24. maj 2009.

12.00 asova / SNP, Gornji foaje scene "Pera Dobrinovi"

Dani knjige
"Scena", 12/2009: govore Darinka Nikoli, Miroslav Radonji
"Scena" No 22/2009: govori Svetislav Jovanov
Godinjak pozorita Srbije, 2007/2008: govori Sredoje Lali
19.00 asova / SNP, Scena "Pera Dobrinovi"
Selekcija nacionalne drame
Vida Ognjenovi

JE LI BILO KNEEVE VEERE

Srpsko narodno pozorite, Novi Sad
Predstava traje 2 sata i 50 minuta, s jednom pauzom
Reija
Scena
Kostim
Muzika
Dramaturg
Lektor
Koreograf
Pomonik reditelja
Asistent reditelja
Asistent kostimografa
Asistent koreografa
Korepetitori
Organizator

Vida OGNJENOVI
Geroslav ZARI
Ljiljana DRAGOVI
Zoran ERI
Svetislav JOVANOV
Dejan SREDOJEVI
Olivera KOVAEVI-CRNJANSKI
Jelena ANTONIJEVI
Beba BALAEVI
Branka TRBAC
Frosina DIMOVSKA
Irina MITROVI, Maja ALVANOVI
Milan KAANSKI

Uloge
BORIS ISAKOVI, Ilarion Ruvarac, arhimandrit manastira Grgetega, poznati istoriar
NENAD PEINAR, Jaa Tomi, urednik lista Zastave
MIODRAG PETROVI, Gospodin Mihajlovi, advokat, urednik Zastave
PREDRAG MOMILOVI, Gospodin Savi, profesor, saradnik Zastave
RADOJE UPI, Laza Dunerski, bogati zemljoposednik
JUGOSLAV KRAJNOV, Mirkovi, novinar Zastave, enokradica i bear
IGOR PAVLOVI, Mili, pesnik i novinar Zastave
ALEKSANDAR GAJIN, Gospodin Stojkovi, uitelj lepog ponaanja
STEVAN GARDINOVAKI, Mileti (Svetozar), vojvoanski tribun i politiar
DRAGAN KOJI, iri, trgovac, lan Odbora za proslavu Kosovske bitke
MIROSLAV FABRI, Jojki, trgovac i lan Odbora
MIODRAG PETRONJE, Radulaki, zemljoposednik i odbornik
ALEKSANDAR URICA, Dimitrijevi, urednik lista Branik
MIHAJLO PLESKONJI, Brat Makarije, kaluer manastira Grgetega
ATILA NEMET, Straar, u petanskom zatvoru
DRAGOMIR PEI, Horovoa Volf, uitelj notnog pevanja
GORDANA UREVI-DIMI, Gospoa Amalija, naelnica Dobrotvorne zadruge Srpkinja Novosatkinja
ALEKSANDRA PLESKONJI-ILI, Gospoa Radulaki, njena zamenica, ena zemljoposednika
TIJANA MAKSIMOVI, Gospoa Radovanovi, ugledna udovica
GORDANA KAMENAROVI, Gospoa Lugomirska
SANJA RADII, Gospoa Savieva, povuena, a sve zna
DRAGINJA VOGANJAC, Milica Tomi, ena Jaina, Miletieva ki
JOVANA MIKOVI, Katarina Lugomirski, devojka smernog ponaanja
TIJANA KARAJII, Gospoica Jojkieva, trgovaka ker
JOVANA BALAEVI, Gospoica irieva, bogata udavaa, jedinica trgovca iria
SANJA RISTI-KRAJNOV, Gospoica Gavanska, dobra partija
OLIVERA STAMENKOVI, Gospoica Popovieva, devojka na udaju ve odavno
MARIJA MEDENICA, Gospoica Zeremski, oseajna i nena
JELENA ANTONIJEVI, Sobarica
Deca: Tijana Jovanovi, Danica Golovi, Pavle Miti, Luka Putnik, Nikola Davidovi, Nikola Milenkovi*
* lanovi pozorine radionice "Pozorine matarije"
2

(bilten 2)

www.pozorje.org.rs

taj selektora
izves
Selekcija nacionalne drame
JE LI BILO KNEEVE VEERE, tekst i reija Vida Ognjenovi, Srpsko narodno pozorite, Novi Sad
Izveden kao raskona ironino-polemika vivisekcija naeg narodnog/graanskog pa i salonsko-politikog uma
sklonog mitizujuem shvatanju istorije i naeg mesta u
njoj, ivahno i slikovito raspisani tekst Vide Ognjenovi
spada u red onih ija aktuelnost nee skoro biti dovedena u pitanje, podjednako iz tzv. unutranjih i spoljanjih
razloga. Mislimo li o prvom, tu je veto i snano razvijena
dvostruka igra graena na slici graanskog miljea Novog
Sada na izmaku 19. veka te tadanjeg para/politinog vjeruju koje u jubilarno-paradnoj rekonstrukciji "kneeve veere" vidi svoj najvii glas, onaj koji se stihijski preliva u
prazninu realno mogueg i tragini incident kao svoj energetski produetak. Mislimo li o drugom, "spoljanjem"
razlogu ove predstave, stvar je jo oiglednija, tj. aktuelnija, ne samo kao pozorite koje "potkazuje ivot" nego i
kao ono koje mu nudi ogledalo vieznane po(r)uke, ako
ve ne i lek.
Naravno, tu je i ono tree i najvanije, bogata ansambl
predstava pisana proverenim rediteljskim rukopisom
same autorke, u kojoj su sve replike na mestu, glumci u
poslu vrednom umetnosti koliko i ivota koji ivimo, a
publika svesna da (sa)uestvuje u neem veem od samo
drame ili samo komedije. Otud moda i odsustvo upitnika u naslovu komada Vide Ognjenovi, ba kao to predstavi o kojoj je re ne treba nikakav usklinik. Dovoljno ju
je i gledati, u jo sveem izdanju.
Igor Buri, Vladimir Kopicl

pisac, reditelj
Vida Ognjenovi
Reditelj, dramski i prozni pisac. Diplomirala je optu knjievnost na Filolokom fakultetu u Beogradu i na odseku
za reiju beogradske Akademije za
pozorite, film i TV. Poslediplomske
studije zapoela u Parizu (Sorbona),
a magistarski rad iz teorije i prakse
reije odbranila na Univerzitetu u
Minesoti (SAD).
Bila je direktor Drame beogradskog
Narodnog pozorita, predavala na
univerzitetima u Los Anelesu i ikagu, redovni je profesor novosadske Akademije umetnosti...
Njen rediteljski opus ini blizu stotinu pozorinih, veliki
broj TV i radio-reija. U mnogim pozoritima bive Jugoslavije reirala je raznorodan repertoar, kako domau i
stranu klasiku tako i savremenu dramu.
Knjige drama: Melanholine drame (1991); Setne komedije (1994), Drame I, 2000 (Maj nejm iz Mitar, Kako zasmejati gospodara, Je li bilo kneeve veere?, Devojka modre
kose); Drame II, 2001 (Kanjo Macedonovi, Trus i trepet,
(bilten 2)

Jegorov put); Drame III, 2002 (Mefisto, Mileva Ajntajn, Viza),

Don Krsto, 2008.
Knjige proze: zbirke prirovedaka Otrovno mleko maslaka
(1994) i Stari sat (1996), Najlepe pripovetke Vide Ognjenovi (2001), roman Kua mrtvih mirisa (1995), Putovanje u
putopis (2005), roman Preljubnici (2006). Proza i drame
prevedene su na engleski, francuski, maarski, nemaki,
makedonski, norveki i druge jezike. Bila je ambasador SR
Jugoslavije (kasnije Srbije i Crne Gore) u Norvekoj.
Nagrade: Sterijina nagrada za najbolji tekst (Je li bilo kneeve veere, 1991; Jegorov put, 2001), Sterijina nagrada za
reiju (Jegorov put), Sterijina nagrada za dramatizaciju
(Korijen, stablo i epilog, 1984), Oktobarska nagrada grada
beograda za reiju (Mefisto, 1984), Zlatni vijenac Sarajevskog festivala MESS (Mefisto, 1985), Nagrada Joakim Vuji za dramski tekst (Kako zasmejati gospodara, 1998),
Nagrada Grada teatra Budva za dramsko stvaralatvo
(2007).

Kneeva veera na Pozorju

28. maj 1991.
Narodno pozorite, Beograd
Je li bilo kneeve veere?
Tekst, reija Vida OGNJENOVI
Uloge
Petar BANIEVI (Ilarion Ruvarac), Marko NIKOLI (Jaa Tomi), Predrag TASOVAC (Gospodin Mihajlovi), Branko JERINI (Gospodin Savi), Predrag EJDUS (Laza Dunerski),
Darko TOMOVI (Mirkovi), Branko VIDAKOVI (Mili), Branislav JERINI (Svetozar Mileti), Dragan ZARI (Gospodin
Stojkovi), Bogoljub DINI (iri), Rade MILJANI (Radulaki), Duan JAKI (Jojki), Pavle MINI (Dimitrijevi),
Vladan GAJOVI (Brat Makarije), Zinaid MEMIEVI (Horovoa Volf), Lepomir IVKOVI (Straar), Ksenija JOVANOVI
(Gospoa Amalija), Slavka JERINI (Gospoa Radulaki),
Milka LUKI (Gospoa Radovanovi), Aleksandra NIKOLI (Milica Tomi), Dragana VARAGI (Katarina Lugomirski), Dobrila IRKOVI (Gospoica Jojkieva), Nada BLAM
(Gospoica irieva), Sonja NEIMAREVI (Gospoica Gavanski), Anelka RISTI (Gospoica Zeremski), Dobrila
STOJNI (Gospoica Popovieva), Lidija PLETL (Gospoica Savi), Ljiljana JANKOVI (Gospoa Lugomirski)
3

24. maj 2009.

Besedom Lasla Vegela, knjievnika i esejiste iz Novog

Sada, sino sveano otvoreno 54. pozorje.
Usledio je Briljantin Pozorita na Terazijama.

intervju
Mihalio Vukobratovi, upravnik Pozorita na Terazijama
i reditelj Briljantina

Ubie nas nedostatak elana i pogleda

unapred
Publika je neko volela, a i danas rado gleda njegov film
Nije lako sa mukarcima... Danas bi reditelj Mihailo Vukobratovi mogao lako da snimi film koji bi mogao da ima
naslov Nije lako upravljati pozoritem, iako veoma uspeno upravlja jednim od najposeenijih beogradskih teatara Pozoritem na Terazijama.
Pretprole godine stigli su na Pozoje s ikagom, a ove je trabalo da
igraju mjuzikl Maratonci tre poasni
krug. Naalost, spletom nesrenih
okolnosti, glumac Ivan Bosilji ozbiljno se povredio na jednoj predstavi, pa smo umesto Maratonaca u takmiarskoj selekciji, na otvaranju, van konkurencije, gledali
Briljantin. O tome, ali i o goruim pozorinim temama,
govori Mihailo Vukobratovi...

bilo bi potpuno nelogino da festivali, pa time i Pozorje,

nisu, pogotovo oni poput Pozorja koji nose takav istorijski baga i kvalitet. Pozorje je decenijama pokrivalo veliku pozorinu teritoriju, donosilo je praktino vrlo irok i
razliit spektar pozorinog razmiljanja, a kako se zemlja
smanjivala i ono je moralo da se transformie i logino je
da su uprava i selektori posegnuli za drugim prostorima,
za neim to je van te male teritorije na koju se svela drava. Ako postoji taj nedostatak oekivanog tremora i
strasti da se pojave na Pozorju, onda je to neto na emu
mora da se radi...
Imate li ideju na koji nain?
Mora da postoji jasna i konstantna interakcija Pozorja i kulturne stvarnosti, Pozorja i pozorine scene. Pozorje mora
biti prisutno tokom cele godine, mora imati animatore
koji e na tome raditi 365 dana u godini...
A da li su koprodukcije koje je Pozorje poelo da radi jedan od
naina, dobar put?
Mogue da jeste, samo to zavisi od toga kako se dolazi do
njih, ta je svrha koprodukcije, ta je njen cilj. Za ovaj festival jako je vano da nae svoj ram a taj ram ine etiri
godinja doba, neto to se tokom godine desi. Veoma je
vano da se kroz taj ciklus od godinu dana stvori prava sli-

Mnogi stari sterijanci kau da dananji pozoritanci nemaju iste strasti i elje za Pozorjem kao nekad. Varaju li se oni koji
tako misle? Da li je Vama i Vaem teatru dolazak na Pozorje dodatna trema?
Mi smo, dakako, vrlo sreni i uzbueni, jer, bez obzira na
sve to se deava u naoj kulturi to je truni i na sve
probleme s kojima se sree, Pozorje je i dalje najvei i najvaniji festival u naoj dravi. Nedostatak elana i pogleda
unapred, generalno, na je problem danas. Oekivali smo
da e se sve, naroito nakon 2002, drastino i brzo promeniti a kako nije, klonuli smo. Celo drutvo nam je u krizi i
4

(bilten 2)

www.pozorje.org.rs

ka nae pozorine stvarnosti, pa ak i kada je pozorite u

krizi zato da ne neka se to pokae, neka to Pozorje pokae. Ako se napravi tana platforma, jedino tako se moe
videti jesu li koprodukcije pravi koncept, jer nekada one
iskau iz koncepta i mogu razgraditi koncept festivala.
Uostalom, pitanje je da li festival moe da ima svoj kontekst
i koncept, jer ima godina u kojima se neke stvari deavaju ovako ili onako i teko je nametnuti kontekst. Lake ga
je pronai ve u okviru postojeih elemenata. I zato je
vrlo teko suditi dok niste involvirani u sve to, a uprava i
selektorski tim jesu. Dakle, jako je vano da se sve to sagleda, da se postavi i onda definie ta se moe oekiva-

nje otpao i 29. maj, jer nismo od lekara dobili garancije da

e Bosilji do tada ozdraviti, direktor Festivala nas je pitao da li bismo bili raspoloeni da odigramo Briljantin i to
je razlog otkud predstava ovde. Nadam se da se dobro
uklopila u kontekst otvaranja Pozorja.
Koja je najgledanija predstava?
Ako kaem da smo za mesec dana Briljantin, pred punom
salom, igrali devet puta, sve sam vam rekao.
Koja publika ga gleda?
Suoeni smo s optom krizom...
ta mislite da li je kriza stvarno dola do nas, ili je ovdanji politiari simuliraju i koriste kao izgovor da "zavrnu slavine"?
Da li je stvarno dola, ja ne znam, ali injenica je da stvaraju psihozu krize. Terazije su pune i ja na osnovu toga ne
mogu da kaem da je kriza. S druge strane, jesmo u krizi
jer sve je skuplje, a cena karte je ista. U ovom trenutku,
kada je drava tako drastino pripretila svojim merama, ne
moemo a da se ne uhvatimo za glavu. Jer, ako stvarno
ostanu na snazi te mere, uredbe vezane za rebalans budeta, smanjenje budeta, podizanje poreza i vraanje
40 posto prihoda u dravni budet, ja neu umeti da poslujem i morau da dam ostavku na mesto direktora. To je
direktno klju u bravu naeg pozorita.

ti i kako festival razvijati... Ako se tokom godine ne desi nita pozorino znaajno, i to je ok, ne moemo i ne smemo
sve proglaavati za umetnost. Mi se bavimo pozoritem i
neki put proizvedemo umetnost, neki put ne. I to je u
redu. Treba znati iveti i s tim.
Ovdanja publika, koja nije stigla da vidi Maratonce na
Nomusu, bila je tuna kad je saznala da ih nee videti na Pozorju. Kako je mogue da nema alternacije, da niste nali
zamenu za povreenog glumca?
Najvei gubitnik nedolaska Maratonaca smo mi Pozorite na Terazijama, poevi od autorskog tima pa nadalje.
Bosilji se ozbiljno povredio, ima teku povredu ligamenata a izuzetno nepovoljna okolnost po ceo dogaaj jeste i to to su reditelj Kokan Mladenovi i glavni akter
predstave, glumac Marko ivi, bili van zemlje, u Americi, odakle su doputovali 22. maja. Mi, zapravo, prvih nekoliko dana nakon to se Bosilji povredio nismo znali pravu prirodu povrede, a kada smo saznali hteli smo da preduzmemo neto ali nismo mogli da uradimo nita bez reditelja i glavnog partnera glavnog junaka. Da smo na svoju ruku ubacili nekog ko nije imao s kim da proba, to bi
bilo vrlo neodgovorno od nas.

Pa, kako e se onda ubudue praviti predstave? Jeste li u panici?

Mi nismo, jer smo se, na neki nain, irenjem polja delovanja pripremili na to. Briljantin je upravo to. irimo polje
publike, na Briljantin veinom dolazi publika koja, recimo, nije publika ikaga i Maratonaca. Sale su nam i dalje
pune.
Koliko kota najskuplja karta?
Hiljadu dinara.
ta ete raditi u narednom periodu?
Trenutno radimo muziku melodramu La strada a i ubudue emo iriti polje delovanja o kojem sam govorio. U
tom smislu, naredne sezone postaviemo mjuzikl Na slovo, na slovo po Duku Radoviu. Tako emo okupiti jo
jedan krug publike, one najmlae. To nam je jedini nain
da opstanemo. Ne da se bogatimo, nego da preivimo. To
nam je strategija.
Razgovarala Sneana MILETI

Kako ste doli do Briljantina?

Briljantin je pokuaj, namera s jedne strane Pozorja i
nae s druge da naemo mali most da se Pozorje otvori spektakularnom predstavom. Da se razumemo, Briljantin nije ni miljen, ni pravljen kao festivalska predstava.
Pravljen je kao profi predstava usmerena ka jednom segmentu pulike, kao hit predstava. Kada je kao ideja za igra(bilten 2)

24. maj 2009.

Dr Jan Jankovi, prevodilac, Slovaka

Biti ovek pozorita

S vie od 150 naslova, slavista Jan Jankovi (1943) najproduktivniji je prevodilac junoslovenskih jezika u Slovakoj. Tokom karijere, rukovodio je
izdavakom kuom Slovake akademije nauka, bio nauni saradnik i
zamenik direktora bratislavskog Instituta za svetsku knjievnost, a od
1991. u sopstvenom izdavakom
preduzeu Juga objavljuje prevashodno dela ex-YU prostora. Autor brojnih knjiga, za svoje stvaralatvo dobio je niz prestinih priznanja,
meu kojima su nagrade Srpskog PEN centra i Sterijinog
pozorja.
Iz Vae bibliografije uoava se naklonost ka teataru koju ste
krunisali knjigom Srpska drama u Slovakoj.
Priliilo bi rei da sam dramu prevodio zbog magije pozorita, jer sam radoznao kako "moji" dijalozi zvue uivo. Ali,
prevoenju drame privlailo me je i to volim da priam,
to sam poeo kao urednik na radiju, dakle privatno i profesionalno sam potovalac ive rei. Meu nama, najpre
radi se o tome da sam uvek bio pragmatik i radoholiar.
Bez prevoenja nisam mogao da ivim, hteo sam da zadrim prevodilaku kondiciju i kad sam bio glavni urednik
velike izdavake kue i kad vremena nije bilo na bacanje,
a za prevoenje drame lake sam ga mogao nai. Kao
avo krsta, bojao sam se da budem samo inovnik.
Meutim, moda su i vane funkcije koje ste obavljali doprinele prohodnosti naih pisaca ka slovakim scenama.
Nije iskljueno da smo junoslovenska drama i ja imali sree to sam bio glavni urednik koji se s direktorima pozorita susretao u slubenim prilikama, ali njih nisam poznavao na poetku karijere: prevodilac ulazi u pozorite na
mala vrata, kao i nabavlja za bife. Na daskama koje ivot
znae prevodilac se ne nalazi ak ni na premijeri svog prevoda. S pozoritima saraujem od sredine sedamdesetih. Biva Jugoslavija imala je dobrih pozorinih tekstova,
ali najatraktivniji se nisu smeli postavljati. A kod prevoenja za pozorite, prevodilac se mora transformisati u oveka pozorita, kako u odabiru dela, tako i pri samom
prevoenju. Mora oseati pozorite i raditi za pozorite.
Koliki je ugled srpske dramaturgije u Vaoj zemlji?
Dobre slovako-srpske veze imaju odjek i u dramskoj
umetnosti. Slovaci su, po broju prevedenih knjiga iz bive Jugoslavije, trei na svetu, iza Rusa i eha. No, pozorite je neumoljivo i vie od izdavatva zahteva strog izbor i zadovoljenje niza specifinosti. Pre svega, pozorite
je kolektivna umetnost, komad mora odgovarati konceptu pozorita, ukusu i tendencijama reisera, mogunostima i potrebama ansambla. Recimo, prevod Vojnovieve
Smrti majke Jugovia pripremao sam za poznatu glumicu
koja je traila veliku ulogu za svoj jubilej, dok je drugi pre6

vod ekao deceniju dok nisu bili na raspolaganju odgovarajui glumci.

I likovi s one strane rampe neizbean su inilac pozorinih
iluzija.
Pozorite voli pisce koji garantuju uspeh kod publike i to
je jedan od razloga to je, izmeu dva svetska rata, iz srpske dramaturgije igran samo Nui. Vaa drama uvek je
primana u junoslovenskom kontekstu, pa je odabrani
srpski pisac morao biti u rangu najpriznatijih pisaca iz
drugih junoslovenskih sredina. Drugim reima, Nui je,
izmeu dva rata, bio najznaajniji komediograf vaih prostora, pa su igrane samo njegove komedije a, s druge
strane, izvodile su se ozbiljne drame Krlee i Begovia,
koji su tada bili na vrhu tog anra u bivoj Jugoslaviji. Nakon socijalistike revolucije izgubio se kontinuitet naih
odnosa, a pozorite je optereeno politikim imperativima.
ini se, ipak, da je pozicija Duana Kovaevia u Slovakoj
neprikosnovena.
Bez sumnje. Ove godine navrie se etvrt veka od kada
je njegov Sabirni centar, vie od dve sezone, neprekidno
izvoen u Slovakom Narodnom pozoritu u Bratislavi
i paralelno na scenama u Martinu i Preovu. Takav uspeh
nije imao ni Nui, a onda je usledilo 14 premijera ostalih
Dukovih komada irom Slovake, uz uspeh kod publike
i kritike. Balkanski pijun i druge drame, knjiga koju sam objavio 1991, bila je prva knjiga drama junoslovenskog pisca u mojoj zemlji. Pre sedam godina napisao sam
i publikovao knjigu Na Duko Kovaevi ili Dukov mar na
Slovaku, to je prva knjiga posveena junoslovenskom
dramskom piscu u Slovakoj. Kovaevi je, u stvari, bio jedini srpski intelekutalac poznat iroj javnosti ne deava
se esto da strani dramski pisac ima sliku i intervju na naslovnoj stranici najitanijeg ozbiljnog dnevnog lista u Slovakoj! Bratislavska TV adaptacija njegovog Profesionalca
dobila je nagradu na referentnom festivalu u Kanu. Nije,
dakle, preterivanje naslov teksta u NIN-u da je Kovaevi slovaki dramski pisac. Duko to jeste, jer je pisac za
svako pozorite i zato to su teme njegovih drama Slovacima bliske, kao to su nam bliski temperament
i mentalitet njegovih likova. Kovaevi je autor za sve reime, ali i disident u svim reimima, u Slovakoj se smatra
ivim klasikom. U proteklim godinama, to je bio jedini
poznatiji jugoslovenski intelektualac od poverenja
i autoriteta.
Uskoro se navrava stolee od prvog izvoenja drame jednog srpskog pisca u Slovakoj.
Pre nastanka ehoslovake, 1918. godine, Slovaci su iveli u neslobodi, nisu imali profesionalnu scenu gde bi izvodili komade na maternjem jeziku. Nasuprot tome, postojala je masa amaterskih ansambla, i jedan od njih je 1911.
igrao komediju Pola vina pole vode Koste Trifkovia, koji je
studirao u Slovakoj. Od tada izvedeno je priblino 200 srpskih drama u pozoritima, na radiju i televiziji od ega
petina na profesionalnim scenama. Balkanska carica Nikole Petrovia prva je srpska drama publikovana na slovakom 1904.

(bilten 2)

www.pozorje.org.rs

ini se da u suprotnom smeru ne postoji komunikacija istog

intenziteta.
Svaka sredina bira prema potrebama i mogunostima.
injenica je da ima slovakih pisaca koji zasluuju da budu
igrani u Srbiji i da je pauza preduga. Nadam se da intenzivnije posete ljudi iz Sterijinog pozorja i beogradskog
Narodnog pozorita Slovakoj, te gostovanja pozorita
u jednoj i drugoj zemlji, nagovetavaju bolju budunost
za slovaku dramu u Srbiji. A moda se istorija ponavlja
nakon to je Kosta Ruvarac preveo Palarikov komad Drotar, koji je tampan i igran u Novom Sadu 1866, slovaka
dramaturgija vratila se na srpske scene tek sedam decenija kasnije, kada je vojvoanski Slovak Andrej Vrbacki
preveo Stodolov dramski tekst Karijera Joka Puika koji je,
u reiji Josipa Kulundia, 1933. izveden u beogradskom
Narodnom pozoritu.
Razgovarao Duan VIDAKOVI

Predstavljamo ovogodinje laureate

Sterijina nagrada za naroite zasluge

Dobio je desetak godinjih nagrada JDP-a, Oktobarsku

nagradu grada Beograda (Raskoljnikov, 1971), brojne nagrade na Danima komedije, Festivalu praizvedbi, Susretu
profesionalnih pozorita Srbije. Dobitnik je, meu ostalima, godinje nagrade Sremske Mitrovice, Bijelog Polja...
Od 1998. vodio klasu gume na novosadskoj Akademiji
umetnosti.
Janketi na Pozorju: 1962 ovek koji se najvie boji, Otkrie
D. osia, JDP Beograd; 1963 Boko Jugovi, Banovi Strahinja
B. Mihajlovia, JDP; 1964 Lekar, Na rubu pameti M. Krlee, JDP;
1968 Kreo, Klara Dombrovska J. Kulundia, JDP; 1968 Uro
Nemanji, Smrt Uroa Petog S. Stefanovia, JDP, van konkurencije; 1969 Orest, Elektra, D. Kia, Atelje 212; 1971 Baltazar, Osvaja A. Hinga, JDP, Beograd; 1986 Blagoje Babi, Putujue Pozorite opalovi Lj. Simovia, JDP; 1987 Gavrilovi, Rodoljupci J.
St. Popovia, JDP; 1988 Jagoa Kraj, Klaustrofobina komedija
D. Kovaevia, Zvezdara teatar; 1992 Jevrem, Narodni poslanik
B. Nuia, JDPPanevaki teatar; 1992 Nemac, eneral Milan
Nedi S. Kovaevia, Zvezdara teatar; 1994 Gazda Jevrem, Devojka modre kose V. Ognjenovi, JDP; 1994 Kralj Nikola, Princeza Ksenija od Crne Gore R. Vojvodi, Zetski dom Cetinje; 1994 Beglerbeg, Lani car epan Mali P.P. Njegoa, CNP Podgorica; 1996
Djed Rade, Bata sljezove boje B. opiaS. Koprivice, MP "Duko Radovi"; 1998 Mustaj-kadija, Gorski vijenac Njegoa, CNP;
2001 Strifije, Elektra D. Kia, CNP Podgorica; 2005 ika Dragi, gost, Smrtonosna motoristika A. Popovia, Atelje 212.

na unapreenju pozorine umetnosti i kulture

Najvie priznanje Sterijinog pozorja, odlukom Upravnog
odbora, pripalo je veteranu naeg glumita Mihailu Mii
Janketiu i doajenu srpske i jugoslovenske scenografije
Miodragu Mii Tabakom.

Srean roendan, Mio

(Janketiu)
Roen 24. maja 1938. u Petrovaradinu. Prvi put na sceni JDP, jo kao
student, igra u Riardu Treem (reija Mata Miloevi, 1961). Saraivao
s rediteljima Miroslavom Beloviem,
Brankom Pleom, Milenkom Mariiem,
Arsenijem Jovanoviem, dejanom Mijaem, Vidom Ognjenovi...
Uloge (JDP, izbor): Igo, Prljave ruke .-Pola Sartra; Egist,
Agamemnon Eshila; Ljuba Vrape, Kad su cvetale tikve D.
Mihailovia; Edip, Paklena maina, ana Koktoa; Raskoljnikov, Zloin i kazna Dostojevskog; Stenli, Tramvaj zvani elja T. Vilijamsa; Knez Sokoljski, Mladi Dostojevskog; Vojvoda Mii, Kolubarska bitka D. osia; Gradonaelnik, Revizor Gogolja; Oderer, Prljave ruke .-Pola Sartra.
Uloge (ostala pozorita, izbor): Vitomir, Zvezda na elu naroda M. Novkovi, Zvezdara teatar; Prof. Miler, Mileva Ajntajn V. Ognjenovi, Narodno pozorite; Hasanaga, Hasanaginica Lj. Simovia, Barski ljetopis; Orset, Elektra D. Kia,
Atelje 212; Klod, Kosa, mjuzikl, Atelje 212; On, Kraj vikenda M. Kapora, Kruevako pozorite; Laza Kosti, Nai
dani R. Doria, Narodno pozorite Sombor...
Monodrama: Milo Veliki, knjaz srpski.
Igrao je u u TV dramama i serijama oko 170 uloga, i u vie
od 30 filmova.
(bilten 2)

Miodrag Tabaki
Diplomirao arhitekturu na Arhitektonskom fakultetu i scenografiju na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Prvu scenografiju uradio je u Narodnom pozoritu u
Zrenjaninu (1973), za predstavu To
se nikad ne zna Bernarda oa. Od
tada je uradio scenografije i kostimografije za oko 300 predstava:
dramska dela, opere, mjuzikle,
balete i lutkarske predstave. Radio
je u veini naih i, kao gost, stranih
pozorita u Bosni i Hercegovini,
Bugarskoj, Italiji, Makedoniji, Slovakoj, Sloveniji, Hrvatskoj, Crnoj Gori...
Profesor je scenografije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na Fakultetu dramskih umetnosti na
Cetinju, gostujui profesor Univerziteta Trent u Notingemu (V. Britanija), Ohajo u Atensu i Konektikat u Storsu, Univerziteta Minesote u Mineapolisu, Karnegi-Merlon Univerziteta u Pitsburgu (SAD). Aktivni je lan Komisije za
scenografiju Svetskog udruenja scenografa i kostimografa OISTAT.
U Svetskoj enciklopediji moderne scene (Giovanni Lista:
La scene moderne, Encyclopedie mondiale des arts du spectacle dans la seconde moitie du XX siecle, Paris, Carpe 1997),
Tabaki je zastupljen samostalnom jedinicom, i to kao jedini pozorini umetnik sa teritorije bive Jugoslavije.
Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja, meu kojima
Nagrada ULUPUDS-a za ivotno delo (1997) i Nagrada
SANU iz Fonda Ivan Tabakovi za ostvarenja od
izuzetnog znaaja za razvoj likovne misli u scenskoj umetnosti (Beograd 2004).
7

24. maj 2009.

Svojim shvatanjem prostora, Tabaki ostvaruje zajedniki ivot scenografije i dramske radnje, preplie znaenja i
njihove energije, ukida razlike izmeu ivota i pozorita,
doprinosi da dugo pamtimo i seamo se ne samo predstava ve i scenografija, ija poneka reenja, s jasnom
likovnom artikulacijom pokatkad izranjaju kao slike, kao
vizuelne metafore naih ivotnih situacija. (Gordana
Harai, istoriarka umetnosti).

Seanje na glumicu

Dragoj Jelici Bjeli

(19222009)
Kau da je bila divna glumica. Mi, koji nismo stigli da je vidimo na sceni, znamo da je bila velika dama. Viali smo je
u pozoritu, stalno. Bila je na svakoj premijeri, na svakom
gostovanju... Duhom neumorna, nekad i mlaa od nas
koji smo po godinama bili mlai od nje. Pozorino radoznala, zainteresovana da vidi sve. Jako je volela mlade

Jelica Bjeli (desno), Vladislav Kaanski i Ljubica Jovi-Raki

u predstavi ealj SNP-a

glumce, prijateljevala je s njima, umela je neno da ih pokudi ali i strasno pohvali. Uvek s dobrom namerom.
Volela je da razgovara o predstavama, otvoreno, a umela
je da bude i mangup, naroito kada je mlade novinarke savetovala kako da "smuvaju" nekog zgounog glumca. Na
tu temu uvek je znala neto duhovito da doda.
Bila je arobna i vrcava kada je progovarala maarski s kolegama u Ujvideki sinhazu. Ostae upameno kako je jednom,
do jutra, slavila njihovu premijeru. Nas mlae bilo je sramota da zbog umora odemo kui jer ona je bila neumorna.
Uvek doterana, ruku arobno elegantnih, uredne kose, takva je bila Jelica Bjeli. Glumica i dama. Draga Jelica Bjeli.
S. M.
Jelica Bjeli, penzionisana glumica SNP, preminula je 7.
marta, posle krae bolesti, u 87. godini. Roena je u Beoinu 1922, mladost je provela u Beogradu gde se i kolovala. Poela je
da studira romanistiku, a zavrila je
glumu u Dramskom studiju beogradskog Narodnog pozorita. Prve
profesionalne uloge odigrala je
upravo na sceni tog teatra, ali je vrlo
brzo, dekretom, premetena u Beogradsko dramsko, a potom, jo bre
novi dekret i pravac Novi Sad, Srpsko narodno pozorite.
Tu je igrala je od 1948. do 1985, kada se, ulogom Mele u
komadu Dae Maraini, u reiji Voje Soldatovia, oprostila
od publike ili, preciznije, postala deo nje.
Pravi je kuriozitet to o Jelici Bjeli ima veoma malo pisanih
podataka. Bila je supruga Miloa Hadia, dugogodinjeg
upravnika Srpskog narodnog pozorita, pa su se, moda,
hroniari, iz nekih posebnih obzira, iz straha da ih ne optue za dodvoravanje upravniku ili... ko zna zato, ustezali da piu o njoj.
Radila je s najznaajnijim rediteljima SNP-a, a pamte se
njene uloge u Traktatu o slukinjama Bogdana iplia, u reiji Bore Hanauske, za koju je dobila mnoga priznanja, ali
ne i potajno oekivanu Sterijinu nagradu, njena Marta u
Ko se boji Virdinije Vulf? Edvarda Olbija, uloga u predstavi Jaje Felisjena Marsoa, u reiji Ljubomira Drakia, uloga
u Nuievom Ujeu, u reiji Dejana Mijaa...

(bilten 2)

www.pozorje.org.rs

Bilo pa prolo...

24. maj
Dan slovenskih prosvetitelja irila i Metodija, Grka iz Soluna, osnivaa slovenske knjievnosti i tvoraca prvog slovenskog pisma glagoljice.
1543 U Poljskoj umro Nikola Kopernik, reformator astronomije koji je umesto geocentrinog postavio heliocentrini sistem sveta.
1738 Osnovana metodistika crkva.
1743 Roen an-Pol Mara, francuski lekar i novinar, jedan od glavnih voa Francuske revolucije.
1844 Semjuel Morze poslao prvu telegrafsku poruku na
udaljenost od 65 km (VaingtonBaltimor). Poruka
je glasila: "ta je to Bog uradio?"
1850 Roen srpski revolucionar Afanasije Stojanovi, jedini uesnik Pariske komune meu Junim Slovenima.
1862 Otvoren Vestminsterski most na Temzi u Londonu.
1883 Otvoren Bruklinski most koji je povezao Menhetn
s Bruklinom u Njujorku.
1899 U Bostonu otvorena prva radionica za popravku
automobila.
1903 Roen Aram Haaturjan, jermenski kompozitor
(baleti Gajane, Spartak).

1905 Roen Mihail olohov, jedan od znaajnijih ruskih pisaca, dobitnik Nobelove nagrade za knjievnost 1966. (Tihi Don, ovekova sudbina, Uzorana
ledina).
1915 Tomas Edison otkrio aparat pomou kojeg je bilo
mogue snimati telefonske razgovore.
1916 U Velikoj Britaniji uvedena regrutna obaveza.
1921 Izabran prvi parlament u Severnoj Irskoj.
1926 Otvorena Univerzitetska biblioteka u Beogradu.
Naziv UB "Svetozar Markovi" dobila je 1946.
1931 Prvi put je jedan voz opremljen klima-ureajem.
1938 Roen Mihailo Mia Janketi, srpski glumac.
1941 Roen Bob Dilan, ameriki peva, tekstopisac i
muziar.
1954 Osnovana nemaka avio-kompanija Lufthansa.
1954 IBM predstavio vakuumsku cev, "elektronski mozak", koja je mogla da obavlja deset miliona operacija na as.
1964 Na fudbalskom stadionu u Limi (Peru), u tui izazvanoj odlukom sudije da poniti gol domae ekipe, poginulo vie od 300 ljudi.
1974 Umro Djuk Elington, legendarni ameriki dezpijanista.
1993 Posle 30-godinjeg graanskog rata, Eritreja izdejstvovala nezavisnost od Etiopije.

donatori 54. sterijinog pozorja

(bilten 2)

24. maj 2009.

sutra na pozorju
ponedeljak, 25. maj
10.30 asova / SNP, Donji foaje scene "Pera Dobrinovi"

Otvaranje izlobe "Scena, maska, kostim, lutka"

Organizatori: Centar za likovno vaspitanje Sterijino pozorje
11.00 asova
Selekcija nacionalne drame

Okrugli sto: Je li bilo kneeve veere

12.00 asova / SNP, Gornji foaje scene "Pera Dobrinovi"

Dani knjige
Milivoje Mlaenovi, Odlike dramske bajke (Sterijino pozorje, 2009)
Govori: Ljiljana Peikan-Ljutanovi
Simon Grabovac, Dijalog o festivalima (Kulturni centar Novog Sada, 2008)
Govori: Zoran eri
19.00 asova / Pozorite mladih (Ignjata Pavlasa 8)
Selekcija nacionalne drame

RODOLJUPCI
Tekst: Jovan Sterija Popovi
Reija: Lary Zappia
Narodno pozorite, Uice

21.00 as / Poslovni centar NIS Naftagas (Narodnog fronta 12)

Selekcija nacionalne drame

VABICA
Pisac: Laza Lazarevi
Dramatizacija, reija: Ana orevi
Jugoslovensko dramsko pozorite, Beograd

BILTEN 54. STERIJINOG POZORJA

Za izdavaa: Ivan M. Lali, direktor Redakcija: Vesna Grginevi (odgovorna urednica), Silvija amber,
Aleksandra Kolari, Jelena Medi, Sneana Mileti, ore Radojkovi, Smiljka Seljin Fotograf: Branislav Lui
Dizajn korica: HNS Creative Prelom: Robert Jenei Tira 400
Telefoni: (021) 6612-485 (redakcija Biltena); 451-273, 426-366 (Direkcija); 426-517, 523-255 (Festivalski centar);
523-161 (Centar za pozorinu dokumentaciju); 527-387 (Raunovodstvo); faks 6615-976
http://www.pozorje.org.rs
E-mail: scena@pozorje.org.rs

10

(bilten 2)