i

B
R
E
!
L

Mart

201 4.

asopis
softveru
asopiso oslobodnom
slobodnom
softveru

broj

23

9. mart
Redovna openSUSE
konferencija odrae se
u Dubrovniku.

Mart 2014.

31. mart
25. aprila 2014. i Novom
Mestu odrae se Open
Way.

Creative Commons Autorstvo-Nekomercijalno-Deliti pod istim uslovima.

Re urednika
Dan posle

ama injenica da sada itate rei

LiBRE! urednika, znai da smo
preiveli najavljenu katastrofu. To
takoe znai da je ponovo Re
urednika u mnoini a ne u jednini
kao u prolom broju.

nas ve prealili, ne verujui u

ilavost projekta. Bilo je i predloga
da ne izlazimo redovno, meseno.
Do nekog olakanja posla, barem
privremeno, moralo je doi. Poto
smo se morali neega odrei, odluili smo da to bude ePUB izdanje. To
ok terapija koja se ogledala u izdanje jo uvek nije toliko
najavi katastrofe i gaenja LiBRE! popularno da bi mnogo nedostajalo.
projekta, imala je za cilj da mobilie Ovo izdanje emo vratiti kad defisve unutranje i spoljanje snage da nitivno budemo reili problem
bi projekat opstao. Nije bio u pita- grafike i kad budemo reili problem
nju prosti trik kao iz bajke o direktnog preuzimanja ovog izdanja
obaninu koji je zavitlavao seljane u mobilne telefone.
viui Vuk! Vuk!. asopisu su pomo i reorganizacija zaista bili Periodiku izlaenja, jednom mesepotrebni. Zahvaljujemo se svima no, ne elimo da menjamo. Ovaj
koji su pravilno razumeli na signal broj dokazuje da je mogue opuza uzbunu i pritekli u pomo.
teno sa malom mobilizacijom
ispotovati ovu periodiku. ProdueDa je vrag odneo alu, sreom, nje roka na dvomesenik ili jo gore
shvatili su i lanovi redakcije. na izlaenje po principu objave kad
Nismo morali da se prodajemo i bude gotovo nije dobro. asopis
da dozvolimo da neko drugi upravlja mora imati disciplinu. Oputen
asopisom. Drastino smo podmla- pristup ne bi doneo nita dobro u
dili uredniki tim i to sada daje budunosti ovog projekta. Kanjenja
rezultate. Moramo javno da se po- asopisa bila bi sve vea i na kraju bi
hvalimo da je cela redakcija pravi- se prosto ugasio.
lno shvatila mobilizaciju i doprinela
da novi broj izae u kraem roku Iako je reorganizacija uspela i sad se
(zbog kanjenja prethodnog broja) i lake die, nismo reili sve problenikad lake.
me. Ni posle dve godine nismo nali
reenje ni zamenika za jedinog
ao nam je, ako smo nekoga razo- grafiara u projektu. Koliko je opaarali naom ok terapijom. Neki su sno da projekat ima samo jednog

LiBRE!

asopis o slobodnom softveru

broj 23
urednika, toliko je jo vea opasnost, imati samo jednog grafiara.
Bez grafiara koji e sloiti PDF,
daba nam svi urednici, autori i
lektori. Ovaj jedan grafiar ne sme
ni da se razboli ni da ide na godinji
odmor, a da ne govorimo da nas
napusti. Zato sad apelujemo na sve
koji se bar malo razumeju u grafiku
da nam se jave i pomognu.
Uvrivanje te pozicije je sad prioritet projekta. Volonterima u grafici
moemo ponuditi, za sada, obuku,
praksu i potvrdu o volontiranju to
moe da im pomogne u traenju
posla.
Pored grafiara, koji su nam trenutno prioritet, uvek su dobrodoli
novi autori, ali i svi oni koji prate
novosti o FLOSS -u, koji bi mogli da
budu dopisnici i javljaju ta se novo
deava i ta je aktuelno u ovoj
oblasti u svetu i njihovom kraju.
Najbolji nain da stupite u kontakt s
nama, jeste preko nae ve poznate
internet adrese libre[et]lugons[dot]org.
Do itanja.
LiBRE! Tim
Mo slobodnog
softvera

Broj: 23
Periodika izlaenja: mesenik
Glavni i odgovorni urednik:
Nikola Hardi
Izvrni urednik:
Stefan Noini
Lektura:
Jelena Munan
Katarina ehi
Maja Panajotovi
Aleksandra Ristovi
Aleksandar Boinovi
Aleksandar Stanisavljevi
Redakcija:
Goran Meki
Sandrina Dimitrijevi
Doni Promis
Aleksandar Todorovi
eljko ari
Milovan Krivokapi
Danilo oki
Dalibor Bogdanovi
Darko Stanti
Aleksandar Brkovi
Petar Simovi
Gavrilo Prodanovi
Zlatan Vasovi
Mihajlo Bogdanovi
Ivan Bulatovi
Vladimir Cicovi
eljko Popivoda
Aleksandar Vesi
Bojan Bogdanovi
Veljko Simi
Saradnici:
Nikola Nenadi
Momilo Medi
Nenad Mijatovi
Velimir Baksa
Tamara orevi
Stefan Stojanovi
Grafika obrada:
Dejan Maglov
Dizajn:
Mladen eki

Zoran Lojpur

Kontakt:
IRC: #floss-magazin na irc.freenode.net
E-pota: libre@lugons.org
http://libre.lugons.org

Mart 2014.

LiBRE! sadraj
LiBRE! vesti

str. 6

Vesti
Puls slobode
OpenSUSE ili osCE14 ,

konferencija u Dubrovniku

Kako da...?

str. 23

Uvod u programski
jezik C (1. deo)

str. 23

Oslobaanje

str. 26

Linux unatrake

str. 26

str. 8
str. 8

Ugovor Republike Srbije

sa Microsoftom (5.deo)

str. 10

aquaticy.com

str. 14

Slobodni profesionalac

str. 3 1

Predstavljamo

str. 17

OpenCV

str. 31

Serbian 2014 (1. deo)

str. 17

LiBRE!

asopis o slobodnom softveru

broj 23
Internet, mree
komunikacije
Tor mrea:
Online anonimnost i

str. 35

sigurnost (2.deo)

str. 35

Mobilni kutak

str. 38

Android ispod haube

str. 38

Network Spoofer

str. 45

Mart 2014.

LiBRE! prijatelji

LiBRE! vesti
Redovna godinja openSUSE
konferencija

9. mart 2014.

Ovogodinja openSUSE
konferencija
nazvana
Snaga promene ( The
Strength to Change) koja
e se odrati od 24. do
28. aprila u Dubrovniku,
okupie lanove openSUSE zajednice
kao i ostale lanove F(L)OSS zajednice.
Koristan link: http://j.mp/1mvlmSH
Puppy Linux 5.7 Slacko

PC-BSD 10.0.1

16. mart 2014.

Prvo PC-BSD 1 0.0 kvartalno auriranje je pred

nama, sada je dostupan
10.0.1. Ovaj update donosi ispravke greaka,
novije pakete KDE
4.1 2.2 , Cinnamon 2.0 i auriran GRUB .
Koristan link: http://j.mp/1gYjNog
Tiny Core Linux 5.2.1 piCore

17. mart 2014.

Objavljen je piCore 5.2.1

Tiny Core Linuxa za

12. mart 2014.

Nova verzija Slacko Puppy

Linuxa je objavljena.
Slacko Puppy je izgraen
od Slackware 1 4.0 binarnih TXZ paketa, otuda ima binarnu
kompatibilnost sa Slackware i pristup
Slackware, Salix i Slacky riznicama.
Koristan link: http://j.mp/1pyObuB
Blender fondacija radi na novom
animiranom filmu

15. mart 2014.

Blender fondacija je 9.

marta pokrenula kampanju u trajanju od etrdeset dana sa ciljem

prikupljanja 500 000
kojima bi se finansirao novi open source
animirani film.
Koristan link: http://j.mp/1lmzXzt

Raspberry Pi single-board
kompjuter. Tiny Core
Linux nije tradicionalna

distribucija, ve je alat
koji omoguava da napravite sopstveni prilagoeni sistem.
Koristan link: http://j.mp/1lmA2TT
Evropski parlament prelazi na ODF i
Ubuntu-based Distro

19. mart 2014.

Nakon Britanije koja se

obavezala da e prei na
Open Document Format,
nekoliko lanica Evropskog parlamenta pokree
istu inicijativu u svojim
administracijama. Prelazak na ODF je
prvi korak u prelasku EU administracije
na open source.
Koristan link: http://j.mp/1dOzLkR
LiBRE!

asopis o slobodnom softveru

broj 23
Tails 0.23

20. mart 2014.

je Debian-based
iva CD distribucija,
prekonfigurisana za anonimno pretraivanje weba. Nova verzija 0.23 je
objavljena. Ovo izdanje
reava brojna pitanja sigurnosti i
preporuuje se da svi koji su do sada
koristili Tails, odmah ga nadograde na
novu verziju.
Tails

oigledno je odluka Microsofta da

okona podrku za Windows XP 8. aprila
ove godine.
Koristan link: http://j.mp/NHDQA2
Open Way

31. mart 2014.

U petak, 25. aprila 2014.
godine u Novom Mestu
(Slovenija) odrae se
Open Way - konferencija
posveena open source

Koristan link: http://j.mp/1iB0yFD

reenjima.

Udruga Osijek Software City organizuje

The Geek Gathering 2014.

Koristan link: http://j.mp/1hvb3ur

20. mart 2014.

LiBRE! prijtelji

Udruga Osijek Software

City organizuje drugi po
redu The Geek Gathering,

trodnevnu godinju konferenciju koja e se

odrati od 8. do 11. maja
2014. godine u hotelu
Osijek. Brojna poznata imena ve su
potvrdila dolazak.
Koristan link: http://j.mp/1fk0WnY
ATM operateri ele Linux umesto XP-a

20. mart 2014.

Neke kompanije koje nude finansijske usluge,

ele da svoje ATM ureaje
prebace sa Windowsa na
Linux u pokuaju da
imaju bolju kontrolu nad hardverom i
standardne cikluse updatea softvera.
Potez koji ih gura u ovom pravcu,
Mart 2014.

Puls slobode

O penS US E ili osCE1 4 ,

ko nferencija u
D ub ro vniku
Autor: portal Linux Za Sve

onferencija e se odravati u razdoblju od 24. do 28. travnja (aprila)

u prostorijama Dubrovakog Sveuilita. Prisustvovanje konferenciji je
potpuno besplatno. Potrebno je samo
registrirati se na slubenim stranicama
konferencije
(https://conference.
opensuse.org/osem/accounts/sign_in).
Registracije su otvorene do 24. travnja
(aprila) ukljuujui i sam dan, no
preporua se da ipak napravite svoju
prijavu ranije da se zna koliko e ljudi
otprilike doi.

Na konferenciji moete prisustvovati

zanimljivim predavanjima i radionicama, te sudjelovati u razmjeni znanja i
iskustva s okupljenim sudionicima.

Konferencija se odrava jednom

godinje, a mjesto odravanja se svake
godine mijenja. Tako su se ove godine,
na prijedlog HrOpena, HULK-a i
Dubrovakog Sveuilita, u openSUSE-u
odluili posjetiti Dubrovnik.
OpenSUSE konferencija tradicionalno

ima temu, a ove godine to je Sposobnost za promijeniti se. Promjena je

konstanta slobodnog softvera, a sa
rastom relevantnosti mobilnih ureaja i
operacijskih sustava poput Androida i
Chromebookova, treba se prilagoditi na
razini itavog openSUSE projekta.
Strategije o tome kako to
najbolje izvesti, diskutirala
se i diskutira se putem
raznih digitalnih medija, ali
i uivo. Zbog toga ova
konferencija dolazi u etiri
paralelna segmenta i namijenjena je razliitim
interesnim skupinama s
nadom da e se nai
zajedniki jezik i rjeenje za
promjene u okoliu. Promjena nije nikada lagana, ali je uvijek
vana.
LiBRE!

asopis o slobodnom softveru

osCE14
Krajnji korisnici

Ovaj segment prua priliku

naprednim korisnicima bilo
kojih aplikacija da dijele svoje
znanje i trikove kako bi uspjeli
postii najvie odreenim alatom koji koriste. Ukoliko (ne)
znate za malo poznate ali
korisne funkcije ili programe,
ovdje ih moete podijeliti sa
drugima ili saznati neto novo.
Teme ukljuuju, ali nisu ograniene na aplikacije, desktop
okruenja, multimediju i igre.

Poslovni korisnici

Ovaj segment je namijenjen ljudima

koji koriste openSUSE i/ili FOSS u
poslovnim okruenjima, da opiu sa
ime se sve susreu, te rijeenja i
savjete za bolji rad. Teme ukljuuju, ali
nisu ograniene na probleme i rjeenja
vezana za komunikaciju sa dravnim
agencijama, regulatornim agencijama,
drugim poslovnim subjektima, obukom
osoblja te promjenom tehnologije kao
takve.

Zajednica i projekat

Ovaj segment se odnosi i fokusira se na

projekte i aktivnosti zajednice. Teme
ukljuuju, ali nisu ograniene na
upravljanje samim projektom, marketing i grafiki dizajn. U mnogo
sluajeva ovaj dio naglaava zajednitvo
zajednice i kooperaciju, te jedinstvene
probleme sa kojima sa openSUSE
zajednica suoava. Ukoliko imate ideje
kako pomoi zajednici da bude jaa
Mart 2014.

nego prije, najbolje e biti da u njoj i

sudjelujete.

Tehnologija i razvoj

U ovom dijelu e se koncentrirati na

sistemsku tehnologiju i razvoj distribucije, ukljuujui paketni sustav
( rpm), razvoj, testiranje, debugiranje,
praksu i razvojne metode, infrastrukturu, izdavanje i nadzor. Saznat ete i
bolje razumijeti kako se koriste alati u
razvoju SUSE distribucije ali i drugih
projekata nevezanih direktno za
distribuciju.
to jo rei osim: skupite ekipu, naite
si neki jeftiniji smjetaj, uivajte u
predsezoni u ovom prekrasnom gradu,
druite se s Linuksaima iz cijelog
svijeta i doite uivo vidjeti legende
FLOSS i Linux svijeta! Jamimo vam da
ete se odlino zabaviti!
Korisni linkovi:
[1] http://conference.opensuse.org/
[2] http://www.linuxzasve.com/
ovogodisnja-opensuse-konferencijaodrzat-ce-se-u-dubrovniku

Puls slobode

U go vo r Rep ub like Srb ije sa

M icrosoftom
( 5 . de o )

PC = Windows?
Autor: Dejan Maglov

oramo prvo da napravimo malu

digresiju i da dopunimo
prethodni nastavak jednom informacijom. Pomenuli smo da postoje
drajveri za itae sertifikacionih kartica
i propratni softver za Linux. Po naim
saznanjima, jo niko nije uspeo da sa
ovim drajverom i softverom preko
Linuxa komunicira sa sajtom Poreske
uprave Republike Srbije. Sve radi u
lokalu, ali prilikom povezivanja sa
Poreskom upravom komunikacija sa
sertifikatom se ne prepoznaje. Ukoliko
ipak neko nae reenje za ovaj problem,
voleli bismo da nam to javite i podelite
reenje sa ostalim naim itaocima.

Istorijat

Vraamo se na temu ovog nastavka.

injenica je da u naoj zemlji vai
jednaina PC = Windows. Sve statistike
potvruju da Windows pokree preko
97% PC-a. Pod PC (personalnim raunarima) ovog puta raunamo desktop i

10

laptop raunare. Ovo je svetska statistika. U razvijenim delovima sveta

(SAD, Kanada i Evropa) udeo Windowsa
je neto manji zbog veeg udela Mac OS
X-a i donekle Linuxa, ali u principu
Windows svuda vlada na PC-u.
Da bismo shvatili zato je to tako,
morali bismo se malo vratiti u istoriju.
Neto o toj istoriji smo ve pisali u
lanku o pojmu FLOSS -a u broju 11.
Ve samim itanjem istorijata PC-a
moe se stei prvi utisak u emu je
problem. Prvih deset godina PC-a
(1980-1990) Microsoft sa MSDOS -om
nije imao praktino nikakvu konkurenciju na toj platformi. Narednih deset
godina (1990-2000) nije imao dostojnu
konkurenciju i uvrstio je svoju poziciju
sa Windows 9x koji je svojom pojavom
pokrenuo PC revoluciju. U to vreme
Apple Power MAC i IBM kompatibilni PC
bili su hardverski razliiti ureaji (imali
su razliite procesore), tako da se nisu
meali i praktino nisu bili jedan
drugom konkurencija u softverskom
pogledu.
LiBRE!

asopis o slobodnom softveru

Ugovor Republike Srbije sa Microsoftom

Koliko je PC revolucija na elu sa
Microsoft Windows 95 bila jaka,
pokazuje i injenica da je Apple morao
da dozvoli da se MS Office portuje na
Power MAC. Appleovo zaostajanje za
IBM kompatibilnim PC-em kulminira
prelaskom Mac Power PC-a sa Motorola
na Intel procesore po principu ako ih
ne moe pobediti, pridrui im se.
Prvih deset godina PC-a Linux nije ni
postojao. Narednih deset godina je bio
suvie mlad i slab. Linuxova ekspanzija
poinje tek sa pojavom irokopojasnog
interneta. Mnogo je manji bio hendikep
imati Windows bez interneta nego Linux
bez interneta. Linux se potpuno oslanja
na internet. Preko interneta se distribuira, nadograuje i snabdeva programima. Sve informacije o Linuxu i OSS -u
su na internetu, na internetu je i
tehnika podrka. Tehniku podrku,

Mart 2014.

programe i informacije za Windows

moete nai i kod prvog komije.
U naoj zemlji masovnije irenje
FLOSS -a i Linuxa poinje tek 2005.
godine kad su se pojavile prve wireless
mree i ADSL prikljuci.
Dvadeset pet godina apsolutne vladavine Windowsa se odrazilo na percepciju
da je PC = Windows. U poslednjih deset
godina iako je Windows dobio dostojnu
alternativu, statistika se nije znatno
promenila u korist FLOSS -a. Informacije o postojanju alternative se jo uvek
teko i stidljivo pojavljuju.
Pogledajte i danas bilo koji kompjuterski asopis, TV emisiju ili udbenik
informatike - o FLOSS -u ili nita neete
moi da ujete, odnosno da proitate, ili
e to biti manje od 1% ukupnog
sadraja.

11

Puls slobode
FLOSS u medijima

Ovde opet dolazimo do zaaranog

kruga. Nema informacija o FLOSS -u u
medijima zato to ne postoji dovoljan
broj publike za taj sadraj koji bi
znaajno poveao itanost ili gledanost
tog medija. Sa druge strane, korisnika
FLOSS -a ima toliko malo zato to ne
postoji masovnija informacija o postojanju i upotrebljivosti FLOSS -a.
FLOSS aktivisti su preesto skloni da za
sve nevolje FLOSS -a optue firme koje

stoje iza vlasnikog softvera. ei

uzrok za ovakvo stanje je mnogo prozainiji. LiBRE! nema lanke o BSD -u, ne
zato to urednici blokiraju BSD i
proteiraju Linux, ve zato to nema
autore za BSD teme. Slina situacija je i
sa medijima. Ne verujemo da bi ijedan
urednik odbio dobar tekst ili zanimljivog sagovornika za teme o FLOSS -u,
ako mu se ponudi besplatno, a da medij
ne sponzorie neposredno Microsoft.
Novac ipak okree svet. Komercijalni
mediji bi mogli da angauju autore za
bilo koju oblast pa i za FLOSS , ali za to
nemaju interes jer im nee doneti veu
itanost (gledanost). Besplatni lanci i
gostovanja su druga pria. Svaka
popuna zanimljivim sadrajem je
dobrodola uredniku, ako ba nije
vezan ugovorom koji bi mogao biti
ugroen priom o FLOSS -u.
Komercijalni mediji se uvek trude da im
sadraj bude to popularniji i zanimljiviji. Osamdesetih godina okosnica
sadraja je bila pria o novom hardveru.
Prie o hardveru devedesetih godina
zamenila je pria o Windows 9x i
ostalom softveru za ovu platformu.

12

Poetkom 21. veka internet preuzima

okosnicu pria u medijima. Danas, okosnica tema medija su mobilni ureaji.
Mainstream teme medija su uvek oni
proizvodi koji se najbre menjaju i koji
su najprodavaniji u tom trenutku. Tako
se stvara interesni krug: gledaoci ele
da gledaju (itaju) o zanimljivim aktuelnim temama, mediji ele veu
gledanost (itanost), a sponzori ele da
se pojave u gledanim (itanim) medijima.
Uprkos tome to je razvoj OSS -a najbri
u poslednjih deset godina u odnosu na
druge informacione tehnologije, to nije
privuklo medijsku panju komercijalnih
medija jer se ne oekuje da to privue
sponzora (reklame).

U poetku kompjuterizacije mediji sa

temama o kompjuterima nisu mogli da
raunaju ni na sponzore, a publiku je
tek trebalo da stvore. Svojim entuzijazmom i upornou prvi autori su
uspeli da se probiju u moru konzervativnih novina i TV emisija i da
pridobiju urednike koji su na
kompjutere gledali samo kao na
LiBRE!

asopis o slobodnom softveru

Ugovor Republike Srbije sa Microsoftom

igrake. Oni su imali vie problema da
se medijski probiju, nego to bi sad
FLOSS autori imali. Kao to prvi autori
kompjuterskih medija nisu mogli da
raunaju na podrku starih urednika,
tako ni FLOSS autori ne mogu da
raunaju na to da e bez njih urednici
naviknuti na ve etablirani softver
zatvorenog koda poeti preko noi da
uvode FLOSS u svoje medije bez
garancije da e im to doneti profit.
Komercijalni mediji ve imaju svoju
publiku i sponzore koje ne ele da
izgube, a pogotovo ne na takav nain da
ulau svoje pare u neizvestan
eksperiment kao to je uvoenje FLOSS
tema.
Druga decenija 21. veka je idealna
prilika da OSS probije medijske
blokade. Zahvaljujui mobilnim ureajima OSS je ve postao mainstream tema
komercijalnih medija. O Androidu,
Firefox OS -u, Tizenu se uveliko pria u
svim medijima. Dodue vrlo se stidljivo
govori o tome kao o OSS -u. Zanimljivo
je da autora ovog teksta vrlo esto
pitaju zato koristi Linux a ne Windows
kao sav normalan svet? Onda ih on
pita, da li koriste Android na svom
telefonu? I on je Linux, da li to znai da
ni oni nisu normalan svet? Interesantno je da sad svi koriste Linux i to im
je normalno, iako ne znaju da ga
koriste.
LiBRE! je drugi (prvi je GNUzilla)
pokuaj FLOSS zajednice da se probije
medijska blokada za OSS . Za razliku od
komercijalnih medija LiBRE! ekskluzivno pokriva samo teme o OSS -u.
Takoe mainstream tema u LiBRE! je
PC, naroito, desktop koji nije vie u
Mart 2014.

fokusu medija jer prodaja te platforme

pada, uprkos tome to je to i dalje
glavna poslovna platforma.

Umesto zakljuka

Za sve nevolje ne treba kriviti druge.

Stanje u medijima je takvo kakvo jeste.
Mediji svoj sadraj popunjavaju onim
temama koje su popularne i donose
korist. Njihova uloga je da zabave. Ako
uz zabavu donesu i neku korisnu
informaciju, odlino, a ako ne, nisu u
obavezi.
Ono to je popularno, nije uvek i
najbolje. Popularisati neto to nije
popularno, a bolje je od trenutno
popularnog, uvek je muan i pionirski
rad koji se materijalno, kratkorono, ne
isplati. Kada bi bili sigurni da e se
dugorono isplatiti, verovatno bi im bilo
lake zapoeti takav pionirski rad, ali
garancija nikad nema. Verovatno su se
isto ovako pitali i entuzijasti koji su
osamdesetih sastavljali na prvi raunar
Galaksija. To im se sigurno nije
isplatilo. Nisu ni nastavili svoj rad u
tom smeru, ali su sad urednici
komercijalnih asopisa o kompjuterima
i na neki nain im se entuzijazam ipak
isplatio.
Mediji nemaju obavezu da bez naknade
daju informacije o neem novom to
nije popularno, ali kole bi morale.
Trebalo bi da kola bude prvi i osnovni
izvor informacija o bilo emu pa i o
FLOSS -u. Analizu stanja u obrazovnom
sistemu emo ostaviti za neki drugi
nastavak ovog serijala.
Nastavie se.

13

Puls slobode

aquaticy. com
Autor: Zlatko Barnak

vet otvorenog kda je zaista arolik,

od raznih skripti koje se konstantno
razvijaju, preko aplikacija pa do ozbiljnih distribucija, te je zaista sve to teko
ispratiti. Naravno tu su mailing liste,
RSS agregatori, razni portali, blogovi,
novine i drugo. Moda je vreme da se
uini jedan mali korak napred i da se
sve to objedini na jednom mestu, kako
bi nam uvek bilo dostupno.
Predstavljamo vam aquaticy aktivan web
portal (skraeno AWP), namenjen preciznom i aktivnom informisanju iz oblasti
slobodnog softvera. U sebi objedinjuje
sve ono to svako od nas koji pratimo
razvoj slobodnog kda, potajno prieljkuje - najnovije informacije na jednom
mestu.
Aquaticy se oslanja na RSS feedove.

Preuzima najnoviji sadraj sa raznih

web sajtova, foruma i blogova i plasira
ih kao direktnu informaciju korisniku.
Meutim, za razliku od drugih portala,
svojim korisnicima plasira tano one
informacije koje su njima zanimljive.
Pored toga, kako je ipak re o nekom
vidu drutvene mree, zanimljiv sadraj

14

mogu da vam preporue i vai prijatelji,

a moete i da ispratite sve njihove
komentare ili da se ukljuite s njima u
diskusiju, nezavisno od toga da li
pratite taj profil ili ne.
Prilikom ulaska na aquaticy, na samom
startu nas doekuje polje za pretragu,
koje omoguava uvid u sadraj AWPa.Da bi se videla puna snaga aquaticya,
potrebno je izgraditi svoj profil, kao i
graditi sadraj u okviru profila, koji ete
pratiti ili deliti na mrei. Postoji mogunost automatske izrade profila
povezanog sa facebook profilom, ali u
tom sluaju se nalazite, takorei, u
stealth modu (nevidljivi u popisu). Bitno
je spomenuti da sve vae aktivnosti, kao
i registracija na aquaticyu nee prouzrokovati propratni sadraj na vaem
facebook profilu. Nakon izrade profila,
doekuju vas dva prazna zida ( ActiveWalla). Jedan ActiveWall ( Whats new)
vas obavetava o svim novostima koje
ste naznaili da su vam interesantne,
dok drugi ActiveWall ( What say friends)
je namenjen praenju aktivnosti (u vidu
komentara ili preporuka) vaih prijatelja.
Pojasniemo
LiBRE!

vam

nekoliko

stvari.

asopis o slobodnom softveru

aquaticy.com
Nakon to izaberete zanimljive profile
koje elite da pratite ( Follow), ActiveWall
( Whats new) prikazuje sadraj na
zasebnim karticama, tj. svaka informacija se nalazi na kartici specifinog
izgleda. Vremenska linija je podeljena
na dva dela. S leve strane se nalaze
objave koje su runo dodate ( microblog,
blog, video i najave), dok se na desnoj
strani nalazi sadraj koji je korisnik
omoguio da se automatski dodaje sa
izvornog sajta ( feeds). Iznad vremenske
linije se nalazi prostor za microbloging,
kao i zadnja uneta poruka.
ActiveWall ( What say friends) prati

aktivnosti vaih prijatelja. Da biste sa

nekim postali prijatelj, potrebno mu je
uputiti zahtev, i tek nakon njegovog
odobravanja biete u mogunosti da se
meusobno pratite. Na What say
friends zidu videete njegove komentare ili njegove preporuke o zanimljivom sadraju.

Mart 2014.

Na oba zida sa leve strane se nalazi

funkcionalni dock. Omoguava lako i
brzo postavljanje novog sadraja (blog,
video i najava), bez potrebe da se
naputa stranica ActiveWall. Sem dodavanja sadraja, dock za vas prikazuje i
propratne informacije, poput zahteva
za prijateljstvo, privatnih poruka,
komentara vezanih za sadraj koji ste vi
objavili itd. Sa desne strane zida se
nalazi preporuka za praenje ili za
dodavanje prijatelja, zatim jo neki
propratni sadraji.
Naravno, sem ova dva ActiveWalla, koja
smo ovde ukratko opisali, postoji jo
mnotvo korisnih stranica za prikaz ili
unos sadraja, kao i stranica za podeavanje raznih opcija. Najbolji nain da
upoznate aquaticy AWP je da ga istraite
zajedno s prijateljima, a ukoliko ih ne
vidite tamo, pozovite ih da vam se
pridrue.

15

Puls slobode
Za programere, administratore sajtova,
blogere i ostale urednike raznih stranica, portala, foruma i video kanala,
aquaticy je zaista mesto gde bi trebalo
da imaju aktivan profil. Ne zahteva
takorei nikakvo odravanje s vae
strane, potpuno je automatizovan i
jedino to moete da imate od njega,
jeste korist. Prikazuje sav novi sadraj
koji dodajete (u formi koja podstie
korisnika da poseti vae stranice), a za
uzvrat prosleuje korisnike na vae
stranice. Jedino to treba da uradite,
jeste da dodate URL ( RSS Feed) vae web
stranice (blog, sajt, forum, portal, video
kanal i drugo).

e velik broj buduih korisnika posetiti

upravo va profil i vae stranice.
www.aquaticy.com

Aquaticy je jo uvek u svojoj razvojnoj

beta fazi iz koje uskoro izlazi, pa neke

od dodatnih opcija nisu aktivne, ali to
ne umanjuje vrednost ili nain korienja aquaticy AWP-a. Budite meu
prvima, jer to je jedna od garancija da

16

LiBRE!

asopis o slobodnom softveru

Predstavljamo

S e rb i an 2 0 1 4
( 1 . de o )

Autor: Dejan Maglov

Uvod

vo nee biti klasina recenzija

Linux distribucije jer Serbian nije
obina distribucija. Serbian je srpska
nacionalna distribucija nastala uglavnom komponovanjem, a ne razvojem.
Ba zato to je srpska, kad je autor ovog
teksta u svojstvu urednika pitao u
redakciji, Ima li dobrovoljaca da piu o
ovoj distribuciji?, dobio je odgovor da
je to kakljiva tema i da distribuciju nije
prihvatila Linux zajednica Srbije. Kad je
tako, autor ovog teksta je pomislio:
Onda je to ba zanimljiva tema za
mene. Ja volim kakljive i kontroverzne
teme. (prim.aut.).
LiBRE! ima obavezu da popularie
domae projekte. Zbog ogranienja prostora za jedan lanak i zanimljivosti
teme moete oekivati vie nastavaka o
ovoj intrigantnoj distribuciji.

Serbian

Kao prvo moramo utvrditi da li je to

uopte tema za nas. Definitivno, na prvi
i na svaki drugi pogled se vidi da je to
slobodni softver sa malim primesama
Mart 2014.

besplatnog vlasnikog softvera ( flashplugin, kodeci i Skype). Takoe, jasno je

da je to Linux distribucija, originalni
Linux kernel je osnova ovog operativnog
sistema. Licence nisu povreene neovlaenim potpisivanjem ispod dela koji
je neko drugi uradio.
Da li je ovaj operativni sistem neto
novo, to bi prireivau ovakve distribucije dalo za pravo da promeni
originalno ime? Ovde treba stati i
razmisliti. ta je definicija neeg novog? Za vlasniki softver je primenjiva
kreacionistika teorija razvoja. Po toj
teoriji vlasnik softvera je njegov Bog i
stvoritelj. Jedino stvoritelj ima pravo na
izmenu svoje kreacije i dalje
umnoavanje. Prema tome stvoritelj je
taj koji e rei kada je neto novo.
Slobodan softver prati evolucionistiku
teoriju razvoja. Po evolucionistikoj
teoriji novi ivot je plod kopiranja,
modifikovanja i kombinovanja. Postoje
evolutivni skokovi koji su plod veih
promena spoljanjih uslova, ali u veini
sluajeva promene su male. Samo
najbolje kombinacije kopiranja, modifikovanja i kombinovanja opstaju, a
jedino vreme moe da pokae da li je ta
kombinacija uspena.

17

Predstavljamo

Serbian ima sve elemente evolucije. To

je kopiran Debianov model modifikovan
simpatinim originalnim grafikim elementima kao i podeavanjima koji
odgovaraju zadatom projektnom zadatku, kombinovan sa aplikativnim
softverom koji, takoe, zadovoljava
projektni zadatak.
ak je i ime Serbian, sluajno ili
namerno,
vrlo primereno ovoj
distribuciji. Ako je tana legenda da je
ime Debian izvedeno od imena Jana
Mordoka, osnivaa Debian pokreta i
njegove ene Deb, onda je Serbian
odlina analogija. Serb kao Srbin i Ian
kao Jan Mordok. Deb e, nadamo se,
oprostiti to je izgurana iz imena.

Projektni zadatak

Projektni zadatak ove distribucije je

jednostavan - komponovati potpuno

18

lokalizovanu srpsku distribuciju sa,

takoe, lokalizovanim aplikativnim
softverom koji pokriva sve osnovne
oblasti primene raunara i podesiti taj
sistem tako da omoguava filozofiju
instaliraj i odmah koristi.
Miljenja smo da ovakav projektni
zadatak ima vie smisla od projektnog
zadatka Pear OS . Da podsetimo, Pear
OS je sad ve biva francuska
distribucija ija je osobenost bila samo
u tome da je podseao na Mac OS X.
Pear OS je bila zvanina Linux
distribucija na Distrowatchu. Ako je
Pear OS -u zvanina Linux distribucija,
ne vidimo zato i Serbian ne bi bila
prihvaena distribucija.
Kompozitori Serbiana nisu uradili
nikakvo udo. Sve komponente Serbiana su ve bile lokalizovane. Ovo ne
umanjuje spretnost i napor kompoziLiBRE!

asopis o slobodnom softveru

Serbian 2014
KDE

Openbox
tora da pronau najbolje lokalizovane
komponente i uklope ih u jednu
skladnu celinu.
Svesno ili nesvesno Serbian je postavio
neke repere koji e ga postaviti na
znaajno mesto u istoriji FLOSS -a u
Srbiji, bez obzira na to da li e biti
prihvaen i da li e nastaviti sa
razvojem ili ne. Primarno, ovo je prva
srpska distribucija koja je uspela da
doe do nulte verzije (analogno nultom
broju LiBRE!) bez novanih subvencija.
Sekundarno, svojom pojavom i konceptom komponovanja Serbian je dao jasan
presek trenutnog stanja aktivizma u
FLOSS zajednici Srbije.
injenica da je Serbian prvi uspeo da
Mart 2014.

doe do nulte verzije, daje mu prednost

i veu ansu da opstane. Takoe,
pokazuje da je taj koncept uspeniji od
nekih drugih. Za korisnika je vaan
njegov koncept instaliraj i odmah
koristi. Ono to mu se najvie zamera,
jeste da nije nita novo nego obini
remiks. Upravo to je njegov najvei plus
i interes autora. Serbian je remiks ve
postojeeg softvera bez veih izmena i
to ga ini samoodrivim. Autori praktino nemaju posla oko odravanja,
Serbian e se sam odravati bar do nove
stabilne verzije Debiana.
Ovakav koncept je idealan za lokalnu
distribuciju opte namene sa malom
lokalnom zajednicom koja je odrava.
Da nije tako i da su autori radili vee

19

Predstavljamo

izmene na izvornom softveru, imali bi

velikog posla oko odravanja i to bi
funkcionisalo samo dok ih dri entuzijazam.
Sledea zamerka na raun Serbiana emu jo jedna Linux distribucija, pogotovu to to nije revolucionarno nova
distribucija? Odgovor je vrlo jednostavan - prvo zato to slobodni softver
podstie na ovakve projekte, a drugo
zato to je dobro da postoje nacionalne
distribucije. Nacionalne distribucije
populariu slobodan softver, uvaju
jezik i posebnost jedne nacije. Istina je
da svaki iole iskusniji Linux korisnik
moe sebi da iskomponuje ovo to
Serbian nudi. Za to je potrebno izdvojiti
nekoliko sati, a Serbian to nudi za
manje od pola sata. Serbian je sad
postavio standard ta treba da ima
jedan lokalizovan OS da bi bio

20

kompletan. Ovako skupljen lokalizovan

slobodni softver na jednom mestu je
pokazao sve mane i poneku vrlinu
dotadanje lokalizacije softvera. Pokazuje i koje oblasti primene raunara
nisu pokrivene lokalizovanim softverom.
Ne samo da je jednoj naciji potrebna
jedna ovakva distribucija Linuxa opte
namene, ve je potrebna jo jedna
strogo kontrolisana distribucija poslovne namene. Sama stihijska priroda
razvoja slobodnog softvera namee
potrebu da nacija koja eli da ga koristi
u poslovne svrhe, mora da ima svoju
strogo kontrolisanu distribuciju. U
poslovnom okruenju ne sme se desiti
da neki nekontrolisani update dovede do
prestanka rada bitnog poslovnog
softvera. Zadatak nacionalne distribucije poslovne namene je da kontrolie
LiBRE!

asopis o slobodnom softveru

Serbian 2014

razvoj operativnog sistema i prijavljenog aplikativnog softvera te da na

vreme intervenie i sprei bilo kakvu
mogunost nestabilnosti u radu. Naravno, ovo je ve neka druga pria za
drugi lanak. Ovde samo napominjemo
kao ilustraciju da ne samo da nije
besmisleno imati jo jednu distribuciju
u moru razliitih distribucija, nego nam
ak nije ni dovoljna za sve nae potrebe.

Mane Serbiana

Mane Serbiana analiziramo kroz prizmu projektnog zadatka. Osnovni

projektni zadatak je lokalizacija. Poto
je Serbian komponovana distribucija,
sve mane idu na duu uzvodno na
lokalizaciju komponenti. Nae zamerke
su usmerene u dva pravca.

Prva
zamerka se odnosi na to da mnogi
slobodni softveri uopte nisu lokalizovani. Autor ovog teksta, recimo, ne
koristi lokalizovan OS zbog toga to mu
smeta kad na istom sistemu ima pomeane programe na engleskom jeziku, na
srpskoj latinici i na srpskoj irilici
(prim.aut.). Zato je prava umetnost bila
komponovati Serbian koji nee imati
ovih problema. U Serbian ne mogu ui
komponente koje nisu ve lokalizovane
na srpsku irilicu. Zato nije primerna
primedba, zato neki popularniji
program nije uao u spisak programa
Serbiana? Odgovor je jednostavan - nije
lokalizovan. Zato smo ve rekli da je
znaaj Serbiana u tome da je napravio
svojevrsni presek trenutnog stanja
lokalizacije slobodnog softvera.
Poboljanje ovog segmenta moe da se

Mart 2014.

21

Predstavljamo
ostvari samo uzvodno. to vie budemo
imali lokalizovanog softvera, Serbian e
biti bogatiji i korisniji. Neka Serbian
zbog toga bude podsticaj za bolju
lokalizaciju softvera.
Druga zamerka odnosi se na nepostojanje standarda za lokalizaciju.
Serbian je i tu dao jasnu sliku. Na istoj
stranici izbornika (favoriti) imamo
Skype, K3b i Gnuov program za
obradu slika. Ova nedoslednost bode
oi. Ovaj problem je imao i LiBRE!,
kako pisati imena programa? Da li
pisati u originalu latinicom, pisati po
Vukovom pravilu pii kako se ita
irilicom ili prevesti ime na srpski
jezik? Ovo nije standardizovano i ne
zna se kad e biti. Bilo bi dobro da se
iskoristi Serbian i jednom za svagda
usvoji standard kako emo to pisati.
Slian je problem i sa prevodom
komandi i alata u programima. Dok su
lokalizacije programa bile projekti svaki
za sebe, nije bio uoljiv problem
nepostojanja standarda. Kad se ovako
upakuje u jednu distribuciju, sve mane
isplivaju na povrinu.

Za kraj

ta rei za kraj prvog nastavka?Ovaj

nastavak se poprilino oduio, a uspeli
smo tek da prokomentariemo koncept.
Sadraj, artwork, upotrebljivost, stabilnost, performanse i upoznavanje sa
autorima (autorom) moramo da
ostavimo za neki drugi nastavak.

i premaio. Znaaj Serbiana je nemerljiv

za FLOSS zajednicu Srbije i to bez
obzira ta e biti sa njim u budunosti.
Ne bismo voleli da u budunosti autori
Serbiana odustanu od komponovanja
nacionalne distribucije zarad pravljenja
svetski priznate i prihvaene distribucije. To bi bio veliki gubitak za
nacionalni FLOSS a mali ili nikakav
doprinos svetskom. Trebalo bi da autori
budu zadovoljni injenicom da su prvi
u svom selu. Sada su u poziciji da
svojim radom utiu na sve nacionalne
FLOSS projekte. ta vie od toga moe
da poeli neki FLOSS aktivista, ako ve
dostigne poziciju dii ruku, a puk da ga
sledi (stihovi Duka Trifunovia iz
pesme ta bi dao da si na mom
mestu?).
Ovaj nastavak bi bio nedoreen kad
osim pohvala na raun kompozitora
Serbiana ne bismo spomenuli i sve
uzvodne projekte kao to su LibreOffice
Srbija, Mozilla Srbija, zatim ljude koji
su pomogli lokalizaciju KDE-a, autora
Lancelota, Great little radio playera i
mnoge druge koji su omoguili da se
Serbian pojavi.
Koristan link:
http://www.debiansrbija.iz.rs/p/serbian.html

Zakljuak ovog nastavka: Serbian ne

samo da je ispunio oekivanja, ve ih je

22

LiBRE!

asopis o slobodnom softveru

 ...?

Uvod u programski jezik C

( 1 . de o )

Autori: Veljko Simi, Stefan Noini

Re, dve o nastanku

rogramski jezik C nastao je

osamdesetih godina prolog veka,
moemo rei iz krajnje potrebe za
programskim jezikom, koji je prenosiv,
efikasan i lak za uenje. Pre C-a,
programeri su morali da biraju jezik u
kome je jedan skup osobina bio
favorizovan u odnosu na drugi. Npr.
iako se Fortan moe koristiti za pisanje
dobrih programa koji imaju primenu u
nauci, on nije najpogodniji za pisanje
sistemskih programa. Zatim Basic, lako
se ui, ali nije previe moan i veoma je
nepogodan za pisanje dugakih programa. Assemblerom se mogu pisati veoma
efikasni programi, ali se on teko ui i
zadaje ozbiljne glavobolje programerima i nije isti za svaku arhitekturu
raunara. Poetkom sedamdesetih godina, kada je raunarska revolucija poela
da se zahuktava, potranja za softverom
je uveliko prevazila mogunost programera da ih otkuca. Napokon, programski jezik C projektovao je Dennis Ritchie
1972. godine u Bellovim laboratorijama
i ugradio ga u mainu DEC PDP-1 1 .

Mart 2014.

GNU C prevodilac

Pre nego to napiemo na prvi program, potrebno je da imamo instaliran

GCC ( GNU C Compiler) prevodilac, kako
bismo na program mogli da pokrenemo. Ako imate UNIX-oliki sistem,
GCC je verovatno ve instaliran. Da
biste to proverili, upiite gcc --version
u konzoli. Ako je ispis na vaem ekranu
slian sledeem, to znai da je GCC
instaliran.
$ gcc --version
gcc (Debian 4.7.2-5) 4.7.2
Copyright (C) 2012 Free Software
Foundation, Inc.
This is free software; see the
source for copying conditions.
There is NO
warranty; not even for

23

Kako da...?
MERCHANTABILITY or FITNESS FOR A
PARTICULAR PURPOSE.

Ukoliko nemate instaliran GCC izvorni

kd prevodioca, moete ga dobiti od
organizacije Free Software Foundation.
Instalaciju moete pogledati na:
http://gcc.gnu.org/install/.

Na prvi program

Kd programa moete napisati u bilo

kom uredniku teksta, a najpopularniji
su Gedit, VIM , Nano . Potom ga je potrebno prevesti nekim prevodiocem, kao
to je to gore pomenuti GCC. Takoe,
postoji mnotvo razvojnih okruenja
koji olakavaju pisanje programa i
njegovo prevoenje i pokretanje
( Eclipse, CodeBlocks i NetBeans). Moe
se rei da je standard da prvi program u

24

nekom programskom jeziku bude Hello

World! koji na standardni izlaz ispisuje
poruku Hello World! . Tako e biti i u
ovom tekstu.
#include<stdio.h>
int main()
{
printf ("Hello World!\n");
return 0;
}

Prvu liniju naeg kda vam neemo u

ovom broju asopisa objasniti. Zasad je
dovoljno rei da #include direktiva
slui da se u va trenutni program uitaju dodatne biblioteke, odnosno
zaglavlja, pa se time omoguava modularnost. Zaglavlje stdio.h sadri mogunosti za rad sa ulazno-izlaznim

LiBRE!

asopis o slobodnom softveru

Uvod u programski jezik C

funkcijama. int main() je zaglavlje
funkcije main, dok sve to se nalazi
izmeu vitiastih zagrada, oznaava
njeno telo. int znai da je njena
povratna vrednost ceo broj, odnosno u
naem sluaju 0 ( return 0; ). Svaki
program mora imati funkciju main, jer
je to ulazna taka programa, a ako je
nema, prevodilac e prijaviti greku. U
telu nae jedine funkcije se nalaze dve
naredbe, svaka naredba se mora
zavravati taka-zarezom (;). Jedna
naredba ispisuje na ekran Hello World!
i to ini pomou funkcije printf(...)
koja je definisana u stdio.h biblioteci,
dok druga naredba return 0; vraa
vrednost funkcije 0. Ovde je bitno
napomenuti i \n na kraju stringa za
ispis. Ovo je specijalan karakter koji
govori konzoli da pree u novi red.

datoteka i to je program. Pokrenuemo

ga sledeom naredbom:
./a.out

Kao rezultat naeg programa, ispisae

se na ekranu poruka: Hello World! U
sluaju da ne elite da se va program
zove a.out (morate priznati, nije
zanimljivo da se tako zove program),
naredba pri prevoenju izgleda ovako:
gcc helloworld.c -o helloworld

Sada se va program zove helloworld.

Potrebno je obratiti panju na dodatnu
opciju koja je zadata prevodiocu.
Ovo je bio kratak uvod u tematiku. U
narednim brojevima vam piemo
detaljnije i mnogo zanimljivije stvari.

Prevoenje programa

Mi jo uvek nismo napravili nijedan

program. Napisali smo njegov kd koji
raunar ne razlikuje od obine tekstualne datoteke, sve dok ga ne prevedemo
na jezik razumljiv raunaru. Za to nam
slui prevodilac ( Compiler), o kome smo
priali u ovom tekstu. Da biste preveli
(kompajlirali) program, dovoljno je da
ukucate sledeu naredbu:
gcc helloworld.c

U ovom sluaju helloworld.c je ime

izvorne datoteke u kome je smeten kd
naeg programa. Ako se vaa datoteka
zove drugaije, ukucajte ime vae datoteke. Obratite panju na ekstenziju .c.
Primetiete da se stvorila nova datoteka
pod nazivom a.out . To je izvrna
Mart 2014.

25

Oslobaanje

Li n u x u n a t r a k e
Autor: Nikola Hardi

Uvod

ajverovatnije ovaj tekst itate na

nekom raunaru ili ste barem
koristili raunar da biste preuzeli na
asopis. Pisali smo ve mnogo puta o
programima koji su namenjeni vama kao
korisnicima raunara. Pisali smo i o
operativnim sistemima i raznim distribucijama, ali ovaj put elimo da ispriamo priu o tome ta se sve obino
dogaa na raunaru unatrake od trenutka kada ste poeli da itate ovaj tekst,
pa sve do trenutka kada ste pritisnuli
dugme za ukljuivanje raunara. Akcenat e biti ba na onim stvarima o
kojima se retko kada razgovara, o onome
ta se ne vidi.

PDF reader i pokretanje

programa

Pretpostaviemo da pred sobom upravo

imate PDF ita (ugraen u browser ili
kao poseban program). Krajnji rezultat
je slika na monitoru, ali pre toga je PDF
fajl morao biti preuzet na raunar,
pokrenut program koji uitava taj fajl,
zatim bila je potrebna mrea za pristup
internetu. Jedan od zadataka operativnih sistema je da prue upravo takav

26

vid podrke aplikacijama. Videemo

malo kasnije da na kraju svi putevi
nekako vode do kernela. Ovaj nivo
obuhvata krajnje aplikacije koje najee
koristimo, u ovom sluaju evince, okular,
apvlv i xpdf. Naravno, u ovu grupu
programa spadaju i razni audio playeri,
internet pregledai, kancelarijski paketi
i ostalo.

Okruenje radne povri

PDF ita ste mogli da pokrenete na

mnogo naina recimo klikom na

datoteku u nekom pregledau datoteka
ili direktnim pokretanjem programa. Da
bismo se lake snali u zbrci datoteka i
direktorijuma, vremenom su razvijeni
skupovi programa za tu namenu desktop , odnosno radna okruenja. Njihova namena je, u irokom smislu, da
nam omogue da pokreemo programe,
LiBRE!

asopis o slobodnom softveru

Linux unatrake
da pronaemo datoteke, da poreamo
prozore po naoj elji itd. Pojam okruenja radne povri je vrlo irok i nije
jasno definisan. U ovaj nivo spadaju
GNOME, Unity, MATE, KDE, Xfce i
mnogi drugi. Naravno da ne moramo
koristiti kompletna okruenja radne
povri za ove zadatke, ali ovo je klasina
postavka na dananjim kunim raunarima koje pokree Linux.

pomenuti da je za grafiki session

manager potrebna podrka za grafika
okruenja koju (jo uvek) prua X server.

X server

Session manager

Jedan raunar moe koristiti vie

korisnika i mogu biti dostupna razna
okruenja radne povri istovremeno. Da
bi raunar znao koje grafiko okruenje
da pokrene i koji korisnik trenutno eli
da koristi raunar, moramo na neki
nain da mu prenesemo tu informaciju.
Za ovaj zadatak je najee zaduen
session manager (nekada se naziva i desktop manager). Uslovno reeno, session
manager vidimo kada se prijavljujemo na
raunar, unosimo korisniko ime, lozinku i biramo sesiju ( desktop okruenje).
Neki od primera session managera su
LightDM , GDM , KDM i slim. Ovo je jo
jedan obian program na raunaru i
njega je takoe morao neko da pokrene.
Za pokretanje session managera
uglavnom je zaduen init system o kojem
e biti rei malo kasnije. Bitno je
Mart 2014.

U redu, sada smo ve stigli do granice

iza koje prosean korisnik raunara ne
vidi ta se sa sistemom deava. X server
je program koji sistemu prua podrku
za grafika okruenja. X nije jedini, ali je
jo uvek de facto standard za Unixolike
sisteme. O alternativama i ivotu X.org
projekta je bilo vie rei u naem
prethodnom broju kada smo pisali o
Waylandu. X se nalazi na putu od
aplikacije koja eli da iscrta neto na
monitoru, a posle njega su driver za
grafiku kartu i podrka u kernelu.
Podrka koju X prua, uglavnom se
svodi na to da opslui zahteve za
iscrtavanje aplikacije. Kao rezultat
dobijemo sliku koja predstavlja stanje te
aplikacije, a tu sliku potom window
manager prikazuje u nekom delu
monitora. Window manager moe da
funkcionie kao deo okruenja radne
povri ili zasebno, a o ovome je takoe
bilo vie rei u prethodnom broju u ve
pomenutom tekstu. X je takoe jedan od
procesa koje najee pokree init
system.

27

Oslobaanje
Kernel

Init

Ve nekoliko puta smo u ovom tekstu

pomenuli init system, to naravno znai
da je ovo vrlo bitan deo celog sistema. O
init procesu i init sistemima moemo da
napiemo i celu knjigu, ali ovaj put emo
samo pokuati da opiemo njihovu
namenu i zadatak. Init system je (jedan
od) sistema za automatsko pokretanje
servisa i programa. Moemo rei da su
njegove dve glavne komponente init
proces i init skripte. Init proces je prvi
proces koji se pokree na naem
raunaru, pokree ga sam kernel, njegov
ID je 1 i iz njega nastaju svi ostali
procesi. Druga komponenta su init
skripte koje se gotovo uvek nalaze u
/etc/init.d/ direktorijumu. Init skripte
predstavljaju uputstva za pokretanje
servisa (tzv. daemona) i drugih programa. Init system funkcionie otprilike
tako to nakon pokretanja init procesa,
kernel pokrene servise i to putem
izvravanja ve pomenutih init skripti.
Kao i u drugim delovima sistema, i ovde
postoji niz alternativa. Neki primeri su
SystemV, OpenRC, upstart i SystemD .

28

Kernel je jedna od maginih rei koja se

esto spominje u Linux svetu i svetu
drugih operativnih sistema i spada u
domen crne magije za mnoge korisnike
raunara. Kada smo ve do kolena
zagazili u crnu magiju, red je da razjasnimo o emu je tano re. Naravno, i
ovo je tema koja zasluuje poseban
tekst, knjigu i ivot. Kada bismo operativni sistem morali da podelimo na
nekoliko delova, to bi bili kernel i sve
ostalo. Kernel vodi sasvim drugaiji ivot
u raunaru u odnosu na ostale procese.
Upravlja hardverom, odluuje koji
proces e se izvravati, ta e procesor
da radi u nekom trenutku i upravlja
RAM memorijom. Kernel je zapravo
jedino mesto gde se novi procesi mogu
kreirati. U kernelu se nalaze driveri
(zovu se jo i upravljaki programi) koji
nam omoguuju da koristimo na
raunar, a jo vanije je da omoguuju
naim programima rad i na drugim
raunarima bez obzira na to koliko se
razlikuju po hardverskim karakteristikama. Kernel obezbeuje interfejs za
upravljanje fajlovima, pristup mrei i jo
mnotvo toga, a proces inicijalizacije,
raspakivanja i pokretanja kernela takoe izlaze iz okvira ovog teksta.
Najbitnija stvar koju treba da znamo,
jeste da kernel predstavlja spregu izmeu hardvera, upravlja radom raunara,
pokree se procesom bootovanja za koji
je zaduen bootloader i nakon to kernel
postane funkcionalan, pokree se proces
init, a ostatak ve znate. Osim Linux
kernela postoje i drugi, recimo Mach,
Hurd i BSD . Kernel se esto zove i
jezgro, to bi bilo bukvalno znaenje te
rei.
LiBRE!

asopis o slobodnom softveru

Linux unatrake
embeded sistemima ili imate raspberry).

Meutim, ni ovo nije kraj jer moemo da

imamo vie bootloadera na raunaru, vie
ureaja na kojima se nalaze operativni
sistemi, a procesor ne moe direktno da
komunicira ni sa hard diskom, ni sa
monitorom, a opet na neki nain moete
da vidite bootloader ili da izaberete
ureaj sa kojeg elite da startujete
sistem. Za to je zaduen BIOS .

Bootloader

Procesori imaju krajnje jednostavan i

dosadan nain rada. Moemo ih smatrati
crnim kutijama koje na osnovu jednog
niza nula i jedinica (programske rei,
instrukcije, dela koda programa) znaju u
kakvo stanje treba da se podese, a potom
da od nekog drugog niza nula i jedinica
(podaci), naprave trei niz nula i jedinica (rezultat) i taj rezultat zabelee negde
(zapisivanje u memoriju). Kada ukljuimo raunar, deava se upravo to.
Procesor pone da izvrava neki program, a program koji uitava operativni
sistem, tanije prvo kernel, pa onda sve
ostalo, naziva se bootloader. Ako se
pitate zato ne pokreemo odmah kernel, odgovor je jednostavan. Kernel je
prevelik da bi ga procesor mogao odmah
pokrenuti pa prvo koristimo jednostavniji program ija namena je uitavanje
kernela i priprema za njegovo pokretanje. Neki od najpopularnijih su opte
poznati GRUB (da, da, ono udo sa
kojim ste imali problema), LILO (njega
verovatno ne koristite, osim ako niste
slacker) ili u-boot (ako se sreete sa
Mart 2014.

BIOS

BIOS ( Basic Input/Output System) je prvi

i osnovni set programske podrke na

raunaru. Obezbeuje ga proizvoa
matine ploe, a njegova namena je da
prui vrlo jednostavna podeavanja raunara i komunikaciju sa raunarom na
nekom osnovnom nivou. BIOS prua
podrku za ispis na monitor, unos sa
tastature i pristup memorijskim ureajima. Ovo znai da je BIOS dovoljan da
biste pokrenuli neki program na raunaru, bez potrebe za operativnim sistemom. Bootloader je jedan takav program,
ali vi moete da napiete i svoj program
koji e se izvravati direktno na procesoru. Za ovakve igrarije preporuujemo
osdev
wiki
(http://wiki.osdev.org).

29

Oslobaanje
Zanimljivo je rei da se ovi programi
moraju nalaziti u prvih 512 bajtova
ureaja (odnosi se na CD , hard disk ili
flash memoriju) i ne mogu biti vei od
1 MB . Ovde takoe postoje alternative,
postoje open source BIOS -i, a za vie
detalja o tome potraite open firmware,
openbios i coreboot.

POST

Ostao je jo jedan mali detalj. Pre nego

to BIOS postane sasvim funkcionalan,
raunar prvo pokree POST ( Power On
Self Test) da bi proverio svoje stanje.
POST je najee deo BIOS -a, odnosno
deo firmwarea matine ploe. To su ona
prva slova koja se pojave kada pritisnete
dugme za ukljuivanje i ono to piti
kada memorija, procesor ili grafika
kartica nisu na svojem mestu.

30

Za kraj

Recimo da smo sada proli kompletan

put od preuzimanja naeg asopisa do
pritiska dugmeta za ukljuivanje. Bolji
izraz bi moda bio da smo proleteli kroz
ovu proceduru jer mnogo toga nije
napisano. Ima vie naina kako se sistem
moe startovati, ali ovo je jedan klasian
primer. Dakle, da se podsetimo ali sad
hronolokim redom. POST izvrava
osnovni vid provere hardvera, proverava
da li su sve komponente raunara na
broju. BIOS je prvi nivo apstrakcije koji
omoguava procesoru da komunicira sa
ostatkom raunara i govori procesoru na
kojem ureaju da potrai program koji
treba da izvri. Taj prvi program se
nalazi u bootsectoru (prvih 512 bajtova
nekog memorijskog ureaja) i naziva se
bootloader. To je mali program koji
uitava kernel i zapoinje njegovu
inicijalizaciju. Nakon to je kernel
funkcionalan, on pokree prvi proces na
sistemu - init proces, i njemu preputa
da dalje aktivira sistem. Init system
potom pokrene osnovne servise, izmeu
ostalog i X koji prua usluge za grafika
okruenja, pokree se session manager
kako bi se korisnik prijavio za rad i
potom se pokree okruenje radne povri. U okruenju radne povri ve imamo
ikonice koje predstavljaju fajlove,
dokumenta, direktorijume i izrne
datoteke. Kada izaberemo neku od
ikona, pokree se potreban program i on
se pojavljuje na monitoru. Nadamo se da
smo uspeli da vas zainteresujemo. Vrlo
rado emo pisati o slinim temama i
time vam pomoi da reite neke
nedoumice. Javite nam se i izai emo
vam u susret.
LiBRE!

asopis o slobodnom softveru

Slobodni profesionalac

Autor: Stefan Noini

ta je raunarska vizija?

aunarska vizija (eng. computer

vision) je oblast raunarskih nauka
koja se bavi obradom i analizom slike i
viedimenzionalnihprostora (najee
trodimenzionalni i etvorodimenzionalni). Ova oblast je veoma vana i ima
veliku primenu u industriji i nauci.
Ova oblast je zastupljena u:

kontroli robota u industriji

navigaciji
detekciji objekata i dogaaja
indeksiranju baza slika
prepoznavanju lica
analizi slike u medicini
popravci slike
optikom prepoznavanju teksta
( OCR)

Proces se najee sastoji od:

dobijanja slike sa kamere ili nekog
drugog optikog senzora
obrade slike (otklanjanje umova,
konverzija u potreban sistem boja i
Mart 2014.

drugo)
segmentacije (razdvajanje bitnih
stvari od nebitnih)
ostalih obrada (prepoznavanje
objekata, specifinosti,
transformacije i drugo)
Kao to se moe primetiti, ovo je dosta
sloen proces i razvijanje sistema baziranih na raunarskoj viziji postaje sve
izazovnijekao to i problemi u ovoj
oblasti postaju sve uestaliji i sloeniji.
Zbog gore navedenih razloga, potrebno
nam je reenje koje e nam omoguiti
vii nivo apstrakcije i omoguiti da
razmiljamo o novimreenjima koristei
ve postojea. U razvijanju ovakvih
sistema traimo reenje koje e nam
poveati produktivnost i kreativnosti
nae mogunosti za reavanje problema
preusmeriti na zanimljivije stvari od
stalne brige o tome da li smo dobro
implementiralive neko postojee reenje.

ta je OpenCV?

OpenCV ( Open Source Computer Vision)

31

Slobodni profesionalac
je razvojna biblioteka pre svega za
CC++ koja omoguava olakanu implementaciju sistemabaziranih na raunarskoj viziji. Ova biblioteka je razvijena
pod BSD licencom to omoguava visok
nivo otvorenosti i slobode korienja,
menjanja i distribuiranja. Ova biblioteka ima ogromnu primenu u industriji
i najee je prvi i jedini izbor veine
onih koji se bave ovom i srodnim
oblastima. Dostupna je na mnogim
platformama kao to su Linux, Windows,
OSX, iOS i Android.
Iako je pre svega namenjena kao CC++
biblioteka, postoji interfejs za Python i
Java-u.
Zbog svoje efikasnosti i brzine, primenjuje se u sistemima koji zahtevaju brz
odziv, odnosno u sistemima koji rade u
realnom vremenu.Ovo je omogueno
zbog mogunosti korienja optimizacija za razliit hardver. Takoe ima
podrku za vieprocesnu obradu to
omoguavaiskorienje punih resursa

32

sistema koji mogu da vre obradu

paralelno.
Zbog ogromnog broja mogunosti i
funkcija, OpenCV je podeljen u vie
modula, a svaki modul ima svoju namenu. Kombinacijom ovih modula je
mogue napraviti zaista korisne aplikacije. U nastavku teksta vam dajemo
objanjenje za neke najbitnije module.

Osnovni core modul

Kao to mu i samo ime kae, ovo je

osnovni modul u biblioteci. Ovaj modul
sadri neke osnovne strukture i funkcije za biblioteku.
Ovde se nalaze strukture za reprezentaciju slike kao matrice piksela, boja,
taaka, vektora i drugog. Od funkcija tu
su osnovni algoritmiza operacije nad
nizovima, grafovima i vektorima.

LiBRE!

asopis o slobodnom softveru

OpenCV
Modul za upravljanje
grafikim interfejsom

Ovaj modul u biblioteci ima naziv

highgui. Pored toga to ima mogunosti
upravljanja grafikim interfejsom, on
ima i mogunostiuitavanja slika iz
memorije, tvrdih diskova, kamere i
ostalih ureaja u strukture koje su
navedene u core modulu.
Tu su mogunosti i prikazivanja slika
kao i neki dodatni grafiki elementi koji
pruaju lako uklanjanje greaka (eng.
debugging).

Modul za obradu slika

imgproc. Slui za obradu slike. U ovom

modulu se mogu pronai razni algoritmi kao to su blur efekat, Hafova

transformacija, menjanje veliine slike,
rotacija, adaptivni trehold threshold,
floodfill, izraunavanje histograma i
mnogi drugi.

Ostali moduli

Pored gore navedenih modula, postoje

jo mnogi korisni moduli kao to su
video moduli, moduli za kalibraciju,
moduli za detekcijuspecifinih objekata
i moduli za uenje. Ovde je potrebno
napomenuti da postoje i non-free
moduli koji nisu besplatni.

Ovaj modul se u biblioteci naziva

Mart 2014.

33

Slobodni profesionalac
Dokumentacija

Ako ste mislili da je ovo previe komplikovano, razmislite ponovo! Moemo

slobodno da kaemo da je dokumentacija za ovu biblioteku jednaod boljih
dokumentacija, ne samo u sferi slobodnih razvojnih biblioteka ve i globalno.
OpenCV nudi kompletan opis svih modula i funkcija kao i imena algoritama
koji se koriste u datoj funkciji. Nije
redak sluaj da naiete na primere koda
gde se koristi data funkcija, a i esto se
mogu videti slike koje predstavljaju
demonstraciju rezultata neke funkcije.
Pored ovoga, dostupni su i OpenCV
tutorijali kao i prirunik koji se moe
preuzeti u PDF formatu ili itati onlajn.

devojke koja je prikazana na slici 2. Nije

redak sluaj da se neko zapita ko je ona
zapravo i zato se tolikoputa pominje.
Ova sekcija u ovom tekstu je namenjena
da se malo zabavimo, ali i da ispriamo
zanimljivu priu.

OpenCV za Android

platformu

OpenCV ima svoj servis za Android

platformu koji omoguava deljenje

OpenCV binarnih dinamikih biblioteka
izmeu aplikacijapa time aplikacije
tede memoriju. Takoe su dostupne
razne optimizacije za razliite platforme. OpenCV Android upravnik jedostupan u Googleovoj prodavnici aplikacija i
besplatan je. Po instalaciji ove aplikacije dobiete mogunost da instalirate
OpenCV za vau platformu. Posle ove
instalacije moi ete da koristite vae
aplikacije bazirane na ovoj biblioteci.

Ko je Lena?

Ako ste pregledali OpenCV dokumentaciju ili ako ste proitali bilo kakav
tutorijal iz ove biblioteke, sigurno ste
primetili dase esto pojavljuje slika

34

Devojka sa slike je Lena Sderberg. Bila

je model za Playboy i ova slika vue
poreklo iz davnih sedamdesetih godina
kada jebilo dosta teko doi do
skenirane fotografije. Razvojni tim koji
se bavio algoritmima za kompresiju
slike i njenu obradu,uspeo je da doe do
ove slike u digitalnoj formi i na njoj
testirao svoje algoritme. Lena je zbog
ovoga nazvana prvom devojkom
internetai bila je gost na pedesetoj IS&T
konferenciji 1997. godine koja se bavi
raunarskom vizijom i na njoj se
predstavila.
LiBRE!

asopis o slobodnom softveru

Internet mree i komunikacije

Tor mre a:

O n li n e a n o n i m n o s t i

s i gu r n o s t
( 2 . de o )

Autor: Petar Simovi

or, iako jedan od najsigurnijih

naina komunikacije u dananjim

vremenima neprekidnog hladnog sajber
rata i sve prisutnije masovne pijunae
kojih smo u dananje vreme sve svesniji, ima i neka svoja ogranienja i
potrebno je tano znati ta nam to TBB
omoguava, a ta ne.
Prvo, ako se koristi samo TBB kao alat
za anonimno surfovanje netom na
nekom operativnom sistemu (pretpostaviemo da je to Linux jer inae nema
mnogo smisla, bar to se privatnosti
tie), onda valja znati da Tor koristi
samo odreen broj portova (od moguih
65536=2^16 tj. 0-65535) za sigurnu
komunikaciju sa anonimnom mreom,
a da su ostali portovi izloeni na
milost i nemilost ostalim programima
sa moguim bagovima koje neko moe
da otkrije i pone da ih zloupotrebljava.
Druga stvar je to to ne mora da se
bude, bog zna kakav, haker da bi se
shvatilo da obian program za snimanje
pozadine desktopa, ako zaobie
Mart 2014.

sigurnosne provere operativnog sistema

kroz zloupotrebu njegovih eventualnih
propusta, moe u potpunosti da obesmisli upotrebu TBB samim snimanjem
aktivnosti desktopa koje bi slao napadau i time izbegne svu silnu enkripciju
Tor mree. Naravno, ovo su ekstremni
sluajevi, jer se najee mogu izbei
redovnim auriranjem sistema, ali nisu
nemogui jer su izvodljivi i esti,
ukoliko je meta iz nekog razloga vana i
ima pristup poverljivim podacima
(novinari u neliberalnim dravama,
politiari, pijuni i drugi).
Ako se osvrnemo na smisao poslovica:
Bolje spreiti, nego leiti. i Znanje je
mo., zakljuiemo da, kako sada znamo za ovu mogunost napada - moemo
od njega da se efikasno odbranimo
upotrebom operativnih ( open-source)
sistema u kojima je glavni akcenat na
anonimnosti i u iju grupu spadaju
Whonix (http://goo.gl/b1swp) i Tails
(http://goo.gl/isQIn). Tails se zasniva na
Debianu, a sve komunikacije se primoravaju da koriste Tor mreu.
Ovde je vano napomenuti da nije

35

Internet mree i komunikacije

kao, na primer, SSL
http://goo.gl/YUqqq6).

pametno koristiti programe koji se

zasnivaju na P2P komunikaciji tj.
torrent programe ( utorrent, bittorrent i
ostali) preko Tor mree. To je zato to
su moderni trakeri ( trackers) dizajnirani
da koriste UDP protokol koji ignorie
proxy koji koristi Tor, a opet Tor
podrava samo TCP protokole, pa je
teta viestruka jer ne samo da niste
prikrili identitet i IP adresu, ve prouzrokujete ranjivosti Tor mree i vaeg
sistema. Ranjivost je u tome to ti
torrent programi jednostavno uzmu
vau IP adresu i prekopiraju je u traker
koji se alje drugima u P2P mrei. Tor i
ovde obavlja svoj deo posla te niko ne
zna odakle je IP i odakle se podaci alju,
ali to je daleko od anonimnosti koju
biste eleli (vie na:
http://goo.gl/
Es5xL).

(vie

na

Imajui ovo na umu, ne udi to svetske

sigurnosne organizacije poput NSA ili
GCHQ instaliraju hiljade, pominje se
podatak od devetnaest hiljada Tor releja
i izlaznih vorova u vlasnitvu NSA,
pokuavajui da prate i analiziraju sav
protok kroz Tor mreu, kontroliui
najvei deo izlaznih vorova koje se
malo ko usudi da pokrene zbog
moguih sukoba sa zakonom i problema
u koje moe da zapadne zbog razliitog
sadraja koji prolazi neenkriptovan
jednim delom kroz izlazni vor.

Osim ove, Tor ima i drugih negativnih

osobina koje se moda ne vide na prvi
pogled, ali se brzo mogu uoiti iz
dizajna.Informatiarima je sigurno
poznata reenica: Svaki sistem je jak
koliko je jaka njegova najslabija karika. Tor nije nikakav izuzetak. Naime,
slaba taka Tora su njegovi izlazni
vorovi ( exit nodes) koji dekriptuju
sadraj, tako da izlazni vorovi mogu
imati informaciju o vama, ako se ne
koristi takozvana end-to-end enkripcija

36

LiBRE!

asopis o slobodnom softveru

Tor mrea
Za sada ovo nije veliki problem, te
nikako ne pozivamo da se odustane od
Tor mree, jer dokle god se pridravate
navedenih pravila, koristite SSL i
uopte znate ta radite, enkripcija je
dovoljno jaka da niko nee moi da
ugrozi vau anonimnost, a NSA bi
morala da tano zna sve vorove kroz
koje vaa komunikacija prolazi da bi
otkrila va identitet. Sav trud koji NSA
ulae u razbijanje Tor mree govori o
uspenosti i sigurnosti same mree.
Brojni eksperimenti i nauni testovi
pokazuju da je NSA u mogunosti da
prislukuje veoma mali deo Tor mree,
ali da nikada nee biti u stanju da u
realnom vremenu prati i deifruje sav
saobraaj. Svi pokuaji ugroavanja Tor
komunikacija na nivou mree su
propali, pa je za oekivati i druge sofisticiranije naine pijuniranja u bliskoj
budunosti.
U sledeem delu emo videti nekoliko
zanimljivih programa za korienje u
okviru Tor mree i kako moemo da
poboljamo sigurnost naeg sistema
tamo gde nas Tor ne titi.

Pregled popularnosti GNU/Linux

/BSD distribucija za mesec mart

Distrowatch
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25

Mint
Ubuntu
Debian
openSUSE
Fedora
Mageia
Arch
elementary
Puppy
Manjaro
SparkyLinux
Zorin
PCLinuxOS
CentOS
Lubuntu
CrunchBang
GhostBSD
Kali
antiX
Simplicity
Xubuntu
Bodhi
Kwheezy
FreeBSD
Ultimate

3630<
2436>
1783<
1384>
1262=
1196<
1170>
1138>
1057>
896<
886>
864>
828<
789<
750>
655<
618>
601<
584>
582>
578<
564<
533>
532<
520>

Pad <
Porast >
Isti rejting =
(Korieni podaci sa Distrowatcha)
Mart 2014.

37

Mobilni kutak

Android is p o d haub e

Autor: Nikola Hardi

Da li je Android istovremeno
i Linux?

ao to ve sigurno dobro znate,

Android je jedan od najpopularnijih
operativnih sistema za pametne telefone i sline ureaje i zasnovan je na
Linux kernelu. Razvija ga kompanija
Google koja je u saradnji sa proizvoaima mobilnih telefona osnovala
grupu za razvoj Androida, pod nazivom
Open Handset Alliance. Ova grupa je vie
formalnog karaktera i do sada nije
imala znaajnog uticaja na razvoj
Androida. Android nije istokrvni Linux i
jako se razlikuje od klasinih Linux
sistema, a da li imamo pravo da ga
svrstavamo u Linux operativni sistem ili
ne, procenite sami. U duhu teksta
Linux unatrake i nekih buduih
tekstova o Linux kernelu i operativnim
sistemima, u ovom tekstu emo se
baviti tematikom koja je na nekom
niem nivou, dalje od korisnika i blie
hardveru.

38

Gde je tu Linux i ta je tano

Android?

Jedan Android ureaj karakteriu veliki

ekran osetljiv na dodir, aplikacije pisane u Java-i, moderan grafiki korisniki
interfejs, prodavnica za aplikacije i
drugo. Android projekat se bavi
pravljenjem programske podrke koja
prua ove mogunosti. Napravljen je
API koji programerima prua nain da
iskoriste Android ureaj. Takoe se
napravljeni dodatni sistemi koji omoguuju izvravanje Android aplikacija i
pruaju razne servise. U takve sisteme
spadaju Dalvik virtuelna maina,
Android API i biblioteke, sistem za
kreiranje i upravljanje aplikacijama kao
i razne izmene u Linux kernelu. Dakle,
Android ureaji ne koriste istokrvni
Linux kernel, a o svim ovim temama
vie detalja moete da proitate u
nastavku teksta.

Dalvik

Dalvik je Java virtuelna maina koja je

zaduena za izvravanje Java kda na
LiBRE!

asopis o slobodnom softveru

Android ispod haube

Androidu. Pre svega, Java je jedan vrlo
specifian programski jezik. Java izvorni kd se prevodi u tzv. Java bytecode
koji potom interpretira i izvrava Java

virtuelna maina. Pitanje zato je

izabrana ba Java, ostaviemo za neko
drugo mesto i vreme, ali ostaje pitanje
zato nije izabrana neka od ve postojeih implementacija Java virtuelnih
maina. Za ovo postoji nekoliko odgovora, a dva najvanija su Oracle i
prenosivi ureaji.

Java i Solaris postali su vlasnitvo

kompanije Oracle, nakon to je Oracle
2009. godine otkupio kompaniju Sun

Mart 2014.

Microsystems. Ovo je dovelo do mnogih

pravnih sporova i problema oko licenciranja koje su tvorci Androida eleli da

izbegnu, a dovelo je i do drugih bitnih
prekretnica u izboru tehnologija, kao
to je izbor Harmony Java standardne
biblioteke koju razvija Apache a ne
Oracle.Drugi bitan faktor je injenica da
je Android namenjen prenosivim ureajima, to podrazumeva ograniene
resurse po pitanju memorije, procesorske snage i baterije, pa je Dalvik
stvoren ba za ovakve uslove rada.
Dalvik se od klasine Java virtuelne

maine razlikuje po nekim formalnim

39

Mobilni kutak
stavkama oko implementacije i arhitekture, ali i po formatu datoteka koje
izvrava. Meu virtuelnim mainama
postoje dve klase, one iji se rad bazira
na stacku, i one iji se rad bazira na
registrima. Neki primeri stack based virtuelnih maina su klasina Java
virtuelna maina i .NET virtuelna maina. Dalvik je register based i sasvim je
drugaije organizovan. Osim po arhitekturi, razlikuje se i po tome to se
Java kd prevodi u .class datoteke, a
Dalvik radi sa .dex datotekama. Neke
od vanih osobina .dex datoteka su da
omoguuju bolju kompresiju, manje su
i smanjeno je ponavljanje podataka
unutar njih u odnosu na .class .

je projekat pod Apache fondacijom i da

je napisana iz poetka. Vrlo je slina sa
zvaninim JavaSE i JavaME standardima, ali ne poklapa se sa njima
potpuno.

Zygote

Android koristi poseban sistem za

pokretanje sistema i Android aplikacija.
Razlika u odnosu na standardne init
sisteme je u tome to se rad Zygota ne

zavrava po pokretanju svih servisa, ve

je Zygot aktivan, te i dalje kreira
procese za novopokrenute Android
aplikacije.

Bionic i Harmony

je zamena za standardnu
biblioteku C programskog jezika koju je
razvio Google, a zasniva se na BSD -ovoj
biblioteci. Bionic se razvija odvojeno od
Androida, ali se vrlo vrsto oslanja na
Linux kernel. Objavljen je pod BSD
licencom za razliku od GNU-ove varijante ( glibc) i time je razvoj formalno
slobodniji. Ovo naravno moemo da
protumaimo i drugaije, jer je BSD
licenca, u odnosu na GPL familiju
licenci, zapravo pogodnija za izbegavanje objavljivanja kda i izmena.
Ovo jeste vid slobode, ali da li je prava
stvar ili nije, to ostaje za neku drugu
diskusiju. Osim licence, Bionic se
razlikuje i po tome to je manji od glibc
i optimizovan je za rad na sporijim
procesorima.Iz slinih razloga zbog koji
su nastali Dalvik i Bionic, izabrana je
Harmony biblioteka. Pored razlike u
licenci, za Harmony je bitno navesti da
Bionic

40

LiBRE!

asopis o slobodnom softveru

Android ispod haube

Servisi

Poto je Android namenjen prenosivim

ureajima, najee mobilnim telefonima i tabletima, on prua i niz servisa
za upravljanje periferijom. Servisi su
razliiti, od onih koji su zadueni za
razna obavetenja, tajmere, alarme i
drugo, do onih za upravljanje pokrenutim aplikacijama.Nain pokretanja i
upravljanja aplikacijama je takoe vrlo
karakteristian. Dok na drugim sistemima imamo samo jednu aplikaciju
koja je trenutno pokrenuta ili imamo
pokrenute samo one aplikacije koje
trenutno koristimo, Android koristi
nain koji funkcionie po principu
stacka. Sve aplikacije koje smo pokrenuli, ostaju aktivne u pozadini i uvek se
moemo vratiti na njih, a kada
ponestane resursa, tada se stanje onih
najstarijih aplikacija uva i one se
zaustavljaju.

Android biblioteke

Android je vrlo brzo stekao popularnost

kako meu krajnjim korisnicima, tako i

meu programerima, a za to je u velikoj
meri zasluan i deo Androida koji programerima omoguava da na to
jednostavniji nain upravljaju raznim
mogunostima telefona. Ove biblioteke
se jednim imenom zovu Android API i
obuhvataju razliite nivoe, od onih za
definisanje izgleda i funkcionalnosti
aplikacija do onih za komunikaciju sa
drugim aplikacijama, servisima i hardverom.

Mart 2014.

Android kernel

Ovo je za mnoge bolna taka. Da li je

Android stvarno Linux ili ba i nije? Ne
postoji taan odgovor, a mi moemo
opisati problem. Strogo gledano, Linux
je samo kernel, dok je ostatak sistema
proizvod GNU projekta. Dakle, moemo
da preemo na pitanje da li Android
koristi Linux kernel? Da, Android koristi
Linux kernel, s tim to su u potpunosti
izmenjeni njegovi pojedini delovi. Ove
izmene su dostupne i ak se nalaze u
skladitu programskih paketa Linux
kernela
(za
kernel
hakere,
/drivers/staging/android). Za sada ne
postoje inicijative da ovaj kd postane
sastavni deo standardnog Linux kernela.
Linux kernel na koji su primenjene ove
izmene, esto se naziva androidizovan
Linux kernel, a procesom androidizacije od standardnog Linux kernela
proizvoljne verzije moete napraviti
kernel za Android, ukoliko vam je to iz
nekog razloga potrebno.

Binder

Binder je zaduen za komunikaciju

izmeu procesa ( IPC - inter process
communication). Vrlo je udno to se

naao u samom kernelu. Mnogo ei

sluaj je da se ovakva podrka implementira na viim nivoima, meutim,
poto je re o sistemu sa ogranienim
resursima i poto se koristi za svakakve
vidove komunikacije, ovakav potez je
opravdan. Neki od primera za ta se sve
koristi binder su: upravlja aplikacija i
procesa, iscrtavanje na ekranu, unos
podataka, pokretanje koda u drugim
aplikacijama i drugo. Binder je u samom
srcu Androida i bilo bi vrlo teko

41

Mobilni kutak
zameniti ga na drugaiji nain, barem u
datom okruenju.

Ashmem

Na sistemima u kojima se izvrava vie

procesa istovremeno ( multitasking), javlja se pojam deljenje memorije ( shared
memory). POSIX standard definie
deljenu memoriju, meutim, Android
koristi drugaiji pristup problemu i ova
implementacija se zove ashmem (Android shared memory). Naravno, i ovde
je re o tednji resursa, a glavna razlika
izmeu POSIX SHM i ashmem ogleda se
u tome to se ashmem drugaije ponaa
u sistemima sa malo radne memorije, a
izmeu ostalog, prua i jednostavniji
nain za rad sa datotekama.

Alarm

Trea bitna karakteristika androidizovanog kernela su alarmi. Ovde nije

re o aplikaciji koja uznemirava vae
snove, ve budi procese. U teoriji operativnih sistema postoji pojam signala
kojima moemo obavestiti odreeni
proces o nekom dogaaju. Recimo, kada u terminalu pritisnemo kombinaciju
tastera CTRL + C, tada u stvari
trenutnom procesu aljemo signal koji
e proces da obradi i uradi neto,
najee e se zaustaviti. Drugi primer
je signal SIGKILL kojim moemo da
poruimo da se zaustavi, najee na
destruktivan nain. Slinu funkcionalnost predstavljaju alarmi i SIGALARM .
Program moe da obavesti sistem da
eli da se zaustavi i porui od sistema
buenje u nekom trenutku. Tada taj
proces prelazi u stanje ekanja, a po
isteku zadatog vremena operativni

42

sistem e tom procesu poslati signal

SIGALARM i na taj nain ga probuditi,
odnosno nastaviti njegovo izvravanje.
Problem se javlja kada ureaj pree u
stanje pripravnosti ( standby). U obinom Linux kernelu, tada vreme staje, a
time se obustavlja i raunanje vremena
za ovakve alarme. Kada Android ureaj
pree u stanje pripravnosti (kada
pritisnemo dugme za zakljuavanje, na
primer), o ovim alarmima se i dalje vodi
rauna.

Jo nekoliko razlika

Android ne koristi X za iscrtavanje

grafikog okruenja, ve se za to koristi

direktno OpenGL ES ( GLES ), verzija
OpenGL-a za embedded sisteme. GLES se
razvija odvojeno od Androida i za njegov
razvoj je zaduena Kronos radna grupa,
koja razvija OpenGL, OpenCL i druge
nama ve poznate biblioteke.
Mobilni telefoni koji koriste Android,
najee u sebi imaju ip ( SoC System on
Chip ) sa ARM procesorom i drugim
delovima, meutim za upravljanje
GSM/GPRS komunikacijom postoji
poseban ip. Na ovim ipovima, koji se
u Android svetu obino nazivaju radioipovima, pokrenut je poseban operativni sistem koji ostavlja ograniene
mogunosti za rad. O ovim operativnim
sistemima i ipovima se ne zna mnogo,
podaci o njima su u vlasnitvu njihovih
proizvoaa, a ono na ta smo eleli da
skrenemo panju, jeste da ne moemo
tek tako da se igramo sa GSM signalima
jer je to odvojen sistem sa jasno
definisanom namenom.
LiBRE!

asopis o slobodnom softveru

Android ispod haube

Razvoj Androida i licence

Android razvija Google i objavljen je pod

ASL ( Android Software Licence). Kd do

sada objavljenih verzija, javno je dostupan i slobodan za izmene na adresi

android.googlesource.com. Kd trenutne
verzije koja je u fazi razvoja, dostupan
je samo unutar kompanije ili drugim
kompanijama sa kojima je potpisan
poseban ugovor. U istom krugu ljudi
ostaju i odluke o razvoju Androida. Ovo
jeste neobian princip i nije karakteristian za svet slobodnog softvera,
ak mnogi dovode i u pitanje da li je ovo
uopte slobodan softver. Po licenci
jeste, a po nainu razvoja nije. Ni
zajednica niti bilo ko izvan Googlea ne
moe ni na kakav nain da utie na
razvoj ovog projekta. Opet, lepo od njih
to su nam omoguili da zavirimo u kd
i nastavimo tamo gde su oni stali.

Alternative

Android nije jedini operativni sistem za

Mart 2014.

prenosive ureaje i mobilne telefone

koji je zasnovan na Linuxu. U proteklih
deset godina imali smo priliku da
vidimo projekte koji su se neslavno
zavrili, a u neto skorijoj istoriji imamo
i nove projekte. U prvoj kategoriji su
naalost OpenMoko , MeeGo , Maemo i
drugi. Lepa vest je da su Meego i Maemo
nastavili da ive u projektu koji se zove
Sailfish koji razvija finska kompanija za
telefon Jolla. Druge dve popularnije
alternative su FirefoxOS i Ubuntu za
telefone.

Za kraj

Ovo je bio jedan kratak pregled

Androida i retka prilika da proitate o
detaljima sistema koji najverovatnije
imate na svom telefonu. Sjajna knjiga
na ovu temu je Embedded Android, a
uvek moete da pitate i redakciju
asopisa za vie detalja ili pomo. Na
vama je sada ostalo da izvagate da li je
Android Linux, ili ba i nije.

43

Open Way

U petak, 25. travnja (aprila) 2014. godine odrae se Konferencija open source
rjeenja u Novom Mestu u Sloveniji. Novo Mesto postae na jedan dan sredite
open source znanja, ideja i rjeenja s podruja IT-a, kreativnosti, 3D printera i jo
mnogo toga.
Ujutro e se na Fakultetu za informacijske studije odrati dvije besplatne
radionice namijenjene svima koji su eljni tehnikoga znanja. U
poslijepodnevnim satima predavanja e odrati zanimljivi predavai iz svijeta
otvorenog koda.
Na kraju dogaaja oekuje nas ekskluzivni Firefox party, a uz proljetne melodije,
dobru hranu s rotilja i hladno pivo zavrit emo cjelodnevni put po open source
rjeenjima.
Sudjelovanje na konferenciji je besplatno. Detaljni program, popis predavaa te
postupak prijave na konferenciju moete pronai na web stranici konferencije:
http://openway.si

44

LiBRE!

asopis o slobodnom softveru

Network Spoofer

Network
S poofer
Autor: Gavrilo Prodanovi

ada rutujemo svoj telefon,

otvaramo vrata irokih mogunosti
koje nam nudi Linux. Moemo da
overklokujemo CPU telefona, da piemo
po sistemskoj particiji, stavimo neoficijelni ROM i jo mnogo toga. Na
Androidu je slabo zastupljen terminal u
praksi jer je smanjena touch tastatura
nezgodna za bilo kakav koristan rad.
Zbog toga esto koristimo grafike
aplikacije koje e da kucaju umjesto
nas u terminal i tako olakaju nam
muke. Jednu od takvih predstaviemo
upravo sada, a ime joj je Network
Spoofer.
Network Spoofer e pomoi da na zaba-

van nain testiramo bezbjednost mree

i pokaemo kako su male wifi kune
mree ranjive na njukanje saobraaja.
Nakon instalacije potrebno je podesiti
aplikaciju da bi mogla normalno
funkcionisati. Podeavanje se zapravo
sastoji od izvravanja jednog preuzimanja oko 100 MB , koji je debian
image loop fajl kompresovan gzip kompresijom. Nakon to se preuzimanje
zavri, image e biti otkompresovan na
SD karticu i u trenutnoj verziji tei
420 MB .
Mart 2014.

Nakon podeavanja moete da startujete okruenje i izaberete eljene

spoofove koje hoete da koristite. Svi
spoofovi rade uglavnom isto pod

45

Mobilni kutak
staviti trollface. Njegov efekat je
jednostavan: zamjenie sve slike sa
stranica sa slikom dobro poznatog
trollfacea. Od ostalih image spoofova tu
su blur image koji muti sliku i flip image
koji napravi odraz u ogledalu svake
slike. Za ova dva spoofa koriste se
ImageMagic paket da bi se slike odradile
u letu. Mogue je sve slike zamjeniti sa
nekom slikom iz telefona ili sa slikom
na vebu. Postoji youtube spoof koji
omoguuje da svaki otvoreni video
zamjenite sa nekim svojim, a ako vam je
mrsko da lino izaberete, moete izabrati ponueni Rickroll. Kao klasika
na ponudi je zamjena teksta na vebu sa
nekim naim reenicama. Postoji i
jedan koristan spoof pod imenom
Adblock, a omoguuje nam da budemo
spasilac od dosadnih reklama. Kao lag
na tortu dolazi opcija koja omoguuje
korienje vie spoofova u isto vrijeme.

haubom: http saobraaj se preusmjeri

kroz va pametni telefon, onda se
mjenja source html fajla i izmjenjen fajl
se dostavlja rtvi. Spoofovi su svi u
osnovi bezazleni, kao to je mjenjanje
teksta i slika, preusmjeravanje sa jednog sajta na drugi ili preusmjeravanje
svakog, na primjer na na blog, gdje im
moemo objasniti kako da se izbave od
ove nesree. Za podeavanje spoofa
potrebno je izabrati ruter iz ponuene
liste, a poslije toga izabrati rtvu po IP
adresi ili odluiti da svi na mrei budu
napadnuti. Za prvi spoof emo pred-

46

Jedna od stvari to nam se nije svidjela,

jeste opcija da se izaberu svi na mrei
za rtve ili samo jedna rtva. Ne postoji
opcija da izaberete dvije ili tri rtve.
Nekada prije spektar sajtova za napad
je bio mnogo iri, a danas je onemogueno da mnoge sajtove napadamo jer
koriste https protokol, a aplikacija ne
posjeduje nita da se sa ovim izbori.
Tako na primjer spoof pod imenom
Google search change vie nije funkcionalan jer Google podrazumjevano koristi
https protokol, a Facebook je takoe
uveo https protokol kao podrazumjevan
to smanjuje efekat image spoofova kao
to je troll face. Takoe treba biti i
oprezan gdje se koristi alatka jer na
mreama sa velikim saobraajem postoji mogunost da napravite kolaps i
LiBRE!

asopis o slobodnom softveru

Network Spoofer
Alatka ne postoji na Play Storeu, pa e
biti potrebno da je runo preuzmete sa
SoruceForge.net sajta, to vjerovatno nije
omoguilo popularnost u irokom krugu.
Za kraj dodaemo nekoliko naina kako
da se zatitite:
Za poetak zakljuati svoj wifi.
Najjednostavnije je da eksplicitno
kucate https:// prije linka sajta gdje
je to mogue. Protokol ifrovan SSLom ne moe lako da se njui i mjenja
kao to smo ve pomenuli.
Dodajte statiku arp adresu za va
ruter na vaem Linux ureaju: arp -s
<router_ip> <router_mac>
Provjerite da li va ruter podrava
neki od naina zatite za ovakav tip
ili slian tip napada, kao to je DXCP
snooping na primjer.
Posjedovati zdrav razum je najpouzdanija zatita. Nemojte koristiti
raune koji su vam vani na javnim
mreama.

svima zablokirate pristup internetu.

Ispod haube aplikacija mountira ext2
loop image u kojoj se nalazi Debian i
kasnije preko chroota pokree Squid
HTTP Proxy, koji igra glavnu ulogu u
zamjeni sadraja stranice. Za hvatanja
rtava koristi arpspoof alatku iz paketa
dsniff, a ukljuen je i lighttpd. Za
preusmjeravanje saobraaja kernel
Androida mora biti kompajliran sa
podrkom za iptables, to veina danas
ima podrazumjevano ukljueno u sebi.
Mart 2014.

47

Mart 2014.

48