1.

Kolektivni ugovori - Pojam kolektivnog ugovora o radu

Kolektivni ugovori su tradicionalni izvor radnog prava. Oni su poboljali uslove radnika i
rada. Pojam kolektivnog ugovora o radu: podrazumeva da je to pismeni sporazum i on je
izmeu poslodavca, grupe poslodavca ili poslodavake organizacije, s jedne strane, i
strukovne organizacije, s druge strane (sindikat). U naem pravu kolektivni ugovori su
pismeni akti kojima se ureuju prava, obaveze i odgovornosti iz tog radnog odnosa.
Objektivni faktor faktori za nastanak sindikata, jer radna snaga ne moe da se tretira
kao ostala roba na tritu. Subjektivni factor zatita radnika. Dravna vlast odnos
izmeu rada i kapitala. Kolektivni ugovori se javljaju kao rezultat borbe radnike klase za
njihovo poboljanje radnog poloaja.
Ugovorene strane: Na strani poslodavca kao stranka moe da se pojavi: poslodavac kao
pojedinac, grupa poslodavca i poslodavaka organizacija. Na strani radnika se javlja:
sindikat strukovna organizacija. Da bi se sklopio, kolektivni ugovor mora da bude
registrovan i ovlaen. Kolektivni ugovori mogu zakljuivati one strane koje je
registrovala vlast radi strukovnih i ekonomskih interesa. Uesnici u zakljuivanju u naoj
zemlji: reprezentativno udruenje poslodavca i reprezentativni sindikat princip
bipartizma.
2. Predmet, sadrina i vaenje kolektivnog ugovora
Kolektivne strane slobodne su pri ureivanju predmeta i sadrine. Moe se ugovarati
samo ono to je u skladu sa zakonom. Ekonomski razvoj, nezaposlenost, raspored i
korienje radnog vremena i zarada su etiri glavna pitanja koja se postavljaju.
Kolektivnim ugovorima reguliu se pitanja za njihovo trajanje. Za trajanje je potrebno
nain postupka i sluajeve kojima se moe traiti izmena ugovora. Zakljuivanje ugovora
je na neodreeno ili odreeno vreme, na odreeno vreme istekom roka, vremena prestaje.
Sporazumom moe da se produi ugovor, sporazumom stranaka. Vaenje ugovora na
neodreeno vreme: moe prestati sporazumom stranaka, otkazom a utvreno je
ugovorom i zakonom.
Polje primene kolektivnog ugovora: moe da bude opredeljeno teritorijom, profesijom,
pripadnou i vrstom kolektivnog ugovora. Sa profesionalnog i teritorijalnog aspekta,
mogu da se odnose izmeu radnika i poslodavca pojedine profesije.
3. Vrste kolektivnog ugovora
1) Opti kolektivni ugovori zakljuuju se na nacionalnom nivou;
2) Pojedinani na nivou poslodavca i preduzea;
3) Posebni za odreenu delatnost ili granu i vae na itavoj teritoriji.
Zakljuuju se na principu bipartizma.
Pojedinani mogu biti zakljueni i po principu bipartizma i po principu tripartizma a
zakljuuje ih ovlaena reprezentativna organizacija sindikata kod poslodavca. Javno
preduzee nalazi organ koji e ovlastiti reprezentativni sindikat i direktor princip
tripartizma.
4. Pravna priroda kolektivnog ugovora o radu
Kolektivni ugovori sadre i elemente ugovaranja u graansko pravnom smislu i
elemente norme odnosi se na javnopravni smisao. Elementi normativnog dejstva erga
omnes.

5. Ugovorna teorija
Ugovorna teorija posee za obrascima graanskog prava. Postoje tri koncepcije:
1. Koncepcija zastupnitva;
2. Koncepcija ugovora u korist treeg lica;
3. Koncepcija ugovora sui generis.

Koncepcija zastupnitva odnosi se na ugovore o punomostvu i tu imamo jedan organ

sindikat, koji zastupa radnike.
Kod koncepcije ugovora u korist treeg lica jedna ugovorena strana se obavezuje prema
drugoj da neto uini u korist treeg lica i ono stie prava i korist ali ne mora sve
prihvatiti. Oni moraju da potuju odredbe kolektivnog ugovora.
Koncepcija sui generis ili bezimeni ugovor deluje kao relativno pravilo jer se od njega
moe odstupiti ako se ugovorom o radu utvruju povoljniji uslovi rada i vea prava
radnika.
6. Statusna teorija
O prirodi kolektivnog ugovora o radu razvilo se vie koncepcija:
1. Koncepcija unije;
2. Koncepcija normativnog ugovora;
3. Koncepcija kolektivnog ugovora.
Koncepcija unije polazi od cilja ugovorenih stranaka kod kolektivnog ugovora pri emu
se utvruju opta i jedinstvena pravila ponaanja u vezi sa uslovima rada. Oni se odnose
na radnika i poslodavca pri zakljuivanju individualnih ugovora o radu.
Koncepcija normativnog ugovora ako kolektivni ugovor ne znai interesno
ujedinjenje radnika i poslodavca putem sporazuma, ako ne predstavlja autonomne
zajednike interese odnosno koordinate za njihovo ponaanje, onda je on (ugovor) sa
pravno priznatim normativnim dejstvom. Normativna obeleja kolektivnog ugovora daje
pravni poredak i pretvara se u akt sa svim legislativnim obelejima.
Koncept kolektivnog ugovora kao zakona u materijalnom znaenju kolektivni ugovori
su zakonodavni akti utvreni od privatnih organizacija (radnika i poslodavca). Oni su
autonomni akti koji stvaraju objektivno pravo. Zakone i objektivno pravo donosi drava
kao suvereni tvorac prava. Iz suverenosti drave izviru ovlaenja tih organizacija da
zakljuuju kolektivne ugovore.
7. Meovita teorija
Prema ovoj teorija, oni sadre i ugovorne i normativne elemente. Ugovorni elementi
vezuju se za injenicu da se kolektivni ugovor zakljuuje izmeu ugovorenih strana. A
normativni element vezuje se za injenicu da on sadri takve odredbe koje poput zakona
stvaraju jednu objektivnu i stalnu pravnu situaciju.

8. Opti akti poslodavca

U autonomne domae izvore radnog prava pored kolektivnog ugovora spadaju i opti akti
poslodavca. Kolektivni ugovori su takoe opti pravni akti u ijem donoenju uestvuje
poslodavac ili se razlikuju po nainu donoenja i sadrine. Opti akti poslodavca u ulozi
su izvora radnog prava.
9. Pravilnik o raspodeli ili preraspodeli radnog vremena
Pravilnik o radu, pravilnik o organizaciji, pravilnik o preraspodeli ili raspodeli radnog
vremena, pravilnik o odmorima. Poslodavac ili nadleni organ donosi pravilnik o radu,
kada kod tog poslodavca nije zakljuen kolektivni ugovor i tim pravilnikom se reguliu
ona pitanja koja bi trebala da se reguliu kolektivnim ugovorom (dok se ne zakljui
kolektivni ugovor). Pravilnik o sistematizaciji odnosi se na: organizacione uslove procesa
rada, strunu spremu i radna mesta. Pravilnik o preraspodeli ili raspodeli radnog
vremena: rad u smenama, trajanje dnevnog radnog vremena, dnevni i noni rad. Akti
moraju biti saglasni sa Ustavom i zakonom i kolektivnim ugovorima o radu.
10. Meunarodni i regionalni izvori radnog prava
Njih ine akti meunarodnih organizacija iji je Srbija lan (pre svega meunarodnih
organizacija rada i organizacija UN). Najznaajniji meunarodni izvori prava su
meunarodna organizacija rada. Regionalni izvori ine regionalne meunarodne
organizacije koje akte je Srbija duna da primenjuje. Najznaajniji regionalni akti koji
obavezuju Srbiju u oblasti radnog prava su: akti saveta Evrope iji je Srbija lan. Srbija
je lan procesa prikljuivanja EU kao regionalnoj meudravnoj organizaciji.
11. Akti meunarodne organizacije rada
Prve ideje o meunarodnom odreivanju radnog odnosa potekle su od pojedinca krajem
18. i poetkom 19. veka. Robert Oven 1817. upozoravao je tadanje sile na potrebu
meunarodnog odreivanja radnog odnosa. On je 1818. Uputio kongresu Svete alijanse
apel u kome je traio meunarodnu zatitu radnika. U drugoj polovini 19. veka idejom o
meunarodnom odreivanju zatite radnika poinju da se bave meunarodna radnika
udruenja pojedinih drava u Evropi (odran 1866. u enevi). Ukazuje na potrebu
izgradnje meunarodnog radnikog zakonodavstva posle prvog svetskog rata u uslovima
revolucionarnog vrenja koje je potpomognuto Oktobarskom revolucijom odnosi se na
regulisanje uslova rada i radnih odnosa. Postojale su tri vrste razloga: vrsti zahtevi
radnika (kroz ojaani radniki pokret), ekonomski i politiki razlozi.
12. Pritisak radnikog pokreta
Vodili su ka meunarodnom regulisanju zaposlenih. Ekonomski razlozi su vezani za
interse radnika i poslodavca. Poslodavci i vlade razvijenih kapitalistikih zemalja
(Francuska, Engleska) eleli su da meunarodnim regulisanjem rada uspostave ravnoteu
izmeu rada i kapitala na tritu radne snage.
13. Politiki razlozi
Naroito su uticali na vlade pojedinih zemalja. Osnivanjem jedne meunarodne
organizacije u okviru koje e ravnopravno pored predstavnika vlasti uestvovati
poslodavci i radnici u regulisanju uslova rada. Pod uticajem ovih inilaca 1919. na

mirovnoj konferenciji u Parizu osnovana je meunarodna organizacija rada iji smo mi

danas lanovi.
14. Status i karakteristike Meunarodne organizacije rada
Status poloaj
Meunarodnu organizaciju rada u njenom delovanju karakterite:
- Stalnost;
- Neprekidnost;
- Univerzalnost;
- Tripartitnost.
1) Stalnost se vezuje za prirodu pitanja kojima se Meunarodna organizacija rada
bavi i ciljeve kojima tei;
2) Neprekidnost delovanja Meunarodne organizacije rada vremenski kontinuitet
njenog postojanja i rada;
3) Univerzalnost masovnost lanstva nezavisno od drutveno-ekonomskopolitikog ureenja u dravama-lanicama;
4) Tripartitnost razliitost socijalne i profesionalne pripadnosti predstavnika
zemalja lanica
15. Organizaciona struktura Meunarodne organizacije rada
Prema Ustavu Meunarodne organizacije rada (l. 2)
Stalna organizacija sastoji se od:
1) Generalne konferencije predstavnika zemalja;
2) Administrativnog saveta;
3) Meunarodnog biroa rada.
Generalna konferencija najznaajniji organ Meunarodne organizacije rada. Na
Generalnoj konferenciji usvaja se program rada Meunarodne organizacije rada i vode se
rasprave o svim ostalim vanijim pitanjima u realizaciji programa.
Njena najvanija funkcija jeste normativna funkcija, donoenje konvencija i preporuka,
jer oni su najvaniji izvori radnog prava. Generalna konferencija obavlja poslove, bira
predstavnike radnika, poslodavaca i jedan deo predstavnika vlade u Administrativni
Savet. Oni utvruju budet i odluuju o reviziji konvencija.
Generalna konferencija sastavljena je od 4 predstavnika svake zemlje lanice. Obavezno
idu:

2 lana vladini delegati;

Ostalo:
- Delegat poslodavca;
- Delegat radnika.
Svakog delegate mogu da prate po 2 tehnika savetnika.
Generalna konferencija im:
- 1 Predsednika;
- 3 Potpredsednika.
Potpredsednici:
- Delegat vlade;
- Delegat poslodavca;
- Delegat radnika.
Generalna konferencija ima pravilnik o radu u kome se detaljno reguliu sva pitanja
vezana za:
- Proceduru rada konferencije;
- Njeno rukovoenje.
Administrativni savet je ordan koji usmerava i koordinira aktivnost Meunarodne
organizacije rada. Ovaj organ koordinira rad Generalne konferencije sa drugim telima,
komisijama i lanicama Meunarodne organizacije rada kao i rad Meunarodne
organizacije rada sa drugim meunerodnim organizacijama. Jedan od osnovnih zadataka
Administrativnog saveta jested a utvruje dnevni red zasedanja konferencije. taraju se o
sprovoenju zakljuaka i odluka koji su doneti na konferenciji. Ono to je vano za savet
da ima jeste plan rada. Savet se stara o sprovoenju zakljuaka i odluka donetih na
konferenciji. Administrativni savet ima svoj pravilnik o radu. Administrativni savet je
sastavljen na tripartitnoj osnovi (vlade). Ima:
- 14 predstavnika poslodavaca;
- 14 predstavnika radnika.
Od lica koja predstavljaju vlade, 10 imenuju zemlje lanice, koje su od primarne
industrijske vanosti, a ostalih 18 imenuju zemlje lanice koje u tu svrhu odrede vladini
delegate na konferenciji.
Lica koja predstavljaju poslodavce i radnike biraju delegate poslodavaca, odnosno
radnika. Administrativni savet se obnavlja na svake 3 godine. Administrativni savet bira
iz svoje sredine 1 (predstavnik vlade) predsednika i 2 potpredsednika (1 poslodavaca, 1
predstavnik radnika) od ova 3 lica. Administrativni savet imenuje i generalnog direktora
Meunarodnog biroa rada. Generalni direktor ili njegov radnik prisustvuju svim
sednicama Administrativnog saveta.

Meunarodni biro rada

Na elu Meunarodnog biroa rada je generalni direktor. Osoblje Meunarodnog biroa
rada predstavlja generalni direktor na osnovu pravila koja je odobrio Administrativni
savet (koji postavlja generalnog direktora). Generalni direktor vri funkciju generalnog
sekretara konferencije. Pri meunarodnoj organizaciji rada postoji upravni sud za
reavanje sporova izmeu slubenika i organizacije.
16. Ciljevi i naela funkcionisanja Meunarodne organizacije rada
Izvori:
- Ustav;
- Filadelfijska deklaracija.
(Osnovni dokumenti)
Ustav je donet 1919. godine i tada je osnovana organizacija, a Filadelfijska deklaracija
doneta je 1944. godine i dolo je do krupnih promena (zahvaljujui ovim aktima) u
drutveno-ekonomskim i politikim odnosima u svetu.
Filadelfijskom deklaracijom su potvrena osnovna naela rada sadrana u ustavu.
17. Ciljevi Meunarodne organizacije rada
Cilj Meunarodne organizacije rada je uvrivanje trajnog mira u svetu putem
obezbeenja socijalne pravde. Socijalna Pravda i trajni mir podrazumevaju prema
Filadelfijskoj deklaraciji:
1) Sva ljudska bia, bez obzira na rasu i pol, imaju pravo da trae svoj materijalni
napredak i duhovni razvoj;
2) Ostvarivanje uslova za postizanje ovih rezultata treba da bude glavni cilj svake
nacionalne i meunarodne organizacije;
3) Svi programi i akcije predmetnih mera, naroito u ekonomskoj i finansijskoj
oblasti treba da budu prihvaeni da pomau ostvarivanju tih ciljeva.
U Filadelfijskoj deklaraciji, formulisana su 4 osnovna naela i na njima je zasnovana
ukupna delatnost Meunarodne organizacije rada.
1) Rad nije roba;
2) Sloboda govora i udruivanja neophodan su uslov trajnog napretka;
3) Siromatvo predstavlja opasnost po blagostanje;
4) Borba protiv oskudice treba da bude voena neumorno i energino unutar svake
nacije, u kojima e predstavnici radnika i poslodavaca saraivati sa
predstavnicima vlade na bazi jednakosti.

18. Aktivnosti Meunarodne organizacije rada

1) Normativne;
2) Nauno-istraivake;
3) Praktine.
Normativne aktivnosti
Povezane su sa primenom konvencija i preporuka i preko njih se obezbeuje uticaj
socijalne politike.
Posle Drugog svetskog rata, poslodavaki krugovi pruali su sve vei otpor daljem
intenziviranju normativnih aktivnosti. Otporom su poslodavci branili svoje klasne
interese.
Predstavnici radnika su intenzivirali normativne aktivnosti u Meunarodnoj organizaciji
rada. Predstavnici radnika naroito su insistirali na poboljanju uslova rada i da budu sa
jaom obaveznom snagom. Normativne aktivnosti naroito se ravijaju posle Drugog
svetskog rata.
Kao karakteristiku normativnih aktivnosti Meunarodne organizacije rada posle Drugog
svetskog rata izdvajamo vre povezivanje normativnih aktivnosti sa naunoistraivakim aktivnostima. Normativnom ureivanju prethodi nauno-istraivaka
aktivnost (da bi se neto normiralo mora se prvo prouiti).
Nauno-istraivake aktivnosti
Usmerene su na obrazovni rad i na osposobljavanje predstavnikih zemalja iz celog
sveta.
(ankete, analize)
Prvi deo aktivno sprovode strunjaci u raznim departmanima i komisijama
Meunarodnog biroa rada, a obrazovni rad po socijalnim i ekonomsko-pravnim pitanjima
vri nekoliko zajednikih institucija pri Meunarodnoj organizaciji rada. Naunoistraivake aktivnosti povezane su sa praktinim aktivnostima.
Praktine aktivnosti
Meunarodne organizacija rada naroito su razvijene posle Drugog svetskog rata.
Praktine aktivnosti ili tehniku saradnju Meunarodna organizacija rada usmerava ka
svojim slabije razvijenim lanicama, putem kojih se prenose pozitivna iskustva razvijenih
zemalja u sprovoenju socijalne politike i izgradnje nacionalnih zakonodavstava.
Za pitanje sve 3 grupe posebno je znaajna decentralizacija u aktivnostima Generalne
konferencije i Meunarodnog biroa rada, a re je o regionalizaciji tih aktivnosti.
Regionalni biroi postoje u enevi za Evropu i Bliski Istok, u Bangkoku je za Aziju, u
Adisabebi je za Afriku, a u Limi je za Latinsku Ameriku.

19. Ratifikacija, stupanje na snagu i pravno dejstvo meunarodnih konvencija

2 koncepta ratifikacije Meunarodne konvencije rada:
- Dualistiki i
- Monistiki.
Monistiki koncept in je ratifikacije i predstavlja ukljuivanje meunarodne konvencije
u unutranje pravo. Ratifikacijom se konvencija inkorporira u nacionalno zakonodavstvo
i koristi se u zemljama kod kojih ne postoje velike razlike izmeu nacionalnog i
meunarodnog prava.
Dualistiki koncept predstavlja postojanje 2 odvojena postupka u pogledu ratifikacije i
ukljuivanja konvencije u unutranje pravo. Da bi se ratifikovana konvencija ukljuila u
nacionalno zakonodavstvo, moraju se doneti i novi zakoni, odnosno akti kojima e
sadrina konvencija biti preneta u unutranje pravo.
20. Izvetaj o primeni konvencija i preporuka
Svaka zemlja koja je lanica u obavezi je da podnese Meunarodnom birou rada godinji
izvetaj o merama preduzetim ratifikovanjem konvencija, a formu izvetaja odreuje
Administrativni savet. Generalni direktor podnosi Konferenciji rezime obavetenja i
izvetaja od zemalja lanicama. Zemlje lanice imaju obavezu podnoenja i povodom
neratifikovanih konvencija. Izvetaj se podnosi generalnom direktoru u periodu koji
odreuje Administrativni savet (obino na svakih 5 godina). U izvetajima se iznose
prilike povodom pitanja koja obuhvataju konvencije i stanje zakonodavstva. Izvetaj
prouava komitet eksperata. Komitet zakljuke dostavlja Administrativnom savetu,
zatim, Meunarodnom birou rada i zemljama lanicama. Izvetaje razmatra Komisija za
promenu Konvencija i preporuka koja je sastavljena na 3-partitnoj osnovi.
21. Reklamacije
Profesionalne organizacije radnika ili poslodavaca imaju pravo na reklamaciju koju
upuuju Meunarodnom birou rada. Ako smatraju da neki lan Meunarodne
organizacije rada nije na zadovoljavajui nain obezbedio primenu ratifikovane
konvencije. Reklamaciju Administrativni savet moe da uputi vladi zemlje-lanice protiv
koje je upuena reklamacija.
22. albe
Svai od lanova meunarodne organizacije rada moe da uputi albu Meunarodnom
birou rada protiv neke druge zemlje koja je lanica. Administrativni savet moe da stupi u
vezu sa organskom vladom. Savet moe da obrazuje anketnu komisiju, da proui pitanje
i da donese izvetaj. Anketna komisija, na osnovu prouene albe, sastavlja izvetaj.
Administrativni savet primie izvetaj, obavestie njihov generalni direktor vladu koja je
u sporu. Svaka od vlada, u roku od 3 meseca, duna je da obavesti generalnog direktora
da li prihvata preporuke date u izvetaju komisije. Vlada koja ne prihvata preporuke treba
da se izjasni da li eli da se spor podnese Meunarodnom sudu pravde.
23. Akti organizacije UN

Od znaaja su za regulisanje meunarodnih pitanja iz domena socijalne politike, pa onda

zapoljavanja, radnih odnosa i zdravstvene zatite.
U preambuli l. 1 Povelje UN, navodi se da ova organizacija ima za cilj da potvrdi veru u
osnovna prava oveka, u dostojanstvo i naravno u vrednost ljudske linosti,
ravnopravnost mukarca i ene. U l. 55 Povelje UN navodi se da UN rade na
unapreenju poveanja ivotnog standarda, punog zaposlenja i uslova za ekonomski i
socijalni napredak.
U optoj deklaraciji o pravima oveka navodi se da svakom pripadaju sva prava i slobode
proglaeni u ovoj slobodim bez razlike u pogledu rase, pola, jezika i religije.
Meunarodnim aktom o graanskim i politikim pravima posebno se istie pravo na
osnivanje sindikata i ulanjenje u sindikat.
U Meunarodnom aktu o ekonomskim, socijalnim, kulturnim pravima navodi se da
osnovni principi iz Povelje UN i Opte deklaracije o pravima oveka mogu biti
realizovani samo ako se stvore uslovi koji omoguavaju da svako uiva svoja socijalna,
ekonomska i kulturna prava.