MUDRE MISLI

IZREKE I CITATI

Priredio:
Jovica Jeremi

Kragujevac, 2013.

MUDRE MISLI - IZREKE I CITATI

Autorsko izdanje
Priredio

Jovica Jeremi

Lektor

Nikola Jeremi

Korektura

Olga Bogdanovi
Aleksandar Jeremi

tampa:

Interprint, Kragujevac
www.interprintkg.com
069 212 02 02

Tira: 500 kom

CIP
,
821-84(082.2)
821.163.41-84(082.2)
MUDRE MISLI izreke i citati / priredio Jovica Jeremi
Kragujevac : J. Jeremi, 2013 (Kragujevac : Interprint)
152 strane, 21 cm. Tira: 500
ISBN 978-86-916937-0-1
1. Jeremi, Jovica (prireiva, sakuplja, izdava)
COBISS.SR-ID 199839500

Kragujevac, 2013.

!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!Nbsjoj!


Pre nego to pone suditi o meni i mom ivotu,

obuj moje cipele i idi mojim putem! Proi ulice, brda
i doline! Oseti bol i sreu! Proi godine kroz koje ja
prolazim, padni preko svakog kamena koji se meni
naao na putu! Ustani uvek ponovno i idi istim putem,
kao to i ja radim! I tek mi onda moe suditi.
(Patrijarh Pavle)

Bogati za sebe ostavljaju prekomerne rezerve stvari
koje im nisu potrebne, dok milioni ive na rubu gladi.
Ako bi svako ograniio svoj posed samo na ono to mu
je zaista potrebno, niko ne bi morao da ivi u bedi i svi
bi bili zadovoljni. (Gandi)

Svako jutro kada se sunce pojavi gazela se probudi. Ona
zna da mora odmah da tri bre od najbreg lava ili e
biti pojedena. Ali, kada se sunce pojavi i lav se takoe
probudi, i on zna da mora odmah da tri bre od
najsporije gazele ili e umreti od gladi. Konano nije
vano da li ste gazela ili lav, vano je da trite im se
sunce pojavi. (arls M. vab)

Kako ivim? Dobro. Zadovoljan sam to sam proiveo
vek, a nisam nikome nakodio. Ono to je meni tete
naneseno, davno sam zaboravio. Gubitak je lake
podneti nego kajanje. (M. Selimovi)

Srbin je, izvesno, od svih naroda na Istoku, najmanje
sklon mrnji. Ne mrzi ni jedan narod oko sebe. Ako
uopte nekoga mrzi, to je onda svog suseda, nekog svog
Srbina preko ulice, ili onog Srbina na gornjem spratu, ili
onog Srbina na donjem spratu. (J. Dui)
5


Daj siromahu pre nego to ti zatrai, jer ako mu prui

pre nego to je on svoje ruke ispruio, dae mu i
samopotovanje, koje je vrednije od tvoje pomoi.

Ono to je prolo, vie ne postoji; ono to e biti, jo
nije dolo. Postoji samo jedna taka u kojoj se sastaju i
prolo i budue. U toj taki je ceo na ivot. (Tolstoj)

Ko ne eli da ita od mene primi, iako mu je to potrebno
i premda to imam, taj ne eli ni meni da ita dadne, iako
je to meni potrebno i premda on to ima. (Lesing)

iroka vrata i irok put to vode u propast, mnogo ih je
koji idu njima; uska vrata i tesan put to vode u ivot,
malo ih je koji ih nalaze. (Iz Biblije)

Razlika izmeu mogueg i nemogueg je esto samo u
tome to je za ostvarivanje nemogueg potrebno malo
vie vremena, upornosti i vere. (Jevrejska)

Uivaj u ivotu danas - jue je prolo, a sutra moda
nikada nee doi.

Koliko vie vodimo rauna o vremenu, toliko vie
oajavamo to ga nemamo dovoljno, ali koliko ga
nerazumno troimo, toliko se ini da ga imamo na
pretek. (Leopardi)

Koliko brzo mi starimo a deca rastu, toliko brzo
moramo preusmeravati nau imovinu u njihovu
delatnost,
kako bi oni bre napredovali a mi se zatitili da naim
nestankom, sa nama ne nestane i sve ono to smo itav
ivot stvarali. (J.J.)
6


Uvek je pravo vreme da se uradi ono to je ispravno.

(M. L. King)

Postoje dve stvari na zemlji koje skrivene nita ne
koriste. A to su: novac zakopan u zemlji i pamet
zadrana u glavi.

Zdrav ovek ima hiljadu elja, bolestan
samo jednu. (ehov)

Samo je ovek taj koji kanjava sebe, nikad Bog.

Detetu ne treba dati ribu, nego ga nauiti da peca.
(Kineska)

Ne verujte reima ni svojim ni tuim, verujte samo
delima i svojim i tuim. (Tolstoj)

ovek je oveku vuk. (Latinska)

Brige treba da nas vode u akciju, a ne u depresiju.
(Pitagora)

Suze mi teku od smeha. Ako se prestanem smejati,
ostae samo suze. (M. Selimovi)

Teko je nauiti onoga ko je, nenauen, ve postao
uitelj drugima. (N. Velimirovi)

ovek koji veruje da zna sve, stoji ispod onoga koji ne
zna nita. (N. Velimirovi)

Istinito govorei, nikada ne moe pogreiti.

Moto ivota: obrisati svaku suzu sa svakog oka. (Gandi)

U nevolji nemoj klonuti duhom.
7


Bolje je biti oprezan, nego slepo juriati. (Indijska)

Nema vee mudrosti nego utanjem rei sve.

Hvalisanje je poetak sramote. (Japanska)

Krite, dugujem petla Asklepiju; hoe li se setiti da plati
dug? - Poslednje rei. (Sokrat)

Neznanje je neispisan papir na kojem moemo pisati, a
pogreno znanje je ispisan papir koji se prvo mora
obrisati.

Smatraj svaki dan, kao jedan otpoet i zavren ivot.
(N. Velimirovi)

Niko ne daje bolji primer od mrava, a on nita ne
govori. (Engleska)

I kada doe do rasprave, neka su vam rei blage, a
dokazi jaki. A ja, iz iskustva znam da su rei jae uvek,
kada su dokazi slabi. (Patrijarh Pavle)

Kroz ivot trite polako, kako biste bili dovoljno spori,
da ako zatreba, moete biti dovoljno brzi da ispravite
tue greke. (J.J.)

Ako eli da da, ne dozvoli da te ekaju. (panska)

Ako ima mnogo daj od svog bogatstva, ako ima malo
daj od svog srca.

Strpljenja, i trava e postati mleko. (Kineska)


Sanjao sam da bi ivot trebalo da bude radost. Probudio

sam se i shvatio da je ivot veliki napor. Radio sam i
uvideo da je u napornom radu velika radost. (Tagore)

Nema druge prilike da se ostavi prvi utisak.

Nije mi ao to me ljudi ne poznaju, ve to ja njih ne
poznajem. (Konfuije)

Nikad ne stupaj u prijateljstvo sa ovekom koji nije bolji
od tebe samoga. (Konfuije)

Nita nije tako teko ako ga razloite na male poslove.
(H. Ford)

Ne bojte se da e Vas vai neprijatelji savladati, niti se
nadajte da e Vas vai prijatelji odbraniti. Samo se
starajte da imate Boga za prijatelja i ne bojte se niega.
(N. Velimirovi)

Nikada se ne treba unapred sekirati.

Uio sam tuce jezika, prouavao literature i umetnost,
proveo svoje najbolje godine u bibliotekama itajui sve
to bi mi dolo pod ruku i osetio sam da sam traio
vreme, ali ubrzo sam shvatio da je to bilo najbolje to
sam ikada uinio. (Nikola Tesla)

Ko eli da vidi dugu mora nauiti da voli kiu.

Bolja je mala zarada danas, nego velika sutra. (Ezop)

Nikada ne reci istinu koja drugima nee prijati. (Indijska)


Zbog jedne rei oveka esto smatraju mudrim, a zbog

jedne rei esto ga smatraju glupim. Zaista moramo
dobro paziti ta govorimo. (Konfuije)

Ne ponesi se mudrou. Ni tuom, jer nije tvoja.
Ni svojom, jer im si se poneo, znai da je nema
mnogo. (N. Velimirovi)

Najnesnosniji su oni ljudi koji misle da su samo oni u
pravu. (N. Velimirovi)

Jedan prijatelj nije malo, ako ih je hiljadu, nije mnogo.
(Arapska)

Ne znai ako si poten da si bezbrian, ako nisi kriv da si
bezbedan, ako si u pravu da si zatien...

Ako ima cilj, nai e put. (Afrika)

Ako eli nekome da pomogne, ne povedi ga, nego ga
poguraj. (J.J.)

Ne govorite o svojoj srei oveku manje srenom od
Vas. (Pitagora)

Neka pravednik ini pravdu, a osvetu neka ostavi Bogu.
(N. Velimirovi)

ovek koji ne razmilja i ne planira unapred naii e na
nevolju ispred svojih vrata. (Konfuije)

Ljubaznost uzvrati ljubaznou, ali zlo uzvrati pravdom.
(Konfuije)

to ne postigne vikom, postii e utanjem. (Afrika)
10


Ako mi stane na noge, na sreu ne moe. (Bugarska)

Sve e proi osim dobra koje si uinio. (Francuska)

Ne moli se kada dou loi dani, ako se ne moli kada ti
dobro ide. (Kineska)

to se preuti, moe da se kae; to se kae, ne moe da
se preuti. (Danska)

Najbolje ptice iza svih lete. (Gruzijska)

Da bi negde stigao ne treba ti brzina, ve pravi put.

Ako ovek ne menja miljenje, ili je vrlo mudar ili je
glup.

uvaj se urbe jer ona uvek dovodi do kajanja. Onaj ko
uri govori pre nego to neto sazna, a odgovara pre
nego to neto shvati, odlui pre nego to neto
proveri, kudi pre nego to se u neto uveri. (Arapska)

Izlaz je u radu.

Velika je snaga u onoga oveka koji ume da preuti i
onda kada ima pravo. (L. Tolstoj)

Ne uri napred dok nisi pitao za put.

Deda mi je jednom rekao da postoje dve vrste ljudi, oni
koji rade i oni koji od toga imaju koristi. Kazao mi je da
pokuam da budem u prvoj grupi tamo je konkurencija
slabija. (Indira Gandi)

Dok slua besposliarske razgovore, propadaju ti veliki
planovi.
11


Ako pri svakoj prijateljskoj usluzi odmah misli na

zahvalnost, onda nisi darovao, ve prodao.
(Dostojevski)

Pomozi svakome delima i veruj. Neko uvek nadgleda
naa dela, i vraa nam delima.

Svakog dana odnesi kantu zemlje na jedno mesto
i sagradie planinu. (Konfuije)

Voli svoje komije, ali ne uklanjaj ogradu. (vajcarska)

Ima ih to plau to rue imaju trnje. Ti se veseli to
trnje ima rue. (Konfuije)

Poverenje obavezuje da, iako ste odgovorni, morate biti
odgovorniji nego to biste inae bili i nego to je inae
potrebno. Zato ponekad, nepotrebno, zna biti teret i
dodatno optereenje. (J.J.)

Ako ovek ne razmilja o problemima koji su udaljeni,
bit e pun briga kad mu se priblie. (Konfuije)

Nad prosutim mlekom ne vredi plakati.

Pazi ta govori, jer ne zna ko te slua.

utanje je najsavreniji ljudski glas. (Radmilo Mikovi)

Jedan mudar ovek jednom je rekao: Ne znam ja,
pitajte enu.

Odluka treba da prenoi. (Latinska)

Jedan dan zamenjuje tri, ako se sve radi u pravo vreme.
12


Postavi dugorone ciljeve, a obavljaj kratkorone

zadatke.

Provedite neko vreme potpuno sami, svakog dana.
(Dalaj Lama)

Kada bih imao samo osam sati da poseem drvo, est
sati bih utroio otrei sekiru. (Linkoln)

Jednom godinje, idite na neko mesto gde ranije nikada
niste bili. (Dalaj Lama)

Radi zorom, a odmaraj se kad zae Sunce.

Put pred sobom upoznae ako pita one koji se njime
vraaju.

Sebinost je koren svih zala.

Hodaemo bez razloga, radovaemo se, bez razloga,
smejaemo se, bez razloga, s jednim jedinim razlogom,
to smo ivi i to se volimo. A kud e vei razlog.
(M. Selimovi)

Iskustvo je bez sumnje najbolja uiteljica ivota, ali je
kolarina veoma skupa. (Sagan)

Ima onih koji znaju da zarauju novac i onih koji znaju
da ive. Ali veoma su retki oni koji znaju i jedno i drugo.
(Moravija)

Ako si jak, izazovi potovanje svojim znanjem i
dobrotom. (Grka)

Razmiljati znai raspravljati sa sobom. (panska)
13


Izgubljeno je samo ono ega se odrekne. (Lesing)

Pametno zbori ili mudro uti.

Imaj na umu da nisi vean. (Latinska)

Ako nema brod, plivaj; ako ne zna da pliva izgradi
brod.

Prataj i veruj u drugu ansu. Nekad e i tebi biti
potrebna.

Poputaj i otii e kao pobednik.

Sudbina je udo.

Put navie i nanie jedan je te isti put. (Heraklit)

Idi napred. Padni. Svet izgleda drugaije sa zemlje.
(Winfrey)

Srea je kao leptir to je vie jurite ona dalje bei. Ali
ako se fokusirate na druge stvari, ona e doi sama na
vae rame.

ivot je kao knjiga. Nikada neznate kakav e preokret
nastupiti na sledeoj stranici.

U ivotu ete uspeti samo ako teite da imate ono to
vam je zaista potrebno.

ovek pamti ako hoe a zaboravlja ako moe.

Svaki minut koji provedete ljuti, znajte da ste izgubili 60
sekundi sree.

Pre nego to odustane, pokuaj jo jednom. (Kineska)
14


Svaki novi dan je kazna ili nagrada za ono to smo jue

radili.

Dok u sebe veruje, dotle e umeti da ivi.

Raditi u besu, isto je to i jedriti po buri.

Ljude ne treba uveravati, ve naterati da razmisle.

Neki ljudi sanjaju o velikim delima, drugi su budni i
izvravaju ih.

Nemoj puzati tamo gde moe leteti.

ovek moe voleti samo ono bie za koje je uveren da
e biti prisutno kada mu zatreba. (Gete)

Kad uivamo slatki plod, trebalo bi da se sa zahvalnou
setimo i onoga koji je zasadio voku. (Vijetnamska)

Suze su krv due.

Nije teko biti dobar. Teko je biti pravedan. (Viktor Igo)

Sve je mogue, sve je na domak ruke, samo se ovek ne
sme predati.

Ne dozvoli da te obeshrabri miljenje drugih.

Bolje da vas savetuju nego da vas hvale.

Rei podstiu ali primeri privlae.

Niko ne uspeva toliko brzo kao onaj koji se koristi
tuom grekom.

I posle rave etve treba sejati. (Seneka)
15


Ko je sklon da gubi potovanje prema drugima taj pre

svega ne potuje sebe.

Bogatstvo i siromatvo imaju zajedniko prokletstvo da
oveka naprave robom. (A. Graf)

Ono to nam najvie nedostaje u ivotu je neko ko e
nas naterati da uradimo sve ono to moemo. (Edison)

Nije vano ta se dogaa, ve kako reaguje na ono to
se dogaa.

Radost je kao strast, mora se podeliti s nekim da bi bila
potpuna.

Jedino pravo bogatstvo je bogatstvo due, ostala dobra
podlona su velikim gubicima. (Lukijan)

Kad se ljudi slau sa mnom, uvek imam oseaj da sam
negde pogreio. (Hemingvej)

Kada mrzim, oduzimam sebi neto; kada volim,
postajem bogatiji za ono to volim. (F. iler)

Kajanje zbog prolosti, dosada zbog sadanjosti, i strah
pred budunosti, eto to je ivot. (U. Foskolo)

Ali ponekad, ne tako esto, kad mi se zgadi la, onda
govorim istinu. Crno je, u tekom vremenu ivimo, a
ivi-mo jadno i sramotno. Uteha je samo to e oni koji
budu posle nas iveli, preturiti preko glave jo tea
vremena i pominjati nae dane kao srene. (M.
Selimovi)

Nekad i sad to su dva oveka. (M. Selimovi)
16


Ono to drugima mogu da oprostim, to i sebi mogu da

dozvolim. (Radmilo Mikovi)

Ne voli da bude na smetnji, ne voli da te iko krivo
pogleda, ne voli da ti iko runu re kae. Kako onda
misli da ivi. (M. Selimovi)

Najmanja mogunost da pogreim je ako budem utao.
(M. Selimovi)

Prijatelju reci la, pa ako je sauva - reci istinu.
(panska)

Utedi svaki dan po malo i za tri godine imae konja.

Izmeu obeanja i ispunjenja podere se mnogo odee i
obue. (Holandska)

Ne sudi, jer bie ti sueno.

Sve ono to poseduje vie nego to ti treba samo ti
predstavlja smetnju. (Latinska)

Nasledi i prosledi. (Srpska)

Odreci se ravog obiaja, makar poticao od tvojih
roditelja; prihvati valjan obiaj, makar poticao od
neprijatelja. (Tibetanska)

Udalji se od zlog oveka i ne oajavaj, kazna e ga stii.
(Talmud)

Stisni zube, al' zajam ne uzimaj. (Kineska)

17


Veliina spomenika se smanjuje kada se od njega

udaljavamo, a veliina ljudi se smanjuje kada im se
pribliavamo. (Servantes)

Svaki put kad dajem nekom jedno upranjeno mesto,
stvaram stotinu nezadovoljnika i jednog nezahvalnika.
(Kralj Luj XIV)

Greiti je ljudsko, a istrajavati u tome avolsko.
(latinska)

Nije mudar onaj ko mnogo zna, ve onaj ko zna ono to
mu je potrebno. (Poljska)

Novac je krupna stvar koja ljude ini sitnim. (ekspir)

Ako si poslao devet glupaka da ti neto kupe, ti si
postao deseti. (Tuholski)

Kratka veera, dug ivot. (Italijanska)

Kada doe do vrha osvrni se malo iza sebe kako bi
video ko te je pomogao u tvom penjanju, i osvrni se
malo ka nebu kako bi te Bog na tom vrhu uvrstio!
(Arapska)

Od pamtiveka sinovi su nerazumniji od oeva, i razuma
bi tako sasvim nestalo, ali sreom, sinovi postanu
razumni im postanu oevi. (M. Selimovi)

Ako pusti ribu u posudu s vodom, ne misli da si joj dao
slobodu. (Korejska)

Ako kantar ne valja, ti budi ispravan.
18


Velika je stvar znati pravo vreme govora i utanja.

(Seneka)

Samo sa dve stvari moemo da utiemo na na ivot:
prva je da poranimo i smanjimo brzinu a druga da
verujemo. Sve ostalo je u Bojim rukama. (J.J.)

Onaj ko ini dobro delo neka uti. Onaj koji ga prima
neka pria. (Seneka)

Porodina atmosfera u Vaem domu je Vaa osnova
ivota. (D. Lama)

ovek je roen da radi, da trpi i da se bori; ko tako ne
ini, mora propasti. (Nikola Tesla)

Duboka reka tee mirno, pametan ovek govori tiho.
(Kineska)

Nikad ne trai od onoga koji ima, ve od onoga za koga
zna da te voli. (panska)

Obrati panju na sitnice. (Latinska)

Ne mrzi zvezda zvezdu, ni ovek ne mrzi zvezdu.
Ne mrzi kamen kamen, ni ovek ne mrzi kamen.
Ne mrzi voda vodu, ni ovek ne mrzi vodu.
Zato ovek mrzi oveka? ovek! oveka?
(N. Velimirovi)

Najpre proveri, a onda veruj. (Ruska)

Prva je mudrost odbaciti gluposti. (Latinska)

I ljude posluaj i svoje pameti imaj. (Srpska)
19


Odmori se malo da bi pre zavrio. (Engleska)

Pre nego to neto upozna, nemoj ni hvaliti ni kuditi.
(Italijanska)

Ne nerviraj se zbog stvari koje su prole. ivi za ovaj
trenutak.

Pogledaj jo jednom, to te nita ne kota. (Kineska)

Dobro je iveo ko je neopaen iveo. (Dekartes)

Srea nije mesto prema kojem putujemo, nego nain
putovanja. (R. Emerson)

Poslodavac ne daje platu, on je samo isplauje... Platu
daje kupac. (H. Ford)

Ne razmiljaj o onom to nema. Razmiljaj o tome ta
moe uiniti s onime to ima. (E. Hemingvej)

Samo jednom ostadoh bez glasa. Bilo je to onda kada
me neki ovek upita: Ko si ti? (H. Durban)

Reci mi, mudrae, kako si stekao toliko znanje?
Tako to se nikada nisam stideo da pitam. (Herder)

Sudimo lagano i sudiemo pravilno. (N. Velimirovi)

ivi, ne robuj stvarima i narodu. (J.J.)

Kada te napadne pria pomogni se utnjom. (Arapska)

Niko nije sluajno dobar. Vrlinu treba nauiti. (Seneka)

Zrnca peska ine planine, trenuci ine godine, a sitnice
ceo ivot. (Molijer)
20


Toliko je bilo stvari u ivotu kojih smo se bojali. A nije

trebalo. Trebalo je iveti. (Ivo Andri)

Svejedno kojom bojom oveka premazali, on iznutra
ostaje isti. (Gete)

Jedan ovek nije nita vie od drugoga ako ne napravi
vie od drugoga. (Servantes)

ta hoe da drugi preute prvo preuti sam. (Seneka)

Ui ta hoe i znaj ta moe, ali jedno ne sme nauiti
na zlo upotrebiti svoje znanje. (N. Velimirovi)

Da bi kaznio one koji ti zlo ine, postidi ih dobrim delom
zauzvrat.

Svaki ovek ima pravo da sam odluuje o svojoj sudbini.
(Marley)

Svako je ovek! Tvrdim da sam jednostavna individua i
da inim greke kao i svaki drugi smrtnik. Dovoljno sam
skroman da priznam sopstvene greke i da iznova
promislim o svojim koracima. (Gandi)

Depresija je tamnica due. (Radmilo Mikovi)

Dan kada bude prestao da se takmii je dan kada e
pobediti. (Marley)

Za svoj cilj ja sam spreman da umrem, ali ni za kakav
cilj, moj prijatelju, nisam spreman da ubijem. (Gandi)

Zemlja prua dovoljno da zadovolji svaije potrebe, ali
ne i svaiju pohlepu. (Gandi)
21


Najbolje vreme za sadnju drvea je bilo pre dvadeset

godina. Drugo najbolje vreme je sada. (Kineska)

Dan u kome se nismo smejali je izgubljen dan.

Ljudi jednako preuveliavaju i sreu i nesreu: nikada
nismo ni tako sreni, ni tako nesreni kako se govori.
(Balzak)

Kue su izgraene da u njima ivimo, a ne samo da im
se divimo. (Bekon)

Ako nemamo vremena da budemo sami sa sobom,
nemamo ni vremena da budemo sreni. (ernievski)

Imati novac a ne investirati, isto je kao i imati znanje a
ne uiti dalje. I u jednom i u drugom sluaju propadate.

udno je kako je malo potrebno da budemo sreni. A
jo udnije kako nam ba to malo nedostaje. (I. Andri)

Srean je ovek koga mogu da opominju tue greke.

Ne obaziri se na to odakle dolazi, ve gledaj kuda
ide. (Pjer Bomare)

Govorite uvek istinu, ak i ako zbog toga budete morali
malo da laete. (Monteskje)

Ako zaista elimo da reavamo probleme, uvek treba da
pojednostavljujemo stvari, a ne da ih komplikujemo.
(Emil Kue)

etiri se stvari ne mogu vratiti: izgovorena re, izbaena
strela, protekli ivot i proputena prilika. (Arapska)
22


Uradi ono to moe sa onim to zna, tamo gde se

nalazi. (Ruzvelt)

Deo leka nalazi se u elji da se izleimo. (Seneka)

Nije vano koliko si dugo iveo, nego koliko si iveo
kako valja. (Latinska)

Dve stvari ovek mora imati da bi uspeo u ivotu. Prvo
je srea: to je ono kad se oveku prui povoljna prilika.
Drugo je pamet: ona oveku omoguuje da iskoristi
povoljnu priliku. (Argentinska)

Ne boj se sporog napretka, ve stajanja u mestu.

Dve stvari te definiu: tvoje strpljenje kada nema nita,
i tvoje ponaanje kada ima sve.

Za svakoga ko sedi u hladovini, neko radi na sunanoj
pripeci. (Darvin)

Ne troi gde moe tedeti, ne tedi gde mora troiti.
(Engleska)

Loa roba nikad nije jeftina. (Francuska)

Briga pre vremena, briga na vreme i briga nakon toga.
Dve su suvine. (Nemaka)

ovek esto postaje ono to o sebi misli. Ako budem
stalno ponavljao kako neke stvari ne mogu napraviti,
verovatno je da i neu moi. Suprotno tome, ako
verujem da mogu, sigurno u stei sposobnost da to i
napravim. (Gandi)

23


Kada dotaknete vodu u reci, ono to ste dotakli je

zadnje od onoga to je prolo i prvo od onoga to e
doi. Tako je i sa sadanjosti. (Da Vini)

Dobri i mudri ive tihim ivotima. (Euripides)

Prevari me jednom sram te bilo. Prevari me dvaput
sram me bilo. (Engleska)

Govori da te vidim. (Nemaka)

Bogati moraju iveti jednostavno, da bi siromani
jednostavno mogli iveti. (Gandi)

Nisu bitni neuspesi, ve da li ih prevazilazite.
(Nik Vujii)

Veliina i moralni napredak naroda moe se meriti po
tome kako postupaju sa ivotinjama. Jedini nain da
ivi je da pusti i druge da ive. (Gandi)

Ako ne eli da zakasni ne ekaj one koji za tobom idu,
i nemoj da juri one koji pred tobom idu. (Nemaka)

Tek kad zadnje drvo umre, kad se otruje zadnja reka i
uhvati zadnja riba, mi emo shvatiti da se novac ne
moe jesti. (Indijska)

Ako ne zna u koju luku putuje, ni vetar ti nee
odgovarati.

Treba iskoristiti pet stvari, ivot pre smrti, zdravlje pre
bolesti, slobodno vreme pre zauzetosti, mladost pre
starosti i bogatstvo pre siromatva.

ovek treba da ostari uz nekoga a ne zbog nekoga.
24


Kad neko zna a zna da zna sledi ga, kad neko zna a ne
zna da zna probudi ga, kad neko zna a zna da ne zna
naui ga, kad neko ne zna a ne zna da ne zna kloni ga
se. (Konfuije)

Nikada se ne vezuj za linost ve za ideju.

Ovaj svet nismo nasledili od svojih roditelja, ve smo ga
pozajmili od svoje dece.

Protiv prirode i vremena se ne moe. (J.J.)

Uivaj u malim stvarima, jer e se jednoga dana
osvrnuti iza sebe i videti koliko su one bile velike.

Iskustvo je nalaenje kratkog puta dugim lutanjem.

Dobar konj se u tali nae. (Ruska)

Nije strano ako ono to treba da uradimo danas
odgodimo za sutra, ve ako to ne uradimo ni sutra.
(Konfuije)

Mudrost nije rezultat kolovanja, ve celoivotnog
nastojanja da se stekne. (Ajntajn)

Da li je aa do pola puna ili do pola prazna?

Osveta te izjednaava sa neprijateljem; oprotaj te
uzdie. (Bekon)

Nije strano umreti. Strano je ne iveti. (V. Igo)

Ne dobijanje onoga to elite kada to elite je esto
velika srea. (D. Lama)

Oni koji znaju da govore, govore kratko. (Dostojevski)
25


uri se polako. (Latinska)

Veliina ne oznaava i vrednost, jer bi inae ogroman
kamen bio vredniji od dijamanta. (Nemaka)

Nijedan ovek nije dovoljno pametan. (M. Selimovi)

Kad ti se najvie uri, budi najsporiji.

Ni najlepi sutranji dan ne moe nam vratiti onaj
jueranji. (Kineska)

Koliko god bio snaan, jedan stub ne moe nositi kuu.
(Kineska)

Doruak jedi sam, ruak podeli sa prijateljem, a veeru
daj neprijatelju. (Kineska)

to te ne slomi, to te ojaa.

Mora biti lisica da bi nadmudrio zmije, a mora biti lav
da bi uplaio vukove. (Makijaveli)

Utivost vrea kad je napadno ispoljena. (Servantes)

Na svakom dobrom putovanju mora se desiti neto
neoekivano.

Previe ljudi troi novac koji nisu zaradili da bi kupili
stvari koje im ne trebaju, kako bi zadivili ljude koje ne
vole. (Vil Roders)

Voli me kad to najmanje zasluujem, jer tada mi je
ljubav najpotrebnija. (vedska)

Nije dobro zanositi se snovima i zaboraviti iveti.
(Rowling)
26


Saaljenje prema ivotinjama vezano je veoma tesno sa

dobrotom karaktera, pa se moe pouzdano rei da ne
moe biti dobar ovek onaj ko je nemilostiv prema
ivotinjama. (A. openhauer)

Voli me malo, a voli me dugo! (Jevrejska)

Naui da slua, prilika esto tiho kuca. (Ukrajinska)

Primeri ue. (Latinska)

Lako je suditi o grekama drugih, teko je priznati svoje.

Kupi psa, jer je to jedini nain da za novac dobije
ljubav. (M. Eli)

Znate li ta najvie volim kod ljudi? Njihove ljubimce.
(Kintz)

Pouri da uini dobro kad moe, jer nee uvek moi.
(Arapska)

Ljudi nisu namerno zli, nego iz neznanja. Treba znati ta
je dobro da bi dobro inili. (Sokrat)

Da bi saznao ta ovek misli, obrati panju na njegove
postupke, a ne na njegove rei. (Dekart)

Mnogo zna ko zna da ivi. (Italijanska)

Vreme nikoga ne eka. (Srpska)

Suvie brzo uzdizanje poetak je pada. (Indijska)

Vano je kako ivi, a ne koliko. (Latinska)

Vera je nikom ne nanokoditi i svakom pomoi. (J.J.)
27


Nema veeg greha od elje za posedovanjem tueg,

nema gore nesree od oseanja nezadovoljstva
postojeim; niti, pak ima veeh zla od udnje za
gomilanjem bogatsva. Ako se jednom oseti
zadovoljnim, oseae se tako doveka. (Kineska)

Nema veeg laljivca od onog koji govori o sebi.
(Kineska)

Ako prospe vodu na vatru, nee imati ni vode ni
vatre. (N. Velimirovi)

Ko kroz jednog oveka gleda oveanstvo slian je
onome ko kroz jednu boju gleda svet, obojica su
opasniji od onoga to muri. (N. Velimirovi)

Ne treba raditi kao ostali, nego kao oni koji rade
ispravno. (Italijanska)

Poniavajui druge i sam sebe poniava. (Japanska)

Veu zahvalnost zasluuje onaj koji oveku pomogne da
ne padne, nego onaj koji ga podie. (Danska)

Pobei nekad znai pobediti. (Japanska)

Poverenje je biljka koja polagano raste. (Nemaka)

Kao to sav pas nije u lajanju tako sav ovek nije u
onome to kae. Velika je mudrost pronai oveka iza
jezika, i oceniti psa van lajanja. (N. Velimirovi)

ovek ivi samo sadanje trenutke. Sve ostalo ili je
prolo ili je neizvesno hoe li doi. (M. Aurelije)

28


Ljubazan je onaj ovek koji sa smekom slua kako mu o

neemu to on dobro zna govori neko ko o tome nita
ne zna. (Donej)

Ljudi se hiljadu puta vie trude da steknu materijalno
nego duhovno bogatstvo, mada je sasvim sigurno, da
nau sreu stvara ono to jesmo, a ne ono to imamo.
(A. openhauer)

Najlepe graevine nisu namenjene nekim korisnim
ciljevima: jedan hram, na primer, nije kua za
stanovanje. (A. openhauer)

Uivajte u ivotu ubrzano i neodlono, jer on prolazi jo
bre i bez ekanja, ne obazirui se na Vau neodlunost.
(J.J.)

Ponekad srce vidi ono to je nevidljivo oima. (Kineska)

Peenje hamburgera ti je ispod asti! Tvoji preci imali su
drugu re za peenje hamburgera: zvali su to prilikom.
(Bil Gejts)

ovek okrutan prema ivotinjama ne moe biti dobar
ovek. (A. openhauer)

Ima ljudi koji govore, govore, govore sve dok
napokon ne uspeju neto da kau. (S. Gitri)

ivot nije fer, navikni se na to. (Bil Gejts)

Verujem da se ozbiljan napredak (u ukidanju rata) moe
postii samo kad se ljudi budu organizovali na
meunarodnom nivou i zatim zajedniki odbili sluiti
vojsku i uestvovati u ratu. (Ajntajn)
29


Ako eli iveti sretan ivot, vei ga uz cilj, a ne uz ljude

ili stvari. (Ajntajn)

Kap vode kad padne na usijano gvoe, isparie. Ista
kap, ako padne na lotosov cvet, blistae kao perla, a
ako padne na koljku postae biser. Tako i ovek
postaje ono s im se udruuje. (Indijska)

Bol za izgubljenom stvari je mnogo vei nego to je ona
sama vredela. (M. Nastasijevi)

Ako najbolji od svih moguih svetova kao rtvu trai
suzu jednog deteta, ne pristajem u njemu da ivim.
(Dostojevski)

Ako prihvati izgladnelog psa i nahrani ga, on te nee
ujesti. To je glavna razlika izmeu psa i oveka. (Tven)

Treba dobro da zna ta ti moe progutati i ta tebe
moe progutati. (Indijska)

Kad kuje svoju sreu, ne udaraj blinje po prstima.
(Zafar)

Staze nastaju hodanjem. (Kafka)

Dragi budui narataji, ukoliko niste postali pravedniji,
miroljubiviji i uopte razumniji nego to smo mi bili,
neka vas nosi vrag. (Ajntajn)

ivite zajedno kao braa, ali meusobno poslujte kao
stranci. (Arapska)

Kad mrzim oduzimam sebi neto, kad volim postajem
bogatiji za ono to volim. (iler)
30


Jo u mladosti treba da odsee tap na koji e se

oslanjati u starosti. (Konfucije)

Znati napamet, ne znai znati. (Montenj)

Jo uvek ovek troi novac koji nije njegov za stvari koje
mu nisu potrebne, da bi imponovao ljudima koje ne
trpi. (Kej)

Hleb jesti - nije majstorija, hleb pei - mala je majstorija,
hleb zaraditi - to je najvea majstorija. (Rolan)

ovek se brzo zasiti i dobra i najboljeg, ako ono postane
svakodnevno. (Lesing)

Ogovara li me iza lea? Tome se ba neu alostiti.
Hvali li me u lice? To ti neu zaboraviti. (Lesing)

Svi veliki su skromni. (Lesing)

Med iz konice treba uzimati tako da i pelama neto
ostane. (Danska)

Bogati su oni koji nemaju elja, a prosjaci su oni koji
stalno hoe da imaju jo vie. (Diogen)

Jedina razlika izmeu bogataa i siromaha je u tome to
se siromah nada sledeem obroku, dok je bogata
zaokupljen prethodnim. (Demokrit)

ivot nije vreme koje prolazi, ve dani koji se pamte.

Rasipnik krade svoje naslednike, tvrdica krade samoga
sebe. (Didro)

31


Ako budem sauvao zelenu granu u svome srcu,

doletee ptica i zapevati. (Kineska)

Sreni smo samo onda kada od sutranjeg dana nita ne
traimo, a od dananjega sa zahvalnou primamo ono
to nam nosi.

Za stolom se ne znoj, na poslu se ne smrzavaj.

Nita ne treba ekati, svemu treba ii u susret.
(M. Selimovi)

Svakome ono to mu pripada. (Latinska)

Najstarije i najkrae rei "da" i "ne" zahtevaju najvie
razmiljanja. (Pitagora)

O drugome govori samo lepo, jer nikad ne zna da li e
ti taj kome govori ostati zauvek prijatelj, ili e moda
postati i njegov prijatelj, ili e moda postati tvoj
neprijatelj.

Beskorisno je u starosti produiti ivot. Mladost treba
produavati. (I. Andri)

Sree i nesree, to su beli i crni konji koji tre u istom
pravcu, blisko i naporedo, tako da as promaknu beli
pored crnih, a as crni pored belih. Tako ide celog
ivota, koji je sav sazdan od takve utakmice belog i
crnog.
(J. Dui)

ivot se meri prema delima, a ne prema danima.
(Metastazio)
32


Ako da prijatelju pet dolara i on ti nikad vie ne doe u

kuu, smatraj to dobrom investicijom.

Drui se sa onima koji e te boljim uiniti. (Seneka)

Reci mi s kim se drui, pa u ti rei ko si. (Gete)

Nije mi toliko stalo da li se moje miljenje slae sa
tvojim miljenjem, ve da li se moje miljenje slae sa
istinom.

to god radi, radi mudro i misli na kraj. (Latinska)

Jedno jedino evo ti vredi vie nego deset neka ti Bog
pomogne. (Kineska)

Kapljica ne dubi kamen padajui jako, ve esto.
(Latinska)

Ne pij nita dok ne pogleda, ne potpisuj nita dok ne
proita. (Vier)

Probajte i teke stvari. (Latinska)

Nijedan dan nije dug onome ko radi.

Mudrost je velika, u ivotu znati razlikovati bitno od
nebitnog, pravo od sporednog, potrebno od
nepotrebnog...

Svi na startu imaju jednake anse. Na cilju su uvideli da
su ih razliito koristili. (S. Popovi)

Hiljadu puta se pokaje za ono to kae, retko za ono
to preuti. (M. Selimovi)

Potenje je najbolja politika. (Latinska)
33


Nita lepe nego pomagati oveku u njegovoj tenji za

usponom.

Jak je onaj koji obori, a jo jai onaj koji se podigne.
(Francuska)

ovek ne moe ubiti drugog oveka, a da sebe ne ubije.
(N. Velimirovi)

Zapamti savet onoga koji te voli, makar ti se inio i
loim. (panska)

Neki ljudi oseaju kiu, drugi samo pokisnu. (B. Marley)

Znaj da si smrtan. (Latinska)

Ko se vratio sa pola puta, nije pogreio itav put.
(Italijanska)

Ono to ljudi najee trae od Boga u molitvi jeste da
uini da dva i dva ne bude etiri.

S ciljem pred oima i najsporiji napreduju bre, nego oni
najbri bez cilja. (Lesing)

ivot se ne meri brojem udisaja koje napravimo, ve
momentima koji nam oduzimaju dah.

oveku koji najmanje eli, najmanje nedostaje.

Najlaki nain da kao osoba raste jeste da se okrui
ljudima koji su pametniji od tebe. (A. Ronez)

Ma koliko dobro ovek govori, kad previe govori on
uvek na kraju neku glupost kae. (. Dikens)
34


Bolje je s mudrim plakati, nego s budalom pevati.

(Slovenska)

Genije je onaj koji reava probleme za koje uopte
nismo znali da postoje. (G. Gras)

Ukoliko razmilja godinu unapred - posadi semenku.
Ukoliko razmilja godinama unapred - posadi stablo.
Ukoliko razmilja 100 godina unapred - poduavaj
ljude. (Konfuije)

Niko na svetu nije siromaniji od oveka bez Boga.
(N. Velimirovi)

Ono to je dobro za jednoga, ne mora biti i za drugog.
To znai da e ponekad morati da uradi neto to e u
oima drugih izgledati udno. (A. Kedi)

Bogat ovek je onaj ija se deca zatre u njegov zagrljaj
ak i kada su mu ruke prazne.

Neki ljudi odglumili su hrabrost, a nisu je imali, ali niko
ne moe glumiti mudrost. (Halifaks)

O oveku treba suditi po njegovim pitanjima, a ne po
njegovim odgovorima.

Misli ta hoe, govori ta mora. (Francuska)

Na sve iv ovek stigne, sem da se naivi.

Ako eli da ivi mirnim ivotom, sluaj, mnogo gledaj,
pazi da mnogo ne govori. (Latinska)

Mudrac sve svoje sa sobom nosi. (Starogrka)
35


U nevolji se pokae vernost pravog prijatelja.

Kakva je korist, brao moja, od skrivene mudrosti i od
skrivenog blaga. (Novi zavet)

Vredi onoliko, koliko puta uspe da se podigne kad
padne, a ne koliko puta padne. (Konfuije)

Kad proe oblak obino se pojavljuje vedar dan.

Ako elite da ostvarite neki cilj, morate videti rezultat u
svom umu pre nego to stignete na cilj. (Zig Ziglar)

Va stav, a ne vaa sposobnost, odreuju vau veliinu.
(Zig Ziglar)

ivot nam vraa samo ono to mi drugima dajemo.

Oteto, prokleto. (Srpska)

Budi gospodar svoje volje, a sluga svoje savesti.

Voleti znai smestiti nau sreu u sreu drugog bia.

Ukoliko neto moe sanjati - moe to i uraditi.

Pre nego to popravite svet, popravite esmu u svom
stanu. Svet bi bio mnogo sreniji i lepi kada bi svako
samo popravio esmu ili makar zube.

Nije vano gde ste, ve s kim ste.

Nezadovoljstvo je kao zver, nemono kad se rodi,
strano kad ojaa.

Ljubav je srea koju dajemo jedno drugom.
36


Jednog dana ljubav upita prijateljstvo: Zbog ega si ti

tu kad postojim ja? A prijateljstvo odgovori: Da
donosim osmeh tamo gde ti ostavlja suze.

Bol je istina; sve drugo je podlono sumnji.

Vie puta izgovorena la, postaje istina.

Kada se neki posao radi obe strane moraju biti
zadovoljne, inae posao nee uspeti. (J.J.)

Nikada ne dozvoli da te neko eka.

Iskrenost je prvo poglavlje knjige mudrosti. (Deferson)

Nemoj zagristi mamac zadovoljstva, dok se ne uveri da
nema udice ispod. (Deferson)

Jedan hrabar ovek je veina. (Deferson)

Sumnja i ljubomora esto prouzrokuju ono ega se
pribojavaju. (Deferson)

Nita ne moe spreiti oveka s ispravnim mentalnim
stavom da postigne svoj cilj. I nita na ovom svetu ne
moe pomoi oveku s krivim stavom. (Deferson)

Niko se nikada nee aliti na nedostatak vremena ako
ga nikada uludo ne gubi. (Deferson)

Prolaznost i razliitost daju smisao svemu na naoj
planeti. (Gandi)

Ako ukloni svae meu zaljubljenima, ni ljubav ne
traje dugo.
37


Onakav si - kakav si prema drugima i kakvim te drugi

smatraju. (J.J.)

Hoete li da znate ta ljudi misle? Nemojte da sluate
ono to govore, ve pripazite na ono ta rade. (Bone)

Da bi se otkrila istina potrebna su dvojica jedan da
izgovori, i drugi da shvati. (H. Durban)

esto zajmimo od naeg sutra da bismo izmirili dugove
prema naem jue. (H. Dubran)

I patnje i radosti su prolazne. (Latinska)

Poraz je najbolji uitelj kojeg e imati. asovi mu jesu
skupi, al objanjava savreno.

Nemam reenje, ali se divim problemu. (E. Brilijant)

Nemojte mi davati savete, ja i sam znam da greim.
(Pitigrili)

Nije strano biti glup, nije najgore ni biti lenj, nije
najgore ni biti ni lenj ni glup, najgore je biti glup a
vredan.

Opasno je iveti u zabludi.

Ako se mnogo okree u nazad nee videti ta je ispred
tebe.

Koliko su nas muka stajala zla koja se nikad nisu
dogodila. (Deferson)

Da bi Vas ljudi ostavili na miru, vanije je da skrivate
svoju vrednost, nego svoje mane. (Karlajl)
38


Najvie e imati onaj, ko bude najmanje eleo.

Brak trajnim ine duh, razumevanje i sloga, a ne telo.

Osmeh ne znai uvek da si srean, nego da se smeje i
kad te neto boli.

Brak je slian peurki, da li je dobra ili otrovna primetite
kad je kasno. (Servantes)

Ispred sebe nikog osim sebe nema.

Ne treba se bojati ljudi, ve neljudskog u njima.

Gandi, najvei politiki genije naeg doba, dokazao je na
kakvu rtvu je ovek spreman kad jednom nae pravi
put. (Ajntajn)

Nije strano pogreiti, strano je ne priznati greku.

Mnogo je lake kritikovati oveka, nego ga razumeti.

Verujte u svoje vrednosti, ali budite i realni. (J.J.)

Moe biti samo osoba na ovom svetu, ali za nekoga ti
si celi svet. (Markez)

Moe da promeni sve, ali nikad pretke, jer oni su koren, obeleje, ime, i jasno kazuju i ta si i ko si i odakle
si.

Odroene uvek prate ljute zime i vihor ih svuda kao
slamke nosi.

Gde su potrebne ruke, rei su suvine. (Ezop)
39


Dobra knjiga i dobar govor mogu uiniti dobra, ali dobar

primer govori reitije.

Neki ljudi nee nita nauiti zato to odmah sve znaju.

Tajna uspeha je samo u tome da se pokrene. (A. Kristi)

ast se ne moe oduzeti, ona se moe samo izgubiti.
(ehov)

Uenje u starosti je pisanje u pesku; uenje u mladosti
klesanje u kamenu. (Kronin)

To je ivot! Poinje kada je sve ostalo izgubljeno.
(Kronin)

Mi smo ono to neprestano inimo. (Aristotel)

Pravi prijatelj nas trai onda kad nam je potreban.

Na vrhu uvek ima mesta.

Vie pazi da ni jednom ne pogrei, nego da sto puta
pogodi. (Gracian)

Jedinu pravu sigurnost u dananjem svetu oveku mogu
pruiti znanje, iskustvo i sposobnost. (H. Ford)

Pre svega, priprema je tajna uspeha. (H. Ford)

Najvee je zlo, kada ini dobro samo zarad svog
interesa.

Iza krupnih rei kriju se najsitniji ljudi.

ujte Srbi, uvajte se sebe. (Dr Aribald Rajs)
40


Velikim stvarima treba se baviti dok su jo male, a

sloenim dok su jo jednostavne. Mudrost je od
vajkada.

Bie svega, samo nas nee biti.

Ko razmilja, nije besposlen; rad moe biti vidljiv i
nevidljiv.

Svako ko prestane uiti je star, bilo da ima dvadeset ili
osamdeset godina. (H. Ford)

Jedino ivot nema dva mandata.

Najvie se boj visokog miljenja o samom sebi.

Tua ruka svrab ne ee.

Ako se nikad ni nad im niste zamislili, onda imate zbog
ega da se zamislite.

Znam da nita ne znam. (Sokrat)

Moj glavni svedok da govorim istinu je moje
siromatvo. (Sokrat)

ovek previe dobar za svet, esto nije dobar za svoju
porodicu. (Jevrejska)

Uhranjeni vepar i bogata krti, korisni su samo posle
smrti. (Kineska)

Pas voli kost to su izmislili ljudi koji radije sami pojedu
meso. (M. Eile)

Gvoe se kuje dok je vrue.
41


Penji se, al ne preko tuih lea.

Vreme lei sve rane.

eninu manu treba, ili ukloniti ili podnositi.

Mrnja je aktivno nezadovoljstvo, a zavist je pasivno.
Zato se ne treba uditi to zavist tako brzo prelazi u
mrnju. (Gete)

Ne sme se initi zlo da bi se postiglo dobro.

Ako nekoga mrzi, pusti ga da ivi. (Arapska)

Na jezik svoje misli ne stavljaj. (ekspir)

Preljuba je re koja oznaava da se pogrean mukarac
naao na pravom mestu. (Averenko)

Laovu ne veruj ak ni onda kada je dao asnu re da
lae. (Loenko)

Treba nazvati zlim onoga ko je samo za sebe dobar.

Ako sam pozvan da se branim ja u utati, ali ako sam
pozvan da branim istinu, ja u govoriti. (N. Velimirovi)

Sve je relativno. (Ajntajn)

Dok se ne desi, desilo se nije. (J.J.)

Ljudi koji mrze to su najpre glupaci, a zatim i kukavice,
ali nikad heroji. (J. Dui)

Najvea je mrnja, kao i najvea vrlina, kao i
najnevaljaliji pas tiha. (Pol an)
42


Ko drugome sprema propast, taj mora znati da i sam

sebi priprema nesreu.

Dri se starih staza i starih prijatelja.

Srea mnogima daje previe, a nikome dosta.

Ne tedi se na dnu kaice, nego na vrhu.

Na putu ka dobru, prvo se sreu gorine, pa onda slasti.
(N. Velimirovi)

ovek pun duha i u potpunoj samoi se izvanredno
zabavlja svojim mislima.

Biranje kraljica lepote moderni je obiaj starih latinskih
naroda. U stvari, to je samo jedna veto prikrivena
trgovina belim robljem. (N. Velimirovi)

Ono to mora da bude nije nesrea. Nesrea je samo
ono to ne mora biti, a ipak se dogodi. Nesreu uvek
izazivaju ljudi. Priroda vlada onim to biti mora.
(Borislav Peki)

Nama predstoji pobeda kulturna. Ta pobeda sutra bie
najbolji spomenik koji emo podii pobedi od jue.
(N. Velimirovi)

Pametni ljudi doputaju svojoj deci da ponekad i
pogree.

ivi samo jednom, ali ako to uradi kako treba i
jednom je dovoljno. (Mae West)

Prijatelj je neko ko zna sve o tebi, a jo uvek te potuje.
(Hubbard)
43


Prijatelje treba ceniti po delima, a ne po reima.

Izdajica drugoga, nee ni tebi biti veran.

Kada podnosi nevolje, kada te mui bol nepravde, tada
e moi saznati ko ti je pravi prijatelj.

Prijatelje tajno opominji, javno ih hvali. (Latinska)

Rei treba meriti, a ne brojati.

Retko je ovekov cilj zao; mogu biti samo zla sredstva.
(J. Dui)

Ko dobro ini, od njega svako jo vie dobra oekuje.
(I. Andri)

Ono to si dao tvoje je; ono to si zadrao tue je.
(Tolstoj)

ini pravdu i reima i delima. (Pitagora)

Dobro delo lei u dobroj nameri, a ne u vrednosti stvari
koja se daje. (Seneka)

Telo je izvrni organ due.

Veliko bogatstvo otkriva siromatinu. (N. Velimirovi)

Od pamtiveka vuci kolju jaganjce, a nikad nijedno jagnje
nije zaklalo vuka, pa ipak je u svetu vie jaganjaca nego
vukova. (N. Velimirovi)

Kao to se svea od svee pali, tako i dobro delo od
dobrog dela. (N. Velimirovi)

Svako zato ima svoje zato.
44


Neko odraste, a neko samo ostari.

Neka ti misli budu iste. Ako ne bude imao loih misli,
nee initi ni loa dela. (Konfuije)

Kad bi znao kada e da padne, ovek bi seo.

Od inata nema goreg zanata.

Ovcu moe da ia svake godine, ali da je odere
samo jedanput.

Ko nije bio dalje od ovce, i ne zna nita vie od ovce.

Stvarno je srean onaj koji zna da ima dovoljno.

O neprijatelju ne govori zlo, nego misli.

Ko ne suzbija nepravdu kad moe, nanosi je.

Ti uini ono to je pravedno, a neka bude ono to mora
biti.

Volja je osobina jakih, a elja slabih.

Pravinost i potenje jesu zakon nad zakonima.

to nee da bude tebi, ne ini drugome.

Laljivac mora dobro pamtiti.

Zlo na svetu ne prouzrokuju oni to kau sve to znaju,
nego oni koji kau vie nego to znaju. (Stendal)

Dobro koje rauna na protivuslugu, nije dobro.
(Kineska)

Hteti postati dobar, to je ve biti dobar. (Boen)
45


Kadija te tui, kadija ti sudi.

Time to dobrotu irimo oko sebe, istovremeno je
uvrujemo u nama samima. (A. Garborg)

ovek se ne raa sa zlobom; on takav postaje, kao to
postaje bolestan. (Volter)

Nikada ne zaboravimo da mi danas gradimo sudbinu za
budue generacije. (J.J.)

Imate pravo da izgubite, ali nemate pravo da se
predate.

Ko zlima oprata, dobrima kodi. (Srpska)

Zao pas laje u mislima ak i onda kada uti. (A. Kami)

Traiti napredovanje ne davi poklone
pretpostavljenima isto je to i staviti maku kao mamac
za mieve. (Kineska)

Sve to je nastalo propada a sve to je poraslo stari.

Mladi mora sticati, a starac koristiti steeno.

Tek sada smo u kripcu: objavljen je mir. (Napoleon)

Niko ne zna ta je rat ako u njemu nema sina. (Mestr)

Ko se sa siromatvom dobro slae, bogat je.

Mala imovina ne namee velike brige.

Umetnost ratovanja je umetnost unitavanja ljudi,
a politika je umetnost zavaravanja. (Gandi)
46


Malo je koristi od oiju ako je um slep. (Bodler)

Najvei dokaz vrline je imati neogranienu mo, a ne
zloupotrebljavati je. (Didro)

Dva bez due, trei bez glave.

Zapoinjui parnicu sa bogatim, siromaan e je, bilo da
je tuitelj ili tueni, u oba sluaja izgubiti. (Kineska)

Teka je beda koja nastaje iz obilja.

Bolje je biti asno siromaan nego nepoteno bogat.

Srenog li oveka koji imaj skroman duh.

Ko lopovu gleda kroz prste i sam je lopov.

Nita nije tako bedno, ni tako uzvieno kao ovek.

itav ljudski ivot nije nita drugo nego put ka smrti.

Veruj, ali pazi kome. (Latinska)

Krivo sedi, pravo govori.

Vie volim ono to imam od onoga emu se nadam.

ovek treba vie da razmilja s kim jede i pije nego ta
jede i pije. (Seneka)

Bolje je ee upotrebiti ui nego jezik. (Seneka)

Drsko je osuditi ono to ne zna.

ivot ti je onakav kakve su ti misli.

Pravu vrednost neega shvatimo tek kada ga izgubimo.
47


Uenjak koji namerava da ide za istinom, a stidi se svoje

siromane odee i sirotinjske hrane ne zasluuje da se s
njim govori. (Kineska)

Kad nam se neko ne dopada, i kada pametno kae
smatramo pogrenim.

Niko te ne moe baciti toliko nisko, koliko moe sam
sebe. (J.J.)

Novac ne vredi ostaviti ni ludom ni pametnom. Ako je
pametan sam e zaraditi, ako je lud sve e izgubiti.
(Jesenjin)

uvaj se oveka koji je proitao samo jednu knjigu.
(Latinska)

Ako se plaite odgovora, ne postavljajte pitanja. Nije
svako znanje lepe od neznanja. (D. Radovi)

ivot je onakav, kako ga stvara dua naa. Svet je
onakav, kako ga primaju naa ula. (Kant)

Ne slui se uvek laima to je nepoteno. Ne kazuj uvek
istinu to je nepotrebno. Sve u svoje vreme i na svom
mestu. (R. Eam)

Mala la za sobom vodi veliku. (Ruska)

Iskren ovek kae istinu, a pametan u pravi as. (I. Ten)

Kao i uvek, najubedljiviji dokazi padaju na pamet
kasnije. (olohov)

Kakvu korist imaju ljudi od laganja. To da im se ne
veruje kad govore istinu. (Aristotel)
48


Svi mudri ljudi znaju da istina nije glavno jelo ve zain.

(A. Frans)

Oni koji te vole pre uspeha, posle tvog uspeha nee te
vie voleti. Slava i uspeh se ne prataju. (M. Selimovi)

Nita nije alosnije od starca, koji osim svoje starosti,
nema drugog dokaza da je iveo. (Seneka)

Uzalud je pametan onaj koji nije pametan za sebe.
(Jesenjin)

Hoete li zaraditi novac, druite se sa bogatima.
(Jesenjin)

U odnosima sa drugima ne ponaaj se tako da ti
prijatelji postanu neprijatelji, ve da ti neprijatelji
postanu prijatelji. (Pitagora)

Ne znam zato me toliko mrzi, nita mu dobro uinio
nisam. (Jevrejska)

Ako ti la u poetku i donese koristi, ona se na kraju
obrne u tetu. A ako ti istina u poetku i nanese tetu,
posle se pokae korisnom.

Nemoj se penjati kada drugi pada.

esto smo spremni vie da uvamo stvari nego nas
same, a svaka stvar e nas nadiveti. I spremni smo da
vie ugaamo stvarima nego nama samima,
zaboravljajui da ivimo, zaboravljajui da jednu stvar
moe da zameni druga, a na ivot ne moe nita
zameniti i ne moemo se ponovo roditi. (J.J.)
49


Najbolji ovek je onaj koji je ponizan a ugledan je, koji

je skroman a imuan je, koji je pravedan a ima vlast
u svojim rukama. (Arapska)

Teak je teret sopstvene savesti. (Latinska)

Niko nije toliko bogat, da mu osmeh nije potreban, niti
toliko siromaan, da ga ne moe dati.

Mogunosti nisu nikada izgubljene; neko e iskoristiti i
one, koje si ti propustio.

Najvea od svih greaka je, rekao bih, ne biti svestan
nijedne. (Karlajl)

ak i kada spavaju na istom jastuku, mu i ena razliito
sanjaju. (Narodna)

Proverite da li ste zaista dobar ovek. Pomozite onima
koji vam ne mogu uzvratiti. (D. Radovi)

Ime nije nita; ono to nazivamo ruom, slatko bi
mirisalo i s drugim imenom. (ekspir)

ovek dobija kad daje. (M. Selimovi)

Pa ako se i oklizne, nekada u ivotu, ne gledaj to kao
pad u sunovrat, nego kao pad u vis. (M. Anti)

Ne verovati ni u ta, to mora da je takoe neka vrsta
vere, zatucane i opake. (M. Anti)

Pobegoh ja, pobee ti - ko e vodu nositi? (Arapska)

iveti bez nade znai prestati iveti. (Dostojevski)
50


Izgovoreno razume ak i stoka, neizgovoreno samo

mudar ovek. (Indijska)

Vera je kada napravi prvi korak iako ne vidi cele
stepenice. (M. L. King)

ivot je plamen koji uvek gori, ali se opet ponovo zapali
svaki put kada se dete rodi. (o)

Nesrea otkriva one koji nisu pravi prijatelji. (Aristotel)

Ne odobravam to to kae, ali u braniti do smrti tvoje
pravo da to kae. (Volter)

U oveku treba biti mnogo ljudskog da bi bio veliki
ovek, a tako malo neljudskog da bi bio veliki neovek.
(J.J.)

Prijatelji su oni koji vam prilaze kad svi odlaze.

Ne moe otvoriti ni jednu knjigu, a da neto ne naui.
(Konfuije)

Osmeh obogauje one koji ga primaju, a ne osiromauje
one koji ga daju. (Kineska)

Nemoj misliti da si veliki ovek zato to ti je senka velika
kad se Sunce raa. (Konfuije)

Nije bitno koliko se sporo kree sve dok ne staje.
(Konfuije)

Reci mi i zaboravit u. Pokai mi moda u zapamtiti.
Ukljui me i razmeu. (Konfuije)

51


Samo ljudi najuzvienijeg i najnieg karaktera se ne

menjaju. (Konfuije)

Bio jednom neki ovek koji je prodao kou hijene dok je
zver jo bila iva i koji je poginuo lovei je. (eril)

Ljubav je prazna re ako su joj znaenje oduzeli mu kao posednik i ljubavnik - kao uvar. (R. Bach)

Za razliku od ljudi, psi kad se najedu spremni su da
prepuste jedno drugom ono to je ostalo. (Arapska)

Ono to tvoj neprijatelj ne treba da zna, nemoj da kae
ni svom prijatelju.

Ko hoe da ivi u miru, neka ne govori ono to zna i
neka ne veruje u ono to uje.

ovek e se jae boriti za svoje interese nego za svoja
prava. (Napoleon)

Ako elite voditi ljude, morate im okrenuti lea.
(ekspir)

Najpametniji ljudi su ljudi koji pametno ute.

Kad rad probija (kri) put, obino ga sledi slava.

Budimo onakvi kakvim nas vreme trai. (ekspir)

Karakter oveka, njegova je sudbina. (Heraklit)

Moan je ovek koji ivi u strahu od Boga.

Razlika izmeu glupih i pametnih je samo u tome, to
glupi ne znaju da su glupi a pametni znaju da nisu
pametni.
52


Moe zakljuiti koliko je neko pametan po tome emu

se smeje. (Tina Fej)

Budite uvereni da za sve to volite morate da platite
odreenu cenu. (Agata Kristi)

Ko eli da se obogati za jedan dan, ubie se za godinu
dana. (Da Vini)

Kua koja se gradi po uputstvu svih nee imati krov.
(Da Vini)

Ujed se ne lei ubijanjem psa. (Linkoln)

elja i ljubav su krila za velika dela. (Gete)

Umetnost ivljenja sastoji se u veitom pretvaranju
runog u lepo. (Ibzen)

Malo je izgubljeno ako je ast spaena. (Volter)

Velikog li oveka, koji svakog pusti da radi po svome.
(J.J.)

Danas ljudi znaju cenu svemu a vrednost niemu.
(Oskar Vajld)

Bolje je di ti zavide, nego da te saaljevaju. (Petrarka)

Kao to se vatrom ne gasi vatra, tako se zlo ne gasi
zlom. (Tolstoj)

Treba vie brinuti o dui nego o telu; savrenost due
popravlja slabost tela. (Heraklit)

U ivotu je vano pobeivati vrlinama. (Japanska)
53


Uvek imajte na umu da je vaa odlunost da uspete

vanija od bilo koje stvari. (Linkoln)

Kad laov misli da je na vrhuncu svoga uspeha, tada, u
stvari, stoji na granici svoje propasti. (N. Velimirovi)

Ko nema strpljenja s nama dok greimo, ne voli nas.
A najmanje nas voli onaj ko se ne raduje naoj popravci.
(N. Velimirovi)

Ljubav prema roditeljima, to je glavna i osnovna kola
ljubavi. Bez te kole ne ide se dalje. (N. Velimirovi)

Ljudi koji ne mogu uestvovati u tuem bolu; jo manje
mogu uestvovati u tuoj radosti. (N. Velimirovi)

Najveu lekciju o ivotu sam nauio kada sam shvatio
da postoje pametni i mudri ljudi, i da od njih treba uiti
i koristiti njihova iskustva i njihova reenja za reavanje
svojih problema. (J.J.)

Dobri ljudi su za sve krivi. Da oni nisu bili toliko dobri, ni
loi ne bi napravili toliko zla. (D. Radovi)

Rei odlete, zapisano ostaje.

Lepa je svaka ena, osim one koja misli da to nije i one
koja misli da jeste. (J. Dui)

Ono ega se bezbonik boji, ono e ga i snai.
(N. Velimirovi)

Ako bi neko znao broj zvezda na nebu, i imena riba u
moru, i zbir trave u polju, i navike zverova u gori, a
nema straha od Boga, njegovo je znanje kao voda u
54

reetu.
(N. Velimirovi)

Ko je od poetka poao krivim putem, mora se vratiti
nazad i uhvatiti pravilan poetak. (N. Velimirovi)

Kad ena uzme stvar u svoje ruke, onda je to ve velika
stvar.

Zapaajui tue greke, ovek lake moe ispraviti
svoje. (Aksli)

Kad ugleda enu mukarac postane lovac, kad ulovi
enu mukarac postaje plen. (Tagore)

Poseta uvek ini zadovoljstvo, ako ne pri dolasku, onda
pri odlasku.

Onaj ko te u suze tera, taj te i voli. (Mirabo)

Gubitnici nikada ne pobeuju, a pobednici nikada ne
odustaju. (Palero)

ovek je srean samo onda kada uspe usreiti drugoga.
(Jelinski)

Nemoj silom, uzmi vei eki.

Ludim se smatra onaj ija se ludost ne poklapa sa
ludou veine. (Deval)

I to je nesrean sluaj, kad neko padne pod tokove
sree. (Zoenko)

Nita nije bre od godina. (Latinska)

Daba si u pravu, ako ne moe dokazati.
55


Ko zloinca brani na sebe navlai krivicu. (Latinska)

ovek se moe zaustaviti kada se penje, ali ne i kada
pada. (Napoleon)

Kada bi izbori mogli neto promeniti, ukinuli bi ih.
(Prever)

Sa svakom stvari koju si propustio neto si dobio,
sa svakom stvari kojom dobije, neto si izgubio. (Kant)

Jedini nain da ivi je da pusti i druge da ive. (Gandi)

Ako ena stupi u brak sa vrlinama, tada je donela dosta
miraza. (Laut)

Da bi ostvario snove, mora se najpre probuditi.

Ne postoje prepreke, to su koraci na putu do uspeha.

Ljudi nas esto bolje razumeju kada im manje priamo.
(Strinberg)

Najtea stvar u ljudskom ivotu je kad ovek ne ume da
ivi. (olohov)

Najbolji nain da unitite neprijatelja je da ga uinite
prijateljem. (Linkoln)

Uspeh ne dolazi sam po sebi. Za njega se valja izboriti.
(Albert Kamus)

Greiti je ljudski, a opratati boanski. (Indijska)

Klju uspeha ete nai ispod budilnika. (Frenklin)
56


Treba pomoi prijateljima kada im je to potrebno, a ne

dokazivati se kada su oni ve propali. (Ezop)

Voleti nekog, znai pristati da ostari sa njim.
(Albert Kamus)

ovek je jedino stvorenje koje odbija da bude ono to
jeste. (Albert Kamus)

Nijedan cilj nije toliko uzvien, da bi opravdao neasna
sredstva. (Ajntajn)

Najvanije je stalno postavljati pitanja. (Ajntajn)

Ako elite izbei kritiku, ne recite nita, ne radite nita i
budite nita. (Ajntajn)

Nemojte Vi deci odreivati put kojim e da idu, ve ih
pogurajte na putu kojim su krenuli. (J.J.)

Kada bih znao ta radim onda se to ne bi zvalo
istraivanje, zar ne? (Ajntajn)

Vee u kojoj se svi prisutni posve slau, izgubljeno je.
(Ajntajn)

Ne znam kojim e se orujem voditi trei svetski rat, ali
znam da e se etvrti voditi palicama i kamenjem.
(Ajntajn)

Ko ne putuje nikud ostaje prost. (ekspir)

Iako ste na dobrom putu, to ne znai da ste povukli
pravi potez.

57


Dijamante blatom moete uprljati ali ih u blato ne

moete pretvoriti.

Ako neto ne razumete, to ne znai da nije dobro.

Bolje je znati malo ali temeljno, nego mnogo ali
povrno.
(I. Kant)

Ne napredovati znai nazadovati. (Latinska)

Mudar ovek ne kae sve to misli, ali misli sve to kae.
(Francuska)

Znanja koja smo stekli ne treba da lie na veliki duan u
neredu i bez inventara. Mi treba da znamo ta imamo i
da se njima moemo sluiti prema potrebi. (Seneka)

Nema tekih poslova. Postoje samo loi radnici.
(Radmilo Mikovi)

Ili uti, ili kai neto bolje od utanja. (Pitagora)

Teko meni bez mene.

Nije sve u parama. (Musa, pera stakala kod Medicinske
kole, kada sam odbio da mi opere prljava stakla na
kolima jer nisam imao sitan novac)

Neki stvore radost gde god odu, neki kad god odu.
(Oskar Vajld)

Iskrenom oveku nije potrebno dobro pamenje,
a laovu jeste.

Ne treba uriti, treba krenuti na vreme.
58


Od razumnih naui ta treba initi, a od ludih - ta treba

izbegavati. (J.J.)

Ne kai sve to zna, ne ini sve to moe, ne veruj
svemu to uje.

Propao je, ko je prodao trajno za prolazno. (Arapska)

ovek eli od svakoga da je bolji, a od sina da je gori.

Priroda nam je dala po dva oka i dva uva, ali samo jedan
jezik, da bismo mogli vie da sluamo a manje da
govorimo, jer se nikad ne moe rei toliko mudrosti
koliko se moe preutati gluposti. (Konfuije)

Ko do dvadesete godine ne zna, do tridesete nema,
teko kui koja ga ima.

Ko bude poboan u mladosti stei e mudrost u
starosti! (Arapska)

Ovce bleje kad su edne, a ljudi kad se napiju.

Ljudi koji ne mogu videti svet u sebi, jo manje mogu
videti sebe u svetu. (N. Velimirovi)

Sita maka mieve ne lovi.

Staroga sluaj, ali ne idi za njim.

Zid rui vlaga, oveka briga.

Istina ima mnogo, za svakog oveka po jedna.

Ako eli da neka zemlja propadne pomoli se da u njoj
bude mnogo voa. (Arapska)
59


Bez razloga se ovek moe nasmejati, ali ne i zaplakati.

(Arapska)

Bolje prijatelju oprostiti nego ga izgubiti.

Jedno korisno iskustvo vie vredi od svih pravila
mudrosti. (Arapska)

Ako neko ne ceni tvoju prisutnost, pusti ga neka oseti
tvoju odsutnost.

Malo je ljudi poludelo od sirotinje, a mnogo, premnogo,
od bogatstva. (N. Velimirovi)

Potovanje je mogue samo udvoje. (N. Velimirovi)

Kai ljudima uvek ta je najbolje, i uti. Ako bude ulazio
u njihove beskonane prepirke o tome ta je bolje, uvek
e se kajati. (N. Velimirovi)

Zalud je jedno bure od najskupljeg drveta kad se u
njemu dri ukiselo vino. (N. Velimirovi)

Obrazovan je onaj ko ima obraza. (N. Velimirovi)

Sutina ivota je shvatiti da je vano biti to bri u
odnosu na vreme, a ne u odnosu na drugog oveka, jer
tu gubimo trku sa ivotom i poinjemo da zaostajemo
kao pojedinac za drugim ljudima, a kao narod za drugim
narodima. (J.J.)

Ljudi mogu veliati istinu, ali istina ne moe veliati
ljude. (Konfuije)

Neke je iskvarila ulica, a neke put. (Marsi)
60


Mudar ovek s podjednakom mirnoom prima pohvale i

podnosi uvrede. (Konfuije)

to vie ljubimo i darujemo se, to vie na ivot zadobija
smisao i vrednost. (H. Hese)

Ukoliko zaista vidim dalje od drugih ljudi, to je zato to
stojim na ramenima divova. (I. Njutn)

U ahu, kao i u ivotu, primeujemo svoje greke tek
kad se drugi njima koriste. (L. Tolstoj)

Vrednost neega shvatamo, tek kad ga izgubimo.

Budi spor u biranju prijatelja, a jo sporiji u menjanju.
(Frenklin)

Priroda nikad ne kri svoje zakone. (Da Vini)

ista savest vredi vie nego hiljadu svedoka. (Latinska)

ovek je putnik u vremenu i prostoru. Taj put moe
prei sa vie ili manje zadovoljstva. (Vang)

ovek putuje po svetu da bi naao ta treba i vraa se
kui da to nae. (Crnjanski)

Deca u Srbiji su siromana, jer roditelji sem novca nisu
im nita drugo dali. (Patrijarh Pavle)

Vae je pravo da budete nezadovoljni naim uslugama,
ali i mi imamo pravo da ne radimo za Vas. (J.J.)

Pitala sestra patrijarha Pavla zato ima samo jednu
mantiju. Odgovorio joj je pitanjem: Mogu li da obuem
61

dve odjednom. Ne mogu. Onda mi nije potrebna. Drugu

u uzeti tek kada ova bude dotrajala. (Patrijarh Pavle)

Dolazi patrijarh Pavle tramvajem na poso i ispred hrama
Svetog Save vidi bezbroj velikih dipova kojima su doli
ostali episkopi, pa komentarie: Boe, ime bi doli da
se nisu zakleli narodu na skromnost. (Patrijarh Pavle)

Svi smo mi ljudi. Treba biti ovek. (Patrijarh Pavle)

Srea nije u srei, ve u njenom dostizanju.

Kad se s nekim svaa ostavi mesta za pomirenje.

Ne poseduje tvrdica zlato, ve zlato tvrdicu.

Ostavi onome koji voli ono to voli, jer ako mu kae da
ostavi ono to voli, on e i dalje voleti ono to voli, a
tebe e mrzeti. (Afrika)

Ako hvali Boga nema ta da izgubi, ako ga kudi
nema ta da dobije. (Bugarska)

Samo se obrati lekaru, on e ve da ti pronae bolest.

Nije stvar u tome da dobije priliku, ve u tome da
iskoristi priliku. (Kineska)

Sledite dobra dela, a ne lepe rei. (Latinska)

Tajna srenih veza je u malim stvarima.

Tragedija ivota krije se u tome to suvie brzo
postajemo stari, a prekasno mudri. (Frenklin)

ovek ima godine koje ima, koje mu drugi daju i koje
sam sebi daje. (Kineska)
62


etrdeset godina je starost za mlade ljude, pedest je

mladost za starce. (olohov)

Starost dolazi polako, neprimetno. (Latinska)

Starim ljudima pripadaju saveti, a mladima snaga.
(Latinska)

Ja sam pepeo, gde sam nekad bio vatra. (Bajron)

Da je lako, svi bi. (J.J.)

Koga su ovce, toga je i livada.

Ne obara se svako drvo prvim udarcem. (Kineska)

Vrana je svuda podjednako crna. (Kineska)

Kad bogata postane siromah, on postane uitelj.
(Kineska)

ujem i zaboravljam, vidim i pamtim, radim i razumem.
(Kineska)

Ne ceni knjigu po koricama.

Da bi se postupalo razumno, malo je imati samo razum.
(Dostojevski)

Ljudi su esto ponosni na istotu svoje savesti samo
zato to imaju kratku pamet. (Tolstoj)

Mudar ne kanjava zato to je neko loe postupio, ve
zbog toga da ne bi loe postupio. (Nie)

I valjana oveka prilika esto pokoleba. (Kineska)
63


Poznavati druge je mudrost, poznavati samoga sebe je

vrhunska mudrost. (Konfuije)

Mudrac se srami svojih greaka, ali se ne srami
popraviti ih. (Konfuije)

Preterati je isto tako loe kao i ne uiniti dovoljno.
(Konfuije)

Nikad ovek ne moe da kae onoliko mudrosti, koliko
moe da uini gluposti.

Ne kupuj prve krastavce i prve glasine jer e im cena
brzo pasti. (Gruzijska)

Otvori svoja vrata pa e ih i kod drugih nai otvorena.
(Gruzijska)

Trai lek od onoga ko je ve preboleo bolest. (Gruzijska)

Svaki poraz ima sebi uvek ravnu pobedu. (J.J.)

I onaj je besposlen, ko moe biti bolje uposlen. (Danska)

Ne postoji srea koja nema neprijatelja. (Danska)

Nikad ovek ne sme misliti da je siguran, niti da je
umrlo to je prolo. (M. Selimovi)

Ne uzimaj sve, ni uvek, ni od svakoga. (Danska)

Znanje je vrednije od novca, otrije od sablje, monije
od puke. (Gruzijska)

Ne prekidaj neprijatelja dok grei. (Napoleon)
64


Pametnome vie koriste neprijatelji nego ludome

prijatelji. (Gracijan)

Ne veruj reenom, veruj samo uinjenom.

Daleka voda vatru ne gasi.

Ni u snu se ne sme zaboraviti initi dobro.

Ako ne pomae roditeljima dok su ivi, ta ti vredi da
im prinosi rtve kad umru.

Ako eli nekoga da upozna, pogledaj s kim se drui.

Ako znamo da smo uinili zlo, a odbijamo to da
priznamo, krivi smo dvostruko.

Bolje je biti vratar kod gospodina, nego upravitelj kod
nitaka.

Bolje je nauiti dete samo jednoj vetini nego mu dati
hiljadu grumena zlata.

Brzo otvaraj oi, a sporo usta.

Nikad ne ponizi nikoga, jer svako je nekome neko.

Vraaj ono to si pozajmio, pa e moi da pozajmi
ponovo.

Gde postoji volja, postoji i nain.

Gledaj tua posla, pa e na kraju biti kriv.

Dok pije vodu, misli na izvor.

65


Da bi se moglo polako raditi ono to je vano, treba

brzo raditi ono to nije vano.

Ja u pomoi tebi, ti drugome, drugi nekome...
neko meni. (J.J.)

Zadovoljstvo u injenju dobrih dela je neiscrpno.

Znanje i mudrost su blago koje svuda prate svoga
vlasnika. (Kineska)

Znanje koje se svaki dan ne umnoava, svakog se dana
gubi.

Istinu ne dokazuje jaina glasa.

Obeavam, znai kandidujem se.

Pojedinci, kad sednu, zasednu, dok nam ne presednu.

Ako eli da te drugi potuju, mora i ti potovati druge.

Jednom pokazati vie vredi nego sto puta rei. (Kineska)

Kad je mukarac lud za enom, samo ga ona moe
izleiti od te ludosti.

Ko trai istinu, mora umeti da je podnese.

Love na jelene, ne troi svoje strele na zeeve.

Na ruci koja daje cvee ostane neto mirisa.

Kriva Drina se ispraviti ne moe.

66


Pametan ovek naui deset stvari, a veruje da zna

jednu; budala naui jednu stvar, a veruje da ih zna
deset. (Kineska)

Oisti sneg ispred svojih vrata i ne brini za onaj na
komijinom krovu.

Uitelji ti otvaraju vrata, ali mora da ue sam.
(Kineska)

Ukradi iglu dok si dete i krae zlato kad odraste.

ovek koji pomera planine zapoeo je pomeranjem
kamenia.

tedi u danima izobilja i preivee teka vremena.

Ako ini dobro, ne udaraj u veliko zvono.

Ako nae prijatelje nove, ne zaboravi stare.

Bolje je umeti nego imati.

Pravilo mudrih je da ostave stvari pre nego one njih
ostave. (Gracijan)

Razuman neka ivi kako moe a ne kako bi eleo, i neka
vie ceni ono to mu je sudbina dala nego ono to mu je
uskratila. (Gracijan)

Vie vredi razgovor od jedne veeri nego deset godina
uenja. (Kineska)

Bolje je ne obeati, no re ne odrati.

Vrata iza kojih je skriveno dobro teko je otvoriti, a
vrata iza kojih je skriveno zlo teko je zatvoriti. (Kineska)
67


Bolje je imati pametnog neprijatelja nego ludog

prijatelja.

Bolje je i dva puta zapitati nego jednom zalutati.

Dok ima svaiji si, kad nema niiji si.

Ne prljaj onoga koji se poeo prati nego mu pomozi da
se opere. (N. Velimirovi)

I kad je razumljiva, i kad je polurazumljiva, i kad je
sasvim nerazumljiva, pesma i muzika su uvek jedna
misteriozna i neodoljiva sila. (N. Velimirovi)

Pijanstvo izjednauje sve ljude kao i ludilo. Ne zna se ko
je gospodar, a ko sluga. (N. Velimirovi)

Bolje je da ovek ivi bez prijatelja, nego s prijateljima
koje ne moe potovati. (N. Velimirovi)

Ko nije sluio, ne ume ni zapovedati.

Ko se tuem zlu veseli, neka se svome nada.

Kupuj prvo suseda, pa posle kuu.

Budite brzi da kaete blage rei koje stvaraju mir i
dobru volju meu ljudima, a uzdrljivi u reima koje
vode razdoru, mrnji, zlobi i prepirci. (N. Velimirovi)

Skromnost je jedna zdrava duhovna klima koja odgaja i
neguje stvarnu veliinu. (N. Velimirovi)

Ne upravlja tokom onaj ko dri paoce od toka, nego
onaj ko dri osovinu toka. Srce je osovina bia naeg.
(N. Velimirovi)
68


Zalutati i pogreiti, a ne promeniti pravac, znai

konano pogreiti. (Kineska)

Ko staro ne krpi, ni novo ne nosi.

Znati da zna ono to zna i da ne zna ono to ne zna
eto ti najveeg znanja. (Kineska)

Koju vodu mora piti nemoj je mutiti.

Ko lae za tebe, lagae i protiv tebe.

Pre nego to sam napravim skicu na papiru, cela ideja je
razraena mentalno. U mom umu menjam
konstrukciju, radim poboljanja, pa ak i pokreem
ureaj.
(Nikola Tesla)

Suze su poput oluje: posle njih ovek je uvek mirniji.
(Turgenjev)

I najmudriji da proda sve to ima, ne moe da kupi sve
to nema.

I loncem o kamen ili kamenom o lonac. Teko loncu
svakako.

Ko mnogo zbori, ili mnogo zna ili mnogo lae.

O drugome, ili govori lepo ili uti. (J.J.)

Kad lisica dri pridiku, pripazi na svoje guske.

Teko je drati se mere u onome to si naao da je
dobro. (Seneka)
69


Nije mi bila namera, no zabeleio sam impulse iz

svemira nepoznatog porekla u pravilnim intervalima.
Moda nam oni odavno alju poruke kojih mi nismo
svesni. (Nikola Tesla)

Kada se velike ptice pobiju, onda manjima perje leti.

Ko pametno uti, mudro govori.

Novac te nee uiniti boanstvom, jer ono nema novca.
(Seneka)

Koliko zna, toliko i vredi.

Lezi bez veere, ustae bez duga.

Nikada ne dozvoli da te neko eka.

Pamet se ne kupuje, pamet se stie.

Mnogo dobija onaj koji svata ne kupuje.

Mali vo, uz velikog ore.

Oba su zla: i svima verovati i nikome.

Ako srea nije umerena, rui se sama od sebe. (Seneka)

Pitate li koja je prava granica bogatstva? Ona je: prvo,
imati ta je potrebno, a drugo, imati ta je dovoljno.
(Seneka)

Nije siromah ko malo ima, ve ko mnogo eli.

Nije toliko ovek zao da se nee nai gori.

Navika je jedna muka, a odvika dve muke.
70


Nov bunar kopaj, u stari ne pljuj.

Ko nije stradao od poara u sebi, taj e zajaukati kad mu
ljudi prst opre. (N. Velimirovi)

Strast, kao i voda, moe se upotrebiti za elektrinu
vodenicu, ali i za potop sveta. (N. Velimirovi)

Uenost mnogih ne vredi mnogo, kao ni bogatstvo u
rukama tvrdice. (N. Velimirovi)

Porani milju, a pokasni reju. Nee se pokajati.

Potuj, ako hoe da si potovan.

Potenog oveka je lako prevariti.

Prijatelju i neprijatelju daj uvek dobar savet. Jer prijatelj
ga prihvata, a neprijatelj otklanja.

Prava prelja i na krivom vretenu zna presti.

Pametni ljudi ue se na tuim grekama. Budale ni na
vlastitim.

Prijatelj je najbolja imovina.

Prebroj i kad na putu nae.

Sa svojim i jedi i pij, ali nikakva posla nemaj.

iv otac, mrtav kapital. (Srpska)

Svako ima prava koliko i moi.

Svinje se kolju izmeu sebe, ali kako kurjaka opaze, one
se sve sloe na njega.
71


Svekrva se ne sea da je i ona nekad snaha bila.

Sluaj ta ti se kae, ali veruj onome to vidi.

Svakoga sasluaj, ali svoje smatraj.

Najsreniji su oni ljudi koji su toliko zauzeti da to i ne
primeuju. (Molnar)

Sve za obraz, a obraz ni za ta.

Torba je najtea kad je prazna.

Uini dobro ne kaj se, uini zlo nadaj se.

U tekuoj vodi mulj ne lei.

Vrana vrani oi ne vadi.

Kad bi ljudi govorili samo ono to znaju i u ta se
razumeju, oni gotovo ne bi ni govorili. (Molijer)

ena e samo onu tajnu sauvati koju ne zna.

U dobru se ne ponesi, a u zlu se ne pokudi.

ovek je tvri od kamena, a slabiji od jajeta.

iji hleb jede, onoga i pesmu pevaj.

to mi veli nek mi bude, to mi eli nek ti bude.
(Gribojedov)

Hvala Bogu, ugovor je sklopljen. Samo moramo pronai
nain kako emo ga kriti. (epek)

to danas ne potroi, to si stekao.
72


Svako je lud na svoj nain.

Tri puta meri pa jednom seci.

ivot nije nita drugo nego putovanje u smrt. (Seneka)

Istorija belei dve vrste heroja: one koji rtvuju svoj
ivot svome idealu i one koji rtvuju tui ivot za svoje
ideale. (N. Velimirovi)

Lift koji vodi do uspeha je u kvaru, ali stepenice su uvek
dostupne. (Zig Ziglar)

Metak koji treba da me ubije jo nije izliven. (Napoleon)

Ako zaluta i ne zna gde e, okreni se i vrati odakle si
krenuo.

ta e rei istorija. Istorija e gospodine lagati kao i
obino. (o)

Uini dobro i zakopaj pod kamen, ono e od kamena
nainiti sebi jezik i objaviti se. (N. Velimirovi)

to vie slasti to manje slatko, to vie gorine to manje
gorko. (N. Velimirovi)

Zlo ne moe dobro doneti, niti se dobro moe zlom
pobediti. (N. Velimirovi)

Mi navlaimo zlo na sebe, zlom u sebi. (N. Velimirovi)

Posao dobrog poreznika je u tome, da se sa guske
oupa to vie perja, sa to manje graktanja. (Lord
Akton)

Plata je sredstvo za produavanje ropstva.
73


Sve treba uzimati ozbiljno, ali nita tragino. (Tirs)

I spavanje je oblik kritike. Naroito u pozoritu. (o)

Ko hoe neto da uini nae nain. Ko nee nita da
uini nae opravdanje. (Pikaso)

Ono to vodi i vue svet nisu lokomotive nego ideje.

Lepe ene samo su nedelju dana dobre, dobre ene
celog su ivota lepe.

Ne boj se pismenih i nepismenih, ve polupismenih.

Ni dugim kukanjem, nijedan posao se ne moe uraditi.
(J.J.)

Samo se slika pamti, a rei ve sutra promene svoj red.
(Dumhur)

Znati da znamo ta znamo i da znamo ta ne znamo to
je pravo znanje.

Niko na svetu nije jai od oveka koji zna. (Japanska)

Bolje je neto ne znati, nego naopako i zlo znati.
(D. Obradovi)

ovek uvek misli jedno, a sudbina drugo. (Latinska)

ovek koji ne zna da uti, ne zna ni da govori. (Latinska)

Svaki ovek ne moe se posvetiti filozofiji. No, jedno
zrno filozofije potrebno je svakom ivotu ljudskom, kao
so jelu. (N. Velimirovi)
74


Nije ovek ono to se moe smestiti u jedan grob, no

ono to se ne moe smestiti ni u vasionu.
(N. Velimirovi)

Onaj ovek koji u svetu vidi samo crno, taj ne vidi svet; i
onaj ovek koji vidi samo belo, ne vidi svet.
(N. Velimirovi)

U ovome svetu mi smo kao roba izneta na pazar. Jedni
nam diu cenu do nebesa, drugi je obaraju ni u ta.
(N. Velimirovi)

Vrlo esto, neljudsko u oveku te vie otrezni i pokae ti
pravi put, od ljudskog. (J.J.)

Budi oprezan prema velikim pohvalama, a i prema
velikim pokudama i smatraj da si od prvih manji, a od
drugih vei, da ne bi poleteo bez krila i da se ne bi
unitio bez potrebe. (N. Velimirovi)

Presaberi se. I oduzmi. (J.J.)

to se tie istine i najloiji e Vam advokat savetovati da
je preutite.

Voleo sam pravdu i mrzeo nejednakost, zato u umreti
u progonstvu. (Papa Grgur VII)

Istina postoji, izmiljati se moe samo la. (bak)

Dva lana svedoka veaju oveka.

Veliko nije uvek dobro, a dobro je uvek veliko. (Bonevi)

Vreme je stari sudija. (ekspir)
75


to vie upoznajem ljude, to sve vie volim ivotinje.

(arl De Gol)

Ko se pravi vanim u sitnim stvarima, taj je obino sitan
u vanim stvarima. (Tati)

Na drugom vidi va, a na sebi ne vidi krpelja.
(Latinska)

Zakona se boji krivac, a sudbine nevin. (Latinska)

Ako ti dugujem sto dolara, to je moj problem. Ako ti
dugujem sto hiljada dolara, to je tvoj problem.
(Amerika)

Pozivati se na rava dela drugih, znai prati se blatom.
(Latinska)

Sad kad su mi se oi otvorile, mirnije spavam. (Lazari)

uvaj se pljuvanja uz vetar. (Nie)

Nije sramota pasti. Sramota je ne dii se. (Srpska)

Strpljenje je gorko, ali donosi slatke plodove. (Ruso)

Malo zna onaj koji svojoj eni kae sve to zna. (Huler)

Srea dolazi u kuu gde se uje smeh. (Japanska)

Kako je ponekad teko radovati se tuem uspehu. (ibl)

Ako si srean toliko da to i kae. uvaj se, nesrea je na
pragu. (Ruska)

Nije srean onaj koji ima ta eli, ve onaj koji ne eli
ono to nema. (Latinska)
76


Kad je ovek sam, uvek je u loem drutvu. (Kafka)

Odsutnost je za ljubav isto to i vetar za vatru gasi
malu, a raspiruje veliku.

Niko ne moe da presipa med, a da ne polie prste.
(Kineska)

Ko je slagao, treba da ima dobro pamenje. (Kornej)

Nikada nemoj lagati, a u najteim sluajevima naui
utati. (Mantegaza)

Ko se sveti za jednu podlost. ini drugu. (Kineska)

Ako inite dobro, inite ga za sebe. Ako inite zlo, inite
ga sebi. (Gandi)

Glava bez razmiljanja je tvrava bez vojske.

Rei dobro o ravom oveku, isto je to i kazati zlo o
dobrom. (Da Vini)

Ja sam profesionalni ubica. Ubijam iskljuivo za lovu. Ti
si moj prijatelj, tebe u ubiti dabe. (Al Kapone)

Ko ne kanjava zlo, taj dozvoljava da se ono uini.
(Da Vini)

I onaj koga gone, i oni koji gone, prizivaju Boga u
pomo. (Arapska)

Sve su gljive jestive, ali neke samo jednom. (Kineska)

Svaka roba ima svoga kupca.

Hrani kue da te ujede.
77


ibaj konja koji vue.

Ako nisi uo svojim vlastitim uima i video svojim
vlastitim oima, ne izmiljaj svojim malim umom i ne iri
svojim velikim ustima.

La izreena iz dobre namere, nije gora od istine.

Istina nije misao, nije re, odnos predmeta, nije zakon.
Istina je Bie. (N. Velimirovi)

Budimo ljudi, iako smo Srbi. (Patrijarh Pavle)

Rana koja se krije, sporo i teko zaceljuje.

Kredit nikada nije skup ako se pametno utroi. (J.J.)

Nita nije toliko crno, da ne moe biti crnje.

Prema drugima budi onakav kakvim bi eleo da oni
budu prema tebi.

Mukarci trae samo jednu stvar od svake ene,
a ene trae sve samo od jednog mukarca.

Savet daj, ali ne trai da bude po tvome.

Uite i od uspenih i od neuspenih. Od uspenih kako
treba raditi, od neuspenih ta ne smete initi. (J.J.)

Svako je tvorac svoje sudbine.

Pomozi svakome; kad moe i koliko moe.

Svako vidi svoju muku i ne vidi tuu.

Tamo gde nema obrta novca, nema ni napretka.
78


Ne treba tedeti, treba pametno investirati. (J.J.)

U poslu ne uri, nego porani.

Kada otera muteriju iz radnje za jedan posao, oterao
si je i za sve budue. (J.J.)

O tri predmeta ne uri dok govori:
o Bogu, dok ne utvrdi veru u njega,
o tuem grehu, dok se ne seti svoga i
o sutranjem danu, dok ne svane. (N. Velimirovi)

Ko visoko leti, nisko pada. (Srpska)

to vie uzleti, pae sa vee visine.

Jedna la koja donese dobro vredi kao sto istina.

Dok neto ne izgubite, ne umete to da cenite.

Znanje ima granice, dok ih neznanje nema. (Nui)

Koga je ujela zmija, taj se i gutera boji. (Italijanska)

Bogatstvo oveka meri se onim za im on ne udi.
(Gandi)

Prava je ludost iveti u oskudici da bi se moglo umreti
bogat. (Juvenal)

Jer kakva je korist oveku ako zadobije sav svet,
a dui svojoj naudi. (Jevanelje)

Lake je kamili proi kroz iglene ui nego bogatome ui
u carstvo Boje. (Jevanelje)

Zlatne uzde ne ine konja boljim. (Seneka)
79


Obilje ne umanjuje ljudske brige i ne tei ljudska srca.

(Tibul)

Bogati u budunosti bie samo oni koji imaju znanje.
(eril)

Kad ima sve ne vidi nita. Progleda tek kad nema
nita. (ekspir)

Bogatstvo je nalik na morsku vodu, to je vie pijemo to
smo edniji. (openhauer)

Kakva bi tiina nastala kad bi ljudi govorili samo ono to
znaju. (K. apek)

Gde nema prilike, nema ni greha. (Lao Ce)

Onaj koji zna ne govori, onaj koji govori, ne zna. (Lao
Ce)

Greh je ne imati greha. (Raos)

Uzmi to je tvoje, a drugome daj njegovo. (J.J.)

Prve suze deteta su molbe, ako ih ne spreite postae
naredbe. (Ruso)

Ako reite sve probleme svoje dece, ona nee imati
drugih problema sem Vas. (D. Radovi)

Tucite svoju decu im primetite da poinju da lie na
Vas. (D. Radovi)

Ako ga neko nee, ne namei svoje miljenje. (J.J.)

80


Nemojte iveti sto godina jer e Vam deca tada imati po

sedamdeset, osamdeset godina i tek tada neete znati
ta da radite s njima. (D. Radovi)

Malo je ljudi koji znaju da ine dobro. Za zlo je svako
vet. (Morales)

Sa onim ko je dobar ja sam dobar, sa onim ko nije dobar
ja sam ipak dobar. (Lao Ce)

Pomozi onome koji nosi teret, a ne onome koji se ali
na teret to ga je spustio. (Seneka)

ena bez koje se ne moe iveti, ponekad je ona ista sa
kojom se ne moe iveti. (Boaje)

Voljena ena ne stari. (M. Gorki)

Kad nas ljube ene nam oprataju sve, ak i nae
zloine. A kad nas ne ljube ne oprataju nam nita, ak
ni nae vrline. (Balzak)

Kad ne bi bilo ena, dijamanti bi bili obini kamenii.
(V. Igo)

Treba se oeniti takvom enom koju bismo uzeli za
prijatelja da je mukarac. (uber)

ene nikada ne vide ono to inimo za njih, uvek vide
samo ono to ne inimo. (. Kurtelin)

Svaka ena je glumica. to se manje to opaa to je vea
glumica. (Nui)

Radi po svome, ali to pusti i druge. (J.J.)
81


Izmeu enskog da i ne, ja se ne bih usudio da ubodem

ni iodu. (Servantes)

Znam samo da nita ne znam. (Sokrat)

ivot ne treba da bude roman koji nam se desio, nego
roman koji smo sami stvorili.

itav na ivot kree se izmeu onoga to hoemo i
onoga to moramo. (apek)

Ko nije zadovoljan onim to ima, taj ne bi bio
zadovoljan ni onim to bi hteo imati. (Seneka)

Zakoni su pauina kroz koju prolaze velike muve, a u
koju se hvataju male. (Balzak)

Ako ne tri dok si zdrav, morae trati kad se razboli.
(Horacije)

Ko je pretrpeo neko zlo moe i da zaboravi, ali onaj koji
ga je naneo nikad ga ne zaboravlja. (Amadu)

Doe vreme kad pametni zaute, budale progovore, a
fukara se obogati. (I. Andri)

Ako si svome blinjem naudio jutrom zlo e te samo
pohoditi posle podne. (Kural)

Onaj koji nikad ne pita, ili zna sve ili ne zna nita.
(Da Vini)

Istina koja nije izreena u pravo vreme gora je od lai.
(Turgenjev)

82


Da bi se priznala tua vrednost, treba imati vlastitu.

(A. openhauer)

Zapovedati sebi, najvea je vlast.

Pametni ljudi vie naue od budala, nego budale od
pametnih.

Nije sramota biti siromaan. Sramota je ne otimati se
od siromatva radom.

Sreni li su narodi koji imaju dosadnu istoriju.
(Monteskje)

Istorija je la oko koje smo se ujedinili. (Napoleon)

Kao i novac i knjige moraju stalno biti u opticaju.
(H. Miler)

Neke knjige su nezaslueno zaboravljene. Nijedna nije
nezaslueno zapamena. (Oden)

to se nae poznanstvo s dobrim knjigama vie iri, to
ui postaje krug ljudi s kojima nam je ugodno priati.
(L. Fojerbah)

Leva ruka nije znala ta je radila desna ruka.

Pre nego to udari psa, raspitaj se ko mu je gospodar.
(Kineska)

I najvie kule podiu se od zemlje. (Kineska)

Ne zavodi oveka samo lepota tela, isto tako ga moe
zavesti i lepota duha.
83


Ko ima mnogo novca, a nema dece - nije bogat; ko ima

mnogo dece, a nema novca - nije siromah. (Kineska)

Mala kua veliki mir. (Kineska)

Jedan razgovor sa mudrim ovekom vredi vie od
mesecima uenja iz knjige.

Siromaha najiskrenije pomae siromah.

Ako eli osvetu, poni da kopa dva groba.

ista savest se nikad ne boji kucanja u pono.

Ako sumnja u nekog nemoj ga zapoljavati, a ako ga
ve zaposli nemoj sumnjati u njega.

Mudar uti. Pametan pria. Budala se svaa.

Osoba koja voli druge je osoba koju drugi vole.

Ko ne misli na druge jednog dana e utvrditi da ni drugi
ne misle na njega.

Lepota je mudrost ene. Mudrost je lepota mukarca.

Ja sluam i zaboravljam. Ja gledam i pamtim. Ja radim i
shvatam.

Uini srenima one koji su ti blizu i oni koji su ti daleko
e ti doi.

Ako ga ne sasee u korenu, problem e se vratiti.

Onaj ko nema osmeh na licu ne treba da otvara duan.

84


Ako si strpljiv u jednom momentu ljutnje, izbei e sto

dana tuge. (Kineska)

I lepi cvetovi lepi su tek neko vreme. (Kineska)

Bolje je da roditelji zavide deci nego da deca zavide
roditeljima. (Kineska)

Kad grabi za svoju porodicu, ne zaboravi da malo
ostavi, i drugi ljudi imaju svoje porodice. (J.J.)

Kad se mukarci sastanu oni jedan drugog sluaju, kad
se ene sastanu one jedna drugu gledaju.

Novac e i slepcu otvoriti oi, novac e i debelom papi
zatvoriti oi.

Prvi znak pametnog oveka je da jednim pogledom
shvati s kim ima posla.

Najkrai nain da se rat zavri je da ga izgubite. (Orvel)

Kada se neto ve dogodilo, nepotrebno je kajati se.
(Ezop)

Zar ja ne unitavam svoje neprijatelje tako to u ih
uiniti svojim prijateljima? (Linkoln)

U dobro veruje jo samo malo onih koji ga ine.
(Huxley)

Ima ljudi, i to mnogo, koji se iskreno kaju samo zbog
svojih dobrih dela. (Huxley)

Ne svia mi se taj ovek, morau bolje da ga upoznam.
(Linkoln)
85


Ja moda hodam sporo, ali nikad ne hodam unazad.

(Linkoln)

Ljudima je tua nesrea najbolji lek vlastitoj. (Ezop)

Bolje je malo razumeti nego razumeti krivo. (Francois)

Samo ljudi koje voli mogu ti uiniti ivot
nepodnoljivim. (A. Kristi)

Ne hodaj ispred mene, moda te neu slediti. Ne hodaj
iza mene, moda te neu voditi. Hodaj pokraj mene i
samo budi moj prijatelj. (Kamus)

Protiv neprijatnih istina ima samo jedan lek - treba se s
njima pomiriti. (Kamus)

Kada kilo meda ue na vrata, hiljadu bolesti izae kroz
prozor.

Biti pametan znai razlikovati istine koje treba rei od
onih koje treba preutati. (Rivarol)

Ima ljudi koji od svog bogatstva nemaju nita osim
straha da ga ne izgube. (Rivarol)

Od deset osoba koje govore o nama, devet nas ogovara,
a esto ona jedina koja nas hvali ini to loe. (Rivarol)

Boe, daj mi mirnou da podnosim stvari koje ne mogu
promeniti. Daj mi hrabrost i snagu da promenim stvari
koje mogu podnositi, i daj mi mudrost da razlikujem
jedno od drugoga.

86


ena moe postati prijatelj mukarcu samo ovim

redom: prvo poznanica, zatim ljubavnica pa tek onda
prijatelj. (ehov)

Jadna je ona kua u kojoj se uspeh zaliva aom, a tuga
rasteruje flaom.

Lake je odrati govor nego re.

Onaj ko neto dodaje istini, smanjuje je.

Koreni uenja su gorki, ali plodovi su slatki. (Aristotel)

Biti drugi znai samo biti najbolji od gubitnika. (Sena)

ak i da posedujete deset hiljada srebrnjaka, na samrti
ne moete sa sobom poneti ni bakarni novi. (Kineska)

Ne bojim se oveka koji je vebao 10.000 udaraca
odjednom, ve se bojim oveka koji je vebao jedan
udarac 10.000 puta. (Brus Li)

Dobri roditelji, sretna enidba, dobri sinovi, lep pogreb.
(Kineska)

Doapnuta re se uje miljama unaokolo. (Kineska)

Hvaliti svoje dete znai hvaliti sebe; kuditi svoga oca
znai sramotiti sebe. (Kineska)

Istinite rei ne moraju biti ugodne, a ugodne rei ne
moraju biti istinite. (Kineska)

Novac je udna stvar. Oni koji ga nemaju strano ga
ele. Oni koji ga imaju prepuni su problema. (Sena)
87


Najtvre drvo najlake se slomi, dok bambus ili vrba

opstaju jer umeju da se savijaju na vetru (Brus Li)

Upijaj bitno, odbaci nebitno i dodaj ono to je samo
tvoje. (Brus Li)

Vie e mudra osoba nauiti od glupog pitanja, nego e
budala nauiti od mudrog saveta. (Brus Li)

Uopte me nije briga ta priaju o meni sve dok je
istina. (Doroti Parker)

Posao koji donosi samo novac je jadan posao. (H. Ford)

Ako nikad ne reskira, onda zaista previe reskira.
(E. Jong)

Nauite sva pravila, da biste znali kako da ih pravilno
prekrite. (Dalaj Lama)

Kad ovek odsee prst da bi sauvao ruku, to znai
odabrati veu korist, a manju tetu. Izabrati manju
tetu ne znai izabrati tetu, ve izabrati korist... Ako
naiavi na razbojnika, ovek izgubi prst da bi spasao
ivot, to je korist. Susret sa razbojnikom je teta. Izbor
vee koristi nije stvar koja se ini pod prinudom. Izbor
manje tete je stvar koja se ini pod prinudom. Prvi
znai odabiranje izmeu onog to jo nije zadobijeno.
Drugi znai odbacivanje onog ime je ovek ve
optereen. Takvo pravilo vai za sve ljudske delatnosti:
Meu koristima odaberi najveu; meu tetama,
odaberi najmanju. (Kineska)

Nije me briga ako padnem, sve dok je iza mene neko ko
e podii moju puku i nastaviti pucati. (e Gevara)
88


Znam da ste ovde da me ubijete. Pucajte kukavice,

ubiete samo oveka. (e Gevara)

Kad ovek eli ubiti tigra, ovek to naziva sportom; kad
tigar eli ubiti oveka, ovek to naziva okrutnou. (o)

Lepoj eni su potrebni i takvi prijatelji koji nisu sa njom
u prijateljstvu. (o)

Vreme je novac. Iskoristi dan. (Radmilo Mikovi)

Mukarci prieljkuju sve ono to nemaju, a ene samo
ono to imaju druge ene. (o)

Previe je kasno iveti sutra, ivi jo danas.

Nije istina da vlast kvari ljude. Istina je samo da budale,
ako se domognu vlasti, kvare vlast. (o)

Nikad se nemoj smejati tuim snovima. (D. Lama)

Stariji ljudi savetuju mlade da tede novac. Ovo je lo
savet! Ulaite u sebe. Do svoje etrdesete nisam
utedeo ni jedan dolar. (H. Ford)

Ne traite problem, traite reenje. (H. Ford)

Niko nije slep kao oni koji nee da vide. (Swift)

Mladost ivi od nade, a starost od uspomena.
(Francuska)

Kad starac pogrei kae se da je siao s uma.
Kad mladi pogrei, kae se da jo nije doao pameti.
(Korejska)
89


Zlo i nesrea ne dolaze od Boga, ve od oveka.

(J.Dui)

Zlo je ko ne zna, a uiti se ne da. (J. Dui)

Suoi se sa sudbinom i prihvati je, kakva god bila, jer
uvek je mogla biti gora. Moda, nanoenjem manjeg
zla, ona te ustvari spaava od veeg, a da ti toga tada i
nisi svestan i ne shvata koliko ti dobra time ini. (J.J.)

Ne ivi se da se jede ve se jede da se ivi. (Sokrat)

Koga ne pogaa re, nee ni batine. (Sokrat)

Kakva je to srea za dravu to ljudi ne misle? (Hitler)

Ako moete navesti enu da se smeje, moete je
navesti na bilo ta. (Merilin Monro)

Psi me nikada nisu ujedali. Samo ljudi. (Merilin Monro)

Mudra devojka poljubi, ali ne voli, slua, ali ne veruje, i
ostavlja pre nego to je ostavljena. (Merilin Monro)

Diplomata je mukarac koji uvek pamti enin roendan,
ali nikad njene godine. (Robert Frost)

Banka je mesto na kom Vam pozajmljuju kiobran kada
je sunano vreme i trae da ga vratite kada pone kia.
(Robert Frost)

Porota je skup od 12 ljudi koji odluuju o tome ko ima
boljeg advokata. (Frost)

Majci je potrebno 20 godina da napravi oveka od svog
deaka, a eni 20 minuta da ga napravi budalom. (Frost)
90


Razvesti se samo zbog toga to ga vie ne voli isto je

tako glupo kao i udati se za njega samo zato to ga
voli.
(Za Za Gabor)

Ljubav je jedina igra koja se igra udvoje u kojoj oboje
pobeuju. (Za Za Gabor)

Zar to nije smeno: svaki mukarac eli da bude prvi kod
neke ene, a nijedan ne eli da bude poslednji.
(Za Za Gabor)

Ne znam nita o seksu, oduvek sam bila udata.
(Za Za Gabor)

Dentlmen je mukarac koji titi enu sve dok s njom ne
ostane nasamo. (D. Fonda)

Istinski volimo samo one koje volimo ak i u njihovoj
nemoi i njihovoj bedi. uvati, opratati, teiti, to je sva
umetnost ljubavi.

ar prve ljubavi jeste u naem neznanju da se ona moe
uvek zavriti.

Ima veoma nesrenih ljudi koje niko ne tei: to su
ljubomorni muevi; ima ih koje svi mrze: i to su
ljubomorni muevi; ima ih koje svi preziru: to su takoe
ljubomorni muevi.

Sve nas eka no. (Horacije)

Samo jednostavne stvari nikad ne razoaraju. (Remark)

Nije tos rei jesam. Treba biti. (Lec)
91


Paun: Ne nosim ja to radi ukrasa. To je radi enki.

(apek)

Ako ste uutkali nekoga, niste ga i preobratili. (Morli)

Veliki ljudi moraju ostati veliki i u malim stvarima.
(Gorki)

Upoznaj sebe. Nita previe. (Na ulazu u proroite u
Delfima)

Istina je da e te svako povrediti. Vano je samo pronai
one koji su vredni patnje.

Da li je ljubav bolest? Jeste, al' neprelazna. Moete
nekoga ljubiti i ljubiti, ali ga neete zaraziti ljubavlju.
(D. Radovi)

Kae da voli kiu, ali koristi kiobran da bi hodao po
kii. Kae da voli sunce, ali trai hlad kada ono sija.
Kae da voli vetar, ali kada duva, zatvara prozor. Zato
sam i uplaen kada kae da me voli.

Volim te, jer si mi dala ljubav. Volim ljubav, jer si mi je ti
dala.

Sit gladnome ne veruje.

Ne ivi se od uspomena.

Davljenik se i za slamku hvata.

Ne dozvolite da male nesuglasice unite velika
prijateljstva.

92


Kako to da je ovek postao od majmuna, a neovek od

oveka. (Radmilo Mikovi)

Mukarci itaju novine, a ene itaju romane.
Mukarcima vie odgovara mnogo kratkih uzbuenja, a
ene vole jedno, ali da traje dugo. (D. Radovi)

Povucite pravi potez. Popustite. (Radmilo MIkovi)

Ima ena koje vole samo svoje mueve. Nisu nita
posebno ti muevi, ve te ene. (D. Radovi)

iveu dok ne umrem. (Sinatra)

Ima ena koje samo jo nevera vee uz njihove mueve.
(S. Gitri)

Muevi ne besne zato to su saznali da ih ena vara, ve
zato to to do sada nisu znali. (. Kurtelin)

ene vole da vole, a manje im je vano koga e voleti. A
mukarci vole da su voljeni, ali bi hteli da biraju ko e ih
voleti.

Udvarajte se malo svojoj eni - kao da vam nije ena,
kao da vas ne voli, kao da ima nekog drugog, kao da
moe da bira. A ena nije nezahvalna. Na tu panju ona
e odgovoriti sa mnogo dobrote - kao da vas voli, kao
da nema drugog, kao da ne moe da bira. (D. Radovi)

Bez potovanja nema istinske ljubavi.

Za ljubav je vana i neophodna ona lepa i slatka glupost.
A za brak se trai ona odvratna i surova pamet.

93


Naa se ljubav sastoji u tome da svoju enu ne damo

drugome. (D. Trifunovi)

Ko je roen da bude obeen, nee se udaviti u reci.
(Turska)

Ne volim te zbog onoga to jesi, ve zbog onoga to sam
ja kad sam pored tebe. (Markez)

Samo zato to te neko ne voli onako kako bi ti eleo, ne
znai da nisi voljen celim njegovim biem. (Markez)

Nikada se ne prestaj smejati, ak ni kada si tuan, jer
nikada ne zna kada e se neko zaljubiti u tvoj osmeh.
(Markez)

U prvoj ljubavi ena voli ljubljenoga, a u drugima voli
ljubav.

Ja smatram svoj dan izgubljenim ako mi se barem jedna
ena toga dana ne osmehne. Ljubav je kraljica mladih i
tiranin starih.

Ljubav je kratka re, ali u sebi sadri sve: ona znai telo,
duu, ivot, celo bie.

Poljubac je besmrtan. Putuje od usana do usana, od
veka do veka, od godine do godine. Mukarci i ene
sakupljaju poljupce, nude ih drugima, a onda umiru u
zamenu.

Ono u emu smo nekada uivali, nikada ne moemo
izgubiti. Sve to istinski volimo postaje deo nas.

Onoga koga voli ovek eli uiniti vrlo sretnim, ili, ako to
ne uspe, vrlo nesretnim.
94


Ne gubite vreme sa nekim kome nije stalo da ga

provodi sa vama. (Markez)

Pravi prijatelj je ona osoba koja te dri za ruku a
dodiruje tvoje srce. (Markez)

Nasilje je od koristi samo onima koji nemaju ta da
izgube.

Jedno o drugome bili smo u zabludi. Bila su to divna
vremena. (Gete)

Govoriti o ljubavi, to je ve pomalo voleti. Nikad ena
ne govori o ljubavi s nekim koji joj se ne svia kao
ovek, i kojeg nikad ne bi mogla voleti ili poeleti.... (J.
Dui)

ovek se zaljubi gledajui enu, ena se zaljubi sluajui
oveka. (J. Dui)

Zaljubljeni se danas oajno vole, kao to sutra mogu da
se oajno omrznu; a oni se omrznu bez stvarnog povoda, kao to su se zavoleli bez stvarnog razloga. (J. Dui)

Ti i ja nismo nita drugo do jedno bie. Ne mogu
povrediti tebe, a da time i sebe ne povredim. (Gandi)

Ljubav je kao virus. Moe zaraziti bilo koga, bilo kada.
(M. Angelou)

Nikada nemamo dovoljno vremena za one koji nas vole,
ve samo za one koje mi volimo. (M. Kapor)

Dobar voa nadahnjuje druge verom u sebe, ali odlian
voa nadahnjuje druge verom u njih same.
95


Ako je neto nemogue, ne veruj nikom ko tvrdi

suprotno.

Davati savete glupom i nerazumnom znai sejati seme u
neplodnu zemlju.

Ako dugo ive skupa, ivotinje se zavole, a ljudi se
zamrze. (Kineska)

Svi ljudi su isti, razlikuju se samo po mudrosti
poslovanja i po oseaju da pravi potez povuku u
pravom trenutku.

Ako ne troi novac, nigde nisi dobrodoao.

Ako veruje u sve to proita, radije nemoj itati.

to ena vie voli svoga mua, to vie ispravlja svoje
greke; to mu vie voli svoju enu, to vie poveava
svoje mane.

Ako voli svoje dete, ne tedi prut; ako ga mrzi, mazi
ga.

Ako eli prei reku, najpre mora sagraditi most.

Da bi mogao proceniti teinu tereta, mora ga poneti na
leima.

Svrenom poslu, mane nema.

Bolja je koliba od slame u kojoj se smeju, nego palata
od mermera u kojoj plau.

Kua bez mukarca pustinja je spolja, kua bez ene
pustinja je iznutra.
96


Malim lopovima se skida glava, a velikim eir.

ena je iskrena ako lae samo onda kad joj je to korisno.

ene ponekad oproste onome ko zloupotrebi priliku, ali
nikada ne prataju onome ko je propusti.

ena treba da uva telo kao blago, ako eli da se
mukarac oseti kao kopa zlata.

Nije greh u tome ako ena odlazi ljubavniku koga voli,
ve ako se daje onome koga ne voli, pa makar to bio i
njen mu. (Sand)

Vernost apsolutno postoji. To se najbolje vidi po onim
enama koje su verne: izgledaju tako iskreno nesrene.

Nemoj raditi drugima ono to ne bi voleo da oni rade
tebi.

Dananje vino progutau sad, sutranju tugu progutau
sutra.

Zaposlena pela nema vremena za tugu.

Onaj ko jede punog eluca, kopa sebi grob sopstvenim
zubima.

Ko dva zeca goni, nijednoga ne uhvati. (Latinska)

Neka te poui primer pele. Ujedanje oveka pela
plaa svojim ivotom. (N. Velimirovi)

Sve je merljivo, samo more ljudske pokvarenosti nema
dna.
97


Ako pijemo kao stoka - bie dosta, ako pijemo kao ljudi
- bie malo.

Dete mnogo milovano - nikad dobro vaspitano.

Krpi rupu dok je manja.

Ne valja svakom loncu biti poklopac, ni svakoj orbi
zaprka.

Bolje je iveti u svojoj domovini u nevolji, nego u tuini
u zadovoljstvu.

ovekovu prirodu mogu izmeniti samo dve stvari: novac
i ena. (Indijska)

Bri je jedan jezik nego dve noge. (Kineska)

ena je kao slabo utvreni grad, lako se zauzima, ali se
teko brani. (Italijanska)

Bio sam besan to nemam dobre cipele a onda sam
otiao na trg i tamo sreo oveka bez nogu, tada sam
postao zadovoljan svojim ivotom koji mi je sudbina
odredila. (Kineska)

Nije budala onaj koji je budalast, ve onaj koji s njim
posluje. (Engleska)

Bolje je sauvati ivot oveka nego sagraditi hram od
sedamdeset spratova. (Kineska)

Ima ljudi toliko dosadnih da sa njima za pet minuta
izgubimo itav dan. (Bomare)

98


Vino ne opije oveka, nego se ovek opije sam.

(Kineska)

Iako hiljadu ljudi veruje u glupu stvar, ona i dalje ostaje
glupa. (Kineska)

I dobrog oveka i dobrog konja, ljudi jau. (Kineska)

Put od hiljadu milja poinje jednim korakom. (Kineska)

Bogatim se naziva onaj koji je svojom sudbinom
zadovoljan.

Strpljivo izdri mali gubitak i bie poteen velikoga.

im se ugleda na bogataa, siromah propada.

Kad siromatvo ue na vrata, ljubav izae kroz prozor.

Kad laem i kaem da laem, laem li ili govorim istinu?

Kad se ugase svee, sve su ene iste.

Svako ima svoje miljenje i svoj ukus.

Ljubav sve pobeuje, ali novac pobeuje i ljubav.

Mene veseli moje, tebe tvoje, svakog svoje.

Ne treba verovati ljudima s kojima smo se tek
sprijateljili, a koji pokazuju da smo im drai od njihovih
starih prijatelja; tako e se ponaati i s nama kada
steknu nove prijatelje.

Mrzim, pa ipak ne mogu da ne elim ono to mrzim.

99


O svakome misli da je dobar dok ne pokae suprotno.

(Latinska)

Na uticaj na druge zavisi, ne toliko od toga ta emo
kazati, koliko od toga ko smo.

Ostani nepoznat.

Pazi kome veruje.

Poteno iveti, drugoga ne povrediti, a svakome dati
ono to mu pripada, osnovna su naela prava.

Pre nego optuuje drugoga proveri vlastiti ivot.

ivi kako moe, kad ne moe onako kako hoe.

Kad umire od ei kasno je razmiljati o kopanju
bunara.

Velike nesree nastaju iz malih uzroka.

Voleti se, to ne znai gledati se meusobno, ve
zajedno gledati u istom pravcu.

Ako sekira ne see, naotriti se moe, ali ako te ena
nee, nita ti ne pomae.

Ruka koja daje je iznad ruke koja prima. (Didro)

U srcu svakog oveka skriven je lav.

Pravo prijateljstvo nastaje onda, kada utanje izmeu
dva oveka postane prijatno.

Izgubljeno zlato moe se nai, izgubljeno vreme nikada.
(Kineska)
100


Ne pitam te koliko si skoio, ve koliko skae. (Kineska)

Nita nije teko, treba samo hteti. (Kineska)

Novac zaraen trgovinom traje trideset godina, novac
zaraen znojem i krvlju traje sto hiljada godina.
Kineska)

Srea sledeeg veka gradi se u ovom veku. (Kineska)

Trai i nai e, zanemari i izgubie. (Kineska)

Uiti je kao uzvodno plivati, zastani na trenutak i ve si
vraen. (Kineska)

Najbolje drvo pre svih seku. (Korejska)

Kad padne u vodu ljuti se na sebe, a ne na potok.
(Korejska)

Prosuti pirina moe pokupiti, ali izgovorene rei ne
moe vratiti. (Korejska)

Ptica koja dugo stoji na jednom mestu vrlo brzo postaje
plen. (Korejska)

U ivotu nema ravnih puteva. (Korejska)

ak iako si nebrojano puta odapeo strelu, svaki put vodi
rauna kako zatee luk. (Korejska)

utanje je zlato, govor je srebro, brbljanje je pleva.
(N. Velimirovi)

Ne daj Boe lisici snagu lava. (Kurdska)
101


Posluaj ta govore o drugima i saznae ta govore o

tebi. (Kubanska)

Bez prijatelja je i najjai ovek nesiguran. (Latinska)

Bogovi pomau onima koji rade. (Latinska)

Dvaput grei ko porie krivicu. (Latinska)

Dok ivi treba i da se nada. (Latinska)

alosno je ne smeti pogledati u ogledalo, a opasno ne
skidati oi sa ogledala. (N. Velimirovi)

Za tuom se nesreom suze brzo osue. (Latinska)

Zatvori usta, otvori oi, uti i gledaj. (Latinska)

Iz malih plamenova nastaju najvei poari. (Latinska)

Piti bez ei i voditi ljubav u svako doba, to je sve,
gospoo, ime se razlikujemo od ivotinja. (P. Bomare)

Mukarac nipoto ne eli biti prijatelj neke ene, ako
moe biti njen ljubavnik. (Balzak)

Dri prijatelje blizu, a neprijatelje jo blie. (Sun Tzu)

Prepoznajte veliko dok je jo malo. (Sun Tzu)

Ako jednom ode, nemoj se okrenuti, jer ako se okrene
mora se vratiti, a ja ne elim da se vrati odlazei.
(Jesenjin)

Poni! Zapoeto je pola posla. Zdravi su bogatiji od
bogataa. (Latinska)
102


uvaj se tihe vode i psa koji uti.

Nita se ne deava sluajno.

Nema opasnije stvari nego dobiti veliko imanje u
naslee. (N. Velimirovi)

Nita nije kao to izgleda. (Latinska)

to nije tvoj posao prepusti bogovima. (Latinska)

oveka ete najbolje upoznati ako ga posmatrate kako
se ponaa kad se neto deli besplatno.

Ne dozvoli da ti jueranji dan oduzme previe
dananjeg dana. (Francuska)

Ljubav ini da prolazi vreme, vreme ini da prolazi
ljubav.

Kako to da imamo toliko inteligentne dece, a toliko
glupih ljudi.

to moe danas, ne ostavljaj za sutra.

Ko trai odlikovanje, nije ga zasluio: a ko ga je zasluio,
nije mu potrebno. (De Balzak)

Trojica mogu zadrati jednu tajnu, ukoliko su dvojica od
njih mrtva.

Jedina vrlina kojom se ovek ne moe pohvaliti jeste
skromnost. Kada bi se njome pohvalio, vie ne bi bio
skroman.

Ko prestane biti prijatelj, prijatelj nikada nije ni bio.
103


Voli me da te mogu voleti, dri me da te mogu drati.

Srea pomogne nekad rad uvek. (Japanska)

Ne gledaj poklonjenom konju u zube.

Najvie se lae u ljubavi, lovu i predizbornoj kampanji.
(eril)

Nije znanje znanje znati, nego je znanje znanje dati.

Kad volimo, loe u nama isezava, a ono to je dobro
ustostruuje se.

Kad ovek nije jak, treba da bude mudar.

Nada je sama po sebi vrsta sree i moda najvea srea
koju ovaj svet moe da nam da.

Sretan ovjek je isuvie zadovoljan sadanjou da bi se
previe bavio budunou. (Ajntajn)

Bolje je utati i biti smatran budalom, nego progovoriti i
otkloniti svaku sumnju. (Linkoln)

Pravo da kritikuje ima onaj ko je spreman da pomogne.
(Linkoln)

Prijatelj je ovek koji ima iste neprijatelje kao i Vi.
(Linkoln)

Duga dana u zla gospodara.

Ko svakome veruje, zasluuje da bude prevaren. (Zmaj)

Svojstvo je ludosti tue mane videti, a svoje
zaboravljati.
104


Dok se pitamo ta treba da ponemo, trenutak za

poetak je ve proao.

Ako trai ribu, ne penji se na stablo.

ak i slepac otvori oi kad broji novac.

Samo otac i majka ruak ti mogu dati za dabe, u svim
drugim sluajevima, pre ili kasnije, kad tad, besplatni
ruak morae da plati. (J.J.)

Oprosti, ali ne zaboravi.

Laskav govor ima svoj otrov. (Latinska)

Ljudi se doekuju prema odei, a ispraaju prema
znanju. (Turska)

Onaj ko prislukuje tue razgovore, ne uje o sebi nikad
nita dobro.

Kad bi batine mogle nekoga nauiti pameti, volovi bi bili
najpametniji.

Visina kulture odreuje se po odnosu prema eni.
(La Bruer)

Koga ne moete nauiti da leti, nauite ga da to pre
padne. (Nie)

Imanje vredi, a umenje jo vie. (Latinska)

Kad prestane uzrok, prestaje posledica. (Latinska)

Ko daje da bi dobio, ne daje nita. (Latinska)

Ko propusti priliku bie od prilike naputen. (Latinska)
105


Ko se pravda, taj samog sebe optuuje. (Latinska)

Kova se postaje kovanjem. (Latinska)

Koulja ne moe sakriti karakter. (Latinska)

Ima li nesrenijeg oveka od onog koji je najzad dobio
sve to je nekada eleo. (Momo Kapor)

Iskoristi dananji dan, ne veruj sledeem. (Horatius)

Prvi znak istinske ljubavi kod mukarca je stidljivost, a
kod ene smelost.

Ljubav se raa, ivi i umire u oima.

Kod ene je uroeno da vara na malo i na veliko, svesno
i nesvesno, namerno i nenamerno, a vrlo esto i bez
ikakve zle namere, i ak sasvim esto iz najbolje
namere. (J. Dui)

Ljubav nije udo, ali ini udesa.

Ako hoe nekoga da upozna, pitaj ga ta misli o sebi.

Kad stari pas laje, treba pogledati napolje. (Nemaka)

Dok god je oveku glava na ramenima, nita nije
izgubljeno.

Tihe vode su duboke.

Kad vreate neiju linost, vi vreate svoju sopstvenu.
(Hegel)

Mane bogataa retko ko zapaa, vrline siromaha retko
ko vidi.
106


Da biste uspeli potrebni su vam prijatelji. Da biste

veoma uspeli potrebni su vam neprijatelji.

Jutro je pametnije od veeri.

Nije vano kako je uvreda nanesena, ve kako je
podnesena. (Seneka)

ovek se razlikuje od ivotinje po tome to je ubica.
(From)

Svaki dan mi je isti, a kada se okrenem sve se
promenilo.

Bolje da stalno kaplje, nego da povremeno curi.

U ivotu pojedine borbe smete da izgubite, ali nikada
ne smete da se predate.

Karakter oveka najbolje e upoznati kad ti postane
pretpostavljeni.

Skromnost je najvea vrlina.

Ni po mome, ni po tvome, nego kako treba. (J.J.)

Ima mnogo puteva da se ovek obogati, i veinom su
runi. (Bekon)

Lepa je no oveku koji zna da e svanuti dan.

Ako si se uputio prema cilju i putem poeo zastajkivati i
kamenjem gaati svakog psa koji laje na tebe, nikad
nee stii na cilj. (Dostojevski)

Ne trudi se da o svemu zna sve, da ne bi u svemu
postao neznalica. (Demokrit)
107


Sve treba pojednostaviti koliko god je mogue,

ali ne vie od toga. (Ajntajn)

Nikad nita ne preduzimajte dok Vas dri bes.
(Dostojevski)

Postati ovek je lepe i vanije nego postati kralj.

Koga god vidi da je nesrean, znaj da je ovek.
(Seneka)

Ima ljudi koji se vie raduju tuoj nesrei nego svojoj
srei. (Srpska)

Mana mnogih ljudi je to ele biti uitelji drugih, a
ustvari bi jo dugo trebali ostati uenici. (Spinoza)

Plakala sam to nisam imala cipele, dok nisam videla
oveka koji nije imao nogu. (Helen Keler)

Moramo se smejati pre nego to postanemo sreni, jer
nam se moe desiti da umremo, a da se ne nasmeimo.
(La Bruer)

Kada je bogatstvo izgubljeno nita nije izgubljeno, kada
je zdravlje izgubljeno sve je izgubljeno. (Dostojevski)

Prava je muka kada ovek nema dovoljno duha da bi
govorio, a ni dovoljno pameti da bi utao. (La Bruer)

Policajci esto ive sretnim ivotom, podelili se u grupe i
rastrali prema svojim podrujima. Puteni na pau.
(James Joyce)

elite li znati ta Bog misli o novcu, pogledajte ljude
kojima ga je dao. (D. Parker)
108


Sigurno je da mnogi ljudi celog svog ivota i ne slute

koliko nesrenih ljudi ima na svetu.

Slepilo i gluvoa nisu samo fiziki; postoji slepilo i
gluvoa duha.

Nije dovoljno da si ti dobar, potrebno je napraviti i
ostale takvima.

Lenja mladost stvara starog prosjaka. (Latinska)

Neka mi bude kako sam zasluio, neka ti bude kako si
zasluio. (J.J.)

Ma ta radio, misli na kraj. (Latinska)

Naui da slua ako ne zna da govori. (Latinska)

Naui da ivi bez prijatelja, jer ti moe koristiti u
danima nesree. (Latinska)

Ne zaboravi staru stazu i starog prijatelja. (Latinska)

Ne moemo svi sve. (Latinska)

Ne savetuj prijatelje ugodno, ve korisno. (Latinska)

Neka ti jueranja pogreka bude dananji uitelj.
(Latinska)

Nije sramota nita ne znati, sramota je nita ne uiti.
(Latinska)

Nita nije tako loe, a da ne sadri i neto korisno.
(Latinska)
109


Treba gledati pravo. Jer da se htelo gledati iza sebe,

dobili bismo oi na potiljku. Treba ljubiti zemlju dece
svoje, a ne dedova svojih. Jer ast nee zavisiti od toga
odakle dolazimo nego kuda idemo. (Borislav Peki)

ivot na zemlji je borba. (Biblija)

Bolje je zasluiti, a ne dobiti, nego dobiti, a ne zasluiti.
(Spenser)

U ovom timu, svi teimo jednom cilju: zadrati svoj
posao. (Holc)

Ako ste sruili kuu svojih suseda, to ne znai da e Va
dom izgledati bolje. (Holc)

Nauka bez ene moe opstati, ali porodica bez ene ne
moe.

Sreui druge, ovek se suoava sa sobom.

ivimo u vremenu kad je ovek prezasien
posedovanjem stvari. Nesreni smo, jer nama vladaju
materijalna dobra.

Nije oveku ao na malo, nego na nepravo.

ovek treba ponekad deci radost da kvari, kako ih
zadovoljstvo ne bi uinilo neumerenim i obesnim.

Istina je ono to se kao zajedniko nalazi u mnotvu
pojedinanih miljenja. (Sokrat)

Svako e znati da Vam kae koliko ima koza i ovaca, ali
ne i koliko ima prijatelja. (Sokrat)
110


Koliko neko daje, toliko i prima; koliko prima, toliko je

srean; koliko je srean, toliko je veran.

Najlepe i najdivnije stvari na svetu ne mogu se videti ili
dodirnuti, one se mogu samo osetiti srcem.

Vreme donosi sve, ko ga doekati ume.

Vinograd ne trai molitve, nego motike.

Jedno krivo drvo ceo tovar raspe.

ene ne ele ravnopravnost sa mukarcima, ve sa
drugim enama.

Nesta vina nesta razgovora, nesta blaga nesta
prijatelja.

Nacija truli od dugog mira. (Hitler)

Lake je kamenje uz brdo valjati, nego se s ludim
razgovarati.

Da se prava istina sazna, treba uti dva zvona.

Brat bratu najdublje oi vadi. (Srpska)

Boj se Boga, ali i onoga ko se Boga ne boji.

Ne vredi misliti po pravdi, treba initi po pravdi.

Baci dobro niz vodu, ono e opet tebi da doe.

Nije teko znati kako se neto radi. Teko je samo to
raditi. (Sokrat)

Ako ne pone, nee ni zavriti.
111


A kada to najgori nisu gore, a najbolji dole?

(Vidosav Stevanovi)

Nema krvnika dok majka ne rodi. (Srpska)

Ja se ne bavim proricanjem, nisam gatara, ne proriem
ljudima sudbinu i nisam izumitelj. Ja otkrivam. Ja sam
otkriva principa koji postoje. (Nikola Tesla)

Energija dobivena razaranjem prirodnih elemenata
zloin je protiv prirode i izazvae katastrofu.
(O nuklearnoj energiji). (Nikola Tesla)

Ako eli jezgro, slomi ljusku. (Nemaka)

Ako smo mi braa nisu nam vree sestre. (Arapska)

Da bi ruu ubrao, mora ruku zavui u trnje. (Arapska)

Treba znati da se prvi poljubac ne daje ustima nego
oima.

uvajmo se od neljudi, ali se jo vie uvajmo da mi ne
postanemo neljudi. (Patrijarh Pavle)

Kad se ovek rodi, ceo svet se raduje, a samo on plae.
Ali treba da ivi tako da, kad umre, ceo svet plae, a
samo on se raduje. (Patrijarh Pavle)

Ne branimo se od tueg zla, zlom u sebi.
(Patrijarh Pavle)

Kada bih bio poslednji Srbin, pristao bih da nestanem, a
da ne bude zloina. (Patrijarh Pavle)

112


Nama je bolje da nestanemo kao ljudi, nego da

opstanemo, bioloki da preivimo kao zloinci i neljudi.
(Patrijarh Pavle)

Obavezni smo i u najteoj situaciji da postupamo kao
ljudi i nema tog interesa, ni nacionalnog ni
pojedinanog, koji bi nam mogao biti izgovor da
budemo neljudi. (Patrijarh Pavle)

ovek ne moe da bira vreme u kojem e se roditi i
iveti; od njega ne zavisi ni od kojih roditelja, ni od kog
naroda e se roditi, ali od njega zavisi kako e on
postupati u datom vremenu: da li kao ovek ili kao
neovek, bez obzira na to u kom narodu i od kojih
roditelja. (Patrijarh Pavle)

U kamenu nita ljudsko, u ljudima sve kameno.
(Patrijarh Pavle)

ovek je jai mrtav nego neovek iv. (Patrijarh Pavle)

Udri, Boe, krivoga, prav je odavno poginuo. (Srpska)

Jue sam bio pametan. Zato sam eleo menjati svet.
Danas sam mudar. Zato elim menjati sebe. (H. Hese)

ene koje misle jesu ene na koje se obino ne misli.
(o)

Oekujte najbolje. Pripremite se na najgore. Iskoristite
ono to se desi. (Ziglar)

Ako izaete na ulicu da traite prijatelja, videete da ih
nema puno. Ako izaete na ulicu da budete prijatelj,
videete da ih ima svuda. (Ziglar)
113


Mnogi ljudi prestaju da trae posao im nau

zaposlenje. (Ziglar)

Ako uite iz gubitaka, niste previe izgubili. (Ziglar)

Nekad moramo odustati od ivota koji smo planirali da
bismo mogli prihvatiti onaj, koji eka na nas. (D.
Kempbel)

U ivotu je vaan ivot, a ne rezultat ivota. (Gete)

Dok mi odugovlaimo, ivot ubrzava. (Seneka)

Uspeli ste u ivotu ako elite samo ono to vam je
neophodno. (Hovard)

Najbolje su zatvorena ona vrata koja moemo ostaviti
otvorena. (Kineska)

Iskustvo je ealj kojeg ti podari ivot onda kada ti
opadne kosa. (Arapska)

Isplati radnika pre nego mu se osui znoj na rukama.
(Arapska)

ivot moemo razumeti samo ako gledamo unazad. Ali
da bismo ga zaista iveli moramo gledati unapred.
(S. Kierkegaard)

Ne boj se to je loe kazao, boj se to je loe uradio.
(Kineska)

Ne plaite se toga to e se Va ivot zavriti, ve to
moda nikada nee ni poeti.

Za ist obraz ne treba mnogo vode. (Srpska)
114


Nijedan ovek ne moe razumeti ono to nije doiveo.

(H. Hese)

Mi moemo razumeti jedan drugog, ali svako od nas
moe da protumai sebe samog. (H. Hese)

Ne moe dodati godine svom ivotu, ali moe dodati
ivot svojim godinama.

Moja ivotna filozofija je jednostavna. Popuni ono to je
prazno, isprazni ono to je puno, poei tamo gde te
svrbi. (Ruzvelt)

Ako si srean ne znai da je tvoj ivot savren, ve da si
odluio da uiva u njemu uprkos njegovoj
nesavrenosti.

Sve u ivotu je prolazno. Uivajte u dobrim stavrima jer
nee trajati zauvek. I ne marite zbog loih jer ni one ne
mogu da traju zauvek.

Radi kao da ti novac nije potreban, voli kao da nikada
nisi bio povreen, plei kao da niko ne gleda. (Lajton)

Nemojte se boriti previe, najbolje stvari se deavaju
kada se ne nadate. (Markes)

Ako prati gomilu, moe se lako izgubiti u njoj.

Lake je ii nizbrdo nego uzbrdo, ali sa vrha je bolji
pogled. (Benet)

Ono to je jedino sigurno, jeste da nita nije sigurno.

Smeh je sunce koje tera zimu sa ovekovog lica. (V. Igo)
115


Onoga ko se obogatio za godinu dana trebalo je obesiti

pre dvanaest meseci. (Latinska)

Opreznost je majka mudrosti. (Latinska)

Osveta je uvek uivanje sitne i slabe due. (Latinska)

Podnosi i ne ali se na ono to se ne moe izbei.
(Latinska)

Poeci svih stvari su mali. (Latinska)

Pravda ponekad spava, ali nikad ne umire. (Latinska)

Samo je ono drvo vrsto i jako koje esto bije vetar.
(Latinska)

Slogom rastu male stvari, neslogom se i najvee
raspadaju. (Latinska)

Suze ponekad imaju vrednost govora. (Latinska)

Treba odrati re ako je i neprijatelju data. (Latinska)

Nikada nisam iveo bez vere i ne bih niti dana bez nje
mogao, ali sam celi svoj ivot mogao bez crkve. (H.
Hese)

Ceni stablo prema plodu, a ne prema liu. (Latinska)

Najvea greka je ne napraviti nijednu greku.

Ponekad valja napraviti pauzu u potrazi za sreom i
jednostavno biti srean. (Apoliner)

Treba oveka pustiti da sve kae. (I. Andri)
116


Nezaobilazan prvi korak da biste dobili od ivota ono

to elite je da odluite ta elite. (Ben tajn)

Uspeh je dobiti ono to eli. Srea je eleti ono to
dobije. (Karnegi)

"Zato bih? Pa tamo me svi znaju!" - Ajtajnov odgovor
kad bi mu ena rekla neka se lepo obue za posao.
"Zato bih? Pa tamo me niko ne zna!" - odgovor kad su
mu rekli neka se lepo obue za svoju prvu veliku
konferenciju. (Ajntajn)

Jo kao mlad ovjek shvatio sam da palac na kraju uvek
napravi rupu na arapi. Zato sam prestao nositi arape.
(Ajntajn)

to se tu ima slaviti? Roendani dolaze automatski.
Uostalom, roendani su za decu. (Ajntajn)

Ne govorite svoje probleme drugima: 80% njih to ne
interesuje, preostalih 20% e biti sreno to ih imate.
(Holtz)

Nema vee tuge nego seati se sree u vremenima
patnje. (Aligijeri)

Bolje da te mrze zbog onoga to jesi nego da te vole
zbog onoga to nisi. (Andre Gide)

Ne plai se neprijatelja koji te napada. Plai se prijatelja
koji ti laska. (Karnegi)

Govor bi trebao biti poput enske suknje: dovoljno
dugaak da bi pokrio temu, a dovoljno kratak da bi bilo
zanimljivo. (eril)
117


Moe izabrati svoj greh, ali ne moe izabrati posledice

svog greha. (Senford)

Budi dobar prema svima jer svako koga sretne vodi
teku bitku.

Oprotaj ne moe da promeni prolost, ali moe da
ulepa budunost. (Bize)

Brak nije nesrean zbog nedostatka ljubavi, ve zbog
nedostatka prijateljstva. (Nie)

Nikad nemoj dozvoliti da problem koji treba reiti
postane bitniji od osobe koju treba voleti. (B. Donson)

Nisu loa vremena, nego ljudi. (Darvin)

Prijatelj svakome nije prijatelj nikome. (Aristotel)

Ako se ne vide krtice, vide se krtinjaci. (N. Velimirovi)

Sve su prie na povrini, a njihov smisao u dubini.
(N. Velimirovi)

Prazan je klas sa uzdignutom glavom, iznad sve njive, a
pun je klas sa glavom oborenom. (N. Velimirovi)

Greno je varati narod. Ko vara narod vrea Boga.
(N. Velimirovi)

Vuk ostaje vuk, ak i ako ovce nije pojeo. (Mongolska)

Ljubav je kao partija karata u kojoj svi varaju. Mukarci
da bi dobili, a ene da ne bi izgubile. (Hikok)

Ako ena nae ljubavnika za to su mogua dva razloga:
ili je sita svog mua, ili nije. (Likok)
118


Bilo da vas odbije ili prihvati, ena je uvek srena to je

elite. (Sachs)

Mukarac eli da bude prva ljubav svojoj eni, a ena
eli da mu bude poslednja. (O. Vajld)

Budi ljubazan kad god je to mogue. Mogue je uvek.
(D. Lama)

Lako e se sporazumeti dva oveka koji misle.
(M. Selimovi)

Kako su ljudi glupi! ine zlo, da im se zlo vrati.
(M. Selimovi)

Kad mi je teko, beim u samou; kad mi je jo tee,
traim dobre ljude. (M. Selimovi)

Magarac vie moe da porekne nego filozof da dokae.
(Latinska)

to bude vei, utoliko bivaj skromniji! (Latinska)

Mu koji eli sebi dobro, posluae ono to mu ena
kae. (M. Selimovi)

oveku svakog dana preti opasnost od oveka.
(Latinska)

Opasan je neprijatelj koji nosi masku prijatelja.
(Lezginska)

Neka se gornji list ne smeje kad donji list otpadne.
(Indijska)

119


Kad ovek sedi jedan sat sa lepom devojkom, to vam se

ini kao minut, ali ako sedi jedan minut na vruoj pei
to je due od jednog sata. To je relativnost. (Ajntajn)

Najgore je kad ljudi ute, kad se ne objasne, pa svaka
sumnja ima pravo na ivot. I moja i tvoja...
(M. Selimovi)

Ako nisi spreman da umre za nju, izbaci re Sloboda
iz svog renika. (Malcom X)

Bez obrazovanja, nigde neete stii u ovom svetu.
(Malcom X)

Potenom oveku vei bol nanosi amar nego rana.
(Madagaskarska)

Potenje moe biti pobeeno, ali ne moe biti uniteno.
(Madagaskarska)

Brzo se najesti teti elucu, brzo se obogatiti teti
ivotu. (Mongolska)

Ako priroda hoe desno ne idi levo. (Nemaka)

Bolje je NE u pravo vreme, nego DA u nevreme.
(Nemaka)

Svakome u priznati pravo da me prevari osim
prijatelju. (M. Selimovi)

San je ono to se eli. A ivot je buenje. (M. Selimovi)

Znanje ljudsko je neznatno, zato pametan ovek ne ivi
od onoga to zna. (M. Selimovi)
120


Dovoljno je da ljudi znaju da su se izbori odrali. Ljudi

koji glasaju ne odluuju nita. Ljudi koji broje glasove
odluuju o svemu. (Staljin)

Dve su prave i najvee ovekove nesree, nemati
zdravlja i nemati prijatelja. (J. Dui)

Govorite ravo o nekom oveku pola sata i Vi ste
posle toga nesreni i otrovni; a govorite pola sata o
njemu dobro, pa ak i kad to ne zasluuje, i biete mirni
i blaeni, ak i ponosni na lepotu svojih oseanja, ili bar
na lepotu svojih rei. (J. Dui)

Nikad ovek prema oveku nije pravedan, ni kad voli ni
kad mrzi. (J. Dui)

ena Vas najvie voli kad ima da ona prata Vama, a ne
Vi njoj. (J. Dui)

Ko trpi zlo taj ga ini. (Dekartes)

Greimo kada sudimo o stvarima koje ne poznajemo.
(Dekartes)

Ko bi mogao odrediti granicu gde slast prelazi u bol, a
gde je bol jo slast.

Usamljen meu grobovima, zaboravio sam na mrnju.
Vratila mi se kada sam priao ljudima. (M. Selimovi)

Ako je vraanje cilj, emu onda odlaenje. (M.
Selimovi)

Mlad je onaj koji se uvee osea kao ujutru, a star
koji se ujutru osea kao uvee. (Katarbinski)
121


Nije teret ono to te lomi, ve nain na koji ga nosi.

(Holtz)

Snaga i lepota odlike su mladosti, dok je razboritost
cvet starosti. (Demokrit)

Niko nije toliko star da ne bi mogao iveti jo godinu
dana. (Ciceron)

Lud je onaj koji se eli odrei onoga to ima, nadajui se
da e dobiti ono to nema. (Ezop)

Svet je pozornica, a ivot dolazak na nju: doe, vidi,
ode. (Demokrit)

Mogu proraunati kretanje nebeskih tela, ali ne i
ljudsko ludilo. (Njutn)

Gradimo previe zidova, a premalo mostova. (Njutn)

Ono to znamo je jedna kap, ono to ne znamo je
okean. (Njutn)

Najvea nesrea u ivotu je to ne moemo promeniti
ono to smo uinili. (Don Galsvorti)

Jedna smrt je tragedija; smrt miliona je statistika.
(Staljin)

Smrt reava sve probleme. Nema ljudi, nema problema.
(Staljin)

O meni najlepe brinu oni koji me ostavljaju na miru.
(M. Anti)

122


Jer sve je u nama kad murimo, a strano kad otvorimo

oi. I sve je nae dok elimo, a tue kad se ostvari.
(M. Anti)

Ne verujem nikome ak ni samome sebi. (Staljin)

Kada budemo veali kapitaliste oni e nam prodati ue
koje emo koristiti za veanje. (Staljin)

U sovjetskoj armiji je potrebno vie hrabrosti da se
povue nego da napada. (Staljin)

Nije ovek ono to misli, ve ono to ini. (M. Selimovi)

Ako sad nisi ti, nikad to nee ni biti. Nije sve u svoje
vreme, ve sve u tvoje vreme. (M. Anti)

ivot je sve neto iz poetka. Jue i prekjue sutra ne
vrede. Nema na svetu dva ista petka, dve iste nedelje,
dve iste srede. (M. Anti)

I sad znam da je mudrije uiniti korak van sebe nego
proi milione kilometara u svojim grudima. (M. Anti)

Budala ima veliku prednost pred pametnim ovekom:
uvek je zadovoljan samim sobom. (Napoleon)

Nita mi nisi duan. Kad me niko nije sluao verovao si u
mene. Pruio si ruku dok su drugi okretali lea. (Nikola
Tesla Dordu Vestinhausu)

Pratajui, ovek se uzdie iznad onih koji ga vreaju.
(Napoleon)

Budala uvek nalazi jo veu budalu koja mu se divi.
(Nikolas Boalo)
123


Ko je zadovoljan ni sa im, ima sve to mu treba.

(Nikolas Boalo)

Nae vrline i nai promaaji su neodvojivi, kao sila i
materija. Kada se odvoje, nema vie oveka.
(Nikola Tesla)

Nije mi ao to su ukrali moje ideje, ve to nisu imali
svoje. (Nikola Tesla)

Dan bez smeha je protraen dan. (Chamfort)

Na svetu postoje tri vrste ljudi. Prvi ue na sopstvenim
iskustvima - oni su mudri. Drugi ue iz tuih iskustava oni su pametni. Trei ne ue ni iz sopstvenih, ni iz tuih
iskustva - to su budale. (Og Mandino)

Nikad ne veruj potpuno oveku, dok ne vidi kakav je
kad se naljuti. (Omar Ibn Al Katab)

Pohlepa je najvee siromatvo, kao to je zadovoljstvo s
onim to ima - najvee bogastvo. (Omar Ibn Al Katab)

ud lisiija ne treba kurjaku! (Njego)

Mogu da prihvatim neuspeh, svako u neemu ne uspe.
Ali ne mogu da prihvatim injenicu da nisi ni pokuao.
(M. Dordan)

Mora verovati da neto moe da uradi pre nego to
to i pokua. (M. Dordan)

ovek koji u svojim pedesetim ima isti pogled na svet
kao i u svojim dvadesetim, protraio je 30 godina svog
ivota. (Muhamed Ali)
124


Onaj ko nije odvaan da rizikuje u ivotu, nikad nita

nee postii. (Muhamed Ali)

Za stado, svakako, nije dobro ako mu je pastir ovca.
(Gete)

Ne merim ovekov uspeh po tome koliko se visoko
popeo, ve koliko je visoko odskoio kada je udario o
dno. (Platon)

Srea ne dolazi sama po sebi. Ona je rezultat tvojih
akcija. (D. Lama)

elite li da Vam dam moju formulu uspeha? Poveajte
broj svojih neuspeha. (T. Votson)

Uspeh je sposobnost da se ide iz jednog neuspeha u
drugi, bez gubljenja entuzijazma. (eril)

Nikad ne veruj onome ko o svakome govori dobro.
(B. Brecht)

Nema lepe nade od one to je nikla iz tuge i nema
lepih snova od onih to ih raa bol. (I. Cankar)

Bog nam ne alje oaj da bi nas ubio, ve da bi nov ivot
u nama probudio. (H. Hese)

Mislim da bi svako trebao doiveti poraz bar jednom
tokom svoje karijere, jer moete puno nauiti iz njega.
(L. Holtz)

Godine nas obrade razliito nekima postane bitno s
kim e lei, a nekima s kim e se probuditi. (.
Balaevi)
125


Ako ne zna kad se njiva ore, gledaj i ori kad ore

domain, ako ne zna ta da poseje, gledaj i sej ta seje
domain... I sve u ivotu to ne zna, gledaj i radi kad i
kako radi domain. (J.J.)

Ni kad si u pravu ne teraj mak na konac. (Bogii)

Govoriti lano predstavlja sitnu slabost, ali je prava
propast lano iveti. (Neil)

Budite zahvalni na onome to imate, jer ete na kraju
imati vie. Ako se usredsredite na ono to nemate,
nikada neete imati dovoljno. (Winfrey)

Ostajemo zapanjeni kad pomislimo kako je mala korist
od istine na ovom svetu. (A. Graf)

Znanje i pravda govore, dok neznanje i nepravda urliu.
(A. Graf)

Niko nije nesretan bez svoje krivice. (Tin Ujevi)

Sretan je i veliki zaista samo onaj koji ne mora ni vladati
ni pokoravati se da bi mogao neto biti. (Gete)

Ne razumem?
Kad god mi je bilo teko samo Bog mi je mogao pomoi.
I pomogao mi je.
Razumem! (J.J.)

Posledice su ono to Vas boli kad Vam se svi delovi tela
oseaju dobro.

I bogati plau.
126


Ono to je najvanije je koliko dobro hoda uz vatru.

(. Bukovski)

egrt za sve, a majstor ni za ta.

Hvala ti prijatelju koji si mi pomogao kad nisi morao, za
razliku od roaka koji su mogli a nisu hteli.

Ne znati zata se odluiti najtea je patnja. (P. Coelho)

Ako se dogodi neto loe, pije kako bi zaboravio; ako
se dogodi neto lepo, pije kako bi proslavio; a ako se
nita ne dogaa, pije kako bi se neto dogaalo.
(. Bukovski)

Ne opiri se toliko. Najbolje stvari se dogaaju onda
kada ih ne oekuje. (Markez)

ivot kakav bio da bio, bolji je od mate, kao to je
zdravlje bolje od bolesti. (Turgenjev)

Posrem, padam, ustajem... Tekom mukom nastavljam
dalje, ali idem napred... Sve sam eljnija i sve vie i vie
se penjem. Nazirem sve iri horizont. Svaka je borba pobeda. (H. Keller)

Ako moram pasti, potrudiu se da padnem na odskonu
dasku. (S. Perovi)

Neka bude borba neprestana, neka bude to biti ne
moe... (Njego)

Slabi ekaju prilike, jaki ih stvaraju.

Ljubav je fizika, a brak hemija. (A. Dumas)
127


Nijedna osoba ne zasluuje tvoje suze, a ona koja ih

zasluuje nee te nikada rasplakati. (Markez)

Najgori nain da ti neko nedostaje je da sedi pored
njega i zna da ga nikada nee imati. (Markez)

Pretvorite svoje rane i bol u mudrost. (Winfrey)

Niko Vam ne moe usaditi oseaj manje vrednosti bez
Vaeg pristanka. (Brecht)

Traiti ono to je istinito ne znai traiti ono to je
poeljno. (A. Camus)

Ljudi su dorasli da se obraunaju sa drugim ljudima, ali
ne s problemima. (Tin Ujevi)

Nema, niti moe biti pravednog bogatstva. (A. P. ehov)

Ima neeg trulog tamo gde su velike vrline. (B. Brecht)

Samo istina vas moe osloboditi. (Winfrey)

Slabi ne mogu oprostiti, pratanje je vrlina jakih.
(Gandi)

Kad bi ljudi znali koliko malo pameti upravlja svetom,
umrli bi od straha. (I. Andri)

Istina se moe udaviti sa bilo kojom poplavom
pogrenih optunica. (Slobodan Miloevi)

Veina ljudi upotrebi najbolji deo svog ivota za to; da
drugi deo uini bednim. (La Bruer)

Istine koje najmanje elimo uti jesu one koje bi nam
najvie koristile da ih znamo. (La Bruer)
128


Kad gubite, ne gubite lekciju. (Dalaj Lama)

Sasvim je dovoljno razmisliti dvaput. (Konfuuje)

Srce ima prijatelje, mozak je usamljen. (Dizraeli)

I pametan sedne na mravinjak, ali e samo lud tamo
ostati. (Kineska)

Ko sporo veruje, pokazuje zreo um. (Gracian)

Za veinu ljudi ivot je kao runo vreme. Stanu i ekaju
da proe. (London)

Najvea mo vode je u enskim suzama. (Engleska)

Ne moe se iveti bez razuma, sopstvenog ili
pozajmljenog. (Gracijan)

Pre mora bili su talasi. (Latinska)

U kui lentine mnoe se samo snovi. (Korejanska)

Kad ena i mu ine isto, to nije isto. (Krojin)

Ko se eni na brzinu taj se kaje na tenane. (Srpska)

Da ga zemlja ne vue sebi, poleteo bi. (Srpska)

Samo slabi se ne usuuju biti pravedni. (Tagore)

alostan je takav uenik koji ne nadmai svog uitelja.
(Da Vini)

Sve to je ljudsko nazaduje, ako ne napreduje.
(London)
129


Posluaj onoga ko te natera u pla, a ne onoga ko te

zasmeje. (Arapska)

Ne zaboravljaj svoje neuspehe u asu uspeha. (Kineska)

Mudri se samo daju u najam uivanjima, ali im se ne
predaju. (Pitagora)

Nije gadno to ljudi gree, nego nain na koji sami sebi
te greke prataju. (Rostan)

uvaj se onoga ko stavlja obraz pod opanak. (Srpska)

Daj vie odmora jeziku nego rukama. (Tolstoj)

Da je stei ko to rei, svi bi bili bogati. (Srpska)

Pametnom oveku je skoro sve smeno, mudrom skoro
nita. (Gete)

Prijatelji su kradljivci vremena. (Latinska)

Ako vidi da ti mogu pomoi, a ja ne znam da ti pomo
treba, tad uini ti meni, kai mi to. (J.J.)

Prijatelja stvara srea, a nesrea proverava. (Seneka)

Mudrac ono to hoe trai u sebi, neznalica to trai u
drugima. (Konfuije)

Onaj ko moe pobediti druge je jak, onaj ko je pobedio
samog sebe je svemoan. (Lao Ce)

ovek se plemiem ne raa. (Nipata)

Uspeh nije konaan, neuspeh nije fatalan, hrabrost da
se nastavi je ono to je vano. (eril)
130


Ispred svega treba postaviti dunost, a u drugi red plod

koji se sa njom postie. (Konfuije)

Tajna uspeha nije u tome da ovek radi ono to eli, ve
da voli ono to radi. (eril)

Ako ne mislite na budunost, neete je ni imati.
(Galsforti)

Vie vredi vojska magaraca koju predvodi lav, nego
vojska lavova koju predvodi magarac.

Istorija je skup dogovorenih lai.

Srea prati hrabre.

Dravi ne duguj, sa andarima ne druguj, a eni tajne ne
kazuj. (Srpska)

Gledaj napred, ali se osvrni i nazad. (Srpska)

uvaj se oveka koji nije kadar suzu da pusti. (Srpska)

Zlato proveravamo vatrom, enu zlatom, a mukarca
enom. (Pitagora)

Bez ene nema sree, ni nesree. (Napoleon)

Mnogo ivotnih promaaja su nainili ljudi koji nisu
shvatili koliko su bili blizu uspehu kada su odustali.
(Edison)

Vrednost ideje lei u njenom korienju. (Edison)

Kada bismo svi uinili ono za to smo sposobni, zadivili
bismo sami sebe. (Edison)
131


Sve dok ne prestanemo nanositi zlo svim ivim biima i

dalje emo biti samo divljaci. (Edison)

Nisam nikada pogreio, samo sam pronaao 10000
naina koji ne funkcioniu. (Edison)

Svaki izbor koji napravite vodi do nekog rezultata.
(Ziglar)

Mnogi brakovi bi bili bolji samo kad bi mu i ena
shvatili da su na istoj strani. (Ziglar)

Nekad su nesree ono sa im morate da se suoite da
biste uspeli. (Ziglar)

Muterija koja se ali predstavlja veliku ansu za vei
posao. (Ziglar)

Pre nego to moete neto oekivati od svog ivota, u
njega morate najprije neto uloiti. (Ziglar)

Najvee dobro koje moete uiniti drugima nije u tome
da svoje bogatstvo podelite sa njima, ve da im
pomognete da otkriju svoje. (Ziglar)

Ne plai za onim to je zavreno. Smej se zato to se
dogodilo. (Markez)

Ponekad je nesrea ono sa ime je potrebno da se
suoite kako biste postali uspeni. (Ziglar)

to vee bogatstvo izvan Boga, to vea bednoa. to
vee znanje izvan Boga, to vea praznina. Bog jedini ini
bogatim i mudrim. (N. Velimirovi)

Pravilno postavljen cilj je ve pola ostvaren. (Ziglar)
132


Manje uivamo u onome to smo postigli nego u

onome emu se nadamo. (Ruso)

Zakoni su uvek korisni onima to imaju, a tetni onima
koji nemaju nita. (Ruso)

Nita znaajnije ne moe uiniti otac za svoju decu,
nego to da voli njihovu majku. (Ruso)

to ovek manje zna, to mu se njegovo znanje ini
veim. (Ruso)

Moda Bog eli da upozna mnogo pogrenih ljudi pre
nego to upozna pravog i na tome e mu, kad se to
bude desilo, biti zahvalna. (Markez)

Plodovi pripadaju svima, a zemlja nije niija. (Ruso)

Psovke su argumenti onih koji nisu u pravu. (Ruso)

Nikada ne pruaj ruku tako daleko da je ne moe
povui.

Novac koji ovek ima jeste oruje slobode. Novac za
kojim ovek tri, jeste oruje ropstva. (Ruso)

Naalost, odvajkada je bilo tako da su zbog gluposti
velikih stradali mali. (La Fontan)

iveti - to ne znai disati, nego raditi. (Ruso)

Nijedan put posut cveem ne vodi prema slavi.
(La Fontan)

Znajte da svi laskavci ive o troku onoga koji ih slua.
(La Fontan)
133


Kako je strano pomisliti da je istina ono to ljudi

govore o nama? (La Fontan)

Budite zahvalni savetima, a ne pohvalama. (La Fontan)

Ako istinu duboko zakopamo u zemlju, istina e
sopstvenom snagom izbiti napolje. (Zola)

Jedina srea u ivotu je stalna tenja ka napred. (Zola)

Istina je krenula, nita je vie ne moe zaustaviti! (Zola)

Sudi o svom uspehu prema onome ega si se morao
odrei da bi ga ostvario. (Dalaj Lama)

Zapamtite da je najbolja veza ona u kojoj ljubav
premauje potrebu. (Dalaj Lama)

Setite se da je tiina ponekad najbolji odgovor.
(Dalaj Lama)

Ima ljudi koji se toliko brinu o asti i ugledu drugih, da
ne vide ono najvanije svoj izgubljeni ugled i ast.
(Kazanova)

Hrianstvo je mnogo uinilo za ljubav napravivi od nje
greh. (Francis)

Ljudska dela prosuujemo prema tome koliko nam daju
zadovoljstva ili zadaju bola. (Francis)

Ljutnja je uvek lo savetnik. (Zola)

Celi smisao ivota sastoji se u beskonanom osvajanju
nepoznatog, u venom naporu da se sazna vie. (Zola)
134


Pravo je najzgodnija izmiljotina koju su ljudi pronali

protiv pravde. (apek)

Baci srenika u reku i on e isplivati s ribom u ustima.
(apek)

Koje su dve zle stvari o kojima ljudi najradije
razgovaraju? Tui greh i svoja pobeda. (N. Velimirovi)

Zapamtite da je neuspeh dogaaj, a ne osoba. (Ziglar)

Milostinja jednako poniava onoga koji je prima i onoga
koji je daje. (Francis)

Samo ene i lekari znaju koliko je ljudima la potrebna i
korisna. (Francis)

ta moe hladna i gola istina protiv blistavih ari lai.
(Francis)

Eto, u ivotu je, naalost, tako: trnje dobijaju ivi,
a rue mrtvi. (Francis)

Ja odbijam silu, jer ono to je naizgled njen dobar
rezultat, ne traje dugo; nasuprot tome, ono loe to ona
uini, ostaje zauvek. (Gandi)

Sila je oruje slabih, nenasilje je oruje jakih. (Gandi)

Nema i ne moe biti pravednog bogastva. (ehov)

Dobar ovek se zastidi ak i pred psom. (ehov)

ovek je ono u ta veruje. (ehov)

Ljubav je kao voda. Ako je neto ne uzburka, ona
postane bara. (A. Graf)
135


Pounije su greke velikih ljudi, nego istine malih.

(A. Graf)

ivot je suvie kratak da bi bio beznaajan. (B. Disraeli)

Ako elite da uspete morate nauiti da ivite sa
neuspesima. (B. Trejsi)

Svako veliko finansijsko dostignue predstavlja zbir vie
stotina manjih napora ili rtvi, koje niko nikada ne vidi,
niti ceni. (B. Trejsi)

Moete ubiti generala jednoj vojsci, ali ne moete ubiti
ambiciju u obinom ovjeku. (Konfuije)

Sve ima svoju ljepotu, ali svako to ne vidi. (Konfuije)

Tri puta vode do mudrosti: razmiljanje - ono je
najplemenitije; odgoj - on je najlaki; iskustvo - ono je
najneugodnije. (Konfuije)

Ukoliko bih etao sa dva oveka obojica bi mi mogli
posluiti kao uitelji. Kod jednog bih odabrao njegove
dobre osobine i oponaao ih, a kod drugoh bih uoio
loe, te ih ispravio kod sebe. (Konfuije)

Velikan je skroman u svom govoru, ali nadprosjean u
svojim djelima. (Konfuije)

Sve se deava sa nekim razlogom, jer za svaku posledicu
ili rezultat postoji odreen uzrok. (B. Trejsi)

U ta god istinski verujete svim srcem to postaje Vaa
stvarnost. (B. Trejsi)

Lepe rei nisu istinite, istinite rei nisu lepe. (Lao Ce)
136


Onaj ko zna, taj ne govori; onaj koji govori,

taj ne zna. (Lao Ce)

to vie daje, to vie ima. (Lao Ce)

Zli jezik, koji nije kanjen ujutru, uinie ravo delo
uvee. (Lao Ce)

Ko god se upusti u raspravu navodei razne autoritete
ne koristi svoju inteligenciju ve samo svoje pamenje.
(Da Vini)

Da bi mogao uzeti, prvo mora dati. (Lao Ce)

Onaj koji odmah svakom odobrava retko e kad moi
kazati vlastitu re. (Lao Ce)

Bolja je asna skromnost, nego sramotno blagostanje.
(Lao Ce)

Onaj ko ne ceni ivot, nije ga ni zasluio. (Da Vini)

Praksa uvek mora biti graena na dobroj teoriji.
(Da Vini)

Nanee tetu ukoliko neto hvali, ali jo veu tetu
ukoliko neto zabrani, a da to ne razume. (Da Vini)

Najplemenitije zadovoljstvo je radost razumevanja.
(Da Vini)

Gde ima puno galame - tu nema pravog znanja.
(Da Vini)

137


Dokle god milioni ive u gladi i neznanju, svakog oveka

koji se obrazovao na njihov raun, a koji o njima ne
brine, treba smatrati izdajnikom. (Gandi)

Nema puta ka miru. Mir je put. (Gandi)

Uzmi osmeh i daruj ga onome ko ga nikad nije imao.
Uzmi zrak sunca i uini da odleti tamo gde vlada no.
Otkrij izvor i okupaj onoga ko ivi u blatu. Uzmi suzu i
poloi je na lice onoga koji nikad nije plakao. Uzmi
hrabrost i stavi je u duu onoga ko se ne sme boriti.
Otkrij ivot i pripovedaj o njemu onome ko ga ne moe
shvatiti. Uzmi nadu i ivi u njezinom svetlu. Uzmi
dobrotu i daruj je onome ko ne zna darivati.
Otkrij ljubav i pokai je itavom svetu... (Gandi)

Verovati u neto, a ne iveti to, e to je neasno. (Gandi)

Promeni samog sebe! Ako eli da vidi promenu u
svetu, ti mora postati ta promena! (Gandi)

Ako ovek ne deluje, ne dospeva nikud! Jedan gram
delovanja vredi vie od tone teorije. (Gandi)

U istinu verujemo ako je izrekne siromah, a poverovat
emo i u la ako je izrekne bogati nevaljalac. (Gandi)

Oko za oko i na kraju e ceo svet biti slep. (Gandi)

Svaku nesreu pokuao sam da pretvorim u ansu.
(Rokfeler)

Sudbina vodi one koji hoe, a vue one koji nee.
(Seneka)
138


Voli li ivot? Onda nemoj traiti vreme, jer je od

vremena sastavljen ivot. (Frenklin)

Nikada nije bilo dobroga rata ili ravog mira. (Frenklin)

Mala rupa moe potopiti veliki brod. (Frenklin)

Savete primaj uz vino, a upotrebljavaj ih uz vodu.
(Frenklin)

Govori ono to koristi drugima i tebi, kloni se
neozbiljnog govorenja. (Frenklin)

Nepotrebna stvar skupa je po bilo kojoj ceni. (Engleska)

Investiranje u znanje plaa najbolju ratu. (Frenklin)

Neuspeh u pripremi znai pripremu na neuspeh.
(Frenklin)

Biti siromaan nije sramota, ali sramiti se toga - jeste.
(Frenklin)

Poni sa onim to je ispravno, umesto sa onim to je
prihvatljivo. (Kafka)

Nikad nita ne izaziva pobunu vie od nepravde; sva
druga zla koja trpimo, nisu nita prema ovom. (Kant)

Nije alost to ravi i glupi ljudi ipak dobro ive; alost
je samo kad glupi i zli ljudi otmu mesto pametnim i
estitim. (J. Dui)

Niko ti ne moe dati slobodu. Niko ti ne moe dati
ravnopravnost, pravdu ili bilo ta. ovek si, uzmi sam!
(Malcom X)
139


Svi ljudi poput nas su mi, a svi ostali su oni. (Kipling)

Mudrost je, ne drati se prevazienih verovanja.
(Indijska)

Volite svoje neprijatelje, jer vam oni ukazuju na vae
greke. (Frenklin)

Za onog oveka, koji je miljenja da e novcem moi
uiniti sve, moemo verovati da e uiniti sve za novac.
(Frenklin)

Iskrenost je najbolja politika. (Frenklin)

Ako si uspean u neemu ili e te kopirati ili e ti
zavideti ili e te mrzeti.(Dostojevski)

Dobro uraeno je bolje od dobro reenog. (Frenklin)

Ili napii neto vredno itanja ili uradi neto vredno
pisanja. (Frenklin)

Novac nije nikada nikoga uinio srenim - niti e. Nema
nita u prirodi novca to uzrokuje sreu. to ga ovek
vie ima sve vie ga eli. (Frenklin)

Kad bi se mrnja mogla pretvoriti u elektricitet bilo bi
dovoljno energije za ceo svet. (Tesla)

Onaj ko je dobar u traenju opravdanja je retko dobar u
bilo emu drugom. (Frenklin)

Onaj ko eli da ivi u miru i oputeno ne bi smeo da
pria sve to zna i sve to vidi. (Frenklin)

140


Potrebno je puno dobrih dela da se izgradi dobra

reputacija, a samo jedno loe da se ona izgubi.
(Frenklin)

Postoje samo tri verna prijatelja - stara ena, stari pas i
sauvan novac. (Frenklin)

Onaj ko ima strpljenja moe imati ta hoe. (Frenklin)

Pola istine je esto jedna velika la. (Frenklin)

Nikad ne ostavljaj za sutra ono to moe uraditi danas.
(Frenklin)

Nepoverenje i oprez su roditelji sigurnosti. (Frenklin)

Tvoja stvarna vrednost na ovom svetu se dobije kada se
tvoje loe navike oduzmu od dobrih navika. (Frenklin)

Ako eli da sazna pravu vrednost novca idi i pozajmi
ga od nekoga. (Frenklin)

Ti moe kasniti, ali vreme nee. (Frenklin)

Ako je pametan, taj e teiti za tim da svagda bude uz
onoga koji je bolji od njega samoga. (Platon)

ega se pametan stidi, time se budala ponosi.

to eli da ti se ini, to nemoj initi nikom drugom, jer
su ukusi razliiti. (O Henri)

Promisli jedanput pre nego to daje, dvaput pre nego
to prima, hiljadu puta pre nego to zahteva.
(Servantes)

Nita ne moe da zatiti oveka od ljudi. (Jonson)
141


Bez razloga krivimo ene; one nas ne razoaravaju,

nego ideal koji smo o njima imali. (Buer)

Ako roni suze to ne vidi zvezde, ni sunce nee videti.
(Tagore)

Ako zatvorite vrata svim manama, i istina e ostati
napolju. (Tagore)

Ako eli da uvredi svog protivnika, hvali ga na sav glas
zbog osobina koje mu nedostaju. (V. eril)

Biti svestan svog neznanja veliki je korak k znanju.
(Disreli)

Bolesnik koji se pomiri sa injenicom da je bolestan,
nikada nee ozdraviti. (I. Andri)

Niko nije zadovoljan svojom sreom, ni nezadovoljan
svojom pameu. (Golsvorti)

Nikad se ne udim to vidim zle ljude, ali se esto udim
to ih ne vidim da se stide. (Istrati)

Mudrost je kapital, ali lukavstvo uzima kamatu. (Heltaji)

Davati je trajnije zadovoljstvo nego primati, jer se onaj
koji daje mnogo due sea nego onaj koji prima.
(amfor)

Bolest je sirotinjska sudbina, ali i bogataka kazna.
(I. Andri)

Bolje je patiti od istine, nego biti nagraen za la.
(Da Vini)
142


Bolje je razumeti malo, nego razumeti pogreno. (Frans)

Bolje nauiti nepotrebno, nego nita. (Seneka)

asnije je nekoga otvoreno uvrediti, nego ga potajno
mrzeti. (Tacit)

ee upotrebi ui nego jezik. (Seneka)

Centar vasione nije jedna taka u prostoru, ve jedan
trenutak u venosti. (B. Kneevi)

esto je tee objasniti naa dobra dela nego nae
greke. (M. Eme)

ovek postaje pametniji vie od tuih gluposti nego od
svoje pameti. (Dode)

uvaj se lanih prijatelja, ja u te spasiti od neprijatelja.
(natpis na mau Jana Sobjeskog)

Da biste birali izmeu dva zla, morate isprobati oba.
(Morijak)

Deca to su nae sutranje sudije. (M. Gorki)

Deca nalaze sve u niemu, a ljudi nita u svaemu.
(Leopardi)

Do istine moemo dopreti samo onda ako nam je data
sloboda da greimo. (Tagore)

Dobra je svaka muka koja nas povezuje i loe je svako
dobro koje nas razdvaja. (D. Radovi)

Dok su obale u svai, vode e mirno proticati.
(B. Miljkovi)
143


Isplesti lovorov venac je mnogo lake nego za njega nai

dostojnu glavu. (Gete)

Malo bogataa poseduje svoju imovinu. Imovina njih
poseduje. (Ingersol)

Ma kakvim znanjem ovladao tvoj um, ne zastaj nikad u
uenju ni asa, jer znaj: da prekidanja u uenju nema.
(A. Firdusi)

Masa sudi po spoljnom i vidljivom, zato to samo to i
moe da shvati. (Aristotel)

Mata je vanija od znanja. (Ajntajn)

Mnogi su hrabri tek kad ne vide drugi izlaz. (Fokner)

Niko nije tako gluv kao onaj koji nee da uje. (Karajan)

Nije zanimljivo ono to vam ene kau, zanimljivo je ono
to vam preute. (M. Rilke)

Niko ne zna toliko loeg o nama kao mi sami i niko,
uprkos tome, ne misli tako dobro o nama kao mi sami.
(B. o)

Niko nije sasvim obrazovan pre nego to naui da uti.
(Horacije)

Nita nije istinitije nego posmrtni govor: on tano kae
ono ta je pokojnik trebalo da bude. (Vapro)

Nita u ivotu tako ne razveseljava kao kad gaaju, pa
promae. (V. eril)

144


Nisu svi ljudi tako ravi kao to rav ovek misli.

(I. Andri)

Od sitnica se stvara savrenstvo, ali savrenstvo nije
sitnica. (Mikelanelo)

Odgovorni smo za to to radimo, ali i za ono to ne
uradimo. (Volter)

Osobina velikih ljudi je da drugima postavljaju mnogo
manje zahteva nego samima sebi. (Ebner)

Otkad sam uo ta mislim, ne verujem u to to ujem.
(Brana Crnevi)

Ove tekoe su privremene, kao i mi, i neto mora proi
ili mi ili tekoe. (D. Radovi)

Ne idi utabanom stazom moe se okliznuti. (Lek)

Pametan ovek ne samo da ne govori gluposti, ve ih i
ne slua. (L. Borne)

Pilii se prestanu tui oko hrane kad vide da ima
dovoljno za sve. To nije sluaj sa ljudima. (Don Markiz)

Plaim se. Suvie sam hrabar. (D. Kovaevi)

Plemenit ovek je spreman na pomirenje, ali se ne
poniava. Hulja se poniava, ali nije spreman na mir.
(Konfuije)

Pobeda je beskorisna, ali je borba lepa. (Santos)

Porazi su kratka odmaralita za budue pobede. (Pupin)
145


Postoje dve stvari na ovom svetu koje su beskonane:

svemir i ljudska glupost, ali za svemir nisam siguran.
(Ajntajn)

Potrebni su i neprijatelji i prijatelji da bi te ranili u srce:
jedni da te klevetaju, a drugi da ti to jave. (M. Tven)

Poznato je da istina donosi neprilike, ali ja je se ipak ne
mogu odrei. (Kin-Jan)

Pravi prijatelji dou k nama kad smo sreni i kad ih
pozovemo; ako smo nesreni, oni dou sami. (Teofrast)

Pravo dobroinstvo je ono koje se ini bez svedoka.
(La Rofuko)

Prekinuto prijateljstvo je kao prekinuti konac: moe se
nastaviti, ali vor ostaje. (La Rofuko)

Prijatelj se ne moe smatrati prijateljem ako se nije
okuao u tri prilike: u sluaju potrebe, iza tvojih lea i
posle tvoje smrti. (Hazart-Ali)

U tvom oku i trn je veliki, u tuem oku i panj je mali.
(Srpska)

Prijatelji nas ue ta treba da radimo, neprijatelji nas
ue ta moramo da uradimo. (Gete)

Razlog zbog kojeg mukarci kod ene vie cene lepotu
od inteligencije jeste to na svetu ima vie glupih nego
slepih. (De Vilmorin)

Prijateljstvo se ne bira ono biva, ko zna zbog ega, kao
ljubav. (M. Selimovi)
146


Prirodno pravo se ui u koli, a prirodna nepravda u

ivotu. (J. J. Zmaj)

Prvih etrdeset godina ivot nam daje tekst, a ostalih
trideset dopunjava komentarima. (openhauer)

Rad je za neke strano jednostavan, a za neke
jednostavno straan. (Fier)

Radi ono to ti kae svetenik, ali ne radi ono to radi
svetenik. (Gvareski)

Raiavajui prolost mnogi zamuuju budunost.
(Prica)

Razuman ovek se prilagoava svetu, nerazuman
uporno nastoji da svet prilagodi sebi. Stoga sav
napredak zavisi od nerazumnog oveka. (B. o)

Retke su one rei koje vrede vie od utanja.
(Monterlan)

Samo idiot ne menja svoje miljenje. (Dostojevski)

Samo siromani znaju da ima i siromanijih od njih.
Bogati vide samo bogatije od sebe. (D. Radovi)

Silu lake podnosimo kada se radi o pravdi nego kada se
radi o istini, jer pravda se moe ostvariti silom, a istina
nikada. (E. Kokbek)

Skrivaj dobro koje si uinio, a obznani ono koje ti je
uinjeno. (Hazart-Ali)

Siromatva se ne treba stideti. Ima mnogo vie ljudi koji
bi se morali stideti svog bogatstva. (Nestorov)
147


Sloboda je kao vazduh, ne osea se dok ne pone da

nestaje. (Glidston)

Nije bitno kako se ovek rodi ve ta postane. (Rowling)

Smejmo se pre nego to smo postali sreni, ako ne
elimo umreti, a da se nikada nismo nasmejali.
(La Brijer)

Stid, kad ode, ne ume da se vrati. (Seneka)

Ako neko ne zna kuda plovi, nijedan vetar nije povoljan.
(Seneka)

Svako vidi kako izgleda, ali ih malo zna ono to jesi.
(Makijaveli)

Sve srene porodice lie jedna na drugu. Svaka
nesrena nesrena je na svoj nain. (L. Tolstoj)

Svi pitamo da li je neko bogat, a ne da li je dobar.
(Seneka)

Teko je savetovati oveka prazna stomaka. (Gandi)

Tue mane su nam pred oima, nae su nam na leima.
(Seneka)

U basnama su ivotinje ljudi. U ivotu je obrnuto.
(M. Vitezovi)

U revolucijama postoje dve vrste ljudi: oni koji ih diu i
oni koji se njima koriste. (Napoleon)

U srei su mnogobrojni prijatelji, a u nesrei e ostati
samo oni pravi. (Seneka)
148


Niko ne sudi otrije od neobrazovanog oveka.

On ne poznaje ni razloge, ni protivrazloge, misli da uvek
ima pravo. (L. Fojerbah)

ivot to nisu oni dani koji su proli, ve oni koje smo
zapamtili! (P. A. Pavlenko)

Nemoj nikada toliko ispruiti ruku da vie nikada ne
moe da je povue. (Skot)

Kad ovek pobedi svemir i sve misterije sveta jo uvek
e biti na poetku. (Fels)

Sve je smeno dok se dogaa drugima. (Roders)

Istii se, ali ne stri. (Latinska)

Suze su otopljeni led iz due. (H. Hese)

uvaj se besa strpljiva oveka. (Drajden)

Kad postane ivotinja, ovek je gori od ivotinje.
(Tagore)

Nikad ovek ne stigne tako daleko kao onda kada ne
zna kuda ide. (Bizmark)

Nemoj dozvoliti jeziku da grmi ako ti snaga apue.
(Seneka)

Sve mane kada su u modi smatraju se vrlinama.
(Molijer)

Ja ne znam ta mi je deda bio, vie me brine ta e da
bude njegov unuk. (Linkoln)
149


Tek kad vidite kakvi su Vam unuci moete proceniti

jeste li dobro vaspitavali svoju decu. (Remark)

Nikada ne sluajte one koji govore loe o drugima, a
dobro o vama. (Tolstoj)

Ako nekoga mrzi mnogo ljudi, to mora da je dobar
ovek. (ekspir)

Kad Vam neki filozof odgovori na postavljeno pitanje
vie ni sami ne znate ta ste ga pitali. (Bavold)

Mene ne zanima istina. Ja znam ko je u pravu.
(Matija Bekovi)

Runoa ima nad lepotom to preimustvo to lepota
prolazi, a runoa ostaje. (Balzak)

Nije lepo ono to je lepo, ve je lepo ono to nam se
svia. (Italijanska)

Ne postoje neosvojive tvrave, postoje samo loi
napadai.

I uspeni gree, ali nikada ne odustaju.

Ne morate biti bolji od drugih, budite samo najbolji to
moete. (D. Radovi)

Naa smrt nije kraj ako moemo nastaviti iveti u naoj
deci i mlaim naratajima. Jer, oni su mi; naa tela
samo su sasueno lie na stablu ivota. (Ajntajn)

Volim te, ne zbog onoga to si ti, nego zbog onoga to
sam ja kad sam s tobom. (Kroft)
150


Ako me i ne voli, nije vano, jer i onako umem da volim

za dvoje. (Hemingvej)

Dvoje ljudi se vole onda kada su sposobni iveti jedno
bez drugog, ali su izabrali da ive zajedno. (Spek)

Razlika izmeu vene ljubavi i grene veze je u tome to
ova druga due traje. (Grosberger)

Ljubav znai nai u srei tuoj svoju sopstvenu.
(Lajbnic)

Ludosti uinjene u mladosti ne moe nadoknaditi sva
mudrost starosti. (Rasel)

Mukarac moe da ostane neosetljiv prema lepim
duama ali nikada prema lepim nogama. (evalije)

Ko kupuje ono to mu ne treba na kraju prodaje i ono
to mu treba. (Romska)

Moe imati ogromno bogatstvo, ak i zlatne planine,
ali ako nisi zadovoljan, nee biti mira u tvom srcu.
(Svamej)

Moe li iko da se seti kad to vremena nisu bila teka i
kad novaca nije bilo malo. (Emerson)

Samo se poni bogatiti, dalje ide samo od sebe. (Finska)

Osim smrti i poraza nita nije sigurno. (Engleska)

O, brao moja, mi ne moemo nita apnuti zemlji, to
nee uti nebesa. (N. Velimirovi)

151


Ko se nikad nije uplaio sebe, taj ne zna ta je strah.

(N. Velimirovi)

Priroda ne kopira, nego stvara. (N. Velimirovi)

Gde sve ruke striu, ovce idu gole. (Engleska)

Jedino to moe da se postigne bez novca jesu dugovi.
(Kej)

Uvredom nee poniziti mudraca, pohvalom nee
uzvisiti glupana. (Indijska)

Mudar ovek tedi vreme i rei. (Francuska)

Kad si ljut - broj do etiri, kad si jako ljut - psuj.
(Mark Tven)

Mali dug stvara dunika, a veliki neprijatelja. (Seneka)

Ako ne znate kuda idete, svaki put e vas tamo odvesti.
(Indijska)

Bogatstvo nije ivot, bogatstvo je samo podupira ovog
kratkovremenog, zemaljskog ivota. (N. Velimirovi)

Mukarci su hrabri pred smru, a ene pred ivotom.
Mukarci su hrabri pred drugim mukarcem, a ene
pred celom sudbinom. (J. Dui)

Ne postoji pravi niti pogrean put. .. Postoji samo put
koji odabere.

Bez obzira koliko su ljudi daleko, kad su ti potrebni dele
se na one ne mogu sad i one odmah dolazim.
152


Neistina ne moe postati istina zbog viestrukog

propagiranja, niti istina moe postati neistina samo zato
to je niko ne vidi. (Gandi)

ekati, biti strpljiv, to znai misliti. (Nie)

U svoju pamet se uzdaj, s tuom se savetuj. (Ruska)

Nema male mrnje, mrnja je uvek velika.

Zamiljen ovek ima neki cilj, a sanjalica nema.

Uteha i mir nalaze se samo u istini, jer se pravi mir i
uteha ne mogu nai u zabludi.

Uzrok mnogih nesrea lei na dnu vinske ae. (Tolstoj)

Ne inite nikad nita to se protivi Vaoj savesti, ak ako
to od Vas i drava trai. (Ajntajn)

Nije li politika samo vetina da se lae u pravi as.
(Volter)

Postoje ljudi ljudi koji stalno trae dlaku u jajetu i onda
kada je ne nau, tresu toliko dugo od iznenaenja da
dlaka na kraju upadne. (Napoleon Hil)

Sve to ste obeali narodu, narod vam je omoguio da
imate. (Vib)

Srce jednog dravnika treba da bude u glavi. (Napoleon)

Ako kae neku tajnu svom prijatelju, vodi rauna da i
on ima svog prijatelja. (A. Nesin)

Nikad nije bilo dobrog rata niti loeg mira. (Frenklin)
153


Mir je doba u kome sinovi sahranjuju oeve, a rat je

doba u kome oevi sahranjuju sinove. (Herodot)

Graanski rat. Ura! U ime naroda istrebiemo sami
sebe. (apek)

Sloboda nije vredna, ako ne ukljuuje i slobodu da se
grei. (Gandi)

Ima dve vrste nesrea. Nesree koje se dogaaju nama i
sree koje snalaze druge. (Ikion)

Kako korisno i dobro mogu da govore ljudi koji umeju
da ute. (Ivo Andri)

apuu da ne bi vikali jedan na drugog, jer ne umeju da
razgovaraju. (Ivo Andri)

Ja pamet mukarca raunam po onome ta kae, a
pamet ene po onome to ne kae. (J. Dui)

Kao bolestan to ide lekaru, trebalo bi i glupak da ide
uitelju. (J. Dui)

Ljubavnicima je vreme uvek kratko i nijedna staza nije
dovoljno dugaka. (Ivo Andri)

Sve to ovek radi, samo je priprema da se doivi ljubav.
(Isidora Sekuli)

Mnogi postignu ono to su hteli, a izgube sebe. (Ivo
Andri)

U drugoj ljubavi ovek se osea kao da ponavlja razred,
poznati su mu svi predmeti, a ipak nije siguran da e
ispit poloiti. (Nui)
154


Ljubav se dokazuje delima, a ne reima. (Dekart)

U ljubavi treba uvek opratati, ali naroito treba
zaboraviti da smo oprostili. (Ani Vivanti)

Teko je voleti, jo tee ne voleti, a najtee je nai
voljenog koji te voli. (Pukin)

Srce je bogatstvo koje se ne prodaje i ne kupuje, ve se
poklanja. (Sara Bernar)

Treba se toliko voleti, da bismo mogli ostati prijatelji i
onda kad se vie ne budemo volieli. (Bodler)

Tamo gde vlada ljubav nema velikih ni malih. (Japanska)

Ljubav je za jednu no kadra da sagradi kineski zid.
(Korejska)

Ko se iz ljubavi oeni, taj po noi uiva, a po danu
jadikuje. (Latinska)

Voleti, a ne biti voljen, isto je to i odazivati se,
a da te niko ne zove. (Latinska)

Ljubav se sastoji u elji da drugome damo ono to nama
pripada i da zadovoljstvo te druge osobe osetimo kao
sopstveno. (E. Svedenborg)

Mislim da se za jednu enu ne moe rei da je najlepa
ili najrunija na svetu. To zavisi od oiju koje je
posmatraju. (Borhes)

Ima toliko ena, ali je svaka jedinstvena i nezamenljiva.
(Borhes)
155


Jedna ena je pola vraga, dve su ene deset vragova.

(Srpska)

Svako je kova svoje sree. (Latinska)

Ko se previe priblii enama, taj se opee; ko se
previe udalji, taj se smrzne. (Nemaka)

Haljine koje su danas u modi podseaju na ogradu.
uvaju imanje, a istovremeno ne zaklanjaju lepe vidike.
(S. Dali)

Prijateljstvo izmeu dve ene samo je zavera protiv
tree. (A. Kar)

Ako ena gleda samo lepotu mukarca, znai da ga eli.
Ako trai njegovu duu, znai da ga voli. (Marija Kalas)

Uz dobru enu tuga je pola tuge, a radost dvostruka.
(Ruska)

Ne stoji kua na zemlji, nego na eni. (Srpska)

ene su kao zagonetke koje nam se prestaju sviati im
ih odgonetnemo. (Francuska)

enu treba sasluati, ali joj ne treba verovati. (Kineska)

Logika ena poiva na ubeenju da nita nije
nemogue. (A. Grosberger)

Mukarca u ivotu ekaju etiri dunosti:
da stvori dom, da stekne sina, da zasadi drvo i da napie
knjigu. (Persijska)

156


Samo slabii trae od svojih ena bezuslovnu predanost

kao svoje pravo; to je ponienje za oboje. (Tagore)

Idealan mu je ovek koji ne pije, koji se ne kocka, ne
okree se za drugim enama, ne prepire se i nema ga.
(M. Ditrih)

Mukarci gledaju ene da bi ih videli, ene gledaju
mukarce da bi bile viene. (. Dikens)

Ljudi stvaraju dela, a ene ljude. (R. Rolan)

Kad dvojici razumnih mukaraca prie lepa ena,
nastanu dve budale. (Nemaka)

Mukarevu prirodu mogu izmeniti samo dve stvari:
novac i ene. (Indijska)

ovek se nikad ne pita za uzroke dobrih stvari koje mu
se deavaju. Zanimaju ga samo uzroci ravih.
(Borislav Peki)

Meu prijateljima treba voleti ne samo one koje aloste
nae nesree, nego i one koji nam ne zavide na srei.
(Sokrat)

Jedino dobro na svetu to mi ostaje, to je da sam
ponekad plakao. (Musset)

Pravo prijateljstvo ne moe oboriti ni strah ni lino
koristoljublje; jer pravo prijateljstvo umire sa ovekom,
a pravi ovek umire za prijateljstvo. (Seneka)

Najvii znak prijateljstva je biti ravan i sa niim od sebe.
(Ciceron)
157


Mu je ime za onoga koji Vas je nekad voleo. ena je

ime za onu koja je volela nekog drugog, a udala se za
Vas.
(D. Radovi)

ene koje su se dobro udale jutros idu kolima na posao.
Voze ih muevi koji su se loe oenili. (D. Radovi)

Sreno oenjen je tek onaj ovek koji razume svaku re
koju njegova ena nije rekla. (Hikok)

Dua se hrani onim to je veseli. (Aurelije)

Brak je pravedno ureen: ena mora svakoga dana da
kuva, a mu to mora da jede. (A. Sordi)

Decu treba pustiti da odrastu brzinom koja njima
odgovara. Mnogi roditelji ine greke pokuavajui da
nametnu korak odrastanja. (A. S. Nil)

Do pete godine dete je tvoj gospodar, do desete tvoj
sluga, od desete do petnaeste tvoj tajni saveznik, a
zatim postaje tvoj prijatelj ili tvoj neprijatelj. (Nemaka)

Bogatog si sina ostavio, kad si ga razumna i dobrog
ostavio. (D. Obradovi)

Um nije sud da se dosipa nego vatra da se stalno
rasplamsava. (Plutarh)

Kad neko nema ta da kae o tome ta jeste, najee
govori o tome ta nije.
Nije blesav, nije sisao vesla, nije maji kaalj, nije
naivan, nije uvao ovce... (D. Radovi)
158


Dva oveka kada gledaju istu stvar vide je na isti nain.

Razliiti su im samo zakljuci. (S. Popovi)

Pobediti loe navike ovek moe samo danas, a ne
sutra. (Konfuije)

Lepa je stvar ovek, ako je ovek. (Konfuije)

ovek koji napravi greku i ne ispravi je, ini drugu
greku. (Konfuije)

Postupaj tako da tvoj postupak moe postati opti
princip ljudskog ponaanja. (Kant)

Mlad ovek ne treba da ali to nema milione da razvije
neku ideju. Razmiljanje ne kota milione,
a razmiljanjem se stvara ideja. (N. Tesla)

oveku su potrebne samo dve godine da bi nauio da
govori, a pedeset da bi nauio da uti. (. aplin)

Svako svetlo koje je neko upalio za samog sebe, svetli
kasnije i drugima. (A. openhauer)

Bei od oveka koji sve zna i kome svaka kapa pasuje.
(Srpska)

ovek se nada dok god je dua u njemu.(Srpska)

Ne ine prilike oveka slabim, nego pokazuju kakav je.
(T. Kempinski)

ovek moe da se popne na najvii vrh, ali ne moe
tamo dugo da ostane. (Debisi)

159


Mladi bi hteli da budu verni, ali ne mogu. Stari bi hteli

da budu neverni, ali ne mogu. (evalije)

Tri vika i tri nedostatka mogu biti kobni za oveka: kad
mnogo govori, a malo zna; kad mnogo troi, a malo
ima;
kad drsko oekuje mnogo, a da nita ne vredi.
(Servantes)

Za oveka postoje samo tri dogaaja: roditi se, iveti i
umreti. On ne osea kad se rodi, pati to mora umreti i
zaboravlja da ivi. (Brijer)

I govorahu nai stari: ovek ne treba da se ogleda u
vodi, nego u drugim ljudima. (Kralj u)

Tok dogaaja u ivotu ne zavisi od nas, nikako ili vrlo
malo, ali nain na koji emo te dogaaje podneti, u
dobroj meri zavisi od nas. (I. Andri)

ivot je ono to ti se deava dok ti pravi planove za
ivot. (D. Lenon)

ivot prolazi, a mi ne znamo ta bismo s njim. Mrzi nas
ili ne umemo da ivimo. Najradije bismo ga ustupili
nekom drugom i uivali gledajui kako je lep na ivot
kad ga drugi ive. (D. Radovi)

Bogat - ko nije duan; mlad - ko je zdrav. (Srpska)

U ivotu je dovoljno biti pametan dva puta kada
birate zanimanje i branog druga. Ko oba puta promai,
mora biti pametan celog ivota. (D. Radovi)

Ko ne rizikuje, nema izgleda da dobije. (Napoleon)
160


Kia ne poveava more, niti gole rei slavu.

(N. Velimirovi)

Ako eli tue, omrznue svoje, i oboje e izgubiti.
(N. Velimirovi)

Dobre prilike nikad nisu izgubljene: neko e se uvek
posluiti onim koje ti propusti. (A. Ronez)

ta vredi trati ako nismo na pravom putu. (Nemaka)

Ne moete spreiti poplavu, ali moete nauiti kako da
napravite barku. (Barbara de Anelis)

ivot je crtanje u kome ne moete da upotrebite
gumicu za brisanje. (Bergman)

Duboko sam uveren da mrtvi ive dotle, dok ima ivih
koji misle na njih. (V. Igo)

ivot bez principa, isto je to i brod bez kormilara.
(Gandi)

Radi ono to smatra da je ispravno, a ne ono to e
drugi da prihvate. (Zoran ini)

Moto koji me vue napred je: nikad se ne predaj. Ako
krene u preticanje, dodaj gas. Ako danas ne uspemo,
jedini razlog smo mi sami. (Z. ini)

to ne boli to nije ivot, to ne prolazi to nije srea.
(I. Andri)

Nita ljude ne vezuje tako kao zajedniki i sreno
preivljena nesrea. (I. Andri)
161


Nesrea je kad u ivotu oveka pre klone duh nego telo.

(M. Aurelije)

Neumerenost razara svaku zemaljsku sreu. (Vajtling)

Mladost nalazi snage i vremena za sve: mlad ovek ne
vidi kraja ni svojoj snazi ni svom vremenu. (I. Andri)

Ako si duan sluati, nisi duan verovati.

Treba imati mnogo mudrosti, pa znati ostareti bez
runoe, bez pakosti i bez tuge; tri kobne stvari koje idu
zajedno. (J. Dui)

Tragedija starosti nije u tome to je ovek star, ve u
tome to je jo uvek mlad. (Oskar Vajld)

Rane ne lei vreme, nego oprotaj, a samo je zaborav
istinski oprotaj.

Bog nije obeao dan bez bola, smeh bez tuge, put bez
trnja, sunce bez kie, ali obeao je snagu za dan, utehu
za suze i svetlost za put.

I kada su vrata otvorena, pokucaj.

ivot je putovanje od izlaska do zalaska Sunca.

Ne izgonite avola avolom jer uvek ete imati avola u
kui, izgonite avola Bogom, avo e pobei, a Bog e
ostati.

Psa koji laje bre umiri komad hleba, nego hrpa
kamenja.

Sakri tui greh, pa e ti Bog dva oprostiti.
162


Nije zmija otrovna samo kad ujede, nego i kad ne ujede,

jer nosi otrov u sebi.

Ko s tuim uzdisajima kuu zida nee mu u njoj unuci
iveti.

Kui se ne daje ast po tome kako izgleda, ve po tome
ko ivi u njoj.

Nije vano ta govore iza tvojih lea, vano je da kada
se okrene svi zaneme.

U glavi je i lek i bolest.

Ekser koji najvie viri uvek prvi bude zakucan.

Bistra glava, isto srce, mirna ruka.

Osmeh je kriva linija koja moe ispraviti mnoge stvari.

I pad je let.

U srei su svi jednako veliki i jednako mali. (Bruno)

Verujem ljudima, ali ne verujem vragu to je u njima.

Odelo ne ini oveka, ali mnogo govori o njemu.

Sve to ja znam neuporedivo je sa onim to se zna, sve
to se zna neuporedivo je sa onim to e se znati, sve
to e se znati neuporedivo je sa onim to jeste.

Svaku istinu ne moemo rei, neku zbog samih sebe,
neku zbog drugih. (Gracian)

Put ka savrenstvu se nikada ne zavrava, zato i
traganje mora biti neprekidno.
163


Volim kad mi priaju iza lea, jer tada znam da sam

korak ispred njih.

Nijedan mukarac ne moe biti toliko neveran koliko se
ena moe praviti da je verna. (Kazanova)

Uimo pomalo od pobeda, mnogo od poraza.

Ne pokazuj sve to ima i ne govori sve to zna.

to nisi objasnio reima, nee ni tapom.

Radije budi lavlji rep, nego psea glava.

Kad bi psi nauili da govore, ljudi bi izgubili i poslednjeg
prijatelja. (Ruska)

U osamdesetoj znate sve ali treba toga da se setite.
(Barnes)

Nikad nisam upoznao neku osobu koja je proivela
stodeset ili vie godina i ostala upamena po bilo emu
drugom. (Bilings)

Nita nije samo po sebi ni dobro ni loe, zavisi samo ta
o njemu mislimo. (ekspir)

Ko ivi u dobru, a trai bolje, neka se ne ali kad ga
snae gore. (Konfuije)

Loi ljudi daju najbolje savete. (Kristi)

Dete je otac oveka. (Vordst)

Odluke se treba drati zato to je dobra, a ne zato to je
doneta. (Rofuko)
164


Ja jesam moda pijan, ali gospoo, ja u se ujutru

otrezniti, a vi ete jo uvek biti runi. (eril)

Time to Vam ne ine zlo, zli ljudi misle da vam ine
mnogo dobra. (Ezop)

Mukarac ima onoliko godina kako se osea, a ena
onoliko kako izgleda. (Bergman)

Mukarci su ljubomorni na svoje prethodnike, a ene na
svoje naslednice. (Aar)

Prva ljubav je kao pojava duhova, svako o njoj govori ali
je malo ljudi videlo. (Rofuko)

Nekoga potpuno imati najbolje je, a ako je to nemogue
tada je najbolje da ga potpuno izgubimo. (Pitagora)

Elektricitet je za mene sve. Dan kada saznamo ta je
elektricitet bie najznaajniji dan u istoriji oveanstva.
(Nikola Tesla)

Unitio sam svoju "seksualnost" u dobi od 33 godine
zbog izvesne francuske glumice koja je toliko navaljivala
na mene da se nisam mogao koncentrisati na posao.
Nikad nisam dodirnuo enu. (Nikola Tesla)

Upoznaj neprijatelja da bi ga pobedio. (Sun Tzu)

Pravi se slab kada si jak, i jak kada si najslabiji. (Sun Tzu)

Svi cvetovi budunosti su u semenu sadanjosti.
(Kineska)

Biti il ne biti. Pitanje je sad. (ekspir)
165


Ili ne pokuavaj ili dovri. (Latinska)

Kad nemam ta da radim, radim. (Derom)

Ko bei, smanjuje se. (Cundri)

Ko govori ono to hoe, mora da slua ono to nee.
(Tajmur)

Ne plai, ne ljuti se, ve shvataj. (Spinoza)

Nainiti novi korak, izgovoriti novu re, to je neto ega
se ljudi najvie plae. (Dostojevski)

Videti ono to je ispravno, a ne uiniti to, to je
nedostatak hrabrosti. (Konfuije)

Ako je eki jedino oruje koje imate, u svakom
problemu videete ekser. (Meselou)

Ljudima treba govoriti glasno. Masa slua samo one koji
su najbuniji. (Glareski)

Ne bacaj staru kantu sve dok se ne uveri da nova dri
vodu. (Mike)

Naravno je da je mnogo lake da predloite reenje kad
ne znate previe o samom problemu. (Tuholski)

Niko nije toliko slep kao oni koji ne ele da vide.

Na svetu ima dovoljno za ovekove potrebe, ali ne i za
njegove pohlepe. (Gandi)

Vladaj svojim oseanjima, jer ako ona ne sluaju,
zapovedaju.
166


Oko ide gde hoe ali noga nikad. (Dikens)

Ljudi su lonci koji plutaju i meusobno se sudaraju.
(Gete)

Odgovor je uvek unutar problema, ne izvan njega.
(Meklaun)

Saveti moraju da se dele, jer je to jedini nain na koji
mogu da se upotrebe. (Gras)

Lako je biti izdaan sa tuim novcem. (Platon)

Snaga se ne ogleda u vrstom i snanom udaranju, ve
u promiljenom. (Balzak)

Velike odluke se najee brzo donose, a o njima se
uvek vie misli posle, no pre donoenja. (D. osi)

Vi mislite da ja to tapkam u mestu. Greite, ja samo
pripremam teren za sledei korak. (Tuhovski)

Za svaki sloen problem postoji jednostavno reenje i to
pogreno. (o)

Za mudru osobu celi je svet uitelj, a za budalu je celi
univerzum pun neprijatelja. (Indijska)

Ako budali da no - postao si ubica! (Arapska)

Ako uje nekog oveka kako ti pripisuje dobro koje nisi
uinio, onda nemoj biti siguran da ti nee pripisati i zlo
koje nisi uinio. (Arapska)

ivotna snaga jednog oveka meri se, pored ostalog, i
njegovom sposobnou zaboravljanja. (Ivo Andri)
167


Ako hoe da te svi mrze, reci svakome ko je ko.

(Arapska)

urba nije nikad dobra, sem kada treba uloviti muvu.
(Averenko)

Ako mi ne moe pomoi, nemoj mi odmoi! (Arapska)

Pohlepan ovek uvek mui dvostruku muku, kako da
zgrne novac i kako da ga potroi. (Lao Ce)

Kad su palate raskone, itnice su prazne. (Lao Ce)

Lenjost koraa tako sporo da je siromatvo brzo stigne.
(Frenklin)

Seks je kao novac, samo ako ga ima mnogo onda je
dovoljno. (Don Apdajk)

Treba imati apetit siromaha da bi se uivalo u bogatstvu
bogataa. (Fokner)

Svako bogatstvo je proizvod neijeg rada. (Lok)

Zna se ta je konjuktura, kupovati kad svi prodaju,
i prodavati kad svi kupuju, ali za to treba imati dovoljno
hrabrosti inae se ne moe postati Rokfeler. (Rokfeler)

Mnogi ljudi itaju, ali malo je onih koji znaju da itaju.
(Aragon)

Znanje je orue, a ne cilj. (Tolstoj)

Rat se sastoji u tome, da se ljudi, mada jedni druge ne
poznaju, meusobno ubijaju na zapovest ljudi koji se
vrlo dobro poznaju, a uzajamno se ne ubijaju. (Ajntajn)
168


Ne moemo reiti problem koristei isti nain

razmiljanja kao kad smo stvorili problem. (Ajntajn)

Nije vano da ovek zna mnogo stvari, ve da ume
korisno da ih upotrebi. (Tenison)

Kada se voli ni odsutnost, ni vreme ne predstavljaju
nita. (. Dikens)

Pitanja na koja je najtee dati odgovor jesu ona iji je
odgovor oigledan. (o)

Ako naie na oveka s kojim vredi govoriti i ne govori,
izgubio si oveka.
Kad naie na oveka s kojim ne vredi govoriti i govori,
izgubio si rei.
Mudar ovek ne gubi ni oveka ni rei. (Konfuije)

Ko eli svima da ugodi ili je lud ili e postati lud.
(Buhvald)

Ljubiti u mraku, spavati na suncu, jesti u tiini. Tri
gluposti. (Ojeti)

Neznalica je onaj ko ima odgovor za sve, samo to taj
odgovor nije taan. (Tuholski)

Mudar ovek nije onaj koji ume da razlikuje dobro od
zla, nego onaj koji od dva zla zna da izabere manje.
(Amundzen)

Nije dovoljno biti pametan, treba tu pamet umeti
upotrebiti. (Vuga)

Ima istina koje nisu za sve ljude, niti za sva vremena.
(Volter)
169


Ko najsporije obeava uvek najvernije ispunjava svoje

obeanje. (Ruso)

Neko moe biti uvek ljubazan sa ljudima koji mu nita
ne znae. (Vajld)

Beskrajan je put koji niemu ne vodi. (P. Kovaevi)

Ako je savet neke budale sluajno dobar, onda molim
da ga u delo sprovede pametan ovek. (Lesing)

Bolje je poslovati s ljudima koji neto ele,
nego s onima koji su postigli to ele. (Bekon)

Da bi skrenuo panju na sebe ovek nekad mora da
stigne poslednji na cilj. (Likok)

Dva put se umire, druga je smrt biti zaboravljen.
(Fontane)

Mnogi gree iz straha da ne pogree. (Lessing)

Kupite cvee voljenoj eni, ali ne zaboravite i vlastitu.
(Max Bunker)

Ako je neto istina, zar je onda vano ko je to rekao?

Najtee je sa roacima ostvariti dobrosusedske odnose.

Glup ovek koji je postao svestan da je glup nije vie
glup.

Ne jadikuj mnogo nad sitnim bolovima, jer bi ivot
mogao poeti da te lei krupnim.

170


Nema nieg lepeg nego iznenada neto razumeti,

neto o emu se razmiljalo danima, mesecima ili ak
godinama.

Ako me neko uopte ne pita za savet, ili ako je
oigledno da nee posluati moj savet, nepozvan ne
idem takvom oveku da ga savetujem, makar to bio i
moj sin.

Ljudski rod ne poniavaju nevolje, mukotrpan rad i
siromatvo, ve krivica i injenje zla.

Pred ulazom misli na izlaz.

Velike stvari se esto izbliza i ne vide koliko su velike.

Greke i neuspehe treba preispitati isto onako paljivo
kao i uspehe.

Ako utimo prijateljski i sa panjom, moemo da
ujemo i neto to nikakvim zapitkivanjem ne bismo
saznali.

Nema sigurnije propasti, nego podceniti neprijatelja.

Kad rei sprovedemo u dela, to najbolje govori kakve su
rei.

Kao bara i okean to su podjednako tihi, tako ima ljudi
koji ute zato to nemaju nita da kau, kao to ih ima
koji ute zato to imaju mnogo da kau.

esto je utanje najozbiljniji ukor koji moemo uputiti
onome ko je pogreio.

171


Velika dela ostvaruju se kada se mala izvravaju kako

treba.

Mada nita toliko ne lii na jednog oveka koliko drugi
ovek, isto je tako tano da se nita toliko ne razlikuje
od jednog oveka koliko drugi ovek.

elite li da se o Vama dobro misli, nemojte o sebi dobro
govoriti. (Paskal)

Pametan ovek nee nikada rei da sve zna. (Paskal)

Veliina oveka ne ogleda se u njegovom bogatstvu, ve
u njegovom integritetu i sposobnosti da na ljude oko
sebe utie pozitivno. (Marley)

Voli ivot koji ivi. ivi ivot koji voli. (Marley)

Ako Vam ono to ste uradili jue danas izgleda veliko,
onda danas niste uradili nita. (Holtz)

Jedna od dobrih strana muzike je to kada te pogodi, ne
osea bol. (Marley)

Samo istinski ovek zna kako se vole ljudi i kako se mrze
ljudi. (Konfuije)

Sa ovekom koji kae sebi: ta da radim? sa takvim
ovekom ja ne znam ta da radim. (Konfuije)

Posmatrajui greke nekog oveka, saznajemo karakter
toga oveka. (Konfuije)

Kad gomila mrzi nekoga, treba dobro da ispita zato je
to tako pre nego to ga osudi. Ako je gomila nekom
osobito naklonjena, treba isto tako, pre nego to
172

donese svoj sud dobro da ispita zato je to tako.

(Konfuije)

Kad odlazi u neku zemlju, raspitaj se ta je u njoj
zabranjeno. Kad ulazi u selo, raspitaj se o obiajima u
njemu. Kad ulazi u neiji dom, raspitaj se o linim
ukusima te porodice. Tada se nikad nee loe ponaati.
(Konfuije)

Po svojoj prirodi ljudi su jedni drugima bliski, ponaanje
ih udaljava. (Konfuije)

Radim bez predaha, jer onaj ko ne napreduje svakoga
dana, nazaduje svakoga dana. (Konfuije)

Uenje i rad imaju smisla samo onda, kada za uzvrat
neodlono pruaju duevno i materijalno zadovoljstvo
onome ko to ini i ako postavljaju temelj sadanjosti i
izgrauju puteve budunosti za generacije koje dolaze.
(J.J.)

Kad u zemlji postoji red; beda i ponienje su sramota.
Kad u zemlji vlada nered; onda su ugled i bogatstvo
sramota. (Konfuije)

Dobroudan izgled i lepe rei, retko su znak prave
vrline. (Konfuije)

Nisu opasne sve knjige, opasna je samo jedna.
(Danilo Ki)

Vredni ljudi ne priaju pre nego to neto urade. (Kafka)

Nikad ne ostavljaj zeca da uva kupus.
173


Zdravlje nadmauje sva materijalna dobra - zdrav

siromah, zaista je sreniji od bolesna kralja.
(A. openhauer)

Oprostiti i zaboraviti znai steena dragocena iskustva
baciti kroz prozor. (A. openhauer)

Oeniti se znai svoja prava prepoloviti, a obaveze
duplirati. (A. openhauer)

Malo je toga to e ljude vie odobrovoljiti, kao kad im
ispriamo nesreu koja nam se nedavno dogodila.
(A. openhauer)

Svaiji prijatelj je niiji prijatelj. (A. openhauer)

ovjek koji eli da uini zlo svome neprijatelju neka
samo ivo zamisli da je ve uinio to zlo koje je hteo, i
da neprijatelj njegov ve pati telesno ili duhovno od
rana, bolesti, ponienja, siromatva; neka samo to ivo
zamisli i shvati da je to delo ruku njegovih. I najljui
ovek prestae da se ljuti im ivo zamisli patnje svoga
neprijatelja. (A. openhauer)

Slava je ono to se mora osvojiti, ast je ono to se ne
sme izgubiti. (A. openhauer)

ovek ima dva uha i jedan jezik, da bi mogao dva puta
vie sasluati nego priati. (Epiktet)

Ne zavisi od tebe hoe li biti bogat, ali zavisi od tebe
hoe li biti srean. (Epiktet)

Niko ne moe napredovati kad se koleba izmeu dveju
stvari. (Epiktet)
174


Najpre reci sebi ta bi eleo biti; potom uini ta mora

uiniti. (Epiktet)

Ko drugome svoju tajnu poveri postaje njegov rob.
(Gracian)

Isto je tako opasno verovati previe kao i premalo.
(Diderot)

Ako eli saznati kakav je neko, dobro pogledaj kako se
ophodi prema slabijima od sebe, a ne prema onima koji
su mu jednaki. (Rowling)

Sve je mogue ako ima dovoljno ivaca. (Rowling)

Onaj koji moe birati izmeu pameti i lepote, neka za
damu izabere lepu, a za suprugu pametnu enu.
(London)

to je vea prepreka, to je vea slava u njenom
prevladavanju. (Molier)

Nismo odgovorni samo za ono to uradimo, ve i za ono
to ne uradimo. (Molier)

Nita ne vredi poreklo, kada ovek nema vrline. (Molier)

Ima ljudi koji govore po minutu pre nego to promisle.
(La Bruer)

Deca i asovnici se ne smeju stalno navijati. Treba ih
ponekad pustiti da idu sami. (Rihter)

Samo se u ivotinje mogu pouzdati da e prema meni
biti bolje nego to u ja biti prema njima. (Rihter)
175


Ljubav je ivot ene, a epizoda u ivotu mukaraca.

(Rihter)

Ako pogrei, nisu tvoji roditelji krivi. Ne kukaj nad
svojim grekama, ui iz njih. (Bil Gejts)

Televizija nije pravi ivot. U pravom ivotu ljudi moraju
napustiti kafi i otii na posao. (Bil Gejts)

Budi ljubazan prema treberima. Velike su anse da e
raditi za jednog (Bil Gejts)

Kad neto elimo, naemo nain.

Ko radi, ima emu da se nada.

Bitno je da svakog dana zaradite bar jednu paru vie
nego to potroite.

Bolje je za dabe raditi, nego za dabe sedeti. (J.J.)

Prost ovjek se brani lukavstvom kao to se kulturan
ovjek brani pameu. Lukavstvo, to je pamet
nepametnih. (J. Dui)

Budale i tvrdoglavi bogate advokate. (Pitagora)

Dva oveka gledala su kroz zatvorske reetke; jedan je
video blato, a drugi zvezde. (Maksvel)

Najbolji ljudi to su oni koji su prema sebi najstroiji, i
koji oproste drugom i ono to ne bi nikad oprostili
samom sebi. (J. Dui)

Ako neto eli uraditi pameu, onda o tome razmiljaj
nou. (Pitagora)
176


Tajna se due pamti nego jasna istina. (M. Selimovi)

Onaj koji seje seme smrti i bola ne moe ponjeti sreu i
ljubav. (Pitagora)

Uvek je sumnjivo kad neko misli za sebe da je pametan.
(M. Selimovi)

Bilo je to jednom, davno, u ivotu jo lepom. Moda mi
se inio teak tada, ali kad mislim o njemu sa ovoga
mesta, eleo bih da se vrati. (M. Selimovi)

etrdeset mi je godina, runo doba: ovek je jo mlad
da bi imao elja, a ve star da ih ostvaruje. teta to
nemam deset godina vie pa bi me starost uvala od
pobuna, ili deset godina manje pa bi mi bilo svejedno.
(M. Selimovi)

Je li to mudrost, da ne oekujemo mnogo ni od sebe ni
od drugih? Je li to gubitak ili dobitak, ako saznamo
pravu meru, svoju i tuu? Gubitak je to je ta mera
sitna, a dobitak to ne traimo vie. (M. Selimovi)

Ko oprosti, on je najvei. (M. Selimovi)

Ako ljudi na niim poloajima ne veruju u one iznad
sebe, vladati narodom nije mogue. (Kineska)

Nemojte nikad rei da ste sreli najglupljeg oveka; uvek
se moe desiti da ga neko pretekne. (M. Selimovi)

Nije vano to ne inimo dobro, vano je da ne inimo
zlo. (M. Selimovi)

Niko nikome ne moe natovariti toliko muke na vrat
koliko moe ovek sam sebi. (M. Selimovi)
177


Najmanje se govori kad te se najvie tie. (M. Selimovi)

Ono to nije zapisano, i ne postoji; bilo pa umrlo.
(M. Selimovi)

Samoa i tiina prvi su preduslov da se neto stvori.
(M. Selimovi)

Pretvorio sam se u oveka koji moli, a to je poslednje
bie na zemlji. Ispod toga nema nita. (M. Selimovi)

Zlo se samo snagom dokazuje, sve ostalo pameu.
(M. Selimovi)

Smeno je moda, bio sam ovek sa onim od jue, i
hou da budem ovek sa ovim od danas, drukijim,
moda i suprotnim, ali me to ne buni, jer ovek je
promena, a zlo je ako ne posluamo savest kad se javi.
(M. Selimovi)

Sve e proi. Ali, kakva je to uteha? Proie i radost,
proie i ljubav, proie i ivot. Zar je nada u tome da
sve proe? (M. Selimovi)

Zna li ta je najlepe u ivotu? elja, prijatelju.
(M. Selimovi)

Do kraja ivota upoznavau ljude, a nikada ih upoznati
neu. Uvek e me zbunjivati neobjanjivou
postupaka. (M. Selimovi)

Istorija sveta je samo biografija velikih ljudi. (T. Carlyle)

Tragedija ivota nije toliko u tome to ljudi propate
koliko u tome to promae. (T. Carlyle)
178


Na posao nije videti ta se nazire u daljini, nego ta je

jasno pred nama. (T. Carlyle)

Svako eli da ivi dugo, ali niko ne eli da bude star.
(Linkoln)

Niko ne treba misliti da e tokom ivota sve uvek ii
lako, jer sudbina je promenljiva i nakon dugog razdoblja
zatija neizbean je dolazak runog vremena. (Linkoln)

Niko ne uspeva tako brzo kao onaj koji se koristi tuim
grekama. (Bure)

utanje je najbolja odluka za onoga koji nije siguran u
sebe samog. (Rofuko)

to vie utanja i skromnosti - potrebne vrline za svaki
razgovor. (Montenj)

Lenjost ti je teka bolest.

Gde si bio? Nigde. ta si radio? Nita. A slomio vrat.

Ceo ivot je borba. (Latinska)

Ne kalemi se trenja na ljivu.

Gde nevolja rua, tu i tuga veera.

Uman ovek ne mora biti uen, a uen ovek ne mora
biti uman. (Lao Ce)

Radujte se tuem uspehu. (J.J.)

Da bi uspeo kola ti nije bitna ali moe da pomogne.
(Rokfeler)
179


Naunici se trude stvoriti mogue od nemogueg, a

politiari stvoriti nemogue od mogueg. (Rusel)

Jezik kosti nema, ali kosti lomi. (Bugarska)

Niko ne poseduje monopol nad istinom, a niko opet
nema povlastice da grei. (A. Graf)

Ako sretnemo nekoga ko nama duguje zahvalnost,
odmah se toga setimo. Koliko smo, pak, puta sreli
nekoga kome mi dugujemo zahvalnsot, pa se toga
nismo setili. (Gete)

Nemoj biti brz da osudi ljude koji ne ine kao ti, ili ne
misle kao ti, ili ne dolaze do zakljuaka tako brzo kao ti,
jer ni ti nisi oduvek posedovao znanje koje ima danas.
(Malcom X)

Postoje ljudi koji imaju novca i postoje ljudi koji su
bogati. (Koko anel)

Ako skuvate ribe iz akvarijuma, dobiete riblju orbu.
Ribe iz orbe ne moete da vratite u akvarijum. To je
istorija. (Z. ini)

Prislukivanje je veoma runo, ali to je ipak najbolji
nain da se dobro uje. (Bomare)

Savest je Bog u oveku. (V. Igo)

Da nai ljudi ne bi odlazili u svet, potrebno je da svet
dovedemo u zemlju. (Z. ini)

Pre nego to baci kamen na drugog, reci ta si uradio.
(Z. ini)
180


Nije kraj sve dok vi tako ne odluite. (Nik Vujii)

U svakoj zemlji ima korova, samo se u Srbiji korov
zaliva. (Z. ini)

iveti po nebeskim pravilima moe na nebu, ali na
zemlji mora da reava konkretne stvari. (Z. ini)

Ko nema u glavi, on misli da ima vie nego svi drugi.
(D. Obradovi)

Ti mora da bude promena koju eli da vidi u svetu.
(Gandi)

U emu je poenta biti potpun spolja, ali prazan iznutra.
(Nik Vujii)

Postoje dve vrste rizika u ivotu: opasnost od
pokuavanja i opasnost od nepokuavanja. (Nik Vujii)

Odreknite se ivota sa samosaaljivanjem u zamenu za
ivot sa svrhom. (Nik Vujii)

Ljudsko srce ima nezgodnu naviku da sudbinom naziva
samo ono to ga satire. (A. Kamus)

Veliina oveka je u njegovoj odluci da bude jai od
svoje sudbine. (A. Kamus)

Ako neto ne moete da objasnite estogodinjem
detetu tada ni vi sami to ne razumete. (Ajntajn)

U ivotu tei da doe do take gde ne radi za novac.
(Dizni)

181


ovek nikada ne sme zanemariti svoju porodicu zbog

posla. (Dizni)

Potene ene ne mogu prealiti pogreke koje nisu
poinile. (S. Gitri)

ene su kao generali: njih se ne tie koliko je poraza
kotala jedna pobeda. (Maribo)

Nita nije umreti. Strano je ne iveti. (V. Igo)

Kada svi isto misle znai da niko ne misli mnogo.
(Lipman)

Smrt treba da nas zatekne ive. (Italijanska)

Oni koji govore da pomou novca mogu sve postii, u
stanju su da za novac sve uine. (Frenklin)

Nita nije tako utvreno da se ne bi moglo osvojiti
novcem. (Cicero)

Moli se Bogu, ali veslaj ka obali. (eka)

Ako uvek ide, stii e kuda si naumio. (Burmanska)

Neposejano seme nita ne donosi. (Japanska)

Ako ne puca sigurno e promaiti. (Holandska)

Ko izae na more, mora jedriti ili potonuti. (Finska)

Onome ko ide, put se skrauje. (Finska)

Bogata nema dovoljno dok ne prodere mnogo
siromanih. (Slovaka)
182


Od bogatstva koje je lako steeno deca retko imaju

koristi. (Slovaka)

Da bismo postali bogati, dovoljno je samo Bogu
okrenuti lea. (Ruska)

Braa imaju isti krv, ali retko kad istu ud. (vedska)

Nema prijatelja kao to je brat,
nema neprijatelja kao to je brat. (Indijska)

Ko polako ide, daleko stigne. (Kineska)

Potrebno je brzo raditi ono to nije vano, da bi moglo
da se radi polako ono to je vano. (Kineska)

Ne putaj strelu, ako zna da nee pogoditi cilj. (Ruska)

Bogata crkva, siromani seljaci. (Nemaka)

Ne priaj o onome to si proitao, ve o onome to si
shvatio. (Azerbejdanska)

Mnogo je ljudi ali je ovek redak. (Ruska)

Drava su ljudi, a ne zidine. (Latinska)

Dobrim na dobro moe svako uzvratiti, a na zlo uzvratiti
dobrim moe samo pravi ovek. (Kurdska)

Naui se utati da bi mogao dobro da govori.
(Nemaka)

utanje je, ponekad, reitije od rei. (Engleska)

uti o onome to namerava da radi, pa te niko nee
spreiti. (Danska)
183


Ui svoje dete da dri jezik za zubima, a da govori brzo

e nauiti samo. (Engleska)

Moe se rei ono to smo preutali, ali se ne moe
preutati ono to smo rekli. (Italijanska)

Mnogo daje ko daje to moe. (Portugalska)

Ko daje svinji kad groke i detetu kad plae dobie
debelu svinju i iskvareno dete. (Danska)

Ko spasi jednog oveka, spasio je oveanstvo.
(Jevrejska)

Ko mi ini dobro, ui me da budem dobar. (Portugalska)

Nauka, bogatstvo i poloaj u rukama zlog oveka su kao
ma u rukama drumskog razbojnika. (Nemaka)

Dobri imaju mira samo dotle dok se to loima dopada.
(Holandska)

Nemoj misliti da si dobar, ako si najbolji meu
najloijima. (Latinska)

Dug je najgore siromatvo. (Engleska)

Iako hiljadu ljudi veruje u neku glupost, ona i dalje
ostaje glupost. (Kineska)

Lako je piti, al treba i platiti. (Slovaka)

Plati ta duguje, pa e znati ta ima. (panska)

Tamo gde te vole idi retko, tamo gde te ne vole ne idi
nikako. (panska)
184


Ko preesto dolazi, retko kad je dobrodoao. (Nemaka)

Neka jezik ne tri ispred pameti. (Latinska)

Glup ovek razmilja o onome to je rekao, a mudar o
onome to e rei. (Persijska)

Ako hoe zdravlje ne jedi mnogo, ako hoe
potovanje ne govori mnogo. (Uzbekistanska)

Nikad se nisam bolje oseao nego kad sam malo
govorio, i nikad se nisam loije oseao nego kad sam
mnogo govorio. (panska)

Veliki grad, velika usamljenost. (Grka)

Ne boj se smrti, boj se greha. (Ruska)

Kada ovek sebe uini crvom, ne sme se aliti kada neko
stane na njega. (Kant)

Greka tanka kao vlas, odvue od cilja stotinu milja.
(Nemaka)

Treba pokuati teke stvari. (Latinska)

Veliki lonac u kojem kljua, stia se s malo hladne vode.
(Nemaka)

Svako moe kokodakati, ali ne moe i jaja nositi.
(Holandska)

Kad bismo traili ono to treba da traimo, uvek bismo
imali ono to elimo. (Nemaka)

Izgovarati se ravim delima drugih, znai prati se
blatom. (Latinska)
185


Mirno more nikad ne stvori vete mornare. (Engleska)

Bolje podui jedna nesrea nego hiljadu saveta.
(Tatarska)

Ko nikada ne grei, nikada nita ne postigne. (Engleska)

Kova postaje kovanjem. (Latinska)

Mora sam da raste bez obzira na to koliko ti je deda
bio visok. (Irska)

Dok istina stigne, la sav svet proguta. (Jermenska)

Svi mogu da kritikuju kako je kua sagraena, ali je ne
moe svako sagraditi. (Indijska)

Ima mnogo magaraca bez dugih uiju. (Holandska)

Onaj ko je bio magarac pre nego to se obogatio,
magarac je ostao. (Portugalska)

U drutvu starih mladima su potrebne ui a ne usta.
(Nemaka)

Dobiti sto pobeda u sto bitaka nije vetina. Vetina je
pobediti neprijatelja bez borbe. (Sun Tzu)

Mudar ovek uje jednu re, a razume dve. (Jevrejska)

Kupuj od onoga ko je nasledio, a ne od onoga ko je
sagradio. (panska)

Nuda zakon menja. (Latinska)

Dok je tonuo sekiru obeavao, a kad su ga izvadili i
za dralju mu ao. (Ruska)
186


Ne sudi o oveku po lepoti odee. (Ruska)

Obuci svilu na svinju, svinja i dalje svinja. (Srpska)

Raspravljati treba esto, odluivati jednom. (Latinska)

Prenagljenu odluku uvek prati kajanje. (Latinska)

S kokokama lezi, a s petlima ustani. (Ruska)

Ako ti neko pria o tuim manama, znaj da e drugima
priati o tvojim. (Portugalska)

Ne hvali me u oi, ne kudi me iza lea. (Ruska)

Niko nije tako dobro potkovan da ne bi mogao da se
oklizne. (Engleska)

I plitku reku prelazi oprezno. (Korejska)

Koraaj polako da se ne digne praina. (Italijanska)

Kukavica kuka i na punoj trenji, a slavuj peva i na suvoj
grani. (Grka)

Bolje je upaliti sveu, nego proklinjati tamu. (Kineska)

Pametnom prekor vie koristi nego ludom stotinu
batina. (Jevrejska)

Da je itava zemlja napravljena od zlata, ljudi bi se tukli
za aku blata. (Rumunska)

Kad se vraa s puta, donesi svojima makar kameni.
(Arapska)

187


Ljubav koja se odrava poklonima veno je gladna.

(Jevrejska)

Gledaj tue ponaanje i popravljaj svoje. (Japanska)

Ko se naglo popne, naglo i padne. (Engleska)

Veruj slugi, ali jo vie veruj kljuu. (Bugarska)

ak i neprijatelju budi pravedan svedok. (Kavkaska)

Neka se uje i druga strana. (Latinska)

Mnoge ivotinje jedu kupus, a samo je zec kriv.
Arapska)

Ko je prema tebi previe fin, ili te je prevario ili e te
prevariti. (Italijanska)

Prevaru e najee nai u najlepoj vrei. (Nemaka)

Prijatelja biraj stepenicu iznad sebe, a enu stepenicu
ispod sebe. (Jevrejska)

Pravog prijatelja poznae po tome da li vie voli tebe ili
neto tvoje. (Poljska)

Tek kad pone da puca led, znae ko ti je prijatelj.
(Eskimska)

Male neprijatelje i male rane ne treba potcenjivati.
(Nemaka)

isti rauni dobri prijatelji. (Latinska)

Razmisli kakvu si greku napravio kad te je neprijatelj
pohvalio. (Ukrajinska)
188


Tri su prijatelja: otac, majka i verna ena. (Ukrajinska)

Gde su rei retke, tamo one imaju teinu. (Ruska)

Ko trai, nae i ne uzme vie nikada nee nai.
(Engleska)

uri da uini dobro kad moe, jer nee uvek moi.
(Arapska)

to nije na vreme uinjeno, kao i da nije uinjeno.
(Indijska)

Zla dela vie kode primerom, nego tetom koju
nanesu. (Latinska)

Bolje je na pravom putu epati, nego na pogrenom
jahati. (Nemaka)

Nijednoj stvari se previe ne raduj, ali se i ne rastuuj,
jer stvari nisu vene. (Arapska)

Meu ljudima razmisli o svojim reima, kad si sam
razmisli o svojim mislima. (Mongolska)

ovek je gospodar rei koje nije izgovorio, ali je rob
onih rei koje su mu izmakle. (Arapska)

Pre nego to dou na jezik, rei treba dva puta
isturpijati. (Italijanska)

Neka su tvoje rei u skladu s tvojim nainom ivota.
(Latinska)

ive roditelje potuj, a umrlih se seaj. (Japanska)
189


Blago onome ko ostane miran pri prvoj uvredi, jer tako

izbegne stotinu drugih. (Jevrejska)

Mnogima bi se dopao da se nisi trudio da se dopadne
svima. (Latinska)

Teko ljudima koji vide, a ne zanju ta vide, stoje, a
neznaju na emu stoje. (Jevrejska)

Tri stvari upropauju oveka: kad mnogo govori, a
malo zna, kad mnogo troi, a malo ima i kad mnogo
hoe,
a malo moe. (Portugalska)

Svaki konj misli da je njegov teret najtei. (Engleska)

Sve se stvari lome zato to su slabe, samo se ovek lomi
zato to veruje da je jak. (Turska)

Zlostavljanje ivotinja je kola svireposti prema ljudima.
(Latinska)

Savest je razumu najbolji savetnik. (Nemaka)

Ko ne eli jeftino da kupi dobar savet, mora skupo da
plati kajanje. (Danska)

Davati savete je vrlo lako, ali postupati po njima je vrlo
teko. (Latinska)

ovek moe da bude skroman, a da ne bude mudar. Ali
je nemogue da bude mudar, a da ne bude skroman.
(Kineska)

190


Iako nisi roen u siromanoj kolibi, budi uprkos tome

skroman; tada e biti kao lotosov cvet koji raste izvan
movare. (Japanska)

U velikih i glavobolja je velika. (Indijska)

Svekrva i snaha u istoj kui kao dve make u istoj
vrei. (Jevrejska)

Lavica jedno okoti, ali lava. (Srpska)

Skriven i utljiv crv reeta mono drvo. (Japanska)

Jedna sramota ubije dve vrline. (Nemaka)

Mnogi ne bi dospeli u nesreu da su pre nje razmiljali
kao to nakon nje razmiljaju. (Nemaka)

udno je to na ovom svetu: ovek ostavlja sreu da bi
jurio za bogatstvom. (Holandska)

I najvee drvo izraslo je iz malog semena. (Korejska)

Ne moe pre zore svanuti. (Bosanska)

Deci dajte dok su deca, kada budu ljudi onda im nee
trebati, onda im uzimajte. (J.J.)

Jedan minut strpljenja, deset godina mira. (Grka)

Ako hoe da ti kokoka nosi jaja, mora trpeti njeno
kokodakanje. (Engleska)

Pametan od svae sa budalom dobija samo sramotu.
(Madagaskarska)
191


Ko ali klinac, izgubi potkovicu; ko tedi potkovicu,

izgubi konja. (Srpska)

Ko eli da ide daleko, neka tedi konja. (Portugalska)

Ne bacaj stare opanke, dok nove ne kupi. (Ukrajinska)

Ne zapisuj nita to ne eli da neko drugi proita.
(Jevrejska)

Kad Nezna (ta, gde, kuda, kako) Stani. (J.J.)

kola je srebro, a praksa zlato. (Ukrajinska)

Bez muke nema nauke. (Latinska)

Nijedan majstor nije tako dobar kao onaj koji je ranije
bio egrt. (Nemaka)

O ukusima i bojama ne treba raspravljati. (Latinska)

Ako eli da oboli, veeraj mnogo i lezi u krevet.
(panska)

Malo jesti i malo govoriti nikome nije nakodilo.
(Italijanska)

Moda je teko oprostiti, ali verovati ponovo je jo tee.

Ne nalazi se biser u svakoj koljci, ali svaku treba
pregledati. (Nemaka)

Planinu e pomeriti samo onaj ko je u poetku pomicao
kamenie. (Kineska)

Kola ponu da kripe etrdeset dana pre nego to se
slome. (Turkmenska)
192


Budi tedljiviji sa vremenom nego sa novcem.

Sa vremenom moe stei novac, ali sa novcem vie ne
moe kupiti vreme. (Nemaka)

Uspeh je upropastio mnogo ljudi. (Engleska)

Snaga lanca zavisi od njegove najslabije karike.
(Engleska)

Od uspeha do neuspeha samo je jedan korak. Od
neuspeha do uspeha vodi dugaak put. (Jevrejska)

Ono to radi, sebi radi. (Slovaka)

Ne see sekira, nego drvosea. (Ruska)

Kad kola podmae, kao da si upregao treeg konja.
(Poljska)

Daj mu vlast, pa e videti kakav je. (Srpska)

Ko nije sam zaradio, ne zna pravu vrednost.
(Azerbejdanska)

Vremena se menjaju i mi sa njima. (Latinska)

Preblagi zakoni retko se kad potuju, a prestrogi retko
kad primenjuju. (Engleska)

Ili kupi alat ili ostavi zanat. (Engleska)

Zavist nagriza ljudsko srce. (Latinska)

Sigurno e propasti onaj koji smilja propast drugome.
(Indijska)
193


Treba mnogo znati da bi se znalo kako malo znamo.

(Nemaka)

Loa ena esdeset godina loe etve. (Japanska)

Potuj enu, ali uzde ne isputaj iz ruku. (Kurdska)

Da bi dugo iveo, uvaj glavu hladnu i noge tople.
(Japanska)

Draga keri, vladaj se prema svom muu tako da se
obraduje kad na povratku kui ugleda krov kue.
(M. L. King)

Dok mudraci prouavaju ivot, budale ga proive.
(Srpska)

Ako raj nije u samom tebi, nikad nee ui u njega.
(Dostojevski)

Nepravda je uvek pretnja pravdi. (M. L. King)

Raj nije gore, ve u srcu oveka. (S. Dali)

Ljudska slabost je u tome da uvek hoe saznati ono to
uopte ne eli znati. (Molijer)

Tajna oveijeg bia nije da ivi, nego zato ivi.
(Dostojevski)

Budite otvoreni za promene, ali ne dozvolite da prave
vrednosti odu od Vas. (D. Lama)

Delite Vae znanje sa drugima. To je nain da steknete
besmrtnost. (D. Lama)
194


Trgovanje bez reklame je isto to i namigivanje devojci

u mraku. Ti zna ta radi, ali niko drugi to ne zna. (S.
Dali)

Ako ovek nije otkrio neto za ta je spreman umreti,
nije vredan ivljenja. (M. L. King)

Dunost i obeleje dobrog govornika jeste to da
prestane govoriti kad bismo ga najradije sluali.
(M. L. King)

Ko ne voli vino, ene i pesmu, ostaje budala itavog
ivota. (M. L. King)

Mi ne moemo upravljati vetrom, kiom ili drugim
vremenskim nepogodama. Ali moemo podesiti jedra
tako da plovimo u eljenom smeru. (A. Robins)

Retko kada pomiljamo na ono to imamo, a gotovo
uvek na ono to nam nedostaje. (A. openhauer)

Ne troite vreme udarajui u zid sa oekivanjem da e
se pretvoriti u vrata. (K. anel)

Ako mogu da pomognem ljudima, uradiu to tako, to
u im pruiti priliku da pomognu sami sebi.

Niko ti ne moe sesti za vrat, ako se ti sam ne pogne.
(M. L. King)

Ako bismo pobedili Engleze orujem kojim su oni nas
porobili, nae ropstvo bi ostalo ak i kada bi oni otili.
(Gandi)

Nita se ne zaboravlja sporije od uvrede, a nita bre od
dobroinstva. (M. L. King)
195


Svetenici bi se morali moliti, a ne vladati.

(M. L. King)

Na kraju neemo pamtiti rei naih neprijatelja, ve
utanje naih prijatelja. (M. L. King)

Nae metode moraju biti iste kao i cilj kome teimo.
(M. L. King)

Istina je da zakon ne moe da natera nikoga da me voli.
Ali moe da mu zabrani da me linuje, to mislim da nije
tako mala stvar. (M. L. King)

Nemojmo zaboraviti da je i sve to je Hitler uradio u
Nemakoj takoe bilo po zakonu. (M. L. King)

Snaga ne dolazi iz fizikih kapaciteta. Ona dolazi iz
nesalomljive volje. (Gandi)

to god uinio bit e beznaajno. No veoma je vano da
to uini. (Gandi)

ivi kao da e sutra umreti. Ui kao da e veno iveti.
(Gandi)

Oprosti i zaboravi! Slabii ne mogu nikada oprostiti.
Oprotaj je atribut jakih. (Gandi)

Budi uporan, postojan, istrajan! Prvo te ignoriu. Nakon
toga te ismejavaju. Potom se bore protiv tebe. Na kraju
Ti pobeuje. (Gandi)

Prihod je neizvestan i prolazan, a rashod uvek stalan i
siguran. (Francuska)

196


Vie vredi jedno korisno iskustvo nego sedam pravila

mudrosti. (Arapska)

uvaj se oveka kojeg iskustvo nije pouilo.
(Portugalska)

Slatko je seati se onoga to je bilo teko izdrati.
(Persijska)

Kajanje je poetak vrline. (Laoska)

Kao to teka odea ometa kretanje tela, tako i
bogatstvo ometa kretanje due. (Indijska)

Oni koji nemaju ni pameti, ni duhovnosti, ni
milosrdnosti, ni odanosti, ni lepo ponaanje, ni dobre
navike samo su teret Zemlji i hodaju kao zveri u
ljudskom obliku. (Indijska)

Ako eli da upozna oveka, posmatraj ga dok radi; ako
eli da upozna dete, posmatraj njegove igre.
(Mongolska)

Postoje dve vrste investicija; one koje vraaju u njih
uloeno i one koje ne vreaju. Treba se truditi da to
vie ulaete u prve. (J.J.)

Ne krade lopov tamo gde ima mnogo, nego gde se
slabo uva. (Ruska)

Plug koji lei zara, ovek koji mnogo lei razboli se.
(Ukrajinska)

Kad su predloili da se donese najlepa stvar, vrana je
donela svoje mladune. (eenska)
197


Neka vaa ljubav bude kao prolena kia koja sitno

pada, ali preplavi obale. (Madagarska)

Mir dolazi kroz razumevanje, a ne kroz sporazume.
(Arapska)

Bogatom kapom se ne moe prikriti siromatvo u glavi.
(Letonska)

Ko na poetku nije dovoljno pametan, njega e kraj
opametiti. (Nemaka)

uvaj se malih trokova. Malo curenje e potopiti veliki
brod. (Frenklin)

Loe neu govoriti ni o kome, a o svakome sve dobro
to mi je o njemu znano. (Frenklin)

Vrlina se ponajvie stie znojem. (Haksli)

Budi najpre ovek, a onda ta hoe: profesor, lekar,
radnik nebitno i nevano; jer ako nisi ovo prvo ni drugo
ti nita ne vredi. (J.J.)

Seti se da kae pravu stvar na pravom mestu, ali je
daleko tee da ostavi neizreenom pogrenu stvar u
trenucima elje da je kae. (Frenklin)

Ne misli da si na pravom putu samo zato to je staza
dobro utabana. (Ukrajinska)

Ne ugaaj ljudima, nego svojoj savesti. (Ukrajinska)

Glavom zapoinji, a rukama zavravaj. (Ruska)

198


Postoji jedno oruje mnogo stranije od klevete to je

istina. (Taljeran)

Od samog poetka razmiljaj kakav e biti kraj.
(Ukrajinska)

Mala je korist od oiju ako je um slep. (Arapska)

ini dobro svojim prijateljima da ih zadri, a
neprijateljima da ih pobedi. (Frenklin)

Od rei do dela prostire se more. (Italijanska)

ale mudrih ozbiljne su rei. (vedska)

Ko mnogo uradi reima, obino je siromaan delima.
(Holandska)

Najopasniji su oni neprijatelji o kojima ovjek niti ne
pomisli da bi se od njih trebao braniti. (A. Graf)

Onaj ko ne zna vaspitavati svoje dete da u znoju svog
lica zaradi hleb, taj odgaja lopova. (Jevrejska)

Ne zna se ta je u dui oveka koji se stalno smeje.
(Japanska)

Pesimista vidi problem u svakoj prilici; optimista vidi
priliku u svakom problemu. (eril)

Istinski veliki ovek ne posustaje u sprovoenju onoga
to je zapoeo iako se tekoe koje ga okruuju
hiljadustruko umnoavaju dok ne uspe. (Indijska)

Ne sme da ide gladan tvrdici u goste. (Nemaka)
199


Kad se dvoje prepiru oko vere, onda je bar jedan

budala. (Arapska)

Dok ivi, budi iv. (Gete)

Ako nema kritiare, verovatno nema ni uspeha.
(Malcom X)

I to e proi. (I. Andri)

Psi se ugledaju na nas, make nas gledaju sa visine, a
svinje nas smatraju jednakima. (eril)

ivotna tragedija je da ostarimo prerano i postanemo
mudri prekasno. (Frenklin)

Uvek e biti ljudi koji e hteti da vas povrede, ali trebate
nastaviti verovati, samo budite oprezni. (Markez)

Poslednji korak uma jeste saznanje da postoji
beskonano mnogo stvari koje ga prevazilaze. (Paskal)

Dugaak je i teak put po pravilima, a kratak i uspean
po primerima. (Seneka)

Moramo da urimo, jer vreme koje imamo na
raspolaganju je ogranieno i nikada ne eka, a hod
sveta postaje sve bri.

Niko ti ne moe biti stran kao ovek koga si nekada
voleo. (Remark)

Kako dobro proivljen dan, donosi miran san; tako i
dobro proivljen ivot, donosi mirnu smrt. (Da Vini)

200


Vrlo ih je malo onih koji umeju podnositi vlastite mane

kod drugih ljudi. (A. Graf)

Svaka nova osoba koju upozna zna neto to ti ne zna.
(Bil Naj)

Dobro otvori oi kad se eni, a posle zatvori. (ekspir)

Lukavstvo je oruje prostaka, a pamet oruje kulturnog
ovjeka. (Heraklit)

Glasnije kukaju oni koji zaista manje tuguju. (Tacit)

Ne mogu biti znalac u svaemu, ali mogu biti znalac u
neemu.

Sjaj jedne tople misli vredi mi vie od novca. Sreu nam
ne donose bogatstvo i rasko, ve smirenost i rad.
(Deferson)

Ko voli, tih je. Odzvanja samo prazna posuda. (ekspir)

Koliko bi oiju trebao imati ovek da opazi sreu koja ga
okruuje? (ekspir)

Nai se ivoti poinju zavravati onoga dana kada
prestanemo govoriti o stvarima koje su vane.
(M. L. King)

Zadatak oveanstva je da se odrekne nasilja.
(Nikola Tesla)

Neko moe da pobedi hiljade ratnika na bojnom polju,
ali taj se ne moe meriti sa pobednikom koji je pobedio
samog sebe. (Konfuije)
201


Nametati svoju volju drugima je nasilje, a nametati

samog sebe vrhunac je nasilja. (Lao Ce)

Neka me moja pobeda vodi napred, do najdaljeg Cilja.
Neka me moj poraz vodi unutra, do najdubljeg Cilja.
(ri inmoj)

Nije da se mi ne usuujemo zato to su neke stvari
teke, ve su one teke zato to se mi ne usuujemo.
(Seneka)

Tri stvari ne mogu dugo ostati skrivene: Sunce, Mesec i
istina. (Buda)

Najvei dobitak je kada daje drugima; najvei gubitak
je kada pohlepno prima bez zahvalnosti; najbolja
zatita je strpljenje; najbolje oruje je mudrost. (Buda)

Kao to vetar ne satire stenu, isto se tako pametni ljudi
ne kolebaju se pred prekorom ni pohvalom. (Buda)

Mi nismo kanjavani zbog naeg besa ve smo
kanjavani od naeg besa. (Buda)

Neispunjavanje elje je patnja. Mudro je ne eleti.
(Buda)

Najotriji ma je re izgovorena u besu; najjai otrov je
pohlepa; najea vatra je mrnja; najtamnija no je
neznanje. (Buda)

Hiljade svea se mogu zapaliti od jedne, a plamen te
svee se nee umanjiti. Srea nikada nije umanjena
kada je podeljena sa drugim. (Buda)
202


Zlonamernog prijatelja treba se bojati vie nego divlje

zveri; zver e Vam moda raniti telo, ali zao prijatelj e
Vam raniti duu. (Buda)

Nikad se mrnja ne uklanja mrnjom samo blagost
brie svaku mrnju. To je zakon vean i nepromijenjiv.
(Buda)

ivot nije nita vie od kapi rose koja dri ravnoteu na
vrhu travke. (Buda)

Nemoj rei da su stvari prolazne, jer svaki od naih
trenutaka najavljuje venost. (Buda)

Umerenost u svemu. (Buda)

Sluaj onoga ko te je upozorio na tvoje mane kao da ti
je otkrio najvee blago. (Buda)

Ne veruj zato to je to mudrac rekao, ne veruj zato to
je to uobiajeno miljenje, ne veruj zato to je to
zapisano, ne veruj zato to je to proreeno, ne veruj
zato to neko drugi to veruje, ali veruj samo onom to si
sam prosudio da je to istina. (Buda)

Koji hoe d bude prvi nek bude od svih njzdnji i
svim slug. (Isus Hristos)

Itite, i de vm se; trite, i ni ete; kucjte, i
otvorie vm se. (Isus Hristos)

Kkvu e korist imti ovek ko sv svet pridobije,
sebe izgubi ili sebi nudi? (Isus Hristos)

Jer nit nije skriveno to se nee otkriti, ni tjno to
se nee doznti; Jer t u mrku rekoste, ue se n
203

videlu;
i t n uho ptste u sobm, propovede se n
krovovim. (Isus Hristos)

Vrti svoj m n njegovo mesto; jer svi koji se me z
m od m e poginuti. (Isus Hristos)

Bie ponien svako ko uzdie samoga sebe, a uzvien ko
samoga sebe uniuje. (Isus Hristos)

Zist vm kem d je svko ko grei rob greh.
(Isus Hristos)

I kko hoete d ine vm ljudi, inite i Vi njim onko.
(Isus Hristos)

Jer ko oprtte ljudim grehe njihove, oprostie i
Vm Otc V nebeski. (Isus Hristos)

Zist vm kem d je teko bogtome ui u crstvo
nebesko. I jo vm kem: lke je kmili proi kroz
iglene ui nego li bogtome ui u crstvo Boije.
(Isus Hristos)

Blago onima koji plau jer e se uteiti. (Isus Hristos)

J sm doo n svet ko svetlost, d nijedn koji
veruje u mene ne ostne u tmi. (Isus Hristos)

I ne sudite i nee Vam se suditi, i ne osuujte i neete
biti osueni, opratajte i oprostie Vam se. (Isus
Hristos)

Daj onome ko od tebe trai i ne okrei se od onoga koji
hoe od tebe da pozajmi. (Isus Hristos)
204


Oe, oprosti im jer ne znaju ta ine.

Boe moj, Boe moj, zato si me ostravio? (Isus Hristos)

205

Ako i Vi znate neku misao koja bi mogla da ue u naredno izdanje knjige

poaljite je na e-mail: interprintkg@gmail.com
ili kao poruku na tel: 069 212 02 02

206