LiBRE - BR 14 (2013) - Linux IT Magazine

i
B
R
E
!
L
Jun
2013.
asopis
slobodnom
softveru
a sopi s oo slobod
n om softveru
broj
14
Linux Mint 15
1 9. jun
95% od top 500 superkompjutera na svetu pokree Linux.
Jun 2013.
1 9. jun
FreeBSD proslavio
dvadeseti roendan.
Creative Commons Autorstvo-Nekomercijalno-Deliti pod istim uslovima.
Re urednika
LiBRE! na vaem godinjem odmoru
oela je sezona godinjih odmora;

idealna prilika za odmor bez raunara. Ova injenica e se definitivno
odraziti i na statistiku asopisa. Prole
godine, godinji odmori su skoro
prepolovili broj preuzimanja asopisa,
bar tako kae statistika. Ova statistika
se popravila tek u septembru, kada su
itaoci nadoknadili sav zaostatak u
broju preuzimanja letnjih brojeva.
Ove godine e posebno biti zanimljivo
pratiti statistiku preuzimanja. Nismo
vie nov projekat na kojeg je lako zaboraviti na odmoru. Statistika e ove
godine pokazati da li smo napredovali
u popularnosti u odnosu na prolu
godinu. Pokazae koliko naih redovnih italaca ide na godinji odmor bez
mobilnih ureaja, i da li je alternativno
ePUB izdanje praktino da odmeni
PDF kada vam desktop raunar nije
dostupan.
Vreme je da se pakuju koferi; nekima
od vas e i tablet raunar biti sastavni
deo opreme za godinji odmor. Neki
imaju potrebu za tabletom da bi bili u
stalnom kontaktu iz profesionalnih
razloga, drugi ga pak nose sa sobom
kao gadget za prekraivanje dugog
putovanja. injenica da ovim ureajima raste prodaja ba pred turistiku
sezonu je i nas inspirisala da napiemo
lanak o tablet raunarima.
Za razliku od mobilnih ureaja, kao
to su tableti, pametni telefoni i fotoaparati, koji belee rast prodaje u
letnjim mesecima, raunari i raunarska oprema u tom periodu belee

pad prodaje. Prodavci jedva ekaju da
doe septembar i da se kupci vrate sa
odmora. Septembar je dobar za nabavku raunara i opreme, i zbog
popusta koji e tada biti na te
proizvode sa ciljem rasprodaje starih
modela, jer ve u oktobru i novembru
stiu jo noviji modeli (priprema za
Boinu kupovnu groznicu). Za one
koji planiraju nabavku novog raunara,
leto je pravo vreme da se raspitaju ta
je novo u ponudi. Ako vam je slobodni
softver u srcu, onda pogotovo, treba
dobro da razmislite ta da kupite u
septembru. Proitajte na serijal
Firmware i secure boot, FUD ili
pretnja?. U par nastavaka emo vas
uputiti na t treba obratiti panju
prilikom kupovine novih raunara, kako bi va ljubimac dobro radio i sa
slobodnim operativnim sistemima.
Tema broja 1 4 je najpopularnija Linux
distribucija, Linux Mint u novom izdanju 1 5. Ovog puta imali smo ta i da
predstavimo, obzirom na brojne promene u ovom izdanju. Pored prostog
predstavljanja nove verzije, pozabavili
smo se i analizom zato je ba Linux
Mint trenutno najpopularnija Linux
distribucija. Logian nastavak ovog
lanka je i predstavljanje Cinnamon
okruenja radne povri, poto je i to
projekat Linux Mint zajednice. Time
smo dali nau preporuku za sve Linux
poetnike, koji mogu ovo slobodno
vreme da iskoriste i za isprobavanje
LiBRE!
asopis o slobodnom softveru
broj 14
novog Linux Mint operativnog sistema.
Za sve one koji imaju vika slobodnog
vremena, preporuujemo i lanak
BuddyPress Napravite svoju drutvenu mreu. Evo prilike da sami
lako napravite svoju privatnu drutvenu mreu i poveete se sa svojim
prijateljima koji su ve otputovali na
odmor, ili e tek otputovati; i Facebook ima alternativu.
Kad smo ve kod Facebooka i Twittera,
napokon smo odluili ta emo sa
naim fun page-om i Twitter nalogom.
Posluie nam za prenoenje vesti iz
FLOSS sveta. Jo samo da nam se jave
zainteresovani saradnici koji bi to
mogli da rade. Sa postojeim brojem
ljudi to jo nismo u stanju da sprovedemo u delo, pa ovom prilikom
pozivamo sve zainteresovane da nam
se jave i tako doprinesu daljem unapreenju naeg zajednikog projekta.
Autori i drugi zainteresovani budui
saradnici mogu i dalje da nam se
javljaju na nau ve poznatu adresu
elektronske pote libre@lugons.org.
Do itanja!
LiBRE! tim
Mo slobodnog
softvera
Jun 2013.
Broj: 1 4
Periodika izlaenja: mesenik
Glavni i odgovorni urednik:
Nikola Hardi
Izvrni urednik:
Aleksandar Stanisavljevi
Lektura:
Jelena Munan
Aleksandra Ristovi
Aleksandar Boinovi
Aleksandar Stanisavljevi
Redakcija:
eljko ari
eljko Popivoda
Mihajlo Bogdanovi
Bojan Bogdanovi
Ivan Bulatovi
Goran Meki
Gavrilo Prodanovi
Stefan Noini
Saradnici:
Nenad Mijatovi
Nikola Nenadi
Vladimir Cicovi
Aleksandar Brkovi
Milovan Krivokapi
Dalibor Bogdanovi
Dejan ugalj
Zlatan Vasovi
Darko Stanti
Aleksandar Vesi
Tamara orevi
Grafika obrada:
Dejan Maglov
Silvija Silai
Dizajn:
Zoran Lojpur
Mladen eki
Kontakt:
IRC: #floss-magazin na irc.freenode.org
E-pota: libre@lugons.org
http://libre.lugons.org
LiBRE! sadraj
LiBRE! vesti
str. 6
Predstavljanje zajednica
Ubuntu - Crna Gora
Sigil 0.7.2 (2. deo)
str. 25
Oslobaanje
str. 31
Uslikajte ekran na
Windowsu
str. 31
Internet mree i
komunikacije
str. 34
Apache Lucene
Korak do Googlea (3. deo)
str. 34
Server
str. 39
GlusterFS
str. 39
str. 8
str. 8
Predstavljamo
str. 1 1
Calculate Linux 13.4 KDE
str. 1 1
Linux Mint 15 cinnamon
str. 1 4
Cinnamon okruenje
radne povri
str. 25
Mala kola:
Vesti
Puls slobode
Kako da?
str. 21
LiBRE!
broj 14
Sam svoj majstor
str. 42
Git 6. deo
Konfiguracija
str. 42
BuddyPress
str. 45
Mobilni kutak
str. 48
Tablet Mini raunar

ili samo prenosni ureaj?
str. 48
Hardver
str. 50
Arduino kontroler (6. deo)
str. 50
Firmware i secure boot,

FUD ili pretnja? (1 . deo)
str. 52
Jun 2013.
LiBRE! prijatelji
LiBRE! vesti
LiMux
28. maj
Microsoft open source konferencija

5. jun
Gradska uprava Minhena

zavrila je prelazak na
Linux, uz utedu od 1 0
miliona evra. Grad Minhen
sada koristi unifikovan sistem za desktop raunare
nazvan LiMux, koji je baziran na Ubuntu
Linuxu i OSS aplikacijama.
Koristan link: http://j.mp/1 32rUyV
Microsoft Hrvatska je organizirao prvu Microsoft

open source konferenciju,
u suradnji sa Sveuilitem
u Zagrebu.
Koristan link: http://bit.ly/1 1 FJ949
Peticija za Google Drive Client

7. jun
Korisnici Linuxa su pokrenuli peticiju sa ciljem da
motiviu Google da napravi Linux aplikaciju za
Google Drive.
Firefox OS u Beogradu
28. maj
Firefox OS za mobilne ureaje predstavljen je na
konferenciji Mobile Monday u KC Grad.
Koristan link:
http://j.mp/1 aJVxaa
Koristan link: http://bit.ly/1 293IsE
FreeBSD 8.4
8. jun
Objavljen je FreeBSD 8 u
verziji 4, koji donosi ispravke i poboljanja u
odnosu na prethodnu
verziju.
Gaming on Linux
jun
Najavljeno je da stiu na
Linux: Football Manager
2013, Football Manager
2014, Serious Sam 4,
Painkiller
Hell
&
Damnation i Garrys Mod.
Korisni linkovi:
http://bit.ly/1 9eOKa4
http://bit.ly/1 1 V2Rc2
http://bit.ly/1 2V6Jik
http://bit.ly/1 2hN8m9
Koristan link: http://bit.ly/1 1 FJeor
Software freedom day

1 6. jun
Otvorena je registracija
timova za obeleavanje
Dana slobode softvera
koji ove godine pada u
subotu, 21 . septembra.
LiBRE!
broj 14
Koristan link: http://bit.ly/1 aD9si6
Koristan link: http://bit.ly/1 1 T7nXt
Ubuntu Carrier Advisory Group

1 8. jun
Prevod Zvaninog prirunika za Linux

Mint 15
26. jun
Canonical je pokrenuo
Ubuntu Carrier Advisory
Group.
lanovi Montenegro Open

Source i Ubuntu LoCo
timova su preveli Zvanini
prirunik za korisnike
(Official User Guide), za
Linux Mint 15 MATE.
Koristan link:
http://bit.ly/1 7uDJ3Q
Predavanje u Osijeku
1 9. jun
Elektrotehniki fakultet i
IEEE studentski ogranak
Osijek, organizirali su predavanje: to, kako i zato
open source?.
Koristan link: http://bit.ly/1 32n9GV
SuperkompjuteriiLinux
1 9. jun
95% od top 500 superkompjutera na svetu pokree Linux.
Koristan link: http://j.mp/1 2BzhvC
Fedora 19
2. jul
Objavljena je Fedora 19.
Meu najzanimljivijim novostima su podrka za 3D
tampu, prelazak na
MariaDB kao i mnoga
poboljanja u drugim delovima operativnog sistema.
Koristan link: http://j.mp/1 6g6b31
LiBRE! prijatelji
Koristan link:
http://bit.ly/1 9qQhXi
Srean roendan FreeBSD

1 9. jun
FreeBSD proslavlja dvadeseti roendan.
Jun 2013.
Puls slobode
Predstavljanje zajednica:
Ubuntu - Crna Gora

Autor: Ubuntu Crna Gora tim
NU/Linux i Ubuntu zajednica u

Crnoj Gori aktivno postoje ve niz
godina. U poslednjih par godina aktivnosti su se malo konsolidovale, to je
rezultiralo i zvaninim priznanjem zajednice od strane firme Canonical.
Ubuntu LoCo Montenegro je od 1 7.
januara 201 2. godine i zvanini LoCo
(engl. Local Community) tim.
Kako je sve poelo?
Od dokumentovane istorije, konkretno vezano za Ubuntu zajednicu Crne

Gore, moemo otii unazad do maja
2008. godine, kada je uz pomo
Ubuntu tima iz Srbije organizovana
Ubuntu prezentacija u Podgorici. U
martu 2009. godine registrovana je
grupa na Facebook-u, koja je za period
od oko godinu dana okupila stotinak

lanova. U aprilu 2009. godine je odrana prezentacija u Baru i to sinhronizovano sa globalnim Ubuntu 9.04
Release dogaajem. Par godina veina
aktivnosti i komunikacije je koordinirano putem grupe na Facebook-u.
Konsolidovanje aktivnosti i
sajt
U leto 201 1 . godine dolo je do

interesantnog spoja starijih i novih
lanova, ljubitelja open source softvera i GNU/Linux-a, tako da smo se
zajednikim snagama fokusirali da
napravimo sajt koji po sastavu i dizajnu parira sajtovima ostalih LoCo timova. Izabrali smo domen, postavili sajt
koristei WordPress, koji je i sam vrlo
popularan open source program.
LiBRE!
Ubuntu - Crna Gora

Takoe, osposobili smo wiki, forum i
IRC kanal. Tu je i stranica planeta, u
kojoj radimo agregaciju lanaka objavljenih na blogovima u Crnoj Gori i
regionu. Sajt je zvanino puten u rad
1 7. septembra 201 1 . godine na Dan
slobode softvera. Ovom prilikom se
zahvaljujemo LoCo timovima u regionu, a posebno srpskom i rumunskom
timu koji su nam pomogli i pruili
podrku tokom pravljenja sajta. Zahvaljujui volonterskom radu lokalnih
grafikih dizajnera, dobili smo i novi
logo u martu 201 2.
Prezentacije i deavanja
Nakon putanja sajta u rad, dobar deo

aktivnosti i djelovanja tima se preselio
na forum i wiki, mada je i Facebook
grupa jo uvek aktivna i broji blizu 400
lanova. Organizovali smo skoro redovna okupljanja i prezentacije prilikom
izlaska svake nove verzije Ubuntu distribucije. Ostvarili smo odlinu saradnju sa Centrom informacionog sistema na Univerzitetu Crne Gore, koji je
est domain deavanja i okupljanja
Ubuntu zajednice. Ostvarili smo kontakte i saradnju sa Elektrotehnikim i
Prirodno-matematikim fakultetima
na Univerzitetu Crne Gore, ali i sa
privatnim, kao to su Fakultet informacionih tehnologija na Univerzitetu
Mediteran i Fakultet za informacione
sisteme i tehnologije na Univerzitetu
Jun 2013.
Donja Gorica. Osim u Podgorici, organizovali smo prezentacije i Ubuntu

hour okupljanja u Baru, Nikiu, Pljevljima i drugim mjestima. Nakon zvaninog priznavanja, Canonical nam
redovno alje instalacione diskove
koje organizovano djelimo na prezentacijama i ostalim okupljanjima.
Ostvarili smo i kontakt sa firmom
System76, jednom od najpopularnijih
ponuaa kompjutera koji dolaze sa
preinstaliranim Ubuntu sistemom. Oni
su nam poslali powered by Ubuntu
naljepnice koje smo podjelili lanovima zajednice. Uspjenu saradnju smo
napravili i sa dnevnim novinama Vijesti, online magazinom BIT, asopisom
LiBRE! i odreenim brojem lokalnih i
regionalnih blogova. Od interesantih
dogaaja izdvajamo Install Day u
Podgorici i uee Ubuntu zajednice
na strunom skupu Informacione tehnologije na abljaku.
Planovi i razmiljanja
Od posebnog interesa su nam dobra

volja na Elektrotehnikom i Prirodnomatematikom fakultetu koji su ve
uvrstili GNU/Linux u laboratorijske
Puls slobode
vjebe i nastavu. Nadamo se da emo
uspjeti da zainteresujemo i srednje i
osnovne kole da ukljue softver
otvorenog kda u svoje aktivnosti. Od
sestrinskih projekata, aktivno uestvujemo i u aktivnostima vezanim za
optu informisanost o IT tehnologijama i softveru otvorenog kda. Primjeri su Montenegro Open Source (MOS) i
Zajednica programera Crne Gore, kao
i tekstovi u lokalnim medijima. MOS
ima za cilj da prenosi interesantne,
kratke i edukativne vijesti iz Crne
Gore i svijeta vezane za besplatni i
slobodni softver. Programerski sajt za
sada ima forum na kome pokuavamo
da okupimo kako hobiste tako i
profesionalne programere iz zemlje.
Ostvarili smo i prve kontakte sa Ministarstvom za informaciono drutvo i
telekomunikacije Crne Gore, koje je
takoe u procesu definisanja i implementacije Strategije korienja open
source tehnologija.
10
Ukoliko ste u Crnoj Gori, zemljama

regiona, ali i ire, otvoreno vas pozivamo da nam se pridruite, da saraujemo i da razgovaramo o predlozima i konstruktivnim kritikama.
Korisni linkovi:
[1 ] http://www.ubuntu-me.org
[2] http://www.opensource-me.org
[3] http://www.programeri.me
LiBRE!
Predstavljamo
Calculate Linux 13.4 KDE

Autor: Aleksandar Brkovi
alculate Linux zasniva se na

Gentoo projektu, ali za razliku od
njega, obuhvata i brojne unapred podeene funkcije. Rolling-Release distribucija, novo izdanje dostupno je
svakih est meseci. Poetno izdanje
nastalo je 6. juna 2007. godine. Zasniva se na binarnim paketima, za razliku
od Gentoo distribucije, ali postoji i
mogunost kompajliranja programa iz
izvornog kda. Distribuira se u nekoliko verzija:
Calculate Linux Desktop Desktop
izdanje ovog projekta ima nekoliko

ukusa: GNOME, KDE i Xfce. Svaki od
ukusa dostupan je u 32-bitnim i 64bitnim verzijama. Od verzije 1 3.4, za
64-bitnu arhitekturu dodata je podrka za UEFI Secure Boot.
deluje
kao kontroler domena, ima mogunost konfiguracije Samba-e, Maila i
XMPP-a, kao i proxy usluge.
Calculate Directory Server
optimizovan je za skladitenje i reprodukciju

multimedijalnih sadraja.
Calculate Media Center
- namenjen
je za administratore i korisnike koji
ele da imaju svoju Linux distribuciju,
optimizovanu za konkretnu namenu.
Calculate Linux Scratch
Jun 2013.
Slika 1 Calculate Desktop
Live mode
Prilikom pokretanja sistema, pojavie

se izbornik menija koji e ponuditi
nekoliko opcija za pokretanje sistema.
Izmeu ostalog, mogue je izabrati
uitavanje itavog operativnog sistema u RAM, pre pokretanja Live Desktop sesije. Dostupna je i opcija pokretanja tekstualnog reima, odnosno
konzole. Za razliku od veine KDE
distribucija, Calculate Linux svoj panel
podrazumevano postavlja na vrh
ekrana. Na radnoj povrini se nalazi
nekoliko ikonica za pokretanje sistema, program za instaliranje sistema
(engl. installer) i pristup dokumentaciji. Podrazumevana pozadina je ljubiasta, sa dva pingvina na ledenom
ostrvu.
11
Predstavljamo
okviru koje e se napraviti potrebne
particije. Druga mogunost je runo
pravljenje particija, u kome se odabira
sistem datoteka kakav elimo, taka
montiranja particija, kao i mogunost
izbora prostora za swap particiju. Program za instaliranje sistema takoe
nudi opciju pravljenja particione tabele, uz mogunost izbora DOS ili GPT
formata.
Slika 2 Izbornik sesije
Slika 4 Calculate Linux 13.4 KDE

installer
Slika 3 Tekstualni reim
Instalacioni proces
Pored KDE desktopa koji je neobinog

izgleda, i instalacioni proces poseduje
jedinstveni stil, za razliku od ostalih
distribucija. Instalacioni proces zapoinje uobiajeno, odabirom eljenog
jezika i lokalne vremenske zone. Potom e program za instaliranje sistema pokuati da automatski pronae
dostupan izvor paketa za instalaciju.
Sledei korak je takoe neobian,
pripremanje particija za instalaciju.
Dostupna je automatska instalacija, u
12
Za razliku od ostalih distribucija, za

Calculate Linux je potrebno izdvojiti
vie prostora na tvrdom disku (hard
disk), minimalno 20 [GB]. U sledeem
koraku instalacionog procesa se potvruju zadati parametri, potom dolazi deo u kome se podeava ime domaina na raunaru i vri se potvrda
korienja NTP servera za vremensku
sinhronizaciju. Sledei korak je kreiranje korisnikog naloga i postavljanje
lozinke na root nalog, izbor zvune
kartice za sistem, odabir video drivera
sa liste, podeavanje rezolucije ekrana, to je ujedno i poslednji korak pripreme instalacionog procesa. Ostaje
LiBRE!
Calculate Linux13.4 KDE

jo samo da se potvrde uneti parametri i postavke, i instalacioni proces moe da otpone.
Softver i programi
KDE okruenje radne povri ponaa se

veoma fleksibilno, osim panela postavljenog uz gornju ivicu ekrana, to e
za veinu korisnika, izgledati neobino, budui da sve KDE distribucije
svoj panel podrazumevano postavljaju
uz donju ivicu ekrana. Desktop je prilino prazan, kako nita ne bi odvlailo
panju korisnika.
kolekciju multimedijalnih komponenti

- codecs and flash.
Kernel - dolazi u verziji 3.8.
Upravljanje i konfiguracija
sistema
Glavni alat za rukovanje softverskim

paketima, upravljanje sistemom i njegovu konfiguraciju je komandna linija
Terminal. Alat omoguava korisnicima da rade sa unapred izgraenim
binarnim paketima, ili da kompajliraju
softver iz izvornog kda. Proces
administracije tee veoma glatko, bez
greke, uz neto sporije reavanje
zavisnosti u odnosu na APT i YUM
Calculate Linux KDE dolazi sa kolekci- upravljake programe. Manje iskusni
jom korisnog softvera. Predinstalirani korisnici e staviti primedbu na injesu sledei programi:
nicu da Calculate Linux, moderna distribucija, nema grafiki front-end za
Internet - Chromium i Konqueror web upravljanje paketima, nekome e biti
browsers, KMail i Skype, Kopete chat udnovat nain rune promene konficlient,
Choqok
micro-blogging guracionih datoteka. No, ne zaboravisoftware.
mo da je ova distribucija fork Gentoo
Office - paket LibreOffice i Okular Linuxa, te da je, logino, implemendocument viewer.
tirala neke od njegovih osobenosti. Za
razliku od Gentoo distribucije, Calculate Linux omoguava korisnicima da
ponu sa unapred izgraenim paketima i grafikim installerom, da bi u
kasnijoj fazi prilagodili sistem sopstvenim eljama. Nije namenjen poetnicima, koji tek ulaze u svet GNU/
Linuxa, namenjen je onima koji hoe
da naprave uvod i pripreme se za
instalaciju najbreg od svih pingvina
Gentoo pingvina.
Slika 5 LibreOffice
Multimedia Amarok, k3b disc burn-
ing software, SMPlayer, uz kompletnu
Jun 2013.
Korisni linkovi:
[1 ] http://www.calculate-linux.org/
[2] http://distrowatch.com/weekly.
php?issue=201 3051 3#feature
13
Predstavljamo
L i n u x M i n t 1 5 Olivia
Autor: Dejan Maglov
esto se kae da je tee ispraviti tunapraviti
e greke na neemu nego to isto
od poetka. Da li je ta filo-
zofija tana mogu samo da vam kau

programeri u Linux Mint zajednici. Oni
su se opredelili za ispravljanje tuih
greaka. Koliko su uspeni u tome potvruje i popularnost ove GNU/Linux
14
distribucije (prvo mesto na rang listi

Distrowatcha).
Linux Mint je Ubuntu derivat i potpuno
je baziran na paketima aktuelne verzije Ubuntua. Sa Linux Mintom se druimo od 2006. godine. Prva verzija je
bila zasnovana na Ubuntuu 6.06
Dapper Drake LTS. Od samog starta,
motiv za razvoj Linux Minta je tromost
LiBRE!
LinuxMint15cinnamon
Canonicala da reaguje na elje korisnika. U poetku je to bila tvrdoglavost
Canonicala da ukljui u instalaciju vlasnike codece, drivere, flash plug-in i
druge sitne vlasnike dodatke koji
olakavaju korisniku ivot. Sa tim dodacima i novom minkom, nastao je
prvi Linux Mint.
Sama filozofija Canonicala tokom godina sve vie daje materijala Linux
Mintu i opravdava njegovo postojanje.
Canonical sve vie prihvata filozofiju
pokojnog Stiva Dobsa (bivi menader Apple-a), koja se bazira na tome
da korisnici zapravo ne znaju ta im
treba, i da onaj ko eli da proizvodi
nove inovativne proizvode mora da
zanemari elje korisnika koje su po
pravilu konzervativne i koe dalji
razvoj.
Canonical usmerava svoj operativni
sistem ka novom hardveru zanemarujui desktop koji belei pad udela u
prodaji raunarske opreme. Bez obzira na tendencije, veina korisnika je i
dalje na desktopu i ne svia im se ovaj
prelazak na tehnologije koje su prevashodno prilagoene ekranima osetljivim na dodir.
Sve ovo je dalo Linux Mint zajednici

dosta materijala za razvoj svoje distribucije koja se sve vie udaljava o
Ubuntua. Za sada, Linux Mint zajednica
uspeva da prati promene u Ubuntuu i
prilagoava ih eljama korisnika. Obzirom na sve vei raskorak izmeu elja
korisnika i smera razvoja Ubuntua, u
Linux Mintu su spremni i za plan B.
Linux Mint zajednica je razvila i novi
Mint zasnovan direktno na testing gra-
Jun 2013.
ni Linux Debiana.
Pratei elje korisnika, Mint dolazi u
vie razliitih ukusa: Cinnamon,
MATE, KDE, Fluxbox, Xfce, LXDE kao i
ve pomenuto Debian izdanje (LMDE).
Glavno Mint izdanje je izdanje bazirano na Ubuntuu sa MATE ili Cinnamon
okruenjem radne povri. Ovo izdanje
Mint zajednica prvo objavljuje, a ostala izdanja se objavljuju naknadno.
Linux Mint 15 Olivia
Pratei aktuelne verzije Ubuntua,

29.05.201 3. objavljena je nova, petnaesta verzija Linux Minta sa Cinnamon i
MATE okruenjem radne povri, zasnovana na Ubuntu 13.04 distribuciji.
Kao i Ubuntu 13.04, ovo nije verzija sa
dugoronom podrkom. Njen vek
trajanja od ove verzije je ogranien na
samo devet meseci, tanije do januara
201 4.
Ve u uvodu smo spomenuli da je
Linux Mint prvenstveno usmeren ka
desktop korisnicima, tako da nova
verzija dolazi kao slika za ivi DVD
(oko 980 [MB], zavisno od verzije) sa
Cinnamon ili sa MATE okruenjem radne povri za i386/amd64 platformu.
Korisnici jo mogu da biraju verzije sa
ili bez ukljuenih vlasnikih dodataka.
Bez obzira da li korisnici izaberu MATE
ili Cinnamon okruenje radne povri,
dobie punokrvno desktop okruenje
sa manje ili vie vizuelnih efekata.
Instalacija Linux Minta 15
Linux Mint je prvenstveno distribucija
15
Predstavljamo
za manje iskusne korisnike i to ne
samo Linuxa nego i raunara uopte.
To se na svakom koraku moe uoiti.
Sve to se od korisnika oekuje je
maksimalno pojednostavljeno i predstavljeno je u grafikom okruenju.
To je razlog to se Linux Mint uvek
isporuuje kao slika za ivi disk. Ovo
osigurava da korisnik prvo proveri
funkcionisanje hardvera sa Linux Mintom, a zatim na jedan klik pokrene
grafiki installer sistema. Instalacija je
jednostavna, u par jednostavnih koraka i bez veih mogunosti da korisnik svojom akcijom zabrlja.
njenu standardnu kolekciju programa

predvienu za GNOME okruenje
radne povri.
U Linux Mint 15 kolekciji programa

dolazi:
Sistem:
kernel 3.8.0
Cinnamon 1.8.6 ili MATE 1.4
Xorg 1:7.7
Prvi pogled na Linux Mint

15
Nakon petnaestak minuta instaliranja

i prvog restarta maine, tradicionalno,
korisnici Minta mogu oekivati operativni sistem koji radi besprekorno bez
dodatnih podeavanja. Osim potpuno
funkcionalnog operativnog sistema,
korisnik instalacijom Minta dobija i veliki broj programa koji pokrivaju skoro
sve oblasti korienja desktopa. I
Cinnamon i MATE predstavljaju fork
GNOME okruenja radne povri, to
znai da ete uz sistem dobiti dopu-
16
Alati:
Disk Usage Analyzer (baobab 3.6.4)
File Roller 3.6.3
gedit 2.30.4
gnome-calculator 1:3.8.1
gnome-disk-utility 3.6.1
gnome-font-viewer 3.7.5
gnome-screenshot 3.6.1
gnome-terminal 3.6.1
mint-flashplugin
mintstick 1.0.6
Nemo 1.8.2
openjdk-7-jre
SANE 1.0.23
Synaptic 0.80
Tomboy 1.12.0
Zvuk i video:
Banshee 2.6.0
Brasero 3.6.1
LiBRE!
LinuxMint15cinnamon
Totem 3.6.3
VLC2.0.6
Grafika:
Eye ofGNOME 3.6.2
GIMP 2.8.4
gThumb 3:3.0.2
Kancelarija:
LibreOffice 1 :4.0.2
Evince 3.6.1
Internet:
Firefox 21
mint-flashplugin11 11.2
Pidgin 1:2.10.7
Thunderbird 17.0.6
Transmission-gtk 2.77
XChat 2.8.8
*U MATE okruenju radne povri
umesto gedita, prilagoen je fork tom
okruenju pod imenom Pluma
** Nemo, fork Nautilusa prilagoen je
za Cinnamon okruenje radne povri
(MATE koristi fork pod nazivom Caja)
kontrola ovog okruenja kako bi se

korisniku pojednostavilo prilagoavanje okruenja linim navikama. Omogueno je pravljenje linih preica na
desktopu i panelu, kao i prilagoavanje izgleda i funkcija panela. Izbornik
programa nije preko celog ekrana kao
kod GNOME 3 okruenja, ve na malom pop-up prozoru koji se poziva klikom na dugme izbornika. Sve je u cilju
manjeg pomeranja kursora mia, to
dovodi do vee efikasnosti. I sam
izbornik programa je mogue prilagoditi linim potrebama. Vie o samom
Cinnamon okruenju moete proitati
u posebnom lanku o ovom okruenju,
u ovom broju asopisa.
Olivia dolazi sa verzijom 1 .8 Cinnamon
okruenja. Za sada, Cinnamon najbolje
radi na Linux Mintu. To je logino, jer
je on projekat Mint zajednice.
Cinnamon
Ovog puta emo obratiti veu panju

na novu verziju Linux Minta 15 sa
Cinnamon okruenjem radne povri.
Cinnamon, kao fork GNOME 3 okruenja, pravljen je da zadovolji desktop
korisnika. To podrazumeva prilagoavanje GNOME 3 okruenja lakom kontrolisanju uz pomo mia. Da bi to bilo
zadovoljeno, ikonice su morale biti
smanjene i grupisane na manji prostor, kako korisnik ne bi morao mnogo
da vitla miem da bi obavio neku
funkciju. Kao drugo, programeri su
morali da dodaju vie grafikih
Jun 2013.
Unapreenja
Prvi utisak posle podizanja Olivia-je je

da Linux Mint nikada nije bio lepi i
upeglaniji. Vidi se da su u Mint zajednici vrlo ambiciozno krenuli u razvoj
Minta 15. Mint 15 je dobio mnogo
novih funkcija, ali idemo redom.
17
Predstavljamo
Ekran za prijavljivanje na sistem.
1 . Dobio je novi alat za ureivanje tema.
2. Pripremljeno je mnogo novih
tema.
3. Zahvaljujui HTML5 integraciji, podrane su animirane i interaktivne
teme.
Program Softverski izvori (engl.
Software Sources) je razvijen od nule.
On zamenjuje dosadanji Software
Properties i savreno je prilagoen
upravljanju softverskim izvorima za
Cinnamon 1.8 posle 7 meseci

razvoja, osim velikog broja ispravki
bugova, dobio je i brojna poboljanja.
Linux Mint.
Driver Manager je jo jedan alat razvijen od nule.

1 . On je sad samostalni alat u odnosu
na Softverske izvore (ranije je bio u
sastavu Software Properties, kao i
Softverski izvori).
2. Izgleda bolje nego ranije.
3. Ureaji poznatijih brendova su ilustrovani odgovarajuim ikonicama.
18
1 . File Manager Nemo. Njegov korisniki interfejs je znaajno izmenjen a njegovo ponaanje prilagoeno da se bolje integrie u
Cinnamon okruenje.
2. Desklets. Cinnamon je dobio deskletse po ugledu na KDE plasmoids.
Za sada, sa sistemom se isporuuju
3 deskletsa (sat, pokreta programa i okvir za sliku), ali je mogue
naknadno dodati mnoge druge koji
su ve pripremljeni od strane
zajednice.
3. Screensaver. Cinnamon sada ima
svog uvara ekrana. Jedna od zanimljivih funkcija ovog Screensavera
LiBRE!
LinuxMint15cinnamon
je ostavljanje poruka za gosta pre
zakljuavanja ekrana. Posetilac e
na zakljuanom ekranu moi da
proita vau poruku dok ste vi
odsutni.
vie nema GNOME sesiju kao rezervnu. Ranije se deavalo da rezervna GNOME sesija pravi problem da se podigne Cinnamon sesija. Ovo je sad reeno tako to,
ako grafika ne podrava 3D akceleraciju ovu funkciju preuzima
softverski rendering. Ovo rastereuje grafiku karticu, ali optereuje procesor, to usporava sistem.
2. Novi prozor obavetenja, koji se
ukljuuje ako se iz bilo kog razloga
(lo driver za grafiku kartu ili slaba
grafika karta), ukljui softverski
rendering efekata.
4. Kontrolni centar. Cinnamon sada

ima svoj Cinnamon Settings i vie
nee koristiti GNOME Control
Center
Dodatna poboljanja:
5. Cinnamon sada ima alat za upravljanje appletima, deskletsima,

ekstenzijama, temama i ostalim
zainima.
Poboljanje sistema donosi:
1 . Novu rezervnu sesiju. Cinnamon
Jun 2013.
1 . Bolja i laka konfiguracija vruih

uglova
2. Unapreen nain maksimiziranja
prozora
3. Promenjena je podrazumevana
kolekcija desktop tapeta
4. Poboljana je Plymouth tema
Ovo nisu sve izmene i poboljanja u
1 5-oj verziji Minta. To su samo izmene
u vidljivom delu.
19
Predstavljamo
Na utisak
Linux Mint nikada nije bila distribucija

koja je obarala rekorde u brzini,
tedljivosti resursa i slino. Njegova
uloga u Linux svetu jeste da bude:
najjednostavnija distribucija za
poetnike
da prati elje korisnika
da bude lep i potpuno funkcionalan.
Olivia je ove zahteve u potpunosti
ispunila, a da pri tom ne bude potpuna rasipnica. Za sebe trai hardver sa
minimalno x86 procesorom od 600
[MHz], 500 [MB] RAM-a, 5 [GB] slobodnog prostora na tvrdom disku i
grafiku kartu sa minimalnom rezolucijom 800600 pixela. Naravno, na
ovakvoj maini bi bilo uasno teko
bilo ta raditi na Mintu. Preporuena
konfiguracija je ipak procesor x86 od
1 [GHz], 1 [GB] RAM-a, 1 0 [GB] slobodnog prostora na tvrdom disku i
grafika sa minimalnom rezolucijom
1 024768 pixela. Instaliran Mint 15
troi razumnih 200 [MB] RAM-a za
svoje prosto funkcionisanje.
Sve u svemu, jedina mana Olivia-je je

njen kratak ivotni vek samo 9
meseci podrke, tanije do januara
201 4. Ovo nije odluka Mint zajednice,
nego Canonicala, koji e podravati
Ubuntu 13.04 samo do januara 201 4.
Canonicala. U FLOSS-u, sukobi su vetaki izazvani raspravom korisnika na

temu ija je distribucija bolja. Takva
dilema ne postoji. arenilo distribucija
omoguava svakome da izabere ono
to njemu lino najvie odgovara.
Neke distribucije su lake, druge su
opet brze, a tree tedljive. Otvoreni
kd, takoe, omoguava svakome da,
ako mu nita od ponuenog ne odgovara, napravi neto potpuno novo. Niko ne radi sve iz poetka, nego za
osnovu uzima neki projekat koji
priblino odgovara njegovim potrebama, pa onda prilagoava osnovu
svojim potrebama. Tako je Ubuntu za
osnovu uzeo Debian projekat, a Mint
za osnovu Ubuntu projekat. Novi projekat je dobar samo ako je osnova dobra, tako da nema govora da Ubuntu
ne valja, a da je Mint dobar. Bez
dobrog Ubuntua nema dobrog Minta,
a ni jednog ni drugog nema bez dobrog Debiana.
Korisni linkovi:
[1 ] http://www.linuxmint.com/
download.php
[2] http://www.linuxmint.com/rel_
olivia_whatsnew.php#cinnamon
[3] http://blog.linuxmint.com/?p=2366
[4] http://en.wikipedia.org/wiki/
Linux_Mint
Za kraj
Kroz itav ovaj tekst provejava kritika Canonicala. Nemogue je objasniti Mint filozofiju bez pominjanja
20
LiBRE!
Cinnamon okruenje radne povri
Cinnamon
o kru e n j e ra d n e p o vr i
Autor: Aleksandar Brkovi
akon viegodinje vladavine

GNOME 2 okruenja radne povri,
GUI developeri odluili su da naprave
korak napred nastao je GNOME 3.
Mogue da je dolo do smene generacija koja donosi nove ideje i nove
koncepte. Doneta je odluka da se
odustane od starog i kvalitetnog
GNOME 2 okruenja u korist savremenog i inovativnog reenja.
Uprkos poetnom protivljenju, novonastali proizvodi uspeli su vremenom
da steknu svoje pristalice. Glavna
izdanja, bazirana na GTK+ 3 kompletu
alata Unity, GNOME Shell i Cinnamon
ulaze ravnopravno u trku za sticanje
naklonosti i poverenja korisnika.
ovo grafiko okruenje naslanja se na

novi kd, onaj od GNOME 3 okruenja,
ali na nain da stvari postavlja na pravo mesto. Developeri su se potrudili
da pri prelasku na novonastali proizvod zadre neto od starog proverenog koncepta. Re je o kompilaciji
novog i starog, pa je istovremeno
mogue koristiti i jedno i drugo.
Cinnamon ima i 2D varijantu za raunare sa neto slabijim performansama. U pitanju je Cinnamon sa iskljuenim desktop efektima, a to se moe
uraditi kroz program Cinnamon
settings.
Karakteristike
Cinnamon, novo okruenje radne povri, izgraeno je na osnovu GNOME 3

biblioteka. Idejni tvorci novog okruenja su lanovi razvojnog tima Linux
Mint distribucije. Finalno izdanje je
puteno u maju mesecu 201 2. godine,
sa verzijom Linux Mint 13. Vrlo brzo, i
druge Linux distribucije u svoju ponudu dodae ovo radno okruenje, uz
mogunost dodatne instalacije po
elji korisnika.
Cinnamon je specifino koncipiran:
Jun 2013.
Slika 1 Cinnamon Desktop
Komponente
Cinnamon Panel Poput starog
21
Predstavljamo
okruenja, korisnik na dnu radne povri ima dostupan panel. U levom uglu
panela ima launcher, ekvivalent Menu
dugmetu. Pored njega se mogu dodati
ikonice aplikacija koje se najee koriste, zatim dolazi deo koji prikazuje
spisak otvorenih prozora pri radu na
raunaru, dok desni ugao zauzima
system tray, koji prikazuje ikonice pokrenutih programa. Konzervativan
izgled panela nama je dobro poznat i
prilino predvidiv jo iz GNOME 2
okruenja radne povri. Ovaj klasian
izgled korisnikog panela prua korisnicima lak pregled svih instaliranih
aplikacija i postojeih datoteka, bilo
preko menija ili preko polja za pretragu. Ali, sve se to moe izmeniti ili
prilagoditi sopstvenim potrebama.
Takoe, mogue je po elji pozicionirati panel, bilo pri vrhu ekrana ili,
podrazumevano, na dnu ekrana.
Menu ploa Dodir novog i starog
vidi se otvaranjem launchera, kada
korisnik dobije na izbor splet novih i
starih stvari: traka launchera, Unity
okruenja radne povri i ovde je prisutna, ali kao mala i skromna traka u
levom uglu ploe, koja se otvori klikom na launcher, a ne kao ogromna
debela traka du cele leve ivice radne
povri, kao to je sluaj u Unity izvedbi; do nje je neto to izgleda kao
klasini izbornik softvera sloenog po
kategorijama takoe vrlo konzervativno i univerzalno prepoznatljivo; no,
na vrhu ploe je dodatak iz GNOME 3
okruenja traka za automatsko pretraivanje u koju moete upisati naziv
aplikacije, a Cinnamon e polako suavati izbor ponuenih aplikacija to
22
vi vie karaktera unesete. Tako e i

korisnici starog i korisnici novog u
krajnjem sluaju doi na svoje.
Cinnamon settings Cinnamon ima
novu konfiguracionu alatku pod istoimenim nazivom. Sa njom moete da
promenite teme, primenite desktop
efekte, dodate programe na radnu
povrinu, i izvrite niz drugih podeavanja na sistemu.
Hot Corner dobio je dodatnu mogunost da koristi ili izbor radne
povri (kao Compiz Expo) ili selekciju
prozora (kao Compiz Scale). U Expo
reimu moete da vidite sve dostupne
radne prostore, da ih dodate ili
uklonite, dok u Scale reimu moete
da vidite sve otvorene programe u
okviru jednog radnog prostora. Povlaenjem mia u gornji levi ugao dobija
se prikaz svih otvorenih prozora,
odnosno aktivira se pregled radnog
prostora, kao i svih trenutno pokrenutih aplikacija, to je veoma korisna
opcija.
Slika 2 Hot corner

LiBRE!
Cinnamon okruenje radne povri

Nemo upravnik datoteka. Bilo je
samo pitanje vremena kada e
Cinnamon dobiti sopstveni upravnik
datoteka. Nemo je fork Nautilus 3.4
upravnika datoteka, nastao sa ciljem
da se pobolja korisniko iskustvo i
olaka upravljanje datotekama. Jedan
od razloga nastanka navedenog programa jeste taj to je Nautilus u verziji
3.6 bio prilino loe odraen. Developeri Linux Mint distribucije su odluili
da naprave i plasiraju proizvod koji e
biti usko vezan za Cinnamon okruenje radne povri. Tako je nastao
Nemo. Glavne karakteristike su :
Poseduje sve funkcije koje je imao
Nautilus 3.4, a koje nedostaju u verziji
Nautilus 3.6.
Poseduje opciju Open in terminal

(otvori u terminalu).
Poseduje opciju Open as root (otvori

kao administrator).
Pri kopiranju ili pomeranju datoteka

vidi se procenat napretka i informacije
o samoj operaciji u naslovu prozora,
kao i u listi prozora.
U Nemo upravnik datoteka ugraeno je mnogo vie opcija za konfigurisanje.
Vizuelno, Nemo je veoma slian

Nautilusu: razlikuju se samo traka sa
alatima i Sidebar. Sadraj prozora je
isti u oba upravnika datoteka. U
Cinnamon okruenju radne povri
mogue je napraviti izbor i instalirati
bilo koji od ova dva upravnika datoteka.
Jun 2013.
Slika 3 Nemo upravnik datoteka
Aplikacije
Napraviemo pregled nekoliko aplikacija koje se nalaze u ponudi Cinnamon

okruenja. Deo su iroke palete dostupnih programa pravljenih za
GNOME okruenje radne povri.
Brasero program za narezivanje
CD/DVD diskova napravljen za Unix
sisteme standardna aplikacija u
GNOME okruenju radne povri. Licenciran pod uslovima GNU GPL licence. Njegovi tvorci su dvojica programera: Philippe Rouquier i Luis Medinas.
To je jednostavno reenje sa prijatnim
korisnikim interfejsom, intuitivan i
razumljiv. Datoteke za obradu dodaju
se prostim prevlaenjem i otputanjem iz dostupnog pregledaa datoteka ili oznaavanjem odreene datoteke kroz ugraenu komponentu za
pretragu datoteka. Na dnu korisnikog interfejsa postoji traka koja e
pokazati koliko prostora zauzima datoteka pripremljena za narezivanje,
odnosno, koliko je slobodnog prostora ostalo od ukupnog kapaciteta
23
Predstavljamo
diska. Ovo je koristan program sa bogatim skupom opcija.
Evolution veoma fleksibilan i moan e-mail klijent, kalendar i adresar u
isto vreme. Program je stvoren za
Linux, sa namerom da bude isto to je
Outlook za Windows. Mogunosti su
velike: PGP/GnuPG integracija, S/MIME
podrka za sigurno slanje poruka,
HTML podrka sa lepim ablonima i
junk mail filtriranje uz pomo efikasnog SpamAssasina. Postoji zatita od
takozvane veb-bube (engl. Web-bugs),
skrivene u slici koja pristie u e-mail
poruci, koja ugroava vau privatnost.
Tu SpamAssasin stupa u akciju i
upozorava da ne preuzimate daljinski
sadraj.
kombinaciju novog i savremenog doivljaja uz postojanje starih i proverenih reenja.

Korisni linkovi:
[1 ] http://en.wikipedia.org/wiki/
Cinnamon_%28user_interface%29
[2] http://cinnamon.linuxmint.com/
[3] http://www.linuxbsdos.com/201 2/
09/26/cinnamon-1 -6-review/
Glavne karakteristike ovog programa

jesu:
Povezivanje programa sa POP i IMAP
protokolima i prenos maila sa SMTP.
Mrena veza se ifruje sa SSL, TLS i

STARTTLS sigurnosnom zatitom.
Kalendar ima podrku za iCalendar

format, WebDAV i CalDAV, kao i za
Google Calendar.
Adresar moe da se koristi kao izvor

podataka u LibreOffice programu.
Sa pregledom par aplikacija karakteristinih za Cinnamon okruenje radne

povri zavravamo ovaj prikaz. Ukoliko
elite da isprobate neko od novonastalih, savremenih okruenja, neka to
za poetak bude Cinnamon, upravo iz
razloga to u sebi, u isto vreme, sadri
24
LiBRE!
Kako da?
Mala kola: Sigil 0.7.2 (2. deo)
I n terfej s
Autor: Dejan Maglov
Binarni paketi za glavne Linux

distribucije
prolom broju smo upoznali

itaoce sa ePUB ebook formatom i Korisnici Ubuntua, Ubuntu derivata i
zapoeli smo priu o Sigil ePUB Linux Minta, mogu da instaliraju Sigil
editoru. Za nastavak male kole nam 0.7.2 dodavanjem riznice:
je potrebno da instaliramo Sigil na
raunar. Neto o instalaciji smo ve sudo add-apt-repository
pomenuli, ali poto je bitno, ppa:sunab/sigil-git/ppa
ponoviemo ono to je najvanije.
Sigilu 0.7.2 su neophodne Qt5 biblioteke. Ukoliko koristite starije verzije
Instalacija Sigila
Ubuntua (1 2.04, 1 2.1 0), morate dodati
i riznicu:
Da ponovimo:
- Sigil je slobodan i softver otvorenog
kda pod licencom GPLv3
- Multiplatformski softver koji radi
pod Windows, MACOS X i Linux operativnim sistemom
- Za Windows i MACOS X su ve pripremljeni binarni paketi za instalaciju na zvaninim web stranicama
projekta,
http://code.google.com/p/sigil/downl
oads/list
- Za instalaciju na Linux operativni sistem predvien je izvorni kd koji
moe svako da kompajlira na svom
sistemu
- Mnoge Linux distribucije pripremile
su i binarne pakete Sigila u svom
zvaninom skladitu programskih
paketa ili u posebnim skladitima.
Jun 2013.
sudo add-apt-repository
ppa:canonical-qt5-edgers/qt5proper/ppa
Tek nakon toga je mogue instalirati

Sigil. (Nemojte zaboraviti da obnovite
definicije izvora posle dodavanja skladita programskog paketa).
Korisnici ArchLinuxa imaju pripremljeni
binarni paket Sigila 0.7.2 za svoju
distribuciju.
Instalacija je standardna:
sudo pacman -Syu sigil
Slackware je pripremio 0.6.0 verziju, a

OpenSUSE verziju 0.6.2 Sigila.
Sve ovo uzmite sa rezervom, jer od

pripreme ovog teksta do trenutka kad
25
Kako da?
ga vi budete itali u Linux svetu se sve obezbeujemo aktuelnost teksta bar
i svata moe izmeniti, i neko je ve za neko vreme.
mogao da pripremi najnovije binarne
Prozor Sigila ima uglavnom standardni
pakete Sigila za vau distribuciju.
raspored menija, alata i radnog prostora.
Interfejs Sigila
1 . Padajui meni sadri sve naredbe i
Padajui meniji
Alati
Table ofContents
BookBrowser
Preview
Clips
Validation Results
Radni prostor
Odluili smo da vam predstavimo

najnoviju verziju Sigila 0.7.2 koja je jo
uvek na testiranju i moe se desiti da
jo uvek ima neki bug. Ranije verzije se
malo razlikuju, ali razlike nisu drastine. Predstavljanjem najnovije verzije,
26
alate Sigila. Standardno se nalazi na

vrhu prozora Sigila. Moete videti
devet padajuih menija, redom: File,
Edit, Insert, Format, Search, Tools,
View, Window i Help. Alati su logino
smeteni po tim kategorijama, pa se
trenutno neemo zadravati na njima.
LiBRE!
Mala kola: Sigil

2. Ispod padajuih menija moete videti dva reda dugmia sa najee
korienim alatima. U prvom redu
alata su standardni alati tipa: New,
Open, Add, Save, Undo, Redo, Copy,
Cut, Paste, ali i dva dugmia za promenu pogleda na dokument. Prvi pogled
je Book View, a drugi Code View. Ova
dva dugmia emo vrlo esto koristiti
prilikom rada u editoru. U nastavku
ovog reda je alat za prelom dokumenta koji e od jedne dugake stranice
napraviti automatski dve HTML stranice. Nadalje su dugmii za uvoz slika,
specijalnih znakova, sidra, linka i metapodataka o dokumentu. Na kraju su
alat za automatsko pravljenje sadraja
i dugmii za kontrolu pravopisa, kao i
alat za kontrolu itave strukture
ePUB-a (FlightCrew).
klasini tekst procesor ili kao HTML/

XML/CSS kd editor.
U podrazumevanoj postavci radne povri sa leve strane je pregleda elemenata ebooka (Book Browser), a sa desne strane sadraj (Table ofContents).
Osim ove standardne postavke radne

povrine, po potrebi moe da se otvo3. U drugom redu dugmia sa alatima re jo 3 nova potprozora (Clips, Presu standardni alati tekst editora: h view i Validation Results).
dugmii se odnose na razne vrste
naslova, posle toga ide dekoracija Glavni deo radne povrine (Editor)
fonta (bold, italic, underline, ), zatim
alati za poravnanje teksta, alati za
indeksirane i neindeksirane liste, kao i
dugmii za nivo liste. Na kraju su dugmii za promenu vrste slova (velika,
mala, prvo veliko).
4. Radni prostor ini ostatak prozora
ispod linije sa alatima.
Radni prostor
Najvei deo interfejsa Sigila zauzima

radni prostor. Podrazumevano je podeljen na 3 dela po vertikali.
Glavni, sredinji deo, jeste editor i moe da radi u dva modaliteta kao
Jun 2013.
Editor je najvaniji deo programa.

Projektovan je da bude fleksibilan i
prilagoen zahtevima kreiranja ePUBa. Poto je ePUB sloeni dokument koji
se sastoji iz vie HTML stranica, CSS
stilova, slika, XML stranica, editor je
morao dobiti mogunost obrade vie
elemenata istovremeno. Ovo je reeno tako to je mogue u ovom delu
27
Kako da?
Sigilovog interfejsa otvoriti vie kar- nata.
tica sa razliitim elementima ePUB-a.
Drugo vano svojstvo editora je mogunost kreiranja ePUB stranice kao u

tekst procesoru i kao u editoru HTML
kda. Za izbor jednog od ova dva
moda editora, zadueni su dugmii na
prvoj liniji alata. Svaka izmena napravljena u svakom od ova dva moda
odraava se na izgled u drugom. Sam
prelazak iz jednog u drugi mod ukljuuje proveru ispravnosti kda. U sluaju neispravnog kda, dizajner e biti
upozoren i bie mu ponuena automatska ili runa ispravka, sa naznakom
u emu je problem.
Sve je podreeno to lakem kreiranju

sadraja uz stalnu kontrolu ispravnosti
kda. Obzirom na sloenost ePUB-a
kao formata bez stalne kontrole, postojala bi opasnost da se nagomilaju
greke koje je naknadno teko pronai
i ispraviti.
Book Browser
Bez pregledaa sadraja koji je uvek
dostupan, vrlo bi teko bilo kontrolisati sve delove ePUB-a. Zadatak Book
Browsera nije samo prikazivanje svih
elemenata dokumenta, ve i upravljanje njima. Upravo na tom mestu se
kreiraju novi elementi, briu nepotrebni i pokree editovanje svih eleme-
28
Table ofContents
Svako ime HTML stranice i naslov u

njima belei se automatski kao linkovani sadraj. Table of Contents gomila
sve te linkove i ima ulogu navigacije
kroz ePUB. Kao i u Book Browseru mogue je otvoriti editovanje dokumenta
klikom na neki od tih linkova. Sadraj
Table of Contents se moe ureivati i
odrediti ta e biti, a ta ne linkovano
od sadraja. Od Table of Contents
moe se automatski generisati HTML
linkovani sadraj ePUB-a. Bez obzira da
li e dizajner ukljuiti HTML linkovani
sadraj u ePUB ili ne, veina ePUB
itaa prepoznaje Table of Contents i
prikazuje ga kao pomono sredstvo za
navigaciju kroz ePUB.
LiBRE!
Mala kola: Sigil

kd runo.
Preview
Clips
Ovo je nova funkcija u Sigilu 0.7.2.

Kada se omogui, u padajuem meniju
View otvara se prozor sa leve strane
ispod Book Browsera. Njegova uloga je
da sadri veinu najeih HTML kdova koji mogu da se ubace u dokument samo jednim klikom. Ovo pomae manje iskusnim dizajnerima jer ne
moraju da pamte kdove, a i iskusnijim dizajnerima jer im poveava produktivnost, pa ne moraju da kucaju
Jun 2013.
Jo jedan novitet u Sigilu 0.7.2. Kad se

omogui, ovaj prozor se kai desno
ispod Table of Contents. Ovo je podeljen pogled na sadraj HTML stranice.
U gornjem delu tog prozora se vidi
Book View stranice, a u donjem delu
prozora Code View stranice. U ranijim
verzijama ova funkcija je bila vezana za
glavni prozor kao jedan od pogleda
editora. Sada je Preview razdvojen od
editora.
Validation Results
Poslednji potprozor radnog prostora
je Validation Results. I on je opcioni
prozor. Pojavljuje se na dnu kad upo-
29
Kako da?
trebimo Validate Width FlightCrew.
FlightCrew proverava sve delove
ePUB-a. Ako nae greke, rezultati e
biti prikazani u ovom prozoru. Proverie da li ima neupotrebljenih slika,
fontova, i tako dalje, proverie sve
linkove i prijaviti one koji ne vode
nikud, proverie da li negde nedostaje
slika, zvuna ili video datoteka i ostale
greke koje na drugi nain nije lako
uoiti.
Za kraj epizode
U ovoj epizodi smo instalirali Sigil i bacili smo prvi pogled na njegov inter-
fejs. Od naredne epizode poeemo

sa konkretnim kreiranjem ePUB-a.
Koristan link:
[1 ] http://code.google.com/p/sigil/
Nastavie se
Pregled popularnosti GNU/Linux/

BSD distribucija za mesec jun
Distrowatch
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
Mint
Debian
Ubuntu
Fedora
PCLinuxOS
Mageia
openSUSE
Manjaro
Arch
Zorin
Puppy
CentOS
Peppermint
ROSA
Lite
FreeBSD
CrunchBang
Snowlinux
Bodhi
antiX
OS4
AV Linux
Lubuntu
Kubuntu
Slackware
31 44<
1 846<
1 589>
1 429>
1 337>
1 1 87>
1 1 64>
946<
931 <
823<
736<
673>
658>
648>
622<
597>
568>
555<
555>
545<
529>
479>
472>
470>
467>
Pad <
Porast >
Isti rejting =
(Korieni podaci sa Distrowatcha)
30
LiBRE!
Oslobaanje
U s l i ka j t e e kra n n a
Windowsu slo b o d n o
Autor: Aleksandar Stanisavljevi
se kae da slika govori vie od
doliesto
hiljadu rei. Verovatno ste nekada
u situaciju da elite nekome (ko
nije pored vas), da objasnite ta trenutno vidite na ekranu svoga raunara.

Ma koliko se vi trudili da sagovorniku
reima opiete ta trenutno vidite na
ekranu, uvek je postojala mogunost
da vas on nee lepo razumeti. Ovakve
situacije su este prilikom reavanja
nekog problema na internet forumima posveenim slobodnom softveru.
Zato je najjednostavnije reenje da
sagovorniku jednostavno poaljete
sliku ekrana i onda e on videti isto
to i vi.
Podrazumevani programi na Windowsu koji slue da uslikaju ekran nisu ba
okrenuti prosenom korisniku raunara, ve zahtevaju malo vie napora
za izvravanje ovakvog zadatka. Zato
vam predstavljamo nekoliko slobodnih alternativa koje ovaj posao
obavljaju veoma lako.
Lightscreen
Lightscreen je program krajnje minimalistikog dizajna. Prozor ovog programa sadri samo 4 dugmeta. Naj-
Jun 2013.
vee dugme slui da uslika ekran, a

preostala tri slue za opcije: sakrivanje
prozora programa i zatvaranje programa.
Slika 1 Lightscreen
Ovaj program vam prua mogunost
da uslikate ceo ekran, sadraj jednog
prozora ili proizvoljnu oblast na ekranu. Pri korienju opcije uslikavanja
sadraja jednog prozora, program e
uslikati onaj prozor koji je poslednji
bio aktivan. U sluaju uslikavanja proizvoljne oblasti na ekranu, program
omoguuje uveliavanje oblasti oko
konturnih taaka koje je potrebno da
definiete kako biste otvorili i zatvorili
pravougaonu konturu.
31
Oslobaanje
slobodnom rukom.
Slika 3 QuickScreenShots
Slika 2 Uslikavanje proizvoljne
pravougaone konture uz pomo
Lightscreena
Ovaj program poseduje mogunost
odloenog uslikavanja ekrana, pri emu definiete vreme zadrke (u sekundama), od trenutka kada pokrenete komandu za uslikavanje ekrana do
trenutka kada program uslika ekran.
Preice sa tastature za izvravanje
nekog od zadataka uslikavanja ekrana
su takoe podrane. Trenutak uslikavanja ekrana moe da se ozvanii i
zvunom animacijom fotoaparata.
Prilikom uslikavanja proizvoljne pravougaone oblasti na ekranu, u jednom

od uglova ekrana e biti prikazana
uveliana oblast oko konturne take,
ali tako da vam ne smeta prilikom
odabira poetne i krajnje konturne take. Meutim, za razliku od programa
Lightscreen, ovde neete imati uvid u
stvarnu veliinu budue slike (u pikselima) dok iscrtavate pravougaonu
konturu.
QuickScreenShots
Pored svih onih standardnih mogunosti koje poseduje Lightscreen,

QuickScreenShots poseduje i mogunost ureivanja slika dobijenih uslikavanjem ekrana. Mogue je na brzinu
urediti sliku kako biste na njoj oznaili
neke detalje koje treba odmah da uoi
neko kome aljete snimak ekrana. Od
opcija ureivanja slike nedostaje opcija pisanja teksta po slici, pa se za ove
svrhe mora koristiti povlaenje linije
32
Slika 4 Uslikavanje proizvoljne

pravougaone konture uz pomo
QuickScreenShotsa
LiBRE!
Uslikajte ekran na Windowsu slobodno

Greenshot
Slino programu Lightscreen, i Greenshot poseduje mogunost dinamikog

prikaza uveliane oblasti oko konturne take prilikom uslikavanja proizvoljne oblasti na ekranu.
praktino znai da, ako na primer, pogreite prilikom iscrtavanja neke konture oko teksta koji ste napisali, ne
morate sve da radite ponovo, ve
moete obrisati samo zadnju konturu.
U programu QuickScreenShots biste
morali sve da obriete i ponete ureivanje slike praktino od nule.
Ukoliko vam je potreban jednostavan
program, koji e vam sluiti samo za
uslikavanje ekrana, onda vam preporuujemo Lightscreen. Meutim, ukoliko imate potrebu i da ureujete
uslikan ekran, onda je Greenshot odlian izbor.
Korisni linkovi:
Slika 5 Uslikavanje proizvoljne pravougaone konture uz pomo Greenshota

Nakon uslikavanja ekrana, program
nudi vie opcija za dalji rad sa slikom.
Tako sliku moete automatski da snimite (koristei podrazumevana podeavanja izlazne datoteke), zatim runo
da je snimite (pri emu morate da
definiete podeavanja izlazne datoteke, da je otvorite u ureivau slika,
odtampate ili pak samo sauvate u
privremenu memoriju (engl. clipboard), itd.
[1 ] http://lightscreen.sourceforge. net/
[2] https://code.google.com/p/
quickscreenshots/
[3] http://getgreenshot.org/
Ugraeni ureiva slika je veoma

funkcionalan. Za razliku od ureivaa
slika koji postoji u programu QuickScreenShots, ovde moete da ureujete i tekst sa sve oblikovanjima (podebljan, iskoen, obojen i sl.). Takoe,
opcija koja ovaj program izdvaja i ini
boljim od QuickScreenShotsa je mogunost parcijalnog ureivanja slike. To
Jun 2013.
33
Internet mree i komunikacije

Apache
Korak do Google (3. deo)

Autor: Dejan ugalj
ogunosti Lucene biblioteke su

ogromne, a na cilj je desktop
aplikacija koja pretrauje PDF datoteke na lokalnom tvrdom disku i naravno, to bolje upoznavanje sa istom.
Pretraga e ii duboko, poevi od
metapodataka, poput naziva autora,
naslova, broja stranica pa sve do
samog teksta unutar PDF datoteke.
Podseamo, da bi cilj bio izvodljiv, potrebno je preduzeti nekoliko koraka
pre nego to PDF datoteka bude
spremna za Lucene i za njeno indeksiranje.
Da bismo stvorili jasniju sliku projekta,
predstaviemo ukratko studiju sluaja
(engl. Case studies) kojom emo se
voditi do kraja serijala, a samim tim i
do kraja samog projekta.
tvrdom disku i nazvaemo tu fasciklu

Biblioteka, za sada.
Izbegavanja komplikovanijih delova
kda su neophodna zbog programerski manje iskusnih itaoca LiBRE!
asopisa. Pokuaemo da celu aplikaciju napiemo iz razdvojenih i nezavisnih modula . (Moduli u naem sluaju
bi trebalo da su ekvivalentni programskim paketima u Java programskom jeziku). Module emo na kraju
sinhronizovati u celinu, tako da e svi
potrebni koraci do krajnjeg indeksiranja biti, takorei, programii sami za
sebe, potpuno funkcionalni u pogledu
svog postojanja, nezavisni od celine
(prim. aut).
Modularna Java aplikacija je takoe

korisna jer njen sam izlaz ne mora da
bude desktop aplikacija koju mi trenutno implementiramo, ve moe da
bude JavaEE (WEB), Android, neko e
rei to je samo OSGi (OSGi framework,
Studija sluaja
http://www.osgi.org/), ali o tome e Desktop aplikacija za pretragu PDF mo nekom drugom prilikom. To su
datoteka na lokalnom tvrdom disku
neke od najveih prednosti Java pisanih aplikacija.
1 . Zbog razumljivosti kda i izbegavanja komplikovanih delova, pretpo- 2. Priprema PDF datoteka za Lucene
staviemo da se sve PDF datoteke podrazumeva ekstrakciju svih neopnalaze u jednoj fascikli na lokalnom hodnih podataka, poevi sa metapo-
34
LiBRE!
Apache Lucene
dacima pa sve do samog teksta koji se
nalazi u datoteci.
Ovo je deo u kojem koristimo TIKA
biblioteku koju smo ukratko spomenuli u prolom broju. Obeali smo da
emo se bolje upoznati sa njom u
ovom, ali zbog ogranienog prostora i
obimnosti same teme, ipak ostavljamo za sledei broj.
3. Implementacija i upotreba Lucene

biblioteke.
Posle, nadamo se, uspene ekstrakcije podataka u TXT format, potrebnih

za indeksiranje, prelazi se u prosleivanje istih ekstraktovanih podataka
Lucene biblioteci. Osvrt na sve neophodne korake i sutine koja e nas
odvesti do cilja, deo je koji e verovatno biti najzanimljiviji naim itaocima.
4. Prikaz rezultata za zadati upit

(Query) koji je korisnik prosledio aplikaciji.
Ovaj deo je samo ulepavanje prikaza rezultata dobijenih za korisnikov

upit ili krae reeno, prikaz preko
grafikog interfejsa. Iako ovo izgleda
banalno, ovo je jedan od najbitnijih
delova, jer logino, ako korisnik nema
dobar prikaz rezultata, ne vredi nam
ni najbolje napisan programski kd.
Detaljniji prikaz svih modula se vidi na
dijagramu sa slike.
Jun 2013.
Ovako bi izgledao na poetni Case

Studies. Tok realizacije modula e ii
odozdo navie. Elementi obojeni narandastom bojom su oni koje emo
mi morati da implementiramo, dok
elementi zelene boje su oni koje nam
Lucene daje. Pokuaemo da objasnimo i opiemo to bolje svaki element
35

studije sluaja, praen dijagramom sa
slike. Izmene i odstupanja su tokom
implementacije neminovne, skoro neizbene. Nadam se da e vam ova
vonja prijati makar samo deo onog
koliko prija i meni piui ove tekstove
(prim. aut).
Ceo kd bie napisan u Java programskom jeziku, a rezultate onih modula
koje smo spomenuli ranije, emo prikazati, za sada, u konzolnom ispisu
(Integrated Development Environment
IDE) okruenja vama omiljenom ili
onom koji vama najvie odgovara.
Moj omiljeni IDE je Eclipse (koristan
link http://www.eclipse.org), a ponekad koristim i NetBeans (koristan link
https://netbeans.org). Moja malenkost u ovom projektu e koristiti Eclipse
IDE (prim. aut).
Implementacija studije
sluaja
1 . RAW datoteke
imenom i da je sauvamo na lako

dostupnoj lokaciji vaeg tvrdog diska.
Za poetak kopirajte u tu fasciklu
nekoliko PDF-ova koje naete, a bilo
bi poeljno da nisu preveliki, to znai
da bi optimalna veliina trebalo da
bude oko 1 -2 [MB] (npr. sva izdanja
LiBRE! asopisa).
2. Pronalazak svih PDF datoteka

u fasciklama
U analizu ovog dela kda se neemo

uputati jer trenutno nije tema koja
nas zanima. Ukratko, konstruktoru
klase RawDokumenta prosleujemo
kao parametar putanju do fascikle
gde se nalaze PDF datoteke ili samo
naziv jedne datoteke koju uitavamo
u neku strukturu podataka, koja e
nam omoguiti dalji rad sa podacima u
njoj. Struktura podataka koju smo
odabrali je ArrayList, ali to je samo na
izbor, razlog je onaj koji se spominje u
taki jedan studije sluaja, va izbor
moe da bude bilo koji.
U taki jedan studije sluaja smo naveli da pretpostavljamo i da je

potrebno da sve nae PDF datoteke
budu u fascikli koju smo naelno
nazvali Biblioteka, pa bi u ovom
momentu trebalo da napravimo
fasciklu sa prethodno navedenim
36
LiBRE!
Apache Lucene
package org.lugons.libre.lucene.rawfajlovi;
import java.io.*;
import java.util.ArrayList;
public class RawDokumenta {
private ArrayList<File> listaFajlova = new ArrayList<File>();
public RawDokumenta(String putanja) {
pronadjiFajlove(new File(putanja));
}
public ArrayList<File> getListaFajlova() {
return listaFajlova;
}
private void pronadjiFajlove(File file) {
//
if (!file.exists()) {
System.out.println(file + " ne postoji.");
}
// - Recursion
if (file.isDirectory()) {
for (File f : file.listFiles()) {
pronadjiFajlove(f);
}
} else {
String imeFajla = file.getName().toLowerCase();
// ===================================================
// Samo pronai PDF datoteke
// ===================================================
if (imeFajla.endsWith(".pdf")) {
// System.out.println("Naen fajl: " +
file.getName());
getListaFajlova().add(file);
} else {
// System.out.println("Preskoeno " + filename);
}
}
}
public static void main(String[] args) throws IOException {
System.out.println("Unesite putanju do direktorijuma ili
fajla: (npr. /tmp/Biblioteka ili c:\\temp\\Biblioteka)");
BufferedReader br = new BufferedReader(new
InputStreamReader(System.in));
String unosKorisnika = br.readLine();
RawDokumenta raw = new RawDokumenta(unosKorisnika);
Jun 2013.
37

System.out.println("Pronaeni fajlovi:
raw.getListaFajlova());
}
}
" +
:
public static void main(String[] args) {
RawDokumenta raw = new RawDokumenta("/tmp/Biblioteka");
for(File file : raw.getListaFajlova()){
System.out.println("Naen fajl: " + file.getName());
}
}
Klasa RawDokumenta nema veze sa

Lucene, trenutno, ali e nam koristiti
prilikom pretrage PDF datoteka i ako
pokrenete ovaj modul, ispisae vam u
konzoli IDE okruenja koji koristite,
sve PDF datoteke u fascikli koju ste
prosledili kao argument konstruktoru.
Svim itaocima naeg asopisa koji
nisu skloni programiranju - kraj serijala i sama aplikacija koju emo napisati,
donee kao rezultate pretragu svih
preuzetih izdanja LiBRE! asopisa i
detaljno uputstvo kako to da urade.
Ovim zavravamo prva dva modula i
naravno, ako ne budemo zadovoljni
njima tj. klasom RawDokumenta, moraemo da je izmenimo. U sledeem
broju LiBRE! asopisa predstaviemo
paketnu strukturu projekta i TIKA biblioteku kao premijeru treeg modula
pod nazivom TIKA ekstrakcija.
38
LiBRE!
Server
GlusterFS
mreni filesystem
Autor: Vladimir Cicovi
Uvod
amislite da imate zadatak da u

svojoj firmi napravite skladite
podataka od 1 [PB] (petabajt). Oito
da vidimo ogranienja SMB i NFS. Pri
tome, imamo itanje datoteka od 1 2
[GB/s] (ili vie) za 1 00.000 konekcija,
sa stalnim rastom. Takoe, moramo
kombinovati NFS/SMB/CIFS, obine raunare i storage (NAS - ureaji za
skladitenje velike koliine podataka).
Odgovor na ovakav veliki izazov je
GlusterFS, open source rijeenje koje
omoguava malim firmama da postanu velike zahvaljujui mogunosti skaliranja velike koliine podataka. Ako
ste se ikad zapitali kako je mogue
imati do 72 brontobajta podataka, ili
tek nekoliko petabajtova - GlusterFS je
odgovor. Postoje slina rijeenja Ceph, Lustre, FhGFS i sl. To ostavljamo
itaocima da pogledaju, uporede i da
vide uopte kako funkcioniu klasterski filesystemi.
Istorija
GlusterFS je zapoet kao dio Gluster
Jun 2013.
projekta (www.gluster.org) u julu 2005.

Prvi commit potie iz jula 2006. godine. Prvi izlazak GlusterFS-a bio je u
septembru 2006, gdje su pokazani
ciljevi i ideologija za kojom ide ovaj
projekat. Stabilna verzija GlusterFS
1.2.3 je u februaru 2007. pokazala dosta dobre performanse, ali nije uspjela
da ostvari oekivane rezultate.
Kasnija verzija 1 .3 je unapredila rapidno performanse projekta, tako da
su svi iz open source zajednice zapazili
projekat. Takoe, ovo je dovelo do
analize raznih eksperata gdje je ocijenjeno da je projekat dovoljno dobar
za komercijalnu upotrebu. GlusterFS je
POSIX kompatibilan, tako da je dostupan na svim POSIX-like sistemima.
Terminologija i
specifikacije
Prije nego krenemo sa instalacijom

GlusterFS-a pod Debian 7.0, treba da
pojasnimo nekoliko termina.
brick - brick je skladite koje je dodijeljeno volume-u
39
Server
client - maina koja je mountovala volume
server - maina na kojoj se nalazio
filesystem, na kojem e podaci biti sauvani
subvolume - brick koji je obraen od
strane makar jednog translatora volume-a
volume - finalni dijeljeni podaci, nakon to proe sve translatore
Striped - ako jednu datoteku podijelimo na vie dijelova i te dijelove

postavimo na razne subvolume-e
translator - povezuje jedan ili vie

subvolume-a i radi sa njima odreene
operacije na odreeni nain
Vrste volume-a
Distributivni - Ako se kompletna
datoteka postavi na jedan, sljedea na

drugi subvolume, onda se takav volume zove distributivni. Mana ovoga
jeste to ako otkae jedan subvolume,
onda sistem ostaje bez jednog dijela
datoteka.
Kombinacija svih navedenih volume-a

je mogua. Savjetujemo itaocima da
pogledaju GlusterFS korisniko uputstvo.
Instalacija i konfigurisanje
GlusterFS-a
Savjetujemo da instalirate najnoviji

Debian 7.0 na tri maine pod VirtualBoxom. Postupak instalacije na Debianu je sljedei:
Replikacija - Kopiranje kompletnog

subvolume-a na drugi subvolume
40
apt-get install glusterfs-server
Ovo emo uraditi na tri maine

(VirtualBox maine moraju biti povezane u LAN ili pod VirtualBoxom). Na
LiBRE!
GlusterFS
svakoj virtualnoj maini u /etc/hosts
staviemo:
192.168.1.100 server1
192.168.1.102 server2
192.168.1.103 client1
Na client1 maini uradiemo sljedee

komande:
gluster peer probe server1
gluster peer probe server2
Zatim emo kreirati na server1 i

server2 fasciklu /exp. Poslije toga na
client1 maini:
gluster volume create test-volume
transport tcp server1:/exp
server2:/exp
Na server1 i server2:
gluster volume set test-volume
auth.allow 192.168.1.*
Na Client1 maini:
gluster volume start test-volume
Da bismo potvrdili da sistem radi i da

je volume montiran:
gluster volume info test-volume
Gdje je print:
Volume Name: test-volume
Type: Distribute
Status: Started
Number of Bricks: 2
Transport-type: tcp
Jun 2013.
Bricks:
Brick1: server1:/exp1
Brick2: server2:/exp1
Options Reconfigured:
auth.allow: 192.168.1.*
I konano, moramo povezati dati

sistem (mkdir /mnt/testvolume - ako
ne postoji):
mount -t glusterfs
localhost:/test-volume
/L/testvolume/
U finalu, da bismo vidjeli koliko imamo

prostora , uradiemo:
df -h
...neke informacije...
localhost:/test-volume
9.4G 3.7G 5.3G 42%
/mnt/testvolume
U datom primjeru imamo 5,3 [GB] slobodnog prostora.

Ovime smo uradili klasian distributivni volume. Ako napravite datoteku
t1.txt i datoteku t2.txt- one e biti
postavljene na razliitim serverima tj.
subvolume-ima. Pored distributivnog
volume-a postoje jo replicated, strip,
kao i njihova kombinacija.
Ako elite postati ozbiljan system
administrator, vrijeme je onda da
proitate korisniko uputstvo za
GlusterFS
http://gluster.org/community/document
ation/index.php/Gluster_3.2_Filesystem_
Administration_Guide.
41
Sam svoj majstor

Git (6. d eo)
Ko n fi g u ra ci j a
Autor: Zlatan Vasovi
eto to predstavlja veoma bitnu

stavku za Git je konfiguracija.
Predstaviemo neka od najbitnijih
podeavanja.
Lako je podesiti neto osnovno e-mail i
ime.
$ git config --global user.name
"ZDroid"
$ git config --global user.email
ja@mail.com
Gitconfig
Gitconfig je datoteka u kojoj se nalaze

podeavanja Gita. To je plain text
datoteka.
Sistemska podeavanja se nalaze u

/etc/gitconfig datoteci. U nju se upisuju
podaci kada koristite --system opciju uz
git config komandu.
Podeavanja za svakog korisnika se
nalaze
u
~/.gitconfig datoteci.
Nepotrebno je dodavati sistemska
podeavanja u podeavanja korisnika, jer
sistemska podeavanja vae za sve
korisnike.
42
Svako skladite programskih paketa

takoe ima podeavanja nalaze se u
.git/config datoteci.
Osnovna podeavanja
core.editor
Opcija core.editor slui za podeavanje

glavnog tekst editora. Vrednost (ime
editora) mora odgovarati komandi kojom
pokreemo editor.
$ git config --global core.editor
gedit
core.pager
Moemo podesiti rasporeiva stranica
(engl. pager) koji najee koristimo. On
slui za rasporeivanje velikih ispisa
komandi po stranicama. Primer moemo
videti u izlazu git diff komande.
Podrazumevani pager je less.
core.excludesfile
Ova opcija je dodatak gitignore-u. Ukoliko
ne elimo da ponavljamo isti kd u vie
gitignore-ova, onda moemo tu vrednost
dodati u core.excludesfile .
LiBRE!
Git
commit.template
Opcija commit.template slui za
podeavanje podrazumevane poruke
koja se koristi za commite. Primer
(~/gitmsg.txt):
Naslov
Sta se promenilo
[issue: #n]
Podeavanje je jednostavno:
$ git config --global
commit.template ~/.gitmsg.txt
help.autocorrect
Kada pogreimo pri kucanju Git komande, pojavie se neto ovako:
$ git test
git: 'test' is not a gitcommand. See 'git --help'.
Did you mean this?
reset
Ukoliko omoguimo help.autocorrect,

Git e sam ispravljati greke ako postoji
samo jedan predlog.
user.signingkey
Ukoliko elimo da podesimo GPG klju
kojim emo stalno potpisivati Git oznake,
moemo koristiti ovu opciju.
user.signingkey <gpg-id>
Jun 2013.
Boje
Mnogima se svia mogunost prikaza

boja u izlazu komandi. Git takoe ima tu
mogunost. Opcijom color.ui moemo
podesiti boje za komande branch , diff,
interactive i status. Mogue opcije su
false , true i always. Opcija color.ui =
true slui za prikaz boja u veini
sluajeva, dok color.ui = always prikazuje boje uvek.
Alternativa svemu ovome moe biti
korienje opcije --color dok izvravamo
Git komande. Ukoliko elimo da je stalno
koristimo, napraviemo alias:
$ alias git = git --color
Naravno, moemo posebno podesiti

prikaz boja za svaku od gore nabrojanih
komandi uz opciju color.<komanda> .
Mogue je i podesiti poseban prikaz boja
za specifian deo, na primer meta
informacije za diff (color.diff.meta ).
Ovde je mogue podesiti ak i debljinu
slova, pozadinu i boju. Te vrednosti idu u
sledeem redosledu <boja-slova>
<boja-pozadine> <debljina-slova>.
color.diff.meta "blue white
bold"
Formatiranje i razmaci
core.autocrlf
Ukoliko razvijamo projekat na Linuxu ili

OS X-u i pritom imamo saradnike na
Windowsu ili obrnuto, imaemo probleme sa zavravanjem linija. Problem je u
standardima, jer Windows koristi
43
Sam svoj majstor

carriage-return i linefeed to daje CRLF.
Unix-like sistemi koriste samo linefeed
(LF).
Ovo
je
mogue
reiti
opcijom
core.autocrlf. Za menjanje iz LF u CRLF

koristiemo core.autocrlf true .
core.autocrlf true
Za menjanje iz CRLF u LF koristiemo

core.autocrlf input.
core.autocrlf input
Ukoliko elimo da sve ovo ponitimo,

koristiemo core.autocrlf false .
core.autocrlf false
core.whitespace
moemo podesiti upisivanjem eljenih

opcija, razdvojenih zarezima. Opcije koje
se tu ne nalaze su iskljuene. Moemo
iskljuiti opcije i dodavanjem prefiksa -
ispred opcije. Podeavanje izgleda ovako:
core.whitespace \
trailing-space,indent-with-nontab
Ukoliko elimo da obeleimo greke u

nekoj zakrpi koristiemo:
$ git apply --whitespace=error
<zakrpa>
Greke moemo ispraviti korienjem -whitespace=fix-a.

$ git apply --whitespace=fix
<zakrpa>
Nastavie se
Git ima i opciju za upravljanje razmacima.

Raspolae sa 4 opcije 2 su podrazumevano ukljuene, a 2 podrazumevano
iskljuene. Mogu da istaknu ili isprave
greke.
Opcije koje su podrazumevano omoguene su trailing-space koji trai razmake

na kraju linija i space-before-tab koji
trai razmake pre tabulatora na poetku
linije.
Dve koje su podrazumevano onemoguene su indent-with-non-tab koji trai linije koje poinju sa 8 ili vie razmaka
umesto tabulatora i cr-at-eol koji proverava da li su carriage returnovi u redu.
Koja opcija e biti iskljuena, a koja ne,
44
LiBRE!
BuddyPress
Napravite svoju drutvenu mreu
Autor: Tamara orevi
ojavio se novi dodatak za popularni Wordpress; njegovo ime je

BuddyPress i omoguava nam da od
naeg sajta napravimo drutvenu
mreu. Dodatak je prilino jednostavan za korienje i sadri sve to je
potrebno da bi drutvena mrea funkcionisala: zahteve za prijateljstva, razmenu poruka, grupe, statuse, komentare
Za one koji ne znaju, Wordpress je
trenutno najjai CMS za izradu sajtova.
Ono to ga razlikuje od ostalih jeste
to to je lak za korienje, a Google ga
naprosto oboava. Va sajt u Wordpressu nai e se na boljoj poziciji u
Google pretraivau nego neki sajtovi
koji imaju duplo vie pregleda od
vaeg sajta.
Instalacija i osnovno
podeavanje Wordpress-a
Ako nemate svoj domen i hosting, a

elite besplatno da postavite svoj sajt
na internet, bitno je da obratite panju da je u va hosting paket ukljuena baza podataka i PhpMyAdmin.
Bez ovoga, va Wordpress nee moi
da se instalira. Preporuujemo vam
Byethost, gde moete besplatno dobiti hosting za va sajt, kao i domen.
Byethost je na adresi
http://byethost.com/.
Ako niste nikada instalirali Wordpress,
preporuujemo vam sledee uputstvo
http://bs.wordpress.org/instalacijawordpressa/.
U ovom uputstvu preporuuje se
Wordpress koji je na bosanskom jeziku, ali vi uvek moete preuzeti englesku ili srpsku verziju sa sajta
http://wordpress.org.
Postoji i mogunost da napravite blog
direktno na stranici
http://wordpress.com, meutim ako
napravite blog preko ovog sajta, neete moi da instalirate sve dodatke,
izmeu ostalog ni BuddyPress.
Ako va hosting ima Fantastico ili neku
slinu biblioteku skripti, Wordpress
moete instalirati direktno na hosting.
Uputstvo kako da instalirate Word-
Jun 2013.
45
Sam svoj majstor

press na Fantastico-u ili neemu
slinom, moete pronai ovde
http://www.cloudwebdizajn.com/blog/6
1 -CMS/21 0-wordpress-instalacija.html?
showall=1 .
Sada imate sve to vam je potrebno za

instalaciju Wordpressa.
Wordpress ima mnogo mogunosti i
ako ste tek poetnik, u ovom CMS-u
postoji odlian sajt na srpskom jeziku
na kome imate uputstva za sve to
vam je potrebno. Sajt se nalazi na
adresi
http://izradabloga.wordpress.com/.
BuddyPress
BuddyPress je dodatak za Wordpress.

Pomou njega vi samo dodajete nove
mogunosti na svoj sajt. Wordpress
sam po sebi ima korisnike. Oni mogu
da dodaju sadraj na va sajt ili ne u
zavisnosti kako vi to odredite, ali ne
mogu da alju jedni drugima poruke i
zahteve za prijateljstva. Sa ovim dodatkom to sve postaje mogue i va sajt
dobija potpuno novu funkcionalnost.
Na ovaj nain moete napraviti sajt

posveen vaem hobiju koji moe ujedno postati drutvena mrea svih ljudi
koji imaju isti hobi kao vi.
Instaliranje BuddyPress-a
Instalacija je poprilino jednostavna.

Sve to treba da uradite jeste da na
svom admin panelu izaberete dugme
Plugins, zatim izaberete stavku Add
new i u polje za pretragu ukucate
buddypress. Odmah e vam se pojaviti
46
BuddyPress i sve to treba da uradite

jeste da pritisnete dugme Install Now.
BuddyPress ne podrava linkove koji
su unapred odreeni na Wordpressu i
potrebno je jo izabrati u admin
panelu u Settings/Permalinks bilo koje
podeavanje osim onog koje je
unapred postavio Wordpress.
Na ovaj nain, BuddyPress je instaliran

i sada ga samo treba podesiti prema
svojim potrebama.
Podeavanje
Kada zavrite sa instalacijom, u admin

panelu u delu Settings pojavie vam se
novi link pod nazivom Buddypress.
U ovom delu moete podesiti BuddyPress kako vam odgovara. Postoji
nekoliko opcija koje moete ukljuiti
ili iskljuiti i mi emo objasniti svaku
od njih.
Extended Profiles
Ovu stavku dozvolite ako elite da
dopustite korisnicima drutvene mree da piu neto o sebi.
Account Settings
Ovde dozvoljavate korisnicima da menjaju podeavanja za svoj profil.
Friend Connection
Dozvolite ovu stavku ako elite da
dozvolite korisnicima da dodaju prijatelje odnosno da se povezuju sa ostalim korisnicima.
LiBRE!
BuddyPress
Private Messaging
Dozvolite privatne poruke izmeu
korisnika.
Activity Streams
Dozvolite korisnicima da postavljaju
statuse koji su vidljivi svima, samo njihovim prijateljima ili lanovima odreene grupe. Takoe, ovim ete im dozvoliti i da komentariu tue statuse i
uestvuju u diskusijama.
ujemo vam da traite temu za

BuddyPress.
Instalacija teme slina je kao i instalacija nekog dodatka. Izaberite stavku
Appearance/Themes u admin panelu,
idite na Install Themes i unesite u polje
za pretragu buddypress. Kada pronaete eljenu temu, izaberite Install
Now. Moda ete morati nakon toga
da je aktivirate u delu Manage
Themes.
User Groups
Omoguite grupe i dozvolite korisnicima da budu lanovi grupa.
Site Tracking
Ovu stavku izaberite ako elite da pamtite broj novih postova, komentara,
kao i ostale informacije vezane za
vau drutvenu mreu.
Za one malo strunije koji znaju da
dodaju temu u fasciklu sajta, preporuujemo linkove na kojima se moe
nai veliki broj tema koje su napravljene iskljuivo za BuddyPress:
Izaberite temu
Postoji mnogo besplatnih tema za

Wordpress, ali ne podravaju sve one
BuddyPress. Moe se desiti da naete
savrenu temu, ali vaa drutvena
mrea ne funkcionie. To se deava jer
tema jednostavno nije prilagoena
BuddyPressu. Iz ovih razloga preporu-
Jun 2013.
http://www.tmdhosting.com/templates/
free-buddypress-themes.html
http://wordpress.org/themes/tags/budd
ypress
Sada je samo potrebno da dodate svoj
sadraj i vaa drutvena mrea je
gotova.
47
Mobilni kutak
Tablet M i n i ra u n a r
i l i s a m o p re n o s n i u re a j ?
Autor: Aleksandar Boinovi
d izuma telefona, niko nije pomislio

da e taj ureaj nekada dobiti
noge i postati potpuno prenosiv. Kada
se to ostvarilo, prvi prenosni telefoni bili
su pozamanih dimenzija. Postepeno se
veliina telefona smanjivala, a veliina
ekrana uveavala. Tako su nastali
telefoni s ekranom osetljivim na dodir.
Ako su nekada male stvari bile u modi,
vie nisu, pa je ekran postao toliko veliki,
da je nastao nov ureaj - tablet.
Svojim hardverskim karakteristikama,
ovi prenosni ureaji ve odavno nadmauju nae starije raunare. Mnogi se
umesto za kupovinu novog raunara radi
zamene za stari, odluuju ba za tablet.
Na naem tritu su dostupni tableti
uglavnom sa Android operativnim
sistemom (u daljem tekstu OS), koji
moe da zadovolji veinu, ako ne i sve
potrebe jednog obinog korisnika. Za
koje svrhe je tablet koristan, a na kom
polju je ogranien?
Pregled multimedija
Tablet je vrlo korisna sprava. Sedenje

ispred raunara ume da bude zamorno,
a nije preporuljivo provoditi due
vremena u tom poloaju. Stoga nam
tablet koristi za pregled slika i filmova ili
sluanje muzike, a pritom nas ne vezuje
za kompjuterski sto. itanje novina
48
postalo je mogue uz ispijanje kafe na

terasi ili balkonu, ali se umesto
tampanih listova papira koristi ekran
veliine ake - tablet. Najmanje triput je
debljina tableta manja od debljine jedne
prosene knjige.
Duga putovanja
Davno je prolo vreme kada smo

kupovali ukrtene rei, magazin i utu
tampu, da bismo lake podneli put.
Tetris je bio pravo otkrie, i roditelji su
ga obavezno pakovali deci u ruksak za
put na zimovanje. Sve to zamenjuje
jedan pametni ureaj. Samo je potrebno
prebaciti neki dobar film sa raunara na
microSD karticu i instalirati neku igricu,
svako po svom ukusu. Eto kako najlake
prekratiti vreme. Velika mana ovih
ureaja je kratak vek baterije, to zavisi
od proizvoaa, zatim arhitekture
samog ureaja kao i naina na koji ga
korisnik upotrebljava. Manje se baterije
troi kada se npr. itaju vesti, nego kada
se igraju igrice. U pomo dolaze solarni
LiBRE!
Tablet Mini raunar ili samo prenosni ureaj?

punja i rezervna spoljanja baterija.
Jasno je da je za solarni punja potrebno
sunano vreme, dok se rezervna
spoljanja baterija napuni kod kue, a
kada zatreba, jednostavno se prikai na
telefon, odnosno tablet i tako ga puni.
Obrada teksta
Tablet karakterie odsustvo fizike tastature, jer je zamiljeno da se tekst

unosi dodirom po ekranu, odnosno po
softverskoj tastaturi. Za Android OS
postoji velika ponuda aplikacija tastatura. Mnoge od njih sadre korisniki
renik, to olakava unos pojedinanih
rei. Malo je tee kucati due tekstove
na tabletu, ukoliko se to radi pipanjem
ekrana. Zato se preporuuje beina ili
pak USB tastatura (sve zavisi od toga,
poseduje li va tablet USB ulaz-izlaz).
Time je problem kucanja reen. Meutim, za obradu teksta je neophodan mi podvlaenje teksta prstom ili tano
navoenje kursora na odreeno mesto
takoe prstom, nikada nije precizno. Ne
bi bilo loe da se u komplet ubaci i jedan
beian mi. Jedno efikasno reenje bila
bi nabavka futrole sa ugraenom
tastaturom. Tablet se ubaci u okvire
predviene za to, podesi se odreeni
ugao koji zaklapa sa tastaturom ispred
sebe i na kraju se s njom povee preko
USB-a (pritom je OTG kabal posrednik).
Ako elite uz to i mi da poveete, onda
vam preporuujemo kupovinu USB HUBa za Android ureaje. Poeljno je da
obratite panju prilikom kupovine, ima li
USB HUB sopstveno napajanje ili ne.
Ukoliko nema, podrka se suava na
male flash memorije i na spoljanje
tvrde diskove koji imaju sopstveno
Jun 2013.
napajanje. Tako opremljen tablet podsea na netbook.
Navigacija tokom vonje
Seamo se kako su navigacije za kola,

uprkos svojoj ceni, lako nale put do
svojih kupaca. Za uzvrat, navigacija trai
odreen poloaj, odreuje trenutni
poloaj automobila, rauna razdaljinu i
usmerava vozaa glasom. Sve to sada
moe raditi i jedan tablet koji poseduje
GPS. Pritom ne postoji briga o potronji
baterije, jer se tablet moe napuniti
preko adaptera za vozilo.
Napredniji rad na tabletu
Mogunosti Android OS-a svakako ograniavaju ozbiljniji rad na tabletu. Kao OS

za mobilni telefon on je solidan, ali
prosto, rad na tabletu ne prua oseaj
rada na raunaru. To je ve pitanje OS-a,
a ne same plastike. Kada god treba
uraditi neku konverziju medija u drugi
format, korisnik je prinuen da to uradi
na raunaru. Tako se stie utisak da je
raunar kuhinja, a tablet trpezarijski sto
na njemu je ono to se spremi u
kuhinji. Ukoliko se pojavi greka da je
microSD kartica oteena, ne postoji
nain da problem reite na tabletu, a da
ne formatirate karticu. Taj problem se u
veini sluajeva vrlo lako reava na
raunaru, uz pomo malo naprednijih
alatki kao to je fsck.
Zakljuak je da tablet jo treba da
sazri, a mogue i da promeni odelo,
pa e jednog dana postati potpuno
samostalan.
49
Hardver
Arduino ko n tro le r
(5 . deo)
Autor: Stefan Noini
Kada poveete taster, to bi trebalo da

izgleda kao na slici.
Kao to smo ve i do sada radili, izradu

projekta emo podeliti u 2 faze: hardverski i softverski deo. Prvo emo
povezati sve to je potrebno od elektronike, pa emo onda prei na programiranje.
To bi bilo to to se tie hardverskog

dela, sada je vreme da preemo na
softverski deo, odnosno programiranje.
Hardverski deo
Pre nego to ponemo sa programiranjem, potrebno je da objasnimo

algoritam koji elimo da implementiramo.
prethodnim brojevima smo saznali ta je to PWM, kako se

koriste tasteri i jo mnogo toga. U
ovom broju emo da uradimo jedan
mali projekat koji je samo kombinacija
ve nauenog.
Prvo emo povezati taster na Arduino

kao to smo to radili proli put. Za poetak poveite 5 [V] pin sa tasterom
koji povezujete na pin 7 i pull-up
otpornikom. Takoe je potrebno drugi kraj otpornika da veete na GND.
Sledei deo jeste vezivanje LED diode

na Arduino. Na pin 7 prvo veite otpornik od 200 [] a zatim na drugi kraj
veite anodu; katodu veite na GND.
Softverski deo
Dakle, cilj nam je da se na svaki pritisak dugmeta osvetljenost diode povea. Kada dioda dostigne svoj maksimum osvetljenosti, na sledei pritisak
osvetljenost treba da se smanji.
Ovo moemo uraditi tako to emo
napraviti jednu globalnu promenljivu
koja e uvati trenutnu vrednost
osvetljenosti diode (0 255), i jo
jednu promenljivu koja e signalizirati
da li se osvetljenost pri sledeem
50
LiBRE!
Arduino kontroler
pritisku smanjuje ili poveava.
Napomena: Pre nego to ponemo,
Arduino ne sme da bude povezan sa

elektronikom, pa emo izvui ice
koje su povezane na GND i na 5 [V].
Sada je vreme da implementiramo nau ideju. Pokrenite Arduino radno
okruenje i ponite novi projekat.
Kd programa:
const int ledPin = 3;
const int buttonPin = 7;
}
if (brightness
increment = 1;
if (brightness
increment = 0;
>= 255)
<= 0)
analogWrite(ledPin,
brightness);
}
Sada je samo potrebno da ponovo

poveete elektroniku na protoboardu
sa Arduino-om, i da program prebacite
na Arduino.
char brightness; // Promenljiva

koja pokazuje osvetljenost
diode
char increment;
Trebalo bi da pri svakom pritisku

tastera LED dioda bude to svetlija, a
kad doe do svog maksimuma, polako
postaje tamnija.
void setup()
{
// Inicijalizacija svih pinova
pinMode(ledPin, OUTPUT);
pinMode(buttonPin, INPUT);
U ovom broju smo uradili jedan zanimljiv projekat korienjem relativno

dostupne opreme i znanja koje smo
stekli. U narednom broju emo vas
uvesti u serijsku komunikaciju izmeu
Arduino-a i raunara.
// Inicijalizacija potrebnih
promenljivih
brightness = 0;
increment = 0;
}
void loop()
{
// Provera da li je taster
pritisnut
if (digitalRead(buttonPin) ==
HIGH)
{
if (increment == 0)
brightness++;
else brightness--;
Jun 2013.
51
Hardver
Firmware i secure boot, FUD i li

p re t n j a ?
(1 . deo)
Autor: Ivan Bulatovi
ekada davno, u veoma, veoma

udaljenoj galaksiji, kada je dialup konekcija preko bakarne parice
bez PCM-a bila privilegija, Linux korisnici su mnogo vie cenili hardver koji
je bio isporuivan u FoC (engl. Firmware on Chip) varijanti. Moda se priseate tzv. Win modema, koji su se
od hardverskih razlikovali po tome to
je DSP (Digital Signal Processor) bio
implementiran softverski. To je rezultiralo troenjem CPU ciklusa i usporavanjem raunara kada ste bili na
mrei, ali je pogodovalo kompanijama
poput US Robotics, Motorola, Lucent i
ostalima, jer je PCB (Printed Circuit
Board) bio do tri puta manji nego kod
hardverskih modema, a gomila ipova
i prateih komponenti je moglo biti
uklonjeno, ime je njihova proizvodnja
pojeftinila. Sa raslojavanjem se ovde
nije stalo, pa je postalo teko razlikovati hardverske i Win modeme samo
po veliini. Primera radi, Conexant HSF
je ist softverski modem dok je
Conexant HCF manje procesiranja radio softverski. Prvi nije radio na Linuxu, dok je drugi mogao biti nateran na
to kompajliranjem OEM drivera i skrnavljenjem kernela. TV kartice imaju
slinu istoriju; glomazne kartice,
52
veina sa BT878 ipom, su bile kompatibilne sa Linuxom, dok su kartice,

koje su po specifikaciji traile poslednji vrisak moderne PC tehnologije i
bile malo vee od vozake dozvole,
imale nulte anse da prorade pod,
omiljenim nam, Linux distribucijama.
Dakle, hardver i firmware na njemu

(dok god je programibilan) je na
prijatelj? Danas, ova konstatacija ne
moe biti dalja od istine .
Linux korisnici su se izborili za pravo
da kupe hardver bez preinstaliranog
mainstream desktop operativnog
sistema, ali pobeda je donekle Pirova,
jer u procesu proizvodnje tog istog
hardvera, instalacija i korienje druLiBRE!
Firmware i secure boot, FUD ili pretnja?

gih operativnih sistema moe predstavljati bolno iskustvo.
Sve se svodi na minimizaciju trokova
u proizvodnji, diferencijaciji i ograniavanju funkcija hardvera koje bi on
inae mogao da obavlja, a koje je proizvoa sa namerom onemoguio kroz
firmware, da bi kupce naterao da
pazare skuplji proizvod sa mogunostima koje im moda nikada nee
zatrebati. Primer za ovo je Intel, koji je
H67 chipset osakatio tako da je VT-d
podrka izostala iako se kroz BIOS
mogla omoguiti. Ako ste planirali da
svoj desktop raunar koristite za virtuelizaciju, kupili Intelov procesor koji
podrava VT-d instrukcije, kupili matinu plou sa chipsetom koji po specifikacijama podrava VT-d, ekalo vas
je neprijatno iznenaenje u vidu OEM
proizvoaa koji su po smernicama iz
Intela onemoguili VT-d u BIOS-u, a to
u trenutku izlaska matine ploe na
trite nije bilo jasno naznaeno. Sa
druge strane, proizvoai GPU ipova
koriste firmware da neispravne komponente ipa iskljue, a da proizvod
ostane potpuno funkcionalan sa umanjenim performansama, to je apsolutno korisno za kupce koji grafike
kartice mogu kupiti po jeftinijoj ceni, a
sa svim mogunostima koje skuplje i
bre kartice imaju; mada su ti isti
proizvoai pribegavali istoj taktici
kao i Intel, pa su korisnici hakovanjem
firmware-a sa jeftinijim karticama
dostizali performanse brih (AMD
HD6950 -> HD6970). Dakle, firmware
moe biti koristan i kupcima i proizvoaima, ali se moe i zloupotrebiti, tako da, inae ispravan hardver ogranie
Jun 2013.
zarad manipulacije tritem dok god

su sva ogranienja jasno naznaena na
proizvodu, a esto nisu, to i ne predstavlja neki problem za kupca.
Najpoznatija implementacija firmware-a se ogleda kroz BIOS/UEFI. To je

interfejs kojim moete upravljati
osnovnim postavkama raunara i njegovih komponenti. Radi unifikacije,
osmiljeno je nekoliko standarda i
specifikacija od kojih je najbitnija
ACPI. ACPI je otvorena specifikacija
koja je, makar na papiru, platformski
agnostina i koja kontrolu nad konfiguracijom i stanjem hardverskih komponenti prebacuje na operativni
sistem koji podrava ACPI. To konkretno znai da korisnik, ili operativni
sistem, moe da regulie podrazumevanu brzinu ventilatora ili takt procesora itd. Zvui dobro, u mogunosti
53
Hardver
smo da u odreenoj meri kontroliemo rad hardvera koji smo platili.
ACPI definie odreen broj tabela koje slue kao interfejs izmeu operativnog sistema i samog firmware-a.
OEM proizvoai definiu ove tabele
sa AML izvornim kdom, koji se zatim
pomou Microsoft ili Intel compilera
pretvara u binarni oblik koji je dostupan, tj. vidljiv u kernel prostoru.
Kako se generacije matinih ploa
zajedno sa ostatkom komponenti koji
ine modernu PC platformu smenjuju
svake godine, vrlo je kratak vremenski
period koji se moe posvetiti podrci
proizvodu koji je aktuelan na tritu.
Primera radi, auriranja BIOS-a se po
pravilu izbacuju tokom prve dve
godine od kako se proizvod naao na
tritu, a zatim se svaki vid firmware
podrke za takve proizvode ukida.
Svaka generacija novih matinih ploa
je dostupna u vidu 1 5 razliitih modela istog OEM-a, od kojih je za svaki
neophodno odravati BIOS, za t je
potreban dovoljan broj programera,
to sve, naravno, kota. Zato se
vreme, za koje traje ovaj vid podrke,
neprestano smanjuje, pa se dogaa da
sa raunarom koji je vremean svega
godinu dana i pored oiglednih problema nemate drugu opciju osim, da
sa problemima nauite da funkcioniete ili da probate da hakujete sam
BIOS. Moete kupiti i nov model to je
i cilj proizvoaa. Pomenete li Linux
proizvoau, velika je verovatnoa da
e vam rei da ne odgovaraju za funkcionalnost ureaja na tom operativnom sistemu.
Postupak hakovanja BIOS-a se ogleda
54
u kopiranju binarnih ACPI tabela iz

zatienog memorijskog prostora, njihovim pretvaranjem u izvorni AML
kd, prilagoavanjem tog kda, njegovim kompajliranjem a zatim uitavanjem pomou definisanih kernel parametara. U veini sluajeva, AML je
kompajliran sa Microsoft kompajlerom
od strane OEM proizvoaa, pa u sluaju da ak i ne modifikujete AML ve
samo pokuate da ga kompajlirate sa
Intel kompajlerom, u velikom broju
sluajeva Intel kompajler e izvriti
brojne optimizacije, prijaviti upozorenja pa ak i greke, to dovodi do
zakljuka da se ACPI specifikacija i ne
primenjuje dosledno, ve se BIOS
programeri odluuju za trikove koji su
dovoljni da hardver radi ispravno na
mainstream operativnom sistemu,
ime se efektivno ponitava platformski agnostina aspiracija ACPI specifikacije.
LiBRE!
Firmware i secure boot, FUD ili pretnja?

Ako zaboravimo BIOS na momenat,
firmware moe da sadri patentom
zatienu intelektualnu svojinu koja
umnogome moe da otea razvoj
otvorenih drivera za hardver koji ga
implementira. Veliki broj Linux korisnika koji su bili, ili i dalje su, ponosni
vlasnici netbook prenosnih raunara sa
Atom procesorima i GMA500 (Poulsbo)
IGP-om, znaju ta znai muka, gde se
stabilnost i performanse pod Linuxom
mogu opisati u rasponu od patetinog
do jadnog.
Nekoliko saveta kojih bi trebali da se
pridravate prilikom kupovine novog
hardvera:
Nemojte biti early adopter;
saekajte par meseci pre kupovine
najnovijih komponenti koje su tek
izale na trite. Posebnu panju
obratite na matinu plou.
Pretraite kakva su iskustva Linux
korisnika sa eljenim hardverom.
Kernel bugzilla je odlino mesto gde
moete da ponete; na
raspolaganju su vam i internet
forumi.
Dobro se informiite o
specifikacijama ureaja, vitalnim
komponentama na kojima je
baziran, proverite da li se driver za
taj ureaj aktivno razvija unutar
kernel stabla da biste izbegli
zavisnost od OEM-a i njegove
podrke za Linux.
Proitajte korisniko uputstvo
svakog ureaja kojeg nameravate
da kupite, pre nego to za njega
date novac.
Poeljno je da je na ambalai
opreme koju kupujete naznaena
Jun 2013.
podrka za Linux.
Postoje nekoliko projekata koji za cilj
imaju firmware otvorenog kda ili
makar olakavaju dizajniranje istog,
kao to su: Coreboot, Intel FSP, OpenBoot i OpenWRT. Meutim, istina je da
nijedan nije dobio podrku od strane
veine OEM proizvoaa, te se ovakvi
projekti retko gde mogu videti primenjeni u praksi.
U sledeem broju LiBRE! asopisa
opisaemo UEFI i Secure boot i njihov
uticaj na korisnike Linux baziranih
operativnih sistema.
55
56
LiBRE!

LiBRE - BR 14 (2013) - Linux IT Magazine

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

LiBRE - BR 14 (2013) - Linux IT Magazine

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

i

Creative Commons Autorstvo-Nekomercijalno-Deliti pod istim uslovima.

oela je sezona godinjih odmora;

letnjim mesecima, raunari i raunarska oprema u tom periodu belee

asopis o slobodnom softveru

Ubuntu - Crna Gora

Sigil 0.7.2 (2. deo)

Calculate Linux 13.4 KDE

Linux Mint 15 cinnamon

asopis o slobodnom softveru

Tablet Mini raunar

Arduino kontroler (6. deo)

Firmware i secure boot,

Microsoft open source konferencija

Gradska uprava Minhena

Microsoft Hrvatska je organizirao prvu Microsoft

Koristan link: http://bit.ly/1 1 FJ949

Peticija za Google Drive Client

Koristan link: http://bit.ly/1 293IsE

Koristan link: http://bit.ly/1 1 FJeor

Software freedom day

asopis o slobodnom softveru

Koristan link: http://bit.ly/1 1 T7nXt

Ubuntu Carrier Advisory Group

Prevod Zvaninog prirunika za Linux

lanovi Montenegro Open

Koristan link: http://j.mp/1 2BzhvC

Srean roendan FreeBSD

Ubuntu - Crna Gora

NU/Linux i Ubuntu zajednica u

Kako je sve poelo?

Od dokumentovane istorije, konkretno vezano za Ubuntu zajednicu Crne

od oko godinu dana okupila stotinak

U leto 201 1 . godine dolo je do

asopis o slobodnom softveru

Ubuntu - Crna Gora

Nakon putanja sajta u rad, dobar deo

Donja Gorica. Osim u Podgorici, organizovali smo prezentacije i Ubuntu

Od posebnog interesa su nam dobra

Ukoliko ste u Crnoj Gori, zemljama

asopis o slobodnom softveru

Calculate Linux 13.4 KDE

alculate Linux zasniva se na

izdanje ovog projekta ima nekoliko

optimizovan je za skladitenje i reprodukciju

Slika 1 Calculate Desktop

Prilikom pokretanja sistema, pojavie

Slika 4 Calculate Linux 13.4 KDE

Pored KDE desktopa koji je neobinog

Za razliku od ostalih distribucija, za

asopis o slobodnom softveru

Calculate Linux13.4 KDE

KDE okruenje radne povri ponaa se

kolekciju multimedijalnih komponenti

Glavni alat za rukovanje softverskim

ing software, SMPlayer, uz kompletnu

zofija tana mogu samo da vam kau

distribucije (prvo mesto na rang listi

asopis o slobodnom softveru

Sve ovo je dalo Linux Mint zajednici

Linux Mint 15 Olivia

Pratei aktuelne verzije Ubuntua,

Instalacija Linux Minta 15