https://fedora.cis.ac.

me/fedora/get/o:379/bdef:Content/get

ore uki, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu: Banaka e biti i

ako nas ne bude
http://www.blic.rs/Vesti/Svet/566020/Islandukida-kontrole-kapitala-koje-stoje-od-2008

Tanja Jakobi na 13/06/2011 - 12:00 u Intervjui

This post has already been read 2475 times!
Pred Srbijom su nova velika iskuenja koja dolaze spolja i iznutra: iz sveta
dolazi pritisak veih kamata jer se evrozona bori sa trokovima krize na
jugu kao i s rastom inflacije. Cenu e prvo platiti graani koji otplauju
stambene kredite. Na unutranjem planu loa privatizacija i visok nivo
nelikvidnosti suzili su broj klijenata banaka u realnom sektoru i uputile ih
na kupovinu dravnih hartija od vrednosti.
I tu se nazire problem jer je nejasno koliki je kapacitet drave za vraanje kredita
koje sve ee uzima. Bolje je stati i dobro se preraunati, jer emo trokove
populistikog pristupa platiti novim krugom siromatva kae profesor uki.

Iako profit banaka po svim osnovama opada, nivo loih plasmana raste, a broj
kreditno sposobnih preduzea se drastino suava, bankarski sektor je po svim
pokazateljima stabilan. Banke e izdrati sve udare, kae sagovornik BiF-a.
ini se, ak i ako nas ne bude, banaka e biti.
BiF: U Evropi raste inflacija, a dugoroni oporavak je neizvestan. ta to znai za
nas?
. uki: Reavanje problema Grke, nestabilnost na jugu Evrope i borba sa
inflacijom dovee do rasta euribora. Zemlje sa niskim kreditnim rejtingom, a takva
je Srbija, najvie e trpeti zbog negativnog dejstva poveanja kamatne stope na
meubankarskom tritu i kamatne stope na dugorone izvore. To e, pre svega,
pogoditi graane a znatno manje preduzea. Kriza je donela dupli negativni efekat
za Srbiju: u zemljama u kojima su kamate padale, one su tokom krize mirovale i
blago se poveavale, u Srbiji su dopunski faktori delovali na to da one porastu.
Razloge treba traiti u okruenju, odnosno u visokoj obaveznoj rezervi i stalnoj
imobilizaciji sredstava koja ini posebno skupom deviznu tednju graana. U
uslovima kada su i domae i inostrane banke upuene na deviznu tednju graana
koja se ne moe privui kamatom ispod 6 odsto, ne moe se oekivati da kamate
padaju. Drugo, zaotreno je pitanje odnosa centrala banaka i njihovih subsidijarija.
Centrale su Bekim sporazumom pristale da se odloi naglo vraanje kredita u
sektoru kompanije, ali su istovremeno stavile do znanja svojim subsidijarijama da
mogu da ulaze u kreditnu ekspanziju samo na podlozi domae tednje. U takvim
uslovima, tokom krize smo videli da se banke razduuju prema maticama, privatni
sektor prema bankama, a istovremeno raste zaduivanje drave.
BiF: Apresijacija dinara svakako pomae razduivanju privrede i olakava
graanima da se izbore sa otplatom kredita. Koliko e na dugi rok to kotati?

.uki: Na unutranjem

planu suoeni smo sa nekonzistentnou i nekoherentnou domae politike koju

dnevno oitavaju investitori. Izmeu redova itamo da e se nastaviti sa
apresijacijom kursa dinara, ime centralna banka izlazi u susret graanima i
kompanijama, i, na kratak rok, olakavajui im teret otplate dugova. to se
investitora tie, njihov legitimni interes je da pekuliu: prodaju evre, kupuju dinare,
ulaze u dravne hartije od vrednosti i ekaju da iz njih izau kad procene da postoji
politiki ili ekonomski rizik. Ono to investitotre sada najvie brine to je da se, posle
situacije sa Telekomom, drava oigledno znaajno dodatno zaduuje.
Bombardovani sa nekoliko novih zajmova: 800 mil dolara kod Svetske banke,
izdavanjem evro obveznica u vrednosti od milijarde dolara, promptnim
zaduivanjem od sto miliona evra sa emisijom obveznica. Investitori u tome itaju
poveanje neizvesnosti da e drava uspeti da odri deficit od 4.1% GDP. Prema
podacima mininstastva finansija udeo javnog duga u GDP-u je 41% , ali mislim da bi
donosioci odluka morali da uzmu u obzir onu tiglicovu napomenu da je veliki deo
GDP u formi usluga koje nemaju nikav uticaj na kapacitet razduivanja. Smatram da
je sa stanovita drave bolje obustaviti zaduivanje dok se ne proceni kolike su
mogunosti za servisiranje tog duga. asnije je ne biti u izvrnoj vlasti nego uvesti
zemlju u situaciju da mora da za dve do tri godine ue u restrukturiranje duga, kao
krajem 80-tih. Ovo je tim pre aktuelno jer je na jugu Evrope situacija

besperspektivna i veliko je pitanje koliko e naa izvozna privreda moi da izveze i

naplati.
Ne apelujem na vladu da razmotri zaduivanje zato to elim da ona bude
nepopularna. Mi smo u izuzetno komplikovanoj situaciji i ona moe da bude samo
jo gora i na svetskom tritu i u okruenju a da mi nemamo velike pregovarake
moi sa aspekta stabilnosti priliva, van onoga sto su doznake iz inostranstva.
BiF: Meutim banke imaju znaajne prihode upravo od ovakvog ponaanja drave?
.uki: Bankama je u interesu da izlaze iz evra, kupuju dinare i ulaze u dravne
papire u funkciji krakoronog profita. Prostor za zaradu u Srbiji u odnosu na
okruenje je u ovom periodu bio nevien, naravno za onog ko je imao mo
predvianja i upravi banke signalizirao na vreme da izae iz evra i ue u dinare,
kupi hartije od vrednosti koje nose 12% kamate. Kad tome dodate i apresijaciju
dinara od 8 do 9 odsto, takav prinos nemogue je ostvariti bilo gde u regionu.
Bankari se biti skloni da razmiljaju na sve krai rok zbog oprenih najava
monetarnih vlasti koje su prvo tvrdile da apresijacija nije poeljna, pa onda da
apresijacija nije problem. Nikada nijednoj zemlji vetaka apresijacija valute nije
donela nita dobrog ve samo visoke trokove preraspodele dohotka na relaciji
dunici poverioci, izvoznici uvoznici i poveavanje zaduivanja javnog sektora. Ali
privid lagodnog ivota je ono to se kasnije mora platiti drastinim padom ivotnog
standarda.
BiF: Ipak vaa procena, ne samo kao profesora ekonomije nego i kao lana uprave
banke, je da e za dobra preduzea uvek biti kredita?
. uki: Preduzea nee osetiti teret viih kamata jer e za njih uvek biti povoljnih
kredita ije kamate ne zavise od rejtinga Srbije. Trpee mala i srednja preduzea
koja imaju lou kreditnu istoriju i kojima je pristup kreditu jednostavno zatvoren.
Dobra manja preduzea e moi da raunaju na kamatu sa 6 do 7 odsto jer banke
vuku dosta povoljnih kredita od EBRD, EIB i slinih izvora.
BiF: Prema poslednjim podacima kreditna aktivnost banaka i u sektoru stanovnitva
i u sektoru privrede je gotovo stala.
.uki: Banke nemaju motiv da ulaze aktivnije u kreditne aranmane jer nema
kreditno sposobnih klijenata iz privrede i solidnih dobro utemeljenih i razvijenih
projekata koje bi mogle da prihvate. Banke ne mogu da ne trpe efekte loe
privatizacije. Od Subotice do Vranja pokazuje se da su ak i firme koje su imale
dobre programe, trite, brend, preduzea koja su banke jako dugo kreditirale kao
to je na primer Fidelinka, otile pod steaj. Ne pokreu banke steaj da bi unitile
firmu, ve povlae taj potez kad konstatuju da je isisana supstanca iz firme i da
moraju da naplate bar deo potraivanja. I poto je to masovna pojava, dolazite u
situaciju da u steaj treba da ode pekara od koje zavisi snabdevanje hlebom u
jednom gradu. To je rezultat loe privatizacije, tolerisanja da se kapital izvue iz

firme, da se rashodi sele na dobre firme, to nadalje suava bazu kllijenata banaka.
Ne zato to su one postale hipersenzitivne na rizik.
U Srbiji ima 15 firmi sa kojima moete da poveete sve ostale firme posle svih
privatizacija i ti klijenti idu od jedne do druge banke jedne banke im odobravaju
kredite da bi vraali rate za kredit kod druge banke, i takvim klijentima se izlazi u
susret da bi se oni kako tako odrali na povrini. Ali da bi se tu neto zaista reilo
bitne su dve stvari: ono to vlada najavljuje da e spreiti formiranje lanih
kompanija preko kojih preduzea bee od obaveza, i drugo, najavu drave da e
uredno servisirati svoje obaveze. Ona jako mnogo duguje preduzeima i zato kod
banaka imate mnogo klijenata koji nisu u problemu zato to nee da servisiraju
kredit ve im duguje ili drava ili drugo preduzee kojem duguje drava.
BiF: ini se da su i neke banke ipak slabo procenjivale i odobravale kredite
klijentima koji su zarobili novac u nekretninama ili su samo naizgled bili solidni,
zahvaljujui tome to im je drava odlagala plaanje razliitih obaveza?
.uki: Oko 99% izloenosti riziku banaka u Srbiji je iz kreditnog rizika dok je
trini rizik zanemarljiv. To je dobro jer znai da veina banaka vri dobar monitoring
kreditnog rizika, te da je loa aktiva praena visokim rezervisanjima i da je
kapitalna baza jaka. Banke e opstati ak i ako se kriza produbi.
Kompanije o kojima govorite su mogle da se legitimiu kao kreditno sposobne na
podlozi prometa, obrta, prosenog stanja rauna, veliine imovine i trine cene
imovine u to vreme. Ako je banka odobravala kredit od 10 miliona evra, a trina
vrednost je po procenjivau bila 23 miliona evra (pre krize), banke su ulazile u
kreditiranje bez problema raunajui i na to da e ak i po cenu drastinog pada
cena nekretnina, moi da sauvaju svoje potraivanje.
O problemu sa ovakvim potraivanjima se mora govoriti selektivno. U zavisnosti od
toga u kakvoj su poziciji neke banke sada akumuliraju zemljite, poslovni prostor i
stanove i, ako su likvidne, ekaju bolja vremena a ako nisu pokuavaju da prodaju
te nekretnine po svaku cenu. To je vrlo diskutabilno jer je trite nekretnina izuzev
Beograda i donekle Novog Sada mrtvo. U privredi je posebno porastao nivo
nenaplativih kredita, ali ne verujem da e prvih pet banaka biti ugoeno, mada e
njihovi profiti trpeti.
BiF: Ipak u javnosti se sve ee postavlja pitanje koliko su ti dobri podaci banaka
realni, jer su mnoge banke izdavale garancije jedna drugoj da bi peglale bilanse.
. uki: Kroz garancije se peglaju bilansi i ine aktivu manje rizinom nego to
jeste, ali to je kratkog daha. Svaka dobra banka mora da ima enormna rezervisanja i
da stavi do znanja tritu da njena sudbina ne zavisi od toga. Srbija je malo trite i
teko je bilo ta sakriti. Moja najvea zabrinutost ipak je na strani realnog sektora.
Banke e izdrati i ovako i onako. Ostaje problem nekonkurentnog realnog sektora i
problem slabe administrativne infrastrukture, dakle visoke cene eksternalija u

domaoj privredi. Kako je mogue da, primera radi, nestane ito iz silosa koje je
sluilo kao obezbeenje kredita?
Zato su u Hrvatskoj nie kamate?
. uki: Dominacija stranih banaka od njihovog ulaska na trite do danas nije
donela zadovoljavajue tendencije opadanja kamatnih stopa, jer su trita Srbije,
Rumunije i Ukrajine takva da stanovnitvo nije u poziciji da ne pita za cenu kredita.
Kod revolving kredita, kreditnih kartica, i prekoraenja kod kartica prosena
kamatna stopa je u decembru 2010. bila 28, 46 %, u aprilu 28,23, kod potroakih
kredita 16,53 odnosno 13,12, stambenih kredita 5,66 odnosno 5, 80 odsto, a zbirna
ponderisana kamatna stopa u decembru 2010. je 24.98, u aprilu 25.38. Jasno je
onda zato su strane banke pri ulasku na nae trite bile spremne da plate
viestruko vie cene od knjigovodstvene cene banaka.
I najnovije analize meunarodnih finansijskih institucija pokazuju da privatizacija
bankarskog sektora po svaku cenu ne donosi konkurentno trite, ve sve zavisi od
sluaja do sluaja. U Hrvatskoj su kamate jako brzo padale jer je nivo konkurentnosti
bio znatno vii iako dve banke, ija je bilansna suma vea od bilansne sume
bankarskog sekotra Srbije, dominiraju na tritu, dok u Srbiji prve dve banke vuku
svega 25%. Trino uee, dakle, ne odreuje trinu mo. U Srbiji, prvih pet
banaka na tritu kredita i depozita uestvuju sa 40%, a obaranja kamata ni u
jednom periodu nije bilo ni pre a ni posle globalne finansijske i ekonomske krize.
Bazel II i Bazel III
.uki: Ako NBS bude insistirala na sprovoenju Bazela II krajem 2011, to e,
prema nekim procenama, angaovati jo oko 500 miliona evra u vidu
dokapitalizacija banaka. To znai da e prinos banaka na akcijski kapital biti jo nii i
vlasnici e se pitati zato bi ulagali u te banke? Zato smatram da u ovom poslu
treba biti obazriv.
to se Bazela III tie on e u evropskom bankarstvu biti uvoen sukcesivno est
godina, poev od 2013. I on trai vei zahtevani kapital banaka po osnovu trinog
rizika, a predvia i izdvajanje tampon kapitala po osnovu rizika ciklinog kretanja
privrede. Njegova primena uinie kredite jo skupljim.
Tekst je iz Edicije Finansije TOP 2010/11 koja izlazi 15. J

Postmoderna vremena (4): Fetiizam kriza

Milutin Mitrovi na 19/01/2009 - 20:50 u Biznis

This post has already been read 1521 times!
Od kraja 2007. do poetka marta ove godine bili smo svedoci serije kriza u okviru
jednog ekonomskog seizmikog niza to se spleo u optu krizu amerike ekonomije.
Dakle, krize vie ne idu pojedinano, ve u buketu, i uz izuzetno skraenje vremena
koje ih razdvaja.
Evo hronologije: Kriza subprajm kredita za nekretnine izbila je poetkom oktobra
2007. godine i povukla za sobom nelikvidnost banaka i fondova ugroeno je oko
1.500 milijardi dolara, a krajnji rezultat posle brda upumpanog novaca je 700
nenaplativih milijardi dolara. Ve 12 januara 2008. izbija kriza kreditnih kartica bez
pokria u iznosu od 930 milijardi dolara. Kriza naplate kredita i pada prodaje
automobila izbija 18. januara, finansijski obim nije objavljen, ali je itava
autoindustrija ula u krizu. Osiguravajue agencije otkrivaju 22. januara svoju krizu
davanja garancija na nenaplative kredite od oko 340 milijardi dolara. Kao spasioci
uskau suvereni fondovi iz arapskih zemalja, Kine i Rusije sa ponudom da
investiraju u amerike gubitae, i time postanu suvlasnici, to izaziva krizu
ekonomskog nacionalizma ameriki predsednik i guverner 26. januara obeavaju
protekcionistike mere kako bi spreili nekontrolisan upad stranaca na ameriko
finansijsko trite. Dva dana kasnije izbija skandal Societe Generale, oko 5 milijardi
evra prokockanih u igri sa subprajm kreditima. U meuvremenu cene nafte i itarica
neprekidno rastu i svojim delovanjem produbljuju finansijske krize. Konano 26.
februara ameriki guverner Bernenke saoptava da su i amerike banke u krizi i da
e verovatno jedan broj manjih banaka morati da bankrotira. Amerika statistika 2.
marta saoptava da je prethodna godina zavrena rastom od 0,60 odsto (poslednje
tromeseje 0,15 odsto) i da se usporavanje rasta prenosi i u narednu godinu.

Berzanske krize po pravilu izbijaju onda kada je neki sektor finansiranja vetaki
prenaduvan i kada ga valja vratiti na nivo stabilnosti. Taj proces praen je podacima
o spaljenim milijardama, mada sve te milijarde realno nikada nisu ni postojale, ve
su raznim sistemima finansijskih operacija i spekulacija fiktivno naduvavane dajui
lanu sliku burnog rasta i bogatstva. Kada bude definitivno proraunat iznos
sadanje eksplozije lanih rauna postae jasno je li amerika privreda poslednjih
godina zaista bila toliko uspenija od evropske. Marksistiku teoriju o krizama kao
imanentnoj karakteristici kapitalizma napadaju kao zluradu. Meutim, posluimo li
se Fridmanom i videemo da je on jo 1982. godine pisao: Samo kriza proizvodi
prave promene. Kada se kriza manifestuje, preduzete akcije zavise od ideja koje
cirkuliu. To je, verujem, naa osnovna prilika: razvijati alternative postojeoj politici,
odravati u ivotu i pod rukom (krize) sve dok politiki nemogue ne postane
politiki neizbeno. Dakle, krize postaju instrument jedne politike koja se namee
svetu. Kaster Batls, vlasnik agencije za iznajmljivanje najamnika (contractors), poto
je sklopio ugovor sa amerikom dravom da u Iraku obezbeuje amerike
intervencioniste, objanjava preduzetnitvo u okviru kriza reenicom: Za nas su
strah i nered konkretne ponude posla. Uzgred, ovih dana je izala knjiga The
Three Trillion Dollar War u kojoj nobelovac Jozef Stiglic dokazuje da rat u Iraku do
sada kota Ameriku 3.000 milijardi dolara a ne 50, kako je Bu obeao. Proklamujui
neoliberalistiku tezu o izgladnjavanju drave kresanjem poreza, Buova je
administracija istovremeno postala najskuplja i najtotalitarnija u amerikoj istoriji,
poveavi akumulirani dravni dug od 5,7 za jo 2 hiljade milijardi dolara i uvevi
kontrolu graana kakva teko da je bila i u doba Makartija.
Shock and Awe
Vojna doktrina Shock and Awe (ok i strah) inkorporirana je u ekonomsku teoriju
transformacije sveta. Ovakav pogled naiao je na ne malo oponenata. Sociolog
Zigmunt Bauman, definisao je dananje vreme kao likvidni strah. U istoimenoj
knjizi (Liquid Fear) on pie: Strah je jedna od malog broja stvari koje ne nedostaju u
ovo nae vreme alosno siromano jasnoom, garancijama i sigurnou Nove
elite, da bi ustanovile dominaciju trita, poruile su sve veze koje su drutvo drale
ujedinjenim. U krizi su zajednice, sve slabije su nae veze sa religijom, pa ak i
brane veze Individualizovano drutvo je suprotstavljeno ouvanju socijalnih veza,
koje su osnova solidarne akcije. Navodi on Kunderinu reenicu: U magli smo
slobodni da bi dodao kako se u magli vidi desetak metra unapred, ali ne i
raskrsnica koja je pred nama Magla, strah i neizvesnost kriza, kao sredstvo da bi
se postiglo politiki nemogue, inspirisali su jednog od najveih italijanskih
finansijskih menadera i profesora finansija na slavnom Bokoni univerzitetu, Gvida
Rosija, da napie knjigu Trite hazarda u kojoj se zalae za povratak potovanju
prava. Kako on tvrdi: Prava matrica svih kriza je sukob interesa (nelegalna
preraspodela bogatstva), stoga bi trebalo zabraniti ili strogo kontrolisati sve te
proizvode koji nepouzdane banke i beskrupulozni posrednici (najee u korist
velikih banaka i fondova) nude nespremnim tediama kao derivate, strukturate,

kolaterate i tome slino U istoriji kapitalizma slobodna konkurencija nije

garantovana slobodnim tritem, nego antimonopolskim zakonima Samo
potovanje prava moe dati odgovor na pitanja koja globalizacija i krize finansijskog
kapitalizma postavljaju.
Kultni britanski sociolog Stjuart Hol definie etiri aspekta dananje krize: ekonomski
(proces deindustrijalizacije), politiki (nema dijaloga, partije su postale kompanije),
ideoloki (prestanak razmiljanja o budunosti) i kulturni (dominacija subkulture).
Njegova sintagma autoritarni populizam, skovana za reim Margaret Taer postala
je odrednica i za niz kasnijih desniarskih vlada i politiara meu kojima su Bu,
Berluskoni, Aznar Kanadska publicistkinja Naomi Klajn saima to u konstataciju:
Pad vrednosti novca, krahovi na tritu, nastupajua recesija, bacaju u drugi plan
sve ostalo i daju liderima odreene ruke da rade sve to ele u ime nacionalnog
spasa. Krize su u odreenom smislu off shore demokratije, momenti kada su
normalna pravila konsezusa suspendovana.
Nabrajanje konkretnih primera takve politike na delu lii po malo na paranoju. U
Poljskoj je jedan od najveih izvoznika neoliberalizma u zemlje u tranziciji, Defri
Saks, koga je Los Ageles Times nazvao Indijana Dons ekonomije, uspeo da
ubedi voe Solidarnosti da je ok terapijom mogue celu zemlju u jednoj noi
preokrenuti od siromatva ka bogatstvu. Gotovo itavu deceniju se Poljska
oporavljala posle toga. Svoj proizvod uspeo je pre toga da proda u Boliviji, a
kasnije i u Rusiji. Sa Kinom nije imao sree. Kod nas je delovao paralelno sa Freedom
House, amerikom fondacijom, koja je pod neokon upravom postala svetski izvoznik
demokratije. Kako tvrdi italijanska TV, Freedom House je bila finansijska i logistika
pozadina Otpora u Srbiji, koji je posle pada Miloevia rasputen. Dalji posao
divlju privatizaciju su preuzeli Saksovi ljudi u postmiloevievskoj vlasti.
Carstvo neoliberalizma na delu je bila Latinska Amerika. Na Univerzitetu u ikagu je
nastao Projekat ile, kojim su selekcionisani najtalentovaniji studenti da bi bili
obueni za nosioce neoliberalne politike u svojim zemljama, kasnije je proiren na
itavu Latinsku Ameriku. finansijski projekat su podrale multinacionalne kompanije.
Ti, Chicago Boys, su zajedno sa amerikim vojnim instruktorima organizovali ruenje
i ubistvo Salvadora Aljendea i uvoenje vojne diktature generala Pinoea. Teko da
je ikada postignuta tako tesna veza ideoloke teorije i politike vlasti, sem izmeu
Suslova i Staljina, kao izmeu Fridmana i Pinoea. Model se irio dalje na Argentinu,
Brazil, Urugvaj, Indoneziju i kasnije na kolovanje u SAD dolaze studenti iz zemalja
tzv. socijalistikog bloka gde bivaju obueni da u svojim zemljama organizuju vlast i
ekonomiju. Koliko god bila skrajnuta, Srbija ne oskudeva u toj vrsti kadrova i ima ak
dva instituta nedvosmisleno neoliberalne orijentacije.
Nijanse crne budunosti
Poetkom januara ove godine italijanska TV emitovala je dokumentarac o ubistvu 11
sindikalnih rukovodilaca u Kolumbiji tokom 2006. godine. Izuzetnost tog dokumenta

nije samo u injenici da zaposleni u fabrikama Nestle i Coca Cola rade od 6

ujutro do 20 sati za nadnicu od 5 dolara, nego u tome to u 21. veku plaenici
multinacionalki ubijaju sindikaliste koji pokuavaju da organizuju radnike. Odnosno,
u cinizmu rukovodioca personalne slube Nestle koji to ubijanje komentarie kao
deo nacionalne tradicije! Drugi cinizam, ovoga puta iz same Italije, je suenje
bosu kalabrijske narko mafije, koji na pitanje osea li se krivim odgovara: Ne. Ja
nikoga nisam terao da se drogira, ja sam samo zadovoljavao tranju na tritu. Bie
da su takva poimanja dobrim delom uticala na aka Atalija, prvog Sarkozijevog
ekonomistu, kada je pisao knjigu Kratka istorija budunosti u kojoj opisuje ta e
se desiti za 50 godina ako ekonomija i politika nastave dosadanjim putem. Taj opis
neverovatno podsea na fantastini film Dona Karpentera, Bekstvo iz Njujorka, u
kojem se glavni junak Snejk Pliskin (Kurt Rasel) bori protiv Vojvode od Njujorka
svemonog, razularenog gazde koji svoju primitivnu agresivnost i bogatstvo iskazuje
i tako to mu umesto farova na beskonano dugoj limuzini svetle kristalni lusteri.
Treina graana Njujorka slui tom bosu i njegovom bogatstvu, dok druge dve
treine ivi poput pacova u kanalizaciji i samo nou smognu hrabrosti da izau na
povrinu.
Sve dok je bila poduprta opresivnim mehanizmima, ekonomija neoliberalizma je
davala ak upeatljive rezultate, kao uostalom i reim pukovnika u Grkoj
svojevremeno. Kada je izgubila taj oslonac, krah je bio neminovan. Toliko slavljeni
ile doiveo je 1982. godine eksploziju dugova (podjednako kao i SAD u vreme
Regana), porast nezaposlenosti na 30 odsto, ak 45 odsto stanovnitva nalo se
unutar granice siromatva, 10 odsto najbogatijih povealo je svoje bogatstvo za 8,3
puta i konano prole godine na listi Ujedinjenih nacija o nejednakosti u svetu ile je
zauzeo osmo od moguih 123 mesta. Bivi kancelar ilea Orlando Letelier, prvi je
konstatovao da: Liberalistika pravila diktature daju tano ono to se i elelo ne
stvaranje harmonine ekonomije, kojoj smo se nadali, ve transformaciju bogatih u
jo bogatije. Ta tendencija je dominirajua svuda. U Argentini gde je 1970. godine
(dakle pre neoliberalnih promena) 10 odsto najbogatijih zaraivalo 12 puta vie od
proseka, posle neoliberalnih promena 2002. godine oni su zaraivali 43 puta vie.
Pre Reganove vladavine predsednici kompanija u Americi zaraivali su 43 prosene
plate njihovih zaposlenih, 2002. godine zaraivali su 411 puta vie od proseka
zaposlenih. Ipak najvea preraspodela bogatstva uinjena je u Rusiji u vreme
Jelcina, iji je ekonomski savetnik bio Defri Saks. Grabe je stvorio takve tajkune,
da su po dolasku na vlast Putina, koji nije ni sluajno za uravnilovku, morali da bee
iz zemlje ili su zaglavili u zatvor. Karakteristino je da velika veina neoliberalnih
politiara i savetnika posle gubitka vlasti zavrava u zatvoru zbog finansijskih
malverzacija. Hrvatski predsednik Tuman je doveo do karikature model svojom
idejom o stvaranju 200 porodica stubova hrvatskog kapitalizma. Svojim odanima
omoguio je da se preko gotovo besplatnih kredita, uz poklanjanje imovine,
domognu ogromnih bogatstava. Karakteristina je istorija njemu odanog Miroslava
Kutle, efa restorana u Saboru, koji je uz predsednikovu podrku postao vlasnik
preko 100 hrvatskih velikih preduzea. Istina, posle smrti Tumana dospeo je do

suda, ali nikada vie nije doao u situaciju da mora ponovo da ivi od plate efa
restorana.
Slovenaki sociolog Braco Rotar saima: to se tie njihovih ciljeva snienja
inflacije, zapoljavanja, nadnica i profitne stope moemo rei da je neoliberalni
program privremeno slavio pobedu. Dodue, sve ove mere bile su osmiljene zato
da bi se dostigao istorijski cilj, a to je novi zamah kapitalistikih privreda, obnova
stabilnih stopa rasta kakve su bile pre 70. godina. Meutim, na ovom planu neuspeh
je oigledan; bez ikakvog dvoumljenja U svim zemljama OECD ponovni zamah je
manje-vie slab i nestalan, veoma daleko od ritmova svojstvenih talasu ekspanzije
tokom 50. i 60. godina. Berzanski guru Feliks Rohatin objanjava i zato: Postojao
je nekada primat slobode, korektnosti i legalnosti u stvaranju bogatstva na kraju
jedino poznato merilo postao je profit ili gubitak realizovan na kraju dana, sve ostalo
palo je u zasenak. I onda sledi tvrdnja Dona Keja, ekonomiste nesumnjive
reputacije da: preduzea koja stvaraju stabilno bogatstvo nisu ona koje tre samo
za profitom, nego ona koja ele da stvore neto to, u njihovom domenu, znai
lansiranje i pobedu u tehnolokom izazovu, na tritu i u humanim tenjama.
Sindrom Obama
Neoliberalizam traje i trajae jo, mada ne tako dugo, ak ne ni koliko njegov glavni
rival komunizam. Odgovor na njegove rezultate delovanja vidimo pre svega u
zbivanjima u Latinskoj Americi, gde je najsistematskije iren, a doveo do pobune
protiv reima po amerikom ablonu i do izbornih pobeda izrazite i populistike
levice u velikom broju zemalja. Ni to, dakako, nije trajan i temeljit odgovor na
jednostranost ideologije koja se eli nametnuti celom svetu. Moda se pravi odgovor
raa u dananjim ekonomskim lokomotivama Indiji ili, pak, Kini, no do tog
vremena svet e i dalje gledati u Ameriku kao uzor.
Gotovo panina elja Amerikanaca da menjaju sistem dokazuje da je model istroen
i da velika veina ljudi eli da ga se oslobodi. Neoliberalnim konceptom svet je
zapao u jo vee i uestalije krize, ratove i politike konfrontacije i time
nedvosmisleno shvatio da treba traiti neto novo. Oni koji su se okoristili
bogaenjem preko akcija i kredita sa promenljivom kamatnom stopom brzo su
shvatili da su u preraspodeli bogatstava oni dobili fiktivni deo i spadaju u skupinu
koja je odreena da gubi. Kockarske pare nikada nisu poticale razvoj i stvaranje
novih vrednosti. Zato Amerikanci ele promene i gledaju u kandidate demokratske
partije kao u alternativu koja moe da ponudi pravednije i stabilnije drutvo. Istina
za tu alternativu opredeljuju se tek poto su platili cenu pohlepe: da se olako
obogate, da nameu drugima svoj sistem, da bespogovorno vladaju svetom.
Prikljuujui se pristalicama Baraka Obame, senator Ted Kenedi je rekao: Sa
Barakom Obamom zatvoriemo vrata, jednom za svagda, ekonomiji koja je satirala
siromane i srednju klasu uinila siromanijom i manje sigurnom. On nudi strategiju
blagostanja, tako da Amerika jo jednom moe da osvoji primat, ali u boljem

standardu i kvalitetu ivota svojih graana. Nekakva je zakonitost da gotovo sve

zemlje moraju proi kroz mrana razdoblja sopstvene istorije. Amerika je to bez
sumnje danas, meutim, smogne li snage da preokrene taj trend, tu elju da
beskrupuloznim sistemom zavlada svetom pokazae da je ponovo sposobna da
bude svetu uzor (a ne policajac) u demokratiji i humanosti onom zbog ega je bila
vodilja tokom najveeg dela 20. veka. Za kraj u citirati Miltona Fridmana, koji svoju
knjigu Sloboda izbora zavrava reima: Sreom, dakako, mi smo narod jo uvek
slobodan, da izabere kojim e putem ii da li da nastavi putem na kojem smo ka
sve jaoj vladi, ili da se zaustavimo i promenimo pravac. Teko da je Fridman slutio
koliko je njegova misao dvosekla.

Efekti prenoenja globalne finansijske krize na bankarski sektor u Srbiji:

Pogubna kriza poverenja
Redakcija BIF na 29/11/2008 - 16:00 u Finansije
This post has already been read 7724 times!
Ugroeno poverenja stanovnitva je najopasniji efekat prelivanja globalne
finansijske krize u Srbiju. Osim tog neposrednog efekta, koji je za rezultat imao
panino povlaenje tednje stanovnitva iz banaka, izvesno je i da e biti smanjen
priliv stranih direktnih investicija, kao i da e krediti biti jo skuplji. Indirektno,
poslednjih mesec dana zbog svetskih turbulencija, trpi i domaa valuta, koja je u
odnosu na evro depresirala.
Sve ovo to se deava poslednjih dana i nedelja, kako globalno tako i lokalno,
potpuno je razumljivo u ciklusu finansijske krize. Ono to je naravno opasno, to je
kriza poverenja, kako kriza poverenja izmeu finansijskih institucija, tako i kriza
poverenja na liniji: deponent-banka i dunik-kreditor. Zato su od izuzetnog znaaja
svi potezi i signali koje alju dravni ograni i centralne banke, zarad ouvanja i
vraanja tog poverenja, ali je isto tako bitna i odgovorna i transparentna politika
poslovnih banaka, ukazuje Sonja Miladinovski, lan Izvrnog odbora Sosijete
eneral banke Srbija.
Prvi efekat prelivanja globalne finansijske krize u Srbiju ogledao se u povlaenju
depozita gradjana. Uplaeni za svoj novac, a poueni negativnim iskustvima iz
prolosti kada im je bila zarobljena tednja u piramidalnim bankama, pa i u
pojedinim dravnim, tedie su poele masovnije da podiu svoju tednju iz banaka.
Efekti svetske finansijske krize su pre svega uticali na stvaranje jedne doze
nepoverenja graana u bankarski sistem, pre svega u vidu dranja depozita kod
banaka. Ovaj efekat je dodatno multiplikovan naim istorijskim primerom iz
devedesetih godina to je dovelo do deliminog, ali kako vreme pokazuje i
privremenog povlaenja depozita sa bankarskih rauna i sklanjanja u slamarice i

sefove. Meutim pored psiholokog faktora, mnogo je vei realni koji je doprineo do
ogranienog pristupa dugoronim fondovima na svetskom tritu kapitala, to je
neumitno dovelo do smanjenja dugoronog kreditiranja banaka, kae Petar Gruji,
direktor sektora za poslovanje sa stanovnitvom Volks banke.
Negativnih efekata, globalne finansijske krize na poslovanje Sosijete eneral
banke, za sada, kako istie Sonja Miladinovski, nema. Naravno kriza potresa celi
finansijski sektor u Evropi, ali po reima nae sagovornice, upravo model evropskog,
odnosno francuskog koncepta bankarstva u ovakvim situacijama pokazuje poveanu
otpornost.
Sosijete eneral Grupa neguje obrazac univerzalne banke, koja se ne fokusira
samo na investiciono bankarstvo, kao to je to sluaj sa vodeim amerikim
bankama, ve svoju aktivnost diversifikuje na razliite oblasti, a pre svega na
poslovanje sa stanovnitvom. U tom kontekstu cela grupa Sosijete eneral, tako i
sve lanice grupe, ukljuujui i nas u Srbiji, nastavljaju svoje aktivnosti univerzalne
banke sa neizmenjenim intezitetom, naglaava Sonja Miladinovski.
Iako nije izloeno direktnom uticaju globalne finansijske krize, srpsko trite ipak
osea posledice. Po reima Miladinovski, neke kratkorone strane investicije su ve
izale iz Srbije, moda e doi i do zastoja u nekim kvalitetnijim direktnim
investicijama, a sve to zajedno e se odraziti na poskupljenje izvora finansiranja.
Najvei negativni uticaj po bankarski sistem i privredu u celini ima vetaki
kreirana panika, u mnogome izazvana zbog neobjektivnog izvetavanja pojedinih
sredstava informisanja. Na taj nain, imajui u vidu nau istoriju bankarskog sistema
i mukotrpni proces vraanja poverenja odreeni broj klijenata ponovo udaljava sa
svojim novcem od legalnih tokova novca, istie Petar Gruji.
Upravo depoziti stanovnitva, koji su dostigli blizu est milijardi evra, glavni su izvor
za kreditiranje. Smanjenjem njihovog obima, s jedne strane, kao i skuplji izvori
finansiranja u svetu, s druge strane, dovee i do rasta cena usluga banaka u Srbiji,
a to e, zbog manje tranje neminovno uticati na smanjenje njihove aktivnosti.
Kako bi uticala na ublaavanje efekata svetske finansijske krize, Vlada Srbije
nedavno je donela set mera. Prva, koja je u najveoj meri oznaila vraanje
poljuljanog poverenja u bankarski sistem je poveanje garancije drave za tednju
sa 3.000 na 50.000 evra po jednom ulogu, u sluaju da banka ode u steaj. Ovaj
korak vlasti je doprineo stiavanju nervoze i straha graana, uzrokovanih
psiholokim faktorima. Odluka o poveanju iznosa osiguranog depozita doneta je na
predlog Evropske komisije. Premijer Mirko Cvetkovi je najavio da ukoliko bude bilo
potrebe naknadno e biti razmatrano podizanje iznosa osiguranog tednog uloga i
na 100.000 evra.
Da bi se podstakla tednja od 1. januara 2009. godine bie privremeno ukinut porez
na prihod od kamate za deviznu tednju koji iznosi 20 odsto. Od poetka 2010. ovaj

porez e se ponovo obraunavati i tada e iznositi 10 odsto. Privremeno do kraja

2012. godine bie ukinut i porez na kapitalnu dobit, kao i porez na prenos apsolutnih
prava kod hartija od vrednosti. Porez na kapitalnu dobit iznosi 20 odsto i plaa se na
razliku izmeu kupovne i prodajne cene akcija, dok se porez na prenos apsolutnih
prava plaa kod prodaja akcija gde se obraunava 0,35 odsto. Narodna banka Srbije
pozdravila je odluku Vlade, ali je i ona, sa svoje strane, donela takoe skup mera.
Radovan Jelai, guvener NBS, ukazao je da je po oceni analitiara Doje banke,
Srbija prema deviznim rezervama i tednji se nala na drugom mestu, od ukupno 26
zemalja centralne i istone Evrope, dok je prema adekvatnosti kapitala zauzela prvo
mesto.
To je jo jedan od dokaza da je rizik u Srbiji daleko manji nego u Maarskoj,
Bugarskoj, Hrvatskoj, Ukrajini i baltikim zemljama, koje su okarakterisane kao
ranjive, rekao je guverner NBS.
Jelai smatra da je srpski bankarski sektor dobro pripremljen za eventualne spoljne
izazove.
Deponenti ni jedne zemlje u okruenju, pa i ire nemaju sigurnost koja im je
obezbeena u Srbiji. Obavezna rezerva za novu deviznu tednju je 40 odsto, a
adekvatnost kapitala je 28,1 odsto. Treinu bilansne sume ine gotovina, depoziti
kod NBS i hartije od vrednosti NBS. Srbija ne bi trebalo da samoj sebi kopa jamu.
injenice u vezi sa bankarskim sektorom Srbije se negiraju i relativizuju. Stvara se
neosnovana i vetaka tenzija, a sve to vodi manjem obimu depozita i skupljim
kreditima, ukazao je Jelai.
Narodna banka Srbije donela je mere, koje kako je obrazloio guverner ne idu na
teret stabilnosti bankarskog sektora, ali za banke znae trenutno rastereenje.
Naime, centralna banka je donela odluku da od 1. oktobra ne obraunava obavezne
rezerve na sredstva uzeta u inostranstvu, kao i da promeni strukturu polaganja
devizne obavezne rezerve. Takoe, i da smanji zateznu kamatnu stopu za iznos
razlike izmeu obraunatog iznosa i ostvarenog prosenog dnevnog stanja
izdvojene dinarske odnosno devizne obavezne rezerve banaka u obraunskom
periodu.
Nove mere e rasteretiti banke, ali teko da e obezbediti isti obim kredita kao do
sada. Euribor je i nadalje visok, mare za zemlje u regionu su se drastino poveale,
pre svega za one sa niim rejtingom. Mogunost pristupa, ak i centrala svetskom
finansijskom tritu je znatno limitirana. Nezavisno od znaajne podrke Vlada
zemalja Evropske unije, bie potreban dui vremenski period da trite kapitala
ponovo profunkcionie. Obim obezbeivanja novih kredita zavisie pre svega od
raspoloivosti i cene inostranih izvora, to ini polovinu izvora do sada, kao i
domae tednje, to e biti najvaniji izvor u bliskoj budunosti, rekao je Radovan
Jelai.

Komentariui nastojanja Vlade Srbije i Narodne banke da ublae, odnosno koliko

toliko eliminiu prenoenje efekata globalne finansijske krize kod nas, Sonja
Miladinovski lan Izvrnog odobra Sosijete eneral banke kae da su mere izraz
odgovorne politike drave koja brine o interesima graana, privrede i celog drutva.
To su zaista veoma dobre mere, a pre svega mislim na poveanje limita za
osiguranje depozita, i trebale bi da doprinesu vraanju poverenja u bankarski
sistem. Ipak, sa druge strane mnogo vie se moglo uraditi na predupreivanju
panike koja se javila na naem tritu i to prvenstveno zbog dva razloga. Prvi je taj
to se ona mogla oekivati, a drugo zbog toga to je ona kod nas dola sa malim
zakanjenjem u odnosu na Evropu i ostali svet, zakljuuje Petar Gruji, direktor
sektora za poslovanje sa stanovnitvom Volks banke Srbija.
Mere Narodne banke Srbije:
1. Ne obraunava se obavezna rezerva na sredstava uzeta
u inostranstvu i to retroaktivno od 1. oktobra za:

Kredite banaka iz inostranstva (do sada 45 odsto)

Subordirani kapital iz inostranstva (do sada 20

odsto)

Zaduivanje kompanija za finansijski lizing (do sada

20 odsto)

2. Struktura polaganja devizne obavezne rezerve se

menja: umesto dosadanjih 90 odsto u devizama i 10
odsto u dinarima, sada 80 odsto u devizama i 20 odsto u
dinarima
3. Smanjenje zatezne kamatne stope na iznos razlike
izmeu obraunatog iznosa i ostvarenog prosenog
dnevnog stanja izdvojene dinarske, odnosno devizne
obavezne rezerve banke u obraunskom periodu:

Za dinare sa 31,75 odsto na 23,63 odsto

A za devize sa 31,75 odsto na 3M Euribor plus 10

odsto

4. Obim obavezne rezerve koji e se izdvajati za period od

18. oktobra do 17. novembra bie baziran ne na
prosenom stanju depozita u septembru (regularno) nego
na stanju depozita 15. oktobra (vanredno)
Danijela Milosavljevi
broj 49, novembar 2008

Mere Vlade Srbije:

1. Poveanje dravne garancije sa

3.000 na 50.000 evra po
tednom ulogu

2. Privremeno ukidanje poreza na

prihod od devizne tednje od 1
januara 2009. godine (trenutno
20 odsto)

3. Privremeno ukidanje poreza na

kapitalnu dobit (20 odsto)

4. Privremeno ukidanje poreza na

prenos apsolutnih prava kod
hartija od vrednosti

Bankarsko upozorenje

Milutin Mitrovi na 25/05/2015 - 09:54 u Divizmi, Slajder

This post has already been read 391 times!
Bankari su se kockali to njima vredi
arogantno i pohlepno, ba kako im sledi.
Kue su izgubljene & ekonomija bledi
mnogo je sveta ostalo u bedi.
(Bluz bankarske pohlepe Din Alger/Dr. D. )

Kad god bih neto da napiem o bankarsko-finansijskim zbivanjima, redovno se

setim simpatine filmske komedije Cena slave Dona Forda. To je pria o dvojici
mornarikih peadinaca u Prvom svetskom ratu. Dems Kegni (kapetan Fleg) i Den
Dedli (vodnik Kvirt) idu iz borbe u borbu, iz rata u rat, uvek nerazdvojni i beskrajno
skloni svai. Kako Amerikancima sledi, svaku svau razreavaju pesnienjem.
Malecki Kegni, kapetan i umiljeni dentlmen, uvek insistira na potovanju pravila i
pre bitke povlai na podu kredom liniju preko koje se ne sme prei. Dugonja Den,
vodnik i naivina, uvek se sagne da vidi kako je crta povuena, tek dovoljno da mu
Kegni, koji njegovu bradu ne bi mogao da dosegne, zvizne estok aperkat i tako
pobedi. Mali i sposobni Kegni mene podsea na bankare, a dugaki i naivni Den na
nas njihovu klijentelu.
Nova crta koju povlae bankari ovih dana je zajedniko saoptenje dvadesetorice
number one najveih banaka koji u strahu od nove krize trae obuzdavanje
shadow banking, automatskih transakcija business-to-business i drugih oblika
prometa kapitala esto pekulativnog karaktera. Tim kanalima se inae izbegavaju
makroobazrive mere kojima se pokuavaju pravovremeno spreiti mogunosti
finansijskih balona i krize koje im neminovno slede. Dakle, pomenuti bankari u svom
obraanju javnosti trae da nadleni (authorities) pootre kontrolu nad
sprovoenjem mera predupreivanja moguih kriza, jer postoje indicije da smo na
putu novog stvaranja finansijskih balona i njihovih pucanja. Od kad se zna za
finansijsko trite postoji i pravilo da se njegovi predstavnici i zagovornici bore za
labavljanje, ako ve ne moe ukidanje, intervencija nadlenih. Ovaj apel, kome
drugom nego dravama, prema tome nije u skladu sa genetskim kodom bankarstva.
Budui da su meu potpisnicima predsednici banaka kao to su britanska HSBC,
vajcarska UBS, ameriki najvei na svetu investicioni fond BlackRock, nemaka
Deutsche Bank i sline veliine, zasluuje to natprosenu panju. Ulogu izvestioca
preuzeo je Daglas Flint, predsednik HSBS (Hongkong and Shanghai Banking
Corporation) najvee evropske banke (profit 24 milijarde dolara) i skrenuo panju
nadlenima da reaguju protiv neega to ljude mami da se oseaju uspenima, a u
osnovi ih uvlai u mamurluk iju e muku osetiti tek naknadno. Time pledira za
primenu programa makroobazrivosti na ceo finansijski sistem, a ne samo na
finansijske kompanije (banke, osiguranje) Ograniiti mogunosti formiranja
kredita i potisnuti kreditno posredovanje iz bankarstva u senci koje nosi rizike
sistemskog karaktera.
Kakav god da je taj prokaeni sektor meetara koji se van regulative bavi obrtanjem
finansijskih vrednosti, njihov posao iznosi 25 hiljada milijardi dolara. Iako su u
pitanju astronomske veliine taj iznos ne deluje uverljivo da bi poneo epitet globalne
pretnje, jer nije sve u njemu muka nego i izbegavanje bankarskih monopola i
osornosti. Uostalom u krizu se moe upasti tek poto se iz prethodne izae, a kriza
koju su prouzrokovale legalne banke jo nije okonana. Koliko da se upotpuni
vrtoglavica velikih cifara: prema proceni britanskog ekonomiste Tima Vorstala
(Adam Smith Institute, London), svetsko finansijsko trite vredi 255.855 milijardi

dolara. Logino proizilazi pitanje moe li manje od 10 odsto mase bilo ega da
ugrozi sve ostalo?
Dakako da moe. Upalja na bilo kojoj eksplozivnoj spravi jo je manji. Vano je da li
je punjenje eksplozivno. U finansijskom sluaju eksploziv je veoma velike razorne
moi: ukupan svetski (domai) proizvod (BDP) iznosi nepunih 70 hiljada milijardi
dolara. Ukupni svetski dugovi, prema najsveijim podacima (McKinsey Insitute),
iznose preko 200 hiljada milijardi, odnosno 286 odsto BDP. Dakle, svetski dugovi su
tri puta vei, a svetsko finansijsko trite 3,6 puta vee od svega to se na planeti
proizvede ili (samo) izraste. Uprkos sedmogodinjoj svetskoj buki, makro i mikro
merama, odlunosti u kanjavanju dunika i pritiscima u prilog zdrave ekonomije,
ukupni dugovi u svetu nisu smanjeni nego su porasli za 57 hiljada milijardi (od
poetka krize). Na njih bankari ne skreu panju, jer su im oni najbolja krava
muzara.
Kamate koje na te dugove vuku nisam uspeo cifarski da kvantifikujem, jer su na
stotine raznih uslova i rokova pod kojima se krediti dobijaju, no ovoliko je uhvatljivo:
Britanija za servisiranje dugova godinje plaa priblino istu sumu koliki je i njen
dravni budet, Amerika (2013. godine) 222 milijarde, Japan 193 miljarde, Italija 94
milijarde. Kina zbog netransparentnosti omoguava svakojaka nagaanja pa rejting
agencija Fitch ak tvrdi da je Kina 2014. dala preko 30 odsto svog BDP na
servisiranje dugova, a to bi znailo neverovatnih 3 hiljade milijardi dolara. Tim
parama se kljukaju banke, a olakice, ako ih ima, ne daju banke svojim dunicima,
nego MMF, ECB, Pariski kljub i druge finansijske institucije koje (javnim novcem)
dunicima pomau tako to im daju nove kredite pod povoljnijim uslovima kako bi
njima platili dospele dugove bankama. Pitanje je da li je to pomo dunicima ili pak
bankama, koje u protivnom ne bi mogle da naplate svoja potraivanja. Bez toga
svetske finansije ne bi funkcionisale. Papa Francisko je dovoljno autoritativan i
uzaludan kritiar tog sistema, pa su sitnija moralisanja besmislena.
Neoboriva je injenica da su se svi dunici svojevoljno zaduivali, iz muke, naravno,
ali i muka je takoe njihova stvar. Eskalacija zaduivanja motivisana je istom
pohlepom kojom su im krediti uvaljivani, kad se nije pitalo poto su, a sada ih valja
vraati, i to sa kamatom. To je sveto pravilo koje ak i erijatsko bankarstvo
primenjuje, iako se formalno gadi kamata. Ono to je takoe izvesno je da nisu isti
subjekti koji su se zaduivali i oni koji treba da vraaju dugove. Upravo taj unutranji
konflikt je nabijen razornom snagom to lako moe dovesti do eksplozije pre nego
bankarstvo u senci. U svom Bankarskom bluzu Dr.D. u poslednjoj strofi rimuje na
sledei nain: Ustaj narode protiv tih to zaduuju / a daj i bankarima ono to
zasluuju. Ne znam da je ijedna pesma izazvala bunu, one su samo pevljiva
varijanta socijalnog nezadovoljstva. Zato bih se vratio ekonomistima.
Nedavno je u Zagrebu na Subverzivnom festivalu gostovao prof. Stiv Kin (Keen),
australijski ekonomista, i ko ga je ikada gledao na YouTube fora.tv zna kako
armantno ume da propagira marksizam u dananje vreme. Dakle, dotini profesor

koji sada predaje na Kingston univerzitetu u Londonu preporuuje: Monetarno

ubrizgavanje na bankovne raune dunika, a ne banaka, i pod uslovom da dunici
odmah tim parama plate svoje dugove, ne bi favorizovalo dunike u odnosu na
tedie. Pritom bi smanjilo profitabilnost finansijskog sektora, ali ne pogaajui
njegovu solventnost. Dakle ni marksista vie nije revolcionaran, budui da se
njegov recept u malo drugaijoj varijanti ve primenjuje u EU pod nazivom
quantitative easing (koliinsko olakanje). Inae tu tehniku izbegavanja plaanja
uura bankama praktikovao je jo Deda Avram, lansirajui novi dinar 1994. godine
preko platnih spiskova preduzea i ustanova.
Najozbiljnije u upozorenjima svestkih bankara deluje tvdnja da se najbre blii
ponovna eksplozija u sferi nekretnina, ije se cene vraki naduvavaju u Londonu.
Tamo novokomponovani svetski bogatai kupuju sve to stignu ili grade sopstvene
velelepne dvorce. Mnogo je lepe i zanimljivije o tome itati sjajni roman Veliki
Gorski Vesne Goldsvorti, nego berzanske izveataje. No, mislim da je pretea kriza
nekretnina u Londonu na slinom nivou uzbudljive lokalne hronike, a da e van
Britanije roman dostii vei publicitet nego kriza.
Mnogo ozbiljnija je situacija sa Kinom, ija zbivanja u doba globalizacije mogu da
poljuljaju svetsko trite. Na primer, usporavanje rasta BDP u Kini (sa 9 na 7,4 odsto
u proloj godini) pogodilo je estoko Australiju, njenog najblieg spoljnotrgovinskog
partnera i zemlju gde bogati Kinezi najradije kupuju nekretnine. Trite nekretnina je
tokom prole godine u Kini bilo u znaku otrog pada tranje (- 10,8 odsto) pa prema
tome i gradnje novih kua, kupovine nametaja, bele tehnike Da bi doskoile tom
usporavanju lokomotive opteg ekonomskog razvoja vlasti su sprovele svoju
varijantu quantitative easing postupka.
Drava je jednostavno otkupila sve neprodate stanove i pretvorila ih u socijalne
stanove za iznajmljivanje manje imunima. Na taj nain je graevinska i finansijska
operativa dobila finansijski adrenalin i mogla da nastavi aktivnost, umesto da doe
do pucanja balona, kao u Americi 2007. godine. Postupak je istovremeno bio spas i
za lokalne vlasti iji znaajan deo prihoda potie od prodaje zemlje u graevinske
svrhe. Te lokalne valasti u velikim su gubicima (procena 2,6 hiljada milijardi dolara)
koje centralna vlast pokriva rekama novca. Ako bi, kako je bilo prognozirano, dolo
do pada prodaje zemlje za 20 odsto, bio bi to udar koji ni tako masivna ekonomija
ne bi lako podnela a kad se Kina zatrese ima mnogo onih kojima plafon padne ne
glavu.
Prava pretnja eksplozijom prema tome nisu ni banke u senci, koje svetski bankari
optuuju ne bi li ih uklonili sa trita i ojaali svoj monopol, ni naduvavanje balona
nekretnina. Problem je u onoj beskrajno velikoj masi pravih i virtualnih para na triu
iji taan iznos niko ne zna, jer ogromne mase derivata neevidentirano kolaju, pa
iznos lako moe biti ak znatno vei od navedenih 255.000 milijardi dolara. Nadam
se da je ipak i takve injenice, imao u vidu ak Atali (Jacques Attali) kada je
nedavno u LExpress nedeljniku ustvrdio da je 2015. godina predodreena za novu

krizu. Po njegovoj raunici svakih sedam godina izbija kriza: 1987. u samo jednom
danu Dow Jones je izgubio 22,6 odsto; 1994. je izbila kriza valuta (Meksiko, Rusija,
Daleki Istok, Bazil); 2001. Enron; 2008. nekretnine u SAD.
Tako je i uveni Koljicki, beogradski meteorolog amater, na bazi statistikih serija
pravio meteoroloke prognoze, kada jo nije bilo kompjutera i znanja kao danas.

Pouka europske bankarske krize

0
inShare

Tri su prednosti pametno integriranih sustava: smanjuje se sprega

politike, regulatora i banaka; razbijanjem te sprege opi interes postaje
konkurencija solidnih banaka; diversifikacijom vlasnikih udjela
podjednako snanih trinih igraa smanjuje se vjerojatnost da pojedinani
problem neke velike banke postane sistemski problem
Velimir onje Objavljeno 14.53, 07.05.2013.
Naviknuti smo razmiljati o krizama kao iznimnim dogaajima. No izgleda da nije
tako. Luc Laeven i Fabian Valencia su u razdoblju od 1970. do 2011. zabiljeili 147
bankarskih, 218 valutnih i 66 kriza dravnih financija. Podijele li se ti brojevi s

brojem godina, dobiva se da se svake godine u svijetu u prosjeku javljaju gotovo

etiri bankarske, pet valutnih i vie od jedne krize dravnih financija.
Bankarske krize i njihove posljedice
To nisu situacije kada propadne neka banka. Individualne se epizode ne broje. Uvjet
za ulazak u Laeven-Valencijinu bazu financijskih kriza prilino je strog. Da bi se neki
problem s bankama proglasio sistemskom bankarskom krizom, mora izazvati
znaajnu politiku intervenciju. Ona se javlja ako su istodobno zadovoljena barem tri
od est uvjeta:

Potraivanja sredinje banke od banaka premauju pet posto inozemnih

obveza banaka i udvostruuju se u odnosu na pretkrizno razdoblje.

Bruto trokovi restrukturiranja banaka doseu najmanje tri posto BDP-a.

Dolazi do znaajnih preuzimanja vlasnitva nad bankama u dravne ruke.

Izdaju se veliki iznosi garancija u korist banaka da bi se umirili vjerovnici.

Dolazi do otkupa velikih dijelova imovine banaka (barem pet posto BDP-a).

Zamrzavaju se depoziti/ili proglaavaju tzv. bankovni praznici (izvanredni dani

kada banke ne otvaraju vrata klijentima, kao to je nedavno bio sluaj na Cipru).
Politike su intervencije bile posebno prisutne u bankarskim krizama u Europskoj
uniji od 2008. do danas. Razlozi za intervenciju lee u strahu od irenja i posljedica
krize.
Naime, kada se Laeven-Valencijine brojke o krizama prevedu u spomenute godinje
prosjeke, gubi se dojam o najvanijem obiljeju kriza: njihova pojava nije
ravnomjerna u prostoru i vremenu. Izrazito su koncentrirane pa otud strah od
zaraznoga irenja meu bankama i dravama. Dvije su zemlje od 1970. naovamo
iskusile ak tri ili etiri bankovne krize: Argentina i Demokratska Republika Kongo. I
postoje dva razdoblja visokih kriznih koncentracija: aktualno razdoblje, kada se
bankarska kriza u kratkom razdoblju nakon poetka potresa u SAD-u pojavila u 11
drava EU-a (vidjeti tablicu za lanice EU-a na kraju) te devedesete godine XX.
stoljea, kada se niz od tri nepovezane krize (meksika tekila kriza, tranzicijska kriza
i azijska kriza) pretvorio u dugo krizno razdoblje u zemljama u razvoju.

Jedan od razloga za politiku intervenciju je u tome to krize dovode do najveeg

gubitka BDP-a i rasta javnog duga u razvijenim zemljama (slika 1). Meutim, u
razvijenim su zemljama direktni fiskalni trokovi bankarskih kriza najmanji. U
zemljama u razvoju i nastajanju direktni su fiskalni trokovi puno vei, ali je
potaknuti rast javnog duga puno manji. Manji je i gubitak BDP-a, osobito u
najmanje razvijenim zemljama.
Izravne fiskalne trokove bankarskih kriza i potaknuti rast javnog duga moramo

promatrati kao supstitute koje bi trebalo zbrojiti da se vidi kako nema nekih osobitih
razlika meu zemljama u tom pogledu. Rije je o razlikama koje nastaju zbog toga
to razvijene zemlje uvijek, pa i u krizama, nalaze kupce za svoje obveznice [1]. To
im ostavlja irok manevarski prostor za financiranje fiskalnih trokova i pokuaja
antikriznog djelovanja fiskalnom ekspanzijom. Zemlje u razvoju nemaju taj luksuz pa
svoje intervencije moraju financirati direktno, a ne zaduivanjem.
Prikazane procjene o gubicima BDP-a treba uzeti s rezervom. Nema spora o tome
da krizni gubitak BDP-a raste s razinom razvijenosti kao to pokazuje slika. To je
posljedica financijskog razvoja odnosno financijske dubine: lake se utopiti u
dubokoj vodi. Meutim, u konkretne brojke treba sumnjati, jer Laeven i Valencia
primjenjuju uobiajen i vjerojatno pogrean postupak produavanja pretkriznoga
trenda prema kojemu se mjeri izgubljeni BDP nakon to on padne na niu putanju.
Ta metoda moe ozbiljno precijeniti potencijalni rast i gubitak BDP-a, jer
pretpostavlja da je prije krize postojao odrivi trend rasta i da je bankarska kriza
potom uzrokovala njegov pad na niu putanju. Meutim, pretkrizni trend najee
nije odriv, a bankarska kriza i pad BDP-a esto su zajedno uzrokovani djelovanjem
vanjskih, treih imbenika: tehnolokih promjena, politikih odluka, ratova, kriza
najvanijih vanjskotrgovakih partnera, zaokreta u meunarodnim tokovima kapitala
itd. Ti imbenici ne uzrokuju obino odstupanje od dugoronog trenda, nego ga iz
temelja mijenjaju. Stoga pojam troka bankarske krize treba razumjeti kao
kolokvijalan opis dogaaja, a ne kao iskaz tvrdnje o krajnjem uzroniku trokova
odnosno gubitaka. Unato tome, posljedice stresnih dogaaja koji su uzrokovani ili
posredovani bankarskim krizama mogu biti iznimno opasne.
Bankarska kriza u Europskoj uniji
Hrvatska u najnovijoj krizi nema samo ulogu pasivnog promatraa. Domae su
banke sreom visoko kapitalizirane i stabilne pa Hrvatska nema svoju bankarsku
krizu, iako se ljulja na kriznim valovima koji dolaze iz Europe.
Podaci u tablici na kraju pokazuju da je prema Laeven-Valencijinim kriterijima ak
17 lanica EU-a od 2008. naovamo zabiljeilo bankovnu krizu (11 drava) ili
zasluilo epitet graninoga sluaja (6 drava). Podaci nisu konani, jer minimalno
ne ukljuuju sve trokove bankarskih kriza u panjolskoj i Sloveniji koje jo nisu
razrijeene, kao ni troak najnovije ciparske krize. Trokovi su takoer podcijenjeni,
jer je koncept fiskalnoga troka restrukturiranja banaka definiran veoma usko.
Naime, dokapitalizacije od strane drave kroz proraun knjiene su kao troak, no
iza velikih iznosa garancija dijelom se kriju interventne operacije koje su izvedene
preko subjekata posebne namjene u iju su korist izdavane dravne garancije kao
glavni instrument smirivanja panike tedia i vjerovnika. Europska komisija
procijenila je da je ukupni iznos izdanih garancija u ovoj krizi preao 40 posto
vrijednosti BDP-a EU-a.

Meutim, najvei dio garancija nikad se ne aktivira pa se i troak po osnovi

garancija ne knjii sve dok se garancija ne aktivira. Zbog toga su iznosi fiskalnih
trokova mali i iznose samo 0,8 posto BDP-a na razini cijelog EU-a. No taj iznos
zavarava. Na primjer, u iznosima izravnih fiskalnih trokova nema nekih od
najpoznatijih kriznih epizoda poput Fortisa (Benelux) i francusko-belgijske dravne
banke Dexije, koje su spaavane mimo dravnih prorauna. Stoga s velikom
rezervom treba tumaiti podatke o tome da su neke zemlje (poput Francuske i
Belgije) zaradile na operacijama pomoi bankama (minus predznaci u tablici). U toj
su raunici knjieni samo prihodi po osnovi naknada na ime velikih iznosa izdanih
garancija, ali ne i stvarni i potencijalni kapitalni gubici koji e se tek s vremenom
iskristalizirati.
Radi stjecanja boljeg dojma o operacijama spaavanja banaka, u tablici su posebno
prikazani iznosi dokapitalizacija i otkupa imovine u postotku BDP-a, koji na razini EUa iznose 2,6 posto, odnosno jedan posto BDP-a. Slika 2 prikazuje iznose po
zemljama lanicama.
Irska prednjai po iznosima dravnih kapitalnih ulaganja u banke, jer je spaavala
gotovo cjelokupni bankovni sustav koji su velikim dijelom zauzele dvije najvee
banke Allied Irish i Bank of Ireland. Dokapitalizacija i otkupi imovine u EU
u % BDP-a do kraja 2011. (slika 2)
Za njom slijedi Belgija koja je prvo
spaavala Fortis, a potom i poznatu
dravnu banku u kojoj je vlasnitvo
dijelila s Francuskom, Dexiju. Trea je
Velika Britanija koja je, meu ostalim,
spaavala najveu europsku banku
prije krize Royal Bank of Scotland.
Zanimljivo je i da se relativno visoko
na listi nala Njemaka koja je
uglavnom spaavala dravne banke.
Od veih privatnih banaka kapitalnu
je potporu dobio Commerzbank,
druga po veliini banka u Njemakoj, i
drugi po veliini nekretninski kreditor
Hypo Real Estate. No, najvei su
problemi identificirani u pokrajinskim,
landesbankama: BayernLB (u nas poznat kao vlasnik u sluajevima Rijeke banke i
Hypo banke), WestLB, SachsenLB, NordLB, Sparkasse Kln-Bonn i IKB, u kojoj je
najvei pojedinani dioniar bila dravna razvojna banka KfW.
Kada je rije o dravnim bankama u nama bliskim zemljama istiu se epizode s
Hypobank Klagenfurt u Austriji, Novom ljubljanskom bankom (NLB) i Novom
kreditnom bankom Maribor (NKBM) u Sloveniji te FHB-om u Maarskoj. Takoer, jo

uvijek nije u potpunosti razvidan rasplet s dravnom tedionicom Bankia u

panjolskoj. Rije je o vrlo zanimljivom sluaju megatedionice nastale spajanjem
niza pokrajinskih tedionica meu kojima je kontrolni udjel imala Caja Madrid iji je
100-postotni vlasnik lokalna vlast. Banku je do kolapsa sredinom prole godine
vodio Rodrigo de Rato, jedno od najpoznatijih panjolskih politiko-bankarskih
imena, nekadanji ministar gospodarstva i direktor Meunarodnog monetarnog
fonda 2004. 2007., koji je podnio ostavku prije kraja mandata u MMF-u zbog nikad
razjanjene afere. Jednako je tako neizvjesna sudbina niza pokrajinskih tedionica
(cajas) koje su u vlasnitvu lokalnih vlasti. Listi problema nedavno su se prikljuile
(uz jo uvijek nepoznate iznose) i dvije ciparske banke koje su privatne, ali e
zavriti u dravnim rukama (Laiki i Bank of Cyprus).
Najpoznatiji bankarski sluajevi u EU u koje je ukljuena dravna
potpora 2007.-2012.
Drava
Austrija
Belgija
Danska
Finska
Njemaka

Hypobank, BAWAG, Kommunalkredit, Volksbank (u meuvremenu

prodana ruskoj Sberbank)
KBC, Fortis Belgija, Ethias
Fionia, Roskilde, EIK, Amargenbanken, Max Bank (sve banke
zavrile u likvidaciji*)
Kaupthing Finland (podrunica islandske banke, likvidacija)
Commerzbank, Hypo Real Estate, HSH, BayernLB, WestLB (uredna
likvidacija), SachsenLB, NordLB, Sparkasse Koln-Bonn i IKB,

Grka

T-bank (likvidacija)

Maarska

FHB (prodaja Allianzu)

Irska

Allied Irish Bank & INBS, Bank of Ireland, Quinn

Letonija

Parex

Luksemburg

Kaupthing Luksemburg (podrunica islandske banke, likvidacija),

Fortis Luksemburg

Nizozemska

ABN AMRO, ING, Fortis Nizozemska, Aegon

Portugal

BPP, BPN

Slovenija

NLB, NKBM (oekuje se)

panjolska
vedska
Velika Britanija
Cipar (oekuje
se)

CCM, Caja Sur, UNNIM, CAM, oekuju se Bankia, Caixa Catalunya,

Nova Caxia Galicia, Banco de Valencia
Carnegie
Northern Rock, Bradford & Bingley, Lloyds, Royal Bank of Scotland,
Dunfermline,
Laiki (likvidacija), Bank of Cyprus

*Likvidacija moe znaiti da e drava pokuati povratiti uloeno iz likvidacijske

mase, a ee znai da je dolo do odvajanja stare (loe) i nove (zdrave) banke, pri
emu dravna potpora, najee u obliku novog kapitala, osigurava odrivost i
poslovanje nove banke.
Source: Facts and Figures on Stait Aid in the EU Member States: Autumn 2012
Update. European Commission Staff Working Document, Fig. 29, str. 31-32.;
Wikipedia

Kada je rije o dravnim potporama bankama (osobito o kapitalnim injekcijama),

kljuno je pitanje koliko e se angairanih sredstava vratiti poreznim obveznicima.
To ovisi o nizu okolnosti. Neke banke nakon nekog vremena uspiju vratiti kapital tj.
isplatiti intervenciju. U tom sluaju nema gubitka za porezne obveznike. Velike
privatne banke na europskom kontinentu zapoele su s tim procesom, a neke su ga
i dovrile: nizozemski Aegon vratio je 100 posto uloenog, ING 70 posto, njemaki
Commerzbank vie od 50 posto, Fortis oko 30 posto, a belgijski je KBC zapoeo
proces povrata. Cijeli je ulog vraen i u Maarskoj, gdje je ranije dravni FHB
prodan Allianzu. Povrati su tek na poetku u Irskoj, gdje se za tri najvee banke
oekuju djelomini povrati kroz 10 godina. Slina je siva situacija s bankama u
Velikoj Britaniji, osobito s Royal Bank of Scotland.
Alternativa za povrat uloenog novca poreznih obveznika djelomina je ili potpuna
prodaja banke, to ide veoma teko u neizvjesnim vremenima. U regiji je za sada to
uspjelo samo maarskom FHB-u i austrijskom Volksbanku. Realno je oekivati da e
procesi konsolidacije, likvidacije i prodaja banaka trajati jo najmanje 5 10 godina.
Tek tada e se moi podvui crta i napraviti zakljuna bilanca s procjenom konanih
gubitaka operacija spaavanja banaka u EU-u.
Pri tome ne treba zaboraviti da je ovdje rije o gubicima u raunovodstvenom
smislu. Cjelovita ekonomska analiza zahtijeva uzimanje u obzir svih drutvenih
trokova i koristi od operacija ove vrste. Kao to je pokazano na poetku, ovakve se
operacije poduzimaju radi ublaavanja dramatino velike opasnosti od gubitka
BDP-a i radnih mjesta. Zbog toga, ono to su raunovodstveno gubici, ekonomski

nije nita drugo do investicija u opstanak financijskog sustava i nastavak kolikotoliko normalnog funkcioniranja gospodarstva. Povrat na tu investiciju trebao bi se
mjeriti kao oportunitetni troak procjenom izbjegnutog pada BDP-a i zaposlenosti,
do ega bi vjerojatno dolo da se banke pusti da propadaju bez vladinih reakcija. Ta
kalkulacija meutim zahtijeva drukiji povijesni scenarij pa je nitko ne moe
kvalificirano napraviti. Zbog toga se mnogi promatrai i analitiari pogreno
fokusiraju samo na raunovodstvene bilance operacija spaavanja.
Uz Sloveniju, Laeven-Valencijin filtar za bankarske krize prole su i Latvija i
Maarska meu zemljama Nove Europe. Trima je zemljama zajedniko to su
zadrale razmjerno velike udjele domaeg vlasnitva u nekim ili svim vodeim
bankama. OTP u Maarskoj nije koristio potpore, ali od ranije dravni, a nakon
spaavanja privatni FHB jest. Parex je u Latviji kroz intervenciju preao iz domaih
privatnih u dravne ruke kao druga najvea banka, ali do sada nije dalje privatiziran.
U Sloveniji drava nikada nije ispustila dominantni utjecaj u najveoj banci NLB, a i
druga najvea banka, za koju se takoer oekuje da e biti ukljuena u program
dravne kapitalne potpore, NKBM, zadrana je u slovenskom vlasnitvu s dravom
kao najveim pojedinanim dioniarom s oko 28 posto udjela (oko 57 posto je free
float) .
Stoga, kada je rije o zemljama na periferiji EU-a (u to uvjetno moemo ubrojiti i
Austriju), dolazimo do zakljuka koji je donekle suprotan intuiciji: kada udari krizni
val koji dolazi iz europskog ili svjetskog bankovnog sustava, loije prolaze oni koji su
u taj sustav slabije uklopljeni. Drugim rijeima, autonomija nije garancija opstanka.
Dravno vlasnitvo osobito nije neko jamstvo. Suprotno intuiciji, izgleda da je upravo
(pametna) integracija jedino jamstvo. O tome svjedoi injenica da su bankarske
krize u razdoblju najveeg historijskog poremeaja nakon Velike krize posve izostale
u Estoniji, Litvi, Poljskoj, ekoj, Slovakoj, Bugarskoj i Rumunjskoj te na vanjskim
rubovima EU-a koji su prethodno s njom financijski integrirani (Hrvatska, BiH,
Srbija).
to je pametna integracija?
Iskljue li se s liste najveih problema Austrija,
Njemaka, Belgija, Maarska i Slovenija, kod kojih su
problemi u znaajnom dijelu ili u potpunosti
nastupili u bankama gdje je drava imala presudan
utjecaj, i dodaju li se na listu Island iCipar, dobivamo
pet figurativno otonih bankarskih sustava u
kojima su problemi nastupili s privatnim bankama
(Island, Irska, Velika Britanija, Nizozemska, Cipar).
Vjerojatno nije sluajno da su etiri od pet takvih
sustava uistinu otoci. Figurativno otoni bankovni
sustav znai da su privatne banke u njima imale

Suprotno intuiciji, izgleda da je

upravo pametna integracija
jedino jamstvo. O tome
svjedoi injenica da su
bankarske krize psove izostale
u Estoniji, Litvi, Poljskoj,
ekoj, Slovakoj, Bugarskoj i
Rumunjskoj te na vanjskim
rubovima EU-a koji su
prethodno s njom financijski
integrirani (Hrvatska, BiH,
Srbija)

veliku razvojnu autonomiju, slino kao to dravne banke pod kapom monih
politikih zatitnika ponekad poprimaju ponaanja koja ih izdvajaju od ostatka
sloenog meunarodnog bankovnog sustava u kojem prevladava konkurencija.
Nekontrolirani rast malog broja banaka u otonim sustavima dovodio je do
prerastanja nadzornog i fiskalnog kapaciteta ekonomija i vlada drutava iz kojih su
banke izrasle (i koje su prerasle), ba kao to dravno vlasnitvo nad bankom slabi i
panju i mo regulatora (banka prerasta svog regulatora). Tipino je da tada u
figurativno otonim ekonomijama dolazi do velike koncentracije i smanjenja
konkurencije na domaem tritu, jer domaim tritem ovlada mali broj (esto
samo dva ili tri) ravnopravnih igraa. Jedina iznimka u tom pogledu je Velika
Britanija koja je globalni financijski centar.
S druge strane, u sustavima koji nemaju ni otona ni dravna obiljeja, kapilarna
mrena uklopljenost manjih lokalnih banaka u europski sustav internacionalnih
banaka moe djelomino objasniti zbog ega su bankarski sustavi u slabim
balkanskim gospodarstvima poput hrvatskog, rumunjskog, bugarskog,
bosanskohercegovakog ili srpskog, izdrali iznimno snaan krizni udar koji je doao
iz Europe, izbjegavi bilo kakvo optereenje za porezne obveznike, iako u bankama
ni drava ni domai vlasnici nisu imali znaajne vlasnike udjele.
Takvi pametno integrirani sustavi imaju tri velike prednosti pred otonim
sustavima ili sustavima s velikom ulogom dravnih banaka.
Prvo, razbijanjem sprege izmeu politike, regulatora i banaka podiu se panja i
struni kriteriji u djelovanju regulatora.
Drugo, razbijanjem spomenute sprege na povrinu ispliva ono to stvarno jest opi
interes, a to je konkurencija solidnih banaka. Umjesto da podupiru mali broj svojih
igraa, kreatori politike i regulatori podupiru vei broj razliitih igraa i njihovu
meusobnu konkurenciju. Pri tome banke ne moraju biti slinih veliina; dovoljno je
da imaju financijski potentne matice koje e potporom lokalnoj banci u znanju,
kapitalu i drugim izvorima financiranja osigurati snanu konkurenciju na lokalnom
tritu. Zbog toga za konkurenciju gotovo uope nisu vani indeksi koncentracije;
ona ponajprije ovisi o diversifikaciji vlasnikih struktura lokalnih banaka i financijskoj
stabilnosti i potentnosti vlasnika s najveim dionikim udjelima.
Tree, diversifikacijom vlasnikih udjela u rukama podjednako snanih trinih igraa
smanjuje se vjerojatnost da pojedinani problem neke velike banke postane
sistemski problem: ako banka A ima problema, ne mora ga imati banka B, ako ga
ima i banka B, moda ga nema banka C i tako dalje. U otonim sustavima koji su
prerasli nadzorne i fiskalne kapacitete svojih drava, kao i u dominantno dravnim
sustavima, teak problem nastaje ako zakripi banka A.
Na alost, pouka krize o trima spomenutim prednostima pametno integriranih
sustava toliko je daleka dijelu hrvatskih politiara i ekonomista, da ovjeka ostavlja

u uvjerenju kako ne nedostaje mnogo da odbacimo ove teze kao zablude i ponovo
se vratimo nekoj balkanskoj verziji financijskog patriotizma. Pria o ovoj krizi u
Europi pokazuje da njegovi putovi uvijek vode u istom pravcu prije ili kasnije,
ravno u dravnu blagajnu.

[1] Iznimka su ekstremno snane krize u manjim razvijenim zemljama. U ovoj su

krizi bez pristupa tritima ostale Grka, Irska, Portugal i Cipar.
Sistemske bankarske krize u EU 2007.-2011. i angaman sredstava
poreznih obveznika

* Predznak minus znai da je drava do kraja 2011. ostvarila neto zaradu na

intervencijama u bankama.
** Granini sluajevi prema Laevenu i Valenciji. Opravdanost takve klasifikacije
vidi se i prema bitno manjim iznosima angairanih sredstava nego u sluaju 11
krizom pogoenih drava-lanica.
*** Pojedinano su prikazani rezultati za zemlje koje ulaze u bazu podataka Laevena
i Valencije. Zbir je za sve zemlje koje izvjetavaju Eurostat, te je on vei od zbroja
pojedinanih iznosa u tablici.
Vrijednost otkupa imovine jednaka je razlici izmeu cijene po kojoj je izvedena
transakcija i trine vrijednosti imovine.
Ovdje je dopunjena Leaven-Valencijina baza u kojoj za ovu dravu nije bio
zabiljeen otkupi imovine, dok se ista informacija pojavljuje u treem izvoru
navedenom dolje.
Pojam nacionalizacije treba tumaiti s oprezom. U brojnim sluajevima, kao npr.
u sluaju Hypobank u Austriji, nije dolo do bitne promjene vlasnikog utjecaja, jer je
vlasnitvo iz ruka pokrajinske vlasti prelo u ruke federalne vlasti.
Razliiti izvori navode razliite iznose garancija zavisno o metodi registracije.
Postoje etiri metode biljeenja iznosa jamstava: ukupna bruto odobrena jamstva do
nekog datuma (najvei iznos), stanje odobrenih jamstava na neki datum (manji
iznos od prethodnog), iskoritena ili povuena jamstva (manji iznos od prethodnog) i
aktivirana jamstva po kojima je za jamca nastupila obaveza plaanja (najmanji
iznos). U ovoj je tablici prikazan iznos odobrenih jamstava na dan 31.12.2011.
Odobrena su jamstva bila daleko vea u ranijim fazama krize. Na primjer, Danska je
2008. i 2009. Dala bezuvjetno i neogranieno dravno jamstvo na cjelokupnu pasivu
banaka. Europska Komisija procjenjuje da je maksimalni iznos ukupno odobrenih
garancija premaio 40% BDP-a EU.
Izvor: Laeven, L. i F. Valencia (2012): Systemic Banking Crisis Database: an
Update IMF Working Paper WP/12/163, t.1, str. 6 za prvih est kolona s lijeve
strane; Eurostat i izrauni autora za izravne trokove, obaveze i garancije; Facts
and Figures on Stait Aid in the EU Member States: Autumn 2012 Update. European
Commission Staff Working Document, Fig. 29, str. 31-32

Ugroene filijale grkih banaka na Balkanu

Tanjug | 22. 06. 2015. - 23:41h | Foto: Reuters | Komentara: 0
Milioni ljudi u Srbiji, Albaniji, Makedoniji, Bugarskoj i Rumuniji imaju depozite u
lokalnim bankama u grkom vlasnitvu, koje bi mogli da se nau u problemima ako
doe do ozbiljne bankarske krize u Grkoj, navodi Rojters.

Sedite Nacionalne banke Grke

U Srbiji, etiri banke u grkom vlasnitvu (Alfa banka, Eurobanka EFG, Pireus i
Vojvoanska banka) dre sredstva vredna oko etiti milijarde dolara, odnosno 14
odsto ukupnih bankarskih sredstava.

U pisanom odgovoru na pitanja Rojtersa, Nacionalna banka Srbije (NBS) navela je da

pomno prati poslovanje etiri banke u grkom vlasnitvu, pre svega njihovu
likvidnost, odnose sa matinim grupacijama i dogaaje na meunarodnom tritu
povezana sa grkim bankama i njihovim filijalama.
NBS navodi da u dnevnim izvetajima koje joj banke podnose nije primetan odliv
sredstava u matine banke niti znaajan odliv depozita. NBS napominje da
podrunice grkih banaka u Srbiji nisu klasine filijale ve odvojeni pravni subjekti i
da postoje strogi propisi koji ograniavaju prebacivanje kapitala iz tih banaka u
matine.

"Centralna banka e nastaviti da motri na banke u grkom vlasnitvu i, ako to bude

neophodno, preduzee mere u okviru svog mandata da sprei eventualne negativne
efekte po srpski bankarski sektor", navodi se u odgovoru NBS.
Zvaninici Albanije, Bugarske, Makedonije, Rumunije i Srbije navode da je kapital u
lokalnim bankama u grkom vlasnitvu zatien, pa bi te banke preivele ak i u
sluaju kolapsa matinih banaka.
Zvaninici, meutim, ne mogu da spree deponente da ne povuku svoja sredstva u
sluaju da kriza u Grkoj izazove iru paniku.
"Nije dobro kada imate poar u susedstvu", navodi predsednik asocijacije banaka u
Bugarskoj Levon Hamparcumijan.
Banke u grkom vlasnitvu ine petinu bugarskog bankarskog sektora, a bugarska
centralna banka preduzela je korake da zatiti njihovu likvidnost, ukljuujui
podizanje nivoa obaveznih depozita kod centralne banke i smanjenje izloenosti
matinim bankama.
"Bugarski bankarski sektor je u odlinom stanju. Ne vidim rizike po banke u grkom
vlasnitvu, koje posluju pod strogim nadzorom centralne banke. Situacija je dosta
drugaija nego 2008. i te banke se vie ne oslanjaju na matine, ve na sopstvene
depozite i nemaju problema sa likvidnou, nisu odobravale kredite grkim
preduzeima", rekao je glavni ekonomista Unikredit Bulbank Ljubomir Mitov.
U Rumuniji posluju etiri banke u grkom vlasnitvu, koje su dobro kapitalizovane i
stabilne, navela je rumunska centralna banka.
U Albaniji posluju tri banke u grkom vlasnitvu, a u Makedoniji dve, koje dre vie
od 20 odsto ukupnih sredstava u bankarskom sektoru.

Svetska ekonomska kriza uzroci, posledice i politike za prevazilaenje

Makroekonomske prilike u Svetu u godinama pre krize
Poslednjih nekoliko decenija kroz proces globalizacije dolazi do uklanjanja
ekonomskih barijera i intenziviranja saradnje u Svetu. Na poetku procesa

globalizacije u ekonomskim krugovima smatralo se da e razvijene zemlje ostvariti

veu tednju od investicija i plasirati svoj viak tednje kroz strane direktne
investicije u zemlje u razvoju. Logino je bilo pretpostaviti da e razvijene zemlje u
poetnim godinama procesa globalizacije ostvarivati visoke suficite u tekuem delu
platnog bilansa, usled vieg nivoa kvaliteta proizvoda i irine asortimana. Nasuprot
razvijenim zemljama, zemlje u razvoju su u tom periodu karakterisale niske zarade
radnika, dobar pristum tehnologijama i samim tim mogunosti za ostvarivanje
visokih stopa investicija. Zemlje u razvoju su imale perspektivu ostvarivanja visokih
stopa privrednog rasta uz nisku stopu tednje usled niskih plata i visokog nivoa
siromatva. Takoe, jedna od pretpostavki bila je i ostvarivanje visokog deficita
tekueg dela platnog bilansa.
Meutim, godine sprovoenja globalizaciju su skoro u potpunosti opovrgle
postavljene pretpostavke, zemlje u razvoju su beleile visoke suficite u tekuem
delu platnog bilansa, takoe ostvarile su vie stope tednje od investicija to je
stvorilo mogunost plasiranja vikova domae tednje u razvijene zemlje. Kina, kao
jedna od najbre rastuih zemlja u razvoju, ostvaruje vii nivo tednje od investicija i
plasiraju najvei deo vika tednje u SAD. Slina situacija se desila i sa vikom
tednje u zemljama proizvoaima nafte.
Postavlja se pitanje zbog ega je dolo do totalno drugaije situacije od unapred
oekivane? Kao jedan od potencijalnih odgovora nudi se sama promena u globalnoj
tednji, a pre svega u zemljama u razvoju. Zemlje u razvoju imaju viu sklonost
tednji usled individualne i kolektivne nesigurnosti kao posledica ranijih kriza do
koje su se ranije dogodile u Aziji. Zemlje proizvoai nafte su vikove proistekle iz
izvoza nafte plasirale kroz investicione fondove. Kao drugi odgovor javlja se nizak
kvalitet finansijske intermedijacije u zemlajma u razvoju. Male plate i dostupnost
tehnologija su se pokazale kao nedovoljne za ostvarivanje vieg nivoa investicija pre
svega usled nedovoljne sigurnosti vlasnikih prava. Takoe, tedie iz zemalja u
razvoju imaju averziju prema riziku, i spremni su za ulaganje u sigurnije poslove uz
manje prinose. Usled averzije prema riziku, finansijske institucije iz zemalja u
razvoju su se odluivale za investicije pre svega u SAD za koje se smatralo da su
manje rizine. Manji rizik investicija u SAD je proizilazio iz visoke likvidnosti i
sigurnosti ulaganja.
Uzroci finansijske krize
Usled niske kamatne stope u SAD dolo je do buma trita nekretnina. Usled visokog
priliva jeftinog novca iz inostranstva dolazi do vikova izvora sredstava banaka u
SAD, banke moraju da plasiraju slobodna novana sredstva kako bi ostvarila profit.
Hipotekarno trite u SAD je slovilo za jedno od najrazvijenijih i najsigurnijih trita
koje je garantovalo skoro sigurnu zaradu uz mali rizik. Na tritu su se javile dve
vrste hipotekarnih kredita prime hipotekarni krediti koji su se odobravali
poveriocima koji su kreditno sposobni da otplate uzeti hipotekarni kredit i sub-prime
hipotekarni krediti koji su se odobravali poveriocima koji nisu ispunjavali uslove za
dobijanje ove vrste kredita ali su banke bile prilino lagodne kod odobravanja ove

vrste kredita jer je rast cena nekretnina u SAD iz godine u godinu uveavao
vrednost collaterala te je posle samo nekoliko godina vrednost hipoteke
prevazilazila iznos uzetog kredita. Kako je veliki broj poverioca mogao da dobije
hipotekarne kredite od banaka dolazi do rasta tranje za nekretninama a usled
ograniene ponude i do rasta cena nekretnina u SAD. Kao posledicu ovakvih trinih
procesa imamo visoku svetsku tranju za sigurnim plasmanima i lou regulaciju.
Finanjsijske institucije koje su odobravale ovakve rizine plasmane karakterie nizak
nivo likvidnosti i visok nivo leverida.
Mehanizmi krize
Problem nastaje onog trenutka kad vei broj poverioca ne moe da otplaujesvoje
rate hipotekarnih kredita, usled poveanja poveanja hipoteka na strani ponude i
zasienja tranje dolazi do kretanja cena nekretnina u suprotnom smeru tj dolazi do
pada cena nekretnina.
Beanje investitora
1. loa aktiva u bilansima stanja banaka
2. povlaenje investitora usled rasta rizika
3. finansijske institucije usled niske likvidnosti primorane su da prodaju svoju
imovinu
4. usled krize nema dovoljno investitora koji ele da kupuju imovinu
5. usled niske tranje dolo je do smanjenja cena i banke su primorane da prodaju
imovinu po ceni koja je nia od kupovne cene to dovodi do ostvarivanja gubitaka
6. dolazi do pogoranja bilansa stanja banaka, to predstavlja dodatni podsticaj za
povlaenje sredstava investitora
Beanje kapitala
1. loa aktiva u bilansu stanja banaka
2. usled velikih plasmana poveriocima i odsustva regulacije banke imaju mali kapital
racio odnosno imaju visok leverid
3. usled krize banke su primorane da prodaju imovinu ( smanjenje leverida)
4. usled krize nedovoljno je investitora koji ele da kupe imovinu
5. dolazi do pada cene nekretnina i banke prodaju nekretnine ispod cene
6. kako je imovina prodata ispod cene dolazi do pogoranja kapital racija, to
predstavlja dodatan podsticaj za prodaju imovine
Dinamika krize
Usled poetka krize dolazi do porasta verovatnoe od nesolventnosti banaka to
dalje produbljava krizu. Usled poveanja rizika dolazi do smanjenja veliine i
ronosti meubankarskih pozajmica. Zaraza krize se iri od direktno pogoenog
exposura ka ostalim hipotekama. Takoe dolazi do prelivanja krize iz SAD ka Evropi i
dalje ka ostalim zemljama u razvoju. Na kraju glavni efekti pogaaju stanovnitvo i
preduzea, kroz postojee i budue pozajmice usled poveanja kamatnih stopa i
smanjenje iznosa kreditiranja.

Uticaj finansijske krize na realni sektor ekonomije

Kriza se javila u finansijskoj sferi ali se nakon reagovanja razvijenih drava
finansijska kriza smanjuje, meutim, dolazi do prelivanja njenih efekata na realni
sektor. Usled finansijske krize dolazi do poskupljena bankarskih kredita to dovodi
do porasta trokova poslovanja preduzea, dok sa druge strane usled smanjenja
obima kreditiranja dolazi do smanjanja likvidnosti preduzea. Meutim, najvea
posledica krize jeste gubitak poverenja, koje se lako gubi ali se teko stie. Kao
posledica smanjenja obima kreditiranja dolazi do smanjenja potronje to dovodi do
smanjenja ukupne agregatne tranje. Usled smanjenja tranje preduzea su
primorana da smanjuju svoju proizvodnju, usled smanjenja prodaje i prihoda
preduzea preduzea su prinuena da otputaju svoje radnike kako bi umanjila
trokove do ijeg je rasta dolo usled rasta trokova finansiranja. Usled pogoranja
uslova poslovanja preduzea, smanjenja prihoda i porasta rashoda moe se
oekivati bankrot velikog broja pre svega malih i srednjih preduzea i nemogunosti
preduzea da servisiraju svoje obaveze. Preduzea nee moi da servisiraju svoje
obaveze po kreditima prema bankama to e povratno uticati na pogoranje bilansa
banaka i pogoranje poljuljanog poverenja.
Finansijska politika koju Vlade moraju preduzeti u kratkom roku
Vlade najrazvijenijih zemalja morale su interventno da odobre veliku koliinu novca
kako bi se obezbedila likvidnost mnogim institucijama i kako bi se zaustavila prodaja
nekretnina po niskim cenama i povratilo poverenje u finansijski sistem. Meutim,
kao problem se javljaju oni investitori i zemlje koje ne mogu da pozajme novac od
investitora. Kao druga kratkorona mera se javlja potreba za dokapitalizacijom
banaka. Kroz poveanje kapitala dolazi do smanjenja leverida. Takoe, drava treba
da otkupljuje od banaka rizine hipoteke kako bi se smanjila ponuda i povratila
tranja i kako bi se cena nekretnina definisala na realnijem nivou. Kao poslednja
kratkorona mera drava mora da povea garancije na depozite i meubankarske
pozajmice kako bi se povratilo poverenje svih uesnika u finansijski sistem.
Finansijska politika u dugom roku
Kako bi se izbeglo produbljavanje ekonomske krize drave moraju da preduzmu sve
kako bi se izbeglo znaajno smanjenje tranje jer bi se pokrenula spirala koja samo
moe produbiti i produiti krizu i oteati ekonomski oporavak. Prema projekcijama
eksperata MMF ekspanzivnu fiskalnu politiku treba da vode sve zemlje sa malim
zaduenjem i gde je u ranijem periodu voena disciplinovana politika. Procena
eksperata MMF je da fiskalna ekspanzija treba da obezbedi oko 2% globalnog GDP
kako ne bi dolo do znaajnog smanjenja globalne tranje.
ta se moe oekivati nakon krize?
Nesumljivo je da nakon krize mora doi do prekomponovanja finansijskog sistema i
sistema monitoringa i supervizije u svetu. Neophodno je uskladiti regulativu i

nacionalne politike, kao i utvrditi zajednika pravila u dokapitalizaciji banaka jer

nacionalni pristupi imaju previe neracionalnosti rasipanja. Potrebno je
prekonponovati ulogu MMF u cilju blagovremenog obezbeivanja multilateralne
privemene likvidnosti.
Nesumljivo je da e fiskalna ekspanzija koja se mora voditi u vreme krize dovodi do
rasta dugova zemalja. Meutim, realno je oekivati da e se trite nekretnina u
SAD nakon krize stabilizovati i ukoliko rast vrednosti nekretnina koje je drava
preuzela u vreme krize znaajno poraste moe nadmaiti vrednost neto zaduenja u
vreme krize. Sa druge strane drava e usled dokapitalizacije bankarskog sektora
imati znaajan udeo u vlasnitvu, meutim, nakon uvoenja regulative koja do sada
nije postojala drava treba postepeno da se povlai iz vlasnitva i vrati bankarski
sektor u privatne ruke.