US - Diskretna Matematika Sa Zbirkom Zadataka - Staro Izdanje

9 788679 12 328 2
UNIVERZITET SINGIDUNUM
Ivana Kosti Kovaevi
DISKRETNA MATEMATIKA
SA ZBIRKOM ZADATAKA
Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje
Beograd, 2011.
DISKRETNA MATEMATIKA SA ZBIRKOM ZADATAKA

Autor:
Doc. dr Ivana Kosti Kovaevi
Recezenti:
Dr. Nenad Caki
Elektrotehniki fakultet, Beograd
Mr. Zoran Mikovi
Visoka kola elektrotehnike i raunarstva, Beograd
Izdava:
UNIVERZITET SINGIDUNUM
Beograd, Danijelova 32
www. singidunum. ac. rs
Za izdavaa:
Prof. dr Milovan Stanii
Tehniki urednik:
Novak Njegu
Dizajn korica:
Aleksandar Mihajlovi
Godina izdanja:
2011.
Tira:
300 primeraka
tampa:
Mladost Grup
Loznica
ISBN 978-86-7912-328-2
Copyright:
2011 Univerzitet Singidunum
Izdava zadrava sva prava.
Reprodukcija pojedinih delova ili celine ove publikacije nije dozvoljena.
PREDGOVOR
Ova udenik predvien je da prati osnovni, jednosemestralni kurs Diskretne

matematike. Studenti koji sluaju Diskretnu matematiku uglavnom studiraju
raunarske nauke, pa je ovaj udbenik pisan bez strogih matematikih dokaza,
kako bi se studenti na samom poetku upoznali sa osnovnim pojmovima,
prihvatili ih i osposobili se da ih kasnije primene u praksi.
Knjiga je prvenstveno namenjena studentima prve godine Informatike,
Univerziteta Singidunum, ali moe korisno da poslui i svim onima kojima
nedostaju elementarna znanja iz ove oblasti.
Ovo je drugo izmenjeno izdanje.
Beograd, januar 2011.
Autor
III
SADRAJ
Predgovor
Uvod
III
1
1. OSNOVNI POJMOVI MATEMATIKE LOGIKE

1.1. LOGIKA
1.2. MATEMATIKA LOGIKA
1.3. ISKAZNA LOGIKA
1.3.1. OSNOVNE LOGIKE OPERACIJE
1.3.2. ISKAZNE FORMULE
1.4. KVANTORI
1.5. PREDIKATSKA LOGIKA
1.5.1. VALJANE FORMULE
1.6. ZADACI
5
6
6
7
8
11
13
14
16
19
2. OSNOVNI POJMOVI TEORIJE SKUPOVA

2.1. POJAM SKUPA
2.2. OPERACIJE SA SKUPOVIMA
2.3. BROJ ELEMENATA SKUPA-KARDINALNI BROJ
2.4. RASELOV PARADOKS
2.5. ZADACI
27
28
29
33
34
36
3. RELACIJE I FUNKCIJE
3.1. RELACIJE
3.1.1. DEFINICIJA I OSOBINE RELACIJA
3.1.2. VRSTE RELACIJA
3.2. FUNKCIJE
3.2.1. DEFINICIJA I OSOBINE FUNKCIJA
3.2.2. KOMPOZICIJA FUNKCIJA
3.2.3. INVERZNA FUNKCIJA
3.3. ZADACI
41
42
42
43
45
45
48
49
51
4. OSNOVE KOMBINATORIKE
4.1. PRINCIPI PREBROJAVANJA
4.2. PERMUTACIJE
4.2.1. PERMUTACIJE BEZ PONAVLJANJA
4.2.2. PERMUTACIJE SA PONAVLJANJEM
61
62
63
63
64
4.3. VARIJACIJE
4.3.1. VARIJACIJE BEZ PONAVLJANJA
4.3.2. VARIJACIJE SA PONAVLJANJEM
4.4. KOMBINACIJE
4.4.1. KOMBINACIJE BEZ PONAVLJANJA ELEMENATA
4.4.2. KOMBINACIJE SA PONAVLJANJEM
4.5. BINOMNA FORMULA
4.6. ZADACI
65
65
66
67
67
68
69
72
5. PRAVILA ZAKLJUIVANJA I DOKAZI

5.1. DEDUKCIJA I INDUKCIJA
5.1.1. DEDUKTIVNA METODA
5.1.2. INDUKTIVNA METODA
5.2. DOKAZ MATEMATIKIH POJMOVA
5.2.1. DEFINICIJE I AKSIOME
5.3. PRAVILA ZAKLJUIVANJA
5.3.1. MODUS PONENS I MODUS TOLENS
5.3.2. PRAVILO KONTRADIKCIJE - PROTIVRENOSTI
5.3.4. PRAVILO KONTRAPOZICIJE
5.3.5. PRAVILO TRANZITIVNOSTI
IMPLIKACIJE I EKVIVALENCIJE
5.3.6. JO NEKA PRAVILA DOKAZIVANJA
5.4. MATEMATIKA INDUKCIJA
5.5. ZADACI
93
94
98
101
6. TEORIJA ALGORITAMA
6.1. ALGORITMI
6.2. DIJAGRAM- BLOK EMA
6.2.1. LINIJSKE ALGORITAMSKE EME
6.2.2. CIKLINE ALGORITAMSKE EME
6.3.PSEUDO KOD
6.4. OSOBINE ALGORITAMA
6.5. MATEMATIKA DEFINICIJA ALGORITMA
6.5.1. REKURZIVNE FUNKCIJE
6.5.2.REKURZIVNI ALGORITMI
6.6. EROVA TEZA
6.7. TJURINGOVA MAINA
6.8. ZADACI
109
110
111
112
114
116
118
120
120
122
123
124
127
VI
85
86
86
87
88
88
90
90
91
93
7. TEORIJA GRAFOVA
7.1. OSNOVNI POJMOVI I DEFINICIJE
7.1.1. VRSTE GRAFOVA
7.1.2. PLANIRANI GRAFOVI
7.1.3. IZOMORFNI GRAFOVI
7.1.4. OJLEROVI GRAFOVI
7.1.5. HAMILTONOVI GRAFOVI
7.1.6. TEINSKI GRAFOVI
7.2. PREDSTAVLJANJE GRAFOVA PREKO RAUNARA
7.2.1 LISTA SUSEDSTVA
7.2.2.MATRICA INCIDENCIJE
7.2.3.MATRICA SUSEDSTVA
7.3. ZADACI
133
134
134
139
141
143
145
147
148
148
149
151
154
8. STABLO
8.1. POJAM STABLA
8.1.1. OSNOVNE DEFINICIJE
8.1.2. KORENA STABLA
8.1.2. BINARANA STABLA
8.2.BINARNA STABLA PRETRAGE
8.3 ZADACI
167
168
168
170
171
172
176
9. GRAFOVSKI ALGORITMI
9.1. OSNOVNI GRAFOVSKI ALGORITMI
9.1.1. ALGORITMI - PRETRAGA U DUBINU
9.1.2. ALGORITAM - PRETRAGA U IRINU
9.2. ALGORITAM ZA PRONALAENJE NAJKRAEG PUTA
9.2.1.DIJKSTRIN ALGORITAM
9.3. ALGORITAM ZA MINIMIZACIJU RAZAPETIH STABALA
9.3.1. PRIMOV ALGORITAM
9.3.2. KRUSKALOV ALGORITAM
9.4. ZADACI
181
182
182
185
187
188
192
192
194
197
10. BULOVA ALGEBRA

10.1.OSNOVNI POJMOVI
10.1.1 DOKAZI I AKSIOME
10.1.2 OSNOVNE TEOREME
10.2. BINARNA BULOVA ALGEBRA
10.2.1. BINARNE BULOVE FUNKCIJE
209
210
210
211
212
212
VII
10.2.2. DISJUNKTIVNA I KONJUKTIVNA FORMA

10.3. PRIMENA U RAUNARSTVU I TEHNICI
10.3.1. PREKIDAKE EME I LOGIKA KOLA
10.3.2. UPROAVANJE PREKIDAKIH EMA I
LOGIKIH KOLA
10.4. ZADACI
INDEKS POJMOVA
LITERATURA
213
215
216
219
222
230
233
VIII
DISKRETNA MATEMATIKA
UVOD
Grubo govorei matematiku moemo da podelimo na dve velike celine:

Diskretnu matematiku
Kontinualnu matematiku
Do sada, uglavnom smo se bavili matematikom analizom, odnosno kontinualnom
matematikom. Ona se bavi procesima koji se odlikuju neprekidnim tokom. Nastala je i
razvijala se tokom 18, 19 i poetkom 20 veka. Nastanak diferencijalnog i integralnog
rauna u 18. veku bio je uslovljen industriskom revolucijom, odnosno pojavom maina
kontinualnog dejstva. Matematika analiza je bila taj matematiki aparat koji je mogao
da prati i reava probleme kontinuma.
Razvoj raunara uslovio je potrebu za novim matematikim aparatom. Memorija
raunara je konana, a znajui da su raunari maine diskretnog dejstva (prelaze iz
jednog u drugo stanje u odreenim vremenskim trenucima) pojavio se problem
reavanja velikog broja problema na konanim skupovima.
Diskretna matematika je jedna od najaktuelnijih matematikih disciplina.
Diskretna matematika je deo matematike koji se bavi prouavanjem diskretnih
skupova.
Ona je u sutini sinteza:
matematike logike,
teorije skupova,
opte algebre,
kombinatorike,
diskretne verovatnoe,
i novih oblasti matematike kao to su
teorija grafova,
teorija kodova,
algoritamske strukture i slino.
Diskretna matematika obezbeuje teorijsku osnovu za mnoge oblasti raunarskih

nauka, kao to su:
struktura podataka,
teorija algoritama,
formalni jezici,
konstrukcija prevodilaca,
vetaka inteligencija,
raunarske mree,
softversko inenjerstvo i mnoge druge.
CILJEVI PREDMETA
pomogne da se razviju sposobnosti logikog razmiljanja,

da se koriste logiki ispravne forme zakljuivanja,
da se naue osnovne tehnike dokazivanja,
da se radi sa simbolikim izrazima,
da se naui da se radi sa diskretnim strukturama,
da se upozna sa osnovnim tehnikama prebrojavanja,
da se shvati konstrukcija algoritma,
da se naui teorija grafova,
da se naui da se koristi matematika argumentacija,
sa se uoi kako rezultate diskretne matematike je mogue koristiti u
njenim primenama.
JEZIK MATEMATIKE
Pored govornog jezika u matematici se koriste razni matematiki znaci-simboli, a
sve to zajedno ini jezik matematike. Taj jezik je univerzalan i omoguava jednostavno
i svima razumljivo zapisivanje matematikih sadraja.
Tvorac matematikog jezika je nemaki matematiar i filozof Lajbnic.
Gottfried Wilhelm von Leibniz (15961650)
Jezik matematike sadri:

Konstante:
1
2,3, , , 2,L
2
Promenljive:
Operacijske znake za:
x, y, a, b, , ,L
algebarske operacije:
+, ,*, / ,
logike operacije:
, , , , ,
skupovne operacije:
U, I, \, X ,L
Relacijske znake:
Specijalne znake:
: =, , , , ,L .
( , ) , [,] , {,} , , ,!,L
Korienjem ovih ovih elemenata matematikog jezika definiemo izraze i formule.
Izrazi sadre konstante, promenljive i operacijske znake:

Primer:
x+2
je izraz. Izrazi u obinom jeziku predstavljaju rei.

Definicija izraza glasi:
Promenljive i znaci konstanti su izrazi.

Ako su I1 i I 2 izrazi, onda je i re I1 * I 2 izraz, gde je * je operacijski znak.
Izrazi se dobijaju jedino konanom primenom predhodna dva pravila.
Formule su izrazi koji moraju da sadre relacijski znak.

Primer:
x+2=5
je formula. Formule su u obinom jeziku su reenice.
Definicija izrazai:
Ako su I1 i I 2 izrazi, onda je i reenica I1 I 2 formula, gde je

operacijski znak.
1.
OSNOVNI POJMOVI MATEMATIKE
LOGIKE
KRATAK SADRAJ:
1.1.
LOGIKA
1.2.
MATEMATIKA LOGIKA
1.3.
ISKAZNA LOGIKA
1.3.1.
OSNOVNE LOGIKE OPERACIJE
1.3.2.
ISKAZNE PORMULE
1.4.
KVANTORI
1.5.
PREDIKATSKA LOGIKA
1.6.
ZADACI
CILJEVI UENJA:
Kada ovo poglavlje prouite biete u mogunosti da:
1.
2.
da koriste logiki ispravne forme zakljuivanja

izbegnete greke u zakljuivanju
3.
definiete iskaznu logiku
4.
znate logike operacije,
5.
napiete tablice istinitosti iskaznih formula,
6.
nabrojite osnovne logike zakone.
7.
definiete predikatsku logiku
8.
reavate valjane formule
1.1. LOGIKA
Logika je vetina i metoda pravilnog miljenja. To je nauka o zakljuivanju i kao
takva koristi se u najrazliitijim oblastima. Nastala je u 4 veku p.n.e. Pogotovo u
matematici osnova je celokupnog rezonovanja, odnosno pravilnog korienja
matematike argumentacije. Omoguava da se logiki pravilno zakljuuje i da se
izbegnu greke zakljuivanja.
Osniva logike je grki filozof Aristotel (384-322 p.n.e.). Roen u
Stagiri, grkoj koloniji na makedonskom poluostrvu. Njegov otac,
Nikomah, radio je kao dvorski lekar kod kralja Amintasa III
Makedonskog, dede Aleksandra Velikog. Od 18. do 37. godine
pohaa Akademiju kao Platonov uenik. Na poziv kralja Filipa II
Makedonskog postaje tutor Aleksandra Velikog, koji je tada imao
13 godina. Prvi je podrobno obradio zakone logike i pravila
zakljuivanja u delu Organon, to u prevodu znai orue. U ovom delu sainio je prvi
skup pravila deduktivnog zakljuivanja.
1.2. MATEMATIKA LOGIKA

Od sredine 19 veka pa do danas, intenzivno se razvija matematika logika. Ona je
znaajna matematika disciplina koja je uvela strogost u definisanje pojmova.
Obezbeuje teorijske osnove mnogih matematikih disciplina, a pre svega raunarskih
nauka. Omoguila je nastanak i razvoj digitalnih elektronskih raunara.
Tvorac matematike logike je Dord Bul (George Boole, 1815. 1864.) engleski matematiar i filozof. Bul je priao logici na nov
nain, saimajui je u prostu algebru, pretvarajui logiku u matematiku. Na taj nain stvorene su nove matematike discipline
matematika logika ili simbolina logika i algebra logike koja je
nazvana Bulova algebra. Naalost, nije iveo dugo, umro je u 49-oj
godini ivota, od prehlade, koju je dobio tako to je peaio dve
milje po kii, kako bi stigao na predavanje, i predavao je u mokroj odei.
Sve do kasnih tridesetih godina njegova algebra nije imala nikakve praktine primene.
1937. godine naunici Nakaima i godinu dana kasnije enon su iskoristili Bulovu
aglebru za analizu mrea sa relejima. Telefonija je tih godina bila u brzom razvoju, pa je
bilo potrebno koristiti neki matematiki aparat kojim bi se opisivale eljene
komunikacije i nain ostvarivanja veza. Od ovog trenutka Bulova algebra doivljava

svoju ekspanziju.
U savremenim raunarima informacije se predstavljaju ciframa 0 i 1 koje se nazivaju
binarne cifre ili bitovi. To je minimalna koliina informacija koja se moe obraditi u
raunaru. Bit moe da reprezentuje istinu (true) ili nesistinu (false). Jedinica
reprezentuje istinu, a 0 neistinu. O operacije sa bitovima se svode na logike operacije.
1.3. ISKAZNA LOGIKA

Polazni pojamovi u matematikoj logici su iskazi, afirmativne reenice koje imaju
smisla i koje su ili tane ili netane.
Reenica koja ima smisla i ima istinitosnu vrednost naziva se iskaz ili sud.
Iskazi se obeleavaju malim slovima p, q, r,i nazivaju se iskazna slova.
Istinitosna vrednost iskaza je:
T , p je taan iskaz
, p je netaan iskaz
( p) =
Napomena: Umesto T (true) i (ita se ne te), u tehnici se vie koriste oznake 1 i 0.

U ovom sluaju simbole 1 i 0 ne treba shvatati kao brojeve 1 i 0.
Napomena: Iskazna logika je definisana tako da odrava odnose vrednosti istinitosti
sloenih reenica sa vrednostima istinitosti njenih delova.
Primer:
Reenice :
2 1 = 1 ,
Beograd je glavni grad Srbije.
su iskazi koji imaju tanu istinitosnu vrednost.
Reenica p: 2-1=-1 je iskaz i ima netanu istinitosnu vrednost, tj. ( p ) = .
Primer:
Reenica x 2 = 1 nije iskaz , jer nema definisanu istinitosnu vrednost.
Za neke vrednosti promenljive x , tj za x = 1 formula je tana,
a za sve ostale je netana.
Koliko je sati? Ovo je takoe reenica koja nema istinitosnu vrednost i nije iskaz.
1.3.1. OSNOVNE LOGIKE OPERACIJE

U svakodnevnom jeziku, sloene reenice nastaju kombinovanjem prostih reenica i
korienjem veznika i, ili, ne, ako onda i drugih. Istinitosna vrednost sloene reenice
uslovljena je istinitou njenih delova.
Primer:
p: Danas pada kia
q:
Danas je novembar.
Sloena reenica glasi: Danas pada kia i danas je novembar
Sastoji se od 2 dela spojenih veznikom i.
Ova sloena reenica se moe napisati i u obliku p i q.
Razlikujemo dve vrste logikih operacija, unarne (jedna promenljiva) i binarne .

Osnovne logike operacije su:
konjukcija (i), u oznaci . To je reenica oblika p i q.
disjunkcija (ili), u oznaci . To je reenica oblika p ili q.
implikacija (ako - onda), . To je reenica oblika ako p onda q.
ekvivalencija (ako i smo ako), u oznaci . To je reenica oblika ako p onda q i
ako q onda p. ita se i u obliku p ako i samo ako q i pie p akko q.
negacija (ne) . To je reenica oblika nije p.

Napomena: Negacija je unarna operacija, ostale operacije su binarne.
Istinitosna vrednost logikih operacija u zavisnosti od istinitosnih vrednosti

polaznih reenica utvruje se sledeom tablicom.
8
( p)
(q)
( p q)
( p q) ( p q) ( p q)
( p )
Istinitosna vrednost logikih operacija u tablici je u saglasnosti sa svakodnevnom

logikom. Jedino kod implikacije naizgled neloginost vidimo u sluaju kada je
( p ) = . Znai, impikacija je tana bez obzira na vrednost iskaznog slova q.

Primer:
Ako je Srbija najvea na svetu, vea je od Crne Gore ( T ) = T .
Sloena reenica je tana, jer ako je Srbija najvea na svetu,
vea je od Crne Gore, koja je manja od nje.
Primer:
Ako je Srbija najvea na svetu, vea je od SAD. ( ) = T
Sloena reenica je tana, jer ako je Srbija najvea na svetu,
vea je od svake druge drave.
Implikaciji meu logikim operacijama pripada istaknuto mesto. uveni matematiar i filozof Bertrand Rasel je rekao da je cela matematika skup reenica oblika ako
p onda q. I zaista, najvei broj matematikih tvrenja je oblika implikacije i zato se
razvio itav niz razliitih jezikih izraavanja implikacije.
Implikacija moe da se itata na sledee naine:
Ako p, onda q,
p, samo ako q,
p je pretpostavka posledice q,
p povlai q,
iz p sledi q,
p je dovoljan uslov za q,
q je potreban uslov za p,
q ako p.
9
Za implikaciju, p q , vezane su 3 dodatne vrste iskaza:
q p
p q
q p
konverzija
inverzija
kontrapozicija
Primer:
Ako je ona glumica, onda je ona popularna -implikacija
Ako je ona popularna, onda je ona glumica - konverzija
Ako je ona nije glumica, onda je ona nije popularna - inverzija
Ako je ona nije popularna, onda je ona nije glumica - kontrapozicija
Ekvivalencija je dvostruka implikacija, odnosno
( p q ) = (( p q ) ( q p ))
Ekvivalencija se ita na sledee naine:

Ako p, onda q i obrnuto,
p ako i samo ako q,
p je potrebno i dovoljno da je q,
p je potrebn i dovoljn uslov za q.
Rei ako i samo ako piemo esto u sledeem obliku akko.
Primer:
Implikacija
Ako je neki ceo broj jednak 2, onda je njegov kvadarat jednak 4.
Primer:
Ekvivalencija
Trougao je pravougli, ako i samo ako, je zbir kvadrata nad
katetama jednak kvadratu nad hipotenuzom.
Primer:
Broj je deljiv sa 6, akko je deljiv sa 2 i sa 3.
10
1.3.2. ISKAZNE FORMULE

Kombinovanjem iskaznih slova i logikih operacija dobijamo sloene formule, kao
to su p q p , ( p q ) p r i slino.
Definicija:
Iskazna slova p, q, r,...ine iskaznu formulu F.
Iskaznu formulu ine i iskazna slova i osnovne logike operacije.
Iskazne formule se mogu dobiti samo primenom predhodna dva pravila konaan
broj puta.
Primer:
Formule su: p,
( p q ) p,
p ( p q ) .
p q r,
Istinitosnu vrednost svake iskazne formule mogue je odrediti istinitosnom

tablicom.
Primer:
Odrediti istinitosnu tabicu formule ( p q ) p
pq
( p q) p
T
T
T
T
Prilikom pisanja iskaznih formula, ako se izostave zagrade, vano je znati prioritet
logikih operacija, koji moemo videti iz sledee tablice.
logiki operator
prioritet
1-najvei
2
3
,
,
Prevod sadraja iz obinog jezika u zapis matematike logike je jedan od najvanijih

problema hardverskih i softverskih poslova. Problem se svodi da se sadraj obinog
11
jezika svede na taan i nedvosmislen logiki zapis koji moe da bude predmet daljeg
prouavanja.
Primer:
Automatski, odgovor ne moe biti poslan ako je unutranja memorija puna .
Neka je reenica p : Odgovor se automatski alje.
Neka je reenica q : Unutranja memorija je puna.
Onda p je reenica : Odgovor se ne alje automatski.
Logiki zapis bi bio : q p
Iskazna formula koja je uvek tana naziva se tautologija.

Iskazna formula koja je uvek netana naziva se kontrapozicija.
Tautologije, kao uvek tani iskazi, predstavljaju zakone miljenja, odnosno zakonitosti logikog zakljuivanja.
Neki od vanijih logikih zakona su :
Zakon idempotencije
Komutativnost
p p p, p p p
p q q p, p q q p
Asocijativnost
p (q r ) ( p q) r
p (q r ) ( p q) r
Distributivnost
De Morganovi zakoni
Zakon kontrapozicije
( p q) ( p r ) p (q r )
( p q) ( p r ) p (q r )
( p q ) ( p q ) , ( p q ) ( p q )
( q p ) ( p q )
Zakon dvojne negacije

Modus ponens
Zakon svoenja na protivrenost
p p
( p ( p q)) q
( p ( q q ) ) p
12
1.4. KVANTORI
Kvantori ili kvantifikatori u jeziku su rei svaki i neki. Osim ovih rei koriste se i
drugi njihovi jeziki oblici. Tako re svaki u matematici znai isto to i bilo koji, ma koji,
svi i slino, dok umesto rei neki koristi se i postoji, bar jedan, najmanje jedan i slino.
Univerzalni kvantor znai svaki i obeleava se sa ,
( x ) a ( x ) - za svaki x vai a ( x )
Egzistencijalni kvantor znai neki i obeleava se sa ,
( x ) a ( x ) - postoji x za koje vai a ( x )

U sluaju viestruke primene kvantora umesto ( x1 , x2 ,K , xn ) a ( x ) piemo
( x1 , x2 ,K, xn ) a ( x )
Isto vai i za egzistencijalni kvantor.

Prilikom zapisivanja razliitih sadraja uporebom kvantora treba znati:
Reenica, svaki A je B, znai isto to i:

za svaki x, ako x ima osobinu A, onda x ima i osobinu B.
Reenica, neki A je B, znai isto to i:

postoji x, koji ima osobinu A i osobinu B.
Primer:
Primenom kvantora napisati sledee reenice:
a) Svaki prirodni broj je pozitivan.
( x ) x N x > 0
b) Postoji x takvo da je x < 7 .
( x ) x < 7
c) Postoji tano jedan broj iji je kvadrat nula.
( 1 x ) x 2 = 0
13
Primer:
Uporebom kvantora zapisati sledee reenice:
a) x je oblika 2k, gde je k ceo broj
( k Z ) x = 2 k
b)Za svaki ceo broj x, postoji ceo broj y, takav da im je zbir 0.
( x Z )( y Z ) x + y = 0
Od izuzetnog znaaja je poznavanje negacije kvantora.
Negacija kvantora je:
( x ) a ( x ) = ( x ) a ( x )
( x ) a ( x ) = ( x ) a ( x )
Primer:
Negirati sledee reenice:
a) Svi prirodni brojevi su i celi brojevi.
Negacija glasi: Neki prirodni brojevi nisu celi brojevi.
b) Neki prirodni brojevi su deljivi sa 5
Negacija glasi: Svi prirodni brojevi nisu deljivi sa 5.
1.5. PREDIKATSKA LOGIKA

Iskaznim formulama se ne mogu analizirati mnogi matematiki sadraji kao to su
na primer :
( x ) x N x > 0
( x ) x < 7
x+ y7
x= y
14
Takvi matematiki sadraji su predmet prouavanja predikatske logike.

Za razliku od iskaza koji imaju istinitosnu vrednost, navedena tvrenja imae
istinitosnu vrednost tek kada se vrednost promenljive zameni sa nekom konkretnom
brojnom vrednou.
U tvrenju ( x ) x < 7 moemo rei da je promenljiva x subjekat, a < 7 je predikat
koji definie osobinu promenljive. Takva tvrenja moemo da zapiemo u obliku
P ( x ) , gde x oznaava promenljivu, a P predikat.

Predikatske formule grade se pomou:
konstanti
promenljivih
opercijskih znakova
relacijskih znakova
logikih operacija
kvantora
pomonih simbola
Predikatske formule se uvek definiu u odnosu na neki jezik, odnosno algebrasku
strukturu.
U okviru te strukture se vri interpretacija formule.
Primer:
Data je formula a ( x, y ) ( z ) a ( x, z ) a ( z, y ) .
Jedna njena interpretacija u skupu N i relacija < kao vrednost znaka a bi bila
x < y ( z )( x < z z < y )

Za konkretne brojne vrednosti x,y,z nastaju razliiti iskazi o prirodnim brojevima,
koji su nekada tani, a nekada ne.
15

Valjane formule u predikatskoj logici su manje vie kao tautologije u iskaznoj logici.
Meutim, dok za ispitivanje da li je neka iskazna formula tautologija imamo jasno definisan postupak, za ispitivanje da li je neka predikatska formula valjana, jasnog i
definisanog postupka nema.
Valjanim formulama, isto kao i tautologijama ispituju se zakoni miljenja.
Predikatska formula je valjana , u oznaci = F , ukoliko je istinita pri svakoj

interpretaciji.
Primer:
a) Formula a ( k ) ( x ) a ( x ) je valjana, jer za svaku interpretaciju ako je
a ( k ) tano, ( x ) a ( x ) je takoe tano.

b) Formula ( x ) a ( x ) a ( k ) nije valjana, jer postoje interpretacije kada nije
istinita.
Ako je domen skup N i a je biti paran broj, a je k=5
Vanije valjane formule:

Zakon permutacije istorodnih kvantora
( x )( y ) A ( y )( x ) A
( x )( y ) A ( y )( x ) A
Distributivni zakon univerzalnog kvantora prema konjukciji
( x )( A B ) ( x ) A ( x ) B
16
Distributivni zakon egzistencijalnog kvantora prema disjunkciji
( x )( A B ) ( x ) A ( x ) B
Distributivni zakoni operacija , , prema kvantorima
( x ) ( A B ( x ) ) A ( x ) B ( x ) , ( x ) ( A B ( x ) ) A ( x ) B ( x )
( x ) ( B ( x ) A) ( x ) B ( x ) A, ( x ) ( B ( x ) A) ( x ) B ( x ) A
De Morganovi zakoni za kvantore
( x ) A ( x ) A, ( x ) A ( x ) A
Zakon saglasnosti implikacije sa kvantorima
( x )( A B ) ( x ) A ( x ) B
( x )( A B ) ( x ) A ( x ) B
Zakon saglasnosti ekvivalencije sa kvantorima
( x )( A B ) ( x ) A ( x ) B
( x )( A B ) ( x ) A ( x ) B
17
PITANJA ZA PONAVLJANJE
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
ta je iskaz?
ta je iskazna formula?
Navesti osnovne logike operacije.
ta je tautologija, a ta kontradikcija?
Navesti osnovne logike zakone.
ta su kvantori?
Kako glase negacije kvantora?
Koja je razlika izmeu iskazne i predikatske logike?
ta su valjane formule
KLJUNE REI
Ekvivalencija
Negacija
Tautologija
Egzistencijalni kvantor
Valjana formula
Iskaz
Formula
Konjukcija
Disjunkcija
Implikacija
Kontradikcija
Kvantor
Univerzakni kvantor
18
1.6. ZADACI
1.
Da li su dati matematiki izrazi, iskazi:
1 1
>
a) 5 3 ,
b) x 2 + y 2 2 xy ,
Reenje:
a) da,
c) da,
2.
( 3 )
c)
= 3 ,
d) x 2 = y .
b) da,
d) ne, jer nema definisanu istinitosnu vrednost.
Odrediti istinitosnu vrednost sledeih iskaza:

a) 5
1
> ,
3
c)
( 3 )
b) x 2 + y 2 2 xy ,
d) (1 < 2 ) ( 2 < 5 ) .
= 3 ,
Reenje:
a) 5 > 3 = ,
c)
3.
( 3)
2
2
b) x + y 2 xy = T ,
= 3 = ,
d)
( (1 < 2 ) ( 2 < 5) ) = T T = T
Date reenice napisati korienjem znakova osnovnih logikih operacija:

a) Najmanje jedan od brojeva a i b je pozitivan.
b) Oba broja a i b su pozitivna.
c) Najmanje jedan od brojeva a i b nije pozitivan.
d) Nijedan od brojeva a i b nije pozitivan,
e) Tano jedan od brojeva a i b je pozitivan.
Reenje:
a) a > 0 b > 0 ,
b) a > 0 b > 0 ,
19
c) ( a > 0 ) ( b > 0 ) ,
d) ( a > 0 ) ( b > 0 ) ,
e) ( a > 0 ) ( b > 0 ) .
4.
Date reenice napisati korienjem znakova osnovnih logikih operacija:

a) Svaki od brojeva 2,4,6 je paran,
b) Neki od brojeva 2,4,6 je manji od 6,
c) Neki od brojeva 2,4,6 nije deljiv sa 3,
d) Nijedan od brojeva 2,4,6 nije vei od 6.
Reenje:
a) 2 2 2 4 2 6 ,
( )
( )
b) 2 < 6 4 > 6 6 < 6 ,
( )
c) 3 2 3 3 3 6 , d) ( 2 > 6 ) ( 4 > 6 ) ( 6 > 6 ) .

5.
Dati su iskazi :
1 1 1 1 10
p : =
2 3 4 5 3
1 1 1 1
r : = 7
2 3 4 5
1 1 1 1
37
: =
2 3 4 5
6
1 1 1 1 2
: =
2 3 4 5 5
Odrediti njihovu tanost i koristei dobijene rezultate odrediti istinitosnu

vrednost sledeih iskaza:
a) ( p q ) r ,
b) ( p q ) ( r s ) ,
c) ( p q ) ( r s ) ,
d) ( p q ) ( r s ) .
Reenje:
Kako je ( p ) = T , ( q ) = T , ( r ) =, ( s ) = , dobijamo
( ( p q ) r ) = (T T ) = T = T ,
b) ( ( p q ) ( r s ) ) = (T T ) ( ) = T = T
a)
20
( ( p q ) ( r s ) ) =
d) ( ( p q ) ( r s ) ) =
c)
6.
Dati su iskazi:
p ( 4 x4 y3 ) : ( 2 x2 y ) = 2 x2 y3
q ( 3 x 4 y 2 ) : ( 3x 6 y ) = 3xy 4
r ( 2 x y )( 2 x + y ) = 4 x 2 y 2
s ( x 2 y ) = x 2 + 4 xy + 4 y 2

a) ( p q ) r ,
b) ( p q ) ( r s ) ,
c) ( p q ) ( r s ) ,
d) ( p q ) ( r s ) .
Reenje:
Kako je
( p ) =, ( q ) =, ( r ) = T , ( s ) =
( ( p q ) ( r s ) ) =
d) ( ( p q ) ( r s ) ) =
(( p q ) r ) = T
c) ( ( p q ) ( r s ) ) = T
b)
a)
7.
Dati su iskazi:
ln ( x + 1)
=1
x 0
x
p lim
q ( xe 2 x ) = e 2 x
r AI = IA = A
s ln x dx =1 + ln x + C

21
a) ( p q ) r
b) ( p q ) ( r s )
c) ( p q ) ( r s )
d) ( p q ) ( r s )
Reenje:
Kako je
( p ) = T , ( q ) =, ( r ) = T , ( s ) =
(( p q ) r ) = T
c) ( ( p q ) ( r s ) ) = T
a)
8.
(( p q) ( r s ) ) = T
d) ( ( p q ) ( r s ) ) =
b)
Implikaciju x = 3 x < 10 proitati na vie naina.

Reenje:
Ako x = 3 , onda je x < 10
x = 3 je predpostavka posledice x < 10
x = 3 povlai x < 10
iz x = 3 sledi x < 10
x = 3 je dovoljan uslov za x < 10
x < 10 je potreban uslov za x = 3
9.
Reenici, ceo broj je deljiv sa 4, ( 4 x ), napisati po jedan dovoljan i jedan

potreban uslov.
Reenje:
Dovoljan uslov je recimo 8 x , jer ako je broj deljiv sa 8 deljiv je i sa 4,
8 x 4 x
Potreban uslov je recimo 2 x , jer ako je broj deljiv sa 2 moe da bude deljiv i sa
4, 4 x 2 x
10. Nai konverziju, inverziju i kontrapoziciju inplikacije
x = 3 x < 10
22
Reenje:
q p
konverzija
x < 10 x = 3
p q inverzija
( ( x = 3) ( x < 10 ) ) ( x 3 x 10 )
q p
kontrapozicija
( ( x < 10 ) ( x = 3) ) ( x 10 x 3)
11. Koristei logiku operaciju ekvivalenciju zapisati Pitagorinu teoremu.
Reenje:
a) Trougao je pravougli akko je a 2 + b2 = c 2
b) a 2 + b 2 = c 2 je potreban i dovoljan uslov da bi trougao bio pravougli.
c) ako je a 2 + b2 = c 2 , trougao je pravougli i obrnuto.
12. Ispitati da li su iskazne formule tautologije:
a) ( p q ) ( p q ) ,
b) ( p q ) ( p q ) ,
c) ( p q ) p ,
d) ( p p ) p ,
e) ( p q ) r ( p r ) ( q r ) .
Reenje:
a) ( p q ) ( p q )
( p)
( p)
( p )
( q )
( p q)
(( p q ))
( p q )
T
T
T
T
T
T
T
T
T
T
T
T
T
T
Formula je tautologija.
b) ( p q ) ( p q )
je tautologija,
c) ( p q ) p
nije tautologija,
d) ( p p ) p
je tautologija,
23
e) ( p q ) r ( p r ) ( q r )
( p ) ( q ) ( r ) ( p q ) (( p q ) r ) ( p r ) ( q r ) (( p r ) ( q r )) ( F )
T
T
T
T
T
T
T
T
T
T
T
T
T
T
T
T
T
T
T
T
T
T
T
T
T
T
T
T
Formula nije tautologija.

13. Dokazati da su sledee formule tautologije
a) ( p q ) ( q p )
zakon komutacije
b) ( p q ) ( p q )
De Morganov zakon
c) ( p p ) p
zakon idempotencije
d) ( p q ) ( p r ) p ( q r )
zakon distribucije.
Reenje:
Formule se mogu dokazati korienjem tablica kao u predhodnom primeru.
14. Metodom svoenja na protivrenost ispitati da li je sledea formula tautologija
(( p q ) p ) p .
Reenje:
Ako posmatrana formula ne bi bila tautologija, tada za neke vrednosti p i q koji se
pojavljuju u ovoj formulu je
( ( ( p q ) p ) p ) =
To se moe desiti u sluaju da je
( ( p q ) p ) = T , ( p ) = .
Na osnovu toga dobijamo da je
( ( p q ) ) = T , odnosno ( p q ) = .
24
Ovaj izraz moe biti netaan samo u jednom sluaju, a to je kada je
( p ) = T i ( q ) = .
Kako smo ve pretpostavili da je
( p ) = ,
dolazimo do kontradikcije. Znai ne moemo nai vrednosti izraza p i q za koje je

polazna formula netana. Prema tome polazna formula mora biti tautologija.
15. Metodom svoenja na protivrenost ispitati da li su sledee formule tautologija
(( p q ) p ) p ,
a) p ( p q ) ,
b)
c) ( p r )
d) ( p q ) ( p q ) ,
((( p q ) r ) r ) ,
e) ( p q ) p ( p q ) .
Reenje:
a)
( p ( p q ) ) =
( p ) = T , ( p q ) =
(T q ) =
( q ) =
Nismo dobili kontradikciju, znai naa predpostavka da formula nije tautologija
je dobra. Znai formula nije tautologija.
b) formula nije tautologija,
c) formula nije tautologija,
d) Predpostavimo da je
( ( p q ) ( p q ) ) =
( p q ) = T , ( p q ) = .
Ako je ( p q ) = , onda je
( p ) =, ( q ) =
( p ) = T , ( q ) =
Ako dobijene vrednosti ubacimo u prvu vezu dobijamo
( T ) = .
Po pretpostavci taj izraz je taan. To je kontradikcija, koja obara polaznu

pretpostavku, znai polazna formula je tana
25
Ako dobijene vrednosti ubacimo u prvu vezu dobijamo
( T ) = , a po naoj predpostavki taj izraz je taan. To je kontradikcija, koja

obara polaznu predpostavku, znai naa formula je tautologija.
e) formula nije tautologija.
16. Ako je dat predikat P : x 2 y 2 < z 2 , napisati iskaz P (1,1,1) .
Reenje:
P (1,1,1) = 12 12 < 12
17. Ako je dat predikat P : x 2 y 2 < z 2 , napisati iskaz ( x )( y ) P ( x, y ,1) .
Reenje:
( x )( y ) P ( x, y,1) = ( x )( y ) x 2 y 2 < 1
Postoje brojevi x i z takvi da je x 2 y 2 < 1
18. Napisati sledei iskaz u simbolikom zapisu:
Svako zna matematiku bolje od Nikole.
Reenje:
Domen su studenti,
P(x,y): x zna matematiku bolje od y.
( x ) P ( x, Nikola )
19. Dokazati valjanu formulu
( x ) P ( x ) ( x ) Q ( x ) = ( x ) ( P ( x ) Q ( x ) )
Reenje:
( x ) P ( x ) ( x ) Q ( x ) =
P ( a ) ( x ) Q ( x ) =
P ( a ) Q (b) =
( x ) ( P ( x ) Q ( x ) )
za proizvoljno a
za proizvoljno b
kako su a i proizvoljni , uzeemo a=b
26
2.
OSNOVNI POJMOVI TEORIJE
SKUPOVA
KRATAK SADRAJ:
2.1.
2.2.
2.3.
2.4.
2.5.
POJAM SKUPA
OPERACIJE SA SKUPOVIMA
BROJ ELEMENATA SKUPA-KARDINALNI BROJ
RASELOV PARADOKS
ZADACI
CILJEVI UENJA:
Kada ovo poglavlje prouite moi ete da:
1. objasnite pojam skupa,
2. definiete osnovne skupovne relacije,
3. definiete osnovne skupovne operacije,
4. znate ta je kardinalni broj skupa,
5. znate probleme teorije beskonanih skupova,
6. poznajete Raselov paradoks.
27
2.1. POJAM SKUPA

Svakodnevno, radimo sa skupovima. Korpa jabuka, stado ovaca, kontinenti, populacija bakterija, taake na krunici, prirodni brojevi, sve su to primeri skupova. Skoro
svaka delatnost oveka odnosi se na neke skupove.
U drugoj polovini 19. veka matematiari su poeli da se interesuju za apstraktne
osobine skupova. Tako je nastala nova matematika disciplina, teorija beskonanih
skupova, koja je postala odluujui korak u sintetizovanju matematikih znanja. Njen
tvorac je nemaki matematiar Dor Kantor (Georg Kantor 1845.-1918.).
Skup je osnovni pojam koji se ne definie. ine ga elementi koji imaju bar jednu
zajedniku osobinu.
Objekti skupa nazivaju se njegovim elementima.
Skupovi se obeleavaju najee velikim slovima A , B , C , ..., a njegovi elementi malim slovima a , b , c , ...
Neki element a moe pripadati datom skupu A , to se oznaava sa a A , ili
ne pripadati istom skupu, to se oznaava sa a A .
Skup svih elemenata x za koje tana reenica A ( x ) , pie se kao
{x A ( x )}
Skup koji nema elemenata naziva se prazan skup i obeleava sa .

Za grafiko predstavljanje skupova koriste se Venovi dijagrami.
A
a
aA
Kaemo da je A podskup skupa B i piemo A B , ako svaki element skupa

A pripada istovremeno i skupu B .
A B = { x x A x B}
A B
28
Dva skupa A i B su jednaka, ako svaki element skupa A pripada i skupu B i

ako svaki element skupa B istovremeno pripada i skupu A .
A = B = { x x A x B}
Za proizvoljne skupove A, B, C vai
A A
A BB A A= B
A BB C AC
Partitivni skup P ( A ) datog skupa A , je skup svih podskupova datog skupa, tj.
P (A) = {X X A } .
Primer:
A = {a, b, c} P ( A ) = {, {a} , {b} , {c} , {a, b} , {b, c} , {a, c} , {a, b, c}}
2.2. OPERACIJE SA SKUPOVIMA
Unija dva skupa A i B je skup A U B = x x A x B .
AU B
Primer:
A = {1, 2} , B = {2,3, 6, 7} , A U B = {1, 2,3, 6, 7} .
U optem sluaju, kada imamo konano mnogo skupova A1 , A2 ,K , An njihova unija je:
29
UA = A UA
i
i =1
UKU An .
Presek skupova A i B je skup A I B = x x A x B .
AI B B
Primer:
A = {1, 2} , B = {2,3, 6, 7} , A I B = {2}

Ako je presek dva skupa A i B prazan, tj. A I B = , tada za ta dva skupa
kaemo da su disjunktni .
Ako je dato konano mnogo skupova A1 , A2 ,K , An njihov presek je:
n
IA = A IA
i
i =1
IKI An .
Razlika skupova A i B je skup A \ B = x x A x B .
A
B
A\ B
Primer:
A = {1, 2} , B = {2,3, 6, 7} ; A \ B = {1} , B \ A = {3, 6, 7} .
Simetrina razlika skupova A i B je unija skupova A \ B i B \ A , tj.

A B = ( A \ B) U ( B \ A) .
AB
30
Primer:
A = {1, 2} , B = {2,3, 6, 7} ; AB = {1,3, 6, 7} .

Komplement skupa A u odnosu na skup B (ili dopuna skupa A do skupa
B ) gde je A B je skup CB A = B \ A .
CB A
B
Primer:
A = {1, 2} , B = {1, 2,3, 6,7} , CB A = {3,6,7} .

Par elemenata (a, b) nazivamo ureenim parom (ili ureenom dvojkom) ako
je tano odreeno koji je element na prvom, a koji na drugom mestu.

Ureeni parovi (a, b) i (c, d ) su jednaki ako i samo ako je a = c i b = d .
Dekartovim proizvodom skupova A i B naziva se skup
A B = {(a, b) a A b B} .
Primer:
Dati su skupovi
A = {1, 2,3} i B = { x, y} .
A B = {(1, x), (2, x), (3, x), (1, y ), (2, y ), (3, y )} ,
B A = {( x,1), ( x, 2), ( x,3), ( y,1), ( y, 2), ( y,3)} .
Oigledno je A B B A , to znai da za Dekartov proizvod skupova ne vai

zakon komutacije.
Dekartov proizvod A A se oznaava sa A2 . Dekartov proizvod R R = R 2
predstavlja realnu ravan.
31
Za operacije sa skupovima vae sledei zakoni:

Zakon komutacije
Zakon asocijacije
Zakon distribucije
AU B = B U A
( A U B) U C = A U (B U C )
( A I B) I C = A I (B I C )
A U (B I C ) = ( A U B) I ( A U C )
AU = A
Zakon identiteta
Zakon dvostrukog komplementa
De Morganovi zakoni
AI B = B I A
(A )
C C
=A
( A U B)
= AC I B C
( A I B)
= AC U B C
Dekart Rene (Descartes Ren, 1596.-1650.) Bio je matematiar, filozof i naunik ije je delo Geometrija (La geometrie)
postavilo osnove dananjoj analitikoj geometriji. Dekart je bio
prvi koji je upotrebio poslednja slova alfabeta da oznai nepoznate veliine. O znaenju tog otkria Engels je rekao: "Dekartova promenljiva veliina bila je prekretnica u matematici.
Zahvaljujui tome uli su u matematiku kretanje i dijalektika, i
dolo se do diferencijalnog i integralnog rauna, koei su Njutn i Lajbnic sistematizovalii, a nisuih otkrili." Zaetnik je novog filozofskog pravca racionalizma.
Metodskim skeptikim raiavanjem svega nejasnog i nesigurnog i izdvajanjem i
odbacivanjem nepouzdanog. Ta istina je sadrana u njegovoj poznatoj reenici
"Mislim, dakle postojim" (Cogito, ergo sum).
1649. godine Dekarta je u Stokholm pozvala vedska kraljica Kristina da bi je poduavao. Dvadesettrogodinja kraljica je elela da crta tangente u pet sati ujutru, tako
da je Dekart razbio svoju ivotnu naviku ustajanja u jedanaest sati. elei da svojim
savetima utie na udljivu vladarku tada mone zemlje kako bi time uinio nesto za
mir u svetu, Dekart je podnosio surove uslove u zemlji stena i gleera i svako jutro
hodao do palate. Ne naviknut na hladnou vedskih zima umro je 1650. godine od
zapaljenja plua.
32
2.3. BROJ ELEMENATA SKUPA

- KARDINALNI BROJ
Odreivanje broja elemenata konanih skupova svodi se na njihovo prebrojavanje. Meutim, kada se radi o beskonanim skupovima, stvar je mnogo sloenija.
Tada se sreemo sa dosta neoekivanim situacijama. Pojam kardinalnog broja je
uveden da bi se pomou njega skupovi mogli uporeivati po veliini. Jo u 17. veku
uveni fiziar i matematiar Galileo Galilej (Galileo Galilei 1564-1642) je primetio da
kod beskonanog skupa, njegov pravi podskup moe biti iste veliine kao i ceo skup.
Kasnije u 19. veku je uoeno da svi beskonani skupovi nisu iste veliine, da neki
beskonani skupovi mogu biti vei ili manji, od drugih beskonanih skupova.
Primer:
Skup N prirodnih brojeva ima beskonano mnogo elemenata, ali manje od skupa
celih brojeva Z, koji je takoe beskonaan.
Ako postoji bijektivna funkcija f : A B , onda se za skupove A i B kae da
imaju isti kardinalni broj, u oznaci kA = kB .
Kod konanih skupova, kardinalni broj predstavlja broj elemenata skupa.
Ako skup A ima isti kardinalni broj kao skup prirodnih brojeva N , onda za skup
A kaemo da je prebrojiv.
Skup A je prebrojiv ako se moe poreati u niz.
Kardinalni broj skupa prirodnih brojeva oznaava se sa hebrejskim slovom i

ita se alef nula kN = 0 .
Primer:
Kardinalni broj skupa prirodnih brojeva jednak je kardinalnom broju skupa svih
parnih prirodnih brojeva.
Ta jednakost se vidi iz preslikavanja
4 K
n K
2 1 2 2 2 3 2 4 K 2 n L
Dakle kN = k 2 N .
33
Primer:
Skup celih brojeva je prebrojiv, jer se brojevi mogu poreati u niz,
0, 1,1, 2, 2,L
Dakle kN = kZ .
Primer:
Skup racionalnih brojeva je prebrojiv, jer se brojevi mogu poreati u niz,
0
1
1
2
1 2
3 3
1 2 3
4 4 4
L
Dakle cardN = cardQ .
Skup realnih brojeva R je neprebrojiv, cardR = c (kontinum).
Primer:
Skup svih taaka prave ima kardinalni broj c.
Skup svih realnih brojeva izmeu 0 i 1 ima takoe kardinalni broj c.
Primer:
Koliki je kardinalni broj praznog skupa?
card = 0
card { } = 1
2.4. RASELOV PARADOKS

Iz izloenog jasno je zato je teorija beskonanih skupova na poetku svoga
nastanka imala veliki broj protivnika. Ali, poetkom 20 veka teorija skupova doivljava
svoj procvat i nalazi iroku primenu u matematici i nauci. Istovremeno, uoene su i
34
prve protivrenosti, odnosno paradoksi. Najuveniji je Raselov paradoks nastao 1902

godine.
Postoje razne interpretacije Raselovog paradoksa, paradoks brijaa, paradoks
biblioteke i mnoge druge.
Primer:
Paradoks brijaa
U nekom selu iveo je brija, koji je brijao sve one stanovnike sela koji se nisu
brijali sami. Da li je brija brijao samog sebe?
Ako bi se brija brijao sam, on bi bio jedan od stanovnika koji se briju sami, pa se ne
bi smeo brijati kod brijaa. Ako se pak brija ne bi brijao, bio bi jedan od stanovnika
sela koji se ne briju sami, pa bi se morao brijati kod brijaa. Kako se reava ovaj
paradoks. Jednostavno, nije mogue da postoji selo u
kome bi brija mogao da radi ovako kako je reeno.
Sutina Raselovog paradoksa svodi se na sledee: Ako za svaku osobinu postoji
skup svih objekata koji sadre tu osobinu, onda to isto vai i za osobinu skup ne
pripada samom sebi , odnosno, pitanje je, da li skup svih skupova koji ne sadre sebe
kao element, sadri sebe?
Raselov paradoks bi se sveo na zapis
A A A A , gde je A = {x x x}
Neka je A skup svih objekata za koje vai ova osobina. Da li A pripada samom sebi?
Ako pripada, onda znai da zadovoljava osobinu skup ne pripada samom sebi to
je kontradikcija. Ako pak ne pripada samom sebi, onda e da zadovolji traenu
osobinu, pa e ba da pripada samom sebi, to je opet kontradikcija.
Pojava Raselovog paradoksa ozbiljno je uzdrmala Kantorovu teoriju skupova. Kao
rezultat razvila su se tri pravca u matematici kojima je bilo mogue reavati nastale
probleme, Rasellogicizam, Bauer-intuicionalizam, Hilbert formalizam.
Rasel je uoeni problem reio tako to je definisao pojam klase i jedan od naina
prevazilaenja ovog paradoksa se svodi da se skup svih skupova ne smatra skupom,
ve klasom, koja je uoptenje pojma skupa.
35
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
ta je skup?
ta su Venovi dijagrami?
Navesti i definisati osnovne skupovne relacije.
Navesti i definisati osnovne skupovne operacije.
Definisati Dekartov proizvod skupova.
ta je partitivni skup?
ta je kardinalni broj skupa?
Koliki je kardinalni broj skupa N, odnosno skupa R?
Kako glasi Raselov paradoks ?
KLJUNE REI
Skup
Element
Venov dijagram
Podskup
Unija
Presek
Razlika
Komplement
Dekartov proizvod
Partitivni skup
Kardinalni broj
Alef nula
Kontinum
2.5. ZADACI
1. Ako je A = {1, 2,3} , B = {2,3, 4,5} i C = {2,3, 4,5, 6, 7} , odrediti
a) A U B,
( A U B ) U C,
( A I B ) I C,
A B , P ( A) .
b) A I B,
c) A \ B, C \ A. ,
d)
36
Reenje:
a)
A U B = {1, 2,3, 4,5} , ( A U B ) U C = {1, 2,3, 4,5, 6, 7} ,
b)
A I B = {2,3} ,
c)
( A I B ) I C = {2, 3} ,
A \ B = {1} , C \ A = {4,5,6,7} ,
d)
(1, 2 ) , (1,3) , (1, 4 ) , (1,5 ) , ( 2, 2 ) , ( 2,3) , ( 2, 4 ) ,

A B =
( 2,5 ) , ( 3, 2 ) , ( 3,3) , ( 3, 4 ) , ( 3,5 )
P ( A ) = {, {1} , {2} , {3} , {1, 2} , {1,3} , {2,3} , {1, 2,3}} .

2.
Odrediti elemente skupova A = x x 2 1 = 0 x Z i
B = { x 2 x + 1 < 7 x N } , a zatim izraunati A I B, A U B, A \ B i B \ A .

Reenje:
A = {1,1} .
Kako je 2 x + 1 < 7 x < 3 , a treba da uzmemo samo prirodne brojeve
B = {1, 2} .
A I B = {1} , A U B = {1,1, 2} , A \ B = {1} , B \ A = {2} .
3. Dat je skup P = {0,1, 2,L 9} . Odrediti skupove
A = { x x P x 3} i B = { x x P x < 8} , a zatim izraunati
A I B, A U B, A \ B .
Reenje:
A = {3, 4,5, 6, 7,8,9} i B = {0,1, 2,3, 4,5, 6, 7} .

A I B = {3, 4,5, 6, 7} , A U B = {0,1, 2,3, 4,5, 6, 7,8,9} , A \ B = {8,9}
37
4. Dat je skup P = {0,1, 2,L 9} . Odrediti skupove
x2
2x
P i B = x x P x P ,
A = x x P
12 x
2
a zatim izraunati A I B, A U B, A \ B, B \ A, P ( A \ B ) .
Reenje:
A = {0, 4, 6,8,9} , B = {0, 2, 4} .

A I B = {0, 4} , A U B = {0, 2, 4, 6,8,9} ,
A \ B = {6,8,9} , B \ A = {2} ,
P ( A \ B ) = {, {6} , {8} , {9} , {6,8} , {6,9} , {8,9} , {6,8,9}} .

5.
Koliko elemenata ima partitivni skup P ( A) , skupa A koji ima:

a) nula elemenat
b) dva elementa
c) tri elementa
d) n elemenata
Reenje:
a) 1, njegov element je prazan
skup
b) 4
c) 8
d) 2 n , gde je n broj elemenata
skupa
6. Koliko elemenata ima skup iji je partitivni skup dat i kako glasi:
{
b) P ( A) = {, {1}}
a) P ( A) = , {1}, {2}, {1, 2}
Reenje:
a) 2, a glasi A = {1, 2}
b) 1, a glasi A = {1}
7.
Odrediti Dekartov proizvod A B , ako su dati skupovi
A = x x N x 2 = 1 i B = { x 1 x < 2} .
38
Reenje:
A = {1} , B = {1, 0,1} ,

A B = {(1, 1) , (1, 0 ) , (1,1)}.
8.
Dati su skupovi A = {a, b, c, d } , B = {a, b, 4} , C = {2, 4, c} , D = {a, b,3} i
E = {1, b} .
Odrediti a,b,c,d ako znamo da je
B A, C A, D A i E B.
Reenje:
a = 1, b = 2, c = 3, d = 4 .
9.
Dati su skupovi
A = {n n N , n 10} , B = {n n N , 2 n 7} , C = {2,3, 6} .
Odrediti skupove X i Y ako znamo da je X A , C U X = B .
Reenje: X = {2,3, 4,5, 6, 7} .
10. Primenom tautologija dokazati sledee skupovne jednakosti:

a) A I ( A U B ) = A ,
b) A I ( B U C ) = ( A I B ) U ( A I C )
c) A I B = B I A ,
d) ( A / B ) I B =
Reenje:
a)
x A I ( A U B) x A
x A x ( A U B) x A
x A ( x A x B) x A
Ako uvedemo oznake: p : x A i q : x B , dobijamo iskaznu formulu
p ( p q) p
Korienjem tablice lako se dokazuje da je formula tautologija, pa samim tim i
svaka formula koja se na nju moe svesti je tana.
b) Ako uvedemo oznake:
p : x A, q : x B, r : x C
39
Dobijamo iskaznu formulu:
( p q) r ( p r ) (q r )
( p) (q) (r )
T
T
T
T
T
T
T
T
( p q ) (( p q ) r ) ( p r ) ( q r ) (( p r ) ( q r ))
T
T
T
T
T
T
T
T
T
T
T
T
T
T
T
T
(F )
T
T
T
T
T
T
T
T
Kako je iskazna formula tautologija, svaki izraz, pa i na, koji se moe svesti na ovu
tautologiju je taan.
c) Ovoj jednakosti odgovara iskazna formula p q q p , koja je tautologija.
d)
Ovoj jednakosti odgovara iskazna formula ( p q ) q , koja je

tautologija.
11. Koliki je kadrinalni broj skupova:

a) A = {1, 2, 3}
b) A = {,1}
Reenje:
a) card(A)=3
b) card(A)=2
40
3.
RELACIJE I FUNKCIJE
KRATAK SADRAJ:
3.1. RELACIJE
3.1.1. DEFINICIJA I OSOBINE RELACIJA
3.2. FUNKCIJE
3.2.1. DEFINICIJA I OSOBINE FUNKCIJA
3.3. ZADACI
CILJEVI UENJA:
1. Definiete pojam relacije,
2. osobine relacija,
3. vrste relacija.
4. Definiete pojam funkcije,
5. osobine funkcija,
6. nabrojite razliite vrste funkcija.
41
3.1. RELACIJE
Relacija je odnos, veza izmeu objekta. U matematici, se sreemo sa razliitim
relacijama. To su jednako, paralelno, normalno, slino i mnoge druge. Matematike
objekte je potrebno uporeivati ili poreati po nekom zadatom kriterijumu, kao i
uoiti slinost izmeu njih i grupisati ih u grupe meusobno slinih i tada koristimo
osobine relacija. U svakodnevnoj praksi najee se koriste binarne ili dvolane
relacije i osvrnuemo se samo na taj tip relacija.
3.1.1. DEFINICIJA I OSOBINE

Relacija se moe posmatrati kao povezivanje elemenata nekog skupa A, koji su u
vezi, relaciji sa elementima nekog skupa B. Znai ako x A i y B , onda svakom
paru ( x, y ) A B pridruujemo vrednost T, a ako to nije sluaj vrednost .
Binarna relacija je bilo koji podskup Dekartovog proizvoda proizvoljnih
skupova A i B. Ako je
A B
( x, y )
kaemo da je x u relaciji sa y i piemo x y .

Relacije se mogu predstaviti na razliite naine: ureenim parovima, tablicama,
graficima i td.
Primer:
Relaciji
= {(1,1) , ( 2, 2 ) , ( 2,1) , (1, 2 ) , ( 3,3) , ( 4, 4 )}
odgovara sledei grafik i tablica .

2
1
3
42
1
2
3
4
1
T
T
2
T
T
Ako A = B , onda se skup A2 = A A naziva Dekartovim kvadratom.

Relacija moe da ima sledee osobine:
2
Neka je A . Za relaciju tada kaemo da je
( x A)( x x )
( x, y A)( x y y x )
(S) simetrina ako
(AS) antisimetrina ako ( x, y A )( x y y x x = y )
( x, y, z A)( x y y z x z )
(T) tranzitivna ako
(R) refleksivna ako
Relacija iz predhodnog primera je refleksivna, simetrina i tranzitivna.

Relacija koja je refleksivna, simetrina i tranzitivna zove se relacija
ekvivalencije.
Relacija koja je refleksivna, antisimetrina i tranzitivna zove se relacija
poretka.
Primer:
Relacije ekvivalencije su jednako, podudarno, slino i td, a relacije
poretka su manje ili jednako, vee ili jednako i td.
Uloga relacije ekvivalencije je da se pomou nje izraze slinosti izmeu objekata i
da se oni grupiu u grupe meusobno slinih, a uloga relacije poretka da se objekti
poreaju i uporeuju po nekom zadatom kriterijumu.
Relacija ekvivalencije moe da se razlae na klase ekvivalencije.
43
Ako je ~ relacija ekvivalencije, onda se klasa ekvivalencije, elementa x, u
oznaci C x definie kao Cx = y x ~ y .
Skup Cx se zove koliniki skup.
Klase ekvivalencije jednog skupa ine njegovo razlaganje na disjunktne podskupove, a njihova unija je polazni skup.
Primer:
Dat je skup A = {2, 1, 0,1, 2} u kome je definisana je relacija x y x 2 = y 2 .
Odrediti tablicu, napisati parove i ispitati osobine relacije.
x y
-2
-1
0
1
2
-2
T
-1
: ( 2, 2 ) , ( 2, 2 ) , ( 1, 1) , (1,1) , (1, 1)
( 1,1) , ( 0,0) , ( 2, 2 ) , ( 2, 2 )
Osobine :
( x A)( x x ) x 2 = x 2
Relacija je simetrina , jer ( x, y A )( x y y x ) ,
Relacija je refleksivna , jer
x2 = y2 y2 = x2
Relacija je tranzitivna , jer
( x, y, z A)( x y y z x z ) ,
x2 = y2 y2 = z2 x2 = z2
Znai ova relacija je relacija ekvivalencije.

Razlikujemo 3 klase ekvivalencije C1 = {2, 2} , C2 = {1,1} , C3 = {0} .
Koliniki skup je
A / = {C1 , C2 , C3}
44
2
T
3.2. FUNKCIJE
Pojam funkcije ili preslikavanja spada u osnovne matematike kategorije. Jasna
predstava o pojmu funkcije stvorena je tek u 17. veku. Kod funkcija, kao i kod relacija,
uspostavlja se veza izmeu elemenata dva skupa, ali dok kod relacija jednom
elementu skupa A mogu odgovarati vie elemenata skupa B, kod funkcija jednom
elementu skupa A moe odgovarati samo jedan elemenat skupa B.
3.2.1.DEFINICIJA I OSOBINE
Preslikavanje ili funkcija f skupa A u skup B, u oznaci f : A B je relacija
f A B , koja ima osobinu da je svaki element skupa A u relaciji tano sa
jednim elementom skupa B, tj.
( x A)( y B ) ( x, y ) f i
( x A )( y, z B )( x, y ) f ( x, z ) f
Kod funkcija uobiajeno je da umesto
y=z
( x, y ) f
piemo y = f ( x ) i
kaemo da funkcija f preslikava x u y. Tada x nazivamo originalom, y

njenom slikom.
Skup Dx A onih elemenata iz A kojima su korespondirani elementi skupa
B naziva se oblast definisanosti ili domen funkcije.

Skup Dy B onih elemenata iz B kojima su korespondirani elementi skupa
A naziva se oblast vrednosti ili kodomen funkcije.
45
Primer:
Kod funkcija definisanih na konanim skupovima koristimo sledee
zapise :
Ako su dati skupovi
A = {a, b, c} i B = {1,3}
onda jedna od moguih funkcija je njihovih elemenata je
a b c
f =
1 3 1
ili zapisana korienjem ureenih parova
f = {( a,1) , ( b,3) , ( c,1)}
Relacija = f U {( b, 2 )} nije funkcija, jer bi se element b

preslikavao u dva razliita elementa 2 i 3.
2
Funkcija f : A A , naziva se binarnom operacijom.
Poznate binarne operacije su sabiranje, oduzimanje, mnoenje i sl.

Funkcija f : A B se naziva 1 1 ili injektivna ako je
( x1 , x2 A) ( x1 x2 f ( x1 ) f ( x2 ) ) .
46
Funkcija f : A B se naziva na ili surjektivna ako je
( y B , x A) ( y = f ( x ) ) .
U sutini, kod preslikavanja na je D y = B .

Ako je preslikavanje f : A B 1-1 i na takvo preslikavanje ili funkciju
nazivamo bijektivnim, (obostrano jednoznano preslikavanje).
Primer:
Ispitati da li je funkcija f ( x ) = 2 x 1 bijekcija.
Ako je ispunjeno
( x1 , x2 R ) ( x1 x2 f ( x1 ) f ( x2 ) )
preslikavanje je 1 1 . Izrazi koji u sebi sadre nejednakosti se teko dokazuju i

jednostavnije je koristiti kontrapoziciju predhodnog izraza koja glasi
f ( x1 ) = f ( x2 ) x1 = x2 .
Dakle 2 x1 1 = 2 x2 1 x1 = x2 , ime smo dokazali da je preslikavanje
1 1 .
Da bismo dokazali da je preskikavanje na reimo polaznu jednainu po y.
Dobiemo izraz
x=
1
1
y+
2
2
Onda
( y R , x R ) x =
1
1
y+
2
2
i zakljuujemo da je preslikavanje na.

Poto je preslikavanje 1-1 i na, ono je bijekcija.
47
Neka su date funkcije f : A B i g : B C . Tada izraz g o f predstavlja

proizvod ili kompoziciju ili slaganje preslikavanja f i g , a definie se kao
( x A) ( g o f ( x ) ) = g ( f ( x ) )
Primer:
Ako su dati skupovi
A = {1, 2,3} , B = {a, b, c} i C = {5, 6, 7} ,
f :A B i g:BC
gde je
1 2 3
a b c
f =
i g =
a b c
7 6 5
Tada
go f : AC
glasi
1 2 3
go f =
7 6 5
Primer:
Neka su funkcije zadate formulama
f ( x ) = 2 x + 1 i g ( x ) = x2 + x + 1 .
Tada je:
( g o f ) x = g ( f ( x ) ) = ( 2 x + 1) + ( 2 x + 1) + 1 = 4 x 2 + 6 x + 3
( f o g ) x = f ( g ( x ) ) = 2 ( x 2 + x + 1) + 1 = 2 x 2 + 2 x + 2
2
( g o g ) x = g 2 ( x ) = ( x 2 + x + 1) + ( x 2 + x + 1) + 1 = x 4 + 2 x 3 + 4 x 2 + 3x + 3
( f o f ) x = f 2 ( x ) = 2 ( 2 x + 1) + 1 = 4 x + 3
2
48
1
Ako je f : A B bijekcija, onda je f inverzna funkcija skupa B u skup A
1
sa osobinom f o f = I , gde je I identiko preslikavanje, tj.
( x A) I ( x ) = x
f 1
y = f ( x)
1
f ( x) = x
Moemo pisati f
1
Grafici funkcija f i f su simetrini u odnosu na pravu y = x
y = f 1 ( x )
x
y = f ( x)
Primer:
Nai inverzno preslikavanje od funkcije f ( x ) = 2 x 1 .
U predhodnom primeru pokazali smo da je funkcija f ( x ) = 2 x 1
bijekcija, odnosno zadovoljava osobine da je 1-1 i na.
1
Dakle postoji inverzno preslikavanje f ( x ) = y =
49
x +1
2 .
y=
y = f 1 ( x )
y = f ( x)
Primer:
2
Odrediti inverzno preslikavanje funkcije f ( x ) = x .
Kako i za x = 1 i x = 1 dobijamo istu vrednost funkcije f ( 1) = 1 ,

zakljuujemo da funkcija f ( x ) = x 2 nije 1-1, pa nije ni bijekcija,
1
pa ne postoji inverzna funkcija f .
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
Definisati relaciju.
Osobine relacija.
ta je relacija ekvivalencije?
ta je relacija poredka?
ta je funkcija?
ta je bijekcija?
Definisati inverzno preslikavanje.
Definisati kompoziciju preslikavanja.
KLJUNE REI
Funkcija
Domen
Kodomen
Injekcija
Surjekcija
Bijekcija
Inverzna funkcija
Relacija
Refleksivnost
Simetrinost
Antisimetrinost
Tranzitivnost
Klasa ekvivalencije
Koliniki skup
50
3.3. ZADACI
1.
U skupu A = {1, 2, 3, 4} odrediti tablice za relacije: = (jednako), < (manje),

(biti inilac skupa).
Reenje:
=
1
2
3
4
1
T
<
1
2
3
4
T
T
T
T
2
T
1
2
3
4
2.
3
T
T
4
T
T
T
U skupu A = {1, 2,3, 4,5} definisana je relacija
: ( x, y ) A : x y y = x + 1
.
Napisati tablicu, prikazati je grafiki, ispisati parove i ispitati osobine relacije.
Reenje:
1
2
3
4
5
2
T
51
: (1, 2 ) , ( 2,3) , ( 3, 4 ) , ( 4,5 )

Osobine :
(R) Relacija nije refleksivna, jer nije ( x A)( x x ) , odnosno x x + 1 .
(S) Relacija nije simetrina, jer nije ( x, y A )( x y y x ) , odnosno
y = x +1 x = y +1.
(T) Relacija nije tranzitivna, jer nije ( x y y z x z ) , odnosno
y = x + 1 z = y + 1 ( ) z = x + 1
3.
U skupu A = {1, 0,1} definisana je relacija
: ( x, y ) A : x y y 3 = x 3
.
Odrediti elemente relacije i prikazati je tabelarno. Ispitati osobine relacije.
Reenje:
-1
0
1
-1
1
0
0
Osobine:
(R) Relacija je refleksivna
(S) Relacija je simetrina
0
0
1
0
1
0
0
1
( x A)( x x ) ; x3 = x3 .
( x, y A)( x y y x ) ;
x3 = y 3 y 3 = x3
(T) Relacija je tranzitivna ( x, y, z A ) ( x y y z x z ) ;
x3 = y 3 y 3 = z 3 x3 = z 3 .
Ova relacija je relacija ekvivalencije.
52
4. Dat je skup
A = {2, 1, 0,1, 2} u kome je definisana je relacija
x y x y .
Napraviti tablicu, napisati parove relacije i ispitati njene osobine .
Reenje:
-2
-1
0
1
2
-2
T
-1
T
T
0
T
T
T
1
T
T
T
T
2
T
T
T
T
T
: ( 2, 2 ) , ( 2, 1) , ( 2, 0 ) , ( 2,1) , ( 2, 2 ) , ( 1, 1) , ( 1, 0 ) ,
( 1,1) , ( 1, 2 ) , ( 0, 0 ) , ( 0,1) , ( 0, 2 ) , (1, 0 ) , (1, 2 ) , ( 2, 2 )

Osobine :
Relacija je refleksivna , jer x x
Relacija nije simetrina , jer x y y x
Relacija je antisimetrina x y y x x = y
Relacija je tranzitivna , jer x y y z x z
Znai ova relacija je relacija poredka.
5.
U skupu
1 1 1
A = 1, 2, , ,3, , 4
2 3 4
definisana je relacija
: ( x, y ) A : x y ( x Z y Z ) ( x Z y Z )
.
Odrediti elemente relacije i prikazati je tabelarno.
Dokazati da je ova relacija relacija ekvivalencije, odrediti klase ekvivalencije i
koliniki skup.
53
Reenje:
: (1,1) , (1, 2 ) , ( 2,1) , ( 2, 2 ) , ( 2,3) , ( 3, 2 ) , ( 2, 4 ) , ( 4, 2 ) , (1,3) , ( 3,1) ,
(1, 4 ) , ( 3, 3) , ( 3, 4 ) , ( 4, 4 ) , ( 4,3) , ( 4,1) ,
1 1 1 1 1 1 1 1
, , , , , , , ,
2 3 2 2 3 3 3 2
1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
, , , , , , , , ,
2 4 4 2 4 4 3 4 4 3
Reenje:
1
1
2
1
3
1
4
1
2
1
3
1
4
Osobine :
(R) Relacija je refleksivna, jer
x x ( x Z x Z ) ( x Z x Z )
(S) Relacija je simetrina, jer
x y y x ( x Z y Z ) ( x Z y Z ) ( y Z x Z ) ( y Z x Z )
(T) Relacija je tranzitivna, jer
x y ( ( x Z y Z ) ( x Z y Z ) ) ( ( y Z z Z ) ( y Z z Z ) )
(( x Z z Z ) ( x Z z Z ))
Ovo je relacija ekvivalencije.
54
Data relacija rastavlja skup A na 2 podskupa (klase)
1 1 1
A2 = , , .
2 3 4
A1 = {1, 2,3, 4} ,
Koliniki skup je A / = A1 , A2
6.
U skupu formula
F = { ( p q ) , p q, p q, p q, ( p q ) , q p, p q}
,
uvedena je relacija na sledena nain x y ako je formula tautologija.
Dokazati da je relacija ekvivalencije i odrediti klase ekvivalencije.
Reenje:
Posle ispitivanja koje su od zadatih formula tautologije, tablicom ili nekom drugom
metodom dobijamo da su tautologije :
( p q ) p q
( p q ) p q
p q q p
p q p q
p q q p
Prema tome, postoje 3 klase ekvivalencije. To su
F1 = { p q, p q, q p}, F2 = { ( p q ) , p q}, F3 = { ( p q ) , p q}
F = F1 U F2 U F3
7.
U skupu Z celih brojeva definisana je relacija
: ( x, y ) Z : x y 3 ( x y ) .
Dokazati da je ova relacija relacija ekvivalencije. Odrediti klase ekvivalencije i

koliniki skup Z / .
Reenje:
Relacija je refleksivna, jer je
x Z : 3 ( x x ) 3 0
Relacija je simetrina, jer je
55
( x, y ) Z : 3 ( x y ) x y = 3k
y x = ( x y ) = 3k
3 ( x y) 3 ( y x)
Relacija je tranzitivna, jer je
( x, y ) Z : 3 ( x y ) x 3 ( y z )
x y = 3k y z = 3m
x z = ( x y ) + ( y z ) = 3k + 3m = 3 ( k + m ) = 3n
Klase ekvivalencije su :
Data relacija rastavlja skup Z na 3 podskupa.
Z 0 = {3,6,9,12} = {x x Z x = 3k }
Z1 = {1, 4,7,10} = {x x Z x = 3k + 1}
Z 2 = {2,5,8,11} = {x x Z x = 3k + 2}
Koliniki skup je S / = {S0 , S1 , S 2 } .

Napomena:
Izraz x y znai: x se sadri u y ili x je inilac za y.
Osim ove oznake, esto se pie x 0 ( mod y ) i itamo x je kongruentno 0 po modulu
y, znai y je deljivo sa x bez ostatka.
8.
Date su funkcije
Izraunati
Reenje:
f ( x ) = 4 x + 5, g ( x ) = x + 3
f (1) , f ( f (1) ) , g ( 0 ) , f ( g ( 0 ) )
f (1) = 4 1 + 5 = 1
f ( f (1) ) = 1
g ( 0) = 3
f ( g ( 0 ) ) = 4 3 + 5 = 7
56
Odrediti sva preslikavanja skupa A = {1, 2} u skup B = {a, b, c} .
9.
Reenje:
1
f1 =
a
1
f7 =
c
2
1
, f2 =
a
a
2
1
, f8 =
c
c
2
1 2
1 2
1 2
1 2
, f3 =
, f4 =
, f5 =
, f6 =
,
b
a c
b b
b a
b c
2
1 2
, f9 =
.
a
c b
Ima ih 9.
10. Data je funkcija
1 2 3 4 5
f =
3 1 2 5 4
Odrediti funkcije f 2 i f 3 .
Reenje:
1 2 3
f2 = f o f =
2 3 1
1 2
f3 = f o f o f =
1 2
4
4
3
3
5
5
4 5
4 5
11. Preslikavanja f i g definisana su sa
f ( x ) = x2 4 x + 5
g ( x) = 4x + 5
Odrediti
f 2 , g 2 , f o g, g o f .
Reenje:
( x) = f o f ( x) = f ( f ( x) ) = ( x2 4x + 5) 4 ( x2 4x + 5) + 5 = x4 8x3 22x2 24x + 10

g 2 ( x ) = g o g ( x ) = g ( g ( x ) ) = 4 ( 4 x + 5) + 5 = 16 x + 25
f
f o g ( x ) = f ( g ( x ) ) = ( 4 x + 5) 4 ( 4 x + 5) + 5
2
g o f ( x ) = g ( f ( x ) ) = 4 ( x2 4 x + 5) + 5
57
12. Neka je A = {a, b, c, d } i f : A A . Koje su od sledeih funkcija 1-1 i na?
a b c d
a b c d
a b c
f1 =
, f2 =
, f3 =
a b c d
a b b b
a b d
d
.
a
Reenje:
Samo funkcija f 1 .
a b c d e
1
f =
. Odrediti njenu inverznu funkciju f .
13. Data je funkcija
2
4
1
3
5
Reenje:
Ako je funkcija f bijekcija skupa A = {a, b, c, d , e} u B = {1, 2,3, 4,5} , onda je
1 2 3 4 5
f 1 =
c a d b e .
14. Odrediti inverznu funkciju, funkcije f ( x ) = 4 x + 5 .

Reenje:
Prvo treba dokazati da je preslikavanje bijekcija.
Ako je ispunjeno
( x1 , x2 R ) ( x1 x2 f ( x1 ) f ( x2 ) )
preslikavanje je 1 1 . Koristiemo kontrapoziciju predhodnog izraza koja glasi
f ( x1 ) = f ( x2 ) x1 = x2
Dakle
4 x1 + 5 = 4 x2 + 5 x1 = x2 ,
ime smo dokazali da je preslikavanje 1 1 .
Ovo preskikavanje je na jer
y 5
4 i
Poto je preslikavanje 1 1 i na, (bijekcija),
( y R , x R ) x =
1
postoji inverzno preslikavanje f .
Zamenom vrednosti x i y u izrazu
x=
y 5
1
5
f 1 ( x ) = y = x .
dobijamo
4
4
4
58
1
Grafici funkcija f i f su simetrini u odnosu na pravu y=x.
y=
y = f 1 ( x )
y = f ( x)
15. Ako je f ( x ) = 2 x + 1 odrediti f o f 1 .

Reenje:
Da bi neko preslikavanje imalo inverzno, mora da je bijekcija, tj 1-1 i na.
Dakle
2 x1 + 1 = 2 x2 + 1 x1 = x2 ,
ime smo dokazali da je preslikavanje 1 1 .
Da bismo dokazali da je preskikavanje na reimo polaznu jednainu po y.
Dobiemo izraz
x=
1
1
y
2
2.
Onda
( y R , x R ) x =
1
1
y
2
2 i
zakljuujemo da je preslikavanje na.

Onda je
f 1 ( x ) = y =
1
1
x
2
2.
Sloeno preslikavanje
f o f 1 = f ( f 1 ( x ) ) = 2 x 1 + 1 = x
2
.
16. Neka je data funkcija f ( x ) = 4 x + 10 . Dokazati da je
Reenje:
59
f 1 o f 2 = f .
Prvo treba dokazati da je preslikavanje bijekcija.

f ( x1 ) = f ( x2 ) x1 = x2 preslikavanje je 1-1.
Dakle 4 x1 + 10 = 4 x2 + 10 x1 = x2 , ime smo dokazali da je preslikavanje
1 1 .
y 10
zakljuujemo da je preslikavanje na.
4
x 10
Prema tome postoji inverzno preslikavanje f 1 ( x ) = y =
.
4
x 10
Kako je f 1 ( x ) =
, f 2 ( x ) = 4 ( 4 x + 10 ) + 10 = 16 x + 50 , pa dobijamo
4
(16 x + 50) 10 = 16 x + 40 = 4 x + 10 .
f 1 o f 2 ( x ) = f 1 ( f 2 ( x ) ) =
4
4
Kako je ( y R , x R ) x =
17. Preslikavanja f i g definisana su sa
f ( x) = 4x + 5 i g ( x) = x 5 i .
Odrediti
f 1 , g 1 , f 1 o g 1 , g 1 o f 1 , f o f 1 .
Reenje:
Prvo se mora dokazati da su preslikavanja f i g bijekcije, pa zatim odrediti
inverzne funkcije i dobie se da je
f 1 ( x ) =
x 5 1
i g ( x) = x + 5
4
Sada je
f 1 o g 1 ( x ) = f 1 ( g 1 ( x ) ) =
( x + 5) 5 = x
4
4
x 5
x + 15
g 1 o f 1 ( x ) = g 1 ( f 1 ( x ) ) =
+5=
4
4
1
1
f o f ( x ) = f ( f ( x )) = x
60
4.
OSNOVE KOMBINATORIKE
KRATAK SADRAJ:
4.2. PERMUTACIJE
4.3. VARIJACIJE
4.3.1. VARIJACIJE BEZ PONAVLJANJA
4.4. KOMBINACIJE
4.4.1. KOMBINACIJE BEZ PONAVLJANJA
4.6. ZADACI
CILJEVI UENJA:
1.
Definiete tehnike prebrojavanja,
2.
definiete pojam permutacija sa i bez ponavljanja,
3.
definiete pojam varijacija sa i bez ponavljanja,
4.
definiete pojam kombinacija sa i bez ponavljanja,
5.
koristite binomnu formulu.
61

Predmet kombinatorike je rasporeivanje elemenata u konanim skupovima i
odreivanje broja takvih rasporeda. Prouavanje ove oblasti poelo je u 17. veku,
uporedo sa nastankom teorije verovatnoe, kada su se prva pitanja iz ove oblasti
pojavila u vezi sa igrama na sreu.
Prebrojavanja predstavljaju vaan deo kombinatorike, poto skupove moramo
prebrojavati u cilju reavanja najrazliitijih problema. Nekada su to problemi
odreivanja trocifrenih brojeva formiranih od zadatih cifara, ili broj razliitih
telefonskih brojeva, do odreivanja sloenosti algoritama ili utvrivanja verovatnoa
sluajnih dogaaja.
Kako se prebrojava?
Tako to svakom elementu nekog skupa pridruimo redom prirodni broj i
poslednji definisani broj predstavlja broj elemenata skupa.
Definicija:
Neka je dat skup konano mnogo prirodnih brojeva N = {1, 2,...., n}
Pod prebrojavanjem
proizvoljnog konanog skupa X podrazumeva se
funkcija f, koja je bijekcija, takva da je f : N X .
Ako skup X ima n elemenata piemo da je X = n .
Ako za dva konana skupa X i Y postoji bijekcija f : X Y , tada je
X =Y .
Ako su X i Y neprazni i disjunktni konani skupovi
( X IY
= ) onda je
X UY = X + Y .
Ako su X i Y neprazni konani skupovi tada je X Y = X Y .
Razlikujemo tri vrste razliitih rasporeda elemenata skupova i to su:
permutacije,
varijacije,
kombinacije.
Napomena:
Veina dokaza teorema koje se navode u narednom poglavlju izvode se korienjem
principa matematike indukcije.
62
4.2. PERMUTACIJE
Neka je dat skup A = {a1 , a2 ,..., an }, n N . Permutacija je bilo koji

raspored svih n elemenata skupa A.
Permutacije bez ponavljanja elemenata se mogu definisati i kao sva

bijektivna preslikavanja skupa A u samog sebe.
Primer:
Jedna od permutacija bez ponavljanja, elemenata skupa
A = {1, 2,3, 4,5}
je preslikavanje
1 2 3 4 5
2 5 4 3 1
Broj permutacija skupa od n elemenata iznosi
P ( n ) = n ( n 1)L 2 1 = n !
Simbol n ! je skraenica za zapisivanje uzastopnog proizvoda od n
elemenata i ita se n faktorijel.
Po definiciji se uzima da je 0! = 1 .
Primer:
Primer:
Dat je skup
5! = 5 4 3 2 1 = 120 .
A = {a1 , a2 }
.
Koliko ima permutacija elemenata ovoga skupa, a da se elementi ne
ponavljaju?
Ima ih dve.
63
To su:
a1a2 i a2 a1
Primer:
Dat je skup
P ( 2 ) = 2 P (1) = 2 1 = 2
A = {a1 , a2 , a3 }
Koliko ima permutacija elemenata ovoga skupa, a da se elementi ne

ponavljaju?
Ima ih est.
P ( 3) = 3 P ( 2 ) = 3 2! = 3 2 1 = 6
To su:
a1a2 a3 a2 a1a3 a3a1a2

a1a3 a2 a2 a3a1 a3a2 a1
Primer:
Na koliko naina se mogu rasporediti 6 razliitih knjiga na policu?
P ( 6 ) = 6! = 6 5 4 3 2 1 = 720
Primer:
Pela treba da skupi polen sa 7 razliitih cvetova.
Kada uzme polen sa cveta ona se na njega vie ne vraa.
Na koliko naina pela moe da obie svih 7 cvetova?
P ( 7 ) = 7! = 7 6 5 4 3 2 1 = 5040
Permutacije se esto pojavljuju u definisanju pojmova. Na primer, u obrazacu za

izraunavanje determinanti, kod algoritama za sortiranje, rasporeda karata u pilu, u
matematikoj estetici i slino.

Neka je dat skup A = {a1 , a2 ,..., an } . Broj permutacija sa ponavljanjem,
skupa od n elemenata, meu kojima ima k1 , k2 ,K , km jednakih, iznosi
64
n n k1 n k1 k2 n k1... km 1
n!
Pk1 ,k2 ,Kkm ( n ) =
.
L
=
k3
km
k1 k2

k1 !k2 !K km !
Primer:
Napisati sve permutacije elemenata a, b, b .
abb, bab, bba

Primer:
Odrediti broj permutacija elemenata 0, 0, 0,1,1,1,1 .
Broj permutacija je
7 7 3 7! 7 6 5 4!
P3,4 ( 7 ) =
=
= 35
=
3!4!
3 4 3!4!
.
4.3. VARIJACIJE
4.3.1. VARIJACIJE ILI UREENI IZBORI
BEZ PONAVLJANJA ELEMENATA
Neka je dat skup A = {a1 , a2 ,L , an } . Varijacija k klase od n elemenata je
bilo koja k -torka razliitih elemenata skupa A gde je k n .
Broj varijacija iznosi

k 1
Vkn = ( n i ) = n ( n 1)L ( n k + 1)
i =0
Varijacije bez ponavljanja elemenata se mogu definisati i kao broj svih

injektivnih preslikavanja (1-1 preslikavanja) skupa A od n elemenata u skup
B od k elemenata
f :A B
Napomena:
U savremenoj literaturi sve se manje koristi naziv varijacije, ve k-permutacije. U
stvari, ako je klasa jednaka broju elemenata zadatog skupa, varijacije se svode na
permutacije
65
Primer:
Dat je skup
A = {a1 , a2 , a3 }
Koliko ima varijacija druge klase elemenata ovoga skupa i kako glase?
Ima ih est.
V23 = 3 2 = 6
To su:
a1a2
a1a3
a2 a1
a2 a3
a3 a1
a3 a2
Primer:
Na konkurs u firmu javilo se 6 kandidata za radna mesta direktora,
sekretara i potrira. Na koliko naina ih je mogue izabrati?
Vrimo izbor 3 od 6 kandidata.
Kako je raspored elemenata ( njihova funkcija) bitan, u pitanju su varijacije tree
klase od 6 elemenata bez ponavljanja
V36 = 6 5 4 = 120

Neka je dat skup A = {a1 , a2 ,L , an } . Varijacija sa ponavljanjem k klase od
n elemenata je bilo koja k -torka elemenata skupa A.
Broj varijacija iznosi
Vkn = n k
Varijacije sa ponavljanjem elemenata se mogu definisati i kao broj svih
preslikavanja skupa A od n 1 elemenata, u skup B od k 0 elemenata,
f :A B
66
Primer:
Koliko ima dvocifrenih brojeva koji se mogu napisati sa ciframa
1, 2,3 i kako glase?
Ima ih
V23 = 32 = 9 .
To su:
11,12,13, 21, 22, 23,31,32,33 .
4.4. KOMBINACIJE
4.4.1. KOMBINACIJE ILI NEUREENI IZBORI
BEZ PONAVLJANJA ELEMENATA
Neka je dat skup A = {a1 , a2 ,..., an } . Kombijacija klase od k elemenata je
bilo koja neureena k -torka razliitih elemenata skupa A gde je k n

Broj kombinacija iznosi
Ckn =
Vkn n n ( n 1)L ( n k + 1)
= =
k! k
k!
n
k
Izraz ita se n nad k i to je broj svih podskupova datog skupa A koji

imaju k elemenata.
Primer:
Dat je skup
A = {a1 , a2 , a3 }
Koliko ima kombinacija druge klase elemenata ovoga skupa i kako glase?
Ima ih
3 3 2
C23 = =
=3
2 2!
To su:
a1a2
a1a3
a2 a3
67
Napomena: Osnovna razlika izmeu permutacija, varijacija i kombinacija ( bez

ponavljanja) je u tome to kod permutacija koristimo i rasporeujemo sve
elemente zadatog skupa, dok kod varijacija i kombinacija koristimo
podskupove zadatog skupa. Sa druge strane, razlika izmeu varijacija i
kombinacija je u tome to je kod varijacija je bitno mesto elementa u
rasporedu, a kod kombinacija nije.
Primer:
Koliko ima dvocifrenih brojeva koji se mogu napisati sa ciframa 1, 2,3 ?
Kako je u broju bitan raspored cifara, ovo su varijacije.
Ima ih
V23 = 3 2 = 6 .
Primer:
Koliko ima pravih koji se mogu povui kroz nekolinearne take A, B, C ?
Kako je sada nije bitan raspored taaka na pravoj, ovo su kombinacije.
Ima ih
3 3 2 3 2
C23 = =
=
=3
2 2! 2 1
.
To su prave
AB, AC, BC

Neka je dat skup A = {a1 , a2 ,..., an } . Kombijacija klase od k elemenata sa
ponavljanjem je
n + k 1
Ckn =
.
k
Primer:
Dat je skup
A = {a1 , a2 , a3 }
68
Koliko ima kombinacija druge klase sa ponavljanjem elemenata i kako glase?

Ima ih
3 + 2 1 4 4 3
C23 =
= 6.
= =
2 2 2!
To su:
a1a2
a1a3
a 2 a3
a1a1 a2 a2
a 2 a3 .
Primer:
U jednoj prodavnici sladoleda postoji pet vrsta sladoleda. Na koliko razliitih
naina se moe nainiti porcija od 3 kugle?
5 + 3 1
C35 =
= 35
3

Binomna formula je formula pomou koje se izraunava izraz ( a + b ) , gde
n
je n N .
Binomna formula glasi:
(a + b)
n
n
n
n
n n n n
= a n + a n 1b + a n 2b2 + L +
ab + n b =
0
1
2
n 1

k a
k =0
n k
bk
n,kN
Opti lan binomnog razvoja je oblika
n
Tk +1 = a n k b k
k
.
n
k
Izraz se naziva binomni koeficijent i definie kao:
69
n n ( n 1)( n 2 )L ( n k + 1)
, tj
k =
k!

n
n!
k = k! n k !
(
)

Binomni koeficijenti imaju osobine:
simetrinosti
aditivnosti
n n
k = n k .

n n 1 n 1
=
+
k k k 1
n n
0 = n = 1 .

Napomena:
Strogi dokaz binomne formule izvodi se primenom principa matematike indukcije.
Ako bi se primenila binomna formula za neke vrednosti, n = 1, 2,3,K , dobili bi se
sledei izrazi, a njihovi binomni koeficijenti inili bi Paskalov trougao:
(a + b) = 1
1
( a + b) = a + b
2
( a + b ) = a 2 + 2ab + b 2
3
( a + b ) = a 3 + 3a 2b + 3ab2 + b3
4
( a + b ) = a 4 + 4a3b + 6a 2b2 + 4ab3 + b 4
0
1
1+1
1+ 2 +1
1+ 3 + 3 +1
.......
1+ 4 + 6 + 4 +1
Paskalov trougao je pogodan za izraunavanje binomnih koeficijenata samo u

sluajevima kada je stepen n mali broj.
Primer:
Razviti izraz po binomnoj formuli
70
x
x
6
6 4 6 2 6 6 1 6 1
1
1
6
x = x 1 x + 2 x 3 + 4 2 5 4 + 6 =
x
x

x x
15 6
1
x 6 6 x 4 + 15 x 2 20 + 2 4 + 6 .
x
x
x
Primer:
Odrediti peti lan u razvijenom obliku binoma
12
2
12
x x3
12 4
12 12
T5 = x
4
20
23
x = 495 x 3 .
Primer:
Dokazati
n n n
n
a ) + + + L + = 2n
0 1 2
n
n n n
n n
b) + + + L = + + L
0 2 4
1 3
a = 1 i b = 1 , odnosno a = 1 i b = 1
Ako u binomnoj formuli zamenimo

dobiemo traene veze.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
ta su petmutacije ?
ta su varijacije?
ta su kombinacije?
Kako glasi binomna formula?
ta je Paskalov trogao
ta su binomni koeficijenti i kako se odreuju?
71
7. Navesti osobine binomnih koeficijenata.
KLJUNE REI
Kombinatorika
Permutacije
Varijacije
Kombinacije
Binomni koeficijenti
Faktorijel
Paskalov trougao
4.6. ZADACI
1. Na koliko naina mogu da sednu 5 osoba na pet stolica?
Reenje:
P ( 5 ) = 5! = 5 4 3 2 1 = 120
2. Koliko razliitih petocifrenih brojeva se mogu napisati pomou cifara

0,1, 2,3, 4 , a da se cifre ne ponavljaju ?
Reenje:
P ( 5 ) P ( 4 ) = 5! 4! = 120 24 = 96
3. Dat je skup A = {1, 2,3, 4,5, 6} .

a) Koliko estocifrenih brojeva poinje ciframa 1, 2 u datom poretku ?
b) Koliko estocifrenih brojeva poinje ciframa 1, 2 u proizvoljnom poretku ?
c) U koliko estocifrenih brojeva cifre 1, 2 stoje jedna pored druge u datom
poretku?
72
d) U koliko estocifrenih brojeva cifre 1, 2 stoje jedna pored druge u

proizvoljnom poretku?
Reenje:
a)
b)
c)
d)
P ( 4 ) = 4! = 24
2 P ( 4 ) = 2 4! = 48
P ( 5 ) = 5! = 120
2 P ( 5 ) = 2 5! = 240
4. Formirati sve permutacije od elemenata a, b, b, c i odrediti njihov broj.

Reenje:
abbc , abcb , acbb , babc , bbac , bbca , bcba , bacb , bcab , cabb , cbab , cabb .
P2 ( 4 ) =
4! 24
=
= 12
2! 2
5. Koliko permutacija od elemenata a, a, a, a, a, b, b, b, c poinje

a) sa a,
b) sa b,
c) sa c .
Reenje:
8!
= 280
4! 3!
8!
b) P5,2 ( 8 ) =
= 186
5! 2!
8!
c) P5,3 ( 8 ) =
= 56
5! 3!
a ) P4,3 ( 8 ) =
73
6.
Koliko ima dvocifrenih brojeva koji se mogu napisati sa ciframa 1, 2,3 ?

Reenje:
Ima ih
V23 = 32 = 9 .
To su:
11,12,13, 21, 22, 23,31,32,33 .

7.
Dat je skup
A = {1, 2,3, 4}
.
a) Formirati sve dvocifrene brojeve od elementa ovog skupa, kod koji se cifre
ne ponavljaju i odrediti njihov broj.
b) Formirati sve dvocifrene brojeve od elementa ovog skupa i odrediti njihov
broj.
Reenje:
a)
12,13,14, 21, 23, 24,31,32,34, 41, 42, 43 .

V24 = 4 3 = 12
b)
11,12,13,14, 21, 22, 23, 24,31,32,33,34, 41, 42, 43, 44

V24 = 42 = 16 .
8.
Na koliko se naina mogu izabrati etiri osobe na etiri razliite dunosti, od

devet prijavljenih kandidata?
Reenje:
V49 = 9 8 7 6 = 3024 .
9.
U kampanji za izbore predsedniki kandidat mora da obie 7 od 15 gradova u

Srbiji. Da bi postigao to bolji rezultat on kampanju mora da zavri u Beogradu. Na koliko razliitih naina on to moe uiniti?
Reenje:
V614 = 14 13 12 1110 9 = 2162160
74
10. Koliko se razliitih etvorocifrenih brojeva moe formirati od deset razliitih

cifara?
Reenje:
a) Ako se cifre u broju ne ponavljaju, brojeva ima
V410 V39 = 10 9 8 7 6 9 8 7 = 5040 504 = 4536 .

b) Ako se cifre u broju ponavljaju, brojeva ima
V410 V310 = 104 103 = 9000

11. Koliko se razliitih petocifrenih brojeva moe formirati od cifara 0,1,3,5, 7,9 ,
ako se nula ne nalazi ni na prvom ni na poslednjem mestu i ako se cifre ne
ponavljaju ?
Reenje:
2 V45 = 480 .
12. Na tiketu sportske prognoze ima 12 susreta. Koliko popunjenih kolona
obezbeuje 12 tanih pogodaka?
Reenje:
V123 = 312 = 531441 .

13. Da li se meu brojevima 1, 2, L ,1010 , ima vie onih koji sadre cifru 9 ili onih
koji je ne sadre?
Reenje:
Ako broj ne sadri cifru 9, onda sve njegove cifre pripadaju skupu
{1, 2,L,8} .
Ovakvih brojeva ima 910 1 + 1 = 3486 784 401 .
Oduzimamo broj sastavljen od svih nula, a dodajemo 1010 .
Brojeva koji sadre cifru 9 ima 1010 910 = 6513215599 ,
odnosno mnogo vie.
14. Na jednom ahovskom turniru uestvuje 15 ahista. Svaki treba da odigra
partiju sa svakim. Koliko e partija biti odigrano?
75
Reenje:
15 15 14
C215 = =
= 105
2 1
2
15. Koliko dijagonala ima konveksni petougao?
Reenje:
5 5 4
C25 = =
= 10
2 2 1
16. Skup od 40 osoba treba da izabere predsednika, sekretara i 3 lana
predsednitva. Na koliko naina je mogue nainiti ovaj izbor?
Reenje:
V240C338 = 13160160
17. Koliko reenja ima jednaina x1 + x2 + L + xk = n , gde su x1 , x2 , L , xk ,
nenegativni celi brojevi.
Reenje:
Neka je dat skup
{1, 2,K, k } .
Ako xi oznaava koliko je puta izabran
element i iz datog skupa, onda svako reenje ( x1 , x2 , L , xk ) gornje jednaine

predstavlja jednu kombinaciju sa ponavljanjem skupa od k elemenata sa n
ponavljanja.
k + n 1
n
18. Koliko u gradu ima telefona sa petocifrenim brojevima:
a) ako su sve cifre razliite,
b) ako se cifre ponavljaju.
Reenje:
V510 , V510
19. Na kolskoj zabavi nalazi se 22 devojaka i 15 mladia. Na koliko naina je
mogue od njih izabrati 4 para za ples?
76
Reenje:
C412 C415 .
20. Na koliko naina se seku 18 pravih, od kojih su 5 paralelne, 6 se seku u jednoj
taki, a 4 u drugoj.
Reenje:
C218 C25 ( C26 1) ( C24 1) = 124
21. Koarkaki tim sainjavaju 5 bekova, 4 centra i 3 krila. Na koliko naina se

moe sastaviti petorka ako u njoj moraju da igraju bar 2 beka i bar jedan
centar?
Reenje:
C25C24C13 + C25C34 + C25C14C23 + C35C14C13 + C35C24 + C45C14 = 540 .

22. Na koliko naina se 12 istih loptica moe rasporediti u 6 razliitih kutija?
Svaka kutija moe da primi i sve kuglice.
Reenje:
6 + 12 1
C612 =
= 6188
12
23. Na jednom ahovskom turniru odigrano je 210 partija. Odrediti broj uesnika,
ako se zna da je svaki uesnik odigrao partiju sa svakim?
Reenje: 21.
24. Date su cifre 0, 0, 0, 0,1,1,1 . Koliko ima permutacija od ovih elemenata?
Reenje:
P4,3 ( 7 ) =
7!
= 35
4!3!
25. Koja je po redu permutacija KOLA od osnovne AKLO.

Reenje:
Da bi slovo dolo na prvo mesto treba da proe
4 4! = 96 , permutacija .
77
Na ovaj btoj redom dodajemo

1 3! = 6 ,
K(ALO)
KO(AL)
2 2! = 4 ,
1 1! = 1 ,
KOLA
i naredana je traena, znai 108-ta permutacija .
26. Kako glasi 108 permutacija od osnovne AKLO.
Reenje:
Prvo se oduzme 1 i kreemo od 107 permuracije
znai prvo slovo je .
107 : 4! = 4 (11) ,
11: 3! = 1 ( 5) ,
sledee slovo je K
5 : 2! = 2 (1)
sledee slovo je O
1:1! = 1 ( 0 )
sledee slovo je l, a zatim A
Dakle u oitanju je re KOLA.

27. Koja je po redu permutacija 0101010 od osnovne 0000111
Reenje:
Da bi doli do 1 treba da proe
0(000111)
01(00011)
010(0011)
0101(001)
01010(01)
6!
= 0 , permutacija
3!3!
5!
3
= 10 , permutacija
3!3!
4!
0
= 0 , permutacija
2!2!
3!
2
= 3 , permutacija
2!2!
2!
0 = 0 , permutacija
2!
0
Znai 14-ta permutacija glasi 0101001, 15-ta glasi 0101010.

28. Kako glasi 15-ta permutacija od osnovne 0000111 ?
Reenje:
6!
= 14 : 20
3!3!
nije deljivo, dakle prva cifra je 0.
14 :
78
5!
= 14 :10 = 1( 4 )
2!3!
dakle preskoiti nulu i sledea cifra je 1.
14 :
4!
= 4:6
2!2!
nije deljivo, dakle naredna cifra je 0.
3!
4 : = 4 : 3 = 1(1)
2!
dakle preskoiti nulu i sledea cifra je 1.
4:
1: 2!
nije deljivo, dakle naredna cifra je 0.
1:1 = 1( 0 )
dakle preskoiti nulu i sledea cifra je 1, 15-ta oermutacija glasi 0101010.
29. Koja je po redu permutacija singidunum od osnovne gdiinnmsuu?
Reenje:
9!
= 317520 +
2! 2! 2!
8!
si
2
= 10080 +
2! 2! 2!
7!
sin
3
= 3780 +
2! 2!
6!
sin g
0 = 0 +
2!
5!
sin gi
1 = 60 +
2!
4!
sin gid
0 = 0 +
2!
3!
sin gidu
2 = 6+
2!
sin gidun
0 2! = 0 +
sin gidunu 1 1! = 1
s
U pitanju je 331178 permuracija.
79
30. Koja je po redu permutacija TABLA od osnovne AABLT.

Reenje:
52.
2
31. Odrediti lan koji u razvijenom obliku binoma ( x + x ) ne sadri x .
12
Reenje:
12
Tk +1 = x12 k x 2
k
12 3k = 0 k = 4
( )
12
12
= x12 k x 2 k = x123k
k
k
Traeni lan je
12
12 1110 9
= 495
T4+1 = T5 = x 0 =
1 2 3 4
4
32. Odrediti lan koji u razvijenom obliku binoma
11
1
13
2
x
+
x
Ima promenljivu x na peti stepen.

Reenje:
11 k
12 11 113 k k2 11 226+ k
11 13
x = x
Tk +1 = x x = x
k
k
k
22 + k
=5 k =8
6
znai traeni lan je deveti, tj
11
11
1110 9 5
x = 165 x 5
T9 = T8+1 = x 5 = x 5 =
3 2 1
8
3
.
80
33. Odrediti trinaesti lan u razvijenom obliku binoma
9x +
3x
ako je binomni koeficijent treeg lana 105.

Reenje:
Binomni koeficijent treeg lana iznosi
n ( n 1)
n
= 105 n 2 n 210 = 0 n = 15 , n = 14
= 105
2
1
2

Kako n mora da bude pozitivan broj uzimamo samo reenje n=15.
Traeni binom je
15
9x
3x
a lan
12
15
15 3 3 1
15 1 455
3 1
T13 = T12+1 = ( 9 x )
=
9 x 6 6 = 3 = 3
3 x 3 x
x
3x
12
15 12
34. Zbir koeficijenata prvog, drugog i treeg lana binoma je 46
2 1
x +
x
Odrediti lan koji ne sadri x.

Reenje:
n ( n 1)
n n n
= 46 n = 9
+ + = 46 1 + n +
2
0 1 1
Binom glasi
2 1
x +
x
81
k
9 2 9 k 1 9 18 2 k 1 9 183k
Tk +1 = x
= x
= k x
xk k
x
k
18 3k = 0 k = 6
( )
Traeni lan je
9 9 9 8 7
= 84
T6+1 = T7 = = =
6 3 1 2 3
35. Odrediti x u izrazu
1
3
2+ 3
3
ako je odnos sedmog lana od poetka, prema sedmom lanu od kraja 1: 6.

Reenje: x = 9
36. Dat je binom
x
1
2 + x1
2
odrediti n tako da je zbir binomnih koeficijenata poslednja tri lana 22.

Odrediti onu vrednost x za koju je zbir treeg i petog lana datog binoma 135.
Reenje:
n = 16, x = 1 x = 2
37. Koeficijenti etvrtog i estog lana u razvijenom obliku binoma
+ x
x
odnose se kao 5:18. Odrediti lan koji ne zavisi od x.

Reenje:
n = 12, k = 8, T9 = 495
38. Odrediti sve racionalne lanove u razvijenom obliku binoma
2+ 3
10
Reenje:
32, 2160,15120, 22860, 7292, 243
82
39. Koliko elemenata ima partitivni skup skupa od n elemenata?

Reenje:
n
k
Skup od n elemenata ima podskupova od k elemenata.

Zato je ukupan broj podskupova jednak broju
n
n n n
k = 0 + 1 + K n = 2
k =0
40. Koliko se binarnih relacija moe definisati u skupu od n elemenata?

Reenje:
Kako je binarna relacija u skupu X po definiciji svaki podskup Dekartovog
2
proizvoda X 2 i kako je X 2 = n 2 , broj binarnih relacija iznosi 2n .
41. Po pet crvenih, plavih, belih i crnih kuglica treba povezati u niz tako da ma
koje etiri susedne kuglice budu razliite boje. Na koliko naina je to mogue
izvesti:
a. Ako kuglice nisu numerisane
b. Ako su numerisane
Reenje:
a.
4!
b. 4!(5!) 4
42. Sekretarica ima 5 pisama i 5 razliitih adresa. Na koliko naina ona moe
svako pismo da stavi u pogrenu kovertu.
Reenje:
5
5
5
5
5! 4!+ 3! 2!+ 1! 1 = 44
1
2
3
4
83
43. Koliko se binarnih relacija moe definisati u skupu X od n elemenata?

Koliko ih je
a. Refleksivnih
b. Simetrinih
c. Refleksivnih i simetrinih
Reenje:
Binarnih relacija u skupu X ima:
V2
a.
b.
C.
V2
V2
V2n
C2
V2
C2n
V2
= 2n
= 2n
=2
n2 + n
2
=2
n2 n
2
84
5.
PRAVILA ZAKLJUIVANJA I DOKAZI
KRATAK SADRAJ:
5.1.1.DEDUKTIVNA METODA
5.1.2.INDUKTIVNA METODA
5.2. DOKAZ MATEMATIKIH POJMOVA
5.2.1.DEFINICIJE, AKSIOME, DOKAZI
5.3. PRAVILA ZAKLJUIVANJA:
5.3.1.MODUS PONENS I TOLENS
5.3.2. PRAVILO KONTRADIKCIJE
5.3.4. PRAVILO TRANZITIVNOSTI IMPLIKACIJE I EKVIVALENCIJE
5.3.5. JO NEKA PRAVILA
5.5. ZADACI
CILJEVI UENJA:
1. Definiete dedukciju i indukciju,
2. znate ta su aksiome, definicije i teoreme,
3. znate ta sadri dokaz teorema,
4. definiete osnovna pravila zakljuivanja,
5. koristite matematiku indukciju.
85

Sva znanja u nauci dele se na empirijska i apriorna. Empirijska znanja su bazirana
na iskustvu, dok su apripriorna znanja ona koja se ne moraju opravdati iskustvom.
Ona postoje nezavisno od iskustva. U sagledavanju znanja, ovek se mora koristiti
metodama zakljuivanja.
Zakljuivanje je misaoni proces u kome izvodimo sud na osnovu jednog ili vie
drugih sudova.
U sutini postoje dva osnovna principa zakljuivanja, a to su dedukcija i indukcija.
5.1.1. DEDUKTIVNA METODA

Prvi koji je koristio deduktivni nain zakljuivanja bio je grki
filozof Tales iz Mileta (624-542 pre nove ere).
Tales je dedukciju upotrebio u dokazivanju podudarnosti trouglova.
Kasnije ovu metodu je prihvatio Pitagora (569-475 pre nove ere).
Pitagorejci uoavaju zakonitost meu zakljucima, izvode jedne iz
drugih. Svima znana, Pitagorina teorema, bila je poznata i ranije,
ali ju je Pitagora prvi dokazao deduktivnim putem.
Osnovne principe deduktivne organizacije matematike postavio je grki matematiar
Euklid (325.-265. pre nae ere).U svom uvenom delu Elementi izloio je aksiomatski
princip definisanja pre svega geometrije, a samim tim i matematike uopte.
Dedukcija je princip zakljuivanja od opteg ka pojedinanom, od poznatog
ka nepoznatom.
Deduktivna metoda svodi se da do zakljuka dolazimo na osnovu drugih
ranije poznatih stavova koje zovemo pretpostavke ili premise.
Deduktivni zakljuak oslanja se na pravila i zakonitosti matematike logike.
Deduktivnost znai izvodljivost.
Napomena:
U principu u deduktivnoj metodi, ne interesuje nas da li su pretpostavke i
zakljuci istiniti, ve da li je taan sam princip zakljuivanja, odnosno da li se iz tih
datih pretpostavki moe izvesti taan zakljuak. Dedukcijom dakle elimo da
proverimo istinitost postupka na osnovu koga zakljuujemo, da ukoliko su premise
tane, da je i zakljuak taan.
86
Matematika je najveoj meri deduktivna nauka, odnosno, ona se kao misaona

delatnost odlikuje deduktivnou.
U deduktivne ili teorijske metode spadaju:
metoda dokazivanja,
metoda analize,
metoda sinteze, i dr.
5.1.2. INDUKTIVNA METODA

Indukcija je metod zakljuivanja kojim se iz stavova koji se odnose na odreen broj
pojedinanih sluajeva izvodi stav koji se odnosi na sve sluajeve te vrste.
Ovaj metod zakljuivanja esto se koristi u prirodnim naukama, gde se
posmatranjem ili eksperimentom dolazi do odreenih saznanja o nekoj pojavi, pa se
na osnovu ovih pojedinanih sluajeva izvodi opti stav. Takva indukcija se naziva
nepotpuna ili empirijska indukcija. Ovakav nain zakljuivanja nije dobar, jer se esto
na osnovu odreenog broja tanih pojedinanih sluajeva ne mora dobiti taan
zakljuak u optem sluaju.
Primer:
Fermaov problem: Da li su prosti brojevi oblika 2 2 + 1,
n
nN ?
Zamenom za n=1,2,3,4 zaista se dobijaju prosti brojevi, 5, 17, 257, 65537.

To bi moglo da dovede do zakljuka da su brojevi zaista prosti.
Meutim za n=5, dobija se broj deljiv sa 641, znai broj koji nije prost.
U induktivne ili empiriske metode spadaju:
metoda eksperimenta,
metoda posmatranja,
metoda merenja,
metoda analogije i dr.
Napomena:
Dedukcija i indukcija se meusobno iskljuuju, ali su i komplementarne. Ako bi ih
uporeivali, moemo rei da dedukcija vodi za nunim zakljucima, dok indukcija
ka verovatnim zakljucima.
87
Deduktivne metode se bave iskljuivanjem pogrenih pretpostavki, ali ne i

utvtivanjem istinitosti. Induktivne metode se bave utvrivanjem injenine
istinitosti.
5.2. DOKAZI MATEMATIKIH POJMOVA

5.2.1. DEFINICIJE , AKSIOME I DOKAZI
U matematici postoje pojmovi koji se ne definiu. Oni se shvataju uz pomo

intuicije, iskustva ili dogovora. Nazivamo ih osnovnim ili primitivnim pojmovima.
To su taka, skup , prirodni broj 1 i mnogi drugi. Ovi pojmovi su intuitivno jasni i
svi pokuaji kroz istoriju matematike, njihovog definisanjia, nisu doveli do rezultata.
Veliki matematiar Euklid u svome delu Elementi, elei da sve pojmove definie, dao
je definiciju take. Rekao je taka je ono iji je deo nita . Naravno, ovo je sasvim
nepotrebna definicija koja je nasmejala ne samo matematiare i koja se vremenom
izgubila.
Ostali novi pojmovi se moraju definisati, koristei samo osnovne pojmove ili one
pojmove koje smo ve definisali.
Definicije slue da se pojmovi precizno odrede.
Primer:
Definicija:
Za svake dve prave a i b kaemo da se seku, ako imaju tano
jednu zajedniku taku.
Definicija:
Dve prave su paralelne, ako lee u istoj ravni i nemaju zajednikih
taaka ili se poklapaju.
Definicije su esto oblika:

def
ekvivalencije, A ako i samo ako B, u oznaci A B

def
jednakosti, A jednako B, u oznaci A = B
88
Primer:
def
n ! = 1 2L n
def
a n = a1
a24
K3a n N , a R
4
n
Kao to postoje osnovni pojmovi koje nije potebno definisati, tako postoje i
tvrenja koja nije potrebno dokazivati.
To su aksiome. One predstavljaju osnovu svake matematike teorije.
Aksiome ili postulati su tvrenja koja se ne dokazuju, a koja su uvek tana
Primer:
Aksioma:
Za bilo koje dve razliite take postoji tano jedna prava koja ih sadri.
Aksioma:
Za svaku pravu p i taku A van nje, postoji tano jedna prava koja sadri taku A i
paralelna je pravoj p.
Druga navedena aksioma je poznata aksioma paralelnosti. Nju je definisao Euklid
i poznata je pod imenom 5 postulat. Vekovima su matematiari pokuavali da je
dokau, sve dok u prvoj polovini 19. veka matematiar Lobaevski nije dokazao da je
to tvrenje aksioma, samim tim ne moe se dokazati. Tako je nastala nova oblast u
geometriji, geometrija Lobaevskog. Za njom su sledili nastanci i drugih neeuklidskih
geometrija.
Lobaevski i Gaus su postavili i pitanje koja od ove dve geometrije predstavlja
stvarnu sliku sveta, obavili su i par eksperimenata, ali pitanje je ostalo bez odgovora.
Aksiome treba izabrati tako da nisu protivrene, a
definisanje svake teorije .
da ih ima dovoljno za
Posledice aksioma su teoreme.
Svaka teorema sastoji se od pretpostavke premise - hipoteze i zakljuka

posledice.
Sve teoreme , tvrenja ili stavovi, moraju se dokazati.
Logiko rasuivanje pomou koga dolazimo do zakljuaka je dokaz.
89
Dokaz se sastoji od niza koraka , a svaki dokaz sadri:
definicije, aksiome i ona teoreme koje su ve dokazane,

pravila izvoenja i logikih zakona zakljuivanja.
Svaka teorema ima bar jedan dokaz.
Dokazi mogu biti direktni i indirektni.
Zakljuak, formula F, kao posledica formula A,B,... je ispravan , ako sledi iz

ispravnih pretpostavki.
Da iz formula A, B, C ,L sledi zakljuak F koristimo se simbolikom u pisanju
A, B, C ,...
ili A, B, C ,... = F
F
Napomena: Dokaz prestavlja zatitni znak matematike. Pravilna upotreba dokaza
je od sutinskog znaaja za matematiku.
Primer:
Formule p i p q su tane (imaju vrednost 1), samo ako su istovremeno p i q
tani
( p = 1, q = 1) .
Tada moemo pisati i p, p q = q .

Dakle ispravno je zakljuiti da iz tane pretpostavke p i tane predpostvke
p q , sledi da je i zakljuak q taan .
Iz ovog primera moemo zakljuiti da i za proizvoljne formule A i B vai
A, A B = B
5.3. PRAVILA ZAKLJUIVANJA

U praksi najee se koriste sledea pravila zakljuivanja:
5.3.1. MODUS PONENS I MODUS TOLENS

Modus ponens je najee primenjivano, a ujedno i najjednostavnije pravilo
dokazivanja. Naziv je latinski i u prevodu znai metoda potvrivanja. Ovo je
primer direktnog dokaza.
90
A, A B
B
Moe da se ita, ako iz A sledi B, onda B.
Ovo pravilo zakljuivanja opravdava tautologija p ( p q ) q .
Primer:
A: 2000 je deljivo da 5,
A B : Ako je N deljivo sa 5, onda je N prestupna godina.
B: 2000 je prestupna godina.
Primer:
A : Napolju pada kia.
A B : Ako napolju pada kia, poneu kiobran.
B: Poneu koobran
Modus tolens je oblika.
A, A B
B
Naziv je takoe latinski i u prevodu znai metoda opovrgavanja. I ovo je primer

direktnog dokaza.
Ovo pravilo zakljuivanja opravdava tautologija p ( p q ) q .
Primer:
A : Nisam uhapen.
A B : Ako sam uhapen onda sam izvrio zloin.
B : Nisam izvrio zloin.
Oba pravila zakljuivanja imaju veliku primenu, a u matematici i eksperimentalnim
naukama modus tolens se ak i ee koristi.
5.3.2. PRAVILO KONTRADIKCIJE-PROTIVRENOSTI

Dokaz svoenja na protivrenost, kontradikcijom, (reductio ad absurdum) je
oblika
A ( B B )
.
A
91
Ovo pravilo zakljuivanja opravdava tautologija
( p ( q q ) ) p .
Ovo je primer indirektnog dokaza.

Po ovom pravilu, ako se polazei od negacije formule A mogu dokazati dva suprotna zakljuka B i B , tada sigurno je tana formula A.
Primer:
2 nije racionalan broj.
Ako ovo tvrenje elimo da dokaemo pravilom kontradikcije, predpostaviemo
da jeste racionalan broj. Onda se broj moe napisati u obliku razlomka, tj.
2=
p
q
gde su p i q uzajamno prosti brojevi, (nemaju zajednikog delioca).

Odavde je
p2
p 2 = 2q 2 ,
2
q
2
I zakljuujemo da je p paran broj, pa sami time i p je paran broj i moe
2=
se napisati p = 2n , odnosno 4n 2 = 2 q 2 q = 2n .
To znai i da je i q paran broj.
Ako su oba broja p i q parna, oni nisu uzajamno prosti.
Znai naa predpostavka da je
2 racionalan broj nije odriva.
Primer:
Ako je 3n+2 neparan broj, tada je n neparan broj.
Dokaz metodom kontradikcije.
Predostavimo suprotno:
Ako je 3n+2 neparan broj, tada je n paran broj.
Ako je n paran broj, moe se napisati kao n=2k, onda
3n+2=3(2k)+2=6k+2=2(3k+1), odnosno dobijamo paran broj, to je suprotno
pretpostavci zadatka.
Znai naa predpostavla nije dobra, i time dokazujemo polazno tvrenje.
92
Primer:
U pokuaju da se dokae 5. postulat koji je definisao Euklid u 4 veku p.n.e.
Lobaevski je kreunuo od kontradikcije toga stava, odnosno predpostavio je da
kroz taku A koja se nalazi van prave p je mogue postaviti dve prave koje su
paralelne sa pravom p, a samim tim i beskonano mnogo.
Meutim, ova predpostavka ga nije dovela do kontradikcije i to je ukazalo na
postojanje neke nove neeuklidske geometrije, u kojoj vae drugaija shvatanja
odnosa u prostoru. ( Napr. Zbir uglova u trouglu je manji od 2 prava ugla).

Dokaz kontrapozicijom
B A
A B
Ovo pravilo zakljuivanja opravdava tautologija
( p q ) ( q p )
Primer:
Za reenicu
Potrebno je biti jak da bi bio bokser.
Kontrapozicija glasi
Ako nisi bokser nije potrebno biti jak.
Primer:
Ako elimo da dokaemo izraz
2x 1 3 x 2 ,
dovoljno je da dokaemo kontrapoziciju koja glasi nije 2 x 1 3 nije x 2 ,
tj. x = 2 2 x 1 = 3 , a ovaj izraz je oigledno taan.
93
5.2.5. PRAVILO TRANZITIVNOSTI IMPLIKACIJE I EKVIVALENCIJE

Pravilo tranzitivnosti za implikaciju (pravilo silogizma) i ekvivalenciju glasi
A B, B C
AC
A B, B C
AC
Ova pravila zakljuivanja opravdavaju tautologije
( p q) (q r ) ( p r )
odnosno
( p q) ( q r ) ( p r )
Primer:
Ako je ovek umetnik, onda je on je srean.
Ako je ovek srean, onda on dugo ivi.
Zakljuak
Umetnici dugo ive .
Primer:
Ako je broj deljiv sa 18 onda je deljiv sa 6.
5.3.4. JO NEKA PRAVILA DOKAZIVANJA

Pravilo kontraprimera
Za ovo pravilo dovoljno je da naemo bar neku vrednost promenljivih za koje
tvrenje nije tano, pa da oborimo tanost polaznog tvrenja.
Primer:
Proizvod svaka dva iracionalna broja je iracionalan.
Za iracionalne brojeve x = 12 i y = 3 , dobija se proizvod xy = 36 = 6 ,
a to je je racionalan broj.
94
Znai za obaranje polaznog tvrenja naen je jedan primer za koje

tvrenje ne vai.
Pravilo generalizacije - uoptavanje
A
,
A B
B
A B
A B
,
A
A B
B
Pravilo specijalizacije
Kod ove vrste zakljuivanja postoji viak informacija, nepotrebne se odbacuju , a

panja se usmerava samo ka eljenom svojstvu.
Primer:
elimo da odredimo da li je neki student poloio matematiku, koja je ispit prve
godine.
Prvo utvrujemo da je student poloio sve predmete prve godine,
znai, student je onda poloio i matematiku.
Pravilo eliminacije
A B , B
,
A
A B , A
B
Kada imamo dve mogunosti, a jednu od njih iskljuimo, druga mora da vai.
Primer:
Nai sva pozitivna reenja jednaine x 2 1 = 0 .
Reavanjem jednaine dobijaju se dva reenja x = 1 , ali poto ne elimo
negativna reenja, uzimamo samo reenje x=1.
Primer:
Ispitati da li su sledea zakljuivanja dobra
a)
A B , A
B
b)
A B, B
A
95
U oba sluaja, ovim izrazima moemo da pridruzimo iskazne formule

a) ( p q ) p q
b) ( p q ) q p
a)
pq
T
T
T
T
Iz tablice za ispitivanje istinitosti vidi se da u treem redu iz tanih predpostavki ne

dobija se taan zakljuak.
Dakle, prvi zakljuak nije dobar.
b)
pq
U ovom primeru, iz tablice vidimo da samo u prvom redu imamo tane

predpostavke koje daju taan zakljuak.
Dakle, ovo zakljuivanje je dobro.
96
Pravila zakljuivanja
A, A B
B
B, A B
A
B A
A B
A
B
,
A B
A B
A B, B C
,
AC
Modus ponens
Modus tolens
Kontrapozicija
Generalizacija-uoptavanje
A B, B C
AC
Tranzitivnost implikacije-silogizam
Tranzitivnost ekvivalencije
Kontradikcija protivrenost
A ( B B )
A
A B , B
A B , A
,
A
B
A B
A B
,
A
B
Eliminacija-disjunktivni silogizam
Specijalizacija -simplifikacija
Primer:
Ispitati da li je sledee zakljuivanje dobro
p q , r q, r
p
Ovom izrazu moemo da pridruimo iskaznu formulu koja je tautologija
( ( p q ) ( r q ) r ) p
to znai da je zakljuivanje ispravno.

Do istog zakljuka se moe doi na drugi nain primenom pravila zakljuivanja.
r q, r
modus ponens
q
p q
kontrapozicija
q p
q p , q
modus ponens
p
97

Matematika je vie deduktivna nauka, tj. metode zakljuivanja vode od opteg ka
posebnom. Meutim, mnoge matematike probleme mogue je prouavati obrnutim
zakljuivanjem, odnosno induktivnom metodom.
Princip matematike indukcije iskljuuje mogunost greke, koja moe da se
pojavi u empirijskoj indukciji, jer se odnosi na sve mogue sluajeve.
Neka je T ( n ) teorema ija formulacija sadri prirodni broj n.

1. Ako je teorema T ( n ) tana za n = 1 ,
2. pod pretpostavkom da je tana za bilo koji prirodni broj n = k ,
3. ako dokaemo da vai za n = k + 1 ,
onda je teorema T ( n ) tana za sve prirodne brojeve.

Primer:
Dokazati da vai jednakost:
1+ 2 + 3 +K + n =
1 (1 + 1)
1.
Za n = 1 imamo 1 =
2.
Za n = k imamo 1 + 2 + 3 + K + k =
n ( n + 1)
2
, n N .
, jednakost je tana.
k ( k + 1)
2
Pretpostavljamo da je jednakost tana.
3.
Za n = k + 1
je 1 + 2 + 3 + K + ( k + 1) =
( k + 1)( k + 2 )
2
Treba da dokaemo, pod pretpostavkom 2, da je ovajednakost tana.

Ako obema strana jednakosti 2 dodamo sabirak k+1 dobijamo
1
k ( k + 1) + ( k + 1)
2
1
1 + 2 + 3 + K + k + ( k + 1) = ( k + 1) k + 1
2
( k + 1)( k + 2 )
1 + 2 + 3 + K + k + ( k + 1) =
2
1 + 2 + 3 + K + k + ( k + 1) =
98
ime smo dokazali da je pod pretpostavkom 2, jednakost tana i za

n = k + 1 , odakle zakljuujemo da je formula tana za sve prirodne brojeve.
Primer:
Dokazati da je izraz 6n 5n + 4 deljiv sa 5
1. Za n = 1 imamo 6 5 + 4 = 5 , 5 je deljivo sa 5.
2. Za n = k imamo 6k 5k + 4 , pretpostavljamo da je izraz deljiv sa 5.
3. Za n = k + 1 je 6k +1 5 ( k + 1) + 4 , i treba da ispitamo deljivost sa 5 , pod pretpostavkom 2.
6k +1 5 ( k + 1) + 4 = 6k 6 5k 5 + 4 6 5k 6 4 =
6 ( 6k 5k + 4 ) + 25k 25
kako je svaki sabirak ovog izraza deljiv sa 5, proizilazi i da je ceo zbir deljiv sa 5, odakle
zakljuujemo da je formula tana za sve prirodne brojeve.
Primer:
Dokazati Bernulijevu nejednakost:
(1 + h ) > 1 + nh , h 1 , h > 0 , n 2
2
2
Za n = 2 imamo (1 + h ) = 1 + 2h + h > 1 + 2h , nejednakost je tana.
k
Za n = k imamo (1 + h ) > 1 + kh , pretpostavljamo da je nejednakost tana.
k +1
Za n = k + 1 je (1 + h ) > 1 + ( k + 1) h .Treba da dokaemo,
n
1.
2.
3.
pod pretpostavkom 2 , da je jednakost tana.

Koristei nejednakosti 2 dobijamo:
(1 + h )
k +1
= (1 + h ) (1 + h ) > (1 + kh )(1 + h ) = 1 + ( k + 1) h + kh 2 > 1 + ( k + 1) h

k
ime smo dokazali da je nejednakost tana i za n = k + 1 ,

odakle zakljuujemo da je formula tana za sve prirodne brojeve.
99
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
ta je dedukcija?
ta je indukcija?
Nabrojati sva pravila zakljuivanja.
Koja je razlika izmeu empirijske i matematike indukcije?
ra je matematika indukcija?
ta je modus ponens?
ta je modus tolens?
Kako glasi pravilo svoenja na protivrenost?
Kako glasi metoda kontrapozicije?
KLJUNE REI
Dedukcija,
Indukcija,
Dokaz,
Definicija,
Aksioma,
Zakljuak
Kontradikcija,
Modus ponens,
Modus tolens
Kontraprimer,
Silogizam,
Kontrapozicija
100
5.5. ZADACI
1. Napisati nekoliko definicija po izboru.
Reenje:
D1 : Za prave a i b kaemo da su paralelne ako je a=b, ili lee u istoj ravni i

nemaju zajednikih taaka.
D2 : Prave a i b su mimoilazne ako ne postoji ravan koja ih sadri.

2. Napisati nekoliko aksioma po izboru.
Reenje:
A1 : Postoje najmanje 4 nekomplanarne take.

A2 : Svaka prava sadri bar dve take.
A3 : Aksioma paralelnosti: Za svaku pravu p i taku A van nje,
postoji tano jedna prava koja sadri taku A i paralelna je sa pravom p.
3. Napisati nekoliko teorema po izboru.
Reenje:
T1 : Pitagorina teorema. Trougao je pravogli, ako i samo ako je zbir kvadrata

nad katetama jednak kvadratu nad hipotenuzom.
T2 : Dve raziite paralelne prave a i b odreuju tano jednu ravan.
T3 : Talesova teorema.
4. Izvesti zakljuak
Pada kia.
Ako pada kia sedimo u kui.
Reenje:
Sedimo u kui.
U pitanju je zakljuak po pravilu modus ponens.
101
p: pada kia
q sedimo u kui , dakle
p, p q
.
q
5. Izvesti zakljuak:
Ako je praznik Univerzitet je zatvoren.
Danas Univerzitet nije zatvoren.
Reenje:
Danas nije praznik.
U pitanju je zakljuak po pravilu modus tolens.
p: Praznik je
q : Univerzizet je zatvoren
q, p q
.
p
6. Ispitati istinitost tvrenja:

Ako je n 2 paran broj, onda je i n paran broj.
Reenje:
Kontrapozicija bi bila: Ako je n neparan broj, onda je i n 2 neparan broj.
n = 2n + 1, n 2 = ( 2n + 1) = 4n 2 + 4n + 1 = 2 ( 2n 2 + 2n ) + 1
2
Znai tvrenje je tano.

7. Ispitati da li je funkcija f ( x ) = 2 x 1 preslikavanje 1-1.
Reenje:
Ako je ispunjeno ( x1 , x2 R ) x1 x2 f ( x1 ) f ( x2 ) .
Izrazi koji u sebi sadre nejednakosti se teko dokazuju i jednostavnije je koristiti
kontrapoziciju predhodnog izraza koja glasi
f ( x1 ) = f ( x2 ) x1 = x2 .
Dakle 2 x1 1 = 2 x2 1 x1 = x2 , ime smo dokazali da je preslikavanje 1 1 .
102
8. Dokazati: Ako je ceo broj x deljiv sa 2 i sa 3, onda je deljiv i sa 6.

Reenje:
Dokaz se sastoji od vie implikacija. Koristi se pravilo zakljuivanja tranzitivnosti
implikacije.
x je deljiv sa 2 i sa 3 x = 2a x = 3b
3x = 6a 2 x = 6b
x = 6 ( a b)
x je deljiv sa 6
9. Proveriti ispravnost sledeeg zakljuivanja:
p q , r q, r
p
Reenje:
T
T
T
T
T
T
T
T
T
T
p q
r
T
T
T
T
T
T
T
T
T
rq
T
T
T
T
T
T
T
T
T
Zakljuak je dobar, jer kao to se moe videti iz osenene vrste, za tane vrednosti
predpostavki dobijamo taan zakljuak.
Ako bi zadatak reavali primenom zakona zakljuivanja imali bi:
r q, r
q
p q
2.
q p
1.
3.
q, q p
p
modus ponens
kontradikcija
modus ponens
103
10.Proveriti ispravnost sledeeg zakljuivanja:
p ( q r ) , r
, na oba naina.
pq
11.Proveriti ispravnost sledeeg zakljuivanja:

Ako danas pada kia, neemo se etati. Pada kia ili pada sneg. Ako pada sneg,
onda je hladno. Nije hladno.
Reenje:
Neemo se etati.
Neka je:
p-danas pada kia
q- neemo se etati
r- pada sneg
s-nije hladno
onda imamo sledee formule i ispitujemo ispravnost zakljuka
p q, p r, r s, s
q
Zadatak moe da se rei tablicom ili primenom zakona zakljuivanja.
r s
s r
s , s r
2.
r
p r , r
3.
p
p, p q
4.
q
1.
kontradikcija
modus ponens
eliminacija
modus ponens
12.Proveriti ispravnost sledeeg zakljuka:

Ako je avgust idemo na more. Avgust je ili toplo je. Ako je toplo ne pijemo topao
aj. Pijemo aj.
Reenje:
Idemo na more.
p q, p r, r s, s
q
104
13.Proveriti ispravnost sledeeg zakljuka:

Nisam polozio matematiku i izgubio sam godinu. Nisam poloio matematiku ili
programiranje. Ako poloim programiranje ne gubim novac za novu kolarinu.
Gubim novac.
Reenje:
Izgubio sam godinu
p q, r p, r s, s t
t
14.Izvesti zakljuak ( primer je dao Aristotel)
Svi ljudi su smrtni
Sokrat je ovek
Reenje:
Sokrat je smrtan.
Zakljuak je doneen na osnovu pravila zakljuivanja-univerzalni modus ponens
( x ) P ( x ) Q ( x )
P (a)
Q (a )
15.Izvesti zakljuak
Sve ptice lete
Pas ne leti
Reenje:
Pas nije ptica.
Zakljuak je doneen na osnovu pravila zakljuivanja-univerzalni modus tolens
( x ) P ( x ) Q ( x )
Q ( a )
P ( a )
105
16.Dokazati teoremu po izboru, direktnim dokazom.
Reenje:
Dokazati da proizvod ma koja 4 uzastopna cela broja uvean za 1 jednak
kvadratu nekog celog broja.
n ( n + 1)( n + 2 )( n + 3) + 1 =
= n 4 + 2n3 n 2 2n + 1 = ( n 2 + n 1)
17.Dokazati teoremu po izboru, metodom kontadikcije.

Reenje:
Neka su m,n i p prave koje pripadaju jednoj ravni. Ako su prave m i n paralelne i
ako p see n, tada p see i m.
Dokaz: Pretpostavimo suprrotno. Neka prava p ne see pravu m i neka se prave
p i n seku u taki P. Tada bi postojale dve razliite prave n i p, koje sadre taku P
i paralelne su sa m, to je nemogue na osnovu aksiome paralelnosti. Naa
pretpostavka nije dobra, znai prava p zaista see pravu m.
18.Dokazati teoremu po izboru, primenom matematike indukcije.
Reenje:
n
n+1
3 5n + 2n+1
.
Dokazati da je izraz 5 + 2 deljiv sa 3, tj
2
1. Za n = 1 imamo 3 5 + 2 3 9 , deljivost je tana.
k
k +1
2. Za n = k imamo 3 5 + 2 , pretpostavljamo da je deljivost tana.
3. Za n = k + 1
5k +1 + 2k + 2 = 5 5k + 2 2 k +1 = 3 5k + 2 ( 5k + 2k +1 ) ,
Ovaj izraz je deljiv sa 3, jer je prvi sabirak deljiv sa 3, drugi je deljiv sa 3 po

predpostvki 2, ime smo dokazali da je izraz deljiv sa 3 za sve prirodne brojeve.
106
19.Dokazati primenom matematike indukcije.

a)
1
1
1
n
+
+L +
=
1 2 2 3
n ( n + 1) n + 1
b)
133 11n + 2 + 12 2 n +1
c)
2n > 5, n 5
Reenje:
a)
1
1
= , to je tano.
1 2 2
1.
Za n = 1 imamo
2.
Neka je za n = k jednakost tana
1
1
1
k
.
+
+L+
=
1 2 2 3
k ( k + 1) k + 1
3. Dokaimo da je i za n = k + 1 izraz taan, pod predpostavkom 2.
1
1
1
k +1
+
+L +
=
1 2 2 3
( k + 1)( k + 2 ) k + 2
Imamo:
k
1
1
1
1
+
+L+
=
+
+
k ( k + 1) ( k + 1)( k + 2 ) k + 1 ( k + 1)( k + 2 )
1 2 2 3
1
k 2 + 2k + 1
1
1
1
+
+
+
+
=
L
k ( k + 1) ( k + 1)( k + 2 ) ( k + 1)( k + 2 )
1 2 2 3
1
k +1
1
1
1
+
+L+
=
+
k ( k + 1) ( k + 1)( k + 2 ) k + 2
1 2 2 3
107
b)
133 11n + 2 + 122 n +1

1) n=1
113 + 123 = 3059 = 133 23
2) n=k
133 11k + 2 + 122 k +1
3) n=k+1 133 11k +3 + 122 k +3 =

=11 11k + 2 + 144 122 k +1 144 11k +1 =
=144(11k + 2 + 122 k +1 ) 133 11k +1
c)
1. n = 5, 25 > 5, T
2. n = k ,
2k > 5, T
3. n = k + 1,
2k +1 = 2 2k > 2k > 5.
108
6.
TEORIJA ALGORITAMA
KRATAK SADRAJ:
6.1.ALGORITMI
6.4.2.REKURZIVNI ALGORITMI
6.5. EROVA TEZA
6.7. ZADACI
CILJEVI UENJA:
1. Opiete algoritam,
2. znate osobine algoritama,
3. definiete rekurziju,
4. znate ta je Tjuringova maina,
5. iskaete erovu tezu.
109
6.1. ALGORITMI
Algoritam je konaan i precizno definisan postupak (procedura) za reavanje
nekog problema.
U novije vreme, pojam algoritma se gotovo iskljuivo vezuje za raunarstvo,
mada se algoritmi koriste uvek kada jednostavno, u pojedinanim koracima, elimo
da reimo neki problem. Na primer, svaki kuvarski recept je jedan algoritam.
U matematici su poznati Euklidov algoritam za odreivanje najveeg zajednikog
delioca dva broja, Gausov algoritam za reavanje sistema linearnih jednaina i mnogi
drugi.
Prvi algoritam napisao je persijski matematiar Al Khowarizmi (oko
850 godine) i sluio je za reavanje algebarskih problema. U knjizi
Al Khowarizmi o indijskoj vetini raunanja, u matematiku uvodi
indijske cifre i decimalni brojni sistem, koje se vremenom pogreno
poinju da se nazivaju arapskim ciframa, a od loeg prevoda imena
ovog matematiara na latinski, nastaje ime za algoritam.
Prvi raunarski algoritam je napisala Ada Bajron 1842 godine. U
pitanju je bio algoritam za raunanje Bernulijevih brojeva na analitikoj maini alsa
Bebida. Ta maina nikada nije proradila, ali je njen algoritam ostavio dubok trag u
informatici. U njenu ast jedan od programskih jezika dobio je ime Ada.
Sledei znaajan napredak u formalizaciji uvoenja algoritma u matematiku i
logiku uinio je Alan Tjuring, definiui Tjuringovu mainu. To je primitivan automat.,
ustvari, misaona tvorevina koja poseduje mogunost izvoenja operacija koje su
dovoljne za izvoenje skoro svih algoritama. Njegova maina inicirala je teoriju
konanih automata.
Teko je dati preciznu definiciju algoritma i postoje mnoge ekvivalentene
definicije, manje ili vie stroge, ali opisno se moe rei:
Algoritam je skup jasno definisanih pravila koja opisuju reavanje nekog
problema, odnosno kojim se ulazne veliine transformiu u izlazne.
110
Algoritmi se mogu prestaviti na neki od sledeih naina:

Obinim govornim jezikom
grafiki -dijagram- blok algoritamska ema,
psudo jezicima, odnosno, pseudokodovima (pseudokod predstavlja vetaki
jezik koji je veza izmeu svakodnevnog jezika, (srpski, engleski i td.) i programskih jezika),
programskim jezicima,
Prostovom mainom,
Tjuringovom mainom,
rekurzivnim funkcijama i dr.

Najee, algoritam se grafiki predstavlja u obliku blok eme sa jasno
definisanim nizom radnji, korak po korak.
Grafiki zapis algoritma naziva se algoritamska blok ema.
Grafiki simboli koje se koriste za pravljenje algoritamske eme su:
Poetak- prvi korak algoritma
Definie ulazne veliine algoritma
Definie obradu podataka
Uslovni algoritamski korak
Definie izlazne veliine algoritma
Definie kraj algoritma
111
Algoritamske eme mogu se podeliti u dve kategorije:

Linijske algoritamske eme,
cikline algoritamske eme
Linijske algoritamske eme su one eme kod kojih se svaki algoritamski korak
izvrava najvie jedanput u toku izvravanja algoritma.
Mogu biti proste i razgranate.
Proste linijske algoritamske eme, su one eme kod kojih se svaki algoritamski
korak izvrava tano jednput u toku izvravanja algoritma.
Primer:
Sastaviti algoritamsku emu za izraunavanje izraza
Z = a * ( b 3c )
112
Razgranate linijske algoritamske eme, su one eme kod kojih se svaki korak
izvrava tano jedanput i obavezno sadri bar jedan uslovni algoritamski korak.
Ako je uslov ispunjen, izlaz iz algoritamskog koraka bie oznaen sa da, a ako
uslov nije ispunjen izlaz e biti oznaen sa ne.
Grafiki prikaz razgranate linijske eme dat je na sledeoj slici.
Primer:
Sastaviti algoritam za raunanje vrednosti
a + b, a < b
Z =
a b, a b .
113
Cikline algoritamske eme su one eme u kojima se jedan ili vie

algoritamskih koraka moe izvravati vie od jedanput u toku izvravanja
algoritma. Ovi koraci ine ciklus. Ukoliko je uslov ispunjen izlazi se iz ciklusa, u
suprotnom ciklus se ponavlja.
Uslov za izlazak iz ciklusa zove se izlazni kriterijum ciklusa.
Cikline algoritamske eme mogu biti konstantne i promenljive.
Konstantne cikline eme su eme kod kojih se zakon obrade tokom ciklusa ne
menja, dok se kod promenljivih menja.
114
Grafiki prikaz cikline eme dat je na sledeoj slici.

Poetak
P1
da
Uslov
P3
ne
P2
Kraj
Primer:
Sastaviti algoritam koji za poznato n izraunava aritmetiku sredinu
zadatih brojeva
x1 , x1 ,K , xn .
Aritmetika sredina iznosi
P=
x1 + x1 + K + xn
n
115
Sloene algoritamske eme prave se razliitim kompozicijama predhodnih ema.
6.3. PSEUDO KOD

Savremeniji nain za zapisivanje algoritama je pomou pseudokodova. Problem
predstavljen na ovaj nain je samo korak do zapisa na nekom od programskih jezika.
Svaki algoritamski korak je jasno obeleen. Rei tipa if, end, begin, for, while i druge
su rezervisane rei koje se koriste dogovorno za definisanje iskljuivo instrukcija.
a) Proste liniske strukture se zapisuju na sledei nain:
BEGIN
.........
END
116
b) Razgranate linijske strukture poto sadre bar jedan uslovni korak, moraju
imati i zapise oblika
IF p THEN a ELSE b END IF
c) Cikline algoritamske eme sadre petlje (loop) i mogu biti:
Petlje sa brojaem (FOR)
Petlje sa uslovnim korakom ( WHILE )
Primer:
Izraunati priblino kvadratni koren broja z sa grekom manjom od
( > 0, 0 ) pomou formule
xn +1 =
1
z
xn + ,
2
xn
x0 =
z
2
Poetak
z,
x0 =
x1 =
z
2
1
z
x0 +
2
x0
da
x0 x1 <
ne
x0 = x1
x1
Kraj
117
a ako bi koristili pseudo jezik imali bi:
procedura : koren ( z , )
x0 =
z
2
loop
1
z
x0 +
x0
2
if x1 x0 < then end
x1 =
x0 = x1
end loop

Za reavanje jednog istog zadatka moe se sastaviti vie algoritama razliitih
struktura. Za ovakve algoritme kae se da su ekvivalentni. Meu ekvivalentnim
algoritmima treba izabrati onaj koji najefikasnije dovodi do rezultata. Kriterijumi za
izbor najefikasnijeg algoritma su razliiti:
Najvea brzina izvravanja algoritma,

minimalno angaovanje memorijskog prostora,
vreme koje je potrebno za izvravanje algoritma,
to jednostavnija struktura i td,
Meu najvanije osobine algoritama spadaju:
Diskretnost algoritama: u odvojenim koracima se obavljaju oparacije i

svakom moemo pridruiti diskretan vremenski period u kome se taj korak
izvrava.
Determinisanost: svaki korak sadri ulazne veliine, na osnovu kojih se
jednoznano dobijaju izlazne veliine.
Elementarnost: zakon dobijanja izlaznih veliina mora biti jasan i prost.
118
Rezultativnost: svakom skupu ulaznih veliina mora biti definisano ta je

rezultat, koji se dobija posle konano mnogo koraka.
Masovnost: algoritam treba tako napraviti da vai za najiri skup ulaznih
podataka.
Posao sastavljanja algoritma je kreativne prirode i ne postoje univerzalana

pravila po kome se posao moe formalizovati.
Samo kod jednostavnih struktura, kao to su linijske strukture, ispravnost se
moe utvrditi paljivim pregledom svih koraka.
Za ispitivanje ispravnosti algoritma najee se koristi testiranje. Bira se izvestan
broj primera. Testiranje moe posluiti samo za dokazivanje prisustva greke, a
nikako nije dokaz da greke nema. Testiranje algoritama oduzima mnogo vremena i
podlono je grekama koje ovek moe da napravi. Zato se danas za proveru
ispravnosti koriste raunari.
KOMPLEKSNOST ALGORITMA
Kompleksnost algoritma predstavlja vreme rada algoritma, odnosno broj

koraka algoritma koji dovode do traenog reenja.
Kako su vreme rada algoritma i broj koraka direktno proporcionalne veliine,
nebitno je koja e se od ovih veliina koristiti za definisanje kompleksnosti.
Vreme rada zavisi i od ulaznih podataka i oni definiu dimenziju problema.
Kompleksnost algoritma definisana je funkcijom f(n) koja odreuje vreme
rada algoritma u zavisnosti od dimenzije problema za najnepovoljniji ulazni
podatak.
Kompleksnost algoritma moe da bude:
konstantna,
linearna,
polinomijalna,
eksponencijalna,
logaritamska i td.
119

Intuitivno shvatanje algoritma kao postupka za reavanje problema ne zadovoljava ni teorijske ni praktine potrebe. Neki autori ograniavaju definiciju algoritma
na procedure koje se konano zavravaju. Naravno ostaju otvorena pitanja koja se
odnose na algoritamski nereive probleme, ili one koji se izvravaju zauvek bez
zaustavljanja, ili za one za koje postoje algoritmi, ali se dugo izvravaju i koji uprkos
velikoj efikasnosti, ne garantuju reavanje problema.
Pitanje je i da li za svaki problem moemo sastaviti algoritam za njegovo
reavanje, odnosno postoje li zadaci za koje postupak reavanja ne moe biti
predstavljen u obliku algoritma. Svim tim i slinim pitanjima bavi se matematikoinformatika disciplina Teorija algoritama.

Jedan od naina da se definie algoritam je pomou rekurzivnih funkcija. Mi
emo rekurzivne funkcije definisati na skupu celih brojeva, mada se ta definicija moe
uoptiti.
Rekurzija (lat. recursio, recursion od recurrere: vraanje) u matematici i informatici oznaava postupak ili funkciju koje u svojoj definiciji koriste same sebe. Sastoje
se iz dva koraka:
1. Funkcija je definisana za neku poetnu vrednost a (najee 0 ili 1)
2. Ako je funkcija definisana za neku vrednost n, koja je vea ili jednaka a, tada
moe da se definie i za vrednost n+1.
Rekurzivne definicije su veoma prisutne u matematici.
Primer:
Rekurzivna definicija prirodnih brojeva glasi:
1. 1 je prirodni broj
2. Ako je n prirodni broj, onda je to i n+1.
Rekurzivne funkcije imaju osobinu da za izraunavanje njenih vrednosti postoji
efektivni postupak. Proces izraunavanja moe da bude dugotrajan, ali je uvek jasan i
oigledan. Do reenja uvek dolazimo posle konano mnogo izraunavanja (koraka).
Za takve funkcije kaemo da su izraunljive.
120
Primer:
Uoimo funkciju
f ( n ) = a n , n N U {0}
Ona se moe shvatiti kao proizvod od n vrednosti broja a,
a n = a1
a24
L3a
4
n
Takoe funkcija se moe zapisati i rekurzivno na sledei nain.
f ( 0 ) = 1( znajui da je a 0 = 1)
f ( n + 1) = a f ( n )
Izraunati f ( 3) .
1.
2.
o
Kako je a = 1 ,
f ( 3) = a f ( 2 ) = a a f (1) = a a a f ( 0 ) = a a a 1 = a 3
Bitno je napomenuti da u savremenim programskim jezicima poput C/C++ i Jave

svako rekurzivno reenje nekog problema ima i svoj iterativni ekvivalent, tj. algoritam
koji isti problem reava bez rekurzije. U praktinom programiranju uglavnom treba
izbegavati rekurziju jer takva reenja u optem sluaju troe vie vremena za
realizaciju programa od iterativnih.
Reavanje rekurzivnog izraza omoguava prelazak u nerekurentnog. Obino se
odredi nekoliko poetnih vrednosti, pa se na osnovu tih podataka izvodi opti
obrazac. Dobijeni obrazac treba strogo dokazati matematikom indu-kcijom.
Primer:
Reiti rekurentnu jednainu
f (1) = 1
f ( k ) = f ( k 1) + k
Kako je
121
f (1) = 1 =
1 2
2
f ( 2) = 1 + 2 =
23
2
f ( 3) = (1 + 2 ) + 3 =
3 4
2
f ( 4 ) = (1 + 2 + 3) + 4 =
45
2
Znai moemo da zakljuimo da je
f (n) = 1+ 2 + 3 +K + n =
n ( n + 1)
2
.
Dokaz se izvodi matematikom indukcijom.

Prvo dokazujemo da je za n = 1
f (1) =
1 2
=1
2
k ( k + 1)
2
n = k + 1 f ( k + 1) = f (k ) + k =
n = k f (k ) =
k ( k + 1)
( k + 1) (k + 2)
+k ==
2
2
Prema tome dobijena formula je tana za sve prirodne brojeve.
6.4. 2. REKURZIVNI ALGORITMI

Algoritam je rekurzivni ako se reavanje problema svodi na predhodni
korak, jednostavnijeg ulaza.
Da bi se algoritam koji koristi rekurziju zavrio mora se predvideti uslov izlaska,
odnosno uslov zavretka. Rekurzivni algoritam zahteva jednu ili vie ulaznih veliina, a
vraa jednu sraunatu. Ta vrednost je iz koraka u korak sve blia eljenoj, iskazanoj u
uslovu izlaska.
Algoritam u sebi sadri naredbe if koja testira uslov izlaska i naredbu else
kojom se rekurzivno poziva sama funkcija, odnosno algoritam.
122
Primer:
Rekurzivni algoritam za izraunavanje stepena
procedura : stepen(a je realan broj , n je nenegativan broj )

if n = 0 then stepen ( a, n ) = 1
else stepen ( a, n ) = a stepen ( a, n 1)
6.5. EROVA TEZA

Rekurzivne funkcije imaju za osobinu da za izraunavanje njenih vrednosti
postoji efektivni postupak koji se u sutini dat nainom zadavanja funkcije. Do
reenja uvek dolazimo posle konano mnogo koraka.
Naalost, proces izraunavanja moe da bude dugotrajan, mada je uvek jasan i
oigledan.
Zato, za rekurzivne funkcije kaemo da su izraunljive.
Rekurzivne funkcije su samo jedna ua klasa funkcija koje zovemo aritmetike.
Obrnuto tvrenje glasilo bi: verovatno je svaka izraunljiva funkcija rekurzivna. Ovo tvrenje naziva se erova teza.
Aritmetika funkcija je funkcija oblika f : N n N . Uzimamo skup N

proiren sa 0.
erova teza: Aritmetika funkcija je izraunljiva ako je rekurzivna.

Naalost ova teza nije dokazana u matematikom smislu. U sutini ona tvrdi da za
neki problem postoji algoritam ako se reavanje problema svodi na izraunavanje
vrednosti adekvatne rekurzivne funkcije. Problem koji se reava tada se mora
formulisati kao aritmetiki problem. Problem van aritmetike mora se preslikati u
aritmetiki. Da bi se to postiglo prvo se problem mora predstaviti nekim univerzalnim
jezikom, na primer, kvantifikatorskog rauna, a zatim se to preslikava na jezik
aritmetike. Dakle moemo rei:
Rekurzivna funkcija je jedan opti model algoritma.
123

Tjuringova maina je jedan zamiljeni model raunara. Ovu mainu je 1936.
godine opisao Alan Tjuring. Nastala je pre nastanka savremenih elektronskih
raunara
Tjuringova maina otkriva sutinu pojma algoritma razmatranjem postupaka
koji e se ostvariti na maini i moe da poslui za definiciju pojma algoritma.
Alan Matison Tjuring (1912.-1954.), je bio engleski matematiar,

logiar i kriptograf. Smatra se ocem modernog raunarstva. Dao je
znaajan i provokativan doprinos debati koja se ticala vetake
inteligencije, tj. da li e ikad biti mogue rei da je maina svesna i
da moe da misli. 1947. je preao u Manesterski univerzitet i radio
je uglavnom na softveru, na Marku I, za koji se smatra da je jedan
od prvih pravih raunara. Tokom Drugog svetskog rata, Tjuring je
radio u Bleli parku, britanskom kriptoanalitikom centru i bio je
jedno vreme ef Hut-a 8, odeljenja zaduenog za nemaku
mornaricu. Tjuring je razvio vie tehnika za razbijanje ifara, ukljuujui metod
bombe, elektromehaniku mainu, koja je mogla da otkrije postavke nemake
podmornike ifre Enigme. Godine 1952. Tjuring je osuen za delo velike
nepristojnosti, poto je priznao da je bio u vezi sa mukarcem u Manesteru. Tjuring
je umro 1954. poto je pojeo jabuku napunjenu cijanidom. Njegova smrt se smatra
samoubistvom.
Tjuringova maina oponaa postupak oveka koji rauna po strogo utvrenim
pravilima. Koristi se za reavanje problema odluivanja. To su problemi kod kojih se
reenje sastoji u utvrivanju ili opovrgavanju neke osobine, odnosno reavanje
problema moe da se svede na odgovore da ili ne. Naravno nisu svi problemi
problemi odluivanja, ali se neki mogu svesti na njih.
Mada mogu da budu tehniki mogui, Tjuringove maine nisu smiljene kao
praktina raunarska tehnologija, ve kao misaoni eksperiment o granicama mehanikog raunanja i u praksi ove maine se ne konstruiu.
124
Tjuringova maina ima vrlo jednostavnu konstrukciju. Sastoji se od beskonane

trake, koja ima na sebi polja elije u koje mogu da se upisuju simboli i glave koja
moe da ita i pie simbole. Za Tjuringovu mainu se definie azbuka simbola S koja
e se u njoj koristiti, i spisak stanja Q u kojima glava za itanje i pisanje moe da se
nalazi. Definiu se poetno stanje, i zavrno stanje; poetno stanje je stanje u kome
se maina nalazi na poetku rada, a kada maina doe u zavrno stanje, prestaje sa
radom. Glava moe da se pomera za jedno polje ulevo, za jedno polje udesno, ili da
ostane u mestu. U zavisnosti od stanja u kome se glava nalazi, i od simbola koji se
nalazi u kuici iznad koje je glava postavljena, glava e u tu kuicu upisati odreeni
simbol, pomeriti se levo ili desno (ili ostati u mestu), i promeniti svoje stanje. Ovaj
proces se ponavlja dok Tjuringova maina ne stigne u zavrno stanje.
Tjuringova maina radi nad konanim skupom simbola. Ti elementi se mogu
poreati u niz. Dakle, Tjuringova maina je prebrojiv skup. To znai da je skup svih
algoritama prebroji. Naravno skup svih problema odluivanja je neprebrojiv, to znai
da postoje problemi za koje ne postoje algoritmi. Jedan od nereivih problema je
problem zaustavljanja Tjuringove maine.
Tjuring je napravio je koncept algoritama za raunanje pomou Tjuringove
maine, formuliui danas iroko prihvaenu Tjuringovu verziju erove teze:
Problem je algoritamski reiv akko se moe reiti na Tjuringovoj maini.
Algoritmom se moe smatrati svaki niz instrukcija koji se moe uraditi na
Tjuringovoj maini.
Osim Tjuringove maine postoje i fon Nojmanova maina, Prostova maina,
algoritmi Markova, maine Minskog i mnogi drugi formalizmi. Svi ovi sistemi su
meusobno ekvivalentni, odnosno simuliraju jedni druge. U sutini klasa diskretnih
funkcija koje te maine mogu da izraunavaju je ista u svim sluajevima. To je jedna
robusna klasa funkcija koja je otporna na promene raunarskih modela, a radi se o
klasi izraunljivih funkcija, odnosno svi problemi se svode na erovu tezu.
1936 godina moe se smatrati godinom nastanka nove naune discipline, teorije
algoritama, a ponekad se i koristi termnin teorija izraunljivosti. Teorija algoritama
se bavi pitanjem postojanja ili nepostojanja algoritama za reavanje pojedinih
problema i kao takva pripada matematikoj logici. Sa stanovita prakse
najinteresantnije pitanje je ne samo egzistencija algoritma, ve i njegova efikasnost.
Implementacija algoritma na nekom raunarskom modelu koristi njegove resurse,
vremenske i prostorne. Ovim pitanjima se bavi analiza algoritama ili teorija raunske
sloenosti. Analiza algoritama predstavlja osnovu teorijskog raunarstva, a od
matematikih metoda koristi tehnike diskretne matematike, matematike logike i
teoriju formalnih jezika.
125
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
ta je algoritam?
Navedite razliite vrste izraavanja alogoritama ?
ime se bavi teorija algoritama?
ta je algoritamsaka ema i iz kojih delova se sastoji?
Linijske algoritamske eme i primer.
Cikline algoritamske eme i primer.
Sloene algoritamske eme i primer.
Osobine algoritama.
Kako se vri provera ispravnosti algoritma?
Definicija rekurzivne funkcije
er - Tjuringova teza.
Koji je znaaj Tjuringove maine?
KLJUNE REI
Algoritam
Blok dijagram
Ciklina ema
Linijska ema
Petlja
erova teza
Tjuringova maina
Rekurzija
Izraunljivost
126
6.7. ZADACI
1. Sastaviti algoritam za raunanje vrednosti
a, a < b
Z=
b, a b .
Reenje:
2. Sastaviti algoritam-blok dijagram kojim se izraunava n ! .

Reenje:
Kako je n ! = 1 2 3L n i 0! = 1
127
3.
Reiti rekurentnu jednainu
f (1) = 1
f ( k ) = 2 f ( k 1) + 1
Reenje:
f (1) = 1
f ( 2 ) = 2 1 + 1 = 3
f ( 3) = 2 3 + 1 = 7
f ( 4 ) = 2 7 + 1 = 15
Na osnovu ovih vrednosti moemo da zakljuimo da je
f ( n ) = 2n 1
Dokaz ove tvrdnje mora da se uradi primenom matematike indukcije.

Za n=1 imamo po definiciji da je f (1) = 1
k
Za n=k je f ( k ) = 2 1
Za n=k+1 je
f ( k + 1) = 2 f ( k ) + 1 = 2 2k + 1 = 2k +1 + 1
Dakle, formula je tana zas ve prirodne brojeve.
128
4.
Napisati rekurzivnu formu za izraunavanje faktorijela n!.

Reenje:
Funkcija fakt ( n ) = n ! za raunanje faktorijela broja se moe izraziti na sledei
nain.
fak ( 0 ) = 1
fak ( n + 1) = n fak ( n )
Izraunati f ( 3) .
1. Kako je 0! = 1 ,
2.
f ( 3) = 3 f ( 2 ) = 3 2 f (1) = 3 2 1 f ( 0 ) = 3 2 1 1 = 6
5. Napisati iterativni algoritam za izraunavanja faktorijela.

Reenje:
procedura : fakt ( n ) = n ! ( n > 0)

ix = 1
for i = 1 to n
x =ix
x je n !
6. Napisati rekurzivni algoritam za izraunavanje faktorijela.
Reenje:
procedura : fakt ( n ) (n > 0)

if n = 1 then fakt ( n ) = 1
else
fakt ( n ) = n fakt ( n 1)
129
7. Fibonaijev niz je niz brojeva kod koga je prvi element broj 1, drugi element
takoe broj 1, a svaki sledei predstavlja zbir predhodna dva lana. Prvih nekoliko
lanova niza glase 1,1,2,3,5,8,13,........Napisati rekurzivnu funkciju niza.
Reenje:
Rekurzivna funkcija izgleda
fib (1) = 1
fib ( 2 ) = 1
fib ( n ) = f ( n 1) + f ( n 2 )
Izraunati fib ( 3) .
1. Kako je fib (1) = 1, fib ( 2 ) = 1 ,

2.
6.
fib ( 3) = fib ( 2 ) + fib (1) = 1 + 1 = 2
Interaktivni algorita za izraunavanje Fibonaijevih brojeva.

Reenje:
procedura : fibonaci (n je nenagativni broj )

if n = 0 then y = 0
else
begin
x = 0, y = 1
for i = 1 to n 1
begin
z = x+ y
x= y
y=y
end
end
y je fibonacijev broj
130
7.
Napisati rekurzivni algoritam za izraunavanje Fibonaijevih brojeva.

Reenje:
procedura : fib(n 0)
if n = 0 then fib ( 0 ) = 0
else n = 1 then fib (1) = 1
else fib ( n ) = fib ( n 1) + fib ( n 2 )
8.
Napisati Euklidov algoritam za izraunavanje NZD-najveeg zajednikog delioca

dva pozitivna broja a i b.
Reenje:
Ako bi naprimer trebali da odredimo NZD za brojeve (287,91) uradili bi sledee
287 = 91 3 + 14
91 = 14 6 + 7
14 = 7 2 + 0
Znai NZD(287,91)=NZD(91,14)=NZD(14,7)=7.
Ako bi problem uoptili imali bi niz sledeih izraza:
Broj a se moe napisati kao a = b q + r , 0 r < b
Neka je
a = b q0 + r0 , 0 r0 < b
b = r0 q1 + r1 , 0 r1 < r0
r0 = r1 q1 + r2 , 0 r2 < r1
L
rk 2 = rk 1 qk 1 + rn , 0 rn < rn 1
rk 1 = rk qk
131
procedura : Euk (a, b > 0)

x=a
y=b
while y 0
r = x mod y
x= y
y=r
end
Rekurzivni algoritam bi glasio:
procedura : Eukl (a, b > 0)
if b = 0 then Eukl ( a, b ) = a
else Eukl ( a, b ) = Eukl (a mod b, a)
9.
Napisati algoritam za sabiranje dve matrice Amxn , Bmxn

Reenje:
procedura : Sab( A, B )
for i = 1to m
for j = 1to n
cij = aij + bij
end
end
end
10.
ta je azbuka Tjuringove maine ?

Reenje:
S = {0,1, b}
,
gde je b prazan simbol.
11. ta je skup stanja Tjuringove maine ?
Reenje:
Q = {q0 , q1 , q2 , q+ , q }
gde je b prazan simbol. q0 je poetno stanje, q+ , q su zavrna stanja.

132
7.
TEORIJA GRAFOVA
KRATAK SADRAJ:
7.1.2. PLANARNI GRAFOVI
7.1.6. TEINSKI GRAFOVI
7.2. PREDSTAVLJANJE GRAFOVA POMOU RAUNARA
7.2.1. LISTA SUSEDSTVA
7.2.2. MATRICA INCIDENCIJE
7.2.3. MATRICA SUSEDSTVA
CILJEVI UENJA:
1.Definiete graf,
2. navedete veliki broj razliitih vrsta grafova,
3. odredite izomorfne,
4. definiete Ojlerove i Hamiltonove grafove,
5. znate kako se grafovi predstavljaju preko raunara.
133

Teorija grafova je samostalna i vana oblast matematike. Grafovi su posebno
zanimljivi jer pomou njih moemo modelovati razne sloene probleme veoma
jednostavno. Na primer, postavljanje saobraajnica, elektrinih mrea, raunarskih
mrea, strukturna formula molekula i sl. Posebno su interesantni optimizacioni
problemi, najkraeg puta, najnie cene i sl. Jednostavni, svakodnevni, problemi kao
to je pravljenje rasporeda asova, moe se posmatrati kao grafovski problem.
Prvi problem i njegovo reenje,iz teorije grafova jeste rad
Leonarda Ojlera (Leonhard Paul Euler, 1707.-1783.) pod nazivom
Sedam mostova Kenigsberga, objavljen 1736. godine. Kasnije,
Frensis Gutri 1852. godine je izloio problem etiri boje koji
postavlja pitanje da li je mogue obojiti zemlje na geografskoj
karti sa samo etiri boje, a da se ne pojave dve susedne zemlje
obojene istom bojom. Ovaj problem su reili tek 1976. godine
Kenet Apel i Volfgang Heken, ali se postavljanje ovog problema
smatra roenjem teorije grafova. Tokom pokuaja reavanja ovog
problema otkrivene su mnoge teoreme i postavljeni mnogi teoretski pojmovi i
koncepti.

Graf je apstraktni matematiki objekat.
Neformalno govorei, grafovi su objekti sastavljeni od taaka, odnosno vorova

i linija meu njima, odnosno grana.
Uobiajeni nain da se prestave grafovi je slika u ravni.
Skup vorova obeleavamo sa V (engl.vertice), a skup grana sa E (engl.edge).
Prost graf G je ureeni par G = (V , E ) koji se sastoji od skupa vorova V i

skupa grana E, gde je
134
V
E
2
Primer:
vorovi i grane mogu imati jasan praktini smisao,
vorovi mogu biti gradovi, a grane putevi izmeu njih,
vorovi mogu biti raunari u mrei, a komunikacije izmeu njih grane.
Primer:
Za dati skup vorova i grana nacrtati odgovarajue grafove.
a)
V = { A, B} i E = { AB} ,
b)
c)
V = { A, B, C} i E = { AB, BC} ,
V = { A, B, C , D} E = { AB, BC , AD, CD}
,
Grana e = ( u, v ) spaja dva susedna vora u i v.
Grana e je incidentna sa vorom u, odnosno vor v.

Grana koja spaja vor sa samim sobom naziva se petla.
Graf koji nema nijednu petlju naziva se prost graf.
Graf koji ima konaan broj vorova zove se konaan graf Analogno, graf sa
beskonanim brojem vorova zove se beskonaan graf.
Multigraf je graf kod koga izmeu dva vora postoji vie od jedne grane.
Kompletan ili potpuni graf je onaj graf kod koga su svaka dva vora povezana granom. Kompletan graf sa n vorova se obeleava sa K n .
n
2
Kompletan graf ima grana.
135
K4
Stepen vora je broj grana grafa koji imaju kraj u tom voru.
vor stepena 0 naziva se izolovani vor.
Grana koja spaja vor sa stepenom jedan je visea grana.
Primer:
Dat je graf na slici. Odrediti susedne vorove i grane i stepene vorova
U grafu na slici vorovi A i C su susedni, kao grane AB, AD i AC.

vorovi A i E nisu susedni, kao ni grane AC i BE.
vorovi B, C, D su stepena 2, a vorovi A i E su stepena 3.
Graf je regularan ako su svi vorovi istog stepena.

Primer.
Regularan graf stepena 2 je dat na slici:
Put je niz grana grafa sa osobinom da je kraj k-te grane u nizu poetak naredne
k+1-te grane. U optem sluaju put je niz grana koje su meusobno povezane.
136
Prost put ili elementarni put je put kod koga se kroz jedan vor prolazi tano
jedanom.
Graf je povezan ako postoji put izmeu bilo koja dva razliita vora.
Prvi od grafova sa slike je povezan, a drugi je nepovezan.
Ako je poetni vor ujedno i krajnji, takav put se naziva ciklus, kontura ili
petlja.
Duina puta (ciklusa) je broj grana koji ine put (ciklus).
C
Neorijentisani graf G = (V , E ) je ureen skup parova vorova i grana gde je
V
E UV
2
.
Znai on moe imati i petlje.
Orijentisani graf ili digraf G = (V , E ) je ureen skup parova vorova i grana
gde je E V V . Znai on ima orijentaciju, grana e = ( u , v ) ima poetni vor
u u i krajnji vor u v.
Primer:
Digraf koji sadri skup vorova V = {a, b, c} i skup grana
E = {( a, b ) , ( b, c ) , ( c, b ) , ( c, a )}
137
C
Teorema: Zbir stepena svih vorova uvek je paran broj i jednak je dvostrukom broju grana.
Ako su di stepeni vorova, tada je
n
d
i =1
= 2e .
Poto svaka grana u grafu poseduje dve krajnje take, svaka grana doprinosi
sa 2 sumi stepena vorova i ta suma mora da bude jednaka dvostrukom broju
grana. Prema tome suma stepena svih vorova zaista mora da bude paran
broj.
Primer:
Koliko grana ima graf sa 10 vorova, ako je svaki stepena est ?
2e = 10 6 e = 30
Teorema: Broj vorova neparnog stepena u svakom grafu bez petlji je paran
broj.
Ova teorema u literaturi se zove i Lema o rukovanju:
U nekom drutvu, broj osoba koje su se rukovale neparan broj puta je paran.
Ovde broj osoba koje su se rukovale predstavljaju vorove grafa.
Graf G'=(V',E') je podgraf grafa G=(V, E) ako je skup njegovih vorova V'
podskup skupa vorova grafa V, a skup njegovih grana E' je podskup skupa
grana E.
Bipartitivni graf je graf koji se sastoji od dva podskupa vorova X i Y, tako da

svaka grana spaja vor skupa X sa vorom skupa Y. Podskupovi X i Y, nazivaju
se klase.
Za obeleavanje bipartitivnih grafova koristi se oznaka K m ,n , gde je m broj
vorova prvog podskupa, a n broj vorova drugog.
138
Primer:
Nacrtati bipartitivne grafove
K 2,3 , K 3,3 , K 2,4
K 2,3
K 3,3
K 2,4
Kompletan bipartitivni graf je graf koji se sastoji iz 2 podskupa vorova, tako

da je svaki vor iz prvog skupa susedan sa svakim vorom iz drugog skupa.
Primer:
Nacrtati kompletna bipartitivne grafove K 2,3 , K 3,3 , K 2,4 .
K 2,3
K3,3
K 2,4
7.1.2. PLANARNI GRAFOVI

Planarni graf je onaj, neorijentisani graf bez petlji, koji se moe nacrtati u
ravni, a da se grane ne seku, sem u vorovima.
Planarni graf deli ravan na na vie konanih zatvorenih oblasti i jednu
beskonanu.
Svaka zatvorena oblast se naziva elija.
139
Primer:
Planarni graf je na slici a, dok na slici b nije planaran graf.
a)
b)
Primer planarnog grafa je mrea puteva ako se iskljue nadvonjaci, odnosno

saobraajne petlje. Oni se koriste u projektovanju integrisanih kola, klasinih
elektronskih ureaja, odnosno svuda gde ukrtanje veza bi dovelo do kratkog
spoja spoja.
Ojlerova teorema: Povezan, planarni graf sa v vorova i e grana deli ravan na
f=e-v+2 oblasti.
Primer:
Planarani grafovi na slici
dele ravan na f=6-4+2=4 oblasti.

Predhodna teorema ima mnogobrojne primene i posledice. Jedna od njih je
poznata teorema iz geometrije:
Teorema : Konveksni poliedar sa n temena i m ivica ima s=m-n+2 strane.

Ako temena poliedra shvatimo kao vorove, a njegove ivice kao grane jednog
grafa, dobija se planarni graf .
Najprostiji grafovi koji nisu planarni su potpuni pentagraf K 5 i kompletan bipartitivni (bitrigraf) K 3,3 .
140
K5
K 3,3
Teorema: Potpuni pentagraf K 5 i potpuni bitrigraf K 3,3 nisu planarni grafovi.

Ako bi pentagraf bio planaran bio planaran, po Ojlerovoj teoremi za v=5 i e=10
dobili bi da je f=7. Meutim kako svaka oblast kod pentagrafa je ograniena sa
bar 3 grane, mora da je 2e 3 f , i bilo bi 20 21 , to je nemogue.
Za bitrigraf imali bi v=6, e=9 i f=5. Kod bitrigrafa svaka oblast je ograniena sa
bar 4 grane , dakle 2e 4 f , i 18 20 , to je takoe nemogue.

Dva grafa su izomorfna ako postoji uzajamno jednoznano preslikavanje
(bijekcija) skupova njihovih vorova (iz jednog na drugi) koje uva susednost
vorova.
Dva grafa G1 = (V1 , E1 ) i G2 = (V2 , E2 ) su izomorfni, ako postoji bijekcija
f : V1 V2 za koju vai da je ( u , v ) E1 , ako i samo ako ( f ( u ) , f ( v ) ) E2
i koristimo oznaku G1 G2 .
Primer:
Nacrtati dva izomorfna grafa.
a)
Izomorfizam ovih grafova definisan je bijekcijom
1 2 3
f =
A B C
141
4
D
b)
a b c d e
f =
1 3 5 2 4
Napomena:
Grafovi se razlikuju samo po tome kako su vorovi povezani, a ne kako su obeleeni.
Obeleavanje vorova nema znaaja za strukturu grafa, tako da se esto i ne
obeleavaju.
Iz definicije moemo da zakljuimo da su izomorfni grafovi u stvari isti grafovi samo
drukije nacrtani u ravni. Zato je veoma vano pitanje kako ispitati da li su dva grafa
izomorfna ili ne. Naalost joj ne postoji univerzalni postupak ili neka teorema koja bi
to definisala. Ispitivanje se vri neposrednim proveravanjem vodei rauna o
sledeem:
Izomorfni grafovi moraju imati:
Isti broj vorova,
Isti broj grana,
Isti niz stepena vorova,
cikluse istih duina i td.
Ispunjenje ovih uslova ne garantuje da su dva grafa izomorfna.
Sledea dva grafa imaju isti broj vorova, grana, svi vorovi su istog stepena, pa
opet nisu izomorfni.
Napomena:
Zanimljivo je da nije naen ni jedan kompletan algoritam za testiranje izomorfnosti
grafova, ali nije dokazano ni da takav algoritam nepostoji.
142
Primena Izomorfnih grafova je od velikog znaaja, a posebno u elektronici pri

konstruisanju tampanih kola, gde grane grafa (strujni vodovi) ne smeju da se seku
osim u vorovima. Zato je vano da se pronau izomorfani grafovi datom grafu, ali
takavi da im se grane ne seku.
Primer:
Da li je mogue spojiti 3 kue sa 3 bunara stazama koje se ne ukrtaju, a da od
svake kue vodi po jedna staza do svakog od 3 bunara.
6
4
Kue i bunari se mogu predstaviti kao na prvoj slici. U pitanju je kompletan

bipartitivni graf, ali kod koga grane ne bi smele da se seku.
Moe se dokazati da je na graf izomorfan sa potpunim bitrigrafom koji je
prikazan na drugoj slici.
A dokazali smo da da taj graf nije planaran, znai nije mogue spojiti 3 kue
sa tri bunara, a da im se staze ne ukrtaju.

vajcarskom matematiaru Leonardu Ojleru tokom boravka u Keninsbrgu,
dananji Kaljingrad, graani su postavili pitanje koje ih je muilo. Grad lei na
obalama i na dva ostrva na reci Pregel i povezan je sa sedam mostova. Pitanje je bilo
da li je mogue poeti etnju iz bilo koje take u gradu i vratiti se u polaznu taku,
prelazei pri tome svaki most tano jednom.
1735.godine Ojler je prezentovao svoj rad dokazujui da je takav prelazak
nemogu, uz napomenu da se razmatranje moe proiriti da proizvoljan raspored
ostrva i mostova. Ovaj rad smatra se preteom teorije grafova.
143
Ojler je problem reio tako to je svakoj obali i ostrvima pridruio vorove, a

mostovi su bili grane izmeu njih. Tako je dobio jedan multigraf.
A
C
Svakodnevnim jezikom moemo rei da je Ojlerov graf, graf koji se moe nacrtati
ne podiui olovku sa papira.
Ojlerov put je put koja sadri sve grane iz G tano jedanput (ne mora biti
zatvoren).
Zatvoren Ojlerov put naziva se Ojlerov ciklus ili kontura.
Graf koji ima Ojlerov ciklus zove se Ojlerov graf.
Graf koji ima Ojlerov put se zove poluojlerov graf.
Graf moe, a ne mora imati Ojlerov put, odnosno ciklus.
Ojlerova teorema: Graf G je Ojlerov akko je povezan i svi vorovi su parnog
stepena.
Teorema: Graf ima Ojlerov put akko je povezan i sadri najvie 2 vora
neparanog stepena.
Primer:
Nacrtati po jedan Ojlerov graf i Ojlerov put.
b
d
a
d
Prvi graf je Ojlerov , napr: abcbdec.

U njemu su svi vorovi parnog stepena.
Drugi graf je Ojlorev put, napr: bacbdc.
Ovaj graf ima tano 2 vora neparnog stepena.
144
Primer:
Dati su grafovi na slici. Oni su:
a
1.
a
2.
a
3.
Prvi graf je Ojlerov put, napr: caecba, ima 2 vora neparnog stepena.
Drugi graf je Ojlerova kontura, napr: abdca. Svi vorovi su mu parnog stepena.
Trei graf nije ni Ojlerov put ni Ojlerova kontura.
Problem Kenisberkih mostova se ne moe svesti na Ojlerovu konturu, jer graf ima
stepene vorova 5, 3, 3, 3 pa samim time se zakljuuje da je nemogue svaki most
prei samo jedanput, a da se vratimo u poetnu taku.
Traenje Ojlerovog puta sree se u problemima kombinatorne optimizacije, ali i u
radu sa laserima, iji je cilj da se optimalno koristi laser i samim tim pojeftini
proizvodnja laserskih ureaja. Ojlerovi putevi su vani za organizaciju poslova u
velikom gradu, na primer, za raznoenje pote, naplate rauna i slino, jer potar e
najracionalnije razneti potu ako svaku ulicu obie tano jedanput i mnogim drugim
slinim problemima.

Vilijem Hamilton je 1859. godine postavio problem pod nazivom put oko sveta .
Problem je bio kao obii gradove sveta i vratiti se u polazni. Igra je koristila ivice
dodekaedra (12) za predstavljanje dozvoljenih puteva izmeu gradova.
Graf koji prolazi kroz sve vorove datog grafa tano jednom (tako da se ni kroz
jednu granu ne prolazi vie od jedanput) naziva se Hamiltonov graf.
Hamiltonov put u grafu G je put koji prolazi kroz svaki vor tano jedan put.
Zatvoren Hamiltonov put zove se Hamiltonova kontura ili ciklus.
Graf koji ima Hamiltonov ciklus zove se Hamiltonov graf.
Graf koji ima Hamiltonov put se zove poluhamiltonov graf.
145
Primer:
Nacrtati jedan Hamiltonov graf.
d
e
Hamiltonova kontura je na pr.: abceda, znai u pitanju je Hamiltonov graf.

U definiciji Ojlerovih i Hamiltonovih grafova postoji velika slinost ali i razlika. Kod
Ojlerovih grafova ispitujemo grane, a kod Hamiltonovih grafova vorove grafa.
Meutim, dok je Ojlerov graf je u potpunosti odreen Ojlerovom teoremom,
koja definie potrebne i dovoljne uslove egzistencije grafa, za Hamiltonove grafove
to nije sluaj. Ne postoji teorema koja definie potreban i dovoljan uslov postojanja
Hamiltonovog grafa.
Postoje teoreme koje na posredan nain odreuju Hamiltonove grafove, ali samo
u specijalnim sluajevima.
Grafovi sa vorovima stepena 1 ne mogu biti Hamiltonovi, dok u Hamiltonovom grafu svaki vor je susedan sa dve grane u konturi.
Svaki kompletan graf Kn sa n 3 vorova je Hamiltonov graf.
Povezan graf sa n 3 vorova u kome je stepen svakog vora bar
Hamiltonov graf.
Primer:
Dati su grafovi.
a
e
b
c
a
e
b
c
d
Prvi graf je Hamiltonov put, napr:e,c,b,a.
Drugi graf nije ni Hamiltonov put, ni Hamiltonov graf.
Trei graf je Hamiltonov graf. Kompletan je graf, K 4
146
a
e
b
c
n
je
2
Primer:
a)
b)
c)
d)
Odrediti grafove koji su:

istovremeno Ojlerovi i Hamiltonovi,
jesu Ojlerovi, a nisu Hamiltonovi,
nisu Ojlerovi, a jesu Hamiltonovi,
nisu ni Ojlerovi, ni Hamiltonovi.
7.1.6. TEINSKI GRAF

Ako svakoj grani grafa pridrumoi neki atribut ili vie njih dobijamo teinski graf.
Ukoliko se radi u numerikom podatku, atribut grane nazivamo teina i obeleavamo
sa w.
Pretpostavimo da posmatramo graf koji predstavlja mogui put iz take A u
taku B, na najbolji mogui nain. Pitanje je ta je najbolji mogui nain i on zavisi od
problema koji treba reiti. To moe da bude najkrai put ili najjeftiniji ili najbezbedniji
ili put na kome se troi najmanje energije i sl.
U takvim sluajevima svakoj grani grafa se dodeljuje neki realan broj, to je
teina, odnosno mera koji e karakterisati eljeni uslov, ako elimo, na primer, da
naemo najkrai put izmeu gradova teina je udaljenost, ili cena avionske karte koja
spaja udaljene gradova i sl.
Teina ne mora da bude pozitivan broj, ali uobiajeno je da se takav koristi, ne
umanjujui optost razmatranja. Ako neka grana grafa ne postoji, tada se na
pomenutu poziciju stavlja neki poseban simbol napr .
Teinski graf G = (V , E , w ) je ureena trojka skupova vorova, grana i
teinske funkcije w : E V V koja svakoj grani dodeljuje teinu.
Ako su teine pozitivni realni brojevi, a graf je bez petlji moemo zakljuiti:
147
Duina puta je zbir svi teina na putu.

Udaljenost vorova je duina minimalnog puta izmeu dva vora.
Udaljenost vora do samog sebe je 0.
Teinski graf koji je usmeren zove se mrea.
Primer:
Na slici je dat jedan teinski graf.
7.2. PRESTAVLJANJE GRAFOVA POMOU RAUNARA

Grafovi se mogu koristiti za reavanje mnogih praktinih problema koje
reavamo pomou raunara. Iz tih razloga potrebno je na adekvatan nain predstaviti
grafove. Ne postoji neka unverzalna reprezentacija grafova koja bi reila sve razliite
probleme u kojima se oni koriste. Najee korieni naini su pomou liste
susedstva, matrica incidencije i matrica susedstva.
7.2.1. LISTA SUSEDSTVA

Sve informacije o grafu mogu se predstaviti preko liste susedstva, gde za
svaki vor u beleimo u listu vorova vn , takvih da postoji grana ( u, vn ) .
Za svaki vor grafa G lista susedstva sadri sve vorove koji su susedni sa
njim u G, l = v V ( u, v ) E .
148
Primer:
Grafu sa slike odgovara sledea lista susedstva
b
d
a
c
l
u
a ( b, c, d )
b (a)
c ( a, d )
d
( a, c )
Procedura algoritma koji bi koristio ovakav nain za zapisivanje grafa bi se

svodila na pretraivanje niza grana koje u optem sluaju u grafu sa velikim brojem
vorova i grana moe biti vremenski veoma zahtevna. Lista susedstva je sa
memorijskih resursa najekonominija reprezentacija. Svaka grana grafa ili digrafa
predstavlja se sa 2 memorijske jedinice, jedna za poetni vor, a druga za krajnji vor
grane. Dakle graf je se predstavlja sa 2m lokacija (m je broj grana) Osim toga ovakvo
predstavljanje nije uvek pogodno, pogotovo kod grafova kod kojih je potrebno
ispitivati susednost vorova. Iz tih razloga mnogo je efikasnije prestavljanje grafova
putem matrica.
7.2.2. MATRICA INCIDENCIJE
Grana (u,v) gde su vorovi u i v su krajnje take grane zove se incidentna

grana vorovima u i v.
Neka je G=(V,E) graf. Matrica B ije su vrste odreene vorovima, a kolone

granama grafa naziva se matrica incidencije.
Element bij , jednak je 1 ako je i-ti vor incidentan (susedan) j-toj grani, a
jednak nuli u protivnom.
1, ako je vor i inciden tan sa granom j

bij =
inae
0,
149
U svakoj koloni matrice incidencije nalaze se tano 2 jedinice i one govore koji
vorovi su vezani istom granom.
Primer:
Grafu sa slike odgovara sledea matrica incidencije
b
d
a
c
ab ad
a 1
b 1
c 0
d 0
ac
cd
1 1 0
0 0 0
0 1 1
1 0 1
Matrice incidencije nisu jednoznano definisane, ve to zavisi kao se definiu

vorovi.
Matrice incidencije mogu da se koristite i kod grafova sa petljama.
Primer:
Grafu sa petljama sa slike odgovara sledea matrica incidencije
b
d
a
c
ab
a 1
b 1
c 0
d 0
aa
ac
1
0
0
0
1
0
1
0
cd
0
0
1
1
dd
0
0
Kod digrafova na preseku i-te vrste i j-te kolone stoji -1 ili 1 ako u i-ti vor ulazi,
odnosno izlazi j-ta grana, inae je 0.
Ova reprezentacija je veoma neekonomina i ree se koristi.
150
7.2.3. MATRICA SUSEDSTVA
Neka je G=(V,E) graf . Matrica A ije su i vrste i kolone obeleene vorovima

grafa, u istom poretku, se zove matrica susedstva.
Element aij , jednak je 1 ako postoji grana od i-tog vora do j-tog vora, a
jednak nuli u protivnom.
0, ako ne postoji grana od vora i do vora j

aij =
ako postoji grana od vora i do vora j
1,
Matrica susedstva je kvadratna matrica simetrina u odnosu na glavnu

dijagonalu.
Primer:
Grafu sa slike odgovara sledea matrica susedstva
b
d
a
c
a
a 0
b 1
c 1
d 1
1
0
0
0
1
0
0
1
1
0
1
Kako oznake vorova u veini sluajeva nisu vane, matrica se pie bez oznaka.
0
1
1 1 1
0 0 0
0 0 1
0 1 0
151
Primer:
Usmerenom grafu sa slike odgovara matrica susedstva
a
c
a
a 0 1 1
b 1 1 1
c 0 0 0
Proizvod matrice susedstava sa samom sobom ukazuje na sve puteve duine 2 u
posmatranom grafu i koristimo oznaku A2 = A A .
Element ove matrice u i-toj vrsti i j-toj koloni je aij
mnoenja iznosi
i po definiciji matrinog
aij 2 = aik akj

k =1
Matrica susedstva je najea matrina interpretacija grafova. Ova reprezentacija zahteva n 2 (n je broj vorova) memoriskih jedinica u raunaru. Nepraktina
je za grafove sa malim brojem grana to je u praksi est sluaj. Sa druge strane ona
moe da se koristi i za grafove i multigrafove (digrafove). Tada, na poziciju preseka ite vrste i j-te kolone treba staviti broj grana koje spajaju i-ti vor sa j-tim vorom. U
sluaju da je graf neorijentisan skoro 50% memoriskih jedinica moemo utedeti ako
se pamte samo elementi ispod ili iznad glavne dijagonale, zato to je matrica
simetrina. Ali tada se usporava brzina rada jer je potrebno izvriti testiranja koja se
nameu.
152
1. ta su karakteristike grafa?
2. ta su biparitivni, a ta kompletni bipartitivni grafovi.
3. Definisati stepen vora i stav o vezi izmeu vorova i grana.
4. Koja je razlika izmeu Ojlerovog puta i Ojlerove konture?
5. Koja je razlika izmeu Hamiltonovog puta i Hamiltonove konture?
6. Koja je razlika izmeu Ojlerove i Hamiltonove konture?
7. ta su planarni grafovi?
8. Koji su grafovi izomorfni?
9. Definisati teinski graf.
10.Koja je razlika izmeu matrice incidencije i matrice susedstva?
KLJUNE REI
Graf
Grana
vor
Petlja
Multigraf
Kompletan graf
Stepen vora
Put
Ciklus
Digraf
Podgraf
Bipartitivan
Planaran
Izomorfan
Ojlerov graf
Hamiltonov graf
Incidencija
Susedstvo
153
7.3. ZADACI
1.
Nacrtati grafove sa:

a) vorovima A,B,C,D i granama
{ A, B} , { A, C} , {B, C} , {B, D} , {C , D} ,
b) vorovima A,B,C,D,E i granama
{ A, B} , { A, C} , {B, C} , {D, E} ,
Koji je od njih povezan graf?
Reenje:
B
A
Prvi graf je povezan, drugi nije.
2.
Odrediti stepene vorova datom grafu.
Reenje:
vorovi a i d imaju stepen 2, a vorovi c i b stepen 3.
154
3.
Dat je graf na slici. Odrediti stepene vorova i proveriti teoremu o broju

vorova i grana.
B
C
Reenje:
Stepen vorova A, B je 3, stepen vora C je 4 i stepen vorova D,E je 2.
Teorema kae da zbir stepena vorova paran droj, 3+3+4+2+2=14 i jednak
duplom broju grana 2.7=14.
4.
Nacrtati nepovezan graf sa 4 vora i 5 grana.

Reenje:
5.
Dat je graf
a) Koliki je broj grana, vorova i odrediti stepene svih vorova.

b) Da li je ovaj graf regularan (objasniti)?
Reenje:
a) v=6, e=6, stepen vorova a i e je 2, vor f je 3, vora b je 4, vora d je 0 i
vora c je 1.
b) nije regularan, zato to svi stepeni vorova nisu jednaki.
155
6.
Da li postoji prost graf sa 5 vorova iji su stepeni vorova 1,2,3,4,5 ?

Reenje:
Ne postoji. Zbir stepena vorova nije paran broj, 1 + 2 + 3 + 4 + 5 = 15 .
7.
Koliko maksimalno moe da postoji grana u grafu koji sadri n vorova?

Reenje:
n
2

8.
Koliko grana ima graf ako su stepeni vorova 5,2,2,2,2,1?

Reenje:
Kako je
2e = di ,
i
gde su di stepeni vorova, a e broj grana, dobijamo,
2e = 5 + 2 + 2 + 2 + 2 + 1 e = 7 .
9.
Da li je mogue 5 gradova povezati putevima tako da iz tih gradova redom

izlazi
a)
4,2,3,0,1 puteva
b)
4,4,4,0,1 puteva?
Reenje:
a) Mogue je. Ako su putevi grane, a gradovi vorovi, imamo da je
25 = 4 + 2 + 3+ 0 +1
b)
Nije mogue, jer
25 4 + 4 + 4 + 0 +1.
10.
Da li postoji graf sa stepenima vorova

a) 2,4,6,8,3,3,1
b) 2,4,6,8,3,3,1,1
Reenje:
a)
Ne postoji, zato to broj vorova neparnog stepena, mora da bude
paran broj, a kod nas je 3.
b)
postoji.
156
11.
Da li postoji prost graf sa 12 vorova i 28 grana, takav da je stepen svakog

vora ili 3 ili 5 ?
Reenje:
12.
Postoji, jer je 2 28 = 5 10 + 2 3
Nacrtati digraf koji sadri skup V = {a, b, c, d } i skup
E = {( a, b ) , ( b, c ) , ( c, c ) , ( b, d ) , ( d , b ) , ( c, d ) , ( d , a )}
Reenje:
D
13.
Nacrtati regularne grafove stepena 0,1,2.

Reenje:
O-tog stepena
1-tog stepena
2-tog stepena
2-tog stepena
14.
Nacrtati kompletne grafove u oznaci K1 , K 2 , K 3 , K 4 , K 5 , K 6 .
157
Reenje:
K1
K2
K4
15.
K3
K6
K5
Nacrtati kompletan bipartitivni graf koga ine dva disjunktna podskupa

vorova A = {1, 2} i B = {3, 4,5} .
Reenje:
3
16.
Koji od grafova na slici je regularan i bipartitivan?
b
Reenje:
Graf na slici a K 4,4 je 3, regularan i bipartitivan.
Graf na slici b K 2,2 je 1, regularan i nije bipartitivan.
158
17.
Nacrtati jedan bipartitivni graf K 3,3 i jedan kompletan bipartitivni graf K 3,3 .
Reenje:
18.
Da li su grafovi na datim slikama Ojlerovi grafovi?
a)
b)
c)
Reenje:
Graf na slici a) jeste Ojlerov jer ima samo 2 vora neparnog stepena, graf na
slici b) nije Ojlerov jer ima 4 vora neparnog stepena, a graf na slici c) jeste
Ojlerov jer su mu svi vorovi parnog stepena.
19.
Da li su grafovi na narednim slikama Ojlerovi grafovi?
a)
Reenje:
a) ne;
20.
b)
b)
ne.
Koji od sledeih grafova imaju Ojlerove konture, odnosno puteve?
a)
b)
c)
159
Reenje:
a) Jeste i kontura i put. Svi vorovi su parnog stepena
b) Nije kontura jer ima vorova neparnog stepena, a nije ni put jer ima vie od
2 vora neparnog stepena.
c) Nije kontura jer ima vorova neparnog stepena, ali jeste put jer ima tano 2
vora neparnog stepena.
21.
Moe li se jednim potezom, ne diii olovku sa papira nacrtati sledea figura?
Reenje:
U ovom grafu postoji 5 vorova stepena 3,3,3,3,4, pa prema tome to nije
Ojerov put. Znai sliku nije mogue nacrtati jednim pokretom.
22.
Kakvi su grafovi dati slikama ?
a)
b)
Reenje:
Graf na slici a) nema Hamiltonovu konturu, a ima Hamiltonov put, a graf na
slici b) nije ni Hamiltonova kontura ni put.
23.
Koji od sledeih grafova imaju Ojlerove konture, odnosno puteve?
d
160
Reenje:
Konture
a) ne,
Putevi
a) da,
24.
b) ne
c) da
d) ne
e) da
b) da
c) da
d) ne
e) da
Odrediti grafove koji su:

a) istovremeno Ojlerovi i Hamiltonovi,
b) nisu Ojlerovi, a jesu Hamiltonovi,
c) jesu Ojlerovi, a nisu Hamiltonovi,
d) nisu ni Ojlerovi, ni Hamiltonovi.
Reenje:
a) Kontura K 3 je i Ojlerov i Hamiltonov graf,

b) Potpuni graf K 4 , nije Ojlerov, a jeste Hamiltonov graf,
c) Potpuni bipartitivni graf K 2,4 , je Ojlerov, a nije Hamiltonov graf,
d) Zvezda, K 4 , nije Ojlerov i nije Hamiltonov graf.
25.
Nacrtati graf koji nema Hamiltonovu, a ima Ojlerovu konturu, a zatim da nema
Ojlerovu, a ima Hamiltonovu konturu.
Reenje:
Ojlerova
kontura
Hamiltonova kontura
161
26.
Da li su sledei grafovi izomorfni?

a
y
u
Reenje:
Jesu.
Imaju isti broj vorova, grana, svi vorovi su istog stepena i moe da se definie
bijekcija
a b c d
f =
t s u v
27.
e
x
g h
w y z .
f
Da li su sledei grafovi izomorfni?
Reenje:
Oba grafa imaju 10 vorova i 15 grana. Stepen svih vorova je 3, ali to jo nije
dovoljno da utvrdimo invarijantnost. Moramo da naemo jo neku zajedniku
osobinu. Jedna od takvih osobina je i postojanje ciklusa odreene duine. Graf
levo sadri ciklus duine 5, dok graf sa desne strane sadri samo cikluse duine
4,6,8, i 10. Znai nisu izomorfni.
28.
Dat je graf, nai listu susedstva i matricu susedstva.
a
162
Reenje:
Lista susedstva
v l
a (b)
b ( a, c )
c (b)
Matrica susedstva
0 1 0
A = 1 0 1
0 1 0
29.
Dat je graf, nai listu susedstva, matricu susedstva i matricu incidencije.

b
d
a
c
Reenje:
l
v
a ( b, c, d )
b ( a, d )
c ( a, d )
d ( a, b, c )
Matrica incidencije
ab ac ad bd cd
a 1
b 1
A=
c 0
d 0
1 1 0 0
0 0 1 0
1 0 0 1
0 1 1 1
Matrica susedstva
163
0
1
A=
1
1
30.
1 1 1
0 0 1
.
0 0 1
1 1 0
Data je matrica susedstva
0 0 1
A = 0 0 0
1 0 0
odrediti graf.
Reenje:
a
31.
Data je matrica incidencije, odrediti graf ?
1 0 1
A = 0 1 1
1 1 0
Reenje:
ac bc ab
a 1 0 1
, dobijamo
A = b 0 1 1
c 1 1 0
164
32. Nacrtati graf koji predstavlja eko-sistem ishrane u umi, ako ivotinjske vrste
predstavljaju vorove, a vrsta iste hrane vezu izmeu njih. Isto se hrane: Soko,
sova i rakun, soko i vrana , sova i vrana, veverica i rakun, veverica i vrana, veverica i torbar, detli i torbar, dabar i detli, dabar i mi.
Reenje:
rakun
sova
soko
veverica
torbar
dabar
33.
mis
vrana
det lic
Nacrtati jedan planarni graf i po teoremi izraunati na koliko on oblasti deli

ravan.
Reenje:
f = e v + 2 = 7 7 + 2 = 3 , Ovaj graf deli ravan na 3 oblasti.
34.
Da li postoje regularni grafovi neparnog stepena sa neparnim brojem vorova.

Reenje:
1
2
Broj grana u regularnom grafu stepena r sa n vorova je e = rn . Oigledno da

brojevi r i n, nemogu istovremeno biti neparni, jer tada e nebi bio ceo broj. To znai
da regularni graf neparnog stepena sa neparnim brojem vorova nepostoji.
165
35.
Koliki je maksimalni broj grana u planarnom grafu sa n vorova.

Reenje:
3n 6, n 3
e=
n 1, n<3
36. Dokazati da u planarnom grafu postoji bar jedan vor stepena manjeg od 6.
37. Ispitati da li je graf dobijen od temena ivica i jedne prostorne dijagonale
oktaedra planarni.
38. Na nekom meunarodnom skupu sastalo se 6 delegata. Pokazalo se da meu 3
proizvoljna uvek postoje 2 koja se mogu sporazumeti na nekom jeziku. Dokazati
da postoje tri delegata gde svaka dva mogu da se sporazumeju.
39. Sedam prijatelja odlaze na odmor i dogovore se, da se svaki od njih javi trojici od
preostalih est. Da li se ovo moe uiniti tako da svako pie onim prijateljima koji
e pisati njemu.
166
8.
STABLO
KRATAK SADRAJ:
8.1. POJAM STABLA
8.1.3. BINARNA STABLA
8.2. BINARNA STABLA PRETRAGE
8.3. ZADACI
CILJEVI UENJA:
1. Definiete stablo,
2. znate razne osobine koje poseduje stablo,
3. znate ta su binarna stabla,
4. definiete teoremu koja govori o odnosu broja vorova i grana,
5. opiete algoritam stabla pretrage.
167
8.1. POJAM STABLA

Stabla ili drveta predstavljaju najjednostavniju, ali i najvaniju klasu grafova. Na
primer, porodina stabla su je jedna vrsta stabla. Organizaciona struktura firme su
takoe vrsta stabla itd.
Postoji vie ekvivalentnih definicija stabla. Naveemo neke od njih.
Stablo ili drvo je povezan graf koji ne sadri cikluse ili konture.
Stablo je povezan graf sa v vorova i e=v-1 grana.

Stablo je minimalno povezan graf.
Stablo je maksimalni graf bez kontura (dodavanjem bilo koje grane dobija se
kontura)
Stablo je graf kod koga su svaka dva vora povezana jedinstvenim putem.
Primer:
Graf na sledeoj slici nije stablo jer sadri konturu- ciklus.
Stablo sadri bar dva vora stepena 1.

Za svaki par vorova (u,v) postoji tano jedan put koji ih povezuje.
Udaljavanjem bilo koje grane iz stabla dobija se nepovezan graf.
Svaki neorijentisan multigraf bez petlji sadri kao delimini graf u obliku
stabla.
168
Stablo je bipartitivni graf.
Stablo je planarni graf.

uma je graf kome su komponente stabla.
Razapeto stablo T grafa G je svako stablo (podgraf grafa G) koje se dobija iz
grafa G uklanjanjem odreenog broja grana, a da ostane povezan i da sadri
sve vorove iz G.
Svaki povezan graf ima razapeto stablo.
Konstruisanje razapetog stabla u sutini jednostavan postupak , ali obino se

prave razapeta stabla koja ispunjavaju neke uslove, napr. min ili max.
Za dobijanje razapetih stabala postoje razni algoritmi, ali najpoznatiji su
Primov i Kruskalov algoritam, o kojima e kasnije biti rei.
Primer:
Grafu sa slike, odgovara sledee min razapeto stablo.
2
B
B
2
A
A
4
C
3
2
2
1
1
2 2
2
C
E
E
3 D
169

Stablo u kome je jedan vor posebno oznaen naziva se koreno stablo.
vor na vrhu stabla naziva se korenom.
a
Svaki vor korenog stabla povezan je jedinstvenim putem za koren stabla.

Broj grana na putu od korena do nekog vora predstavlja nivo tog vora.
Koren stabla ima nivo 0, a najvei nivo imaju od korena najudaljeniji vorovi.
nivo 0
nivo 1
nivo 2
Korensko stablo moe da bude i orijentisano. Grane se orijentiu od vorova
manjih nivoa, ka vorovima viih nivoa. Ulazni stepen korena je 0, dok je
ulazni stepen ostalih vorova u korenskom stablu jednak 1.
vorovi do kojih vode grane koje polaze iz vora x, nazivaju se sinovi vora x,
a sam vor x je njihov otac. Svi predhodni vorovi u odnosu na x nazivaju se
predci, a naredni njihovi potomci.
vor bez dece naziva se list. Listovi su zavrni vorovi.
Listovi su vorovi stepena 1.
Ostali vorovi se nazivaju unutranjim vorovima.
Visina stabla je duina najdueg mogueg puta od korena do lista.
170
Korena stabla mogu da se iskoriste za predstavljanje formula.

Primer:
Napisati koreno stablo koje predstavlja formulu ( a + b ) ( c + d + a )
+
a
b c d
Koren stabla odgovara formuli, a listovi su ulazne promenljive. Podstabla

odgovaraju pod formulama.
Stabla se mogu iskoristiti da se predstave neki od sloenih algoritama, gde je
glavni program podeljen na podprograme, kao meusobno nezavisne celine.
Kako svaki od podprograma ima svog samo jednog predhodnika , onda znamo
koji su mu podaci i kako radi. Podprogrami su podstabla. Na osnovu grafa
moemo da vidimo odakle je sve podprogram pozvan
glavni program
programi
izlazi
8.1.3. BINARANA STABLA

Binarna stabla predstavljaju jedan od vanijih pojmova raunarskih nauka.
Ako je najvei izlazni stepen, bilo kog vora stabla, jednak m, tada se to
stablo naziva m- arnim stablom. U posebnom sluaju, ako je m=2, dobijamo
binarno stablo.
U binarnom stablu svaki otac ima najvie 2 sina i svako dete se posmatra kao
levo ili desno dete.
Ako su u binarnom stablu zavrni vorovi svi istog nivoa, binarno stablo se
naziva potpuno.
171
k
Na nivou k postoji tano 2 vorova.
Teorema: Ako potpuno binarno stablo ima pored nivoa 0 jo n nivoa, tada je
broj vorova v u stablu jednak
v = 1 + 2 + 22 + K + 2n = 2n +1 1
Broj zavrnih vorova ( listova) je
l = 2n =
v +1
2
Primer:
Graf na predhodnoj slici ima 3 nivoa, znai ima
v = 23+1 1 = 15 vorova
l = 23 =
15 + 1
= 8 listova
2
Binarno stablo je u informatici struktura namenjena uvanju podataka. vor

stabla je jedna memorijska elija.
8.2. BINARNA STABLA PRETRAGE

Binarna stabla predstavljaju odlinu metodu za definisanje, ureivanje i pretragu
podataka. Pomou njih se svaki podatak moe lako pronai, utvrditi ta nedostaje,
dodati ili izbaciti nepotreban podatak. Iz tih razloga mora da se zada neko ureenje
podataka, numeriko ili alfabetsko, koje se naziva klju.
172
Kod formiranja i pretrage binarnih stabala treba imati u vidu da:
Leva deca su manja ili jednaka od roditelja, a vor sa najmanjom vrednou je

najlevlji.
Desna deca su vea ili jednaka od roditelja, a vor sa najveom vrednou je
najdeniji.
Jedan od algoritama pretrage glasio bi :
Definisati klju,
ukoliko je klju vei od oca, idi na desno dete i ponovi ispitivanje,
ukoliko je klju manji od oca, idi na levo dete i ponovi ispitivanje,
pretraga poinje od korena stabla.
Primer:
Formirati stablo pretrage u sluaju:
Poreajmo data imena po abecedi - Petar, ore, Sima, Helena,
Stoja, Rista, Dunja, Martin, Vasa i Laza. Uzeti Petra za koren stabla.
Napomena: abeceda- a,b,c,,,d,,,e,f,g,h,i,j,k,l,lj,m,n,nj,o,p,r,s,,t,u,v,z,
Kreemo od imena Petar koje emo postaviti za koren stabla.
Poto se ime ore nalazi u nizu posle njega, a abecedno je ispred imena Petar
(<P), on e postati njegovo levo dete.
P etar
ore
Sledee ime je Sima, koje se nalazi iza imena Petar (S>P),, pa e zato postati
njegovo desno dete.
P etar
ore
Sima
Sledee ime je Helena. Abecedno je ispred imena Petar(H<P) i sputamo se do levog

deteta, ore, a kako je abecedno iza imena ore(H>), to je njegovo desno
dete.
173
P etar
ore
Sima
Helena
Ako bi ovako nastavili, sledee ime je Stoja, ona je Petrovo desno dete (P<S), a iza
Sime, pa je Simino desno dete ( posmatramo drugo slovo t)
Petar
ore
Sima
Stoja
Helena
Sledee ime Rista. Abecedno je iza imena Petar (R>P) i sputamo se do desnog deteta
Sime a kao je R abecedno ispred S (R<S), Rista postaje Simino levo dete.
P etar
Sima
ore
Stoja
Rista
Helena
Ako bi ovako nastavili do kraja dobili bismo stablo

Petar
ore
Sima
Helena
Rista
Dunja
Stoja
Vasa
Martin
Laza
174
1.
2.
3.
4.
5.
6.
ta je stablo?
ta je koreno stablo?
ta je binarno stablo?
ta je razapeto stablo?
Kako glasi teorema koja povezuje broj vorova i grana u stablu?
ta je list?
KLJUNE REI
Stablo
Drvo
uma
Koren
List
Binarno stablo
Koreno stablo
Razgrabato stablo
Novo
Visina stabla
Roditelj
Dete
175
8.3. ZADACI
1.
Koji od sledeih grafova predstavljaju stablo?
b)
a)
c)
d)
Reenje:
Grafovi pod a,b,d su stabla. Graf pod c nije stablo jer sadri ciklus.
2.
Iskaznu formulu
( ( p q ) ( q r ) ) p ,
predstaviti stablom.
Reenje:
Svakom pojavljivanju iskaznog slova u formuli odgovara u stablu jedan vor
stepena 1. Ostalim vorovima odgovaraju vrednosti koje se dobijaju primenom
podformula.
( ( p q ) ( q r ) ) p
( ( p q ) ( q r ) )
( p q )
(q r )
q
176
3.
Stablu sa slike prodruiti nekoliko razliitih formula.
Reenje:
a (b + c)
a) c x + y
(
)
4.
b) a ( b : c ) + c ( x + y )
Koliko grana ima stablo sa 5 vorova?

Reenje:
Ako su v vorovi, a e grane, dobijamo e = v 1 = 5 1 = 4 .
5.
Grafu sa slike pridruiti koreno stablo, koristei vor v1 koren stabla.

v0
v4
v3
v1
v5
v2
Reenje:
177
6.
Koristei dobijeno stablo odrediti:

a) Potomke vora v3,
b) pretke vora v5,
c) roditelje vora v3,
d) decu vora v1,
e) listove,
f) nivo vora v3,
g) visinu stabla.
Reenje:
a) v4, v5,
e) v0,v2,v4,v5,
7.
b) v3, v1,
f) novo je 1
c) v1,
g) visina je 2
d) v0,v2,v3,
Nacrtati binarno stablo i potpuno binarno stablo nivoa 2.

Reenje:
8.
Dato je stablo iji je koren vor a.
a
c
e
d
i
j
Odrediti visinu stabla, nivo vora e, koji je vor roditelj vora i, koji su vorovi
deca vora b?
Reenje:
Visina stabla je 4, nivo vora e je 2, roditelj vora i je vor e, dete vora b je
vor a.
178
9.
Ako potpuno binarno stablo ima 32 lista. Koliko ono ima vorova i kolika je
visina stabla?
Reenje:
Na k- tom nivou ima 2 vor. Kako mi imamo 32 lista 2k = 32 k = 5 .
Nae stablo ima 5 novoa, broj vorova je v = 2 k +1 1 = 26 1 = 63 .
k
10.
Koliko vorova ima potpuno binarno stablo sa 4 nivoa?

Reenje:
v = 24+1 1 = 31 .
11.
Koliko listova ima potpuno binarno stablo sa 7 vorova?

Reenje:
l = 2k =
v +1 7 +1
=
=4.
2
2
12. Nacrtati sva stabla sa 4 i 6 vrova.

Reenje:
Sva stabla sa 4 vora mogu imati samo 2 oblika
Sva stabla sa 6 vorova izgledaju:
179
13. Poreajmo sledee brojeve koristei algoritam za formiranje binarnog stabla

2,5,3,1,14,11,4.
Reenje:
Poiemo od broja 2 i postaviemo ga za koren stabla. Poto je broj 5 vei od
njega, on postaje njegovo desno dete.
2
Sledee broj je 3, vei je od 2, pa idemo do 5, a manji od 5, pa postaje njegovo

levo dete.
2
5
Sledei broj je 1. On je manji od 2 i postaje njegovo levo dete.
5
3
Ako bi ovako nastavili dobijamo graf

2
5
14
3
4
14.
11
Konstruisati binarno stablo koje sadri imena poreana u abecednom poretku:

Ana, Vanja, Duan, Mile, ika, Mladen, Predrag.
Reenje:
Ana
Vanja
Dusan
Mile
Mladen
Zika
Pr edrag
180
9.
GRAFOVSKI ALGORITMI
KRATAK SADRAJ:
9.1. OSNOVNI ALGORITMI PRETRAGE
9.1.1. ALGORITAM - PRETRAGA U DUBINU
9.1.2. ALGORITAM - PRETRAGE U IRINU
9.2. OPTIMIZACIONI ALGORITMI
9.2.1. DIJKSTRIN ALGORITAM
9.3 ALGORITMI ZA FORMIRANJE MINIMALNIH RAZAPETIH
STABALA
9.3.2. KRASKALOV ALGORITAM
9.4 ZADACI
CILJEVI UENJA:
1. Definiete principe grafovskih algoritma,
2. znate algoritam pretrage u dubinu,
3. znate algoritam pretrage u irinu,
4. vrste algoritama za pronalaenje najkraeg puta,
5. znate Dijkstrin algoritam
181
9.1. OSNOVNI ALGORITMI PRETRAGE

Prilikom modeliranja sloenijih odnosa izmeu objekata esto se koriste grafovi.
Oni mogu da modeliraju razliite odnose izmeu objekata tehnike, arheologije do
psihologije, ukljuujui i najrazliitije probleme svakodnevnog ivota. Najvaniji za
primene su takozvani optimizacioni problemi, kao to su problemi minimalnog puta,
maksimalane cene, ekonominost pravljenja mree saobraajnica, telekomunikacionih mrea, do obinog primera pravljenja rasporeda za studente jednog
fakulteta.
S obzirom na sloenost problema i veliinu grafova koji se pri tom pojavljuju,
pojavila se potreba za razvojem algoritama pogodnih za njihovu implementaciju na
raunaru.
U grafovskim algoritmima zahteva se pretraga prvenstveno vorova grafa, po
nekom unapred definisanom pravilu. Pretraga grafova nije trivijalan posao poto je
izbor esto vieznaan.
Postoji mnogo algoritama vezanih za razliite probleme. Mi emo vie informativno nabrojati neke od njih. Prvo emo videti kao izgledaju algoritmi pretrage
grafova u dubinu i irinu, a zatim i jedan od algoritama najkraeg puta.
Postoji vie naina za formiranje razapetog stabla, odnosno njegovog obilaska , ali
algoritam pretrage u irinu i algoritam pretrage u dubinu su najee koriene
metode. Kod oba algoritma karakteristino je da se obilaze svi vorovi i grane i to u
oba smera, ako graf nije orijentisan, ili jedanput u smeru orijentacije, ako je graf
orijentisan. Ovi algoritmi mogu da se koriste i kod nepovezanih grafova.
9.1.1. ALGORITAM - PRETRAGA U DUBINU

Kod algoritma pretrage u dubinu pokuavamo da napravimo stablo najvee
duine. Kada put kojim se krene stigne do kraja, obrazujemo list, vraamo se do
roditelja tog lista i pokuavamo da napravimo novi put. Na roditelje se vraamo samo
kada isprobamo sve mogue puteve koji kreu od njegovog deteta.
Kod algoritma pretrage u dubinu svi vorovi moraju biti oznaeni i sve njegove
grane tokom izvravanja algoritma prelaze se bar jedanput.
182
Primer:
Pretpostavimo da smo u umetnikoj galeriji, gde hodnici odgovaraju granama, a
preseci hodnika vorovima. Hoemo da obiemo galeriju i vidimo sve slike. Slike
se nalaze sa obe strane zida. Ulazimo u hodnik uvek kada je to mogue. Kada
stignemo na raskrsnicu prvi put obeleimo je, i odlazimo novim hodnikom. Kada
doemo do raskrsnice koja je obeleena, vraamo se istim putem nazad i
pokuavamo da doemo do nove raskrsnice. Ako su svi hodnici koji vode iz te
raskrsnice pregledani, vraamo se putem kroz koji smo prvi put proli. Ovu
raskrsnicu vie neemo prolaziti i nastavljamo etnju.
ALGORITAM:
1.
Algoritam poinje od proizvoljnog vora grafa G (V , E ) koji proglaavamo

korenom stabla.
2.
Zatim biramo vor koji je njemu susedan i formiramo novu granu. Sa V1 V

obeleimo skup vorova koje smo preli, a sa E1 E skup novih grana koje
3.
pridodajemo stablu.
Na tom putu treba vorove redom obeleavati da bi ih prelazili samo
jedanput.
Proverava se da li je vor u susedan voru v i da li je grana (u,v) ve pridodata.
Ako nije, pridodajemo je, odnosno vor u V1 , a grana
( u, v ) E1 .
Ako
grana (u,v) ve postoji, to je povratna grana, mi ostajemo na voru u i biramo

mu novi susedan vor ako je to mogue. Bilo koja grana grafa G mora da
bude ili grana stabla ili povratna grana.
Ovakav pristup zove se pretraga u dubinu DFS (depth-first-search). Ovi algoritmi su
jednostavni i prilagodljivi rekurzivnim algoritmima.
183
Primer:
Dat je graf na slici. Formirati stablo primenom algoritma pretrage u dubinu.
Bilo koji od vorova moemo izabrati za koren stabla.
d
f
c
a
e
b
Izabrali smo da je koren stabla vor c.

vor c ima 3 susedna vora. Od naeg izbora u ovom koraku zavisie izgled stabla.
Znai moemo dobiti stabla razliitog izgleda.
Ako izaberemo vor a i granu (c,a) dodajemo skupu grana E1. Poto je vor a list,
vraamo se vor c i traimo njemu novi susedan vor.
To moe da bude vor b i granu (c, b) dodajemo skupu E1. Poto je i vor b list,
vraamo se u vor c i traimo novi njemu susedan vor.
To je vor e. vor e ima 2 susedna vora i dva mogua izbora za izgled grafa. Ako
izaberemo vor d, granu (e, d) dodajemo skupu E1 i nastavljamo ka voru f. Iz vora f
u vor e moemo samo povratnom granom, jer je vor e ve upotrebljen i dalje ka
voru g. Dodajemo granu (f, g), zatim idemo ka voru h i dodajemo granu (g,h). Iz h
moemo povratnom granom u f , jer je vor f ve upotrebljen,vraamo se u vor h i i
granom (h,i) do idemo do i. Kako je vor i list vraamo se u vor h, njemu dodajemo
granu (h,j) do susednog vora j i konano granu (j,k) do lista k.
184
c
a
a b
a b
a b
d
c
a b
ab
a b
a b
f
g
a b
d
d
f
f
g
h
j
i
k
9.1.2. ALGORITAM - PRETRAGA U IRINU

Kod algoritam pretrage u irinu cilj je da dobijemo stablo najvee irine. Poinje
se od proizvoljnog vora v, povezanog grafa G koji proglaavamo korenom stabla.
Ideja je da se sistematino ispitaju grane grafa da bi se otkrio svaki vor koji je
susedan sa v. Zatim biramo sve vorove koji su njemu susedni i formiramo nove
grane. Prvi dobijeni vorovi su nivoa 1. Sada uzimamo svaki od vorova nivoa 1 i za
svaki vor koji je njemu susedan, a ranije nije uzet dodajemo novu granu. vorovi
koje smo dodali u ovom koraku imaju nivo 2. Postupak ponavljamo sve dok stablu ne
dodelimo sve vorove grafa G.
Ovakav pristup zove se pretraga u irinu BFS (breadth-first-search). Dobio je naziv
po tome to se granica otkrivenih i neotkrivenih vorova iri kroz graf. Algoritam prvo
otkriva vorove na udaljenosti k, pa tek onda na udaljenosti k+1 od poetnog v.
185
ALGORITAM:
1. Algoritam poinje od proizvoljnog vora a grafa G (V , E ) koji proglaavamo
korenom stabla.
2. Neka L(v) oznaava nivo na kome je vor dodat, V1 predstavlja skup vorova
novog razapetog stabla, E1 skup grana novog razapetog stabla.
Tada je L ( a ) = 0 i a V1 .
3. Kako vorovi b, c, d su susedni voru a, njihov nivo je 1 i imamo da je

L ( b ) = L ( c ) = L ( d ) = 1 ,a vorovi b, c, d V1 i grane
( a, b ) , ( a, c ) , ( a, d ) E1 .
a
nivo 0
b
4.
nivo 1
Razmotrimo sada sve vorove novoa 1.

Poinjemo od vora b i posmatramo njemu susedne koji do sada nisu
iskorieni. To je samo vor e. Sada je e V1 , L ( e ) = 2, ( b, e ) E1 . Poto je
vor f susedan vorovima c i d, biramo jedan proizvoljno na primer c, a nije
iskorien imamo i da je f V1 , L ( f ) = 2, ( c, f ) E1 . Razapeto stablo sada
izgleda:
186
nivo 0
b
nivo 1
nivo 2
Primer:
Datom grafu napraviti razapeta stabla primenom algoritma pretrage u dubinu i
irinu.
a
f
e
g
l
a
nivo 0
c
nivo 1
j
d
nivo 2
h
nivo 3
nivo 4
nivo 5
9.2. OPTIMIZACIONI ALGORITMI

Za reavanje optimizacionih problema koriste se teinska stabala. Optimizacioni
zadatak se svodi na zahtev da se nae razapinjue stablo ija je teina najmanja. U
praksi ovakvih problema ima mnogo. Postoje mnogi algoritmi za njihovo reavanje,
kao to su: Kruskalov, Primov, Dijkastrin i mnogi drugi.
187
9.2.1. DIJKSTRIN ALGORITAM

Dijkstrin algoritam, koji je dobio ime po holandskom informatiaru Edsheru
Dejkstri (1930-2002), i slui za nalaenje najkraeg puta u grafu. Koristi se i za
orijentisane i neorijentisane grafove sa nenegativnim teinama.
Na primer, ako vorove predstavimo kao gradove, a vrednosti grana kao
rastojanja izmeu onih gradova koji su direktno povezani, Dijkstrin algoritam nalazi
najkrai put izmeu dva grada, ili najbri put, ili najjeftiniji put.
Neka je dat teinski usmereni graf G i poetni vor s iz G. Ako skup svih vorova
grafa obeleimo sa V, skup grana sa E, tada je svaka grana iz E, predstavljena parom
vorova (u,v) koje ona povezuje iz V. Takoe, neka svaka grana dobija odreenu
vrednost (teinu) w. Teina svake grane se moe predstaviti kao rastojanje izmeu
dva vora koje ona povezuje. Duina puta izmeu dva vora je suma teina grana na
tom putu. Za dati par vorova s i t iz V, Dijkstrin algoritam nalazi vrednost najkraeg
puta.
Dijkstrin algoritam je pohlepni algoritam koji se zasniva na pamenju vrednosti
d(v) trenutnog najkraeg puta od polaznog vora s do svakog vora v. Za poetni vor
ta vrednost najpre iznosi 0, tj. d[s)=0, a za ostale vorove se uzima vrednost
beskonano. Pri prestanku rada algoritma, d(v) dobija vrednost najkraeg puta iz s u
v, ili vrednost beskonano, ukoliko takav put ne postoji.
Osnovna operacija Dijkstrinog algoritma je oslobaanje ivica. Ukoliko postoji ivica
iz u ka v, tada trenutno najkrai put iz s u u d(u) moe dobiti vrednost sume d(v) i
teine ivice (u, v). Dakle, njegova duina e iznositi d(u)+w(u, v), ukoliko je ova
vrednost manja od d(v). Proces oslobaanja grana se nastavlja sve dok vrednost d(v)
ne odreuje najkrai put iz s u v, za svaki vor v.
Tokom izvravanja algoritma izdvajaju se dva skupa vorova V i V1 . U skupu V1
su oni vorovi za koje je poznata vrednost d(v), a u skupu V svi ostali. Na poetku je
skup V1 prazan, a u svakoj iteraciji jedan vor se premeta iz V u V1 . To je onaj vor
koji ima najmanju vrednost d(u). Na kraju se oslobaaju sve grane (u,v) gore opisanim
postupkom.
Obrnutim obilaskom odvih vorova dobija se najkrai put.
ALGORITAM:
Pseudokod
d ( vi ) = , p ( vi ) = 0
poetno stanje za vorove( d je duina, a p oznaka za
d ( s ) = 0, p ( vi ) = 0
predhodni vor)
definie se poetni vor
d ( u ) = min d ( vi )
bira se vor sa minimalnom udaljenou
V1 = V1 + {u}
novi vor postaje stalan
188
Ispitujemo udaljenost ostalih vorova

If d ( vi ) > d ( u ) + w ( u, vi ) then
p ( vi ) = u
d ( vi ) = d ( u ) + w ( u, vi )
Primer:
Dat je graf na slici, sa teinama izmeu dva vora.
Nai minimalni put od vora a do vora z.
6 d
7
3
3
11
Krenuemo od vora a ka ostalim vorovima. Kada stignemo do sledeeg vora

prva komponenta ureenog para oznaava duinu najkraeg puta do tog vora u tom
trenutku, a druga komponenta oznaava predhodni vor na najkraem putu. Dok se
put ne pronae u svim vorovima prva komponentaje , a druga je 0. vor a koji je
polazni ima koordinate (0,0) i on je stalan vor i obeleimo ga simboliki sa A ( 0,0) .
Ideja algoritma je da postepeno svi vorovi postanu stalni.
b ( , 0 )
A ( 0,0 )
4 2
6
9
d ( , 0 )
7
z ( , 0 )
3
3
c ( ,0 ) 11 e ( , 0 )
Poto su vorovi b i c susedni sa A, vrednost (4,A) dodeljujemo voru b,
a voru c vrednost (3,A). Sada uzimamo manju od dodeljnih vrednosti,
a to je 3 i C(3,A) postaje stalan vor.
189
b ( 4, A )
4
A ( 0,0 )
d ( , 0 )
7
z ( , 0 )
C ( 3, A ) 11 e ( , 0 )
Vraajui se na predhodi korak razmatramo privremene vorove b, d, e koji su

susedni sa C. U svakom sluaju dodajemo razdaljinu AC razdaljini do posmatranih
vorova. Za vor b imamo 3+2=5, za d imamo 3+9=12, za e imamo 3+11=14. Poto
nova razdaljina ka b vea od one koja je ve dodeljena ovom voru, a bila je b(4,A), i
on postaje novi stalni vor. Nove vrednosti za vorove d,e su d(12,C), e(14,C).
B ( 4, A )
4
A ( 0,0 )
d (12, C )
7
z ( , 0 )
3
3
C ( 3, A ) 11e (14, C )
Iz vora B moemo u vor d i njegova razdaljina bi bila 4+6=10. To rastojanje je

manje od ve pridruene vredosti vora d(12,C), pa vor d postaje stalni sa
koordinatama D(10,B).
B ( 4, A )
4
A ( 0,0)
6 D (10, B )
7
9
z ( , 0 )
3
3
C ( 3, A ) 11e (14, C )
190
Iz vora D moemo u vorove e i z. Za vor e imamo 10+3=13, za z imamo

7+10=17. Poto nova razdaljina ka e manja od one koja je ve dodeljena ovom
voru, a bila je e(14,C), menjamo vrednost vora E u E(13,D) i on postaje novi
stalni vor.
B ( 4, A )
4
A( 0,0)
6 D (10, B )
7
9
z (17, D )
3
3
C ( 3, A ) 11
E (13, D )
Iz vora E moemo u vor z duinom puta 13+3=16. Poto je ta vrednost manja

od ve dodeljene vrednosti voru z, vor z postaje stalni vor
sa koordinatama Z(16E).
B ( 4, A )
4
A ( 0,0 )
6 D (10, B )
7
9
Z (16, E )
3
3
C ( 3, A ) 11 E (13, D )
Najkrai put je ACBDEZ duine 16.
191
9.3.
ALGORITMI ZA MINIMIZACIJU RAZAPETIH

STABALA
Minimalno razapeto stablo T je ono stablo grafa G, takvo da je teina stabla T

manja ili jednaka teini bilo kog drugog razapetog stabla grafa G.
Postoji vie algoritama za njihovo odreivanje, ali su najpoznatiji Primov i
Kruskalov algoritam.

Ovim algoritmom pokuavamo da od zadanog grafa napravimo razapeto stablo.
U poetku je stablo prazno pa ga poinjemo graditi dodavanjem proizvoljnog vrha
iz skupa vorova poetnog grafa. Postupak nastavljamo dodavanjem ivica u stablo
koji ima osobinu da povezuje jedan vor koji se ve nalazi u stablu i jedan koji se se u
njemu ne nalazi, pazei pri tome da je teina tog ivice minimalna.
Na kraju algoritma graf stablo nam predstavlja traeno minimalno razapinjajue
stablo.
ALGORITAM:
Algoritam se moe prikazati sledeim opisom:
1. Izabere se proizvoljni vor iz G i stavi se u stablo T.
2. Izabere se grana najmanje teine iz skupa grana koje sadre predhodni vor i
obrazuje se stablo T1
3. Dok je broj vorova stabla < broja vorova grafa, ponavljati postupak
4. Izaberi vor koji ne pripada stablu, a susedan je nekom voru iz stabla, a pri
tome je teina ivice koja ih spaja minimalna.
5. Stavi taj vor zajedno sa njemu pripadajuom granom u stablo.
6. Postupak ponavljati sve dok svaki vor grafa G ne bude u stablu.
192
Primer:
Od datog teinskog grafa sa slike, formirati minimalno razapinjue stablo koristei
Primov algoritam.
b
4
3
1
c
2
Biramo jedan vor proizvoljno za poetnu taku, koren stabla.

Neka je to vor a.
Iz vora a moemo da stignemo u vor b sa udaljeniu 2, zatim u vor d sa
udaljenou 3 i u vor e sa udaljenou 1. Kako je vor e na najmanjoj udaljenosti od
a, pridodaemo ga stablu a i njegovu granu (a,e).
b
4
3
1
c
2
Sada posmatramo oba vora novog stabla a i e. Njihove udaljenosti do vorova grafa
su: iz a do b duina 2, iz a u d duina 3, iz vora e u b duina 4, iz e u duina 3.
Najmanja duina je 2 iz a u b, tako da vor b i granu (a,b) pridodajemo stablu.
b
4
3
1
c
2
Proces se nastavlja. Sada posmatramo vorove b i e. Najmanja udaljenost je iz b u d

duine 2, tako da stablu pridodajemo vor d i granu (bd).
2
4
2
d
I konano, iz b u c moemo granom duine 4, a iz d u c granom duine 2, pa

dodajemo vor c i krau granu (d,c).
193
b
4
3
1
c
2
Razapeto stablo bi izgledalo

a
e
9.3.2. KRUSKALOV ALGORITAM

Kruskalov algoritam je jo jedan od algoritama koji odreuju stablo minimalne
duine.
Algoritam:
1. Poeti sa grafom koga sainjavaju samo vorovi grafa G,
tj. iz originalnog grafa ukloniti sve grane.
2. Sortirati sve grane grafa G u neopadajui niz prema njihovim
duinama.
3. Dodavati grane inicijalnom grafu po sortiranom redosledu vodei rauna
o tome da se ne formira kontura.
4. Ponavljati korak 3 sve dok broj dodatih grana ne bude n - 1.
Drugi nain
1. Uoiti bilo koju konturu grafa.
2. Iz uoene konture iskljuiti granu sa najveom duinom.
3. Ponavljati korake 1 i 2 sve dok ne ostane n - 1 grana, tj. dok ne bude
vie kontura.
194
Primer:
Od datog teinskog grafa sa slike, formirati minimalno razapinjue stablo koristei
Kruskalov algoritam.
d
5
g
e
11
7
6
h
3 i
Reenje: I nain:
Popisaemo sve grane grafa i njihove duine i sortirati ih u neopadajui niz:
grane
(a,b)
(a,c)
(b,c)
(b,d)
(c,e)
(c,f)
(d,g)
(e,h)
(f,h)
(h,i)
(g,i)
(g,h)
(d,e)
duina
8
11
3
3
2
6
5
1
2
3
7
6
4
sortirana grane
(e,h)
(c,e)
(f,h)
(b,c)
(b,d)
(h,i)
(d,e)
(d,g)
(g,h)
(c,f)
(g,i)
(a,b)
(a,c)
duina
1
2
2
3
3
3
4
5
6
6
7
8
11
Ne koristiti grane koje bi stvorile konture. To su grane (a,c), (d,e), (g,h), (g,i) i (c,f).
d
5
11
c
6
3 i
Primenjujui Kraskalov algoritam, dobija se reenje prikazano na slici.

195
Reenje 2 nain:
d
5
g
e
11
c
6
7
6
h
3 i
Poeemo od zadatog grafa i uoiti npr. konturu (a, b, c, a). Od grana koje sainjavaju
ovu konturu biramo onu sa najveom duinom i briemo je. To je grana (a, c). Sve
uoene konture i izbrisane grane su date u sledeoj tabeli:
Kontura
(1, 2, 3, 1)
(2, 3, 5, 4, 2)
(2, 3, 5, 8, 7, 4, 2)
(2, 3, 5, 8, 9, 7, 4, 2)
(3, 5, 8, 6, 3)
Grana koja se brie

(1, 3)
(4, 5)
(7, 8)
(7, 9)
(3, 6)
Nakon ovog postupka dobili smo graf
d
5
11
c
6
3 i
1.
2.
3.
4.
5.
Za ta slue grafovski algoritmi?

Za koje grafove koristimo algoritme pretrage u irinu i dubinu?
Koji je osnovni princip algoritma pretrage na irinu?
Koji je osnovni princip algoritma pretrage na dubinu?
Koji je osnovni princip Dijkastrinog algoritma ?
196
KLJUNE REI
Razapeta stabla
Pretraga
Dubina
irina
Povratna grana
Pohlepni algoritam
Stalni vor
9.3. ZADACI
1. Uoimo graf na slici. Napraviti njegovo razapinjue stablo koristei algoritam
pretrage u irinu uzimajui vor a za polazni.
b
c
a
e
d
Reenje:
nivo 0
nivo 1
nivo 2
2. Grafu sa slike odredi jedno stablo koristei algoritam pretrage u dubinu,

uzimajui da je koren stabla:
a) vor a,
b) vor b,
c) vor c.
197
e
h
f
Reenje:
b)
a)
c)
e
h
c b
3. Za zadati graf napraviti razapeto stablo primenom pretrage na dubinu i irinu.

a
f
d
Reenje:
a
nivo 0
nivo 1
nivo 2
d
nivo 3
nivo 4
nivo 5
198
4. Dat je graf na slici, sa teinama izmeu dva vora. Nai minimalni put od vora
v0 do vora v . Primeniti Dijkastrim algoritam.

Reenje:
v2
4 v3
v0
2
v
6
5
v1
v4
v2 ( , 0 ) v3 ( ,0 )
4
2
3
v ( , 0 )
3
1
6
v ( , 0 ) 5
1
v0 ( ,0 )
1
v4 ( , 0 )
v0 ( 0,0 )
v2 ( ,0 ) v3 ( 3, v0 )
4
2
3
v ( ,0 )
3
1
1
6
v1 ( 6, v4 ) 5
v4 (1, v0 )
v2 ( 9, v1 ) v3 ( 3, v0 ) ili ( 7, v1 ) v0 ( 0, 0 )
2
v (12, v 1 )
4
3
v1 ( 6, v4 )
199
v4 (1, v0 )
v3 ( 3, v0 )
v2 ( 9, v1 )
4
2
3
6
v (12, v 1 )
v3 ( 3, v0 )
4
2
3
v4 (1, v0 )
v3 ( 3, v0 )
v2 ( 7, v3 )
4
v3 ( 3, v0 )
4
2
6
v ( 9, v2 )
v1 ( 6, v4 )
v4 (1, v0 )
v2 ( 7, v3 )
v0 ( 0, 0 )
3
1
6
v (12, v 1 ) ili ( 9, v2 )
v1 ( 6, v4 )
v0 ( 0, 0 )
v1 ( 6, v4 )
v4 (1, v0 )
v2 ( 7, v3 )
6
v (12, v 1 )
v1 ( 6, v4 )
v0 ( 0, 0 )
v0 ( 0, 0 )
1
5
Najkrai put je v0 v4 v1v3v2 v duine 9.
200
v4 (1, v0 )
5. Dat je graf na slici, sa teinama izmeu dva vora. Nai minimalni put od vora
P do vora Q.
A1
3 A2
2 2
A3
2
3
4
A4
6 A
5
A6
Reenje:
Minimalni put je dat sa P, A1 , A2 , A5 , A3 , A6 , Q . Duina puta je 14.
6. Odredi najjeftiniju kartu od Bostona do Los Anelesa, ako je mrea linija data
na sledeem grafu.
201
Reenje:
Boston(0,0)
900$
ikago(900,B)
700$
1500$
San Francisko(2400,)
Njujork(300,B)
1000$
Denver(1450,)
1100
Los Aneles(2300,)
12
00
$
1400$
550$
0$
80
400$
300$
Dalas(1500,Nj)
Znai najjeftini je karta preko ikaga i kota 2300$.

7. Od datog teinskog grafa sa slike, formirati minimalno razapinjue stablo
koristei Primov algoritam.
Reenje:
Biramo jedan vor proizvoljno za poetnu taku, koren stabla.
Neka je to vor a.
Iz vora a moemo da stignemo u vor b sa udaljeniu 2, zatim u vor d sa
udaljenou 3 i u vor e sa udaljenou 1. Kako je vor e na najmanjoj udaljenosti
od a, pridodaemo ga stablu a i njegovu granu (a,e).
2
2
2
d
202
Sada posmatramo oba vora novog stabla a i e. Njihove udaljenosti do vorova

grafa su: iz a do b duina 2, iz a u d duina 3, iz vora e u b duina 2, iz e u duina
3. Kako imamo dva vora iste udaljenosti biramo jedan proizvoljno. Uzmimo vor
b, tako da vor b i granu (e,b) pridodajemo stablu.
3
1
Proces se nastavlja. Sada posmatramo vorove b i e. Najmanja udaljenost je iz b u

d duine 2, tako da stablu pridodajemo vor d i granu (bd).
3
1
I konano, iz b u c moemo granom duine 4, a iz d u c granom duine 2, pa

dodajemo vor c i krau granu (d,c).
3
1
4
e
Razapeto stablo bi izgledalo

a
e
d
c
8. Od datog teinskog grafa sa slike, formirati minimalno razapinjue srablo

koristei Primov algoritam.
203
5
d
4
e
Reenje:
5
f
b 8

koristei Kraskalov algoritam.
c
6
b
1
3
d 4
2
e 4
f
3
204
Reenje: I nain:
Popisaemo sve grane grafa i njihove duine i sortirati ih u neopadajui niz:
grane
(a,b)
(a,e)
(a,g)
(b,d)
(b,c)
(d,c)
(d,e)
(e,f)
(f,g)
(f,c)
duina
3
2
8
1
6
4
2
4
3
5
sortirana grane
(b,d)
(a,e)
(d,e)
(a,b)
(f,g)
(e,f)
(d,c)
(f,c)
(b,c)
(a,g)
duina
1
2
2
3
3
4
4
5
6
8
Ne koristiti grane koje bi stvorile konture. To su grane (a,b), (b,c) i (f,c), (g,f).
Primenjujui Kraskalov algoritam, dobija se reenje prikazano na slici.
c
d 4
e 4
Reenje II nain:
c
6
d 4
e 4
205
Poeemo od zadatog grafa i uoiti npr. konturu (a, b, d,e, a). Od grana koje
sainjavaju ovu konturu biramo onu sa najveom duinom i briemo je. To je grana
(a, b). Sve uoene konture i izbrisane grane su date u sledeoj tabeli:
Kontura
(a, b, d, e,a)
(d, c, f, e,d)
(b, d, c, b)
(a,e,f,g,a)
Grana koja se brie

(a,b)
(f, c)
(b,c)
(a,g)
Nakon ovog postupka dobili smo graf
c
d 4
e 4
f

koristei Kraskalov algoritam.
6
b
d 4
1
2
e 4
5
g
206
Reenje:
d 4
b
1
2
e 4
f
207
208
10.
BULOVA ALGEBRA
KRATAK SADRAJ:
10.1.OSNOVNI POJMOVI
10.1.1 DEFINICIJA I AKSIOME
10.1.2 OSNOVNE TEOREME
10.2.1. BULOVE FUNKCIJE
10.3.1. KONJUKTIVNE I DISJUNKTIVNE FORME
10.3.1.BINARNI BROJNI SISTEM
10.3.2. PREKIDAKE EME I LOGIKA KOLA
10.3.3. UPROAVANJE PREKIDAKIH EMA I LOGIKIH
KOLA
10.4.ZADACI
CILJEVI UENJA:
1. Definiete Bulovu algebru,
2. znate definicije, aksiome i teoreme ove algebre,
3. definiete binarnu Bulovu algebru,
4. znate da napravite disjunktivnu i konjuktivnu formu Bulovih funkcija,
5. pravite razliku izmeu prekidakih i logikih kola.
209
10.1. OSNOVNI POJMOVI

Celog ivota nas u elementarnoj matematici ue da je 1 + 1 = 2 , a onda se
sretnemo sa Bulovom algebrom koja tvrdi da je 1 + 1 = 1 . Ko je u pravu?
Osnovno naelo Bulove algebre zasniva se na injenici da logiki izrazi mogu biti
samo tani i netani. Trvenja nikada ne mogu biti delimino tana ili delimino
netana.
Algebra koja analizira ovakva tvrenja, saima matematiku logiku i teoriju skupova i daje teorijsku osnovu savremenih raunarskih nauka naziva se Bulova algebra.
Bulova algebra slui da se dizajniraju elektronska koja od kojih se sastoje savremeni raunari.
10.1.1. DEFINICIJA I AKSIOME

Neka je B neprazan skup u kome su definisane dve binarne operacije,
sabiranje(+) i mnoenje () i jedna unarna operacija, komplement ( ili -), a 0 i 1 su
elementi iz skupa B , tada skup
{B, +, ,', 0,1}
nazivamo Bulovom algebrom, ako za bilo koje elemente skupa a,b,c iz skupa B
vae aksiome:
zatvorenosti
a + b B,
komutativnosti
distributivnosti
a + b = b + a,
a bB
a b = ba
a + (b c ) = ( a + b) ( a + c ) ,
a (b + c ) = (a b) + ( a c )
postojanje neutralnog elementa
a+0=a
postojanje inverznog elementa
a + a =1
a 1 = a
aa = 0
Element 0 zove se nula element, a element 1 se zove jedinini element.

210
a = a zove se komplement od a.
Operacije + i . zovu se sabiranje i mnoenje.
Oznaka za operaciju . se esto ne pie, ve se koristi oznaka a b = ab .
Usvajamo i klasine konvencije prioriteta operacija. Najvei prioritet ima operacija komplementa (-), zatim mnoenja () i najmanjeg prioriteta je operacija
sabiranja (+).
10.1.2. OSNOVNE TEOREME

Neka su a,b,c elementi Bulove algebre B, tada vae sledee teoreme, odnosno
zakoni:
zakon asocijacije
( a + b) + c = a + ( b + c ) , ( a b) c = a ( b c )
zakon idempotencije
a + a = a,
zakon nule
a + 1 = 1,
a a = a
a 0 = 0
zakon apsorbcije
a + a b = a, a ( a + b ) = a
zakon involutivnosti
a =a
De Morganovi zakoni
( a + b) = a b , (a b) = a + b
zakon komplementa za neutralne elemente
0 = 1,
1=0
zakon saimanja
a b + a b = a,
( a + b) ( a + b ) = a
Ako je A Bulov izraz, pod dualnim Bulovim izrazom podrazumeva se izraz koji se
dobija kada se u izrazu A operacije + zameni sa i obrnuto, a konstante 0 i 1 se
zamene njihovim komplementima.
211

Bulova algebra moe da bude definisana na proizvoljnom skupu elemenata, ali
njena primena u digitalnoj tehnici je ograniena na binarnom skupu {0,1}.
Bulova promenljiva moe da uzima vrednost iz skupa {0,1} , ali ne u isto vreme.
Ako se na skupu
{0,1}
definiu operacije +, , , odnosno , , , prema
tablicama dobija se Bulova algebra, koja se naziva i prekidaka algebra. Prekidaka

algebra je dakle Bulova algebra na skupu od dva elementa.
dok je 0=1, 1=0.
10.2.1. BINARNE BULOVE FUNKCIJE

Neka je F = F ( p1 , p2 ,K , pn ) neka formula, gde su p1 , p2 ,K pn iskazna slova
ili Bulove promenljive. Bulove funkcije se mogu definisati na skupu sa proizvoljno
mnogo elemenata, ali za projektovanje digitalnih raunara koristi se iskljuivo
binarani brojni sistem.
Bulova funkcija je svako preslikavanje F : {0,1} {0,1} .
n
Elementi skupa
{0,1}
su ureene n-torke p1 , p2 ,K. pn {0,1}
Ovakve Bulove funkcije nazivaju se i prekidake funkcije.

n
Takvih n-torki ima 2n a funkcija 2 2 ( varijacie n te klase od 2 elementa sa

ponavljanjem)
212
Kako Bulove funkcije imaju konaan domen, mogue ih je zadati preko tablica.
Jedan opti oblik tablice je sledei
p1
p2
pn
K
K
F ( p1 , p2 ,K pn )
F ( 0, 0,K 0 )
F ( 0, 0,K ,1)
F (1,1,K ,1)
Bulove funkcije sa jednom i dve promenljive date su tablicama.

p
F1
F2
F3
F4
p1 p2
F1
F2
F3
F4
F5
F6
F7
F8
F9 F10 F11 F12 F13 F14 F15 F16
1
1
0
0
1
1
1
1
1
1
1
0
1
1
0
1
1
1
0
0
1
0
1
1
1
0
1
0
1
0
0
1
1
0
0
0
0
1
1
1
1
0
1
0
0
1
1
0
0
1
0
1
0
1
0
0
0
0
1
1
0
0
1
0
0
0
0
1
0
0
0
0
Iz druge tablice se moe videti da su F2, F8, F5 i F7 redom disjunkcija, konjukcija,

implikacija i ekvivalencija.
Sve Bulove funkcije mogu se predstaviti iskaznim formulama.
10.2.2. DISJUNKTIVNA I KONJUKTIVNA FORMA

Algebarske Bulove funkcije se mogu predstaviti u dva oblika i to kao:
Disjunktivna forma (DF) F ( p1 , p2 ,K , pn ) = Pi1 + Pi 2 + K + Pim .
Disjunktivna forma predstavlja logiku sumu logikih proizvoda. Funkcija se moe
predstaviti kao disjunkcija proizvoda koje odgovaraju vrstama u tablici u kojima
funkcija ima vrednost 1.
213
Primer:
F = F1 F2 + F1 F2 + F1 F2 + F1 F2 .
Konjuktivna forma (KF)
F ( p1 , p2 ,K , pn ) = Si1 Si 2 K Sim
Konjuktivna forma predstavlja logiki proizvod logikih suma, odnosno funkcija

se moe predstaviti kao konjukcija suma koje odgovaraju vrstama u tablici u
kojima funkcija ima vrednost 0.
Primer:
F = ( F1 + F2 ) ( F1 + F2 )( F1 + F2 )( F1 + F2 )
Primer:
Funkcija je zadata tabelom.
p1
p2
p3
1
1
1
1
0
0
0
0
1
1
0
0
1
1
0
0
1
0
1
0
1
0
1
0
1
0
0
1
1
0
1
1
Napisati konjuktivnu i disjunktivnu formu zadate funkcije

Algebarski prikaz funkcije u obliku konjunktivne forme, na osnovu zadate
tabele, zapisujemo u vidu logikog proizvoda onoliko elementarnih suma
koliko u tabeli ima vrsta sa vrednou funkcije 0.
F = ( p1 + p2 + p3 )( p1 + p2 + p3 )( p1 + p2 + p3 )
.
Algebarski prikaz funkcije u obliku disjunktivne forme, na osnovu zadate
tabele, zapisujemo u vidu logikog zbira onoliko elementarnih proizvoda
koliko u tabeli ima vrsta sa vrednou funkcije 1.
F = p1 p2 p3 + p1 p2 p3 + p1 p2 p3 + p1 p2 p3 + p1 p2 p3 .
214

10.3.1. BINARNI BROJNI SISTEM
Moderni raunari koriste binarni brojni sistem koji ima dve cifre 0 i 1. Binarni
sistem je izabran zato to digitalni sistemi koriste binarne signale, koji mogu da imaju
samo dva stanja. Ova stanja mogu biti otvoren-zatvoren, levo-desno, ukljueniskljuen i slino.
Binarni sistem je pogodan za korienje matematike logike, koja je bazirana na
iskazima koji takoe imaju samo dve mogunosti, tano (true) i netano (false) .
Umesto T i , koristimo oznake 1 i 0. Logike operacije se predstavljaju uobiajeno,
konjukcija (proizvod) AND, a disjunkcija (sabiranje) kao OR, imajui u vidu istinitosne
tablice za date logike operacije.
Jedna binarna cifra 0 ili 1 predstavlja minimalnu koliinu informacija, odnosno
najmanji podatak koji se moe obraditi u raunaru i zove se bit (bit). Bit moe da
reprezentuje istinu i neistinu. Jedinica reprezentuje istinu, a nula neistinu. U veini
raunara koristi se grupa od osam bita koja se naziva bajt (byte).
Primer :
Ako primenimo operatore AND i OR na brojeve 0110110110 i 1100011101
dobiemo:
0110110110
1100011101 AND
0100010100
0110110110
1100011101 OR
1110111111
Raunari moraju imati mogunosti da memoriu i obrauju i nenumerike,

odnosno tekstualne podatke. To su ili nizovi ( string) ili znakovi ( charcter data),
zatim slova, znakovi interpunkcije, matematiki znaci, specijalni znaci i slino. Podaci ovog tipa su memorisani u obliku niza bitova. Danas se koriste ASCII i EBCDIS kod.
Na primer 1111001 predstavlja slovo b.
Dakle, binarni brojevi su osnova za funkcionisanje raunara. Digitalna kola kombinuju nule i jedinice, i generiu nove nule i jedinice. Mainske instrukcije su takoe
prikazane kao nizovi nula i jedinica. Svi programi napisani u mainskom jeziku
(asembleru) ili nekom viem jeziku, da bi mogli da rade moraju da budu prevedeni u
nizove nula i jedinica.
215
10.3.2. PREKIDAKE EME I DIGITALNA LOGIKA KOLA
Klod Elvud enon (Claude Elwood Shannon; 1916. 2001.) bio je

ameriki naunik i inenjer. Meu najznaajnija otkria ovog
naunika spadaju teorija informacija i dizajn digitalnih raunara
i kola. 1938. godine otkrio vezu izmeu tablica istinitosti i
elektrinih kola. enon je poznat kao utemeljiva informacione
teorije sa svojim naunim radom objavljenim 1948. godine.
Takoe se smatra utemeljivaem teorije digitalnog raunara i
teorije dizajna digitalnih kola, kada je kao 21-godinji student MIT-a, napisao tezu
gdje dokazuje da je primjenom Bulove algebre na digitalna elektrina kola, mogue
reiti bilo koji logiki ili numeriki problem.
Prekidake eme i digitalna logika kola su tako projektovana da implementiraju
principe binarne aritmetike i matematike logike.
Prekidake eme su univerzalne eme koje ne zavise od tehnologije. Mogu da
se realizuju na osnovu mehanikih prekidaa, elektrinih kola i slino.
Digitalna elektrina logika kola su specijalizovane eme sastavljene od tano
definisanih elektrinih komponenti.
Koristei operacije (+,,) Bulove algebre moe se opisati bilo koje kolo.
Iskazne formule u kojima se pojavljuju samo operacije , , , odnosno (,+,),

imaju jednu zanimljivu interpretaciju koja se koristi u tehnici u projektovanju
digitalnih kola, a naziva se prekidaka algebra.
Iskazna slova se tretiraju kao otvoreni prekidai, a njihova negacija kao
zatvoreni prekidai. Ako iskazno slovo ima vrednost p = 1 smatra se da je
prekida zatvoren, tj. da provodi signal, a za p = 0 je otvoren, tj. da ne provodi signal.
Formula se tretira kao mrea sa dva kraja sastavljena od prekidaa koji su

povezani paralelno ili serijski. Tautologijama odgovaraju mree koje uvek
provode signal.
216
Primer:
Posmatrajmo prekidaku kolo-emu koje sadri prekida i sijalicu. Vrednost 1
dodeljujemo prekidaima p i q kada su zatvoreni, tj ako kroz njih protie struja. U
suprotnom dodeljujemo im vrednost 0. Kada su prekidai redno vezani, sijalica e
svetleti i kolo e imati vrednost 1 samo ako su oba prekidaa p i q zatvorena. Prema
tome, ovo kolo e odgovarati iskazu p i q, odnosno p q i zove se AND i kolo.
pq
Digitalno logiko kolo
Primer :
Posmatrajmo prekidako kolo u kome su prekidai p i q vezani paralelno. Kada su
prekidai paralelno vezani, sijalica e svetleti ako je p=1 ili q=1 i kolo e imati
vrednost 1 ako je bar jedan prekidaa p i q zatvoren. Prema tome, ovo kolo e
odgovarati iskazu p ili q, odnosno p q i zove se OR- ili kolo.
pq
217
Kolo sa jednim prekidaem p, u kome sijalica svetli samo ako je prekida otvoren.
Prema tome kolo e imati vrednost 1 ako je prekidaa p zatvoren, odnosno ako je p
jedako 0. Takvo kolo se zove ne kolo ili invertor.
Elementi digitalnih logikih kola osim standardnih navedenih ( i kolo, ili kolo i ne
kolo ) su i sledea kola:
ni kolo, odgovara logikom izrazu ( p q ) .
nili kolo, odgovara logikom izrazu ( p q ) .
ekskluzivno ili
218
10.3.3. UPROAVANJE PREKIDAKIH EMA I LOGIKIH KOLA

Najvanija primena Bulove algebre je da pojednostavi konstrukciju
prekidakih i logikih kola.
Potrebno je da se podsetimo aksioma i teorema koje smo ve definisali, a
potrebne su nam za dalji rad.
Bulovi zakoni za operaciju i
a a = a
a 0 = 0
a 1 = a
a a = 0
Bulovi zakoni za operaciju ili
a+a =a
a+0= a
a +1 = 1
a + a =1
I teorema a = a
Za operacije i i ili
a+b=b+a
a b = ba
a (b c) = a b c
a + (b + c) = a + b + c
Teoreme minimizacije
a b + a b = a
a + a b = a
a + a b = a + b
a b + a c + bc = a b + a c + bc
219
Teoreme inverzije
a b = a + b
a + b = a b
Primer:
Pojednostaviti izraz p p + q + q q + r
=q+r
( a a = 0)
(a + 0 = a )
(a a = a)
(a + a = a )
=q+r
(a = a )
p p + q + qq + r = 0+ q + qq + r
= q + qq + r
=q+q+r
Polazno kolo se zamenjuje sa znatno jednostavnijim koje je zadato izrazom

q+r.
p
p
r
q
q
ili
i
Napomena: Minimizacija prekidakih funkcija je jedan od najvanijih praktinih

zadataka. U predhonom poglavlju iznesene su neke opte ideje teorijskog tipa
bazirane na Bulovoj algebri. Inae metode ninimizacije su raznovrsne. Najea je
podela na grafike i algoritamske. Jedan od esto korienih naina u inenjerskoj
praksi su Karnoove mape.
220
1.
2.
3.
4.
5.
6.
ta je Bulova algebra?
ta je binarna Bulova algebra?
Navesti osnovne aksiome.
Navesti i dokazati osnovne teoreme Bulove algebre
ta su DF i KF?
Kako izgledaju prekidaka, a kako logika kola?
KLJUNE REI
Bulova algebra
Bulova funkcija
Bit
Bajt
Kolo
Prekidaka kola
Elektrina kola
Invertor
Disjunktivna forma
Konjuktivna forma
Prekidai
221
10.4. ZADACI
1. Dokazati sledee zakone:
a ) a + a = a,
Zakon idempotencije
b) a a = a
Reenje:
a)
a + a = ( a + a ) 1
neutra ln i element
= (a + a) (a + a )
= a + (a a )
=a+0
distribucija
inverzni element
=a
b)
inverzni element
neutra ln i element
aa = aa + 0
neutra ln i element
= aa + aa
inverzni element
= a (a + a )
distribucija
= a 1
inverzni element
=a
neutra ln i element
Zakon nule a 0 = 0
Reenje:
a 0 = a 0 + 0
= a 0 + a a
neutra ln i element
inverzni element
= a (0 + a )
distribucija
= a a
=a
neutra ln i element
inverzni element
Zakon apsorbcije
a) a + a b = a
222
b) a ( a + b ) = a
Reenje:
a)
a + a b =
= a 1 + a b
neutra ln i element
= a (1 + b )
= a 1
zakon nule
neutra ln i element
=a
b)
distribucija
a ( a + b) =
= ( a + 0 ) ( a + b ) neutra ln i element
= a + (0 b)
distribucija
=a+0
=a
zakon nule
neutra ln i element
a =a
Zakon involutivnosti
Reenje:
Aksioma o inverznom elementu kae
a + a = a + a =1
a a = aa = 0
Ako uvedemo x = a , onda je
x + a = a + x =1
xa = a x = 0
pa je a = x , odnosno a = a .
Zakon komplementa za neutralne elemente a) 0 = 1 ,
Reenje:
a)
0 = (a a )
=a +a
=a +a
=1
inverzni element
De Morganovo pravilo
inverzni element
223
b) 1 = 0
1 = (a + a )
inverzni element
= a a
= a a
=0
De Morganovo pravilo
inverzni element
a) a b + a b = a
Zakon saimanja
b) ( a + b ) a + b = a
Reenje:
a)
a b + a b =
= a ( b + b ) distribucija
= a 1
=a
b)
inverzni element
neutra ln i element
( a + b) ( a + b ) =
= a + ( b b ) distribucija
=a+0
inverzni element
=a
2. Dokazati
a) a + b + a b = 1,
neutra ln i element
b) ( a + b ) a b = 0
3. Kako izgleda disjunktivna i konjuktivna forma Bulove funkcije koja je zadata

tablicom?
p
1
1
1
1
0
0
0
0
1
1
0
0
1
1
0
0
1
0
1
0
1
0
1
0
0
1
0
0
1
0
1
1
224
Reenje:
f = ( pqr ) + ( pqr ) + ( pqr ) + ( pqr ) disjunktivna forma -DF

f = ( p + q + r )( p + q + r )( p + q + r )( p + q + r ) konjuktivna forma -KF
4. Odrediti istinitosnu tablicu funkcija:

a) f1 = pq + pr + qr
b) f 2 = p + qr
Reenje:
p
1
1
1
1
0
0
0
0
1
1
0
0
1
1
0
0
1
0
1
0
1
0
1
0
5. Formuli p q + p r odrediti
a) prekidaku emu,
b) digitalno logiko kolo.
Reenje:
a)
b)
225
f1
1
1
0
1
1
0
1
1
f2
1
1
1
1
0
0
1
0
6. Formuli ( p + q ) r odrediti
a)
b)
prekidaku emu,
digitalno logiko kolo.
Reenje:
a)
q
b)
7. Nacrtati prekidake eme i digitalna logika kola koja odgovaraju iskaznim

formulama:
a) ( p q ) ( r s ) ,
b) ( p q + r ) s ,
c) p ( q + r ) ,
d) p q + p r ,
e) p q + ( p + r ) + r .
5. Napisati formule i nacrtati digitalna logika kola koja odgovaraju sledeim
prekidakim emama
a)
226
b)
c)
Reenje:
a) p ( q r + p q )
b) p q + q ( p + r ) r
c) ( p + q ) ( q + r ) + p q r .
6. Napisati formule i nacrtati prekidaku emu koja odgovaraju sledeim
digitalnim elektrinim kolima:
a)
b)
227
Reenje:
a) p q + r ,
q
b) p q + p r .
7. Za zadatu tablicu odredite Bulovu funkciju. Zatim nacrtajte prekidako kolo
dobijenog izraza.
p
1
1
1
1
0
0
0
0
1
1
0
0
1
1
0
0
1
0
1
0
1
0
1
0
0
1
1
0
1
0
1
1
Reenje:
Disjunktivna forma glasi:
( p q r ) + ( p q r) + ( p q r) + ( p q r) + ( p q r )
Konjuktivna forma glasi:
( p + q + r ) ( p + q + r) ( p + q + r)
228
q
r
8. Nacrtati logiko digitalno i prekidako kolo za formulu p q + p r .

Reenje:
p
q
ili
p
9. Pojednostaviti formulu i nacrtati logiko kolo.
a) p ( q + r ) + ( pq + pr ) t
b) pp + q + qq + r
Reenje:
a)
p ( q + r ) + ( pq + pr ) t = pq + pr + pqt + prt =
pq + pr = p ( q + r )
229
ili
b)
pp + q + qq + r = 0 + q + qq + r =
q + qq + r = q + q + r = q + r
10. Pojednostaviti formulu
a) p q r + p q + ( p + q + r ) + p q r + q r + p q r
b) pqs + pqs + qrs + prs
c) pq + ps + pq + prs
Reenje:
p q r + p q + ( p + q + r) + + p q r + q r + p q r =
= pqr + pq + pq r + pq r + qr + pqr
1
424
3
123 123
123
1
= pr + pq + pr + qr
(a + b = a b )
(a b + a b = a)
(a b + a c + b c = a b + a c)
= pr + pq + pr
b)
pqs + pqs + qrs + prs =
ps ( q + q ) + qrs + prs = ps + qrs + prs =
( p + pr ) s + qrs = ( p + r ) s + qrs =
ps + rs + qrs = ps + (1 + q ) rs =
ps + rs = ( p + r ) s
c) p + s
230
INDEKS POJMOVA
formula 4,
-iskazna 11
-valjana 16
funkcija 45
-aritmetika 123
-bijekcija 47
-Bulova 212
-injekcija 46
-inverzna 49
-izraunljiva 123
-kompozicija 48
-rekurzivna 120
-surjekcija 47
A
aksioma 89
alef nula 33
algoritam 110, 116, 123, 124
- Dijkastrin 188
- Kruskalov 194
- optimizacioni 187
- pretraga u dubinu 182
- prertaga u irinu 185
- Primov 192
- rekurzivni 122
Aristotel 6
binarni brojevi 7, 215

binarne Bulove algebra 212
binarne Bulove funkcije 212
binarna stabla 171
binarna stabla pretrage 172
binomna formula 69
binomni koeficijent 69
bit 7
blok ema 111
- linijska 112,113
- ciklina 114
graf 134,
- beskonaan 135
-bipartitivni 138
-bitrigraf 141
-izomorfan 141
-Hamiltonov 145
-kompletan 135
-konaan 135
-multigraf 135
-neoprijentisan 137
-Ojlerov 143
-orijentisan 137
- Pentagraf 140
-planaran 139
-prost 134
-regularan 136
-teinski 147
grana 134
-visea 136
C
ciklus 137
- Hamiltonov 145
- Ojlerov 144
erova teza 123
vor 134
- susedni 135
- stepen 136
implikacija 8,9
indukcija 86
-empiriska 87
-matematika 98
izraz 4,
iskaz 7
dedukcija 86
definicija 88
disjunkcija 8,9
diskunktivna forma 213
Dekartov proizvod 31
Dekart Rene 32
kardinalan broj 33
kombinacije 67
-bez ponavljanja 67
ekvivalencija 8,9,10
F
faktorijel 63
231
-sa ponavljanjem 68
komplement 31
konjunkcija 8,9
konjuktivna forma 214
konstante 3,15
kontura 137
kvantor 13,15
-egzistencijalni 13
-univerzalni 13
put 136
-Ojlerov 144
-Hamiltonov 145
-prost 137
logika 6
-iskazna 7
-matematika logika 6
-predikatska 14
logika kola 216
lista susedstva 148
Raselov paradoks 34
razlika skupova 30
Rekurzija 120
relacija 3, 42
-binarna 42
-refleksivna 43
-simetrina 43
-antisimetrina 43
-tranzitivna 43
-ekvivalencije 43
-poretka 43
Matrica 149
-incidencije 149
-susedstva 151
skup 28
-disjunktni 30
-partitivni 29
-podskup 28
-prazan 28
stablo 168
-binarno 171
-koren 170
-visina 170
-list 170
-nivo 170
-razapeto 169
sud 7
N
negacija 8,9
O
operacije 3, 15,
P
Paskalov trougao 70
permuracije 63
-bez ponavljnja 63
-sa ponavljanjem 64
podgraf 138
podskup 28
pravila zakljuivanja 90
-eliminacija 95
-generalizacija 95
-modus ponens 90
-modus tolens 91
-kontradikcije 91
-kontrapozicije 93
-kontraprimer 94
-specijalizacija 95
-tranzitivnost ekvivalencije 93
-tranziticnost implikacije 93
prebrojavanje 62
presek skupova 30
promenljive 3,15
prekidake eme 216
pseudo kod 116
T
tablica istinitosti 9
tautologija 12
teorema 89
Tjuring Alan 124
Tjuringova maina 124
U
unija skupova 29
ureen par 31
V
varijacije 65
-bez ponavljanja 65
-sa ponavljanjem 66
Venovi dijagrami 28
enon Klod Elvud 216
232
LITREATURA
1. J. A. Anderson, Diskretna matematika sa kombinatorikom, Raunarski

fakultet, Beograd, 2005.
2. D. Cvetkovi, Diskretna matematika, Prosveta, Ni, 1996.
3. D. Cvetkovi, Diskretne matematike strukture, Raunarski fakultet,
Beograd, 2004.
4. D. Cvetkovi, S. Simi, V. Balti, M. iri, Diskretna matemamatika.
Osnove kombinatorike i teorije grafova, Drutvo matematiara Srbije,
Beograd, 2008.
5. D. Cvetkovi, Teorija grafova i njene primene, Nauna knjiga, Beograd,
1990.
6. K. H. Rosen, Discrete Mathematics and Its Applications, Mc Grew Hill,
2003.
7. V. Petrovi, Teorija grafova, Novi Sad, 1998.
233

US - Diskretna Matematika Sa Zbirkom Zadataka - Staro Izdanje

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

US - Diskretna Matematika Sa Zbirkom Zadataka - Staro Izdanje

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

9 788679 12 328 2

Ivana Kosti Kovaevi

DISKRETNA MATEMATIKA SA ZBIRKOM ZADATAKA

Ova udenik predvien je da prati osnovni, jednosemestralni kurs Diskretne

Beograd, januar 2011.

1. OSNOVNI POJMOVI MATEMATIKE LOGIKE

2. OSNOVNI POJMOVI TEORIJE SKUPOVA

5. PRAVILA ZAKLJUIVANJA I DOKAZI

10. BULOVA ALGEBRA

10.2.2. DISJUNKTIVNA I KONJUKTIVNA FORMA

Grubo govorei matematiku moemo da podelimo na dve velike celine:

Diskretna matematika obezbeuje teorijsku osnovu za mnoge oblasti raunarskih

pomogne da se razviju sposobnosti logikog razmiljanja,

Gottfried Wilhelm von Leibniz (15961650)

Jezik matematike sadri:

( , ) , [,] , {,} , , ,!,L

Korienjem ovih ovih elemenata matematikog jezika definiemo izraze i formule.

Izrazi sadre konstante, promenljive i operacijske znake:

je izraz. Izrazi u obinom jeziku predstavljaju rei.

Promenljive i znaci konstanti su izrazi.

Izrazi se dobijaju jedino konanom primenom predhodna dva pravila.

Formule su izrazi koji moraju da sadre relacijski znak.

je formula. Formule su u obinom jeziku su reenice.

Ako su I1 i I 2 izrazi, onda je i reenica I1 I 2 formula, gde je

OSNOVNE LOGIKE OPERACIJE

da koriste logiki ispravne forme zakljuivanja

definiete iskaznu logiku

znate logike operacije,

napiete tablice istinitosti iskaznih formula,

nabrojite osnovne logike zakone.

definiete predikatsku logiku

reavate valjane formule

1.2. MATEMATIKA LOGIKA

komunikacije i nain ostvarivanja veza. Od ovog trenutka Bulova algebra doivljava

1.3. ISKAZNA LOGIKA

Napomena: Umesto T (true) i (ita se ne te), u tehnici se vie koriste oznake 1 i 0.

1.3.1. OSNOVNE LOGIKE OPERACIJE

Razlikujemo dve vrste logikih operacija, unarne (jedna promenljiva) i binarne .

negacija (ne) . To je reenica oblika nije p.

Istinitosna vrednost logikih operacija u zavisnosti od istinitosnih vrednosti

Istinitosna vrednost logikih operacija u tablici je u saglasnosti sa svakodnevnom

( p ) = . Znai, impikacija je tana bez obzira na vrednost iskaznog slova q.

Za implikaciju, p q , vezane su 3 dodatne vrste iskaza:

Ekvivalencija je dvostruka implikacija, odnosno

Ekvivalencija se ita na sledee naine:

1.3.2. ISKAZNE FORMULE

Istinitosnu vrednost svake iskazne formule mogue je odrediti istinitosnom

Prevod sadraja iz obinog jezika u zapis matematike logike je jedan od najvanijih

Iskazna formula koja je uvek tana naziva se tautologija.

Zakon dvojne negacije

( x ) a ( x ) - postoji x za koje vai a ( x )

Isto vai i za egzistencijalni kvantor.

Reenica, svaki A je B, znai isto to i:

Reenica, neki A je B, znai isto to i:

b) Postoji x takvo da je x < 7 .

c) Postoji tano jedan broj iji je kvadrat nula.

1.5. PREDIKATSKA LOGIKA

Takvi matematiki sadraji su predmet prouavanja predikatske logike.

P ( x ) , gde x oznaava promenljivu, a P predikat.

x < y ( z )( x < z z < y )

1.5.1. VALJANE FORMULE

Predikatska formula je valjana , u oznaci = F , ukoliko je istinita pri svakoj

a ( k ) tano, ( x ) a ( x ) je takoe tano.

Vanije valjane formule: