejstvom statikog opterenje, jer se
zbog visine intenziteta primenjenog zateznog napona prslina rapidno
(nestabilno) iri.
5.2.4.2. Ploa sa dva FSW spoja (neojaana struktura) izloena dejstvu
manjeg zateznog optereenja
Analizirano je ponaanje konstrukcije sa dva FSW spoja pod dejstvom
zamornog optereenja sa manjim vrednostima napona: 10 MPa .
U
sluaju
visokociklinog
zamora
(manje
optereenje,
vei
broj
primenjenih ciklusa optereenja) dobijaju se sledei podaci:

(levi kraj prsline)
x
leva strana
korak 1
korak 2
korak 3
korak 4
korak 5
korak 6
korak 7
korak 8
korak 9
korak 10
[mm]
70.5
70.00308
69.50551
69.00779
68.50962
68.01248
67.51837
67.02032
66.5252
66.02802
[mm]
10
10.00454
10.00897
10.01852
10.02932
10.04356
10.06883
10.09214
10.11846
10.16415
KI
0.5
[MPa mm ]
44.18988
52.57806
58.75426
66.56618
73.35788
79.37852
87.34881
93.18851
102.3447
105.9199
KII
0.5
[MPa mm ]
0.200514
-0.00666
0.297365
0.086557
0.245975
0.896758
-0.21448
0.349592
1.873158
0.749744
KIII
0.5
[MPa mm ]
-0.02486
0.000707
0.014445
0.048456
0.019613
0.035976
0.156039
0.382237
0.505289
0.916776
Kekv
0.5
[MPa mm ]
44.2608
52.70743
58.76028
66.79225
73.32099
79.68473
87.69121
93.36657
102.6901
106.185
x
desna strana
korak 1
korak 2
korak 3
[mm]
73.5
73.99675
74.49305
[mm]
10
10.00457
10.00773
KI
0.5
[MPa mm ]
44.17037
52.54249
58.57538
KII
0.5
[MPa mm ]
0.201249
-0.07066
0.52168
KIII
0.5
[MPa mm ]
0.015724
0.012236
0.078838
Kekv
0.5
[MPa mm ]
44.21612
52.72886
58.6223
184
korak 4
korak 5
korak 6
korak 7
korak 8
korak 9
korak 10
74.98649
75.48022
75.97631
76.47105
76.9652
77.45338
77.90766
10.01951
10.02599
10.04676
10.06994
10.09858
10.1519
10.18792
66.34716
73.31177
79.34246
87.1375
92.58274
98.58958
101.778
-0.38624
1.147647
-0.05583
0.89349
0.469445
1.05176
1.90337
-0.18848
-0.25006
-1.38131
-2.39465
-4.51923
-9.89855
-11.9482
66.70491
73.28491
79.82144
87.46488
93.33622
100.1579
104.624

Na priloenim dijagramina uoava se stabilan, postepen rast prsline.
185
korak
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
deltaN
0
28596.4
18474.3
13115.2
9397.46
7206.67
5592.53
4403.08
3501.64
2874.6
N
0
28596.4
47070.7
60185.9
69583.36
76790.03
82382.56
86785.64
90287.28
93161.88

Kod modela ploe sa dva FSW spoja, posmatrano je irenje prsline u
domenu osnovnog materijala, izmeu dva FSW spoja.
Na sledeim slikama data je raspodela Von Mises napona u strukturi, u
nekoliko sukcesivnih koraka irenja.
186
Slika 5.34 Raspodela Von Mises napona kod ploe sa dva FSW spoja
a
187
188
Slika 5.35 Progresija prsline izmeu dva FSW spoja

raspodela Von Mises-ovih napona u okolini vrhova prsline
189
a. korak 0
b. korak 2
c. korak 4
d. korak 5
e. korak 6
f. korak 8
g. korak 9
Na slikama 5.35 (od 5.35a-5.35g) sve deformacije su prikazane sa tzv.
faktorom uveanja (100 puta).
190
5.2.5. Primer br.5: ploa sa dva FSW T-spoja (ojaana struktura)

Prethodno ispitivana ploa sa dva FSW spoja, dodatno je ojaana sa dva Tspoja povezana sa ploom FSW postupkom (tzv. FSW T-spoj). Geometrijse mere
su date na slici 5.36.
Slika 5.36 Ploa ojaana sa dva FSW T-spoja

Potom je izvreno 3D modeliranje (slika 5.37), sa definisanjem:
karakteristika materijala, optereenja i graninih uslova.
Slika 5.37 3D model ploe ojaane sa dva FSW T-spoja

I kod ovog modela analizirani su uticaji:
1.
niskociklinog i
2.
visokociklinog zamornog opteenja.
191
5.2.5.1. Ploa sa dva FSW T-spoja (ojaana struktura) izloena dejstvu

veeg zateznog optereenja
Primenjeni napon je intenziteta 270 MPa .
(levi kraj prsline)
x
leva strana
korak 1
korak 2
korak 3
korak 4
korak 5
korak 6
korak 7
korak 8
korak 9
korak 10
korak 11
korak 12
korak 13
korak 14
korak 15
[mm]
70.5
70.00665
69.50936
69.01922
68.53378
68.04161
67.55057
67.05951
66.56807
66.08071
65.59246
65.09811
64.62029
64.17953
63.69962
[mm]
10
10.00857
10.01383
10.0291
10.0447
10.06412
10.09013
10.11873
10.15436
10.19295
10.26405
10.34578
10.43622
10.5561
10.67492
KI
0.5
[MPa mm ]
1379.519
1707.997
2008.302
2350.873
2773.498
3192.059
3760.385
4291.625
4994.479
5408.598
6181.849
7338.482
8173.664
11118.07
19917.9
KII
0.5
[MPa mm ]
11.96667
-5.75218
20.52614
1.454398
9.229958
23.30958
5.140441
39.0058
-3.81559
263.7405
102.7304
-9.40266
453.1047
-137.099
1333.884
KIII
0.5
[MPa mm ]
2.769037
-0.02053
4.892032
-0.62923
-3.01633
-3.91823
-32.6163
-47.4168
-136.885
-3.17539
-82.6665
-48.2834
49.33813
-35.0431
-298.615
Kekv
0.5
[MPa mm ]
1380.987
1712.546
2009.413
2357.784
2779.507
3195.562
3774.678
4301.316
5036.77
5424.058
6297.388
7457.198
8366.499
11188.15
20212.82
x
desna strana
korak 1
korak 2
korak 3
korak 4
korak 5
korak 6
korak 7
korak 8
korak 9
korak 10
[mm]
73.5
73.99538
74.49156
74.98744
75.46848
75.96273
76.4476
76.94208
77.43422
77.9328
[mm]
10
10.00774
10.01335
10.02861
10.04538
10.06357
10.09083
10.11935
10.15796
10.20004
KI
0.5
[MPa mm ]
1380.412
1708.006
2014.15
2344.686
2774.63
3180.131
3767.996
4295.342
5035.297
5233.373
KII
0.5
[MPa mm ]
10.73161
-3.53592
19.47255
4.863504
2.617907
31.01856
1.677378
47.08182
13.73122
368.8229
KIII
0.5
[MPa mm ]
-1.08353
-0.05448
-8.20621
-0.25838
-1.06733
-0.42327
-5.83616
-23.9263
-30.216
-70.3152
Kekv
0.5
[MPa mm ]
1381.583
1710.904
2013.548
2352.477
2777.676
3184.955
3776.995
4300.758
5038.853
5285.261
192
korak 11
korak 12
korak 13
korak 14
korak 15
78.37985
78.84959
79.34355
79.82812
80.27252
10.2814
10.35801
10.44643
10.56399
10.68868
6091.376
7274.243
8353.037
10913.88
20186.45
-101.545
181.4375
648.4696
245.1018
557.9952
-71.8804
-159.705
-158.658
-322.748
-340.774
6243.163
7493.538
8534.046
11371.55
20398.21

Kao i kod neojaane ploe i ovde, kod ojaane ploe se uoava nagli rast
prsline. Razlika se ogleda u povienim vrednostima faktora intenziteta naponaK I pri istoj duini prsline kod neojaane ploe, u odnosu na ojaanu plou. Ova
pojava ukazuje na injenicu da ojaanja ploe (uzdunici) preuzimaju deo

optereenja na sebe, to se ogleda u smanjenju faktora intenziteta napona u
okolini vrha prsline. Samim tip produava se radni vek konstrukcije, odnosno
ojaana konstrukcija moe da izdri vei broj ciklusa optereenja- N pre nego
to nastane nestabilan rast prsline, koji vodi do loma. Naravno, pri
projektovanju realne konstrukcije uvek se uzima u obzir adekvatan stepen
sigurnosti.
193
korak deltaN
N
0
0
1
1.10223
1.10223
2
0.621435
1.723665
3
0.3836
2.107265
4
0.239019
2.346284
5
0.152462
2.498746
6
7 0.0980426 2.5967886
8 0.0628516 2.6596402
9 0.0415641 2.7012043
2.730018
10 0.0288137
11 0.0214726 2.7514906
12 0.0139602 2.7654508
13 0.00870292 2.77415372
14 0.00505732 2.77921104
15 0.00181266 2.7810237
194
5.2.5.2. Ploa sa dva FSW T-spoja (ojaana struktura) izloena dejstvu

manjeg zateznog optereenja
Kod ovog primera primenjen je napon intenziteta 10 MPa .
(levi kraj prsline)
x
leva strana
korak 1
korak 2
korak 3
korak 4
korak 5
korak 6
korak 7
korak 8
korak 9
korak 10
korak 11
korak 12
korak 13
korak 14
korak 15
korak 16
korak 17
korak 18
korak 19
korak 20
korak 21
korak 22
korak 23
korak 24
korak 25
korak 26
korak 27
korak 28
korak 29
korak 30
[mm]
70.5
70.00612
69.50907
69.02621
68.53039
68.03636
67.54543
67.04809
66.55537
66.0651
65.57452
65.08979
64.61755
64.15517
63.71262
63.32857
62.99942
62.69012
62.41151
62.19979
61.96766
61.7331
61.51315
61.25515
60.92496
60.58871
60.26697
59.86716
59.451
58.97746
[mm]
10
10.00637
10.00924
10.0199
10.03388
10.04617
10.067
10.09073
10.12037
10.16737
10.2083
10.26678
10.32397
10.38378
10.42237
10.49759
10.48716
10.52481
10.53256
10.54096
10.59458
10.6142
10.66507
10.75759
10.80643
10.88472
10.9666
11.08397
11.22365
11.37624
KI
0.5
[MPa mm ]
44.33773
52.62157
58.66688
66.47305
73.22336
78.97452
86.97725
94.43315
101.1631
107.7725
115.1288
121.8498
127.5461
133.1739
132.7666
124.0103
127.8972
122.7856
123.5703
127.19
126.8646
134.886
149.9238
158.6328
188.489
203.4569
244.37
268.5092
297.8434
284.9782
KII
0.5
[MPa mm ]
0.285768
-0.18963
0.482074
0.193363
-0.12571
0.738239
0.135814
0.743949
1.526233
-0.02535
1.17425
0.071899
1.463958
0.533382
1.56597
-8.76086
10.51801
-2.109
9.094443
3.630322
-6.39603
12.52041
0.757514
-18.5743
18.21246
-5.60408
6.222124
7.913051
3.519432
-22.2734
KIII
0.5
[MPa mm ]
0.092516
0.022097
0.161634
0.115836
-0.00362
-0.26662
-0.58472
-1.01284
-1.46089
-2.57665
-3.58723
-6.82334
-10.1863
-19.0957
-25.1481
-37.4995
-31.4605
-33.1079
-32.7971
-41.1269
-38.3173
-21.0438
-18.5634
-23.9756
-10.3836
-23.6205
-29.6494
-24.4739
2.963038
38.07658
Kekv
0.5
[MPa mm ]
44.38293
52.75756
58.71309
66.61692
73.25194
79.14705
87.21866
94.61314
101.5747
108.1838
115.0113
122.89
129.9509
137.7162
141.5584
146.5017
149.4686
151.9447
154.4398
161.8275
166.4813
176.6125
182.7376
198.3915
207.3489
220.4172
248.4376
276.2388
300.7955
313.5998
195
korak 31
korak 32
korak 33
korak 34
58.57417
58.0805
57.74069
57.48854
11.51308
11.68299
11.82369
11.9235
308.1023
305.5738
301.9143
329.2668
12.51641
17.10957
-6.86815
39.47358
75.46183
81.10417
66.79104
56.72176
331.4478
350.4997
359.4749
375.7635
x
desna strana
[mm]
73.5
korak 1
korak 2 73.99588
korak 3 74.49224
korak 4 74.98192
korak 5 75.46676
korak 6 75.96215
korak 7 76.45812
korak 8 76.95531
korak 9 77.44863
korak 10 77.94381
78.4343
korak 11
korak 12 78.92866
korak 13 79.42294
korak 14 79.91524
80.4033
korak 15
korak 16 80.89199
korak 17 81.36545
korak 18 81.85024
korak 19 82.33779
korak 20 82.806343
korak 21 83.26148
83.6992
korak 22
korak 23 84.10304
korak 24 84.50866
korak 25 84.97033
korak 26 85.37865
korak 27 85.86736
korak 28 86.32897
korak 29 86.74766
korak 30 87.18836
[mm]
10
10.00554
10.00887
10.01881
10.02833
10.04446
10.0656
10.09002
10.12202
10.16875
10.21427
10.27249
10.33222
10.40311
10.48784
10.58311
10.65469
10.79639
10.87511
11.01127
11.11208
11.18884
11.16549
11.24918
11.46185
11.58349
11.69811
11.83629
11.95921
12.09313
KI
0.5
[MPa mm ]
44.36688
52.62848
58.87331
66.06317
73.22262
79.30572
86.94668
94.51334
101.5189
107.7484
115.9397
123.9667
131.0475
140.1637
146.3204
153.4923
158.5008
156.6977
167.5164
163.8251
161.1828
156.1059
143.2342
165.3014
212.1774
235.5569
254.9196
268.4705
288.9803
311.4484
KII
0.5
[MPa mm ]
0.245728
-0.11369
0.402344
-0.02874
0.492726
0.366949
0.313702
0.706262
1.537687
-0.13372
1.786753
0.013486
1.847438
3.132028
-0.32095
2.199823
3.144108
-5.38339
12.71458
2.822488
-11.1101
-5.7814
11.06393
10.53851
-8.32638
-13.4603
-3.75622
-6.83945
15.71498
9.390474
KIII
0.5
[MPa mm ]
-0.03764
0.002902
-0.25721
0.100553
0.251101
0.288409
0.242502
0.17397
0.348509
0.546895
0.667478
1.347863
1.908363
3.242195
5.135359
8.768297
13.84799
20.25087
30.91956
37.84817
53.85583
72.81206
81.13212
80.24225
39.11983
12.90493
15.98754
14.71608
26.51119
20.45563
Kekv
0.5
[MPa mm ]
44.40301
52.71806
58.88811
66.24861
73.2783
79.415322
87.17262
94.65194
101.8261
108.1089
116.0322
124.4213
131.6937
140.3021
147.0893
154.8133
161.0414
168.436
174.9863
179.2909
187.4328
189.5016
186.4117
202.557
233.8117
253.805
276.4438
281.02325
297.3513
314.312
196
korak 31
korak 32
korak 33
korak 34
87.62927
88.10774
88.62254
89.03276
12.23074
12.41138
12.59739
12.68509
331.6749
340.4671
341.7311
255.4135
11.51853
-9.05823
-37.0091
-21.3904
15.5007
6.973596
12.3717
52.06036
343.0828
354.2098
380.6651
360.8088
197
korak
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
deltaN
0
28280
18232.4
12909.5
9390.25
7227.28
5643.18
4344.88
3448.72
2835.31
2335.02
1909.33
1591.95
1327.68
1122.44
971.303
852.571
820.644
728.731
638.139
610.821
527.41
487.552
448.247
333.123
253.322
209.945
163.257
136.636
115.049
98.5346
84.4231
65.089
59.6072
N
0
28280
46512.4
59421.9
68812.15
76039.43
81682.61
86027.49
89476.21
92311.52
94646.54
96555.87
98147.82
99475.5
100597.94
101569.243
102421.814
103242.458
103971.189
104609.328
105220.149
105747.559
106235.111
106683.358
107016.481
107269.803
107479.748
107643.005
107779.641
107894.69
107993.225
108077.648
108142.737
108202.344
198
Slika 5.42 Raspodela napona kod ojaane ploe sa dva FSW T-spoja
199
200
201
Slika 5.43 Progresija prsline kod ojaane ploe sa dva FSW T-spoja
a. korak 0
b. korak 4
202
c. korak 9
d. korak 10
e. korak 15
f. korak 20
g. korak 25
h. korak 30
i. korak 33
Na slikama 5.43 (od 5.43a-5.43i) sve deformacije su prikazane sa tzv.
faktorom uveanja (10 puta).
203
6. ZAKLJUAK
Cilj istraivanja sprovedenih u okviru ove doktorske disertacije jeste
reavanje problematike procene integriteta zavarene konstrukcije od legura
aluminijuma, kao i fenomena rasta inicijalne prsline. U radu su analizirani
sledei primeri, a na osnovu kojih se dolo do relavantnih zakljuaka:
Prvo je razmatran primer ploe optereene na zatezanje sa centralnom
prolaznom prslinom. Poreenjem teorijskih vrednosti i numerikih
podataka za faktor intenziteta napona- K I
u okolini vrha prsline
( K I teor 5404.38 MPa mm , K I num 6361.812 ,6874.769MPa mm ), dolazi se

do zakljuka da postoje izvesna odstupanja u ovim vrednostima. Razlika
je u granicama od 17.7 , 27.2 % . Ova odstupanja su posledica sledeeg:
kod teorijskog pristupa, podaci su dobijeni za oblast linearneelastinosti, dok je kod 3D modela uzeta u obzir elasto-plastina
priroda materijala. Dakle, veza izmeu napona i relativne
deformacije je data tabelarno na bazi laboratorijskih ispitivanja za
osnovni materijal-leguru aluminijuma 2024-T351.
realan model je konanih dimenzija u odnosu na teorijski model
(beskonana ploa). Ispitivanjem veeg broja razliitih 3D modela,
ustanovljeno je da upravo ivice modelirane ploe imaju uticaj na
raspodelu faktora intenziteta napona u okolini vrha prsline, odnosno
na sam njen rast. Nain na koji se definiu granini uslovi (veza sa
ostatkom konstrukcoje, sklopa), kao i nain uvoenja optereenja u
strukturu ima znaajan uticaj na dobijanje kvalitetnih reenja kod
numerikih prorauna. Takoe, definisanje tipa i veliine konanoelementne mree na 3D modelu konstrukcije (virtuelna konstrukcija)
je od izuzetnog znaaja za tanost prorauna. Dakle, potrebno je
izvriti usitnjavanje mree u okolini vrha prsline, ali i u oblasti
njenog daljeg oekivanog irenja.
kod teorijskog modela ne uzima se u obzir deformabilnost same
ploe, to je naroito specifino za tankozidne strukture (ondulacija).
Meutim, kod virtuelnog modela ploe taj aspekt je uzet u obzir,
tako da se javljaju i preostali faktori intenziteta napona- K II i K III , koji
su znaajno manji u poreenju sa faktorom intenziteta napona za
mod I- K I , tako da se njihov uticaj moe zanemariti. Ali u sluaju
204
znaajne mere prsline (kada ona zauzima znaajan deo konstrukcije)

i njena sama deformacija je dominantna, tako da nastaje nagli rast
vrednosti preostalih faktora intenziteta napona, te ih je ne mogue
zanemariti. Upravo ovaj nagli skok vrednosti faktora intenziteta
napona, nakon odreenog broja koraka irenja prsline, ukazuje na
nestabilnost irenja prsline, to vodi ka lomu konstrukcije.
Dakle, do proirenja prsline za vrednost a (korak irenja) dolazi u
trenutku kada u okolini vrha prsline napon dostigne vrednost
napona poputanja za dati materijal, to ukazuje na injenicu da je
kao merilo loma korien kriterijum maksimalnog napona (napona
poputanja).
U ovoj disertaciji, posebna panja je posveena problematici rasta
prsline iz jednog regiona (zone, materijala) u drugi region. Kao
najjednostavniji primer, razmatrana je dvokomponentna ploa. Centralna
prolazna prslina se irila tako da je levim krajem ostala unutar istog
materijala, dok se njen desni kraj nakon svega nekoliko koraka progresije
proirio u drugi materijal. Moe se zakljuiti da upravo u trenutku
prelaska desnog vrha prsline iz materijala 1 ( E 68 000 MPa ) u materijal 2
( E 70 000 MPa ) dolazi do neznatnog pada faktora intenziteta napona- K I .
Objanjenje lei u injenici da materijal 2 ima veu vrednost Young-ovog
modula elastinosti u odnosu na materijal 1.
Moe se primetiti izvesno skretanje prsline sa pravolinijskog pravca
irenja tokom celokupne progresije, to je posledica deformacije strukture,
odnosno pojave dominantnijih vrednosti faktora intenziteta napona za
preostale modove.
Potom je razmatrano irenje prsline u FSW spoju, pri emu je inicijalna
prslina uvedena u ZTMU. Eksperimentalno je utvreno da je ZTMU
mesto gde se najee javljaju prsline. Desni kraj prsline se kree ka
grumenu, gde ubrzo nakon ulaska u tu zonu dolazi do rasta faktora
intenziteta napona- K I . Levi kraj prsline se kree ka ZUT-u, u kojoj se
takoe javlja rast faktora intenziteta napona. Ulaskom u obe bone zone
nakon dostizanja odreene duine prslina intenzivnije skree sa
uobiajenog pravca.
205
Naravno, i kod ovog primera uoen je intenzivniji rast prsline kod niskociklinog zamornog optereenja (vea vrednost maksimalno primenjenog
napona) u odnosu na blai rast kod visoko-ciklinog optereenja (manje
vrednosti primenjenog napona). Samim tim, konstrukcija ima dui radni
vek kod visoko-ciklinog zamornog optereenja.
Pri formiranju konano-elementne mree potrebno je voditi rauna o
kvalitetu mree, jer kada prslina izae iz regije sa sitnijom mreom
dobijeni numeriki podaci vie nisu tako precizni-dobija se tzv. cik-cak
kriva (pogledati dijagram na slici 5.25-levi i desni kraj dijagrama).
U sledeem koraku teze, razmatrana je problematika irenja inicijalne
prsline u ploi koja se sastoji od dva FSW spoja. Inicijalna prslina je
uvedena na osi simetrije ploe izmeu dva FSW spoja. Takoe, analizirana
je i ploa ojaana sa dva FSW T-spoja.
Ukoliko se konstrukcija dobijena FSW postupkom optereti veim
intenzitetom zateznog optereenja 300 MPa bliskim vrednosti napona
poputanja u zonama spoja, dolazi do naglog rasta prsline, tako da
konstrukcija moe da podnese izuzetno mali broj ciklusa optereenja pre
nego to doe do njenog loma. Dakle, ovakvo dinamiko optereenje
(zamor) gotovo da ima efekat statikog optereenja. Nestabilnost rasta
prsline se ogleda u intenzivnom porastu faktora intenziteta napona- K I .
Ako se konstrukcija izloi dejstvu niih vrednosti zateznog optereenja
10 MPa , znatno manjim u odnosu na napon poputanja u zonama
spoja, konstrukcija e izdrati znatno vei broj ciklusa optereenja- N (tzv.
visoko-ciklini zamor). Potrebno je naglasiti da je u oba sluaja primenjen
faktor asimetrije ciklusa R 0 .
Na bazi prorauna utvreno je da ojaana konstrukcija rezistentnija na
zamor, odnosno da moe da izdri vei broj ciklusa primenjenog
optereenja dok ne doe do nestabilnog irenja prsline u strukturi, koji
vodi la lomu. Ovaj fenomen je posledica ravnomernije raspodele napona, a
samim tim i faktora intenziteta napona u samoj konstrukciji, jer ojaanja
primaju na sebe deo optereenja.
Dakle, u analizi rasta inicijalne prsline u tankozidnim konstrukcijama

(ploa) analizirano je vie aspekata:
-
irenje prsline kod linearno-elastinih, odnosno elasto-plastinih
materijala,
206
progresija prolazne prsline kroz FSW zone spoja,
uticaj nisko-ciklinog, odnosno visoko-ciklinog zamora,
uticaj ojaanja.
Posebna panja je posveenja zavarenim tankozidnim konstrukcije od

aluminijumske legure 2024-T351. Posebno su definisani regioni (zone) unutar
spoja, dok je u konstrukciju uvedena prolazna inicijalna prslina. Potom su
vrene naponsko-deformacione analize sa inicijalnom prslinom, kao i za vie
frotova prsline pri svakom koraku progresije. Analizom dobijenih rezultata,
mogue je pratiti rast prsline u strukturi i na osnovu toga proceniti sigurnost
konstrukcije sa aspekta pouzdanosti (fail safe).
U okviru ovog rada je izvrena analiza rasta prsline u tankozidnim
konstrukcijama sa ojaanjem i bez njega. ilavost loma- K C , kao mera otpornosti
materijala
na
stvaranje
prsline,
je
obrnuto
proporcionalna
debljini
konstrukcionog elementa. To znai da e tankozidni elementi (tipa ploe ili

ljuske) imati veu rezistentnost ka progresiji postojee prsline u strukturi, to je
pokazano u ovom radu.
Kod ojaanih struktura, vri se preraspodela napona
sa tankih delova konstrukcije (sa oplate) na ojaanja (uzdunici, okviri,

ramenjae i rebra). Dakle, doi e do preraspodele optereenja, tako da e vei
deo optereenja nositi jai delovi konstrukcije. Samim tim, dolazi do pojave
smanjenja intenziteta napona u okolini vrha prsline, ime se postie
lokalizovanje iste.
Ovaj rad je pokazao da se prednosti korienja software-a u proceni
integriteta konstrukcija se ogledaju u sledeem: uteda vremena, sredstava i
resursa, to je nalo opravdanost sa ekonomskog aspekta. Dakle, skupa
laboratorijaska merenja su zamenjena korisnikim software-om, u okviru kog se
vri: modeliranje konstrukcije, sa uvoenjem inicijalne prsline u strukturu, a
potom proraun napona i deformacije, kao i simulacija irenja prsline sa svim
relevantnim parametrima mehanike loma.
Smernice za dalje istraivanje u cilju detaljnijeg izuavanja fenomena rasta
inicijalne prsline u tankozidnim strukturama dobijenih na bazi frikcionog
zavarivanja meanjem su:
ispitivanja
razliitih
oblika
prslina
sa
razliitim
poloajima
konstrukciji,
irenje neprolazne (eliptike i sl.) prsline/a kroz sve zone spoja,
207
analiza rasta veeg broja prslina,

analiza uticaja zaostalih napona,
uticaj razliitih formi ojaanja na proces irenja prsline/a,
uticaj interakcije optereenja,
uticaj uestanosti dejstva optereenja,
uticaj zakrivljenosti ploe (ljuske) i sl.
208
LITERATURA
[1] Sedmak, A., Primena mehanike loma na integritet konstrukcija,
Mainski fakultet, 2003, ISBN 86-7083-473-1
[2] Maneski, T., Sedmak, A., Analiza stanja, dijagnostika ponaanja,
procena preostale vrstoe i radnog veka, revitalizacija, Integritet
konstrukcije, Integritet i vek konstrukcija, (2/2001), str. 107-110
[3] Paravinja, D., Nastanak i rast zamorne naprsline u ojaanim
tankozidim konstrukcijama, magistarski rad, Mainski fakultet u
Beogradu, 2004.
[4] http://asm.matweb.com/search/SpecificMaterial.asp?bassnum=MA
2024T4 (01.06.2013.god.)
[5] Wanhill, R.J.H., Milestone Case Histories in Aircraft Structural
Integrity, Comprehensive Structural Integrity, ISBN (set):0-08-0437494, Volume 1, (ISBN: 0-08-044157-2), 2003, pp.61-72,
[6] Swift, T., Damage Tolerance Technology-Stress Analysis Oriented
Fracture Machanics, EADS Airbus GmbH, Technologlezentrum
Hamburg-FinkenWerder, 2000.
[7] New aluminium alloys and fuselage structures in aircraft design,
Gerhard Tempus, EADS Airbus GmbH Bremen, Werkstoffe fr
transport und verkehr, 18th of May 2001, ETH Zrich, Switzerland
[8] Seib, E., Residual strength analysis of laser beam and friction stir
welde aluminium panels for aerospace applications, PhD thesis,
Technical University Hamburg, 2005.
[9] Zerbst, U., Heinimann, M., Donne, C.D., Steglich, D., Fracture and
demage mechanics modeling of thin-walled structures An overview,
Engineering Fracture Mechanics, 76 (2009), pp. 5-43
[10] Wang, L., Chow, W.T., Kawai, H., Atluri, S.N., Residual Strength of
Aging Aircraft with Multiple Site Damage/Multiple Element Damage,
AIAA Journal, Vol.36, No.5, May 1998, pp.840-847
209
[11] Anderson, T. L., Fracture mechanics-Fundamentals and Applications,

Taylor & Francis Group, 2005, ISBN 0-8493-1656-1, ISBN 987-0-84931656-2
[12] Sedmak, S., Uvod u mehaniku loma i konstruisanje sa sigurnou od
loma, monografija, RO Institut SOUR GOA-Smederevska Palanka,
Tehnoloko-metaluki fakultet-Beograd, 1980.
[13] Sedmak, S. (ured.), Fundamentals of fracture mechanics and structural
integrity assessment methods, Mainski fakultet u Beogradu,
Tehnoloko-metaluki fakultet u Beogradu, Drutvo za integritet i vek
konstrukcija u Beogradu, Institut za ispitivanje materijala Srbija u
Beogradu, Beograd, 2009., ISBN 978-86-82081-19-7
[14] Surovek, A.E., Jasthi, B. K. and Widener, C. A., Friction stir welding of
steel connection, Proceedings of the 7th International Conference on
Connections in Steel Structures, Timisoara, Romania, May 2012
[15] uki, D., Metode analize vazduhoplovnih struktura rezistentnih na
zamor, magistarski rad, Mainski fakultet, Beograd, 2005.
[16] Grbovi, A., doktorska disertacija: Istraivanje zamornog veka noseih
strukturalnih elemenata izraenih od super legura, Mainski fakultet,
Beograd, 2012.
[17] Broek, D., The practical use of fracture mechanics, Kluwer Academic
Publishers, Dordrecht, 1989, ISBN 90-247-3707-9 (HB), ISBN 0-79230223-0 (PB)
[18] Vruini, G., Zavarivanje i zavarljivost aluminija i legura, Aluminij i
aluminijske legure rukovanje, priprema, zavarivanje-5. seminar,
Pula, 2008.
[19] Mathers, G., The Welding of Aluminium and Its Alloys, Woodhead
Publishing Limited, Abington Hall, Abington, Cambrige CB1 6AH,
England, 2002, ISBN 1 85573 567 9, pp.160-165
[20] ivkovi, A., Uticaj geometrije alata na postupak zavarivanja trenjem
pomou alata na svojstva zavarenog spoja legure Al 2024, doktorska
disertacija, Mainski fakultet, Beograd, 2011
210
[21] Velji, D., Eksperimentalna i numerika termo-mehanika analiza

procesa zavarivanja trenjem meanjem legura aluminijuma visoke
vrstoe, doktorska disertacija, Mainski fakultet, Beograd, 201?
[22] Grujii, M., Arakere, G., Yen, C.F., Cheeseman, B.A., Computational
Investigation of Hardness Evolution During Friction-Stir Welding of
AA5083 and AA2139 Aluminum Alloys, Yourmal of Materials
Engineering and Performance, October 2011, Volume 20, Issue 7, pp.
1097-1108
[23] www.twi.co.uk (10.05.2013.god.)
[24] Tehnical Handbook, Friction Stir Welding, ESAB AB Welding
Automatio, Sweden,
http://www.esab.de/de/de/support/upload/FSW-TechnicalHandbook.pdf (12.12.2012.god.)
[25] Mishra, R.S., Ma, Z.Y., Friction stir welding and processing, Materials
Science and Engineering R 50 (2005), pp. 1-78
[26] Runev, D., Zavarivanje trenjem aliminijuma i aluminijumskih legura,
Zavarivanje i zavarene konstrukcije, 1/2002, pp. 11-14
[27] Velji, D., Radovi, N., Sedmak, A., Perovi, M., Tehnologija
zavarivanja aluminijumskih legura postupkom zavarivanja trenjem
alatom, Zavarivanje i zavarene konstrukcije, 1/2010, pp. 13-20
[28] Buffa, G., Fratini, L., Micari, F., Shivpuri, R., Material Flow in FSW of
T-joints: Experimental and Numerical Analysis, Springer, Int J Mater
Form (2008) Suppl 1: pp. 1283-1286
[29] Fratini, L., Buffa, G., Filice, L., Gagliardi, F., Friction stir welding of
AA6082-T6 T-joints: process engineering and performance
measurement, Proc. IMechE Vol. 220 Part B: J. Engineering
Manufacture, 2005, pp. 669-676
211
[30] Castro, R.A.S., Richter-Trummer, V., et all, Friction Stir welding on Tjoints: residual stress evalution, Mecnica Experimental, 2011, Vol 19,
pp. 55-65, ISSN 1646-7078
[31] http://asm.matweb.com/search/SpecificMaterial.asp?bassnum=MA
2024T4 (02.07.2013.god.)
[32] Golestaneh, A.F., Ali, A., Voon, W.S., Faizal, M., Mohammadi, M.Z.,
Simulation of fatigue crack growth in friction stir welded joints in
2024-T351 Al alloy, Suranaree J. Sci. Technol., Vol. 16 (1), 2009, pp. 3546
[33] Zadeh, M., Ali, A., Golestaneh, A.F., Sahari, B.B., Three dimensional
simulation of fatigue crack growth in friction stir welded joints of
2024-T351 Al alloy, Journal of Scientific & Industrial Research, Vol. 68,
September 2009, pp. 775-782
[34] Ali, A., Brown, M.W., Rodopoulos, C.A., Modelling of crack
coalescence in 2024-T351 Al alloy friction stir welded joints,
International Journal Of Fatigue, 30 (2008) pp. 2030-2043
[35] Ali, A., Brown, M.W., Zaroog, O.S., Fatigue damage of 2024-T351
Aluminum alloy friction stir welding joints. Part 1: characterisation,
Suranaree J. Sci. Technol., 15(2), 2008, pp. 107-116
[36] Lie, S.T., Xiang, Z., Wang, B., Cen, Z., Experimental and numerical
simulation of 3D fatigue crack for plate-to-plate welded joints,
International Journal of Fatigue, 22 (2000), pp. 411-424
[37] Fratini, L., Pasta, S., Reynolds, A.P., Fatigue crack growth in 2024-T351
friction stir welded joints: Longitudinal residual stress and
microstructural effects, International Journal of Fatigue, 31 (2009), pp.
495-500
[38] Xiang, Z., Lie, S.T., Wang, B., Cen, Z., A simulation of fatigue crack
propagation in a welded T-joint using 3D boundary element method,
International Journal of Pressure Vessels and Piping, 80 (2003), pp.
111-120
212
[39] Liu, H.J., Fijii, H., Maeda, M., Nogi, K., Tensile properties and fracture
locations of friction-stir-welded joints of 2017-T351 aluminum alloy,
Journal of Materials Processing Tehnology, 142 (2003), pp. 692-696
[40] Fratini, L., Buffa, G., Shivpuri, R., Influence of material characteristics
on plastomechanics of the FSW process for T-joints, Materials and
Design, 30 (2009), pp. 2435-2445
[41] Shahri, M.M., Sandstrom, R., Effective notch stress and critical
distance method to estimate the fatigue life of T and overlap friction
stir welded joints, 25 (2012), pp. 250-260
[42] Buffa, G., Fratini, L., Arregi, B., Penalva, M., A new friction stir
welding based technique for corner fillet joints: experimental and
numerical study, Springer, Int J Mater Form (2010) Vol. 3 Suppl 1: pp.
1039-1042
[43] Penalva, M.L., Otaegi, A., Pujana, J., Rivero, A., Development of a
New Joint Geometry for FSW, Third Manufacturing Engineering
Society International Conference, 2009, American Institute of Physics,
978-0-7354-0722-0/09/
[44] Maligno, A.R., Rajaratnam, S., Leen, S.B., Williams, E.J., A threedimensional (3D) numerical study of fatigue crack growth using
remeshing techniques, Engineering Fracture Mechanics, 77 (2010), pp.
94-111
[45] Rabczuk, T., Bordas, S., Zi, G., On three-dimensional modeling of
crack growth using partition of unity methods, Computers and
Structures, 88 (2010), pp. 1391-1411
[46] Nguyen-Xuan, H., Rabczuk, T., Bordas, S., Debongnie, J.F., A
smoothed finite element method foe plate analysis, Computer
methods in applied mechanics and engineering, 197 (2008), pp. 11841203
213
[47] Golestaneh, A.F., Ali, A., Zadeh, M., Modelling the fatigue crack
growth in friction stir welded joint of 2024-T351 Al alloy, Materials
and Design, 30 (2009), pp. 2928-2937
[48] http:/www.simulia.com/services/training/wbtAbaqus69/eXtended
Finite Element Method (XFEM) in Abaqus (06.02.2013.god.)
[49] Jovii, G., ivkovi, M., Vulovi, S., Proraunska mehanika loma i
zamora, Mainski fakultet u Kragujevcu, 2011, ISBN 978-86-86663-65-8
[50] Abaqus, Tutorials
[51] www.matthewpais.com/abaqus (07.12.2012.god.)
[52] Leven, M., Rickert, D., Stationary 3D crack analisys with Abaqus
XFEM for integrity assessment of subsea equipment, Mastrers Thesis
in Applied Mechanics, Gteborg, Swedwn, 2012
[53] Wzart, E., Coulon, D., Pardoen, T., Remacle, J.F., Lani, F., Application
of the substructured finite element/extended finite element method
(S-FE/XFE) to the analzsis of crack in aircraft thin walled structures,
Engineering Fracture Mechanics, 76 (2009), pp. 44-58
[54] Bordas, S.P.A., et al, Strain smoothing in FEM and XFEM, Computer
and Structures, 88 (2010), pp. 1419-1443
[55] Weaver, C.M., Rigg, P.A., Cordes, J.A., Haynes, A., XFEM Analysis of
Critical Cracks in a Pressure Tap for a 40mm Gun Breech, 2011
SIMULIA Customer Conference
[56] Keswani, K., Singh, K.L., Arokkiaswamy, A., Computation of SIF and
Crack Growth Simulation using XFEM Techniques, International
Conference on Advanced Research in Mechanical Engineering
(ICARME 2012), TRIVENDUM, ISBN: 978-93-81693-9, pp. 125-131
[57] Reinhardt, L., Cordes, J.A., XFEM Modelling of Mixed-Mode Cracks
in Thin Aluminum Panels, 2010 SIMULIA Customer Conference
214
[58] Guidault, P.A., Allix, O., Champaney, L., Cornuault, C., A multiscale
extended finite element method for crack propagation, Computer
methods in applied mechanics and engineering, 197 (2008), pp. 381399
[59] Shi, J., Chopp, D., tua, J., et al., Abaqus Implementation of Extended
Finite Element method Using a Level Set representation for ThreeDimensional Fatigue Crack Growth and Life Prediction
[60] ivojinovi, D., Arsi, M., Sedmak, A., Kirin, S., Tomi, R., Practical
aspects of fail-safe design calculation of fatigue life of cracked thinwalled structures, Tehniki vjesnik 18, 4(2011) , pp. 609-617
215
BIOGRAFIJA
Ime i prezime:
Datum roenja:
04. 10. 1974.
Mesto roenja:
Zemun
Porodino stanje:
Udata, dvoje dece
kolovanje:
1981.-1989.
Osnovna kola Mladost u Novoj Pazovi
1989.-1993.
IX beogradska gimnazija Mihailo Petrovi-Alas
1993.-1999.
Studije
na
Mainskom
fakultetu
Beogradu,
odsek
vazduhoplovstvo
01.03.1999.
Odbranjen diplomski rad na Mainskom fakultetu u Beogradu,

sa temom Kompjuterske metode prorauna noseih struktura
letelica
1999.-2004.
Postdiplomske studije na Mainskom fakultetu u Beogradu,

odsek vazduhoplovstvo
04.09.2004.
Odbranjen
magistarski
rad
na
Mainskom
fakultetu
Beogradu, sa temom Nastanak i rast naprsline u ojaanim

tankozidim strukturama na odseku za vazduhoplovstvo
Kretanje u poslu:
1999.-2000.
struni saradnik na Mainskom fakultetu u Beogradu, na

Katedri za vazduhoplovstvo
2000.-2003.
konstruktor u firmi EDePro, Beograd
2003.-2005.
saradnik na Vioj tehnikoj koli, Novi Beograd
2005.-2008.
predava na Vioj tehnikoj koli, Novi Beograd
2008.-trenutno predava na Visokoj tehnikoj koli strukovnih studija, Novi

Beograd

Eh Loma

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Eh Loma

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZITET U BEOGRADU

PRIMENA MEHANIKE LOMA NA

FRACTURE MECHANICS APLICATION

lanovi komisije za pregled i odbranu doktorske disertacije:

dr Aleksandar Sedmak, redovni profesor

dr Boko Rauo, redovni profesor

PRIMENA MEHANIKE LOMA NA PROCENU INTEGRITETA

zavarivanja meanjem (FSW). Poseban naglasak je dat na tankozidne strukture

koordinate taaka fronta prsline za svaki korak rasta x, y z ,

optereenja- N za svaki korak rasta prsline.

FRACTURE MECHANICS APLICATION ON INTEGRITY

points coordinates of crack front x, y z for every progression step,

construction life in form of chage of applied load number- N for each

-vektor pomeranja dodatih stepeni slobode

-duina inicijalne prsline

a0 , am , an -konstante u Power zakonu

-kritina duina prsline

-dozvoljena duina prsline

-efektivna duina prsline

-konana duina prsline

-duina prsline u i -tom ciklusu optereenja

-vektor vornog pomeranja poboljan Heaviside-ovom funkcijom

-duina prsline pri datom broju ciklusa optereenja- N

-duina prsline pri datom broju ciklusa optereenja- N N

-znaajna veliina prsline (konstanta)

-prirast duine prsline

-maksimalni prirast duine prsline

-promena duine prsline (prirast prsline)=vorno rastojanje u konanoelementnoj mrei

A0 , A0 , A0 , A0 -konstante (u Newman-ovoj funkciji otvaranja prsline)

-irina elementa na frontu prsline

-vektor vornog pomeranja poboljan NT funkcijom

-matrica izvoda poboljanih funkcija oblika

-matrica izvoda klasinih funkcija oblika

c 1 , c 2 , c 3 , c 4 -konstante materijala (poglavlje 4.6.5.1.)

-konstanta (u Paris-ovoj jednaini)

-konstitutivna matrica izotropnog linearnog elastinog materijala

C 1 , C 2 -konstante (u Forman, Newman i de Koning-ovoj jednaini)

-redukcioni faktor rasta prsline

CTOA -(Crack Tip Opening Angle) ugao otvaranja vrha prsline

-brzina rasta zamorne prsline

-duina elementa na frontu prsline

-poluprenik K-dominantne oblasti (poglavlje 2.4.2.)

-ukupan radni vek (poglavlje 2.8.)

-Young-ov moduo elastinosti

-korigovani Young-ov moduo elastinosti (za ravno stanje napona,

-matrica primenjenih sila u vorovima

-tolerancija kriterijuma loma

-vektor primenjenih sila klasinih komponenti aproksimacije pomeranja

-vertikalna sila izmeu vorova 2 i 5

-sila rasta prsline (brzina oslobaanja energije)

-sila rasta prsline za mod I (brzina oslobaanja energije)

-sila rasta prsline za oblik II (brzina oslobaanja energije)

-kritina brzina oslobaanja energije za mod I

-kritina brzina oslobaanja energije za mod II

-kritina brzina oslobaanja energije za mod III

-kritina sila rasta prsline

-ekvivalentna brzina oslobaanja energije u voru

-ekvivalentna kritina brzina oslobaanja energije

-maksimalna brzina oslobaanja energije

-prag sile rasta prsline

-relativna brzina oslobaanja energije

-integraciona konstanta zavisna od n

- J -integral (parametar mehanike loma)