Priručnik Ljudskih Prava

Rodna ravnopravnost i diskriminacija na osnovu pola
Prirunik za zaposlene u instituciji Pokrajinskog ombudsmana i pokrajinskim

organima uprave
Izdava: Pokrajinski ombudsman
Za izdavaa: Danica Todorov
Urednica: Danica Todorov
Dizajn korica: Dunja eki
Priprema za tampu: Pinch studio
tampa: FB print
Tira: 300 primeraka
Ova pubilkacija objavljena je uz podrku Agencije za rodnu ravnopravnost i

osnaivanje ena (UN Women) u sklopu projekta Pokrajinski ombudsman blii
graanima i graankama, koji se sprovodi uz finansijsku pordku Kraljevine
Norveke.
Stavovi u ovoj publikaciji pripadaju iskljuivo autorima i autorkama i ne predstavljaju
nuno stavove UN Women, Ujedinjenih nacija, ili bilo koje druge organizacije pod
okriljem Ujedinjenih nacija.
Rodna ravnopravnost i
diskriminacija na osnovu pola
Prirunik za zaposlene u instituciji Pokrajinskog ombudsmana i
pokrajinskim organima uprave
Novi Sad, 2013
SADRAJ
Uvod
Pokrajinski ombudsman i rodna ravnopravnost DanicaTodorov
Pravo na ravnopravnost polova-demokratsko pitanje i ustavni principi Marijana Pajvani
17
Rodna ravnopravnost DanicaTodorov
32
Pol i rod Nina Jani
34
Rodni stereotipi, predrasude i diskriminacija DanicaTodorov
38
Ravnopravnost polova u oblasti radnih odnosa u dokumentima EU Senad Jaarevi
46
Zabrana diskriminacije u vezi sa ravnopravnou polova i statusnim pitanjima u praksi

evropskog suda za ljudska prava Slavoljub Cari
54
Indikatori rodne ravnopravnosti Andrijana ovi
62
ene i mukarci u brojkama DanicaTodorov
68
Gender mainstreaming DanicaTodorov
73
ta je mizoginija? Jelena Stefanovi
82
Jezik i rod Jelena Stefanovi
85
Predstavljanje ena i mukaraca u medijima Ankica Dragin
88
Kontrolna (ek) lista za prepoznavanje rodne diskriminacije Jelena Stefanovi i Saa

Glamoak
97
Prirunik o rodnoj ravnopravnosti i diskriminaciji
UVOD

Ovaj prirunik treba da pomogne zaposlenima u instituciji Pokrajinskog ombudsmana u pristupu rodnoj ravnopravnosti uopte, a takoe kao praktian alat za
prepoznavanje krenja prava na osnovu pola, branog i porodinog statusa, kao i rodnog identiteta u albama graana i graanki koje iznose u svojim predstavkama.

Prirunik je napravljen za sve sadanje, ali i budue zaposlene u instituciji
Pokrajinskog ombudsmana kako bi se upoznali sa temama koje se odnose na enska
ljudska prava i rodnu ravnopravnost, jer propisi koje koriste u svom radu ne sadre
uvek dovoljno informacija o rodnoj ravnopravnosti. Ovo je jedan od naina za upoznavanje zaposlenih sa principima rodne ravnopravnosti. Prirunik je zamiljen kao
pomono sredstvo za sticanje znanja i vetina za prepoznavanje krenja prava ena i
mukaraca i diskriminaciju na osnovu pola, branog i porodinog statusa, trudnoe,
materinstva i roditeljstva i rodnog identiteta. Tekstovi u priruniku se, izmeu ostalog, bave diskriminacijom, objanjena je terminologija, kao i uloga organa uprave,
zatim znaaj uvoenja rodne perspektive (gender mainstreaming) u sve programe
i politike, kao i druga pitanja koja su vana za postizanje ravnopravnosti polova i
stvaranje jednakih mogunosti. Prirunik objanjava ulogu i znaaj ombudsmana u
oblasti rodne ravnopravnosti i potovanja ovog principa u ostvarivanju prava graana
i graanki u komunikaciji sa organima uprave iji rad kontrolie.
Verujem da e upoznavanje sa temama koje smo obradili postati uobiajena
i obavezna aktivnost za sadanje, ali i sve budue zaposlene u instituciji, koji u
priruniku dobijaju svojevrsno uputstvo o rodnoj ravnopravnosti, a tako i mogunost
da s vremena na vreme analiziraju kako su postupali sa albama, odnosno kako su
primenili znanje o rodnoj ravnopravnosti i jednakim mogunostima u svakodnevnom
radu sa podnositeljima i podnositeljkama predstavki.

Posebnost i vrednost ovog prirunika ogleda se u tome to su o pojedinim
temama pisali sami zaposleni, odnosno zaposlene na osnovu svojih saznanja sa obuka o rodnoj ravnopravnosti, linog iskustva i istraivanja koje su obavili tokom pripreme tekstova. Poto je priprema prurunika poela nakon obuke zaposlenih, uvrstili
smo i tekstove predavaa na obuci o ustavnim grancijama ravnopravnosti polova, o
ravnopravnosti polova u radnom zakonodavstvu Evropske unije, zabrani diskriminacije u vezi sa ravnopravnou polova i statusnim pitanjima u praksi Evropskog suda
za ljudska prava: prof. dr Marijane Pajvani, prof. dr Senada Jaarevia i Slavoljuba
Caria kojima se i ovim putem zahvaljujem na podrci u osposobljavanju zaposlenih u
Pokrajinskom ombudsmanu za postupanje u oblasti rodne ravnopravnosti, a takoe
i konsultantkinji u projektu Jeleni Stefanovi ije tekstove objavljujemo, kao i Sai
Glamoku na korisnim informacijama i savetima tokom obuke zaposlenih i realizacije
projekta, te doprinosu na izradi kontrolne (ek) liste za prepoznavanje rodne diskriminacije, koja predstavlja listu pitanja za zaposlene o stvarima na koje treba da obrate
panju kada razmatraju albe ili razgovaraju sa graanima i graankama kako bi po7
kazali rodnu osetljivost u istrazi problema navedenih u njihovim pritubama.

Ovaj prirunik osmiljen je i realizovan sa eljom da pomogne, pre svega onima koji rade u instituciji Pokrajinskog ombudsmana, ali moe biti od koristi i zaposlenima u organima uprave.
Zamenica za ravnopravnost polova

Danica Todorov
Danica Todorov*
Pokrajinski ombudsman i rodna ravnopravnost
Ravnopravnost izmeu ena i mukaraca jedno je od osnovnih prava i zajedniko
dostignue oveanstva. Zato pitanje poloaja ena u drutvu, enske slobode i emancipacije danas ne bi trebalo da bude samo ensko pitanje, odnosno pitanje koje se tie
jedino enskog pola, nego predstavlja opte ljudsko pitanje, zbog ega je neophodno
da ene uspostave partnerstvo sa mukarcima u naporima za postizanje radnih prava
ena, zatite ena od nasilja, ostvarivanje socijalne pravde, kao i irenje prostora za
emancipaciju ena izvan dravnih, etnikih, verskih granica i podela. Interes ena, ali
i mukaraca, jeste da se povea politika i svaka druga vidljivost ena u drutvu. Jer,
tamo gde je postignuta rodna ravnopravnost, gde se prava ena unapreuju i tite,
tamo je i celokupno drutvo napredovalo.**

Autonomna Pokrajina Vojvodina je uinila znaajan korak u postizanju i
unapreenju rodne ravnopravnosti nakon usvajanja Odluke o ravnopravnosti polova,
jednog od prvih pravnih akata u kojem je definisana diskriminacija i utvrene obaveze
pokrajinskih organa u unapreenju poloaja ena, odnosno postizanju rodne ravnopravnosti i stvaranju jednakih mogunosti za ene i mukarce u oblastima u kojima
Pokrajina ima nadlenosti.

Donoenjem Odluke o ravnopravnosti polova je zaokruen sistem mehanizama za postizanje ravnopravnosti polova u Vojvodini, a to je svakako doprinelo da
se bre i efikasnije uvode i sprovode posebne mere i program za bre zapoljavanje
ena, podsticanje zapoljavanja ranjivih grupa ena, kao to su ene sa invaliditetom,
Romkinje, starije ene itd. Osim toga, u AP Vojvodini je opredeljenje za nultu toleranciju prema nasilju, dovelo do usvajanja Strategije za zatitu od nasilja u porodici i svih
oblika rodno zasnovanog nasilja u Skuptini AP Vojvodine.

Jedna od specifinosti u Vojvodini je uspostavljanje funkcije zamenika/zamenice za ravnopravnost polova u Pokrajinskom ombudsmanu kao nezavisnoj i samostalnoj instituciji*** koja titi ljudska prava i slobode svakog lica zajamena Ustavom
Republike Srbije, potvrenim meunarodnim ugovorima o ljudskim pravima, opte
prihvaenim pravilima meunarodnog prava, zakonima i propisima AP Vojvodine.

Kad je re o ravnopravnosti polova, Pokrajinska skuptinska odluka o Pokrajinskom ombudsmanu (Slubeni list AP Vojvodine br. 23/2002, 5/2004, 16/2005 i
18/2009 promena naziva akta), inae rodno osetljiva, jer upotrebljava enski rod,
predvia zamenika/zamenicu za ovu oblast i propisuje relativno iroke nadlenosti.
Zamenik/zamenica za ravnopravnost polova ima ovlaenje (obavlja poslove) da:
Autorka je zamenica za ravnoravnost polova u Pokrajinskom ombudsmanu

Todorov, D. enska prava su ljudska prava, ivot i istraivanja spomenica Dejanu Jani, Novi Sad, str. 210
***
Ustanovljena odlukom Skuptine APV od 31. decembra 2002. godine
*
**
Prati primenu meunarodnih standarda o ravnopravnosti polova i zakona o

zabrani diskriminacije (zakona o ravnopravnosti polova),
Prikuplja informacije o primeni zakona i drugih propisa o zabrani diskriminacije (zakona o ravnopravnosti polova),
Nadgleda praksu i kontinuirano prati ostvarivanje principa ravnopravnosti u
razliitim oblastima drutvenog ivota,
Daje savete nadlenim organima u vezi sa donoenjem, izmenama i dopunama propisa koji se odnose na ravnopravnost polova, kao i u vezi sa
primenom tih propisa,
Sastavlja deo godinjeg izvetaja ombudsmana o ostvarivanju ravnopravnosti polova u kojem posebno detaljno obrauje krenje principa ravnopravnosti polova,
Obavetava nadlene organe i iru javnost, daje izjave i saoptenja o krenju
ravnopravnosti polova,
Prima i ispituje predstavke koje se odnose na direktnu i indirektnu (neposrednu i posrednu) diskriminaciju s obzirom na pol,
Na sopstvenu inicijativu ili na zahtev pojedinaca izdaje saoptenja o
sluajevima krenja zabrane diskriminacije s obzirom na pol,
Posreduje u mirnom reavanju sporova u vezi sa neposrednom ili posrednom diskriminacijom s obzirom na pol,
Inicira pokretanje krivinih, disciplinskih i drugih postupaka kod nadlenih
organa u sluaju neposredne ili posredne diskriminacije s obzirom na pol,
Organizuje i uestvuje u organizaciji i pripremama savetovanja o ostvarivanju i potovanju ravnopravnosti polova i predlae mere za otklanjanje diskriminacije,
Organizuje i uestvuje u organizaciji i pripremama kampanja za informisanje javnosti o pitanjima znaajnim za ostvarivanje ravnopravnosti polova
i problemima u vezi sa tim,
Inicira i podstie obrazovanje za potovanje ravnopravnosti polova u svim
oblastima drutvenog ivota,
Sarauje i razmenjuje iskustva sa drugim ombudsmanima i njihovim zamenicima u zemlji i inostranstvu u vezi sa ravnopravnou polova,
Inicira i podstie obrazovanje za potovanje ravnopravnosti polova u svim
oblastima drutvenog ivota.

Podnoenje pritube za graane/graanke je besplatno, to je naroito
znaajno za one siromanije, a posebno za ene koje ree nego mukarci pribegavaju podnoenju pritubi na rad institucija i organa uprave. Iskustvo Pokrajinskog ombudsmana/zamenice za ravnopravnost polova pokazuje da ene ispoljavaju izvesno
nepoverenje u institucije. ene mahom ne poznaju svoja prava i mogunosti zatite
10
zbog ega ne koriste pravna sredstva, ili su inertne u zatiti svojih prava, a esto nastoje da probleme reavaju korienjem drugih mogunosti, pre svega podrkom ue
i ire porodice. Kao jedan od razloga zbog kojeg ene izbegavaju pokretanje sporova
navode i nedostatak novca za pokretanje i voenje sudskih postupaka, pa se pitanje
besplatne pravne pomoi za one najsiromanije postavlja kao veoma vano. Ipak, od
2003. godine kada je Pokrajinski ombudsman poeo da radi, procenat ena koje se
obraaju je povean sa oko 30 na 40 odsto (2011. godina) to se moe protumaiti
kao odraz poverenja u ovu instituciju i poveanja njene vidljivosti u najiroj javnosti
koja je prepoznaje kao mesto na kojem moe zatraiti reenje problema, odnosno
zatitu prava. Naravno, ene podnose pritube u vezi sa krenjem njihovih prava u
razliitim oblastima, a kada je re o ravnopravnosti polova, onda se izdvajaju socijalna
pitanja, ostvarivanje, odnosno krenje prava iz radnog odnosa, mobing tj. uznemiravanje i seksualno uznemiravanje na radnom mestu, razliiti problemi koji se tiu
porodinih odnosa, kao i nasilja nad enama u porodici. Naalost, krenje principa
ravnopravnosti polova, odnosno rodne ravnopravnosti i diskriminacija s obzirom na
pol nisu u dovoljnoj meri prepoznati, prvenstveno zahvaljujui preovlaujuim predrasudama i drutvenim obrascima u vezi sa rodnim ulogama i ravnopravnou. Zbog
toga se mnoge pojave smatraju prirodnim i prihvatljivim jer su sastavni deo slike o
drutvenim ulogama ena i mukaraca i oekivanja koje zajednica ima od ena,
odnosno mukaraca.
Veliki broj ena prilikom obraanja navodi vie problema sa kojima se
suoavaju i povredu jednog ili vie prava. Mnogo ena se uopteno ali na siromatvo,
ekonomske probleme, nezaposlenost i nereeno stambeno pitanje. Posebno teak
poloaj imaju ene kojima su nakon razvoda braka poverena deca, kao i samohrane
majke, koje prilikom obraanja ombudsmanu, gotovo po pravilu, ukazuju na vie
problema sa kojima su svakodnevno suoene.

Pritube se odnose i na rad i postupanje pojedinih organa, ali su esto
uoptene, pri emu ene izraavaju oekivanja da neko, drava ili neki njen organ,
uine konkretne korake za reenje problema sa kojima se suoavaju, pri emu se
potpuno jasno uoava da poseduju svest o ljudskim pravima, ali ne i to da su ona
povreena na osnovu pola. Isto to se dogaa i u sluajevima kada se ale zbog postupaka pred organima, na primer, penzijskog i invalidskog osiguranja, naroito zbog
porodinih penzija na koje ene, pa ni mukarci, nemaju pravo ukoliko nisu bile u
braku sa partnerom/partnerkom, iako su u Ustavu i Porodinom zakonu izjednaene
vanbrana i brana zajednica. Osim uoptenih pritubi da ne mogu da nau posao,
ponekad i zbog toga to imaju vie od 45 godina, ene svedoe i o tome da ih poslodavci premetaju na drugo radno mesto bez obrazloenja, da trpe razliite oblike
uznemiravanja, ak i zlostavljanja, ali ne poistoveuju to sa povredom prava na osnovu polne pripadnosti, odnosno ne prepoznaju takve postupke kao diskriminaciju na
osnovu pola.
Veoma veliki broj pritubi ombudsmanu u oblasti ravnopravnosti polova i
zatite enskih ljudskih prava tie se nasilja nad enama i u porodici. To je i razum-
11
ljivo kada se ima na umu rasprostranjenost nasilja nad enama u porodici*. Poveanju
obraanja zbog nasilja u porodici svakako su doprinele promene u zakonodavnoj
sferi, ali i to da je tokom pojaanih aktivnosti, pre svega organizacija civilnog drutva,
ali i dravnih organa i institucija, uinjeno puno na podizanju svesti najire javnosti
o nasilju i njegovim posledicama. Ipak, uprkos promena koje su dovele do toga da
se nasilje nad enama i u porodici vie ne posmatra kao privatna stvar, nego kao
drutveno pitanje u ijem reavanju moraju da uestvuju drava i njene institucije,
problem nasilja nad enama opstaje, jer se teko menjaju ukorenjena shvatanja o rodnim ulogama u porodici u kojoj mukarci imaju veu mo i naueni su da dominiraju
u porodici, naalost, esto primenjujui nasilje nad enama.** Pokrajinski ombudsman
je, kao zatitnik ljudskih prava i institucija koja nadzire rad organa uprave, preduzimao razliite aktivnosti za poveanje vidljivosti ovog problema u javnosti i u institucijama koje imaju obavezu da prue zatitu rtvama i kanjavaju nasilnike. Mnoge
aktivnosti bile su usmerene ka traenju naina da se povea efikasnost institucija u
postupanju i zajednikom, odnosno objedinjenom pristupu svakom pojedinanom
sluaju i reavanju problema nasilja nad enama i u drutvu.

U poreenju sa drugim, naroito zemljama u neposrednom okruenju Srbije,
pozitivno je to to su u okviru kontrolnih mehanizama kao to su Zatitnik graana i
Pokrajinski ombudsman, ravnopravnost polova, odnosno enska ljudska prava prepoznata kao vana oblast pa je uspostavljena posebna funkcija (zamenik/zamenica)
u okviru institucije. Zahvaljujui takvom pristupu, kontrola rada dravnih i organa uprave na svim nivoima u pogledu postizanja rodne ravnopravnosti i stvaranja jednakih
mogunosti za ene i mukarce je mnogo bolja i delotvornija, a tako i zatita pojedinki
i pojedinaca u sluajevima krenja prava koja garantuje Zakon o ravnopravnosti polova, Zakon o zabrani diskriminacije, ali i drugi zakoni.

Iskustvo zemalja u regionu jugoistone Evrope pokazuje da potovanje
ustavnih i zakonskih odredbi o rodnoj ravnopravnosti u velikoj meri zavisi od statusa rodne ravnopravnosti u okviru institucija ombudsmana. Ukoliko se rodna ravnopravnost posmatra i tretira kao jedno od mnotva pitanja kojima se ombudsman bavi,
ono se esto ne vidi kao posebno ili se podvodi pod neko drugo pitanje kao to su
krenje prava iz radnog odnosa ili socijalnog i penzijskog osiguranja, principa dobre
uprave, tako da se ni ne uoavaju problemi nejednakog odnosa s obzirom na pol,
brani ili porodini status, trudnou, materinstvo, roditeljstvo, polnu orjentaciju i td.

U oblasti rodne ravnopravnosti ee se suoavamo sa strukturalnom dis-
* Prema istraivanju Pokrajinskog sekretarijata za rad, zapoljavanje i ravnopravnost polova i Viktimolokog drutva
Srbije o rasprostranjenosti nasilja u porodici u Vojvodini na uzorku od 516 ena, vie od polovine njih doivelo je
neki oblik nasilja u porodici. Oko 27% ena je bilo izloeno pretnjama fizikim nasiljem, a gotovo 34% njih je i trpelo
fiziko nasilje. Nasilje u porodici u Vojvodini, Novi Sad, 2010. www.hocudaznas.org/publikacije
** Muko nasilje nad enama je svaki in protiv enine volje, a koji je ugroava psihiki, fiziki, seksualno ili ekonomski. Nasilnik moe biti lan porodice (mu, sin, otac, brat, ujak...) ili bilo koji poznati (prijatelj, poznanik, ef,
kolega) ili nepoznati mukaracNasilje se moe desiti svakoj eni i nije posledica eninog ponaanja nego sistema
patrijarhata u kome mukarci imaju mo, a nasilje nad enama je nain da oni tu mo odre. Nasilje nad enama je
primer zloupotrebe moi jednog pola nad drugim tokom hiljada godina istorije podstaknuto od svake drutvene
zajednice sve do danas. http://www.womenngo.org.rs/konsultacije-za-zene/o-nasilju-nad-zenama/11-konsultacijeza-zene/30-nasilje-u-partnerskim-odnosima-i-u-porodici
12
kriminacijom, nego sa individualnom i institucionalnom diskriminacijom.* Kada ene

trpe nasilje u porodici, uznemiravanje ili ucenjivanje na poslu, primaju manju platu
od mukaraca na istim ili poslovima iste vrednosti, jasno je da je re o diskriminaciji. esto se, meutim, deava da pojedine postupke i situacije ne doivljavamo kao
diskriminaciju, jer verujemo da na osnovu zdravog razuma i svakodnevnog iskustva
manje ili vie razumemo odnose meu polovima i sve eventualne probleme koji u tim
odnosima nastaju. Takav pristup uglavnom je optereen predrasudama o ulogama polova i prirodnoj zadatosti tih uloga, nastao u tradicionalnom drutvenom okruenju.
Strukturalna diskriminacija se najee i ne prepoznaje, nego se esto shvata kao
prirodno stanje stvari, normalna i teko promenljiva situacija. Zbog duboke ukorenjenosti u temelje drutva, takve pojave se nazivaju strukturalnim, a na njih uglavnom
ukazuju statistiki podaci, na primer, o odsutnosti ena sa mesta odluivanja, veem
broju nezaposlenih ena i njihovoj skrajnutosti u ekonomskim i politikim tokovima.
Panju na strukturalne uzroke krenja prava ena nekada skreu mediji, ili organizacije civilnog drutva/braniteljke enskih ljudskih prava, a ponekad injenice da se neke
pojave ee deavaju uvek istim grupama graanki/graana.

Zastupanjem koncepcije enskih ljudskih prava istie se pravo ena na jednakost pred zakonom i u drutvu, a na taj nain zahteva se da one ne budu razlikovane,
izuzimane ili ograniavane samo na osnovu pripadnosti enskom polu, te da imaju
pravo na zatitu u sluaju kada su im prava povreena ili uskraena. Valja rei da
promovisanje enskih ljudskih prava nije mogue bez irenja mree enskih grupa
i podrke enama. I kada u potpunosti razumeju mehanizme strukturalnog krenja
pojedinanih prava, graani/graanke se ne odluuju da se sami/same obrate nekoj
instituciji, pa bi organizacije civilnog drutva mogle da pomognu onima kojima je
potrebna podrka da se pritubom obrate ombudsmanu kada se radi o individualnoj
ili institucionalnoj diskriminaciji. Njihova uloga jo je znaajnija u ukazivanju na strukturalne izvore problema, na mogue pravce njihovog reavanja, kao i uestvovanje
u zajednikom nalaenju i sprovoenju reenja. Organizacije civilnog drutva bi trebalo, takoe, da reaguju u sluajevima viestruke diskriminacije kojima su izloene
samohrane majke, izbeglice i raseljene, ene sa invaliditetom, lezbejke, zatvorenice,
Romkinje Osim toga, reagovanje je neophodno i u vezi sa problemima zatite
zdravlja ena, neizgraenog sistema rodno osetljive statistike, diskriminacijom u vezi
sa radom trudnica i porodilja, u sluajevima tumaenja zakonskih odredaba o nasilju
u porodici na nain koji uskrauje blagovremenu pomo rtvama, ili nekorienja rodno osetljivog jezika u slubenoj komunikaciji. Sve su to pitanja kojima se Pokrajinski
ombudsman, odnosno zamenica za ravnopravnost polova bavi, bilo da postupa po
predstavkama graanki/graana, bilo po sopstvenoj inicijativi, nakon pisanja medija
o pojedinim problemima ili nakon analize prikupljenih podataka.

Treba skrenuti panju i na to da je odnos institucije prema rodnoj ravnopravnosti unapreivan u tom smislu da se poveava osetljivost i prepoznavanje problema i krenja prava s obzirom na pol, zahvaljujui sticanju znanja zaposlenih, ali i
obraanju graana i graanki, emu je svakako doprinela i sama institucija Pokrajinskog ombudsmana promoviui ljudska prava i svoju ulogu u njihovoj zatiti.
* Individualna diskriminacija je ponaanje pojedinaca/pojedinki, a institucionalna je politika institucija koje
dovode do razliitog tretiranja pripadnika/pripadnica pojedinih drutvenih grupa ili do tetnih posledica po njih.
13

Evo i statistike koja potvruje ovu ocenu:

Pokrajinski ombudsman je od novembra 2003. do novembra 2004. godine
(kada je Skuptini AP Vojvodine podnet prvi godinji izvetaj) primio 265 predstavki, od kojih su ene podnele 91. Ve naredne, 2005. godine (od te godine se godinji
izvetaj za prethodnu godinu podnosi do kraja marta naredne godine) kada je podneto znatno vie predstavki, evidencija je bila mnogo preciznija. Tada su od 623 predstavke, ene podnele 223, a kao i mukarci alile se na rad sudova, oblast prostornog
planiranja, komunalnih delatnosti, radne odnose, penzije i socijalna davanja. ene se
vie ale zbog problema u porodinim odnosima i nasilje u porodici, tako da ih se vie
nego mukaraca alilo na rad centara za socijalni rad 4,48% ena i 2,35% mukaraca.
Meutim, te godine je samo est pritubi uvrteno u oblast ravnopravnost polova.

U 2006. godini zabeleeno je 457 predstavki, od kojih su ene podnele 156
(34,13%). Nastavljen je trend iz prethodnih godina da se ene i mukarci podjednako
ale na rad sudova, javne slube i javna preduzea na lokalnom i republikom nivou.
Udvostruen je broj predstavki koje su svrstane u oblast ravnopravnosti polova, ali ih
je bilo tek devet.

Naredne 2007. godine za vie od treinu povean je broj predstavki i bilo ih je
605, a ene su podnele 237 predstavki (39%) i uglavnom su se alile zbog radnih odnosa, penzija i socijalnih davanja, nereenog stambenog pitanja i loih uslova stanovanja. Najvie je bilo albi zbog nereenih porodinih problema koji proizilaze iz razvoda
braka i poveravanja dece na brigu i staranje, na nasilje u porodici, zbog ega su centri za socijalni rad najee organi na koje se ale. Napravljen je veoma veliki skok i
zabeleeno ak 23 predstavke (etiri su podneli mukarci, 17 ene, a dve udruenja)
u oblasti ravnopravnosti polova, zahvaljujui ne samo poveanju obraanja, nego i
paljivijom analizom i prepoznavanjem problema u oblasti ravnopravnosti polova.

Od 597 predstavki u 2008. godini, 35 odsto njih su podnele ene. Problemi
na koje ukazuju su istovetni kao i ranijih godina, s tim da su od 19 predstavki koje su
oznaene kao ravnopravnost polova, 16 podnele ene. U ovoj godini je poelo preciznije evidentiranje, pa su predstavke oznaene kao diskriminacija, mobing, nasilje
u porodici, socijalna pitanja, a ne kao prethodnih, kada su evidentirano kao nasilje u
porodici, radni odnosi i razno.

U 2009. godini podneto je 730 predstavki, od kojih su 269 (36,85%) podnele
ene i u najveem broju sluajeva zbog problema u vezi sa radnim odnosima, penzijama, socijalnim davanjima, siromatvom i nezaposlenou. U ovoj godini bilo je
mnogo vie albi u kojima se ukazuje na ugroavanje prava trudnica. Broj predstavki
u oblasti ravnopravnosti polova bio je 23, ili 3,5% od ukupnog broja predstavki. Od tog
broja mukarci su podneli etiri, a ene 19 predstavki.

Od 866 predstavki u 2010. godini, ene su podnele 321 (37%), a nastavljen je
viegodinji trend da se ene vie nego mukarci ale zbog problema u vezi sa radnim odnosima, nereenog stambenog pitanja. Mnogo pritubi ena odnosi se na
siromatvo, tanije na nezaposlenost i nedovoljne prihode, a kao i prethodne, bilo
je albi u kojima se ukazuje na ugroavanje prava trudnica, odnosno porodilja. U
godinjem izvetaju ukazano je na poveanje broja predstavki u kojima se ukazuje na
krenje enskih ljudskih prava, ali i na to da se u stvarnosti jo nedovoljno prepoznaje
14
krenje prava na osnovu pola. Broj i struktura pritubi koje su oznaene kao povreda
prava u oblasti rodne ravnopravnosti jo je relativno mali i ini etiri odsto od ukupnog broja predstavki, ali ohrabruje to to se iz godine u godinu sve vie ena obraaju
instituciji zbog povrede ljudskih prava ili izostanka zatite od strane nadlenih organa
i institucija. Vie od treine pritubi se odnosilo na nasilje u porodici, oko 20 odsto se
odnosilo na diskriminaciju, na socijalnu zatitu oko 17 odsto i na mobing 14 procenata
predstavki koje su oznaene kao ravnopravnosti polova. Pokrajinski ombudsman,
odnosno zamenica za ravnopravnost polova je uspeno sprovela dve medijacije u kojima su uesnice bile ene, a prevashodno se odnose na meuljudske odnose na radnom mestu u dve ustanove.

U 2011. godini je nastavljena praksa da se ene vie nego mukarci ale zbog
problema u vezi sa radnim odnosima, socijalnom zatitom, ekonomskim problemima
i ugroavanjem prava trudnica, odnosno porodilja. Uprkos poveanju broja predstavki u oblasti ravnopravnosti polova u postupanju organa uprave nedovoljno se
prepoznaje krenje prava na osnovu pola i rodne pripadnosti, branog i porodinog
statusa i diskriminacije po tim osnovama. Ni u instituciji Pokrajinskog ombudsmana
jo ne postoji dovoljno senzibiliteta da se u predstavkama prepoznaju problemi koji
vie pogaaju ene to bi navodilo na zakljuak da im se prava kre samo zato to su
ene, ili zbog toga to ih institucije diskriminiu kada postupaju jednako, ili neutralno, i to bio znak da se radi o povredi prava na osnovu pola. Naravno, Pokrajinski ombudsman postupa bez obzira to izostane takva procena, jer se bavi problemima koje
podnositeljke/podnosioci navode. Te godine, od 1237 predstavki, ene su podnele 495
(40%), u sektoru ravnopravnosti polova obraeno je 210 sluajeva koji su se odnosili
na probleme u obrazovanju, penzijskom i invalidskom osiguranju, postupanju centara za socijalni rad, prava po osnovu rada i nezaposlenosti. Broj i struktura pritubi,
oznaene kao ravnopravnost polova jo je relativno mali. One ine etiri odsto ukupnog broja predstavki, a u odnosu na prethodnu godinu vie ih je za 14. Predstavke se
najvie odnose na diskriminaciju uopte, diskriminaciju u oblasti rada i zapoljavanja,
uznemiravanje i zlostavljanje na radu, na nasilje u porodici (centri za socijalni rad,
policija, domovi zdravlja) socijalna prava i porodoljsko odsustvo. Ove godine su se
pojavile i predstavke koje se odnose na pravo oeva na odsustvo sa rada radi nege
deteta, kao i naknadu zarade za vreme odsustva. Od 50 predstavki oznaenih ravnopravnost polova, mukarci su podneli est predstavki.

Razvijanje vetina i poveanje osetljivosti o pitanjima rodne ravnopravnosti
u instituciji Pokrajinskog ombudsmana podrazumeva da se mnogobrojni problemi
zbog kojih se graani/graanke obraaju posmatraju i iz ugla potovanja, odnosno
krenja ravnopravnosti polova. Nije nevano da li neki problemi ee pogaaju ene
nego mukarce i obrnuto, kao ni to to organi uprave ne prepoznaju specifinosti i
razliitosti i potrebu prilagoavanja interesima i potrebama razliitih grupa, kao i
stvaranja jednakih mogunosti za ene i mukarce. Naprotiv veoma je vano da se
prepozna da se ene ee ale zbog problema u porodinim odnosima, ili na prepreke
u zapoljavanju, zbog odnosa na radnom mestu, mogunosti napredovanja u karijeri i
da su to situacije u kojima je veoma esto krenje prava s obzirom na pol. U tom identifikovanju problema pomau i statistiki podaci, koji mogu da potkrepe stanovite
da je dolo do krenja prava ene/mukarca na osnovu pola, branog i porodinog
15
statusa. Zato je vano i postupanje po sopstvenoj inicijativi, prikupljanje podataka i

njihova rodna analiza, razvijanje praktinih metoda u prepoznavanju krenja prava
i ustanovljavanja pokazatelja neravnopravnosti, svojevrsne liste za proveru koja
moe da pomogne i u preciznijem odreivanju da li je dolo do povrede s obzirom na
pol, brani i porodini status, trudnou, materinstvo, roditeljstvo, polnu orijentaciju i
rodni identitet.

Uz to, neophodan je i stalan rad na podizanju svesti graana/graanki o ljudskim pravima i mogunostima njihove zatite posredstvom ombudsmana, a naroito
u oblasti rodne ravnopravnosti. Zbog toga je Pokrajinski ombudsman/zamenica za
ravnopravnost polova organizovala (i uestvovala) u mnogobrojnim edukativnim aktivnostima na konferencijama, okruglim stolovima, tribinama posveenim zatiti
ljudskih prava, posebno zatiti ljudskih prava ena. Uee u kampanjama poput
svetske kampanje 16 dana aktivizma protiv nasilja nad enama jedna je od onih koje
su doprinele da institucija bude prepoznata u javnosti kao mesto na kojem one/oni
koji trpe nasilje mogu da dobiju podrku. Svest o injenici da je nasilje nad enama
i u porodici najdrastinije krenje ljudskih prava, podstakla je pokretanje kampanje
za povezivanje institucija koje se bave nasiljem u porodici radi poveanja efikasnosti
postupanja to je dovelo do formiranja mree ivot bez nasilja u kojoj su aktivni
pokrajinski organi, centri za socijalni rad, policija, tuilatva, sudovi, ali i obrazovne
i zdravstvene institucije i organizacije civilnog drutva. Ovakav pristup doprinosi
unapreenju rada organa, institucija, ali i same institucije Pokrajinskog ombudsmana i njegove prepoznatljivosti, ne samo meu graanima/graankama, nego i meu
onima iji rad institucija kontrolie radi zatite prava i sloboda, principa jednakosti i
ouvanju dostojanstva graana/graanki.
16
Prof. dr Marijana Pajvani*

Pravo na ravnopravnost polova demokratsko
pitanje i ustavni princip
1. Ustavne garancije prava na ravnopravnost polova opti okvir

Osnovne odredbe ustava i uvodne opte odredbe u poglavljima o ljudskim
pravima i slobodama sadre vie naelnih garancija koje se ne odnose samo na ravnopravnost polova, ve na sva ljudska prava i slobode koje ustav garantuje. Upravo zbog
naelnog karaktera ovih ustavnih odredbi i njihovog opteg znaaja za ukupnost ljudskih prava garantovanih ustavom, pravo na ravnopravnost polova i sva posebna prava
i slobode koja predstavljaju operacionalizaciju optih ustavnih odredbi u razliitim
oblastima ljudskih prava, nuno je posmatrati u kontekstu ovih optih ustavnih garancija jer one definiu opti ustavni okvir za sva posebna prava i slobode.

Ovom prilikom predmet posebne panje su opte ustavne odredbe relevantne za sagledavanje sadraja, kvaliteta i dometa ustavnog garantovanja ravnopravnosti polova. Razlog to je izabran ovakav pristup lei u tome to se, prilikom
razmatranja ustavnih garancija ravnopravnosti polova esto gube iz vida opti ustavni
principi koji definiu opti ustavni okvir za normativni, institucionalni i najiri socijalni
kontekst u kojem je (ne)mogue efektivno realizovati pravo na pravnopravnost ena
i mukaraca. Zato u ovom momentu naa panja nee biti okrenuta analizi ustavnih
odredbi koje najneposrednije garantuju razliita pojedinana prava vezana za pravo
na ravnopravnost polova, ve e predmet panje biti ona opta ustavna naela koja
definiu opte pretpostavke za ostvarivanje prava na ravnopravnost polova. Meu
naelima ustava i optim ustavnim odredbama posebno znaajne su one koje se odnose na: koncept politike zajednice (ustavne drave), njenu prirodu i svojstva; politiku jednakih mogunosti kao obavezu drave zasnovane na naelu socijalne pravde;
prirodu i karakter odnosa meunarodnog i unutranjeg prava, posebno kada su u pitanju meunarodni dokumenti o ljudskim pravima i ukljuivanje meunarodnih standarda ljudskih prava u domau legislativu; neposrednu primenu ustava posebno njegovih odredbi o ljudskim pravima; odstupanja i ogranienja ljudskih prava, uslove pod
kojima su ona doputena i postupak po kome se odluuje o odstupanju ili ogranienju
prava; jemstvo steenih prava i dr.
1.1 Koncept politike zajednice (ustavne drave)

*
Sadraj i kapacitet ljudskih prava koji garantuje ustav, posebno sloboda i praAutorka je profesorka ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Novom Sadu
17
va koje tite kvalitet ivota i one oblasti drutvenog ivota u kojima su ene faktiki
(ne retko i normativno) diskriminisane (rad, zapoljavanje, naknade za rad i dr.) u velikoj meri zavise od toga kako ustav definie osnovne principe na kojima poiva drava
kao politika zajednica. To je posebno vano pitanje u zemljama tranzicije budui da
su u pitanju prava koja su ene u predtranzicijskom periodu efektivno koristile, a u
tranziciji su upravo ta prava (tzv. skupa prava) pod udarom, ukidanjem ili bitnim
restrikcijama. Pred ustavotvorcima ovih zemalja bila je dilema da li je liberalna drava
u kojoj su zakonitosti trine privrede osnovni princip koji definie i status pojedinca
u zajednici, povoljniji okvir za tranziciju, ili je to liberalno demokratska drava, koja
ne protivrei principu slobodne trine utakmice, ali preuzima na sebe teko breme
obaveza koje slede iz principa socijalne pravde i titi socijalni status graana?

Liberalni koncept ustavne drave u prvi plan istie zakonitosti trine privrede
i vladavinu prava kao osnovne vrednosti. Konsekvence po status ljudskih prava su liberalno shvaena individualna sloboda, kao prostor ljudskih prava u koji drava nema
pristup izuzev u sluaju kada je sloboda ili pravo povreeno. Tada je intervencija
drave u ovo podruje doputena. Ona je legalna i legitimna, jer angaman drave
ima za cilj samo da otkloni povredu koja je naneta slobodi ili pravu.

Liberalno demokratski koncept ustavne drave uvaava zakonitosti trine
privrede, garantuje vladavinu prava, ali ovim vrednostima dodaje jo jednu ne manje
vanu socijalnu pravdu kao princip kojim se drava (drava blagostanja) rukovodi
titei socijalnu sigurnost graana i graanki.* Za kvalitet i sadraj ljudskih prava to
znai priznavanje i garantovanje ne samo osnovnih ljudskih i politikih prava ve i socijalno ekonomskih prava kao podjednako vane grupe ljudskih prava. Pored toga,
naelo socijalne pravde nalae neposrednu aktivnost drave i pretpostavlja aktivan
odnos drave (zakoni, mere, strategije, programi, politike, aktivnosti) u realizaciji i
efektivnom ostvarivanju socijalno ekonomskih prava.** Bez tog aktivnog angamana
i planskog uea drave ova prava nije mogue ostvariti. Za efektivno ostvarivanje
prava na ravnopravnost polova i posebno za ostvarivanje seta prava koja blie reguliu
sadraj prava na ravnopravnost polova u pojedinim oblastima (rad, zapoljavanje,
politika, obrazovanje, porodica, socijalna zatita i dr.) ove garancije imaju izuzetan
znaaj, naroito u zemljama tranzicije.
* U komparativnoj ustavnosti npr. Ustav vedske koji u osnovnim naelima propisuje da su lino, ekonomsko i
kulturno blagostanje pojedinca osnovni ciljevi aktivnosti dravne zajednice (lan 2 stav 2);Ustav Italije koji u osnovnim naelima utvruje da Republika priznaje i garantuje nepovrediva prava oveka, bilo kao pojedinca, bilo kao
lana drutvenih organizacija u kojima se razvija njegova linost, i zahteva ispunjenje neopozivih dunosti politike,
ekonomske i drutvene solidarnosti (lan 2); Ustav Poljske koji u osnovnim naelima propisuje da je Poljska demokratska pravna drava koja ostvaruje princip socijalne pravde (lan 2); Ustav Rusije u ijim osnovnim naelima
je zapisano da je Ruska federacija socijalna drava ija je politika usmerena na stvaranje uslova koji obezbeuju
dostojan ivot i slobodan razvoj oveka (lan 7 stav 1). Ustav Srbije izriito propisuje da je socijalna pravda jedan od
principa na kojima poiva Republika Srbija (lan 1).
** Ustav Irske u poglavlju o socijalnoj politici izriito ustanovljava ovu obavezu drave: Drava e u praksi
sprovoditi svoju politiku u pravcu obezbeenja da svi graani, i mukarci i ene, imaju jednaka prava na adekvatna
sredstva koja su im neophodna za ivot, kao i da u okviru svojih zanimanja mogu pribaviti dovoljno sredstava za
svoje potrebe. (lan 45 stav 2).
18
1.2 Politika jednakih mogunosti kao obaveza drave

Politika jednakih mogunosti je opti institucionalni okvir koji stoji na raspolaganju dravi, koja uvaava naelo socijalne pravde da preduzima razliite mere (zakoni, politike, strategije i dr.) u pravcu efektivnog ostvarivanja ravnopravnosti ena i
mukaraca kao i svake druge grupe lica koji su direktno ili indirektno normativno ili
faktiki diskriminisani. Smisao i svrha politike jednakih mogunosti jeste da izgradi
pretpostavke za takav drutveni kontekst u kome e biti mogue ostvariti normativno proklamovanu ravnopravnost ena i mukaraca. Posebne mere koje drava
preduzuima su instrument kojim drava vodi politiku jednakih mogunosti. Zato je
sa stanovita ustavnog garantovanja prava na ravnopravnost polova vano, jo u osnovnim naelima ustava* garantovati ravnopravnost ena i mukaraca i obavezati
dravu da vodi politiku jednakih mogunosti i preduzima posebne mere koje su instrument realizacije politike jednakih mogunosti.**

U ustavu bi trebalo koristiti nediskriminatornu terminologiju jer je to prvi,
i esto najjednostavniji korak, kojim drava izraava spremnost da uvai i potuje
naelo ravnopravnosti polova. To je mogue uiniti na vie naina: korienjem i
mukog (graanin) i enskog (graanka),*** korienjem neutralne forme (svako/
niko)**** ili naelnom ustavnom klauzulom koja ukljuuje korienje oba roda.*****
1.3 Odnos meunarodnog i unutranjeg prava

Ljudska prava su univerzalne vrednosti koje se tite ne samo propisima
unutranjeg ve u sve veoj meri i propisima meunarodnog prava. U novijoj ustavnosti
univerzalne garancije ljudskih prava sadrane u meunarodnim dokumentima o ljudskim pravima prihvataju se i u unutranjem pravu i garantuju ustavom. Ustav sadri
vie naela koja reguliu odnos meunarodnog i unutranjeg prava i posebno status
meunarodnih izvora ljudskih prava u unutranjem pravnom poretku.
* Tome uprilog govori komparativna ustavna praksa i meunarodni dokumenti (lanovi 3 i 4 Konvencije o eliminaciji
svih oblika diskriminacije ena; Zavrni dokument IV Konferencije OUN o enama / Peking 1995; Povelja Evropske
bezbednosti, paragraf 3; Deklaracija o jednakost izmeu ena i mukaraca kao fundamentalnom kriterijumu demokratije, odeljci A iB /Istambul 13 14 XI 1997; lan 16 Direktive Saveta Evrope br. 78 od 27. XI 2000 i dr.).
** Npr. Ustav panije u osnovnim odredbama propisuje da su javne vlasti dune da unapreuju uslove da sloboda
i jednakost pojedinaca i grupa kojima oni pripadaju budu stvarni i efektivni; da uklanjaju smetnje koje uskrauju ili
oteavaju njihovo puno korienje, kao i da olakaju uee svih graana u politikom, ekonomskom, kulturnom i
socijalnom ivotu (lan 9 stav 2), kao i Ustav Austrije koji u osnovnim naelima propisuje da se savez, pokrajine
i optine staraju o stvarnoj ravnopravnosti ena i mukaraca naroito u uklanjanju stvarno postojeih nejednakosti (lan 7 stav 2). Ustav Srbije sadri ovu garanciju u lanu 15 koji propisuje Drava jemi ravnopravnost ena i
mukaraca i razvija politiku jednakih mogunosti.
*** Npr. Ustav Estonije.
****Videti dokumente Meuparlamentarne unije posebno Plan rada za korigovanje sadanje neravnotee
izmeu uea ena i mukaraca u politikom ivotu taka BIV / Pariz 1994) nalau da jezik koji se koristi u zakonodavstvu ne sme biti diskriminatoran i preporuuju dravama da evidiraju ustave ie liminiu termine koji tee
zagovaranju polnog stereotipa.
***** Primer takve klauzule nalazimo u Ustavu Austrije koji u osnovnim odredbama propisuje da se slubene
oznake mogu upotrebljavati samo u obliku koji izraava pol njihovog nosioca. Isto vai i za titule, akademske stepene i oznake zanimanja(lan 7 stav 3).
19

Za ustavno regulisanje ravnopravnosti polova odnos meunarodnog i
unutranjeg prava je posebno znaajan, jer brojni akti meunarodnog prava reguliu
i tite pravo na ravnopravnost polova. Pominjemo samo nekoliko osnovnih ustavnih
pravila u ovom kontekstu.

Naelo neposredne primene meunarodnog prava (ratifikovanih konvencija i
opteprihvaenih pravila meunarodnog prava). Ovde je nuno istai posebno znaaj
eksplicitnog ustavnog pravila po kojem su nacionalni sudovi obavezni da sude ne
samo na osnovu i u okviru ustava i zakona, ve i meunarodnih ugovora.*

Primat meunarodnog prava nad unutranjim pravom i usaglaavanje
unutranjeg prava sa meunarodnim standardima.**

Pravo na zatitu ljudskih prava pred meunarodnim telima koja ukljuuje dva
osnovna vida zatite: prvi, nadzor (monitoring) nad ostvarivanjem meunarodnih
standarda ljudskih prava kao obavezu drave sa jedne strane ali i pravo drugih subjekata (npr. NVO) da i sami nadziru ostvarivanje prava garantovanih meunarodnim
dokumentima; i drugi koji garantuje pravo pojedinca/pojedinke da se obrate
meunarodnim telima za zatitu ljudskih prava ukljuiv i odgovarajue meunarodne
sudove.

Obaveza drave da garantuje i obezbedi primenu odluka meunarodnih tela
koje se odnose na zatitu ljudskih prava. Ustavom se eksplicitno definie obaveza
drave (nadlenih organa) da izvre odluke meunarodnih tela za zatitu ljudskih prava.***

Zabrana ogranienja prava ili slobode pod izgovorom da nisu zajemena
ustavom koju sadre neki ustavi,**** takoe ukazuje na primat meunarodnog nad
unutranjim pravom.
* Npr. Ustav Poljske propisuje da ratifikovani meunarodni ugovor, po njegovom objavljivanju u slubenom glasilu
(Dnevnik zakona) postaje deo nacionalnog pravnog poretka i neposredno se primenjuje (lan 91 stav 1). Ustav
Srbije ne prua jasan odgovor na ovo pitanje, jer su pravila koja se odnose na ovo pitanje protivurena i nepotpuna.
Tako sud sudi na osnovu Ustava, zakona, drugih optih akata ako je to predvieno zakonom, opteprihvaenih
pravila meunarodnog prava i potvrenih meunarodnih ugovora (lan 142 stav 2); kada su pak u pitanju presude
Ustav propisuje da se sudske odluke zasnivaju na Ustavu, zakonu, potvrenom meunarodnog ugovoru i propisu
donetom na osnovu zakona (lan 145 stav 2), dok su sudije prilikom suenja vezane i potinjene samo Ustavu i
zakonu (lan 149 stav 1).
** Ustav panije propisuje da se norme koje se odnose na osnovna prava i slobode koje Ustav priznaje, tumae
saglasno ptoj deklaraciji prava oveka i meunarodnim ugovorima i konvencijama koje se odnose na ova pitanja,
a koje je panija ratifikovala (lan 10 stav 2). Ustav Srbije naelno priznaje primat meunarodnih izvora prava
nad unutranjim pravom, ali samo kada je u pitanju tumaenje odredbi o ljudskim i manjinskim pravima, (lan 18
stav 3) dok opte pravilo o odnosu meunarodnog i unutranjeg prava propisuje da meunarodni izvori (potvreni
meunarodni ugovori) moraju biti u skladu sa Ustavom (lan 16 stav 2) i u skladu sa tim ustanovljava nadlenost
Ustavnog suda da ocenjuje saglasnost potvrenih meunarodnih ugovora sa Ustavom (lan 167 stav 1 taka 2).
*** Povelja o ljudskim i manjinskim pravima SRG (lan 9 stav 3). Ustav Srbije ne sadri slinu odredbu, pa se moe
postaviti pitanje ko e biti nadlean da sprovede odluku meunarodnih tela koja odluuju o zatiti ljudskih prava.
**** Ustav Slovenije propisuje da ni jedno ljudsko pravo ili sloboda regulisana pravnim propisima vaeim u
Sloveniji, ne mogu biti ogranieni pod izgovorom da ih ovaj Ustav ne priznaje ili da ih priznaje u manjem obimu
(lan 15 stav 5). U naoj ustavnosti primer je Povelja o ljudskim i manjinskim pravima SCG koja propisuje da nije
doputeno ograniavanje ljudskih i manjinskih prava zajemenih opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava,
meunarodnim ugovorima koji vae u dravnoj zajednici i zakonima i drugim propisima, pod izgovorom da ona nisu
zajemena ovom poveljom ili da su zajemena u manjem obimu (lan 8).
20
1.4 Neposredna primena ustava

Za status prava na ravnopravnost polova kao jednog od osnovnih ljudskih
prava kao i ljudskih prava uopte posebno je vano kojim se aktom garantuje sadraj
odreenog prava ili slobode. Ako je taj sadraj garantovan ustavom tada su u pitanju
osnovna ili ustavna prava iju sadrinu zakonodavac nema pravo da regulie. Kada
se pak radi o pravima iji sadraj ustav ne regulie neposredno, ve to preputa zakonodavcu tada su u pitanju zakonska, a ne ustavna prava. Pravo na ravnopravnost
polova je jedno od osnovnih ustavnih prava to odreuje i status i kvalitet ovog prava
u ustavnom sistemu, a posebno u sistemu zatite ljudskih prava.

U pogledu vrstine ustavnih garancija i tretmana zatite, ustavna prava imaju ekskluzivno mesto u katalogu ljudskih prava, jer zakonodavcu nije doputeno da
regulie njihovu sadrinu,* dok kod zakonskih prava to nije sluaj. Zakonodavac moe
da regulie samo nain (postupak) ostvarivanja ustavnih prava, dok u sluaju zakonskih prava on ima puno ustavno ovlaenje da uredi ne samo postupak ostvarivanja
ve i sadrinu prava.

Zakonska prava ustav ureuje samo blanketnom normom** koju nije mogue
neposredno primeniti, ve je potrebno zakonom urediti sadraj i domet svakog od
ovakvih prava. U ovom sluaju stvarnu sadrinu i kvalitet prava definie zakon, a kako
je zakon znatno lake izmeniti nego to je to sluaj sa ustavom, status prava koja
regulie zakonodavac razlikuje se od statusa prava iju sadrinu definie ustav. To se
posebno odnosi na njihovu stabilnost kao i zatitu.

Za status prava na ravnopravnost polova kao jednog u grupi osnovnih ustavnih
prava posebno su vane neke od sledeih ustavnih garancija:

Ekspricitna ustavna norma o neposrednoj primeni ustavnih odredbi o ljudskim pravima,*** posebno njihova neposredna primena pred sudovima koja ukljuuje
mogunost i pravo suda da se u svojoj odluci neposredno pozove na ustavnu normu
koja garantuje odreeno pravo ili slobodu.

Ustavom propisan i regulisan sistem zatite osnovnih ustavnih prava posebno
* Ustav Slovenije propisuje da je zakonom mogue propisati nain ostvarivanja ljudskih prava i osnovnih sloboda
ako Ustav tako odreuje ili ako je to neophodno radi same prirode pojedinanih prava ili sloboda (lan 15 stav 2);
Ustav panije npr. propisuje da se jedino zakonom, koji u svakom sluaju mora potovati njihovu bitnu sadrinu,
moe regulisati vrenje ovih prava i sloboda (lan 53 stav 1). Ustav Srbije utvruje da se zakonom moe propisati
nain ostvarivanja ljudskih prava samo ako je to Ustavom izriito predvieno, ili ako je to neophodno za ostvarenje
pojedinog prava zbog njegove prirode, pri emu zakon ni u kom sluaju ne sme da utie na sutinu zajemenog
prava (lan 18 stav 2 in fine).
** Ustavna norma koja garantuje pravo na zatitu zdravlja najee glasi Garantuje se zatita zdravlja u skladu sa
zakonom, ili Svako ima pravo na zatitu zdravlja u skladu sa zakonom.
*** Ustav Slovenije propisuje da se ljudska prava i osnovne slobode ostvaruju neposredno na osnovu Ustava
(lan 15 stav 1). Ustav Srbije sadri ovu garanciju: Ljudska i manjinska prava zajemena ovim Ustavom neposredno
se primenjuju (lan 18 stav 1), koju dopunjuje pravilo da se Ustavom jeme, i kao takva, neposredno primenjuju
ljudska i manjinska prava zajemena opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava, potvrenim meunarodnim
ugovorima i zakonom (lan 18 stav 2).
21
neposredna ustavnosudska zatita* ovih prava pred ustavnim sudom (ili drugim sudskim organom kome je povereno odluivanje o zatiti ustavnosti).

Ustavom ustanovljeni instrumenti neposredne ustavnosudske zatite ljudskih
sloboda i prava (institut ustavne albe).**
1.5 Odstupanja i ogranienja ljudskih prava

Posebno osetljivo pitanje za status prava na ravnopravnost polova i ustavnu
zatitu ovog prava jesu situacije u kojima su mogua i doputena odstupanja i
ogranienja od ustavom garantovanih prava. Zbog znaaja koji regulisanje ovog pitanja ima za status ljudskih prava, ono je regulisano meunarodnim dokumentima o
ljudskim pravima,*** dok u unutranjem pravu sam ustav propisuje reim odstupanja
i ogranienja ljudskih prava. Odstupanja i ogranienja ljudskih prava garantovanih
ustavom doputena su i ustavna samo u sluaju kada do njih dolazi u ustavom propisanim sluajevima, po ustavom propisanom postupku i u ustavom doputenom
obimu. Uslove pod kojima je ogranienje ili odstupanje doputeno propisuje ustav.
Obim ogranienja ili odstupanja postavlja naelno ustavno pravilo prema kome je
merilo doputenosti ogranienja postavljeno svrhom koja se eli postii ogranienjem,
sa jedne strane i procenom organa koji odluuje o tome da li se svrha mogla postii i sa
manjim ogranienjem prava. Svi drugi sluajevi sankcioniu se zabranom. Pomenuta
pravila predstavljaju zabranu za dravu, grupu ili pojedince da preduzmu bilo koju
radnju usmerenu na ukidanje ustavom zajamenog prava ili na njegovo ogranienje
vee od onog koje ustav dozvoljava i po postupku koji je u ustavu propisan.

U meunarodnim dokumentima i komparativnoj ustavnosti eksplicitno se
propisuje da mere odstupanja od ustavom garantovanih prava, ak i tada kada se one
odnose na prava koja je mogue ograniiti ili kod kojih je odstupanje doputeno, kada
su one preduzete na osnovu ustava, po ustavom propisanom postupku i kada je obim
odstupanja usklaen sa svrhom zbog koje je odstupanje propisano, ne smeju imati za
posledicu diskriminaciju zasnovanu na rasi, boji, polu, jeziku, veri ili socijalnom poreklu.**** Dakle, mere odstupanja ili ogranienja bilo kog od ustavnom garantovanih prava
* Npr. u ustavnom sistemu panije tuba d Amparo (lan 161 stav 1 taka b). U ustavnom sistemu Srbije
neposredna zatita ljudskih prava ostvaruje se pred Ustavnim sudom. Reenja u Ustavu Srbije i u ovom pitanju su
nepotpuna. Meu nadlenostima Ustavnog suda (lan 167) ne navodi se izriito ova nadlenost, ali Ustav sadri
odredbe o ustavnoj albi kao instrumentu koji se moe koristiti za zatitu ljudskih prava pod uslovima propisanim
Ustavom (lan 170).
** U ustavnom sistemu Austrije i Nemake to je institut ustavne albe, u ustavnom sistemu panije institut tube d
Amparo. Ustav Srbije izriito regulie samo institut neposredne ustavno sudske zatite ljudskih prava. To je ustavna
alba koja se moe izjaviti protiv pojedinanih akata ili radnji dravnih organa ili organizacija kojima su poverena
javna ov laenja, a kojima se povreuju ili uskrauju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemena Ustavom (lan
170), ali ne precizira kome se ova alba podnosti, niti meu nadlenostima Ustavnom suda pominje nadlenost vezanu za zatitu sloboda i prava. Na zakljuak da je Ustavni sud nadlean da postupa i odluuje o neposrednoj zatiti
ljudskih prava upuuje samo injenica da je odredba o ustavnoj albi sistematizovana u delu Ustava koji regulie
status Ustavnog suda.
*** Pakt o graanskim i politikim pravima (lan 4).
**** lan 4 stav 1 Pakta o graanskim i politikim pravima. Identinu odredbu sadri i Ustav Srbije u lanu 202 stav
2.
22
ne smeju dovoditi do diskriminacije izmeu ena i mukaraca.*

Naposletku, mogue je uoiti da se neka od posebnih prava** koja predstavljaju operacionalizaciju naelno garantovanog prava na ravnopravnost polova, nalaze
u grupi tzv. apsolutno zatienih prava koja su izuzeta iz reima ogranienja ili odstupanja i koja ni pod kojim uslovima ne mogu biti podvrgnuta ogranienju, niti se od
ustavnih garancija ovih prava moe odstupiti u bilo kojim okolnostima.
1.6 Jemstvo steenih prava

Meu optim ustavnim garancijama koje se odnose na ljudska prava jedna je
posebno vana za ouvanje kvaliteta i nivoa sloboda i prava koje su ve bile dostignute i efektivno koriene. To je eksplicitno ustavno garantovanje zatite steenih
prava, kao i sadraja, kvaliteta i obima koji su ta prava imala, kako na normativnom
planu, tako i u realizaciji. Za set prava koja predstavljaju posebne oblike ostvarivanja
prava na ravnopravnost polova u pojedinim oblastima ova naelna ustavna garancija je posebno znaajna. To se naroito odnosi na prava u sferi rada, obrazovanja,
zapoljavanja, zatite zdravlja, porodine odnose, socijalnu sigurnost i dr. To su ujedno i oblasti u kojima su postojale i posebne podsticajne mere koje je drava (u skladu
sa principom socijalne pravde) preduzimala vodei politiku jednakih mogunosti, a
koje su doprinosile efektivnom ostvarivanju ravnopravnosti ena i mukaraca.

Ovo je primer norme koja se retko sree u komparativnoj ustavnosti.*** Ustav
Srbije jemi ouvanje nivoa steenih prava i njihovu zatitu. Norma je opta i odnosi
se na sva ljudska i manjinska prava**** i u tom pogledu razlikuje se od norme koja je bila
uzor ovom reenju i odnosila se samo na prava nacionalnih manjina.***** Dva su osnovna
argumenta u prilog stanovitu da je u dravi koja poiva na principu socijalne pravde,
za zatitu prava na ravnopravnost polova izuzetno vano eksplicitno ustavno jemstvo steenih prava. Prvi, da su ta prava graani i graanke ve efektivno koristili, pa
se teko moe braniti stanovite prema kojem dostignuti nivo sloboda i prava treba
suavati, i drugi, da su u zemljama tranzicije upravo ova prava pod udarom restrikcija
i ogranienja pozivom na evropske standarde koji su esto ispod ve dostignutih stan* Ustav Poljske ak eksplicitno zabranjuje bilo kakav vid ogranienja prava iskljuivo zbog rase, pola, jezika,
vere, socijalnog porekla, roenja ili imovine (lan 233 stav 2).
** Npr. u Ustavu Srbije meu apsolutno zatienim ustavnim pravima i garancijama su: zabrana bilo kog
vida izazivanja i podsticanja rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mrnje i netrpeljivosti (lan 48);
pravo na zakljuenje braka na osnovu slobodne volje suprunika (lan 62); sloboda odluivanja o raanju (lan 63);
seksualno i ekonomsko iskoriavanje lica u nepovoljnom poloaju koje se smatra prinudnim radom (lan 26). Ove
garancije ne podleu ogranienjima niti su u odnosu na njih odstupanja doputena.
*** Npr. Ustav Rusije propisuje da u Ruskoj federaciji ne mogu da se donose zakoni koji ukidaju ili umanjuju prava i
slobode graana (lan 55 stav 2).
**** lan 20 stav 2 Ustava Republike Srbije propisuje da se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne moe
smanjivati
***** lan 57 Povelje o ljudskim i manjinskim pravima, u poglavlju u kome su sistematizovana prava i slobode nacionalnih manjina regulie ovu pitanje na sledei nain: Dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava, individualnih i
kolektivnih, ne moe se smanjivati. Poveljom se ne ukidaju niti menjaju prava i slobode steena propisima koji su se
primenjivali do stupanja na snagu ove Povelje, kao i prava steena na osnovu meunarodnih ugovora kojima je SR
Jugoslavija pristupila.
23
darda prava u zemljama koje su na putu evropskih integracija.

2. Osnovna (ustavna) prava

Set osnovnih ljudskih prava (ustavnih prava) garantuje se ustavom svim osobama bez diskriminacije prema polu. Ovom prilikom nema potrebe posebno elaborirati svako od prava koje pripada kategoriji osnovnih prava (pravo na ivot, sloboda
misli, sloboda savesti, lina sloboda i dr.) budui da se ustavom svako od ovih prava
garantuje svakoj osobi pod jednakim uslovima. Zato meu osnovnim pravima izdvajamo samo neka koja se blie i neposrednije odnose na ravnopravnost graana i
graanki kao pretpostavku ostvarivanja svih osnovnih ljudskih prava.
2.1 Ravnopravnost ena i mukaraca i zabrana diskriminacije

Meu osnovnim ustavnim pravima garantovanje ravnopravnosti ena i
mukaraca predstavlja osnovnu pretpostavku i uslov ostvarivanja svih drugih sloboda
i prava. Primeri komparativne ustavnosti govore da je ovo pitanje u ustavima regulisano razliito kao i da u tome dominiraju dva pristupa. Jedan je onaj koji princip
ravnopravnosti definie pozitivno to se ogleda u eksplicitnoj garanciji principa ravnopravnosti. Drugi je onaj koji princip ravnopravnosti definie samo implicitno, to se
ogleda u propisivanju zabrane diskriminacije zasnovane na bilo kom linom svojstvu
osobe.

Garantovanje ravnopravnosti* graana i graanki s obzirom na pripadnost
polu ujedno ukljuuje i brani status, porodini status, materinstvo, roditeljstvo i seksualnu orijentaciju to je blie regulisano meunarodnim dokumentima.** Otuda se u
komparativnoj ustavnosti najee eksplicitno navodi samo pripadnost polu, a ree i
svi razliiti oblici u kojima se faktiki iskazuje pripadnost odreenom polu.

U nekim ustavnim sistemima sadraj ustavne garancije ravnopravnosti s
obzirom na pripadnost odreenom polu, definisana je ue. Ustav ne garantuje ravnopravnost polova optom normom, ve blie definie podruje na koje se odnosi garantovanje ravnopravnosti polova i tako blie odreuje sadraj i kvalitet prava na
ravnopravnost polova. U komparativnoj ustavnosti*** ovaj vid garancija najee se
sadrinski vezuje za pravnu jednakost i politiku ravnopravnost.
* U komparativnoj ustavnosti ovo pravo se garantuje i kao pravo na ravnopravnost (npr. lan 3 stav 2 Ustava
Nemake propisuje da su mukarci i ene ravnopravni) i kao pravo na jednakost (npr. lan 12 Ustava Slovake).
Sledei meunarodne standarde treba jasno terminoloki odrediti znaenje i sadraj prava koje ustav garantuje.
Vrednost koja je predmet zatite je odnos koji drava ima spram subjekata lica (graana i graanki) a koji poiva na
njihovoj ravnopravnosti. U ovom sluaju garancija se odnosi na ravnopravnost, a ne na jednakost, jer meu polovima
postoje razlike. Ustav, dakle, moe garantovati samo ravnopravnost, a ne jednakost meu polovima.
** Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena, lan 1.
*** Npr. Ustav Belgije garantuje enama i mukarcima ravnopravno korienje njihovih prava i sloboda i,
posebno, ravnopravni pristup izabranim i javnim funkcijama (lan 11 dodatak Ustavu); Ustav vajcarske utvruje
da mukarac i ena imaju jednaka prava kao i da se zakonom obezbeuje njihova pravna i stvarna jednakost, pre
svega u porodici, obrazovanju i radu (lan 8 stav 2 iji rubrum je pravna jednakost).
24

Zabrana svake neposredne ili posredne diskriminacije na osnovu pripadnosti
odreenom polu takoe je jedan vid garantovanja ravnopravnosti polova. Kao to se
moe zapaziti, ustavne garancije ravnopravnosti mogu biti odreene samo pozitivno
(jemstvo ravnopravnosti) ili samo negativno (zabrana diskriminacije) ili pak i pozitivno i negativno.

Nije suvino garantovati ravnopravnost pozitivnom ustavom normom i ujedno eksplicitno ustavom zabraniti svaku vrstu diskriminacije zasnovane na pripadnosti
odreenom polu. Odluujui argument za ovakav stav je upravo u tome to je na ovaj
nain mogue ustavom identifikovati osnovne vidove krenja prava na ravnopravnost
i zabraniti svaku vrstu (neposredna i posredna)* diskriminacije. U sluaju kada je norma o ravnopravnosti samo pozitivno formulisana njen sadraj ne precizira vidove
diskriminacije, to je veoma vano za ostvarivanje prava na ravnopravnost polova, i
stoga ustavna norma u tom segmentu ostaje insuficientna.

U nekim ustavnim sistemima u odredbama koje se odnose na zabranu izazivanja i irenja netrpeljivosti i mrnje primetno je da se ova zabrana odnosi samo na
ugroavanje nekih vrednosti koje ustav titi (pripadnost odreenoj rasi ili naciji) ili sloboda koje garantuje (npr. sloboda veroispovesti, sloboda nacionalnog opredeljivanja,
sloboda politikog opredeljivanja), ali se izriito ne zabranjuje izazivanje i irenje netrpeljivosti i mrnje zasnovane na pripadnosti odreenom polu. Navoenjem samo
nekih linih svojstava (rasa, pripadnost odreenoj naciji) ili uverenja (verska uverenja)
zanemaruju se ostali, ne manje vani oblici diskriminacije koja je zasnovana na linim
svojstvima (npr. boja koe, pol, godine starosti, psihiki ili fiziki invaliditet) ili uverenjima (npr. politika uverenja).**

Pravo na azil (utoite) je pravo koje garantuje veina ustava. To je pravo koje
stranci stiu pod odreenim uslovima. Ove uslove utvruje ustav, a zakonodavcu se
najee delegira da regulie postupak ostvarivanja prava na azil. Analiza ustavnih
odredbi u komparativnoj ustavnosti*** pokazuje da, meu uslovima zbog kojih stranac
moe traiti utoite, ustavi najee ne navode eksplicitno progon zbog pripadnosti
odreenom polu ili drugim svojstvima koja se neposredno vezuju uz pripadnost polu
(brani status, porodini status, materinstvo, roditeljstvo, seksualna orijentacija i dr.)

To govori u prilog stanovitu prema kome je prilikom utvrivanja razloga i
osnova po kojima se moe zatraiti i stei azil zbog progona, potrebno ukljuiti i pripadnost polu.****

Pomenimo i to da se ova, moglo bi se rei sistematska greka u ustavima
* lanovi 1 i 2 Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena. Ustav Srbije izriito zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naroito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti,
drutvenog porekla, roenja, veroispovesti, politikog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i
psihikog ili fizikog invaliditeta (lan 21 stav 3).
** Npr. Ustav Poljske (lan 33). Ustav Srbije je primer koji to takoe potvruje, jer eksplicitno zabranjuje i smatra
kanjivim svako izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne i verske neravnopravnosti, mrnje i netrpeljivosti, a sve
druge osnove diskriminacije navodi u optoj odredbi druge neravnopravnosti (lan 49).
*** Ustav Maarske npr. utvruje da Republika Maarska jemi pravo azila svakom dravljaninu ili licu bez
dravljanstva koga u mestu stanovanja progone zbog rasnih, verskih, nacionalnih, jezikih ili politikih razloga
(paragraf 65 stav 1).
**** Ustav Srbije garantuje pravo azila strancima, a meu razlozima koji su osnov za sticanje ovog prava je izmeu
ostalog posebno naveden i progon zbog pola (lan 57 stav 1).
25
kada sankcioniu delovanje koje je usmereno na krenje osnovnog ustavnog pravila

o ravnopravnosti polova, ponavlja i tada kada ustav utvruje razloge za zabranu rada
politike stranke ili bilo kog drugog udruenja*. Meu razlozima za zabranu rada
politike stranke ne navodi se diskriminacija prema polu ve samo rasna, nacionalna
i verska mrnja i diskriminacija. Slian primer nalazimo i prilikom navoenja razloga
za zabranu delovanja verskih zajednica,** koji ukljuuju samo irenje rasne, nacionalne
i verske mrnje i diskriminacije, ali ne i diskriminacije prema polu ili prema nekom
drugom linom svojstvu.
2.2 Jednakost pred zakonom

Iako garantovanje jednakosti*** pred zakonom**** predstavlja samo jedno od
podruja na kome se iskazuje i ostvaruje jednakost ena i mukaraca (graana i
graanki), posebno garantovanje jednakosti pred zakonom ima svoje opravdanje, jer
je u pitanju status pojedinca/ pojedinke u ustavnom i pravnom sistemu i pred zakonom sa jedne strane, i obezbeenje minimuma jednakopravnosti, to je sutinska elementarna pretpostavka demokratije (naelo proceduralne pravde), sa druge. Tome u
prilog govore i meunarodni standardi ravnopravnosti polova, meu kojima je jedan
od posebno znaajnih standarda jednakost pred zakonom koju izriito garantuju
meunarodni dokumenti koji reguliu ravnopravnost polova, pre svega Konvencija
o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena.***** Jednakost pred zakonom ukljuuje
posebno eksplicitno zakonsko garantovanje ovog vida jednakosti, potovanje istovetnih prava mukaraca i ena u graanskim stvarima (pravo zakljuivanja ugovora,
pravo upravljanja imovinom), istovetno postupanje prema enama i mukarcima u
svim fazama postupka pred sudovima, kao i istovetno postupanje prema enama i
mukarcima od strane sudija, pravnu i poslovnu sposobnost ena kao i jednako zakonsko garantovanje svih prava i enama i mukarcima.******

U komparativnoj ustavnosti esti su primeri da optu ustavnu garanciju ravnopravnosti prate jo dve posebne garancije. One su posebno znaajne jer se odnose na
vane i izrazito osetljive sfere drutvenog ivota u kojima se realizuje pravo na ravnopravnost polova.

Jedna od ovih garancija odnosi se na jednakost ena i mukaraca pred za-
* Npr. lan 55 stav 3 Ustava Srbije.

** Npr. lan 43 stav 4 Ustava Srbije.
*** U ovom sluaju ispravno je koristiti termin jednakost, jer se radi o pravima koja svaka osoba ima pred zakonom, a
ta su prava jednaka. Vrednost koju titi ova ustavna klauzula je jedno pravo - pravo da se bude jednak pred zakonom.
**** Ustavno pravilo definie se i kao pravo na jednaku zakonsku zatitu uz posebno naglaavanje da se to pravo
ostvaruje bez ikakve diskriminacije, ukljuiv i diskriminaciju zasnovanu na pripadnosti odreenom polu.
***** Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena u lanu 15 posebno garantuje jednakost ena pred
zakonom.
****** lan 15 Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena.
26
konom* i jednakost u pravima.** Iako garantovanje jednakosti pred zakonom ukljuuje

i jednakost u zatiti prava, ali se u komparativnoj ustavnosti sreu i primeri posebnog
garantovanja jednakost graana u zatiti sloboda i prava*** i posebno jednaka prava na
delotvornu sudskuzatitu ljudskih prava. Eksplicitna garancija jednakosti u kojoj je akcenat na zatiti ljudskih i graanskih sloboda i prava u prvi plan istie ljudske slobode
i prava kao vrednosti kojima ustavotvorac poklanja posebnu panju. Budui da su u
pitanju vrednosti koje se garantuju svim licima, posebna ustavna garancija jednakosti
individua u zatiti njihovih individualnih i ustavom garantovanih sloboda i prava ukazuje na nameru ustavotvorca da, obezbeujui jednaku zatitu svakoj osobi, osigura
efektivnu primenu ljudskih sloboda i prava, bez bilo kakve diskriminacije.

Druga posebna ustavna garancija odnosi se na ravnopravnost ena i
mukaraca u politikom ivotu i ueu u vrenju javnih poslova.****

2.3 Posebne mere kao instrument politike jednakih mogunosti

Posebne mere su instrument koji dravi, zasnovanoj na naelu socijalne
pravde, stoji na raspolaganju kako bi mogla da efektivno vodi politiku jednakih
mogunosti. Pod uticajem meunarodnih dokumenata o ljudskim pravima, a u kontekstu prava na ravnopravnost polova posebno Konvencije o eliminisanju svih oblika
diskriminacije ena, svoje mesto u komparativnoj ustavnosti nale su i odredbe o
posebnim merama (mere afirmativne akcije, pozitivna diskriminacija).

Mogunost ili obaveza drave je da preduzima posebne mere, neophodne
za ostvarivanje ravnopravnosti, ne samo na normativnom planu nego i u praksi. Cilj,
svrha i smisao preduzimanja posebnih mera je zatita i napredak lica ili grupe lica koja
se nalaze u nejednakom poloaju kako bi im se omoguilo puno uivanje svih ljudskih
* Npr. Ustav vajcarske propisuje u osnovnim naelima da su svi ljudi jednaki pred zakonom (lan 8 stav
3 rubrum lana je pravna jednakost); Ustav Austrije u osnovnim odredbama regulie da su svi graani jednaki
pred zakonom kao i da je iskljuena svaka prednost na osnovu roenja, pola, stalea, klase i uverenja (lan 7 stav
1); Ustav Italije koji, takoe u osnovnim odredbama utvruje da svi graani imaju jednako drutveno dostojanstvo
i jednaki su pred zakonom bez razlike pola, rase, jezika, veroispovesti, politikih uverenja i linog i drutvenog
poloaja (lan 3). Ustav Srbije eksplicitno garantuje jednakost svih pred Ustavom i zakonom, ne navodei
posebno jednakost ena i mukaraca (lan 21 stav 1).
** U osnovnim naelima Ustava vedske zapisano je da e zajednica garantovati jednaka prava mukarcima i
enama (lan 2 stav 3); Ustav Maarske posebno garantuje ravnopravnost ena i mukaraca u pravima (paragraf
66 stav 1); Ustav Poljske uz odredbu da ena i mukarac u Poljskoj imaju jednaka prava dodaje oblasti u kojima se
prava ostvaruju i precizira da se jednakost u pravima ostvaruje u porodinom, politikom, drutvenom i privrednom
ivotu (lan 33 stav 1)
*** Npr. Ustav Slovenije posebno garantuje svakome jednaku zatitu prava u postupku pred sudovima i pred drugim
dravnim organima, organima lokalnih zajednica i nosiocima javnih ovlaenja koji odluuju o pravima, obavezama i
pravnim interesima graana (lan 22 iji je rubrum jednaka zatita prava).
**** Npr. Ustav Francuske propisuje da zakoni obezbeuju jednak pristup ena i mukaraca izbornim funkcijama i
poloajima (lan 3 stav 5); Ustav Portugalije regulie direktno i aktivno uee ena u politikom ivotu kao uslov
konsolidovanja demokratije, a zakon u skladu sa tim promovie jednakost u ostvarivanju graanskih i politikih
prava i princip nediskriminacije na osnovu pola kada je u pitanju postavljenje na politike pozicije (lan 9 Ustavna revizija iz 1997. godine). Ustav Srbije sadri eksplicitnu odredbu o pravu na ravnopravno reprezentovanje ena i
mukaraca, ali ta odredba nije po svom karakteru, sadraju i dejstvu opta, ve se odnosi samo na reprezentovanje
ena i mukaraca u Narodnoj skuptini i propisuje da se u Narodnoj skuptini obezbeuje ravnopravna zastupljenost polova i predstavnika nacionalnih manjina, u skladu sa zakonom (lan 100).
27
prava pod jednakim uslovima. Kvalitet i priroda posebnih mera, njihov sadraj i delotvornost nesumnjivo zavise od toga da li je ustavom ustanovljena obaveza drave
da preduzima posebne mere kako bi se dostigla ravnopravnost ena i mukaraca ili je
samo ostavljena mogunost da se takve mere preduzmu.

Ako se posebne mere definiu kao obaveza drave,* to govori o tome da
ustav uvaava i dosledno operacionalizuje princip socijalne pravde kao jednu od
temeljnih vrednosti na kojima poiva. U tom sluaju posebne mere predstavljaju jedan od najvanijih instrumenata voenja politike jednakih mogunosti u dravi koja
poiva na dve podjednako legitimne vrednosti: vladavinipravaisocijalnojpravdi. Ova
poslednja nuno ne iskljuuje principe trinog privreivanja i nije u suprotnosti sa
trinom privredom. Ako se posebne mere u ustavu definiu samo kao mogunost** to
govori da ustav nije konsekventno operacionalizovao naelni ustavni princip socijalne
pravde.

Ustavom je nuno i eksplicitno urediti i svojstva i prirodu posebnih mera,
posebno nediskriminatorni karakter ovih mera, kako njihova ustavnost i zakonitost
ne bi mogla biti osporena u postupku pred ustavnim sudom ili drugim organom u ijoj
je nadlenosti odluivanje o zatiti ustavnosti i zakonitosti. Pored toga, u ustavu je
potrebno odrediti i koliko dugo se primenjuju posebne mere. Dejstvo posebnih mera
je vremenski ogranieno. One se primenjuju samo dotle dok se ne postigne cilj i zadovolji svrha zbog koje su mere uvedene.
Ustav Srbije i ravnopravnost polova osvrt na ustavna reenja

Ustavne odredbe o ravnopravnosti polova sistematizovane su u nekoliko
poglavlja Ustava, najvei broj u poglavlju o ljudskim i pravima, ali i u meu optim
odredbama i u poglavlju o organizaciji vlasti.

Meu optim odredbama Ustava je nekoliko onih koje garantuju ravnopravnost polova ili barem stvaraju poeljan ustavni okvir za politiku jednakih
mogunosti.

Prva se odnosi na definisanje koncepta politike zajednice koja poiva na
naelu vladavine prava i socijalne pravde. Naelo socijalne pravde je temeljni ustavni
princip koji stavlja u izgled mogunost realizacije prava vezanih za ravnopravnost
polova i obavezuje dravu da obezbedi uslove za njihovu realizaciju. Princip vladavine prava jemi jednako postupanje prema svakome i iskazuje pristanak vlasti da se
* Primeri ustavnog regulisanja posebnih mera koje predstavljaju obavezu drave su npr. Ustav Italije koji
utvruje da je zadatak Republike da uklanja prepreke u ekonomskom i drutvenom poretku, koje, ograniavajui
slobodu i jednakost graana, spreavaju puni razvoj oveije linosti i stvarno uee svih trudbenika u politikom,
ekonomskom i drutvenom ureenju zemlje (lan 3 stav 2); Ustav Maarske koji propisuje da Republika Maarska,
da bi obezbedila ravnopravnost, preduzima mere za otklanjanje nejednakosti u ansama (paragraf 70 A).
** Primer ustavnog regulisanja posebnih mera kao jedne od mogunosti da drava vodi politiku jednakih ansi
su neke odredbe osnovnih naela Ustava Austrije u kojima je propisano da su dozvoljene posebne mere za
pospeivanje stvarne ravnopravnosti ena i mukaraca, naroito radi smanjivanja stvarno postojeih nejednakosti
(lan 7 stav 2). Ustav Srbije takoe regulie posebne mere kao mogunost koju drava moe koristiti radi postizanja
pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su sutinski u nejednakom poloaju sa ostalim graanima (lan 21 stav
4).
28
podvrgne ustavnim i zakonskim ogranienjima (vlast u granicama prava). Sa ovim

principima tesno je povezano i naelo laike drave. Crkva i verske zajednice su odvojene od drave, a ni jedna religija se ne moe uspostaviti kao dravna ili obavezna.
U osnovnim naelima Ustav eksplicitno prihvata meunarodno pravo kao sastavni
deo unutranjeg prava, koji se neposredno primenjuje. Izostala je, meutim, integrativna klauzula, vana za evropske integracije. Umesto primata meunarodnog nad
unutranjim pravom, Ustav zahteva saglasnost meunarodnih ugovora sa Ustavom i
zakonom, o emu odluuje Ustavni sud.

Ustav ne koristi nediskrininatornu terminologiju. Rodno neutralna forma koristi se ee nego u prethodnom ustavu. U nekim sluajevima upravo ta forma moe
biti problem (npr. sloboda odluivanja o raanju definie se kao sloboda koju uiva
svako).

Svakako najvanija ustavna odredba koja se odnosi na ravnopravnost polova
je garancija ravnopravnosti ena i mukaraca. Ovo naelno pravilo prati i nedvosmisleno definisana obaveza drave da u cilju ostvarivanja ravnopravnosti ena i mukaraca
vodi i razvija politiku jednakih mogunosti. Ova ustavna pravila slede iz naela socijalne
pravde koje Ustav navodi kao jedan od temeljnih principa na kojima poiva zajednica.

U poglavlju o ljudskim i manjinskim pravima, meu osnovnim odredbama
su i one koje neposredno omoguuju ostvarivanje ravnopravnosti polova i stvaraju
povoljan ustavni ambijent za realizaciju niza posebnih prava.

To je pravilo o neposrednoj primeni ustavnih odredbi o ljudskim pravima. Isto
pravilo, meutim, ne odnosi se na ratifikovane meunarodne ugovore. To je ozbiljan
nedostatak, jer veliki broj meunarodnih dokumenata garantuju prava ena. Ustav
nalae da se odredbe o ljudskim pravima tumae saglasno meunarodnim standardima. Ovo pravilo moglo bi uputiti na zakljuak da pisci Ustava ne odustaju sasvim od
principa primata meunarodnog prava. Ustavna pravila o odnosu meunarodnog i
unutranjeg prava su protivurena i mogue je oekivati probleme u njihovoj primeni.
Vaan set garancija jednakog postupanja prema enama i mukarcima su
odredbe koje jeme jednakost pred zakonom, pravo na jednaku zakonsku zatitu,
pravo na sudsku zatitu ukljuiv i pravo na meunarodno pravnu zatitu.

Zadrana je opta norma o zabrani diskriminacije s obzirom na pol kao i po
bilo kom drugom linom svojstvu. Za razliku od ranijih ustavnih reenja, i u skladu sa
meunarodnim konvencijama, definiu se oblici diskriminacije (direktna/indirektna).
Propisuje se mogunost usvajanja posebnih mera radi otklanjanja faktike diskriminacije i postizanje ravnopravnosti i odreuje nediskriminatorna priroda ovih mera.

titi se dostignuti nivo ljudskih prava. On se ne moe smanjivati. To je posebno znaajno za set socijalno ekonomskih prava. Ta prava su prva pod udarom restrikcija, jer su to skupa prava, a dostignuti standardi u oblasti ovih prava esto su vii
od evropskih standarda (npr. duina porodiljskog odsustva, prihodi za vreme porodiljskog odsustva) koji se istiu kao uzrok prilikom zahteva za redukcijom nekog od
steenih prava.

U poglavlju o ljudskim i manjinskim pravima, u delu u kome su sistematizovana pojedinana prava i slobode, u grupi osnovnih linih prava, Ustav Srbije
sadri vie odredbi koje se neposredno odnose na ravnopravnost polova.
29

Nakon garantovanja dostojanstva linosti, prava na ivot i nepovredivost
fizikog i psihikog integriteta izriito se zabranjuje svaki oblik trgovine ljudima kao
i prinudni rad, a seksualno ili ekonomsko iskoriavanje lica koje se nalazi u nepovoljnom poloaju smatra se prinudnim radom. Ustav prepoznaje najdrastinije vidove
krenja osnovnih ljudskih prava kojima su najee izloeni upravo ene i deca.

Pravo azila garantuje se strancima. Oni mogu oekivati utoite u Srbiji ne
samo iz straha od progona zbog rase, jezika, veroispovesti, politikih uverenja, nacionalne pripadnosti ili pripadnosti nekoj grupi, ve i zbog pripadnosti odreenom polu.
Vana garancija osnovnih individualnih prava su i ustavne odredbe o podsticanju i uvaavanje razlika meu ljudima i odredbe o zabrani izazivanja mrnje zasnovane na linim svojstvima pojedinca. Mora se, meutim, primetiti da Ustav navodi
samo neka lina svojstva meu kojima ne navodi pripadnost polu. Akcenat je samo na
razlikama u pogledu etnikog, kulturnog, jezikog ili verskog identiteta. Zabranjuje
se i definie kao kanjivo svako ponaanje usmereno na izazivanje rasne, nacionalne
i verske mrnje. Ustav, dakle, ne titi pojedinca u podjednakoj meri u odnosu na sva
lina svojstva. Ove odredbe su u koliziji sa ustavnim odredbama o zabrani diskriminacije.

U sklopu, inae oskudnih odredbi o pravu na rad, Ustav, osim opte garancije da svako ima pravo na slobodan izbor rada kao da je svakome, pod jednakim
uslovima dostupno svako radno mesto, garantuju se i neka prava vezana za proces rada (potovanje dostojanstva linosti na radu; bezbedni i zdravi uslovi rada;
zatita na radu; ogranieno radno vreme; dnevni i nedeljni odmor; plaeni godinji
odmor; pravina naknada za rad, pravna zatita za sluaj prestanka radnog odnosa).
Naelnom normom, za ene se garantuje posebna zatita na radu i posebni uslovi
rada. Ustav blie ne govori o sadraju i kvalitetu ovih prava, ve poverava zakonodavcu da ih regulie. Zato ova prava i nemaju status ustavnih, ve zakonskih prava.
Izostalo je garantovanje prava na pravinu naknadu za rad kao i dve vane garancije
koje sadre meunarodni dokumenti. To su: jednaka naknada za rad jednake vrednosti i vrednovanje kunog rada.

Ustavne garancije prava vezanih za brak i porodicu obuhvataju vie posebnih prava ili sloboda. Sledei meunarodne standarde ljudskih prava Ustav u prvi
plan stavlja slobodu odluivanja prilikom sklapanja braka. Odredbe su, meutim,
kontradiktorne. Najpre se optom normom jemi pravo svakome da slobodno odlui
o zakljuenju braka, da bi naredni stav istog lana suzio subjekte na koje se pravo
odnosi na mukarce i ene. Mogunost zakljuenja istopolnih brakova koju kao pravo
garantuje opta norma, dovodi u pitanje ve naredni stav istog lana u kome je brak
definisan kao zajednica mukarca i ene. Ovakve kontradiktorne norme mogu stvoriti
probleme u primeni.

U skladu sa laikim karakterom drave proklamovanim u osnovnim odredbama, Ustav sadri odredbu o graanskom braku koji se zakljuuje pred dravnim organom.

Ravnopravnost ene i mukarca u braku ukljuuje tri elementa. Sva tri Ustav
navodi: ravnopravnost prilikom zakljuenja braka, ravnopravnost za vreme trajanja
braka i ravnopravnost prilikom raskida braka.
30

Naelno se izjednaava brak i vanbrana zajednica. Ustav ne odreuje kvalitet
i sadraj garancija koje podrazumeva izjednaenje statusa vanbrane zajednice i braka, ve ovlauje zakonodavca da to propie. Zato su i ovo zakonska, a ne ustavna
prava.

Jedno od osnovnih pitanja standarda enskih ljudskih prava i indikator
kvaliteta ovih prava je odluivanje o raanju. Sloboda odluivanja o raanjuje pravo
ene. Ustav garantuje slobodu odluivanja o raanju, ali ne na nain da je nedvosmisleni subjekt tog prava ena. Prividno neutralna jezika forma svako ima pravo
da slobodno odlui o raanju dece moe stvoriti probleme u primeni ovog naelnog
ustavnog pravila, jer krug subjekata koji ukljuuje pojam svako moe biti razliit,
a aktuelni porodini zakon odluivanje o raanju definie kao pravo ene. Izriito se
propisuje da drava podstie roditelje da se odlue na raanje dece i pomae im u tome.

Garantuju se roditeljska prava koja poivaju na ravnopravnosti roditelja u
roditeljskim pravima i obavezama vezanim za izdravanje, vaspitavanje i obrazovanje
dece. Ova prava nisu apsolutna, ve podleu ogranienju. Odstupanja od roditeljskih
prava ukljuuju mogunost ogranienja i oduzimanja svih, ili nekih od ovih prava.
Ona se mogu ograniiti ili oduzeti, po odluci suda, u interesu deteta, a mera se moe
odnositi na jednog ili na oba roditelja.

Posebna zatita reproduktivnih prava i prava vezanih za podizanje dece se
garantuje naelno i navode se subjekti prava (majke, porodice, samohrani roditelji,
deca). Sadraj prava blie regulie zakon. Garantuje se i posebna podrka i zatita majki pre i posle poroaja, ali se ne definie ta ona obuhvata niti se upuuje na zakon koji
bi to regulisao. Neki oblici zatite propisuju se u Ustavu u okviru zdravstvene zatite
koja se finansira iz javnih prihoda i obezbeuje nekim kategorijama lica (trudnice,
majke tokom porodiljskog odsustva, samohrani roditelj sa decom do sedme godine
ivota i stari), ako zdravstvenu zatitu ne ostvaruju po nekom drugom osnovu.

U skladu sa principom socijalne pravde naelno se jeme prava na socijalnu
zatitu. Konkretna prava i kategorije lica koja ih uivaju definie zakon. To su zakonska, a ne ustavna prava. Nain na koji su odreeni subjekti prava na socijalnu zatitu
ostavlja dilemu da li ova prava uivaju graani i porodice ili samo zaposleni i njihove
porodice ili i jedni i drugi, ali sa razliitim obimom i sadrajem prava.

Pravo na reprezentovanje garantuje odredba o ravnopravnoj zastupljenosti
polova u Narodnoj skuptini Srbije. Zakonu je preputeno regulisanje naina realizacije
tog prava u izbornom sistemu, ali je Ustav postavio princip ravnopravne zastupljenosti polova (50% poslanica) kao kriterijum reprezentovanja u Narodnoj skuptini.
31
Danica Todorov
Rodna ravnopravnost

Rodna ravnopravnost (takoe ravnopravnost polova ili jednakost polova)
je naelo socijalne filozofije koje podrazumeva jednakost mukaraca i ena i osoba
drugaijih rodnih identiteta u drutvenom i politikom ivotu. Naelo rodne ravnopravnosti i nediskriminacije je jedno od osnovnih ljudskih prava i nezamenljiv je deo
ideje ljudskih prava koja pripadaju svakome i moraju biti garantovana i obezbeena.
Tako, Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima ravnopravnost mukaraca i ena pominje kao jedan od temeljnih ciljeva Ujedinjenih nacija, dok Konvencija o uklanjanju
svih oblika diskriminacije ena (1979) predstavlja najobuhvatniji dokument o ravnopravnosti polova i rezultat je viegodinjeg rada Komisije UN o statusu ena.

Rodna ravnopravnost pretpostavlja da mukarci, ene, osobe drugaijih rodnih identiteta, imaju jednake preduslove za ostvarivanje ljudskih prava. Osim toga,
rodna ravnopravnost pretpostavlja da postoje jednake mogunosti za mukarce i ene
da doprinesu kulturnom, politikom, ekonomskom, socijalnom i nacionalnom napretku, kao i da imaju iste mogunosti da uivaju sve koristi i povlastice od napretka jedne
zajednic. Rodna ravnopravnost znai jednaku prisutnost, jaanje i uece oba pola
u svim sferama javnog i privatnog ivota, u suprotnosti je sa rodnom nejednakou,
a ne sa rodnim razlikama, a cilj joj je promovisanje potpunog i ravnopravnog uea
ena i mukaraca u drutvu.

Uprkos zvaninog priznanja i unapreenja, rodna ravnopravnost jo nije
prisutna u svakodnevnom ivotu. U praksi, ene i mukarci nemaju ista prava.
Drutvene, politike, ekonomske i kulturne nejednakosti su i dalje prisutne. Primer
za to su razlike u platama, nejednaka zastupljenost u politikom ivotu, neravnomerna podela rada i odgovornosti u privatnoj sferi i sl. Ove neravnopravnosti su zapravo rezultat drutvenih odnosa izgraenih na osnovu mnogobrojnih stereotipa
prisutnih u porodici, obrazovanju, kulturi, medijima, poslovnom svetu, drutvenim
organizacijama, dravnoj administraciji. Ove neravnopravnosti je mogue menjati
kroz usvajanje novih pristupa i strukturalnih promena u svim oblastima javnog ivota,
kao i podravanjem promena u privatnoj sferi. Najvaniji ciljevi rodne ravnopravnosti
ukljuuju sledee aspekte:
priznanje i potpunu primenu enskih prava kao ljudskih prava;
razvoj i napredak predstavnike demokratije putem promovisanja jednakog
uea ena i mukaraca, kako u politikom i privatnom ivotu, tako i u svim
drugim ivotnim sferama;
e konomsku nezavisnost pojedinca i tenju da se usklade porodini ivot i
radne obaveze, kako ena, tako i mukaraca;
32
j aanje svesti i ravnopravno razvijanje samopouzdanja devojica i deaka

putem ostvarivanja nastavnih sadraja kroz obrazovne sisteme;
z ajedniko priznaje ena i mukaraca u ispoljavanju potreba i odgovornosti
u cilju otklanjanja neuravnoteenosti u drutvu.

Poslovi dravne uprave u vezi sa unapreenjem rodne ravnopravnosti povereni su Ministarstvu rada i socijalne politike. Godine 2009. doneta su dva veoma znaajna
politika i pravna dokumenta: Nacionalna strategija za unapreenje poloaja ena i
rodnu ravnopravnost i Zakon o ravnopravnosti polova (Sl. glasnik RS 104/2009).

Zakon o ravnopravnosti polova predstavlja osnovni institucionalni i zakonodavni okvir za ostvarivanje i unapreenje rodne ravnopravnosti u Srbiji. To je antidiskriminacioni zakon koji blie ureuje Ustavom i normama meunarodnog prava zagarantovano pravo na ravnopravnost polova. Teite Zakona prvenstveno je na bliem
definisanju sadraja politike jednakih mogunosti u najvanijim oblastima ostvarivanja ljudskih prava (rad, zapoljavanje, obrazovanje, kultura, porodica, politiki ivot), na
zatiti prava na rodnu ravnopravnost i posebno na instrumentima i postupku zatite,
kao i na posebnim merama koje se preduzimaju radi otklanjanja faktike neravnopravnosti. Ravnopravnost polova, u smislu ovog Zakona, podrazumeva ravnopravno
uee ena i mukaraca u svim oblastima javnog i privatnog ivota, a politika jednakih mogunosti ravnopravno uee polova u svim fazama planiranja, donoenja i
sprovoenja odluka koje su od uticaja na poloaj ena i mukaraca. Politika jednakih
mogunosti zahteva od drave da stvori socijalni i politiki ambijent u kome svaki pojedinac/pojedinka ima jednake anse da ostvari svoja prava i da uestvuje u donoenju
odluka.

Ustav obavezuje dravu da vodi politiku jednakih mogunosti kako bi se
obezbedilo potovanje ravnopravnosti ena i mukaraca, ali postoji i obaveza jedinica lokalne samouprave da na lokalnom nivou vode politiku jednakih mogunosti.
Lokalne uprave imaju kljunu ulogu u primeni prava na ravnopravnost svojih graana,
naroito ena i mukaraca, poto se u lokalnoj zajednici najneposrednije ostvaruje
najvei broj individualnih prava i neposredno zadovoljavaju svakodnevne potrebe i
interesi graana i graanki. Kod Zakona o ravnopravnosti polova znaajno je to to se
propisuje obaveza organa jedinica lokalne samouprave da u okviru svojih nadlenosti
obezbeuju ravnopravnost polova i ostvarivanje jednakih mogunosti, kao i da se
organizuje stalno radno telo ili odreuje zaposleni za rodnu ravnopravnost i obavljanje poslova ostvarivanja jednakih mogunosti. Srbija im rzliite mehnizme z
unpreenje i ztitu rodne rvnoprvnosti, od ustvnih odredb, preko Zkon o
ravnopravnosti polova i zkon koji ureuju druge oblsti (npr. porodini odnosi, rd,
obrzovnje i sl). U ovoj oblasti postoji institucionalni i normativni pomak, ali u praksi
su nejednakosti prisutne zbog ega je potrebno unapreivati efikasnost zatite od
diskriminacije kako bi rodna ravnopravnost postala istinska drutvena vrednost.
33
Nina Jani*
Pol i rod

Do skoro sam mislila da izmeu termina pol i rod postoji znak jednakosti.
Za mene su ovi pojmovi bili sinonimi, a verujem da je tako bilo i da i dalje jeste za
veinu stanovnika nae zemlje, nezavisno od njihovog pola, stepena obrazovanja,
sfere interesovanja, godina ivota, istorijskog naslea i kulturnog okruenja. Ranije
nisam previe ni razmiljala o ovoj temi, niti o tome da li nazivi pol i rod oznaavaju
iste ili razliite stvari. Uzimala sam stvari zdravo za gotovo, onako kako su pol i odnosi
meu polovima predstavljani u mom okruenju. Vremenom sam poela da se interesujem za temu rodne ravnopravnosti, poloaj ene u drutvu, diskriminaciju ena
(neposrednu ili posrednu) i sve to je u vezi sa drutvenim odnosima meu polovima.
Interesovanje za ove teme poklopilo se sa trenutkom kada sam spoznala i nauila da
pol i rod nisu sinonimi, niti to mogu biti.

Pol je bioloka kategorija i definie se prema primarnim polnim karakteristikama (vidljivim genitalijama i polnim funkcijama, kao to su raanje i dojenje dece,
mogunost oplodnje), odnosno biolokim razlikama u anatomiji izmeu mukarca i
ene i fiziolokim razlikama (samo ena raa i doji decu). Pol se odreuje prema onome to nam je dala priroda. Za razliku od polnih karakteristika koje su prirodno
zadate, nepromenljive i iste u svim vremenima i istorijskim periodima, rod predstavlja
oekivana, usvojena drutvena ponaanja polova. Rod se odnosi na drutveno konstruisanu ulogu mukarca i ene. Ta uloga zavisi od niza faktora (kulturolokih, ekonomskih, obrazovnih, politikih, religioznih, istorijskih) i promenljiva je.

Od osobe koja pripada odreenom polu drutvo oekuje da se ponaa na
odreen nain, odnosno da usvoji rodne karakteristike pola u kojem je osoba roena
(kojima se uimo od najranijeg detinjstva). Svedeno na najprostiji primer iz svakodnevnog ivota (uz rizik da u potpunosti banalizujem teorijski i praktini znaaj razlikovanja pola i roda) takvo poimanje uloga utie na to da na osnovu ponaanja osobe
i spoljanjih karakteristika (duine i oblika kose, nakita, odee) i bez neposrednog
uvida u njena polna obeleja (lako) zakljuimo kojeg je pola osoba, kao i da sebi u
glavi stvorimo sliku i obrazac ponaanja kakav (moemo da) oekujemo od te osobe.

Boljim razumevanjem (razlike izmeu) pojmova pol i rod uvia se da
pojam roda podrazumeva drutveno konstruisane uloge koje najvie zavise od
drutvenog konteksta, odnosno rodnih karakteristika koje se u odreenom drutvu
pridaju mukarcima ili enama i oekivanjima koje drutvo od njih ima, te koliko smo
svi kao pojedinci/pojedinke ogranieni rodnim ulogama i pretpostavljenim razlikama i
mogunostima koje nam namee drutveno okruenje. Iz roda, odnosno rodnih uloga
koje je drutvo iskrojilo za pripadnike mukog i enskog pola raaju se rodni stereotipi, odnosno obrasci, koje je teko razbiti jer su duboko ukorenjeni u osnove svakog
* Saradnica u Pokrajinskom ombudsmanu
34
drutva. U tradicionalnim sredinama, mukarci koji boje kosu, pokazuju oseanja, jo

izazivaju uenje, najblae reeno, to je svakako posledica predrasuda i stereotipa o
tome da se ene vie brinu o fizikom izgledu, a mukarci ne.

Isto tako uvreena je predrasuda o emotivnosti ena, pa tako i obrazac
prema kojem su pripadnice enskog pola sklonije da otvoreno pokazuju oseanja
to je opteprihvaena, a time i poeljna rodna kararakteristika. Rodni stereotipi o
mukarcima u vezi sa fizikim izgledom i ispoljavanjem oseanja su potpuno suprotni.
Iako su promene u prihvatanju rodnih uloga sve vidljivije, ipak, od mukarca se, uglavnom, ne oekuje da poklanja previe panje fizikom izgledu, odnosno da koristi
sredstva koja su namenjena enama, a naroito da iskazuje oseanja (deacima se
redovno govori da ne treba da plau, kao devojice). Od ene se oekuje da, u sluaju
da se dete razboli, brine o njemu, da uzme bolovanje i izostane sa posla, a ne otac
deteta. Iako, to to je ena i majka ne znai da je sposobnija da se brine o detetu, niti
da eli i treba sama da nosi teret staranja o deci i ostalim lanovima porodice. Ali, to je
ono to ene rade, ono to drutvo od njih oekuje, jer se to uklapa u drutvenu sliku
o rodnim ulogama ena - da su brine, nene, oseajne, da je prirodno da se staraju
o deci, jer ih raaju i doje, pa otud i rodni stereotip da su bolji roditelji od mukaraca i
zbog toga nezamenljive u brizi i nezi dece, ali i ostalih lanova porodice.

Rodne uloge su zbir karakteristika, naina ponaanja, stavova, aktivnosti,
normi, obaveza i oekivanja koje odreeno drutvo ili kultura dodeljuje i zahteva od
osoba s obzirom na njihov propisani pol. Dakle, ljudi se raaju kao pripadnici/pripadnice mukog ili enskog pola, ali se ue da budu deaci i devojice, ene i mukarci.
Rodna pravila usvajaju se od kulture, roditelja, vrnjaka, kole, medija, obiaja, religije, trita, umetnosti i td. Ovo naueno ponaanje ini rodni identitet i odreuje
rodne uloge.

Zato se bavimo rodom? Razliite rodne uloge su u sreditu naeg interesovanja zato to u praksi izazivaju neravnopravnost izmeu ena i mukaraca.
Ove neravnopravnosti se uoavaju u neravnopravnom poloaju ena i mukaraca
u drutvu, razliito rasporeenoj politikoj moi (donoenje odluka, predstavljanje), u
nejednakosti u privatnoj sferi (u domaem, neplaenom radu), razlikama u pravnom
statusu (nasleivanje, vlasnitvo), u rodnoj podeli rada u okviru ekonomije, u nasilju
nad enama, kao najrasprostranjenijem obliku krenja ljudskih prava i diskriminatornim stavovima i praksi.

Rodne uloge su od velikog znaaja za drutvo u kojem ivimo i imaju veliki
uticaj na sve aspekte ivota pripadnika oba pola, a da toga najee nismo ni svesni.
Kako rodne uloge utiu na poloaj ene u (savremenom) drutvu? Mnogo se pria o
tome kako su ene manje plaene od mukaraca za rad iste vrednosti. ak ni veina
ena zapravo ne shvata, bolje rei sumnja u tanost tvrdnje da su ene manje plaene
od mukaraca za isti, ili posao iste vrednosti, vodei se uverenjem da zarauju koliko i
35
kolege mukog pola koje rade na istom radnom mestu i obavljaju iste poslove.*

Meutim, injenice govore neto sasvim drugo. Posledica usvojenog
drutvenog poimanja da su rodne karakteristike ena urednost i odgovornost,
nenost, oseajnost, strpljivost i sl. je da se ene u procesu obrazovanja i sticanja zanimanja, usmeravaju na ona zanimanja gde se trae ba takve karakteristike kao to
su pedantnost, strpljivost, nenost, verbalne sposobnosti. Tako ene preovlauju u
sektorima usluga, obrazovanja, zdravstva, odnosno zanimanjima kao to su tekstilni i medicinski tehniar, vaspita, trgovac. Koliko je mukaraca koji rade u tekstilnoj
industriji za mainom za ivenje? Najverovatnije ih nema, ali je zato puno ena na
ovim poslovima dok su mukarci na rukovodeim mestima u ovoj grani industrije. Jer,
ene se usmeravaju u ona zanimanja i one industrije koje su manje profitabilne, koje
loe stoje, u kojima su zarade niske, ali se radi o zanimanjima koja mogu uskladiti sa
porodinim obavezama. Za razliku od ena, mukarci se usmeravaju u ona zanimanja
u kojima su zarade mnogo vee, kao npr. programeri. Na osnovu rodnih karakteristika mukog pola proizlaze rodni stereotip o tome da su mukarci bolji u matematici, u radu sa brojkama, pa samim tim i znaju bolje oko kompjutera i tehnike. Koliko
znate ena koje su programeri?** ak i ukoliko ena radi kod istog poslodavca na istom
radnom mestu kao i njen muki kolega, ona e manje zaraivati od njega, ako nita
drugo, onda zbog uverenja poslodavca da ene vie odsustvuju sa posla, u skladu sa
rodnim stereotipom o enama koje ee odsustvuju zbog nege dece i porodinih
obaveza (to pokazuju i realni podaci). Takoe, mogunost unapreenja, a samim tim
i visina zarade, uslovljene su i proizalaze iz rodnih uloga ena i mukaraca. Zanimljivi
su rezultati istraivanja koje je sprovedeno na sajtu www.poslovi.infostud.com prema
kojem ene u Srbiji zarauju 8,5% manje nego mukarci na istim pozicijama. Uesnici
istraivanja, preteno enskog pola, kao mogui uzrok ovoj pojavi istiu verovanje
da ene ree dobijaju ansu da napreduju iz dva razloga: zato to svakog asa mogu
da odlue da zasnuju ili proire porodicu i napuste kompaniju, ali i zbog toga to se
ene posmatraju kao slabiji pol i kao emotivne osobe zbog ega nee moi da rukovode i efikasno kontroliu druge ljude. S druge strane, prema miljenju preteno
mukih ispitanika, jedan od vanijih uzroka za razliku u primanjima mukaraca i ena
je uverenje da su kod mukaraca esto izraenije one osobine i sposobnosti koje doprinose poslovnom napretku (liderske sposobnosti, samopouzdanje, predanost poslu, usmerenost na finansijske rezultate). Jedan od moguih uzroka je i to da ene
prihvataju manju platu, a ree se bore za poviicu. Najmanji broj ispitanika oba pola
smatra da je verovatno da ene same biraju poslove koji su slabije plaeni i da su
manje ambiciozne, te im uspena karijera nije toliko bitna. Odreeni broj ispitanika
oba pola smatra da je jedan od moguih uzroka za manja primanja ena porodiljsko
odsustvo zbog kojeg ene izgube godinu ili vie u graenju karijere, pa zato sporije
* Rodni jaz u platama se odnosi na razlike izmeu zarada ena i zarada mukaraca. Rodna razlika u platama (jaz
u platama) se rauna kao odnos prosene enske bruto zarade po satu u odnosu na prosenu bruto zaradu po satu
mukarca, ili kao razlika izmeu mukih i enskih bruto satnica kao procenat prosene bruto satnice mukarca. Procene o rodnom jazu u platama se razlikuju u zavisnosti od raspoloivih podataka. Ipak, postoji nekoliko zakonitosti.
Rodni jaz u platama je mnogo nii ako se posmatraju samo primeri novih uesnika na tritu, ima tendenciju da se
poveava sa godinama ivota, manji je u javnom sektoru, a vii za zaposlene u braku i znaajno nii za samce.
** Prema podacima Republikog zavoda za statistiku iz 2010. godine mnogo manje devojica i ena nego deaka/
mukaraca koristi raunar i internet.
36
napreduju u odnosu na mukarce koji uglavnom ne koriste ta odsustva.*

Sreom, rodne uloge su promenljiva kategorija, nisu jednom za svagda date,
nego ih je mogue menjati. Oblikuju ih drutvo, kultura, mediji, ali se mogu menjati
i svesnom akcijom, uspostavljanjem mehanizama i uvoenjem razliitih mera koje
treba da dovedu do ravnopravnosti polova, odnosno postizanja rodne ravnopravnosti
i uspostavljanja politike jednakih mogunosti za ene i mukarce.
* Rezultate istraivanja o razlikama u platama na sajtu http://poslovi.infostud.com/rezultati-ankete-razlike-u-platama-izmedju-muskaraca-i-zena/
37
Danica Todorov
Rodni stereotipi, predrasude i diskriminacija

Stereotipi i predrasude u najoptijem smislu upuuju na nain predstavljanja
drugih na unapred odreene i naizgled nepromenljive naine. Oblikovanje predrasuda i stereotipa o onima koji su razliiti, pre svega, ima veze sa karakteristikama nekih
pojedinaca i/ili pojedinki ili nekih grupa, koje se predstavljaju kao opte, sutinske i
nepromenljive. Rasizam, seksizam, homofobija, kao i druge forme diskriminacije, kao
svoju znaajnu pretpostavku imaju i podrazumevaju, izmeu ostalog, proizvodnju
stereotipa i predrasuda. U osnovi stereotipa nalazi se pogrena i neopravdano iroka
generalizacija. Stoga se svaki grupni stereotip koji sadri izrazito emocionalno negativno ocenjivanje neke etnike, rasne, verske ili socijalne grupe tumai kao predrasuda.

Stereotip se najee zasniva na pretpostavci da svi pripadnici jedne ili druge
grupe imaju odreene osobine, samo njima svojstvene i po kojima se razlikuju od
drugih. Osobe se najee grupiu prema etnikoj pripadnosti, religiji, seksualnoj orijentaciji, polu ili prema bilo kojoj drugoj kategoriji. Posledica ovoga je pogrena slika
o odreenoj osobi ili grupi, odnosno uproen nain razmiljanja o odreenoj pojavi
ili drutvenoj grupi. esto se koriste u negativnom kontekstu ime se opravdavaju
odreene diskriminatorne radnje i ponaanja.

Predrasude se oslanjaju na stereotipe i takoe predstavljaju unapred negativno miljenje o nekoj pojavi, osobi, grupi, stvoreno pre realnog, neposrednog iskustva
s tom osobom, grupom ili pojavom, ili bez poznavanja i istraivanja injenica o tome.
esto predstavljaju iracionalnu sumnjiavost, antipatiju, pa ak i mrnju prema nekoj
osobi, rasi, naciji, religiji, a u najekstremnijem obliku rezultiraju time da se odreenim
grupama ljudi ukidaju ljudska prava, ili da se nekim drugim grupama daje neopravdana prednost. Ponekad do predrasuda dolazi u ranom periodu odrastanja kada dete
usvaja stavove i vrednosti roditelja i drugih autoriteta, ali se mogu javiti i u kasnijem
dobu ivota. (www.cijapravasuljudskaprava.org)

Kada govorimo o mukom ili enskom polu ili njihovim odnosima nailazimo na
veoma mnogo stereotipa, tzv. rodnih stereotipa koji predstavljaju iskrivljene slike ili
predstave o nekoj grupi. Odnose se na niz obeleja/osobina, bilo fizikih, bilo psihikih,
koje tu grupu opisuju ili odreuju, ali se esto te predstave razlikuju od stvarnosti ili
se zasnivaju na nelogikom rasuivanju. Neki stereotipi se pokreu odmah nakon to
se dete rodi i u zavisnosti kojeg je pola, dete dobija puno razliitih uniformi s jasno
ispisanim znakovima: samo za ene/samo za mukarce. Te uniforme predstavljaju
nae rodne uloge (Ruevi, S). Tako se deaci socijalizuju da potiskuju oseanja bola i
da ne plau, podstiu da budu samostalni i samopouzdani, a devojice se vaspitavaju
da budu nene, da se igraju lutkama i modelima domainstva, kako bi preuzele ulogu
osobe koja brine za porodicu.
38

Socioloka istraivanja pokazuju da rodni stereotipi snano utiu na tumaenje
mukog i enskog ponaanja. Na primer, postignua mukarca najee pripisuju njegovoj sposobnosti, dok se u sluaju ene pripisuju njenom naporu ili srei. Na osnovu
fizikih i psihikih obeleja kao posledica odreenog pola, kreiraju se drutvene uloge
koje za sobom povlae i stereotipizovane radnje i ponaanja. Neki od rodnih stereotipa za mukarce i ene:
Mukarci
Agresivni
Bezoseajni
Nezavisni
Objektivni
Dominantni
Aktivni
Hladne glave
Potovani
Pametni
Obrazovni
Snalaljivi
ene
Pasivne
Priljivije
Blagonaklone
Nene
Oseajne
Brine
Verne supruge
Dobre domaice
Dobre majke
Dobre kuvarice
Empatine

Stereotipi se pripisuju i razliitim aktivnostima koje mukarci i ene obino
izvode kao rezultat drutvenih normi za koje su ih vaspitavali da veruju u njih. Dakle,
roditeljska uverenja i ponaanja povezana s rodom utiu na sticanje rodnih stereotipa kod dece, to utie i na podelu na muka i enska zanimanja, muke i enske
aktivnosti. Na primer, ene se esto prikazuju i viene su u medijima kao medicinske sestre, domaice, sekretarice, dok se mukarci prikazuju kao doktori, glave porodice, menaderi, politiari, odnosno donosioci odluka. Uobiajena je slika da ena
kada doe s posla, juri po kuhinji i priprema obrok, nastavlja s brisanjem praine,
peglanjem, pie s decom domai, dok se njen suprug odmara, ita novine, gleda TV
ili spava. Dakle, rodni stereotipi se odnose na rodno-zasnovane predrasude, koje su
pretpostavke ili verovanja, izraeni bez razloga ili opravdanja.
Diskriminacija

Diskriminacija je obino skrivena i rasprostranjena budui da ima duboke socijalne, ekonomske, politike, istorijske i kulturalne uzroke koji su meusobno isprepleteni i povezani. Meutim, njeno dokazivanje predstavlja veliki izazov jer u veini
sluajeva ne postoje jasni i nedvosmisleni dokazi. Negiranje diskriminacije je esto
normalna pojava kod onih koji imaju drutvenu mo (politiari i dravni slubenici,
poslodavci i sindikati, istraivai i novinari) i esto pretpostavljaju da diskriminatorna
39
praksa ne postoji to oteava prepoznavanje i prihvatanje injenice da upravo oni i

njima jednaki moda kre principe jednakosti. Ove kategorije aktera imaju mo da
svoje predrasude primenjuju u praksi, bez obzira na njihovu svesnu ideologiju. Barem
delimino zahvaljujui rasprostranjenom negiranju diskriminacije, dokazivanje diskriminacije je, po pravilu, vrlo teko (Roriv, I.).

Pojam diskriminacije podrazumeva iskustva iskljuivanja, marginalizovanja i
nepravde (proizvodnja predrasuda i stereotipa, brisanje ili prisvajanje identiteta neke
grupe, strukturna diskriminacija, nasilje, eksploatacija, itd) u odnosu na lanove i
lanice razliitih drutvenih grupa na osnovu nekog aspekta njihovog identiteta. Zalaganje za antidiskriminacionu politiku najee podrazumeva afirmativnu akciju (pozitivne mere) kao politiku akciju, strategiju ili program koji nudi dodatne mogunosti i
daje odreene prednosti nekim drutveno marginalizovanim i nedovoljno reprezentovanim grupama i pojedincima. Ove strategije se najee koriste u oblastima obrazovanja, zdravstvene zatite, zapoljavanja, socijalne zatite i u sferi odluivanja.
Anti-diskriminaciona politika se temelji na zahtevima za priznavanjem, uprkos neijoj
razliitosti, kao i na zahtevu za ukljuivanjem drutvenih grupa i pojedinaca upravo
na osnovu onih svojstava koja su prethodno bila ili jo uvek jesu osporavana. (www.
cijapravasuljudskaprava.org)

Postoje tri vrste/tipa diskriminacije: individualna, institucionalna i strukturalna. Do individualne diskriminacije dovodi ponaanje pojedinca/pojedinke s namerom da se proizvede razliita i/ili tetna posledica na lanove/lanice odreene
grupe. Institucionalna diskriminacija nastaje kao posledica primene politika institucija koje dovode do razliitog ophoenja prema pripadnicima/pripadnicama pojedinih drutvenih grupa ili do tetnih posledica po njih. Ipak, u oblasti rodne ravnopravnosti uglavnom se suoavamo sa strukturalnom diskriminacijom, koja se najee
ne prepoznaje, nego se razliito postupanje shvata kao prirodno stanje stvari, to je
posledica predrasuda o ulogama polova i prirodnoj zadatosti tih uloga u tradicionalnom drutvenom okruenju. Zbog duboke ugraenosti u temelje drutva takve pojave se nazivaju strukturalnim, a na njih uglavnom ukazuju statistiki podaci (npr. o
odsutnosti ena sa mesta donoenja odluka, veem broju nezaposlenih ena i dr.). O
strukturalnoj diskriminaciji se moe govoriti svaki put kada institucije imaju tzv. neutralnu, odnosno istu politiku prema svima, ne uzimajui u obzir razlike koje odlikuju
pripadnike/pripadnice odreenih manjinskih grupa.* Garancije za zabranu diskriminacije efektnije su u suzbijanju situacijske diskriminacije, posebno kada je zabranjena
neposredna diskriminacija i uznemiravanje na temelju neke od osnova diskriminacije.
Zatita od strukturalne diskriminacije je vei izazov jer se zasniva na pretpostavci da
* Pri proceni opsega diskriminacije na tritu rada treba razlikovati diskriminaciju do koje dolazi postupcima
pojedinaca koji odluuju o raspodeli prilika i dobrobiti na tritu rada (situacijska diskriminacija), te strukturalne
prepreke jednakosti prilika (strukturalnadiskriminacija) do koje dolazi zbog naina na koji je drutvo uredilo odreeni
drutven odnos, to je lanove odreene drutvene grupe dovelo u nepovoljni drutveni poloaj, odnosno ograniilo
njihovu sposobnost da se koriste prilikama na podjednako uspean nain kao i pripadnici povlaene drutvene
grupe. Paradigmatski primer situacijske diskriminacije je odluka poslodavca da ne zaposli kandidatkinju na temelju
pretpostavke da e ubrzo odluiti da zasnuje porodicu. Klasini primer strukturalne diskriminacije na tritu rada je
segregacija profesija na enske i muke s tim da se tzv. enske profesije smatraju manje vrednima te su posledino
i manje plaene. (Smjernice za suzbijanje diskriminacije i promicanje raznolikosti na hrvatskom tritu rada, str.10,
http://www.cesi.hr/attach/_h/hr_smjernice.pdf)
40
je u odreenoj meri drutveno korisno da se na poslodavce prebaci vei deo odgovornosti za nepovoljne uinke strukturalnih prepreka u ijem stvaranju i odravanju su
uestvovali prvenstveno kao lanovi drutva, a manje svojim direktnim odlukama i
uticajem. Glavna garancija zatita od strukturalne diskriminacije je zabrana posredne
diskriminacije.

Diskriminacija prema polu se sve ee naziva rodnom diskriminacijom.
Rodnost je termin pod kojim se uobiajeno podrazumevaju sve one razlike izmeu
mukaraca i ena koje nadilaze njihove bioloke, odnosno polne karakteristike i razlike. Rodne karakteristike mukaraca i ena drutveno su uslovljene i otuda promenljive. Ono to je konstanta u partrijarhalnom drutvu jeste da se rodne razlike
izmeu mukaraca i ena obru u korist mukaraca, odnosto favorizuju mukarca, a
diskriminiu enu (uri Kuzmanovi, T, 2002:11).*

Diskriminacija u ijoj je osnovi pripadnost odreenom polu ukljuuje i druge
oblike diskriminacije koji se neposredno i posredno vezuju za pripadnost odreenom
polu - jo est karakteristinih linih svojstava i to: brani i porodini status, trudnoa
i materinstvo, roditeljstvo i polna orijentacija (Pajvani, M, 2008:29)**. Valja imati na
umu i to da ljudi kao pojedinci/pojedinke imaju vie odrednica identiteta to podrazumeva da neko moe biti diskriminisan na osnovu vie razliitih razloga, odnosno
svojstava, kao to su pol i godine ivota, nacionalna pripadnost, invaliditet. Takoe,
vano je znati da nije lako prepoznati, zabraniti i nadzirati viestruku diskriminaciju.

Primeri za to su utvrivanje posebnih poslova za ene i mukarce (nepisana
pravila) ili postojanje staklenog plafona*** koji osigurava da ene stignu samo do niih
rukovodeih nivoa u preduzeu/ustanovi/dravnoj upravi, a veoma retko do najviih
poloaja u upravljakim strukturama i na mestima donoenja odluka. Osim toga, postoje razliita, nepisana, pravila za ene i mukarce za uspeh prilikom zapoljavanja i napredovanja na poslu. Kod mukaraca se cene njihove osobine, kvalifikacije i vetine, a
kod ena, veliku vanost ima fiziki izgled (esto i godine ivota), iako poslodavac ne
bi smeo da trai odreeni nivo privlanosti za odreene kategorije posla. U praksi je
uoena i tzv. seksualna favorizacija kada se seksualnost (pol) koristi za napredak u
karijeri.****

Rodna diskriminacija se ispoljava i u tzv. pol plus teoriji koja se zasniva,
prvo na rodnoj pripadnosti zaposlenog/zaposlene, a dodatno, na branom statusu i
mogunosti raanja dece. Zaposlene trudnice i ene u godinama kada mogu da raaju
* Rodna diskriminacija: Diskriminacija prema enama jeste svako razlikovanje, iskljuivanje ili uskraivanje koje se
ini na osnovu pola a sa posledicom ili ciljem ugroavanja ili onemoguavanja sticanja ili ostvarivanja, a po osnovu
ravnopravnosti mukaraca i ena, ljudskih prava i osnovnih sloboda u politikoj ekonomskoj, drutvenoj, kulturnoj,
graanskoj ili drugoj sferi. (Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije prema enama Ujedinjenih nacija, lan
1 - CEDAW)
** Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije ena (CEDAW) lan 1.
*** Termin stakleni plafon se koristi od ranih 80-ih godina i odnosi se na situacije u kojima je napredovanje zaposlenih u organizaciji onemogueno uprkos njihovim kvalifikacijama zbog diskriminacije, najee na osnovu pola, ali
i rase, invaliditeta itd. Staklenim plafonom se nazivaju nevidljive prepreke koje proizilaze iz sloenih strukturalnih
odnosa u organizacijama i ustanovama u kojima dominiraju mukarci, a te nevidljive prepreke spreavaju ene u zauzimanju vodeih poloaja. Stakleni plafon za ene ne znai samo sporiji napredak u ostvarivanju sopstvene karijere,
ili mesta na lestvici moi, nego i vidljivu prepreku ravnopravnosti polova.
**** www.niu.edu/organization/law_review
41
su zakonski zatiene od diskriminacije na radnom mestu u naoj, kao i u mnogim

drugim zemljama. Pa ipak, u praksi esto dolazi do diskriminacije na osnovu branog
i porodinog statusa (kod nas najee prilikom zapoljavanja) tako to se enama
ee postavlja pitanje o porodinim planovima i materinstvu, koje poslodavci mogu
iskoristiti kao prikriveni razlog za nezapoljavanje ena, smatrajui da e ee izostajati sa posla zbog brige o deci, te da su zbog toga ene skuplja radna snaga.

Jednaka plaenost za rad jednake vrednosti predstavlja jedan od najvanijih
vidova rodne ravnopravnosti na tritu rada.* U mnogim zemljama, kao i u Srbiji, zakonom je zabranjena rodna diskriminacija u obliku nejednake plate za, u osnovi, isti/
jednak rad koji podrazumeva posao za koji se zahtevaju jednake vetine, napori i odgovornosti. Uprkos tome to je ovaj princip uveden u zakone, pojava da ene zarauju
manje od mukaraca je univerzalna; u proseku ene zarauju 75% plate koju ostvare
mukarci. Razlike u zaradama nisu prouzrokovane razliitim karakteristikama ena i
mukaraca, nego razliitim vrednovanjem istih karakteristika. Reju, razlike u platama, kao pojava globalnog karaktera, posledica su razlika u nivou i vrsti obrazovanja,
razliite strukture poslova i rada na slabije plaenim poslovima, starosti i iskustva.
Rodni jaz u platama odraava i druge nejednakosti na tritu rada koje pogaaju uglavnom ene. Podela odgovornosti u kui je visoko rodna, sa enama koje rade veinu
kunih poslova, brinu o deci i zavisnim odraslim osobama (Apostolovna B. 2010:1).
Meutim, druge vrste razlika se ne mogu objasniti nikako drugaije osim injenicom
da postoji diskriminacija po zaradi.**

Evropski sud pravde je u pogledu rodne disrkiminacije prepoznao znaajne
tekoe sa kojima se ene suoavaju pokuavajui da uspeno pokrenu sudske
postupke zbog diskriminacije na osnovu roda, naroito u pogledu visine plate koju primaju. Utvreno je da je osnovni problem nedostatak transparentnosti u vezi sa praksom i donoenjem odluka u podruju zapoljavanja. enama je uskraena mogunost
da uspeno zastupaju svoje sluajeve jer nisu imale pristup informacijama koje su im
potrebne da bi se diskriminacija utvrdila. Evropski sud pravde se prvi put pozabavio
ovim pitanjem u sluaju Danfos 1989. a etiri godine kasnije usavrio je svoju poziciju
u sluaju Enderbi i podrao prebacivanje tereta dokaza i u sluajevima kada je sistem
isplate zarada transparentan. Doktorka Pamela Enderbi, logopetkinja zaposlena u
Nacionalnom zavodu za zdravstvo u Velikoj Britaniji je podnela tubu zbog diskriminacije na osnovu roda, koja se zasniva na injenici da, u odnosu na duinu njenog
radnog staa u zavodu, zaposleni u njenoj, veinski enskoj profesiji imaju znatno
manje plate od zaposlenih u srodnim profesijama (kliniki psiholozi i farmaceuti) gde
* Princip jednake zarade za mukarce i ene za rad jednake vrednosti jedno je od osnovnih naela u ugovorima EU jo od Rimskog sporazuma iz 1957 (lan 141 Ugovora EZ). Da bi se olakala primena ovog principa,
1975. godine usvojena je jedna Direktiva, ali iako su i direktna i indirektna diskriminacija zabranjene, oigledno
je da samo uvoenje zakonskih principa ne iskorenjuje nejednaku plaenost zaposlenih mukaraca i zena, jer
seraskorakuplatama(prosena razlika izmeu bruto zarada na sat mukaraca i ena u celokupnoj privredi) sporosmanjuje (u EU iznosi 17,8%).
** U veini zemalja se zarada tumai veoma iroko, i ne ukljuuje samo osnovnu platu, ve i razne dopunske
nadoknade. Drugim reima, zarada moe da ukljui osnovnu platu, u gotovini ili u naturi, ali i razliite bonuse,
napojnice, smetaj, poklone za svadbu, otpremninu kod otputanja, nadoknadu za sluaj bolovanja, kao i dodatak za
prekovremeni rad i sline dopunske nadoknade. (Pravila EU o rodnoj ravnopravnosti: Kako su ona preneta u nacionalno pravo? OEBS, 2009. str. 14)
42
na profesionalnom nivou koji je jednak njenom, uglavnom rade mukarci. Evropski

sud pravde doneo je odluku o tome kada i kako bi teret dokazivanja trebalo da bude
prebaen u sluajevima diskriminacije na rodnoj osnovi. Ukoliko je plata logopeda/
tkinje znatno manja od plate farmaceuta/kinje, a logopedi su u veini sluajeva ene,
dok su farmaceuti uglavnom mukarci, onda se radi o sluaju diskriminacije na prvi
pogled makar samo u sluajevima gde te dve profesije imaju jednaku vrednost i ukoliko je statistika koja opisuje ovu situaciju tana. Kada postoji sluaj diskriminacije na
prvi pogled, obaveza poslodavca je da pokae da postoje objektivni razlozi za razliku
u visini plate. Radnici/ce ne mogu primeniti princip jednake zarade pred nacionalnim
sudovima ukoliko se dokazi u sluaju diskriminacije na prvi pogled ne prebacuju na
poslodavev teret u cilju da dokae da razlika u zaradi zapravo nije diskriminatorna
Predsednik britanskog Apelacionog suda za radno pravo 2006. godine je naglasio da
je najverovatnije objanjenje za razliku u zaradi u sluaju Enderbi, istorijsko postojanje rodnih stereotipa: Postoji istorijski ustaljeno oekivanje da e se ene pre zaposliti
u podruju govorne terapije, da e se mukarci (ili barem mnogo vei broj mukaraca
nego ena) pre okrenuti drugim dvema profesijama. Razumno je pretpostaviti da
se ovo odraava na relevantnu zaradu. Logopedi/tkinje bi dakle, primali platu koja
je kroz istoriju viena kao adekvatna zarada za osobu enskog pola, a da istorijska
diskriminacija nije iskorenjena. (iz knjige Izabel Roriv: Dokazivanje sluajeva diskriminacije, Uloga situacionog testiranja, str.23-25).

Diskriminacija na osnovu posebnih svojstava nije samo nepravedna nego
kri i opta naela ljudskih prava, a takoe ima i ekonomske i drutvene trokove.
Stepen rodne (ne)ravnopravnosti je najizrazitiji pokazatelj postignutog stepena demokratizacije odreenog drutva, a samim tim i prevazilaenja duboko usaenih predrasuda i stereotipa, kao i drutvenih i kulturnih vrednosti, olienih u patrijarhatu i
drutveno-kulturnim odnosima u kojima se podarzumeva da su ene podreene i u
privatnoj i u javnoj sferi. Pod uticajem razvoja koncepta ljudskih prava i proirivanja
kataloga prava, odnosno usvajanjem Konvencije o uklanjanju svih oblika diskriminacije ena (CEDAW) koja je prvi put u istoriji definisala diskriminaciju prema enama,
drava prihvata obavezu da, ustavom, zakonima i podzakonskim aktima prizna i u
svim sluajevima zatiti enska ljudska prava. Drave su, takoe, dune da ukinu kaznene odredbe i obiaje, i napuste svaku vrstu prakse kojom se uspostavlja i odrava
diskriminacija nad enama. Prema ovoj Konvenciji diskriminacija prema enama jeste
svako razlikovanje, iskljuivanje, ili uskraivanje koje se ini na osnovu pola, sa posledicom, ili ciljem ugroavanja, ili onemoguavanja sticanja, ili ostvarivanja, po osnovu
ravnopravnosti mukaraca i ena, ljudskih prava i osnovnih sloboda ena u politikoj,
ekonomskoj, drutvenoj, kulturnoj, graanskoj ili drugoj sferi (CEDAW, 1979).
Pravni i institucionalni okvir

Ustav Republike Srbije iz 2006. godine je nainio znaajan napredak u garantovanju ravnopravnosti graana i graanki uvodei odredbe kojima drava jemi
ravnopravnost ena i mukaraca i obavezuje se da razvija politiku jednakih mogunosti
(lanovi 15, 21) . Srbija je opti antidiskriminativni zakon dobila 2009. godine kojim
je ureena opta zabrana diskriminacije, definisani oblici i sluajevi diskriminacije,
43
postupci zatite od diskriminacije i ustanovljen Poverenik/poverenica za zatitu ravnopravnosti, kao samostalan i nezavisan dravni organ sa ciljem da svojim delovanjem
doprinese spreavanju svih oblika i vidova diskriminacije, otklanjanju posledica diskriminacije i ostvarivanju i zatiti ravnopravnosti u svim sferama drutvenog ivota.
Institucionalizacija ravnopravnosti polova i politike jednakih mogunosti je poela
nakon 2000. godine stvaranjem mehanizama za postizanje ravnopravnosti polova
na pokrajinskom nivou, donoenjem Odluke o ravnopravnosti polova u AP Vojvodini
2004. godine, zatim, ustanovljavanjem mehanizama na republikom (dravnom) i lokalnom nivou, a 2009. godine usvojen je Zakon o ravnopravnosti polova. Ovaj Zakon
ureuje stvaranje jednakih mogunosti ostvarivanja prava i obaveza, preduzimanje
posebnih mera za spreavanje i otklanjanje diskriminacije zasnovane na polu i rodu i
postupak pravne zatite lica izloenih diskriminaciji na osnovu pola.

U Republici Srbiji, u okviru zakonodavne i izvrne vlasti uspostavljeni su mehanizmi za ostvarivanje rodne ravnopravnosti, a nezavisna tela u domenu svojih
nadlenosti imaju i pitanje rodne ravnopravnosti. Prvi izvrni mehanizam Vlade RS,
osnovana 2007. godine kao Sektor za rodnu ravnopravnost u okviru Ministarstva rada
i socijalne politike, da bi 2008. godine prerastao u Upravu za rodnu ravnopravnosti, pri
istom Ministarstvu. Savet za rodnu ravnopravnost Vlade RS osnovan je 2004. godine,
a Odbor Narodne skuptine RS za ravnopravnost polova formiran je 2003. godine kao
stalno radno telo Skuptine. I na nivou AP Vojvodine su uspostavljeni mehanizmi za
ostvarivanje rodne ravnopravnosti: Odbor Skuptine AP Vojvodine za ravnopravnost
polova, Pokrajinski sekretarijat za rad, zapoljavanje i ravnopravnost polova, Savet za
ravnopravnost polova i Pokrajinski zavod za ravnopravnost polova, zamenik/zamenica Pokrajinskog ombudsmana za ravnopravnost polova. Na nivou lokalnih samouprava deluju razliita tela: komisije za ravnopravnost polova, saveti za ravnopravnost
polova i lica zaduena za ravnopravnost polova.

Zakon o spreavanju zlostavljanja na radu je usvojen 2010. godine i detaljnije
je uredio zabranu zlostavljanja na radu i u vezi sa radom, mere za spreavanje zlostavljanja i unapreenje odnosa na radu, postupak zatite lica izloenih zlostavljanju na
radu i u vezi sa radom. Pre donoenja ovog Zakona zaposleni koji trpe uznemiravanje
ili seksualno uznemiravanje, ili su diskriminisani mogli su da trae zatitu u skladu sa
Zakonom o radu, odnosno naknadu materijalne i nematerijalne tete pred sudom.

Graanke i graani se za zatitu ljudskih prava mogu obratiti ombudsmanu,
odnosno zatitniku graana koji kontrolie rad organa uprave. U Srbiji je uspostavljen
Zatitinik graana (takoe, 20-tak optinskih/gradskih zatitinika graana), kao i institucija Pokrajinskog ombudsmana koji imaju posebne zamenike/zamenice za ravnopravnost polova koji se staraju o potovanju propisa i odnosu organa uprave kad je re
o rodnoj ravnopravnosti. Zatitnik graana Republike Srbije i Pokrajinski ombudsman
AP Vojvodine su nezavisne i samostalne institucije koje tite i unapreuju potovanje
ljudskih prava i sloboda svih graana/graanki. Pored toga to, radi zatite ljudskih
prava i sloboda, kontroliu da li organi uprave svoj posao obavljaju zakonito i pravilno, ove institucije sa posebnom panjom ispituju etinost, savesnost, nepristrasnost,
strunost, svrsishodnost i delotvornost u radu uprave.
44
Umesto zakljuka

Poto razlike zasnovane na rodu nisu uvek jasno vidljive, potrebna je osetljivost da ih vidimo i analiza koja posebno trai razlike zasnovane na rodu, jer tradicionalna istraivanja i analize esto nisu svesna ovih razlika. Rodna analiza zapravo
treba da omogui da se sagleda kako politike, programi ili projekti utiu na ivote
ena i mukaraca i podrazumeva postavljanje tzv.rodnih pitanja o tome koja se potencijalna rodna nejednakost krije ispod povrine, da li postoje kompleksniji razlozi za
rodnu nejednakost i koje su posledice, te koji bi program, mera ili politika doprinele
njegovom reavanju (Adaptirano prema CEDPA Gender and Development).*
Vano je naglasiti da razliitost ne zahteva razliit odnos, nego politiku jednakih mogunosti za sve, to znai pravednu raspodelu uslova za ivot bez diskriminacije, uz priznavanje razlika i razliitosti. Svakako da je neophodno i postojanje
spremnosti da se ne diskriminie, odnosno da se prepoznaju diskriminatorni mehanizmi u drutvu. Potrebno je aktivno prilagoavanje i uvoenje tzv. mera pozitivne
akcije. Jer, nije dovoljno samo jednako postupanje prema svima, zato to neutralni
kriterijumi mogu stvoriti prepreke za pripadnike/pripadnice odreenih grupa kakve su
ene, ili Romi, ili osobe sa invaliditetom.
Literatura:
1. Etnike predrasude i stereotipi, www.fpn.bg.ac.rs/wp
2. T
odorov, D (2012): ene i dskriminacija Rezultati istraivanja o iskustvu
ena o rodno zasnovanoj diskriminaciji u javnim preduzeima i dravnoj upravi u AP Vojvodini
3. M
ihi, V: Izraenost i korelati rodnih predrasuda kod stanovnika Vojvodine,
Primenjena psihologija (2010/4, str.307-321)
4. P
rechal S. I Burri S: Pravila EU o rodnoj ravnopravnosti: Kako su ona preneta
u nacionalno pravo (2009, str. 6 i 14)
5. Psihologija meugrupnih odnosa, www.old.fpn.bg.ac
6. Roriv, I. Dokazivanje sluajeva diskriminacije, Uloga situacionog testiranja
7. Ruevi, S: enska ljudska prava/rodni stereotipi
8. S
aoptenje Komisije Evropskom parlamentu, Evropskom savetu, Evropskom ekonomskom i socijalnom odboru i Komitetu regiona, 2010, str.6
9. www.lookerweekly.com/sr
10. www.cijasupravaljudskaprava.org
* www.e-jednakost.org.rs/kurs/kurs/celina3/0111.html
45
Prof. dr Senad Jaarevi*

Ravnopravnost polova u
oblasti radnih odnosa u dokumentima EU
Uvod

Prole godine (2009) u Srbiji je usvojen Zakon o ravnopravnosti polova (ZRP).**
Zakon ureuje vei broj oblasti, ukljuujui i radne odnose.*** Kao i ostali nedavno usvojeni antidiskriminacioni zakoni, Zakon o ravnopravnosti polova unosi u na pravni sistem niz originalnih pravnih reenja, od kojih se mnoga odnose na oblast rada
(afirmativne mere u pogledu zapoljavanja, kvote zaposlenih, posebne evidencije,
obavezno planiranje uravnoteavanja radne snage, redovno izvetavanje o stanju
u pogledu polova, zatita od viktimizacije, teret dokazivanja na strani poslodavca). Reenja u ovom Zakonu inspirisana su meunarodnim standardima, a naroito
praksom Evropske unije. U ovom tekstu pokuaemo da na saet nain prikaemo
najznaajnije komunitarne standarde o ravnopravnosti polova na radu, koji su uticali
na kreiranje naeg Zakona.
Komunitarnost standardi o ravnopravnosti polova

Jedno od polja na kojima je neravnopravnost polova u praksi najzastupljenija su radni odnosi. Motivisana tenjom da uspostavi istinsku, realnu jednakost
mukaraca i ena, Evropska unija donosi niz pravnih standarda kojima se ureuju pojedini aspekti jednakog tretmana polova u domenu rada. Te akte podupirae i praksa
komunitarnih institucija, a naroito Evropskog suda pravde u Luksemburgu.

Najvaniji dokumenti komunitarnog prava koji ureuju oblast ravnopravnosti polova u oblasti rada,**** su: Sporazum o Evropskoj zajednici (lan 2, 3, 13, 137, 141);
Povelja Evropske zajednice o fundamentalnim socijalnim pravima radnika, iz 1989.
godine (taka 16); PoveljaizNiceofundamentalnimpravimauEvropskojuniji, iz 2000
(lan 23 i 33); Direktiva 75/117/EEZ o principu jednakog plaanja zamukarcei ene;
Direktiva 76/207/EEZ o primeni principa jednakog tretmana mukaraca i ena u pogledu pristupa zaposlenju, strunoj obuci i unapreenjima uslova rada; Direktiva 79/7/
* Autor je profesor radnog prava na Pravnom fakultetu u Novom Sadu
** Slubeni glasnik Republike Srbije (RS), br. 104/2009.
*** Drugim delom Zakona: Zapoljavanje, socijalna i zdravstvena zatita, l. 11-25.
**** Izuzetno detaljan spisak meunarodnih, a naroito izvora EU iz oblasti ravnopravnosti polova videti na: http://
www.europarl.europa.eu/comparl/libe/elsj/charter/art23/default_en.htm
46
EEZ o primeni principa jednakog tretmana u oblasti socijalne sigurnosti; Direktiva

86/378/EEZo primeni principa jednakog tretmana mukaraca i ena u profesionalnim sistemima socijalne sigurnosti; Direktiva 86/613/EEZ o primeni principa jednakosti mukaraca i ena za samostalne delatnosti i o zatiti samozaposlenih ena tokom trudnoe i materinstva; Direktiva 96/34/EZ o porodiljskom odsustvu; Direktiva
2000/78/EZ o ustanovljavanju optih uslova za jednak tretman u zaposlenju i zanimanju; Direktiva 2006/54/EZ o primeni principa jednakih mogunosti i jednakom tretmanu mukaraca i ena u oblasti zaposlenja i zanimanja (kojom su integrisane neke
pomenute direktive); Kodeks prakse za suzbijanje seksualnog uznemiravanja na radu
(1992), Kodeks prakse za primenu principa jednakog plaanja za rad jednake vrednosti (1996); Rezolucija o uznemiravanju na radu (2001); Autonomni okvirni sporazum o
uznemiravanju i nasilju na radu (2006); Mapa puta za postizanje rodne ravnopravnosti
(2006 2010); Evropski pakt za jednakost polova (2006); Izvetaj Komisije EZ Jednakost izmeu ena i mukaraca (2010).*

Opta regulativa o ravnopravnosti: Sporazumom o Evropskoj zajednici (EZ) je
od trenutka svog prvobitnog zakljuivanja (1957) imao u vidu potrebu ravnopravnosti
polova u pogledu plaanja, da bi vremenom odredbe o jednakosti mukaraca i ena
bile sve vie obogaivane. Postepeno Zajednica poinje da proiruje dejstvo principa ravnopravnsti polova svuda u oblasti radnih odnosa i socijalne sigurnosti. Takva
politika bie konano uobliena Amsterdanskim sporazumom (1997), koji princip
jednakosti mukaraca i ena uzdie na nivo osnovnih ciljeva Zajednice. Prema l. 2
Sporazuma o Evropskoj zajednici, Zajednica ima kao jedan od svojih zadataka, da
promovie jednakost mukaraca i ena. U skladu sa lanom 3 (ta. 2) Sporazuma, Zajednica e svim svojim aktivnostima pokuati da eliminie nejednakost i da unapredi
jednakost uopte, pa i izmeu mukaraca i ena. Uvodi se i novi l. 13 Sporazuma,
kojim se reguliu mere borbe protiv diskriminacije po svim osnovima, pa i polu. Prema
l. 137 Sporazuma, jedan od ciljeva EZ je jednakost izmeu mukaraca i ena u vezi
sa mogunostima na tritu rada i tretmanom na radu. Konano novim l. 141, da bi
se obezbedio princip jednakog plaanja polova, dozvoljava se mogunost uvoenja
mera tzv. pozitivne diskriminacije u profesionalnoj oblasti.

Uz Sporazum, u najvaniju optu regulativu Unije spadaju i povelje. Povelja
Evropske zajednice o fundamentalnim socijalnim pravima radnika, iz 1989. u ta.
16 garantuje pravo na: Jednak tretman mukaraca i ena, to podrazumeva jednake anse za mukarce i ene u radnim odnosima, a naroito kada se radi o pristupu
zapoljavanju, plaanju, uslovima rada, socijalnoj zatiti, obrazovanju, profesionalnom usavravanju i razvoju karijere. U Povelji iz Nice o fundamentalnim pravima u Evropskoj uniji, iz 2000. godine, u l. 23, st. 1 (podnaslov: Jednakost mukaraca i ena),
predvieno je: Jednakost izmeu mukaraca i ena mora da bude obezbeena u svim
* Pomenuti dokumenti su, prema redosledu kako su navedeni objavljeni u: 1) Official Journal (dalje: OJ),L 45,
19/02/1975;2) OJ L 039, 14/02/1976, sa izmenama u: OJ, L 269/15, 5/10/2002; 3) OJ L 6, 10/1/1978, 4) OJ L 225,
12/08/1986 (ukljuujui izmene iz 1996 Direktivom 96/97 EZ); 5) OJ L145, 19/06/1996; 6) OJ L 303, 02/12/2000; 7)
UDirektivi 2006/53 (OJ 204/23, 05/7/2006) objedinjenesudirektive: 75/117/EEZ, 76/207/EEZ i 2002/73/EZ, 86/378/EEZ,
96/97/EZ, 97/80/EZ, 98/52/EZ); 8) OJ C 27, 04/02/1992; 9) Office for official publication of the European Communities, L 2985, Luxembourg;10) OJ, C 77 E/138; 11) Dokument zakljuen izmeu Evropske konfederacije sindikata i
udruenja poslodavaca koje deluju na evropskom nivou (UNICE, UEAPME, CEEP); 12) COM(2006) 92, 01. 3. 2006; 13)
Bulletin EU, 2006, No 3; 14) Report from the Commission to the Council, {SEC(2009)1706}/* COM/2009/0694 final.
47
oblastima, ukljuujui radni odnos, radi plaanje....

Zabrana diskriminacije i jednak tretman polova: Prvobitno ustanovljeni princip jednakog tretmana polova u oblasti plaanja, postepeno se proiruje kao opti prinip komunitarnog prava (princip jednakosti) na sve segmente rada i radnih odnosa.
Godine 1976. donosi se Direktiva koja e se odnositi na jednak tretman u svim aspektima radnog odnosa (za samozaposlene se slian dokument usvaja 1986 - Direktiva 86/613/EEZ). Potom se Direktivom od 1979. godine razrauje ideja o jednakom
tretmanu polova u oblasti socijalne sigurnosti. Godine 1981. formira se Savetodavni
komitet za jednake mogunosti mukaraca i ena.* Preporukom saveta br. 84/635 od
1984. godine promovisae se mogunost uvoenja mera pozitivne akcije u korist ena.
Godine 2000. uvojena je veoma znaajna Direktiva 2000/78, koja se ne odnosi direktno na ravnopravnost polova, ali se njome uvruje novi normativni okvir za osiguranje
jednakog tretmana u domenu radnih odnosa. Na bazi tog dokumenta je 2002. godine
Direktiva iz 1976. dopunjena preciznijim definicijama diskriminacije, uznemiravanja
i seksualnog uznemiravanja (uvaavajui pri tome i praksu Evropskog suda pravde).
Poto je pomenutim direktivama stvoren svojevrstan kodeks o ravnopravnosti polova, Direktivom br. 2006/54/EZ o jednakom tretmanu, u jedinstveni tekst integriu se
direktive iz 1975, 1976, 1986, 1997, 2002.

Tenja u svim navedenim dokumentima je da se zaposlenima, bez obzira na
pol, obezbedi jednak tretman, odnosno da se iskoreni diskriminacija (neposredna i
posredna). U tom pogledu je posebno znaajna Direktiva iz 76/207 koja uvodi obavezu primene principa jednakog tretmana na svim poljima u radnom odnosu, poev
od pristupa zaposlenju (ukljuujui i unapreenja), preko profesionalne obuke i
usavravanja, zatim u vezi sa uslovima rada (pa i zatitom od otkaza), sve do prava iz
socijalne sigurnosti. Dopunska Direktiva iz 2002. proirie dejstvo principa jednakog
tretmana i na jednak pristup samozapoljavanju ili bilo kojem zanimanju, regulisae
zatitu u vezi sa odsustvovanjem ena sa posla u sluaju trudnoe i materinstva (uz
zatitu od otkaza i pravo da se vrate na isti posao),** i utvrdie da se princip jednakosti
odnosi i na pitanje lanstva u organizacijama zaposlenih.***

Primena principa jednakog tretmana znai primarno zabranu diskriminacije.
Pojam diskriminacije je, kao to smo rekli, vremenom doraivan u komunitarnom
pravu. Prema novoj Direktivi 2006/54, l. 2, direktna diskriminacija postoji: kada se
neka osoba tretira loije na osnovu pola nego to se tretira ili je bila, odnosno mogla
bi da bude tretirana neka druga osoba u uporedivoj situaciji. Posredna diskriminacija
postoji kada naizgled neutralna odredba, kriterijum ili praksa mogu da osobu jednog
pola dovedu u nepovoljniji poloaj u odnosu na osobe drugog pola, osim ako su takva odredba, kriterijum ili praksa objektivno opravdani zakonitim ciljem i pri tome su
sredstva za ostvarivanje tog cilja odgovarajua i neophodna.****

Kada govorimo o antidiskriminacionim direktivama, treba pomenuti jo par
* OJL020, 28/01/1982.
** Prema Direktivi iz 2006, l. 16, ova zatita se odnosi na sva roditeljska ili usvojiteljska odsustva.
***Videti l. 1-5 izvornog teksta Direktive iz 1976, l. 2 st. 7 i l. 3 preienog teksta Direktive, koji ukljuuje i izmene
iz 2002. i l. 14 Direktive iz 2006.
**** Mnoge odredbe u Zakonu o ravnopravnosti polova inspirisane su gore navedenim reenjima (videti: l. 11, 14, 15,
16, 19ZRP).
48
reenja koja se odnose na zatitu rtava diskriminacije. Direktiva iz 1976. godine uvodi
u l. 7 - princip zabrane viktimizacije (odmazde) zbog pokretanja postupka u vezi sa
zatitom od diskriminacije, koji e kasnije biti redovno zastupljen u slinim aktima.
U lanu 24 nove Direktive 2006/54, u okviru podnaslova: Viktimizacija, predvieno
je: Drave lanice e uvesti u svoje nacionalne pravne sisteme takve mere koje su
neophodne da bi se zaposleni zatitili, ukljuujui i zatitu kakvu uivaju predstavnici
zaposlenih po nacionalnom zakonodavstvu ili praksi, od otkaza ili drugog tetnog
tretmana od strane poslodavca kao reakciju na zahtevu okviru preduzea ili druge
pravne procedure sa ciljem pravne zatite u vezi sa principom jednakog tretmana.*

Za efikasnu pravnu zatitu bitno je da postoji mogunost realnog i efektivnog
obeteenja rtava diskriminacije.** To je, sa druge strane, teko izvodljivo bez efikasne
sudske zatite.*** Sa pitanjem adekvatne sudske zatite povezanje problem tereta dokazivanja. Izuzetno teko dokazivanje diskriminacije je osnovni razlog zbog koga se
zaposleni nerado odluuju da trae sudsku zatitu. To je motivisalo Evropsku zajednicu da donese posebnu Direktivu br. 97/80/EZ,**** o teretu dokazivanja u sluajevima
diskriminacije na osnovu pola, prema kojoj je teret dokazivanja na tuenom licu,
odnosno poslodavcu. Ovaj princip je kasnije potvren i u ostalim dokumentima.*****

Jedno od korisnih reenja uvedenih Direktivom iz 1976. godine, je da u
postupku zatite u sluaju nejednakog tretmana polova moe, u cilju pruanja podrke
zaposlenom, da uestvuje i sindikat (l. 6, ta. 3).******

Zatita od uznemiravanja i seksualnog uznemiravanja: Rad kao korisnu delatnost prate i destruktivni vidovi ponaanja, meu kojima su uznemiravanje i seksualno uznemiravanje. Poslednjih godina je, usled krize i pojaane konkurencije meu
zaposlenima, ovakvo ponaanje u porastu. To se negativno odraava ne samo na
meuljudske odnose na radu, ve i na zdravlje zaposlenih, porodine odnose i ukupnu
produktivnost drutva. Zbog toga se u Uniji devedesetih godina poinje da deluje na
suzbijanju svih vidova uznemiravanja na poslu.*******

Na ovom polju je naroito izraen pristup koji generalno karakterie komunitarnu praksu, a to je da se Unija ne zaustavlja samo na propisivanju regulative, ve
neprekidno praktino deluje na suzbijanju uznemiravanja po osnovu pola. To se ini
na najrazliitije naine, kako dopunskom regulativom, kampanjama, tako i sudskom
praksom Evropskog suda za ljudska prava. Primera radi, u Evropskoj unijije 1992. Godine usvojen Kodeks prakse zas uzbijanje seksualnog uznemiravanja na radu, na
osnovu prethodno donete Preporuke o zatiti dostojanstva ena i mukaraca na
radu iz iste godine (i Rezolucije od 1990).******** Potom se 2001. godine sainjava Rezolucija o uznemiravanju na radu,******** a na bazi tog dokumenta organizacije zaposlenih i
* U vezi sa ovim videti l. 20 naeg ZRP.
**Videti l. 6 st 2 dopunjene Direktive iz 1976. i l. 18 Direktive iz 2006.
***Videti taku 29 i l. 17 nove Direktive (2006), kao i deo 6. naeg Zakona.
**** Direktiva je usvojena 15. 12. 1997 (OJL 14),a izmene u OJL 205 (1998). Videti l. 4 Direktive.
*****Videti l. 19 i taku 30 Preambule Direktive od 2006, kao i l. 49 ZRP, kojim se preuzima ovaj princip.
******Videti l 6, ta 3 Direktive iz 1976; l. 17, ta 2 Direktiveiz 2006, i l. 43 ZRP.
******* U vezi sa tim videti l. 18 ZRP, kao i l. 18 Zakona o radu (Sl. glasnik RS, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009).
******** OJ L 49, 24/02/1992. Ovom dokumentu je prethodila istoimena Rezolucija Saveta iz 1990 (OJ C 157, 27/6/1990.
******** U Rezoluciji se procenjuje da 12 miliona ljudi u EU trpi zlostavljanje na radu. Zapaa se da je ovakvo ponaanje
naroito rasprostranjeno prema enama. Videti taku A i D preambule.
49
poslodavaca na nivou EU 2006. godine zakljuuju Autonomni okvirni sporazum o

uznemiravanju i nasilju na radu, sa ciljem suzbijanja zlostavljanja na samom mestu
rada.

Prema l. 2. Direktive od 2002. i l. 2 Direktive od 2006, uznemiravanjem
se smatra nepoeljno ponaanje na radnom mestu povezano sa polom osobe koje
ima za cilj ili posledicu naruavanje dostojanstva osobe i stvaranje zastraujueg,
neprijateljskog, degradirajueg, poniavajuegili uvredljivog okruenja. Seksualno
uznemiravanje, prema istim dokumentima, postoji u sluaju ispoljavanja bilo kojeg
vida neeljenog verbalnog, neverbalnog ili fizikog ponaanja seksualne prirode, koje
ima za cilj ili efekat povredu dostojanstva te osobe ili stvaranje zastraujueg, neprijateljskog, degradirajueg, poniavajueg ili uvredljivog okruenja. Poslodavac je
duan da zaposlene zatiti od ovakvog ponaanja. Premata. 3 i 4, lana 2 Direktive
iz 2002. uznemiravanje i seksualno uznemiravanje smatraju se diskriminacijom na osnovu pola i kao takvi su zabranjeni. Uputstvo da se lica diskriminiu na osnovu pola
smatrae se takoe diskriminacijom.

Jednako plaanje: Kao to smo pominjali, princip jednakog plaanja polova
proklamovan je u komunitarnom pravu jo 1957. odine (l. 119, sada 141 Sporazuma
o EZ).* Kasnije je Unija raznim merama razvijala ovaj princip. Izmeu ostalog, u ovoj
oblasti izuzetno je znaajna sudska praksa Evropskog suda pravde. Prva sudska odluka, kojom e se bitno odrediti komunitarna praksa i ojaati princip jednakog plaanja
donosi se jo 1971. godine (sluaj Gabrijele Defrene protiv Belgije).** Ubrzo nakon
toga, Zajednica 1975. godine usvaja Direktivu o pribliavanju prava drava lanica u
vezi sa primenom principa jednakog plaanja mukaraca i ena. Ova direktiva uvodi
koncept jednako plaanje za rad iste vrednosti. Prema l. 1 Direktive, princip jednakog plaanja znai jednako plaanje za isti rad ili rad iste vrednosti, a podrazumeva
eliminaciju diskriminacije na osnovu pola u vezi sa svim aspekima i uslovima plaanja.
alba, odnosno pokretanje procedure zbog nejednakog plaanja ne moe da dovede
do otkaza (l. 5).

Godine 1996. Evropska komisija donosi Kodeks prakse za primenu principa jednakog plaanja za rad jednake vrednosti, kojim se socijalnim partnerima
daju konkretnije instrukcije kako da primene princip jednakog plaanja.*** Iako se na
smanjenju platnog jaza neprekidno radi, razlika u platama mukaraca i ena u EU
* Na Zakon o ravnopravnosti ovaj princip proklamuje u l. 17, a Zakon o radu u l. 104.

** To je i najpoznatiji sluaj u oblasti jednakog plaanja (DefrenneII - Sluaj 43/75, Defrennev. Societe Anonume
Belgede Navigation Aerienne Sabena). Gospoa Defrene tuila je aviokompaniju Sabena, traei da joj se nadoknadi
neosnovana razlika u plati izmeu nje i mukih kolega. Sud je naao da je tuba osnovana i upravo je ta presuda
predstavljala prekretnicu u komunitarnoj praksi u pogledu plaanja polova. Detaljnije videti: S.Baji, N.Drobnjak, I.
Krkelji, Komentar Zakona o rodnoj ravnopravnosti, Kancelarija za rodnu ravnopravnost Vlade Crne Gore,Podgorica,
2009.
*** Izmeu ostalog, da bi se izbeglo nejednako plaanje, Kodeksom se sugerie: 1) spajanje slinih poslova koji su
bili platno razdvojeni prema polu, tako da se primenjuje cena rada koju primaju mukarci; 2) da se uskladi sistem
plaanja i nestanu barijere izmeu pojedinih tipova poslova (npr. uredskih i proizvodnih), 3) da se izvri redefinisanje
i ponovna procena formalnih kvalifikacija i vetina poslova koji su vie enski, 4) da se pristupi reorganizaciji
poslova, tako to bi se poveale mogunosti zaposlenja ena na tipino mukim poslovima na kojima su bolji uslovi
plaanja itd.
50
i dalje postoji, a procenjuje se na izmeu 15% i 17,4%.* U Mapi za postizanje jednakosti izmeu mukaraca i ena (2006-2010) zapaa se (ta. 1.2): I pored toga to
je EU donela legislativu o jednakom plaanju, ene i dalje zarauju 15% manje od
mukaraca i ovaj jaz se smanjuje znatno sporije nego jaz u oblasti zapoljavanja. Taj
otpor rezultat je direktne diskriminacije ena i strukturalnih nejednakosti, kao to je
segregacija u pojedinim sektorima, zanimanjima i organizacionim sistemima, pristupu obrazovanju i obuci, poremeaji u procenama i platnim sistemima, i stereotipi.
Prema Izvetaju o jednakosti izmeu ena i mukaraca EU, za 2010. godinu, ene
se nalaze u loijoj poziciji na tritu rada, izmeu ostalog zahvaljujui i nejednakim
platama. Manje plaanje rezultira i veim enskim siromatvom, ne samo u radnoj
populaciji ena, nego i meu starijim enama (nie penzije).**

Poslodavcine kre princip jednakog plaanja samo prilikom isplata zarada, ve
i kada se radi o obezbeivanju drugih materijalnih beneficija zaposlenima. Prema Evropskom sudu pravde, princip jednakog plaanja u odreenim okolnostima nije limitiran samo na situacije kada mukarci i ene rade za istog poslodavca. Takoe, shodno
stavovima Suda, plaanje ne ukljuuje samo zarade, ve i druge ugovorene beneficije u novcu I naturi koje zaposleni direktno ili indirektno primaju, kao to su: plaeni
odmori odsustva; plaanje uslovljeno profitom; uee u profitu; ugovoreni bonus;
uee u akcijama; dotirani kredit za kupovinu nekretnina; korienje kompanijskog
automobila ili plaanje benzina; snoenje telefonskih trokova; privatno medicinsko
osiguranje; ivotno i kompanijsko penzijsko osiguranje; besplatani ili dotiran smetaj;
popusti za osoblje i druge povlastice; briga o deci.***

Kao to smo pomenuli, praksa Evropskog suda o principu jednakog plaanja
je veoma bogata i zanimljiva, pa emo ukratko prikazati nekoliko sluajeva. U sluaju
Enderbi iz 1993. Sud je zakljuio sledee: Kada statistika ukazuje na znatnu razliku
u zaradi izmeu dve vrste posla koje su iste vrednosti, za radna mesta koja su iste
vrednosti, a jedan od tih poslova obavljaju gotovo iskljuivo ene, dok drugi obavljaju
uglavnom mukarci, tada evropsko pravo (lan 119 Ugovora o Evropskoj zajednici)
zahteva da zakonodavac pokae da se ta razlika zasnivana objektivno opravdanim
faktorima koji se ne odnose na diskriminaciju po osnovu pola. Sud je u istom predmetu rekao i da se teret dokaza prebacuje na poslodavca. Dakle, ako se utvrdi osnovana sumnja da diskriminacija postoji, tada poslodavac mora dokazivati da do
diskriminacije nije dolo.**** Kod sluaja Kaufhaus, zaposleni na odreeno vreme bili
su u nepovoljnijem poloaju prilikom ostvarivanja prava na penziju od zaposlenih na
neodreeno vreme. Pretean broj zaposlenih na odreeno vreme bile su ene, te su
one, statistiki gledano, bile u loijem poloaju kada se radi o penziji. Ovde je sud utvrdio da je u pitanju posredna diskriminacija. Kod sluaja Denkins, spor se vodio zbog
razlika u visini satnice koja je isplaivana radnicima sa nepunim radnim vremenom i
*Videti vie: Rezolucija Evropskog parlamenta o modernizaciji radnog prava u susret promenama 21 veka, iz 2006
(2007/2023, INI), ta. 1; Mapa za postizanje jednakosti izmeu mukaraca i ena (2006-2010).
**Videti deo 2. Izvetaja, o nejednakom tretmanu meu polovima.
***Videti vie na: www.eoc.org.uk/pdf/eoc_ep_english.pdf/, kao i taku 10, 14, 16 preambule i l. 2 st. 1 al. e) Direktive 2006/54/EC.
**** Ovaj i sluajeve koji slede prezeli smo uz manje izmene iz pomenutog Komentara zakona o rodnoj ravnopravnosti
Crne Gore (Sluaj Enderbu, iz 1993. godine; Sluaj B. Kaufhaus iz 1986; Sluaj 96/80, Jenkinsv. Kingstate LTD). Videti
fusnotama Komentara u delu o jednakom plaanju.
51
radnicima sa punim radnim vremenom. Problem se sastojao u tome da je sat rada

osoba koje su bile zaposlene puno radno vreme iznosio 10% vie od sata osoba koje su
radile sa nepunim radnim vremenom. Sluaj je povezan sa diskriminacijom po osnovu
pola zbog injenice da su skraeno radno vreme radile uglavnom ene, a puno radno
vreme angaovani su bili preteno mukarci.

Sistemi socijalne sigurnosti:* Mnoga prava iz oblasti socijalne sigurnosti stiu
se na osnovu radnog odnosa. Uoivi mnogobrojne oblike diskriminacije prema polu
u sistemima socijalne sigurnosti, Zajednica krajem 1978. godine donosi Direktivu 79/7/
EEZ o progresivnoj primeni principa jednakog tretmana mukaraca i ena u oblasti
socijalne sigurnosti, a potom i 1986. godine Direktivu 86/378/EEZ o primeni principa
jednakog tretmana mukaraca i ena u profesionalnim sistemima socijalne sigurnosti.

Direktivom 79/7 se na slian nain kao i u ostalim dokumentima o kojima
smo govorili, izjednaavaju lica razliitog pola, s tim to je polje delovanja vezano za
dravne sisteme socijalne sigurnosti. Zatita prema l. 3 Direktive obuhvata: a) sisteme zakonske zatite za sluaj: bolesti, invalidnosti, starosti, povrede na radu i profesionalne bolesti, nezaposlenosti, b) oblast socijalne pomoi.**

Direktiva 86/378 se odnosi na sisteme socijalne sigurnosti koji se finansiraju iz
radnog odnosa (istu materiju sada ureuje deo 2. Direktive iz 2006. godine). Direktiva
86/378 zabranila je bilo koji vid diskriminacije zasnovan na polu, odnosno branom
ili porodinom statusu u vezi sa: 1) obuhvatnou ema socijalnog osiguranja ili uslova za uee u njima, 2) obavezom uplaivanja i nainom kalkulisanja doprinosa,
3) obraunavanjem beneficija, ukljuujui i prava suprunika ili naslednika (l. 5).
Primenjuje se na: a) profesionalne eme socijalne sigurnosti koje tite od: bolesti, invalidnosti, starosti, povreda na radu i profesionalnih bolesti, nezaposlenosti, kao i b)
profesionalne eme socijalne sigurnosti koje se odnose na druge socijalne beneficije.
Zatita se odnosi na sve zaposlene, ukljuujui samozaposlene osobe, pa i lica koja
odsustvuju sa rada usled bolesti, materinstva, povrede, nezaposlenosti, invalidnosti
i slino (l. 6. Direktive iz 2006). Oba dokumenta su veoma precizna, te se u njima
navode i konkretni postupci koji su suprotni principu jednakosti, kao to su na primer:
nejednaka mogunost osiguranja, ustanovljavanje drugaijih pravila za mukarce i
ene, nejednaki uslovi za ostvarivanje beneficija, razliiti starosni uslovi za penzionisanje.***

Pomirenje profesionalnog i privatnog ivota: Uz pol, jedan od najrasprostranjenijih osnova zbog kojeg poslodavci diskriminiu ene, su porodine obaveze
(trudnoa, podizanje dece, staranje o starim i nemonim lanovima domainstva).
Zato je jedan od pravaca borbe za izjednaavanje polova promovisanje politike kojom
se olakava usklaivanje porodinih i profesionalnih obaveza. U vezi sa tim, lanom
33, st. 2 Povelje iz Nice (2000), u okviru prava na Porodini i profesionalni ivot,
*Videti l. 23 i 24 ZRP.
** Dozvoljeni su jedino izuzeci kada se radi o godinama za odlazak u penziju kod starosne penzije, beneficija iz
penzijskog sistema koji se odnose na podizanje dece, prava suprunika korisnika starosne ili invalidske penzije i kod
nekih prava suprunika koga izdrava korisnik starosne, invalidske penzije ili beneficija po osnovu povrede na radu ili
profesionalne bolesti (l. 7).
*** l. 6 Direktive iz 86, a sada 9 Direktive iz 2006.
52
navodi se: Da bi uskladio porodini i profesionalni ivot svako ima pravo na zatitu
od otkaza sa posla iz razloga koji su u vezi sa materinstvom i pravo na plaeno porodiljsko odsustvo i roditeljsko odsustvo nakon roenja ili usvojenja deteta. Evropski
pakt za jednakost polova iz 2006. godine predvia ovu oblast kao jedan od tri prioritetna pravca delovanja na polju ravnopravnosti polova (mere za smanjenje razlika
meu polovima i stereotipa; mere za unapreenje profesionalno-ivotnog balansa;
mere za razvoj politike ravnopravnosti polova i monitoringa).*

Inae, prva jasnija inicijativa Unije na ovom planu pojavljuje se u Preporuci
saveta br. 92/241/EEZ od 31. marta 1992, o brizi o deci. Usledie donoenje Direktive 96/34/EZ o roditeljskom odsustvu, kojom je u stvari proireno dejstvo istoimenog
Okvirnog sporazuma zakljuenog izmeu socijalnih partnera na nivou Unije (1995).**
Sledei akt iz ove oblasti - Okvirni sporazum o radu sa nepunim radnim vremenom
bie zakljuen 1997. godine od strane evropskih organizacija socijalnih partnerai
ubrzo pretoen u Direktivu (br. 97/81 od 15 decembra 1997). Sporazum prua preventivnu zatitu od svih tipova diskriminacije prema licima koja rade sa nepunim radnim
vremenom (meu njima su najvie zastupljene ene).***
Zakljuak

Dokumenti Evropske unije posluili su kao inspiracija naem zakonodavcu pri
sainjavanju odredaba Zakona o ravnopravnosti polova, o izjednaavanju polova u
oblasti rada. Sledei komunitarnu praksu, namee se zakljuak da je borba za postizanje pune ravnopravnosti polova u drutvu trajan proces koji zahteva promenu svesti
i stavova javnog mnjenja.**** Zato proces eliminisanja nejednakosti polova ne moe biti
ogranien samo na legislativne mere, ve bi novu regulativu trebalo i praktino da
podre sve dravne institucije, a naroito sudovi i socijalni partneri, kao to se to ini
u Evropskoj uniji.
* U mere pod takom 2 spadaju: briga o deci, briga o drugim zavisnim lanovima porodice i omoguavanje
roditeljskog odustva, kako enama, tako i mukarcima. Videti l. 16 i 25 naeg ZRP.
** Ovim dokumentom se predvia roditeljsko odsustvo u trajanju od najmanje 3 meseca, kao jednako pravo oba
roditelja. Podrazumeva se i zatita od otkaza zbog odsustvovanja, a nakon korienja odsustva - pravo na povratak
na isti posao (l. 2, ta. 1, 2, 4, 5 Direktive Okvirnog sporazuma). O merama iz ove oblasti videti i ta 11, 22, 23, 24,
26, 27 preambule Direktive iz 2006.
***Videti vie npr: K. Christopher, Family-Friendly Europe, The American Prospect magazine, April 8, 2002, Internet:
http://www.thirdworldtraveler.com/Europe/Family_Friendly.html/.
****Videti taku 38 preambule Direktive iz 2006.
53
Slavoljub Cari*
Zabrana diskriminacije u vezi sa
ravnopravnou polova i statusnim pitanjima u
praksi Evropskog suda za ljudska prava
Uopte o zabrani diskriminacije

Zabranu diskrimanacije regulie lan 14 Konvencije o ljudskim pravima, kao i
lan 1 Protokola 12 uz Konvenciju. Ove odredbe glase:

Uivanje prava i sloboda predvienih u ovoj Konvenciji obezbeuje se bez
diskriminacije po bilo kom osnovu, kao to su pol, rasa, boja koe, jezik,veroispovest,
politiko ili drugo miljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza s nekom nacionalnom
manjinom, imovno stanje, roenje ili drugi status. (lan 14 Konvencije)

1. Svako pravo koje zakon predvia ostvarivae se bez diskriminacije po bilo komosnovu kao npr. polu, rasi, boji koe, jeziku, veroispovesti, politikom i drugomuverenju, nacionalnom ili drutvenom poreklu, povezanosti s nacionalnom manjinom,imovini,
roenju ili drugom statusu.

2. Javne vlasti nee ni prema kome vriti diskriminaciju po osnovima kao to
suoni pomenuti u stavu 1. (lan 1 Protokola 12 uz Konvenciju)

Razlika izmeu ove dve odredbe ogleda se u tome to je lan 14 nesamostalnog ili kako se istie u teoriji parazitskog karaktera** i vezan je za neki drugi lan Konvencije, dok lan 1 Protokola 12 uz Konvenciju sadri optu zabranu diskriminacije i
moe se samostalno isticati. Posledice ovakvog regulisanja ogledaju se u dvostrukom
ogranienju u vezi sa primenom odredaba o zabrani diskriminacije.

Naime, sa stanovita lana 14 postoji relativno ograniena praksa Suda, jer se
Sud najee zadovoljava nalaenjem osnovne povrede, bez nalaenja i povrede lana
14. Kada je u pitanju Protokol 12, on kao i svaki drugi protokol uz Konvenciju podlee
posebnoj ratifikaciji od strane drava lanica. S obzirom na mogunost njegove samostalne primene, bez potrebe da se vezuje za druge odredbe Konvencije, drave
nisu u velikom broju ratifikovale ovaj protokol, tako da je polje njegove primene jo
* Autor je pomonik ministra u Ministarstvu pravde i dravne uprave - sektor za zastupanje RS pred evropskim
sudom za ljudska prava
** Leach P. Taking a Case to the European Court of Human Rights, Oxford, 2005, p. 346
54
vie sueno.*

Primeri za sluajeve u kojima nije utvrena povreda lana 14 Konvencije su
sluajevi protiv Ujedinjenog Kraljevstva u kojima zabrana homoseksualcima da slue
vojsku nije okarakterisana kao diskriminacija. Sa druge strane, sluaj Nachova protiv Bugarske predstavlja primer nalaenja povrede lana 14 u vezi sa povredom lana
2 (upotreba smrtonosne sile protiv romskih mladia). Takoe, i u sluaju Milanovi
protiv Srbije utvrena je povreda lana 14 u vezi sa povredom lana 3 Konvencije
(nepruanje adekvatne policijske zatite od napada usmerenih prema pripadniku verske manjine).

Test u pogledu diskriminacije trebalo bi da zadovolji sledee uslove:
drugaije postupanje;
postojanje nedozvoljenog osnova za drugaije postupanje;
drugaije postupanje u odnosu na lica u slinoj situaciji;
nepostojanje razumnog i objektivnog opravdanja za razliito postupanje.

Ispunjenost prva tri uslova za postojanje diskriminacije dokazuje podnosilac
predstavke, dok bi drava trebalo da pokae da je postojalo razumno i objektivno
opravdanje za razliito postupanje. Drugim reima, dunost je drave da dokae da
postoji srazmera izmeu upotrebljenih sredstava i cilja koji se eli postii, pri emu je
dravi priznato polje slobodne procene.

U nizu sluajeva drave nisu bile uspene u tome. Tako na primer, u sluaju
Hoffmann protiv Austrije drava je dodelila starateljstvo nad decom ocu umesto majci,
koja pripada Jehovinim svedocima, pravdajui to potrebom zatite zdravlja dece, s
obzirom da Jehovini svedoci zabranjuju transfuziju krvi. Sud je smatrao da ovakvim
obrazlaenjem nije postignuta srazmera izmeu optih i pojedinanih interesa, zbog
ega je utvrdio povredu lana 14 u vezi sa lanom 8 Konvencije.

Argument potreba zatite tradicionalne porodine zajednice u sluaju homoseksualaca obino nije bio prihvatljiv u praksi Suda (primer za to je sluaj Karner
protiv Austrije, u kome je zabrana nasleivanja umrlog homoseksualnog partnera
ocenjena kao diskriminatorna).

U daljem izlaganju fokusiraemo se na jednan specifian vid diskriminacije
diskriminacije po osnovu pola.
* Ovaj protokol ratifikovalo je zakljuno sa septembrom 2011. godine samo 17 drava lanica Saveta Evrope
(poslednja je to uinila Andora u septembru 2008. godine i od tada nije bilo novih ratifikacija). Srbija je ovaj protokol
ratifikovala jo 1. aprila 2005. godine (u sluaju Stojanovi istaknuta je njegova povreda, ali Sud nije ustanovio da je
lan 1 Protokola 12 bio povreen u konkretnom sluaju).
55
Diskriminacija na osnovu pola

Generalni stav Suda o ravnopravnosti polova i disriminaciji po osnovu polne
pripadnosti iznet je u sluaju Abdulaziz i drugi protiv Ujedinjenog Kraljevstva*:

Unapreenje jednakosti meu polovima danas je glavni cilj u dravama
lanicama Saveta Evrope. To znai da bi veoma jaki razlozi trebalo da se istaknu da bi razlika u postupanju na osnovu pripadnosti odreenom polu mogla da se smatra saglasna
Konvenciji.

U istom sluaju se dalje kae:

Eliminacija svih oblika diskriminacije prema enama u dravama lanicama SE
potvrena je nacionalnim zakonodavstvom, regionalnim i meunarodnim ugovorima.

Dakle, moe se primetiti da je jednakost polova pravilo, a da se izuzeci od
tog pravila mogu pravdati samo veoma jakim razlozima. Drugo, najee je enski pol
izloen diskriminaciji. I najzad, ravnopravnost polova je opte prihvaeni stav na nacionalnom, regionalnom i meunarodnom planu.

U praksi Suda esto se sreu sluajevi diskriminacije po osnovu pola u oblasti
socijalnog i penzijskog osiguranja i radnih odnosa, kada je lan 14 dovoen u vezu
sa lanom 1 Protokola 1, ali i kod statusnih stvari, kada je lan 14 dovoen u vezu sa
lanom 8 Konvencije.

Primeri za dovoenje u vezu lana 14 sa lanom 1 Protokola 1 u oblasti socijalnog osiguranja i prava na deiji dodatak vezani su za Holandiju.

Tako na primer, u sluaju Wessels-Bergervoet protiv Holandije jedna ena je
iskljuena iz sistema povlastica u vezi sa sticanjem starosne penzije, jer je bila udata
za mukaraca koji nije bio osiguran. S obzirom da je mukarac u istoj situaciji tretiran drugaije, u nedostatku valjanog objanjenja o razliitom postupanju Holandija
je oglaena krivom za krenje lana 14 u vezi sa lanom 1 Protokola 1 uz Konvenciju o
ljudskim pravima.

U sluaju Van Raalte protiv Holadnije radilo se o razlici u uplati doprinosa za
program deijih dodataka izmeu mukaraca i ena. Izuzetak iz programa vaio je za
ene preko 45 godina, koje nemaju decu, ali ne i za mukarce u istoj situaciji. Odsustvo
razumnog opravdanja (ene posle 45. godine ne mogu da raaju decu) bilo je dovoljno da Sud opet ustanovi krenje lana 14 u vezi sa lanom 1 Protokola 1 uz Konvenciju
o ljudskim pravima.

Sa druge strane u sluaju Petrovi protiv Austrije naknada za odsustvo sa po* Interesantno da se U. K. u ovom sluaju branilo potrebom zatite trita rada, ali takav legitimni cilj nije se mogao
pravdati u sluaju kada propisi te zemlje dozvoljavaju ulazak u zemlju enskom branom drugu koji je stranac, ali ne i
mukom branom drugom, kao u konkretnom sluaju.
56
sla zbog porodiljskog odsustva po austrijskom pravu postoji samo za majke, a ne i

za oeve. Zbog nepostojanja zajednikog standarda u vezi sa tim u mnogim zakonodavstvima, u vreme kada je doneta presuda (1989. godine) Sud je utvrdio da u
konkretnom sluaju lan 14 nije povreen u vezi sa lanom 8 Konvencije.

Sluaj Sptl protiv Austrije predstavlja jo jedan primer odsustava konsenzusa
u vezi sa jednim specifinim pitanjem, zbog ega je Sud naao da nije bilo diskriminacije. U konkretnom sluaju, radilo se o sluenju vojnog roka od strane ena. Pored
odsustva konsenzusa u vezi sa ovim pitanjem u prilog stava Suda da nije bilo diskriminacije navedena je i nacionalna tradicija, javno mnjenje i polje slobodne procene koje
drave imaju kao suvereno pravo u sistemu organizacije odbrane.

U sluaju Karlheinz Schmidt protiv Nemake, nemaki propisi, voeni lokalnom tradicijom o dunosti mukaraca na vatrogasnu slubu, u sluaju da je oni ne
vre, nametali su mukarcima obavezu plaanja poreza, to nije vailo i za ene. Prema tome, ako je nekada i bilo opravdano nametati tu obavezu samo mukarcima, nije
opravdano praviti razliku izmeu finansijskih obaveza mukaraca i ena, to je navelo
Sud da zakljui da je dolo do povrede zabrane diskriminacije.

U nekim sluajevima pred Sudom utvrivanje postojanja diskriminacije po osnovu pola izbegnuto je sklapanjem poravnanja. To je bio sluaj u predmetu Matthews
protiv Ujedinjenog Kraljevstva u kome se postavilo pitanje postojanja starosne razlike
izmeu mukaraca i ena u vezi sa dobijanjem dozvola za gradski prevoz u Londonu
(enama je ova karta dostupna od 60. godine, dok mukarac mora da saeka da napuni 65. godina).

Kao povreda zabrane diskriminacije ocenjena je i nepodobnost udovaca da
podnese molbu za povlastice koje proistiu nakon smrti njegove supruge, dok je pravo
na udoviku naknadu priznato udovicama (sluaj Willis protiv Ujedinjenog Kraljevstva).

Meutim, razlika u starosnoj granici za odlazak u penziju izmeu mukaraca i
ena u sluaju Stec protiv Ujedinjenog Kraljevstva opravdana je time da se na taj nain
elela izvriti korekcija u pogledu nepovoljong socijalnog i ekonomskog poloaja
ena, to predstavlja uobiajenu praksu u mnogim dravama.

U statusnim stvarima ravnopravnost polova posebno je dola do izraaja
u sluaju Unal Tekeli protiv Turske, u kome je Sud ustanovio povredu lana 14 u vezi
sa lanom 8 Konvencije, kada eni nakon udaje po turskom zakonu nije dozvoljeno da zadri svoje devojako prezime, to se ne odnosi i na mukarce. Sa druge
strane, nemogunost mukaraca da svoje prezime stavi ispred eninog, to zakon u
vajcarskoj dozvoljava enama, ocenjeno je kao diskriminacija u sluaju Burghartz
protiv vajcarske.

Kao to se moe primetiti mukarci su rtve diskriminacije gotovo isto koliko
i ene. Meutim, Sud donekle prihvata kao legitimnu izvesnu pozitivnu diskriminaciju
u korst ena naroito u kontekstu poreza, to je dovelo do toga da je legitimno pravo
drave da propie povoljnije poreske olakice ako je ena glavni hranilac porodice.
57
Posredni uticaj diskriminacije po osnovu pola na neke druge povrede

ljudskih prava nasilje u porodici

Sluaj Opuz protiv Turske (presuda od 9. juna 2009. godine), smatra se jednim od najistaknutijih sluajeva iz oblasti porodinog nasilja. injenice ovog sluaja su
sledee: u periodu izmeu aprila 1995. i marta 1998. godine dogodila su se etiri incidenata u kojima je H.O. bio nasilan i pretio svojoj supruzi tj. podnositeljki predstavke
(sa kojom ima troje dece) i njenoj majci. O svakom od tih incidenata, u kojima je bilo
i tekog premlaivanja, pretnji noem i pokuaja gaenja automobilom, obavetene
su vlasti, a u lekarskim izvetajima nakon lekarskih pregleda kojima su bile podvgnute dve ene konstatovane su brojne povrede kod njih od kojih su neke bile opasne
po ivot. Protiv H.O. voeni su krivini postupci, povodom ega je on u dva navrata
bio u pritvoru, ali je putan na slobodu do poetka suenja. U veini od tih krivinih
postupaka, podnositeljka i njena majka su vremenom povlaile krivine prijave, to
je po turskom pravu bio neophodan uslov za voenje krivinog postupka u ovakvim
sluajevima, tako da je na kraju H.O osuen samo za pokuaj gaenja automobilom
i to na novanu kaznu. Jo jedna novana kazna od oko 385 evra, koju je mogao da
plati u osam rata, izreena mu je jer je podnositeljku predstavke izbo noem. Nakon
toga, prilikom pokuaja preseljenja podnositeljke predstavke u drugi grad H.O. je u
martu 2002. godine pucao na njenu majku, koja je izdahnula na licu mesta. Nakon est
godina suenja H.O. je u martu 2008. godine osuen zbog ubistva i nezakonitog posedovanja oruja na doivotni zatvor, ali je puten na slobodu do okonanja albenog
postupka. Ve u aprilu 2008. godine podnositeljka predstavke podnela je prijavu zbog
pretnji od strane H.O. Turske vlasti su tek u novembru 2008. godine obavestili sve
policijske stanice o dunosti da uhapse H.O. ako bude primeen u blizini stana podnositeljke predstavke. Takoe, donet je i novi zakon kojim su predviene mere konkretnije zatite u sluaju nasilja u porodici.

Sud je povodom ovog sluaja zakljuio da je s obzirom na istorijat nasilnog
ponaanja H.O. novo nasilje, sa smrtnim ishodom, bilo sasvim predvidljivo za turske
vlasti. Sa druge strane, zakonski okvir koji je omoguavao obustavu postupka nakon povlaenja krivinih prijava nije bio dobar. Naime, tretiranje itavog problema
kao porodine stvari, bez ispitivanja motiva za povlaenje prijava (to se naroito
deavalo onda kada je H.O. bio na slobodi) ukazuje, kako na nedostatke u zakonskim
reenjima, tako i na propuste u postupanju turskih vlasti. Nedostaci efikasne istrage,
u sluaju ubistva majke i duina sudskog postupka takoe doprinele su, u kontekstu
prethodno iznetih injenica, zakljuku Suda o povredi lana 2 Konvencije.

Sudske odluke donete protiv H.O. nisu imale nikakav preventivni efekat, niti
efekat njegovog odvraanja od pribegavanju nasilju. tavie, one su ukazivale na izvestan stepen tolerancije prema njegovom ponaanju (dve novane kazne za veoma
ozbiljne nasilne akte). Uprkos donoenju zakona o zatiti od nasilja u porodici turske
vlasti nisu preduzele konkretne policijske i upravne mere u cilju zatite podnositeljke
predstavke, zbog ega je utvrena i povreda lana 3 Konvencije.

Ono to je Sud takoe utvrdio u vezi sa ovim sluajem je da su najee rtve
nasilja ene i to pripadnice kurdske nacionalne manjine, nedovoljno obrazovane i bez
58
sopstvenih prihoda. Opta pasivnost turskih pravosudnih organa prema ovakvoj kategoriji rtava porodinog nasilja dovodi ih u diskriminatorni poloaj u kome se nala
i podnositeljka predstavke, zbog ega je Sud utvrdio povredu lana 14 Konvencije u
vezi sa lanovima 2 i 3 Konvencije. Ovakav zakljuak Sud je temeljio i na izvetajima
domain nevladinih organizacija i organizacije Amnesty Internatiional.
Savetodavna nadlenost Suda i ravnopravnost polova

U svom prvom savetodavnom miljenju Sud se bavio pitanjem moe li lista
kandidata za mesto sudije Evropskog suda za ljudska prava, ukoliko ispunjava kriterijume iz lana 21 Konvencije, biti odbijena jedino na osnovu pitanja koje se odnose na
zastupljenost pripadnika oba pola. Sud je bio jednoglasnog miljenja da nije u skladu
sa Konvencijom da lista kandidata za mesto sudije u Evropskom sudu za ljudska prava
bude odbijena jedino na bazi toga to na njoj nisu i pripadnice enskog pola. Samim
tim, dajui odgovor na ovo pitanje, Sud se nije bavio i odgovorom na drugo pitanje
tj. da li su Rezolucijama 1366 iz 2004. godine i 1426 iz 2005. godine prekrene odgovornosti Parlamentarne skuptine Saveta Evrope po lanu 22 Konvencije da razmotri
listu ili ime na toj listi na osnovu kriterijuma iz lana 21 Konvencije.

Naime, sudije za Evropski sud za ljudska prava se biraju iz razliitih zemalja
koje su ratifikovale Konvenciju. Njih bira Parlamentarna skuptina Saveta Evrope
veinom glasova sa liste od tri kandidata koju dostavlja predmetna drava shodno
lanu 22 Konvencije. Prema lanu 21 stav 1 Konvencije sudije moraju imati visoki
moralni ugled i posedovati kvalifikacije potrebne za obavljanje visokih sudskih funkcija, odnosno biti priznati pravni strunjaci. U Rezolucijama 1366 iz 2004. godine i
1426 iz 2005. godine Parlamentarna skuptina Saveta Evrope propisuje da se nee
razmatrati liste koje ne ukljuuju najmanje jednog kandidata onog pola koji je manje
zastupljen u Sudu (to je zapravo enski pol, zbog ega bi sve liste na kojima su samo
mukarci kandidati trebalo odbiti).

Usled ovakvog stava lista kandidata za sudije Evropskog suda za ljudska prava koju je podnela Malta je 17. jula 2006. godine odbijena od strane Skuptine. Vlada
Malte je prigovorila tvrdei da je ispunila uslove koje propisuje lan 21 stav 1 Konvencije, te da se u navedenom lanu ne pominje i rodna ravnopravnost.

Sud je nakon pribavljanja miljenja od zainteresovanih drava zauzeo stav da
nita ne spreava drave da u listi kandidata vode rauna da budu zastupljeni pripadnici oba pola. Meutim, drave su u obavezi da vode rauna da li predloeni kandidati
ispunjavaju uslove iz lana 21 stav 1 Konvencije i tu je polje slobodnog odluivanja
drava mnogo ue, jer predloeni kandidati moraju uivati visoki moralni i profesionalni ugled. Sa druge strane, pravo je Parlamentarne skuptine da u obzir uzima i neke
dodatne kriterijume koje e inkorporisati u svoje rezolucije i preporuke. U tom smislu,
kriterijum rodne ravnopravnosti nije jedini kriterijum koji zahteva Skuptina, ve se
trai i dovoljno znanje bar jednog od dva slubena jezika u Sudu, to je neophodan
uslov za uspeno obavljanje sudijske funkcije

Kada je u pitanju ravnopravnost polova Sud je smatrao da se radi o uslovu koji
proistie iz tendencija savremenog drutva i zabrane diskriminacije na svim nivoima,
59
pa i meunarodnom sudskom nivou. Meutim, ova obaveza je samo sredstvo, ne i

konani cilj, jer su uslovi za izbor jasno definisani u lanu 21 stav 1 Konvencije, a tamo
se uslov u vezi sa zastupljenou kandidata oba pola ne spominje.

Naravno ovo pitanje se pre svega moe javiti u odnosu na zemlje sa relativno
malim brojem stanovnika, ba kao to je sluaj sa Maltom. Te drave ne bi trebalo
prisiljavati da predloe kandidate koji nisu njihovi dravljani, samo da bi potovali
kriterijum vezan za zastupljenost pripadnika oba pola na listi kandidata za sudije.

Stoga, Sud je u svom prvom datom savetodavnom miljenju smatrao da nije
u skladu sa Konvencijom da lista kandidata za mesto sudije u Evropskom sudu za ljudska prava bude odbijena jedino na bazi toga to na njoj nisu i pripadnice enskog pola.
Zabrana diskriminacije po osnovu pola u pravu EU

Zabrana diskriminacije sadrana je u dva stava lana 21 Povelje o osnovnim
slobodama i pravima, a lan 23 Povelje posebno regulie ravnopravnost polova.

Evropski sud pravde u presudi od 26. februara 1986. godine* takoe je ispitivao potovanje principa zabrane diskriminacije. U navedenom sluaju radilo se o jednakom tretmanu ena i mukaraca u vezi sa odredbom iz lana 177 Ugovora o Evropskoj ekonomskoj zajednici, koja se odnosila na tumaenje Direktive Saveta br. 76/207/
EEZ od 9. februara 1976. godine o sprovoenju naela jednakog tretmana mukaraca
i ena, koji ukljuuje jednake uslove zapoljavanja, profesionalno obuavanje, napredovanje i uslove rada.

Naelo prava na iste plate za isti rad ili rad iste vrednosti, u praksu Evropskog
suda pravde uveden je jo 1976. godine kroz poznati sluaj Defrenne, koji je nastao
pred belgijskim sudom u vezi sa pravom stjuardese da bude jednako plaena kao i
njene muke kolege, to znai da je princip zabrane diskriminacije po osnovu pola
dosledno primenjivan u praksi Suda. O tome svedoi i sluaj Johnston iz 1986. godine
u kome je Sud istiui princip delotvorne sudske kontrole, zapravo osnaio zabranu
diskriminacije izmeu ena i mukarava policajaca u Severnoj Irskoj u vezi sa pravom
na noenje oruja, u pogledu ega su ene bile iskljuene na osnovu potvrde koje je je
izdavalo nadleno ministarstvo i koja se nije mogla osporavati pred sudom.
Zabrana diskriminacije po drugim osnovima vezanim za statusne stvari

U predmetu Frette protiv Francuske homoseksualac se alio da ne moe da
usvoji dete, to je omogueno heteroseksualcima koji ive sami. Ovaj sluaj pokrenuo
je pitanje krenja lana 14 u vezi sa lanom 8 Konvencije, mada pitanje usvajanja dece
ne potpada izriito pod lan 8 Konvencije. Tesnom veinom Sud je zakljuio da nije
bilo povrede, a to je pravdao potrebom zatite zdravlja i prava dece, nedostatkom
zajednikih stavova povodom ovog pitanja u zemljama ugovornicama i podeljenim
miljenjima u naunoj javnosti. Kasnije je ovaj stav Suda evoluirao u korist stava da
* M.H. Marshall v. Southampton and South-West Hampshire Aerea Health Authority, Case C 152/84, [1986], ECR.
60
negiranje prava homoseksualaca na usvajanje dece moe biti opravdano samo tamo
gde je dokazano da bi takav roditelj bio tetan po razvoj deteta.

Taj izmenjeni stav potvruje i presuda u sluaju E.B. protiv Francuske u kome
je odbijanje francuskih vlasti zahteva za usvajanjem deteta od strane ene u stabilnoj
vezi sa drugom enom tretirano kao povreda lana 14 u vezi sa lanom 8 Konvencije,
jer je pripadnost LGBT populaciji bio odluujui faktor za takvu odluku, s obzirom da
francusko pravo pojedincu dozvoljava da usvoji dete.

U sluaju Schalk i Kopf protiv Austrije istopolni par traio je od austrijskih vlasti
dozvolu da stupi u brak. Ovaj zahtev odbijen je sa obrazloenjem da austrijsko pravo
dozvoljava sklapanje braka samo izmeu lica razliitog pola.

Sud je ovde zakljuio da ovakva veza potpada pod ideju porodinog ivota.
Meutim, Konvencija ne obavezuje drave da dozvole istopolne brakove. Drave su
u najboljem poloaju da to cene, pa imajui u vidu nepostojanje zajednikog stava u
vezi sa ovim pitanjem Sud je zakljuio da u konkretnom sluaju lan 12 (pravo na sklapanje braka) nije prekren, ba kao i lan 14 u vezi sa lanom 8 Konvencije.

Kada je u pitanju vrenje roditeljskog prava, prethodnik Suda, Komisija za
ljudska prava zakljuila je da homoseksualni par u sluaju Kerkhoven ne moe biti u
istom poloaju kao i heteroseksualni par.
61
Andrijana ovi*
Indikatori rodne ravnopravnosti

Indikator je pokazatelj stanja neke pojave. Pojam potie od latinske rei indicare to znai pokazivati. Indikatori se koriste u razliitim oblastima kako bi se izvrilo
ocenjivanje, procena i predvianje. Sastoje se od podataka koji se mogu meusobno
ukrtati i kombinovati kako bi se dobili sloeniji pokazatelji. Sve prirodne i drutvene
nauke koriste indikatore kako bi se pokazalo stanje u odreenoj oblasti, stepen
njenog razvoja, dala ocean stanja ili merio napredak. Posebno su pogodni kada se
sagledava trenutno stanje u odreenoj drutvenoj oblasti i sferi ivota i kada se
utvruje smer razvoja i razvojnih politika. Indikator moe biti merenje, broj, injenica,
miljenje ili percepcija koja ukazuje na odreena stanja ili situacije. Promene nastale u
odreenom stanju ili situaciji koje se mere indikatorima se utvruju i tumae u odnosu
na konkretno vreme i prostor, te predstavljaju neku vrstu procene (evaluacije) koja
moe biti pozitivna ili negativna tek kada se stavi u odnos sa prethodnim stanjem
naistom prostoru.

Rodno osetljivi indikatori imaju posebnu funkciju istiui promene u drutvu
koje nastaju tokom vremena, a odnose se na poloaj ena i mukaraca. Njihova korisnost lei u njihovoj sposobnosti da ukau na promene u poloaju i ulogama ena
i mukaraca tokom vremena i da izmere da li je rodna ravnopravnost postignuta.
Upotrebom indikatora i drugih tehnika evaluacije dolazi se do boljeg razumevanja
i pronalaenja naina za postizanje eljenih rezultata, a radi efikasnijeg planiranja
i realizacije programa koji u fokusu imaju postizanje ravnopravnosti izmeu ena i
mukaraca.

Indikatori mogu biti kvalitativni i kvantitativni. Prilikom izrade razvojnih
strategija i programa preporuuje se upotreba i jednih i drugih i to u kombinaciji,
posebno kada se posmatraju rodno uslovljene promene u drutvu tokom vremena.
Kvantitativni indikatori se izraavaju kao mere koliine, dok su kvalitativni, stavovi i
miljenja ljudi o odreenoj temi. Dva naina za razlikovanje izmeu ove dve vrste indikatora je po njihovom izvoru informacija i nainu na koji se ove informacije tumae
i koriste. Tako su izvori kvantitativnih indikatora formalna istraivanja kao to su popisi, evidencije, statistike i druge administrativne evidencije i izvori podataka, dok su
izvori kvalitativnih indikatora manje formalna istraivanja i to javne rasprave, ankete
o stavovima, intervjui i druge socioloke ili antropoloke metode. Zbog svog fokusa
na formalnim istraivanjima, kvantitativni pokazatelji se obino tumae korienjem
formalnih metoda, kao to su statistiki testovi, a rezultati ovih testova se onda koriste kao argumentacija za predlaganje izmena u politici. Kvantitativni pokazatelji su
esto predstavljeni na nain koji je prilino udaljen od dogaaja koje su opisali. Sa
* Autorka je saradnica u Pokrajinskom ombudsmanu
62
druge strane, kako kvalitativni indikatori predstavljaju stavove, esto su predstavljeni

opisno, ali se pri tumaenju promena i rezultata njima mora pridati vanost, jer najdirektnije oslikavaju miljenje i stavove ciljne grupe. Pored osnovne podele na kvalitativne i kvantitativne indikatore u teoriji i praksi se pojavljuju jo i indikatori rizika,
input, output i outcome indikatori, apsolutni (mere se na isti nain u svim zemljama i
svim vremenskim periodima) i relativni (prilagoavaju specifinostima drava), kao i
procesni indikatori i kvalitativne analize.

Izabrani indikator mora da bude pouzdan i opravdan. Opravdanost/validnost
znai da indikator, odnosno informacije koje prua treba da adekvatno korespondiraju sa pojavom koja se meri. Pouzdanost znai da indikatori koji se koriste moraju
biti tani i dosledni. Indikator je pouzdan ako vie naina upotrebe istog instrumenta
(intervju, anketa, itd) daju iste ili sline rezultate. Indikatori koje koristimo moraju da
ispune ova dva testa da bi bili korisni. Prilikom izbora relevantnih indikatora treba
voditi rauna i o sledeim kriterijumima:

Relevantnost (da odgovaraju osnovnom projektnom cilju i operacionalnoj osnovi), jasnoa (da budu razumljivi za zajednicu), drutvena legitimnost, specifinost,
osetljivost (da reflektuju promene u pojavi koja se meri i da su osetljivi na efektivne
politike mere), trajnost, dostupnost, sistematinost, komparativnost, kao i da mogu
obezbediti podatke za posebne grupe u populaciji.

Prilikom definisanja indikatora prvenstveno se mora utvrditi polazna osnova,
odnosno poetno stanje u odnosu na koje e se utvrditi da li je dolo do napretka ili
nazadovanja na odreenom polju. Podaci koji predstavljaju polaznu osnovu se prikupljaju primenom razliitih metoda u zavisnosti od cilja projekta. Tako, na primer,
ako elimo da kreiramo program ije je cilj da se povea broj devojaka na tehnikim
fakultetima, prvo emo prikupiti statistike podatke o broju ena i mukaraca na
fakultetima, a zatim na tehnikim fakultetima. Potom emo istraiti razloge zbog kojih devojke i mladii upisuju, odnosno ne upisuju tehnike fakutete. Kada analiziramo
poetno stanje definisaemo indikatore koji e se oslanjati na ove podatke i njima
emo meriti rezultate budueg programa, odnosno utvrditi da li je dolo do poveanja
broja devojaka na tehnikim fakultetima.

Indikatori rodne ravnopravnosti se definiu i koriste kada elimo da pratimo
promene koje donose odreene politike u odnosu na ene i mukarce. Svi projekti i programi, strategije i politike treba da imaju rodno osetljive indikatore kojima se garantuje da e se panja posvetitii uticaju aktivnosti koje se sprovode na ene i mukarce.
Neke analize ukazuju na nedostatak upotrebe podataka razvrstanih po polu, a takoe
izostanak zakljuivanja na osnovu postojeih podataka, te nekorienje informacija
dobijenih na osnovu podataka u svrhu definisanja politika (evidence based policies).
Primeuje se da praksa korienja podataka i razumevanja njihovog znaenja izostaje
kod odreivanja prioriteta na lokalnom nivou, ak i kada podaci postoje i kada su
neposredno povezani sa razvojnim pitanjima. Indikatori su u lokalnim programima
i strategijama delimino definisani ili sasvim izostaju i u skoro svim sluajevima nisu
urodnjeni (nedostatak rodnih indikatora). Ovakvim nainom kreiranja programa se
zanemaruje injenica da program moe imati potpuno drugaije posledice i rezultate
na ene i mukarce, a bez jasnih metoda praenja i pokazatelja ne moe se ceniti njegova uspenost. Uvoenje rodno osetljivih indikatora u sve politike koje se donose
63
na odreenom nivou znai potovanje principa gender mainstreaming i prepoznavanje razliitog uticaja na ene i mukarce. Korist od uvoenja rodnih indikatora je
viestruka, jer se razvojni procesi i promene deavaju jedino mobilisanjem svih kapaciteta drutva, a sa druge strane, zanemarivanjem velikog dela populacije (ene
ine oko 52% ukupne svedske polupacije) se rizikuje da se ne postignu zadati ciljevi i
izgube znaajni resursi, kako finansijski, tako i vreme, stakeholderi i partneri.

Kada je re o podacima koji postoje u zvaninoj statistici u Republici Srbiji,
moemo rei da je u poslednjih nekoliko godina nainjen znaajan napredak u razvrstavanju podataka po polu. Takoe, strateki dokumenti koji se donose na pokrajinskom i republikom nivou sadre sveobuhvatnu analizu metodolokih i empirijskih
karakteristika odreenih pojava sa indikatorima.

Kada govorimo o rodnoj ravnopravnosti moramo imati u vidu temeljne
principe koji su ustanovljeni na globalnom i evropskom nivou.Ravnopravnost ena i
mukaraca predstavlja jednu od osnovnih vrednosti Evropske unije. Jo je 1957. princip
jednake plate za jednaki rad postao je deo Ugovora iz Rima. Meutim, nejednakosti i
dalje postoje, ali je Evropska unija napravila znaajan napredak u poslednjih nekoliko
decenija, pre svega zahvaljujui zakonodavstvu, uvoenju rodne perspektive u sve
politike i specifinim merama za unapreenje poloaja ena. Znaajan dokument je
Strategija ravnopravnosti izmeu ena i mukaraca koja predstavlja program rada Evropske komisije na polju rodne ravnopravnosti za period 2010-2015.

To je sveobuhvatan okvir kojim se Komisija obavezala da e promovisati jednakost ena i mukaraca u svim svojim politikama, a sa sledeim tematskim prioritetima:
jednaka ekonomska nezavisnost za ene i mukarce;
jednaka plata za rad jednake vrednosti;
ravnopravnost u donoenju odluka;
dostojanstvo, integritet i smanjenje rodno zasnovanog nasilja;
promovisanje rodne ravnopravnosti izvan Evropske unije;
horizontalne teme (rodne uloge, zakonodavstvo ).

Strategija istie doprinos rodne ravnopravnosti ekonomskom rastu i odrivom
razvoju i podrava primenu rodne ravnopravnosti u Strategiji Evropa 2020. Ona
se nadovezuje na prioritete enske Povelje i iskustva iz Mape puta za ravnopravnost
izmeu ena i mukaraca.*

Imajui u vidu vanost i prednosti koje donose indikatori u praenju stanja u
pojedinim oblastima, Evropska unija je ustanovila Evropski sistem socijalnih indikatora. To je instrument koji se koristi za kontinuirano praenje i analiziranje pojedinane
i drutvene dobrobiti evropskih graana u pogledu kvaliteta ivota, socijalne kohezije i odrivosti, kao i promena u socijalnoj strukturi evropskih drutava. Evropski
sistem socijalnih indikatora pokriva zemlje lanice, Norveku i vajcarsku, kao i Japan i Sjedinjene Amerike Drave, kao dva glavna referentna drutva. Ovaj sistem
* Izvor: http://ec.europa.eu/justice/gender-equality/index_en.htm
64
nije ustanovljen samo da bi merio dobrobit i postizanje ciljeva, nego da prati i druge
socijalne promene, da otkriva razvojne procese i njihove posledice, kao i probleme.
Tako su ustanovljeni indikatori za praenje promena u rodnim ulogama.* Na primer,
deo koji se odnosi na trite rada i uslove na radnom mestu meri jednake mogunosti
i neravnopravnost izmeu ena i mukaraca prilikom zapoljavanja, a pokazatelj je
razlika u platama izmeu radnika i radnica (sa definicijom razlike u platama u odnosu
na oblast rada) sa ciljem smanjenja nejednakosti, odnosno neravnopravnosti**.

Od est tipova diskriminacije u Ugovoru o funkcionisanju Evropske unije
(lan 10), rodna ravnopravnost je jedna od onih za koje postoji dovoljno podataka
za osmiljavanje pokazatelja ravnopravnosti. Smatra se da indikatori rodne ravnopravnosti treba da:
pokazuju poloaj mukarca i ena u oblastima kao to su obrazovanje,
trite rada, zarade i socijalna inkluzija, briga o deci i zdravstvo,
predstavljaju podatke Evrostata razvrstane po polu i link za dalje statistike,
budu izabrani na osnovu politike EU dokumenata kao to su Strategija za
ravnopravnost izmeu ena i mukaraca (2010-2015), enska povelja (2010)
i Putokaz za ravnopravnost izmeu ena i mukaraca (2006-2010).***

Drugi primer uvoenja rodnih pokazatelja u globalnu politiku su Milenijumski
ciljevi razvoja i njihovo prilagoavanje prilikama u Srbiji. Na Milenijumskom samitu,
odranog u Njujorku u septembru 2000. godine, lideri 189 zemalja lanica Ujedinjenih
nacija usvojili su Milenijumsku deklaraciju u kojoj su navedene osnovne vrednosti na
kojima treba da se zasnivaju meunarodni odnosi u 21. veku. To su: sloboda, jednakost, solidarnost, tolerancija, potovanje prirode i podela odgovornosti. Republika
Srbija je takoe jedna od zemalja potpisnica Deklaracije.

Milenijumski ciljevi razvoja, proizali iz ove Deklaracije jesu:
1. iskorenjivanje ekstremnog siromatva i gladi;
2. ostvarivanje univerzalnog osnovnog obrazovanja;
3. unapreenje rodne ravnopravnosti i poboljanje poloaja ena;
4. smanjenje smrtnosti dece;
5. poboljanje materinske zdravstvene zatite;
6. borba protiv HIV/AIDS-a (sindroma steene imunodeficijencije, u daljem
tekstu: sida), tuberkuloze i drugih bolesti;
7. zatita i unapreenje ivotne sredine;
8. razvijanje globalnih partnerskih odnosa u cilju razvoja.
* Izvor: http://www.gesis.org/fileadmin/upload/dienstleistung/veranstaltungen_fortbildungen/archiv/soz_ind/
sek01_noll.pdf
** Izvor: http://www.gesis.org/fileadmin/upload/institut/wiss_arbeitsbereiche/soz_indikatoren/Publikationen/paper16_1_.pdf
*** Izvor: http://epp.eurostat.ec.europa.eu/portal/page/portal/employment_social_policy_equality/equality
65

Ovi milenijumski ciljevi razvoja inkorporirani su u Nacionalnu strategiju
za smanjenje siromatva usvojenu 2003. godine. Tri godine kasnije, Vlada je usvojila izvetajNacionalni milenijumski ciljevi razvoja kojim su globalni milenijumski
ciljevi razvoja i indikatori prilagoeni nacionalnim prioritetima razvoja i usklaeni sa
postojeim nacionalnim strategijama razvoja i propisima. Kao primer se navode neki
od zadataka sa indikatorima iz milenijumskog cilja tri.
MCR 3: Rodna ravnopravnost i poboljanje poloaja ena

Zadatak 1: Smanjiti razliku u pogledu ekonomske nejednakosti izmeu
mukaraca i ena (u siromatvu, zaposlenosti, nezaposlenosti, ueu u sindikatima,
napredovanju na poslu, plaenosti)

Indikatori:
Uporedne stope zaposlenosti mukaraca i ena radnog uzrasta (1564 god.)
Uporedne stope nezaposlenosti mukaraca i ena radnog uzrasta (1564
god.)
Procenat ena meu zaposlenima za platu u nepoljoprivrednom sektoru
Procenat ena meu preduzetnicima i samozaposlenima
Procenat ena meu direktorima privrednih drutava
Procenat ena meu pomauim lanovima domainstva
Jaz u platama izmeu mukaraca i ena
U
poredne stope zaposlenosti ena i mukaraca romske etnike pripadnosti
radnog uzrasta (1564 god.)
U
poredne stope nezaposlenosti ena I mukaraca romske etnike pripadnosti radnog uzrasta (1564 god.)
U
poredne stope zaposlenosti ena i mukaraca sa invaliditetom radnog uzrasta (1564)
U
poredne stope nezaposlenosti ena i mukaraca sa invaliditetom radnog
uzrasta (1564 god.)
Procenat ena meu lanovima sindikata
Procenat ena na rukovodeim poloajima u sindikatima

Zadatak 4: Do 2015. razviti sistem zatite ena rtava nasilja i sistem prevencije nasilja nad enama

Indikatori:
Broj savetovalita za ene rtve nasilja
Broj sigurnih enskih kua
66
Broj slubenih lica obuhvaenih treningom o nasilju nad enama

Broj prijava i sudskih postupaka protiv nasilja nad enama
Porodino pravne mere zatite

Iz navedenog moemo zakljuiti da je upotreba razliitih tipova indikatora,
posebno rodnih , neophodna ukoliko se eli kreirati politika koja se moe pratiti i ije
rezultate moemo meriti i utvrivati njihov uticaj na ene i mukarce svih uzrasta,
drutvenih i nacionalnih grupa. Politike i mere se uvode radi poboljanja poloaja
neke grupe i treba da budu podlone promenama koje se kreu u pravcu postizanja
najboljih rezultata. U tome nam najvie pomau indikatori. Naalost, primena indikatora u procesima kreiranja i sprovoenja politika jo nije na zadovoljavajuem nivou,
posebno kada se radi o programima institucija i ustanova dravnog aparata.
67
Danica Todorov
ene i mukarci u brojkama

Diskriminacija na osnovu pola, odnosno rodne pripadnosti najee je strukturalnog tipa; najee ne biva prepoznata, nego se razliito postupanje shvata kao
prirodno stanje stvari, to je posledica predrasuda o ulogama polova i njihove zadatosti u tradicionalnom drutvenom okruenju. O strukturalnoj diskriminaciji se moe
govoriti svaki put kada institucije imaju tzv. neutralnu, odnosno istu politiku prema
svima, ne uzimajui u obzir razlike koje odlikuju pripadnike/pripadnice odreenih
manjinskih grupa*. Zbog toga to su duboko ukorenjene, takve pojave se nazivaju
strukturalnim, a na njih ukazuju statistiki podaci.** Zbog toga je veoma vano voenje
rodno osetljive statistike koja je izvor razliitih informacija o realnim prilikama u kojima ive ene i mukarci, kao i o njihovom doprinosu razvoju drutva. Rodna statistika
je vana za razvoj politika koje su usmerene ka unapreenju rodne ravnopravnosti.

Dakle, rodno osetljiva statistika se odnosi na prikupljanje statistikih podataka o enama i mukarcima kako bi se omoguilo sprovoenje politike rodne ravnopravnosti, a odnosi se na statistike podatke koji odraavaju stvarni poloaj ena i
mukaraca u svim podrujima ivota, kao i odnose meu polovima. Ovakva statistika
omoguuje vidljivost stanja i iskustva ena i mukaraca tokom svih faza ivota i jasno
pokazuje stepen ravnopravnosti polova u drutvu.***

Jo na Svetskoj konferenciji o enama u Najrobiju, 1985. je ukazano na prikazivanje razlika po polu i statistike koja sutinski uvaava rodne razlike i specifinosti.
U Pekinkoj deklaraciji i platformi za akciju (1995) rodno osetljiva statistika postaje
jedan od stratekih ciljeva, a danas je opteprihvaeno da je neophodan instrument
u definisanju i sprovoenju rodnih politika (Blagojevi Hjuson, 2011). Rodno osetljiva statistika omoguuje podizanje svesti o problemima, a osnov je za racionalno
osmiljavanje politika i praenje njihovih efekata. Da bi bila rodno osetljiva, statistika
mora da prepozna i izmeri razlike u poloaju ena i mukaraca, to podrazumeva, ne
* Strukturalna diskriminacija je politka institucija dominantne rasne/etnike/rodne ili druge grupe i ponaanje
pojedinaca/ki koji primenjuju politiku i kontroliu institucije, koji su u nameri neutralni, ali za rezultat imaju razliiti/ili
tetan tretman manjinski rasnih/etnikih/rodnihidrugihgrupa. (prema: Pincus, F. L., Discrimination Comes in Many
Forms: Individual, Institutional, and Structuralin: Adams, M., Blumenfeld, W., Castaneda, R., and others, Readings
for Diversity and Social Justice, New York and London: Routledge, 2000, p. 31 - 35.)
** Glavno jemstvo zatite od strukturalne diskriminacije je zabrana posredne diskriminacije, a posebno je vaan
nain na koji izvrna tela tumae kriterijume objektivnog opravdanja koje je sastavni deo ovog jemstva. (Smjernice
za suzbijanje diskriminacije i promicanje raznolikosti na hrvatskom tritu rada, str. 10, http://www.cesi.hr/attach/_h/
hr_smjernice.pdf)
*** Zakon o ravnopravnosti polova (2009) u lanu 40 navodi da statistiki podaci koji se prikupljaju, evidentiraju i
obrauju na nivou Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, kao i u ustanovama i organizacijama koje obavljaju javna ovlaenja, javnim preduzeima i privrednim drutvima, moraju biti iskazani po polu.
Ovi statistiki podaci su sastavni deo statistikog informacionog sistema Republike Srbije i dostupni su javnosti, u
skladu sa zakonom.
68
samo da podaci budu razvrstani prema polu, nego i da se uoe i prate oni procesi i
oblasti u kojima dolazi do diskriminacije, ili gde se razlike posebno istiu (Blagojevi
Hjuson, 2011). Ono po emu se rodno osetljiva statistika razlikuje od drugih kvantitativnih istraivanja jeste to to se podaci preuzimaju od zvaninih, odnosno ovlaenih
organa i organizacija. U Srbiji je rodno osetljiva statistika poela 2005. godine, publikacijom pod nazivom ene i mukarci u Srbiji.*

U nastavku teksta e biti prikazani podaci o enama i mukarcima u nekoliko
kljunih oblasti koji su objavljeni u publikaciji ene i mukarci u Srbiji 2011. godine.

Podaci u vezi sa brojem stanovnika su vani za sticanje opte slike drutva.
Srbija ve nekoliko decenija prolazi kroz duboku populacionu krizu koja se ispoljava kroz problem biolokog obnavljanja stanovnitva (negativna stopa, 2010:-4,7
stanovnika na 1000), njegovo starenje, pojaane migracije (prisilne i dobrovoljne)
i visoku sklonost ka migraciji (Blagojevi Hjuson, 2011). Stopa fertiliteta** pala je sa
1,6, koliko je iznosila 2001. godine na 1,4 u 2010. godini, to je znatno ispod nivoa
potrebnog za obnavljanje stanovnitva (stopa je 2,2). Ovo dovodi do ozbiljnih razvojnih problema jer se naruava ravnotea izmeu generacija, odnosno smanjuje broj
dovoljno radno sposobnih koji mogu da preuzmu izdravanje i najmlaih i najstarijih
koji nisu radno sposobni.

U naoj zemlji etiri petine i ena i mukaraca ivi u braku/zajednici (78% svih
mukaraca i 81% svih ena). Po tipu porodice, ene i mukarci se najvie razlikuju po
tome da li ive sami sa detetom. ene predstavljaju ak 77 odsto lica izvan braka koja
ive sa detetom mlaim od 17 godina, a to znai da ene predstavljaju etiri petine
samohranih roditelja*** iji je poloaj u Srbiji hronino teak zbog niskog nivoa zatite
prava deteta na primanje izdravanja, kao i na nizak stepen drutvene brige za ovu
ranjivu kategoriju stanovnitva. Deca samohranih roditelja, kao i oni sami, su izloeni
naroito visokom riziku od siromatva. Istovremeno, u mlaoj populaciji konstantno opada broj zakljuenih brakova, kojih je 2010. godine bilo za treinu manje nego
1980. godine, to se moe pripisati tzv. kohabitaciji,**** ali je verovatnije vie povezan sa
promenom stava prema zajednikom ivotu u braku, kao i sa starenjem populacije,
to dovodi do smanjenje broja onih koji bi mogli da sklope brak. Uoava se takoe
da se pomera starosna granica za stupanje u brak (30,8 godina za mukarce i 27,1 za
ene) to dovodi do pomeranje granice raanja.
* Meu podatke koje Republiki zavod za statistiku prikazuje u publikaciji ene i mukarci u Srbiji su podaci koji
se dobijaju iz redovnih izvora, kao to su popis, vitalna statistika, redovna i vanredna statistika istraivanja (anketa
o radnoj snazi i o ivotnom standardu, MICS-istraivanje viestrukih pokazatelja stanja i ponaanja dece i ena u
Srbiji, anketa o korienju javnih usluga i javnom internetu i anketa o korienju vremena). Korisnici rodno osetljive
statistike su mnogobrojni i obuhvataju dravne institucije, rodne mehanizme, naunike i strunjake, organizacije
civilnog drutva i medije.
** Stopa ukupnog fertiliteta predstavlja broj ivo roene dece po jednoj eni starosti 15- 49 godina.
*** Prema optoj definiciji, samohrani roditelj je lice koje samostalno obavlja roditeljsko pravo. Tumaenja su razliita,
pa se pod ovim pojmom podrazumevaju jednoroditeljska porodica (ine je dete/deca i jedan roditelj) i samohrani
roditelj (nije u braku, ne ivi u vanbranoj zajednici, a sam se brine i izdrava dete/decu).
**** Alternativne forme domainstava (kohabitacija), Domainstva Srbije na poetku treeg milenijuma sociodemografska analiza, MirjanaBobi, www.doiserbia.nb.rs; Tipovi porodinih formi, kohabitacija (kohabitacije,
vanbrana raanja): a) marginalna; b) uvodubrak; c) faza u branom procesu; d) alternativa samakom ivotu;
e) alternativa braku; f) ne razlikuje se od braka. Promen ebranosti I porodinih modela u postsocijalistikim zemljama: zakasnela i nepotpuna, il ispecifina druga demografska tranzicija? Mina Petrovi, www.doiserbia.nb.rs
69

Podaci pokazuju da je obuhvat dece po polu na razliitim nivoima obrazovanja
ujednaen. Devojice predstavljaju 49% dece obuhvaene predkolskim obrazovanjem, a deaci 51% to je posledica njihove razliite zastupljenosti u tim generacijama.
Na nivou osnovnog obrazovanja nema bitnijih razlika po polu, kao ni na nivou srednjeg obrazovanja u kojem je dolo do znaajnijeg ujednaavanja. Meutim, zastupljenost mladia i devojaka po obrazovnim profilima je razliita. Visok stepen segregacije
pojedinih profila, kao to je na primer, elektrotehnika kola, koju je zavrilo samo 7%
devojaka, dugorono vodi zadravanju visoke rodne segregacije zanimanja i proizvodnih delatnosti, odravanju rodnih stereotipa, potplaenosti odreenih zanimanja
(onih u kojima su koncentrisane ene), ili favorizovanju tradicionalno mukih vrednosti u proizvodnji i razvoju tehnologija.*
Velike razlike nastaju na nivou visokog obrazovanja i to u korist ena (upisano
je 55% ena). One ine 61 odsto diplomiranih studenata 2009. godine. I na ovom nivou
postoji izraena koncentracija ena u nekim oblastima, kao to su obrazovanje (91%),
zdravstvo i socijalna zatita (77%), umetnost i humanistike nauke (65%), drutvene
nauke, poslovanje i pravo (62%). Mukarci ine vie od polovine u podrujima prirodnih nauka, matematike i informatike (61%), kao i tehnike, proizvodnje i graevinarstva
(56%).

U 2009. godini u Srbiji je prvi put u istoriji izjednaeno uee ena i mukaraca
meu onima koji su doktorirali (ene ine 44% svih doktora nauka, magistara i specijalista meu nastavnicima i saradnicima na visokim kolama i fakultetima)**. Ubrzana
feminizacija naunih zvanja povezana je delom i sa pogoranjem poloaja nauke, a
ne iskljuivo sa poboljanjem poloaja ena. ene, naime, ulaze u ona podruja koja
naputaju mukarci, tj. u podruja kojima opadaju status i plaenost (Blagojevi Hjuson, 2011:44). Izjednaavanje ena i mukaraca u sticanju akademskih titula odraava
se i na strukturu nastavnog kadra na univerzitetima, a feminizacija nastavnog osoblja
je najvidljivija na najniem nivou saradnik bez naunog zvanja gde ima vie od
polovine ena.

Ako se posmatra opta populacija i njena tehnoloka pismenost, moe se
uoiti da su razlike izmeu mukarca i ena vee ukoliko se radi o starijim generacijama, a meu mlaima su veoma male. Meutim, podaci pokazuju da su razlike izmeu
ena i mukaraca znaajnije kada je re o korienju raunara i interneta (u starosnoj
grupi od 25-54 godina raunar koristi manje od 60% ena, a vie od 60% mukaraca,
dok internet koristi oko 40% ena i oko 50% mukaraca).

U ukupnoj populaciji mukarci imaju 1,4 puta viu stupu aktivnosti od ena
iste starosti (15 i vie godina). Ipak, na tritu rada konstantno je vie nezaposlenih
ena. Stopa nezaposlenosti ena 2010. godine bila je via od stope nezaposlenosti
mukaraca (20,2 ena naspram 18,4 mukaraca). ena je neto vie u svakoj starosnoj
kategoriji nezaposlenih i dugorono nezaposlenih radno sposobnih lica, kao i meu
registrovanim nezaposlenim licima. Meu nezaposlenim enama preovlauju one sa
* Meu uenicima i uenicama koji su zavrili srednju kolu 2010, najzastupljeniji obrazovni profili kod devojica su
gimnazija, ekonomija, pravo i administracija, zdravstvo i socijalna zatita, a kod deaka mainstvo i obrada metala,
elektrotehnika i gimnazija.
** Pre 30 godina meu doktorima nauka bila je treina ena.
70
zavrenom srednjom kolom.

Najvie zaposlenih (i ena i mukaraca) je u poljoprivredi (21% od svih zaposlenih ena i 23% od svih zaposlenih mukaraca). Mukarci su ee zaposleni u
preraivakoj industriji, a ene u trgovini. Sektori obrazovanja, zdravstvene i socijalne
zatite zapoljavaju ene ee nego poljoprivreda (22,9%). ene ine vie od polovine
strunjaka, to je posledica njihove vee zastupljenosti meu najobrazovanijom grupom stanovnitva, a vie od polovine ih je na mestima strunih saradnika, slubenika
i uslunih radnika. Jedina zanimanja u kojima je ena manje nego mukaraca su
ona izrazito tehnika ili povezana sa odluivanjem. Oblast koja je najzatvorenija za
zapoljavanje ena je oblast bezbednosti, tako da je unutar ovog sektora tek 2% ena
meu profesionalnim vojnicima. Zanimljivo je da ene ine 41% zaposlenih u upravi
carina, ali je samo jedna na rukovodeem mestu.

ene su dva puta ree samozaposlene od mukaraca, a tri puta ee su
pomaui lanovi domainstva, mada su u najmlaoj kategoriji (15-24 godine) rodne
razlike mnogo manje, to ukazuje na to da se menjaju obrasci. Naalost, ene su
ee od mukaraca zaposlene u neformalnoj ekonomiji (20,6% ena naspram18,9%
mukaraca). ak 13% svih ena i 24% ena starosti od 55 do 64 godine (prema 4%,
odnosno 2% mukaraca) imaju status pomaueg, odnosno neplaenog lana
domainstva koji radi u porodinoj radnji ili na poljoprivrednom imanju (ene predstavljaju 71% pomauih lanova domainstva u poljoprivredi), a samo u 28% sluajeva
su nosioci registrovanih poljoprivrednih gazdinstava.

Neto vie od polovine svih korisnika starosnih penzija su ene, a mukarci
ine dve treine svih korisnika invalidskih penzija. ene u proseku primaju za 18% niu
starosnu penziju od mukaraca, a 14% niu invalidsku penziju.

Prema rezultatima istraivanja o korienju vremena, koje je 2010. godine
prvi put uraeno u Srbiji, mukarci u proseku imaju vie slobodnog vremena od ena
(neto vie od jednog asa dnevno) iako u proseku vie vremena provode na plaenom
poslu, dok ene provode dva sata vie na neplaenim poslovima.

I na kraju nekoliko podataka o ueu ena u odluivanju koje je znaajno, ne
samo za ene, nego i celokupno drutvo i pokazuje stepen njegove demokratinosti.
Prema podacima o broju ena na mestima odluivanja moe se suditi o nivou strukturalne diskriminacije ena u jednom drutvu. Poloaj ena na najviim nivoima
odluivanja pod uticajem je njihove rodne pripadnosti, pa i politike pozicioniranosti
koja je rezultat razliitih inilaca. Primeuje se da procenat uea ena opada to
su pozicije vie. Ali, od 2000. godine, kada je zastupljenost ena u parlamentima na
svim nivoima odluivanja u Srbiji bila gotovo simbolina, do izbora 2012. godine, na
svakim izborima poveavan je procenat ena, prvenstveno zahvaljujui tzv. kvotama
za manje zastupljeni pol, koje su unete u izborno zakonodavstvo. Posle izbora 2008.
godine, kada je postojala obaveza o tome da na izbornim listama bude treina manje
zastupljenog pola, od 150 jedinica lokalne samouprave u Srbiji na mestu predsednika
optine bilo je 137 mukaraca i samo 10 ena (u tri optine nisu izabrani). U 23 grada na
mestu gradonaelnika bila su 22 mukarca i jedna ena.* U Narodnoj Skuptini Republike Srbije bilo je 22 odsto poslanica, a u Skuptini Autonomne Pokrajine Vojvodine 15
* ene i mukarci u Republici Srbiji,RZZS, 2010.
71
odsto, dok je najvea zastupljenost bila u skuptinama jedinica lokalne samouprave.

Meu dravnim sekretarima bilo je 27 odsto ena. Nakon izbora 2012. uee ena je
poveano zahvaljujui izmeni zakonske odredbe koja je uvela obavezno prisustvo 30
odsto ena na izbornim listama i obavezu da na svakom treem mestu na listi bude
predstavnik manje zastupljenog pola, odnosno ena. Zahvaljujui tome u Narodnoj
Skuptini Republike Srbije od 250 poslanika sada je 80-tak poslanica, dok su u Vladi
Srbije premijer i trojica potpredsednika, a Vladu ine 14 ministara i pet ministarki. Prema dostupnim podacima, 33 dravnih sekretara su mukarci, a dve ene obavljaju ovu
funkciju, dok je meu pomonicima polna struktura ravnomernija 36 pomonika i
30 pomonica ministra (nedostaju podaci za etiri ministarstva).* Pozitivna mera,
meutim, nije dala odgovarajui rezultat u pokrajinskoj skuptini, prvenstveno zbog
toga to su izbori odrani prema proporcionalnom i veinskom sistemu. Tako je prema proporcionalnom sistemu, treina ena bila na listama i ula u Skuptinu, ali to
nije bio sluaj sa veinskim listama, pa su od 120 poslanika Skuptine AP Vojvodine
samo 22 ene. Dve poslanice su potpredsednice, a etvoro je potpredsednika pokrajinskog parlamenta, dok su u Vladi Vojvodine, premijer i etvorica potpredsednika, a
od 11 lanova, 3 su ene, odnosno sekretarke. Funkciju zamenika sekretara obavljaju
trojica mukaraca i jedna ena. Ravnomernija je zastupljenost meu podsekretarima i
pomonicima. Naime, funkciju podsekretara obavljaju etvorica mukaraca i tri ene,
a na pomonikim mestima je 19 mukaraca i 18 ena.**
* www.srbija.gov.rs (20.12.2012.)
** www.vojvodinaa.gov.rs (20.12.2012.)
72
Danica Todorov
Gender mainstreaming
( uvoenje rodne ravnopravnosti u glavne tokove)

Princip rodne ravnopravnosti pretpostavlja da mukarci, ene i osobe
drugaijih rodnih identiteta, imaju jednake preduslove za ostvarivanje ljudskih prava.
Osim toga, rodna ravnopravnost pretpostavlja da postoje jednake mogunosti i za
mukarce i za ene da doprinesu kulturnom, politikom, ekonomskom, socijalnom i
napretku drutva uopte, kao i da imaju jednake mogunosti da uivaju sve koristi od
razvoja jedne zajednice. Meutim, za ostvarivanje rodne ravnopravnosti i stvaranje
jednakih mogunosti nije dovoljno usvojiti zakone i propise koji garantuju ravnopravnost i jednake mogunosti, nego moraju biti donoene pozitivne mere (mere afirmativne akcije), strategije i planovi za akciju koji e oivotvoriti zakonske norme i u
stvarnom ivotu dovesti do ravnopravnosti polova. Jedna od opteprihvaenih strategija za postizanje ovog cilja je gender mainstreaming*, odnosno, uvoenje rodne
ravnopravnosti u glavne tokove.

Gender mainstreaming je globalno prihvaena strategija za unapreivanje
rodne ravnopravnosti. Ukljuivanje ili uvoenje rodne ravnopravnosti u glavne tokove nije samo sebi cilj, nego sredstvo da se postigne ravnopravnost polova i obezbedi
da rodna perspektiva bude u sreditu svih aktivnosti politike razvoja, istraivanja,
zastupanja, zakonodavstva, raspodele resursa, planiranja i implementacije, kao i
praenja programa i projekata.

Gender mainstreaming je ustanovljen kao globalna strategija za
unapreenje rodne ravnopravnosti u Pekinkoj platformi za akciju na IV svetskoj
konferenciji Ujedinjenih nacija o enama (Peking, 1995) Vlade i ostali akteri treba da
unapreuju aktivnu i vidljivu politiku uvoenja rodne perspektive (gender mainstreaming) u sve politike i programe da bi se, pre donoenja odluke, sprovela analiza o njenim
posledicama na ene i mukarce. (Pekinka platforma za akciju, paragraf 79).
Veina definicija je u skladu sa zvaninom definicijom Ekonomskog i socijalnog komiteta Ujedinjenih nacija koja glasi:

Uvoenje rodne perspektive u glavne tokove je proces ocenjivanja posledica
svih planiranih mera, ukljuujui propise, politike i programe, u svim oblastima i na
svim nivoima, po ene i mukarce. To je strategija kojom pitanja koja se odnose na
ene i na mukarce, kao i njihova iskustva postaju integralni deo razvoja, sprovoenja,
praenja i evaluacije politika i programa u svim politikim, ekonomskim i drutvenim
sferama, tako da ene i mukarci imaju koristi u istoj meri i kako se neravnopravnost
* Mainstreaming: Meusobno povezani set vladajuih ideja i pravaca razvoja, odluke ili aktivnosti koji se donose u
skladu sa njima.
73
ne bi reprodukovala. Konani cilj je ostvarivanje rodne ravnopravnosti (UN ECOSOC,

1997.).

Gender mainstreaming obino podrazumeva reorganizovanje politika i procesa, jer su postojee procedure i rutine preesto rodno slepe ili rodno zasnovane. Za
razliku od standardnih pretpostavki kreatora politika iji je rad rodno neutralan, uvek
se iznova dokazuje da se rodne razlike ne priznaju u redovnim politikama i da ukljuuju
(najee nenamerno) pretpostavke i pristrasnost u korist postojeih nejednakih rodnih odnosa. Cilj ukljuivanja principa rodne ravnopravnosti kao strategije je da aktivno osujeti ovu pristrasnost prema polovima i iskoristi mandat kreatora politika kako bi
promovisali ravnopravne odnose izmeu ena i mukaraca. Strategija je usmerena na
same sisteme i strukture i veoma institucionalizovane prakse koje izazivaju nepovoljan poloaj, kako pojedinaca, tako i grupa. Zbog te usmerenosti na sistemski pristup
mnogo je vie mogunosti za ozbiljniji uticaj na rodnu ravnopravnost, nego to imaju
druge strategije. (Verloo, Mieke: Another Velvet Revolution? Gender mainstreaming
and the politics of implementation. IWM Working Paper No. 5/2001: Vienna. str. 3).
Razliiti pristupi u politikama rodne ravnopravnosti (prema autorki: Mieke Verloo)
Strategija
Dijagnoza
Uzroci
Prognoze
ta je pogreno? Ko je odgovoran ta treba uraza problem?

diti?
Poziv na akciju
Ko treba neto
da uradi?
Jednak tretman Nejednakost u

zakonu, razliiti
zakoni/prava
za mukarce i
ene.
Pojedinane
odgovornosti
Promena zakona u pravcu

formalno jednakih prava za
mukarce i ene
u zakonu.
Donosioci
zakona/zakonodavci
Specifine
politike ravnopravnosti
Razliitost, kako
na individualnom, tako i na
strukturnom
nivou.
Osmiljavanje
i pokretanje
konkretnih
projekata sa
odreivanjem
problema
(specifinih
grupa) ena.
Mehanizmi i
tela za rodnu
ravnopravnost,
ponekad
zajedno sa
uspostavljenim
institucijama.
Nejednaka
poetna pozicija
mukaraca
i ena; ene
kao grupa su u
nepovoljnom
poloaju;
specifini
problemi ena
nisu naznaeni;
nedostatak pristupa, vetina ili
resursa ena.
74
Gender mainstreaming
Rodna pristras- Kreatori politike

nost u redovnim (nenamerno)
politikama i
institucijama
rezultirala
je rodnom
nejednakou
Re (organizovanje) politika
i procesa tako
da ugrauju
perspektivu
ravnopravnosti
polova u sve
politike.
Vlada/svi
akteri rutinski ukljueni
u donoenje
odluka

Zato je gender mainstreaming bolja strategija od drugih, posebno od
specifinih politika rodne ravnopravnosti? U izvetaju DAC ekspertske grupe o
enama u razvoju iz 1997. godine je naglaeno da gender mainstreaming reaguje
na nezadovoljstvo velikim naglaskom na odvojenim projektima za ene. Iako su ovi
projekti inovativni, veina njih su bile male, izolovane inicijative koje su dale minimalni doprinos otklanjanju neravnopravnosti polova. Poreenjem opisa gender mainstreaming i specifinih politika, gender mainstreaming se pojavljuje kao strategija
koja ravnopravnost polova moe da izvue iz geta enskih projekata.

Gender mainstreaming se vie bavi problemom rodne neravnopravnosti
na strukturnom nivou, identifikuje rodnu pristrasnost u aktuelnim politikama i njen
uticaj u obnavljanju rodne neravnopravnosti. Reorganizovanje politika treba da bude
takvo da donosioci odluka budu obavezni i sposobni da ugrade perspektivu rodne
ravnopravnosti, uklone predrasude u pogledu pola i preusmere politiku u pravcu ostvarivanja rodne ravnopravnosti. Ova strategija ne moe da zameni specifine politike
iji je cilj da se uklone situacije koje su nastale kao posledica rodne neravnopravnosti. Zbog toga su specifine politike rodne ravnopravnosti i gender mainstreaming
komplementarne strategije i moraju se zajedno koristiti radi ostvarivanja rodne
ravnopravnosti.
Kako je dolo do ove strategije?

Podaci pokazuju da ene spadaju u najsiromanije stanovnitvo, a makroekonomske strategije ne vode ka poboljanju njihovog poloaja i ne reavaju problem
siromatva. Razvoj nije usmeren na ljude, na njihove potrebe i prava, a razvojne strategije ne uvaavaju rodnu perspektivu. Takoe, nema dovoljno informacija o enskom
doprinosu razvoju, zbog ega ostaje nevidljiv i nepriznat, tako da preovlauje percepcija prema kojoj su ene pasivne u zajednici i u pogledu ostvarivanja razvojnih ciljeva
jednog drutva.

Uvoenje rodne dimenzije u sve politike podrazumeva sledee:
ene i mukarci se posmatraju zajedno
Ravnopravnost nije ensko nego drutveno pitanje
Rodna ravnopravnost se sprovodi iz centra, a ne sa margina
Ne znai nuno potrebu za specifinim politikama, ali ih ne iskljuuje
75
Menja i okruenje koje sprovodi takve politike

U
napreenje rodne ravnopravnosti jedan je od ciljeva politike, ba kao i
privredni rast, produktivnost, smanjenje siromatva i odrivost
Ostvarivanje rodne ravnopravnosti je briga svih drutvenih aktera.

Strunjaci takoe smatraju da gender mainstreaming doprinosi smanjenju siromatva i podstie ekonomski rast. To je proaktivan proces osmiljen da se
pozabavi nejednakou koja moe da diskriminie oba pola, a usmeren je na glavne
ekonomske i socijalne politike koje oslobaaju velike resurse. Osim toga, ova strategija uspostavlja dobar ekonomski duh obezbeujui da ene i mukarci budu aktivni,
koristei 100% produktivnu radnu snagu. Znaaj ove strategije ogleda se i u tome to
ona predstavlja dalje korake u traenju jednakosti, a prepoznaje rod kao jedno od
osnovnih organizacionih karakteristika u drutvu i utie na nae ivote od momenta roenja. Dodatni argumenti u prilog ovoj strategiji su da ona pretpostavlja prepoznavanje mukog i enskog identiteta, kao i postojee razlike u mukim i enskim
ivotima, a takoe nae potrebe, iskustva, prioritete i razlike. Od velikog je znaaja i
to to ukljuuje volju da se uspostavi ravnotea u raspodeli odgovornosti izmeu ena
i mukaraca, zahteva odreenu politiku akciju i podrku sa jasnim pokazateljima i
ciljevima, do kojih se ne stie preko noi, nego kontinuiranim procesom.

Da li ima istine u pitanju ve citirane autorke Mieke Verloo: Druga pliana revolucija? Odgovor je potvrdan ako pogledamo ta jo gender mainstreaming znai:
Razlike izmeu ena i mukaraca ne smeju biti osnov diskriminacije.
R
adikalno preoblikovanje naina rada na tritu rada i njegovog uticaja na
zaposlene ene i mukarce.
D
ugorone promene u drutvu, promena uloga roditelja, strukture porodice
i organizacije rada, vremena, pa ak i institucionalnih praksi.
P
artnerstvo izmeu ena i mukaraca tako da ono osigura njihovo puno
uee u drutvenom razvoju i jednaku korist od drutvenih resursa.
Odgovor na uzrok nejednakosti i uspostavljanje korektivnih radnji.
Postavlja pitanje o tome gde ogranieni resursi treba da budu preusmereni.
Vie panje mukarcima i njihovoj ulozi u stvaranju drutva u kojem ima vie
jednakosti.
Metodologija za gender mainstreaming

Uslovi u kojima se primenjuje ova strategija kako bi se obezbedile pretpostavke za uspeh su veoma vani. Na prvom mestu je politika volja. Drave rodnu
ravnopravnost moraju definisati kao jedan od glavnih ciljeva. Osim politike volje,
vano je postojanje specifine politike rodne ravnopravnosti koja se sastoji od sedam
aspekata:
1. Zakonodavstvo jednakih mogunosti i antidiskriminacioni zakoni (slue
76
kao zatita protiv diskriminacije, ne samo na tritu rada; ovi zakoni su neophodni za promociju ravnopravnosti).
2. P
ostojanje mehanizama kao to je ombudsman za ravnopravnost, komisija
(poverenitvo), ili odbori za zatitu od diskriminacije.
3. J aki mehanizmi za ravnopravnost na nacionalnom nivou sa dovoljno alata i
resursa (kako ljudskih, tako i finansijskih) da utiu na politiku na svim nivoima.
4. S
pecifine politike ravnopravnosti i akcije usmerene na reavanje specifinih
enskih ili mukih interesa.
5. P
ostojanje sektora ili osoba zaduenih za ravnopravnost (focal points) unutar ministarstava.
6. Istraivanja i obuke o pitanjima rodne ravnopravnosti.
7. Podizanje svesti o rodnoj ravnopravnosti.

Oigledno je da e biti teko doi do politike volje ako ene nisu u potpunosti
ukljuene u javni i politiki ivot i donoenje odluka, uopte. Dakle, vano je da ene
uu u politiki i javni ivot u mnogo veem broju, a posebno je vano da uestvuju u
donoenju odluka da bi osigurale da razliite vrednosti, interesi i ivotna iskustva ena
budu uzeti u obzir prilikom odluivanja. Iskustvo pokazuje da su u zemljama u kojima
u donoenju odluka uestvuje vei broj ena, promene znatno bre i znatno ih je vie.

Za mainstreaming je neophodna i statistika, odnosno podaci o trenutnoj
situaciji mukaraca i ena i njihovim meusobnim odnosima. Dobra statistika obuhvata podatke koji su relevantni i za ene i za mukarce, podeljeni su prema polu, a
podrazumeva i druge podatke koji govore o pozadini problema neravnopravnosti.

Pretpostavka za razvijanje strategija za postizanje rodne ravnopravnosti je
sveobuhvatno znanje o rodnim odnosima, a poto sva znanja ne mogu biti razvijena
u mehanizmima za rodnu ravnopravnost, vanu ulogu imaju rodne studije i njihova
istraivanja o neravnotei meu polovima u svim oblastima i politikama, kao i prognoze o tome kako e budue inicijative uticati na ene i mukarce.

Znanje administracije. Gender mainstreaming podrazumeva reorganizovanje, razvoj, primenu i evaluaciju procesa politika, kao i informacije o kvalitetima
administrativnog sistema. Potrebno je da administracija poznaje i rodnu ekspertizu
(da poseduju informacije o rodnoj ravnopravnosti i ko su strunjaci/strunjakinje u
ovoj oblasti) i procese politike: koji akteri su uobiajeno ukljueni, koji koraci se obino
preduzimaju, ko je uobiajeno odgovoran.

Neophodni fondovi i ljudski resursi. Finansijska sredstva su neophodna za
sprovoenje ove, kao i svake druge strategije, jer bez finansijskih sredstava nee biti
mogue prilagoavanje postojee politike, tehnika i alata, uspostavljanje novih kanala saradnje i obuka kreatora politike. Prednosti i pozitivni efekti gender mainstreaming-a mogu da se samu u sledeem: gender mainstreaming je skraenica za kvalitet
(Verloo, 1997). Zato u obzir moraju biti uzete dugorone koristi, prilikom razmatranja
kratkoronih trokova.
77
Ko su mogui akteri i njihove uloge?

Politiari igraju kljunu ulogu imajui u vidu njihov zvanini i formalni zadatak
da definiu prioritete politike i predlau opta pravila. Oni moraju da se uvere da su
uzete u obzir potrebe cele populacije i da e politike doprineti doborobiti drutva
kao celine. Znaaj rodne ravnopravnosti kao osnove demokratije i preduslova boljeg
drutva, generalno je priznat. Ali, politiari su odgovorni za definisanje rodne ravnopravnosti kao jednog od glavnih ciljeva koji treba da se postigne, za promovisanje
ravnopravnosti polova i za relokaciju neophodnih sredstava potrebnih za gender
mainstreaming.

Zadatak uprave/administracije nije samo da sprovodi politiku, nego i da otkriva i definie pitanja politike, pripremi i razvija politike. Uprava je kljuni akter jer
administracija ovu strategiju stavlja u akciju i odgovorna je za obezbeivanje kontinuiteta procesa u bliskoj saradnji sa politiarima kojima je potrebno iskustvo uprave.
Zato je veoma vano da administracija bude spremna za ovu ulogu, a to je najvanije,
odgovornost mora da bude usidrena na samom vrhu.

Iako su mehanizami za postizanje ravnopravnosti polova deo uprave, njihove uloge su razliite. Uloga mehanizama je da postavljaju nova pitanja, razvijaju
nove strategije, prikupljaju i ire znanje i razvijaju strunost. Mehanizmi su i mesto
politike analize i promiljanja. Igraju odluujuu ulogu u poveanju svesti ljudi o
znaaju postizanja rodne ravnopravnosti, a meu politiarima da je to politika
potreba. Mehanizmi, takoe, igraju znaajnu ulogu u obuci, praenju treninga ili razvijanju i prilagoavanju postojeih politikih sredstava potrebama aktera koje treba
da podravaju. Prednost mehanizama je u tome to su usidreni u sistem i znaju koliko svesti i strunosti o rodnim pitanjima postoji, kao i nain na koji administracija
funkcionie. Kako su im na raspolaganju kanali komunikacije, mehanizmi, kao deo
administracije, mogu igrati vanu ulogu u prelasku ka gender mainstreaming-u i
prevoenju visokospecijalizovanih znanja u neto razumljivo, prihvatljivo i korisno za
administraciju.
Primer dobre prakse

Irska

Izvetaj o rodnoj ravnopravnosti u dravnoj upravi (1999) pokazao je da naelna
posveenost nije dovoljna za ostvarivanje rodne ravnopravnosti. Izvetaj je ukazao
na mnogobrojne inioce koji ograniavaju mogunosti ena da napreduju (porodine
obaveze; vie radnih sati na viim pozicijama ini unapreenje manje privlanim
enama; shvatanje menadmenta i osoblja da su ene manje posveene poslu zbog
svojih porodinih obaveza). U svetlu nalaza ovog izvetaja, Vlada Irske je donela odluke o novoj Politici rodne ravnopravnosti i utvrivanju stratekih ciljeva i zadataka
u oblasti ravnopravnosti na nivou ministarstava. Naredne godine postavila je cilj da
treina pozicija zamenika/zamenica rukovodilaca treba da pripadne enama, a ministarstva ukljuuju ciljeve i zadatke u svoje strategije, radi unapreenja rodne ravnopravnosti u dravnoj upravi. Ukoliko stavovi i prakse ograniavaju mogunosti za ene,
moraju se menjati. Ministarstva moraju da preispitaju i, ukoliko je potrebno, promene
78
svoje prakse u oblasti zapoljavanja, postavljanja, pokretljivosti, unapreenja i

obezbeivanja family-friendly radnih angamana. Politika rodne ravnopravnosti je
sastavni deo Politike upravljanja ljudskim resursima, a poveanje broja ena na viim
pozicijama je jedan od najvanijih zadataka. Pozitivne mere (afirmativna akcija) odnose se na nedovoljnu zastupljenost ena na viim pozicijama i prevazilaenje prepreka za napredovanje u karijeri. Ministarstva su obavezna da donesu seriju konkretnih mera koje sadre pozitivne mere u oblasti: zapoljavanja, postavljanja, obuka,
unapreenja, odnosa profesionalnog i porodinog ivota, jezika koji se koristi u dokumentima, uznemiravanja, seksualnog uznemiravanja i maltretiranja.
Primer Vojvodine projekat Ka politici rodnog budetiranja

u Vojvodini

Projekat je osmislio i realizovao Pokrajinski sekretarijat za rad zapoljavanje
i ravnopravnost polova (Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapoljavanje i ravnopravnost polova) uz podrku Agencije UN za rodnu ravnopravnost i razvoj ena (UN
Women) sa ciljem preduzimanja sistemskih koraka ka ostvarivanju rodne ravnopravnosti u svim segmentima ivota, a nakon uspostavljanja pravnog i institucionalnog okvira za ostvarivanje rodne ravnopravnosti. Imajui u vidu stepen razvoja
institucionalnih mehanizama, kao i postojanje stratekih smernica u oblasti rodne
ravnopravnosti, sledei korak predstavlja efikasno ukljuivanje principa rodne ravnopravnosti u sve pokrajinske politike i programe. Na taj nain sve politike koje se
realizuju bile bi u najveoj moguoj meri u skladu sa potrebama ena i mukaraca,
doprinosile bi ostvarivanju rodne ravnopravnosti, a sredstva namenjena za njihovo
sprovoenje upotrebljena na najefikasniji nain.

Dugoroni ciljevi projekta:
Ukljuivanje aspekta rodne ravnopravnosti u budet AP Vojvodine to e doprineti smanjenju postojeih neravnopravnosti i unapreenju rodne ravnopravnosti
Intenzivnije ukljuivanje donosilaca odluka i zaposlenih u pokrajinskoj administraciji u kreiranje rodno-osetljivih programa i raspodelu budetskih
sredstava i poveana svest poslanika/ca u Skuptini APV o mogunostima
unapreivanja rodne ravnopravnosti kroz proces budetiranja
Intenzivnije ukljuivanje organizacija civilnog drutva u kreiranje pokrajinskog budeta u odnosu na rodnu ravnopravnost
Vea transparentnost pokrajinskog budeta sa aspekta rodne ravnopravnosti

Kratkoroni rezultati projekta:

Izraene preporuke za modifikaciju programa zapoljavanja kako bi se rodna perspektiva uvrstila u njih (na osnovu poveanog razumevanja rodnih implikacija pojedinih programa)
79
Poveani kapaciteti Pokrajinskog sekretarijata da sprovodi rodne analize

programa
Formiranje tima koji e se sastojati od pokrajinskih rukovodilaca koji e
razumeti znaaj rodnog budetiranja kao sredstava za ostvarivanje rodne
ravnopravnosti i posedovati znanje o ukljuivanju rodne perspektive u njihove projekte
1. G
rupa odabranih poslanika/ca razume rodne implikacije budeta i
podrava inicijative za ukljuivanje rodne perspektive u budet AP
Vojvodine
2. P
oveana svest organizacija civilnog drutva u vezi sa rodnim
budetiranjem i uestvovanje u kreiranju okvira za sprovoenje rodnog budetiranja.
(Pojedinosti videti u publikaciji Ka politici rodnog budetiranja u Vojvodini, Novi Sad,
2009)
Literatura:
1. Equal Guide on Gender Mainstreaming, Employment&European Social
Fund, European Commission, Direcorate.general for employment, social affairs and equal opportunities, Unit B4, 2004, ec.europa.eu/employment_social/equal/data/.../gendermain_en.pdf
2. Dokmanovi M. 2002, Rodna ravnopravnost i javna politika
3. G
ender mainstreaming, www.un.org/womenwatch/resources/good practices
4. Gender mainstreaming, www.wikipedia.org
5. G
ender mainstreaming - conceptual framework, methodology and presentation of good practices, Final report of activities of the group of specialists
on mainstreaming (EG-MS), Directorate general of human rights, Council of
Europe, Strasbourg, 2004, www.coe.int/t/.../gender-mainstreaming/EG_S_
MS_98_2_rev_en.pdf
6. Ka politici rodnog budetiranja u Vojvodini, Novi Sad, 2009.
7. M
aletin B. i Antonijevi Z. 2007, Prezentacija gender mainstreaming za
zaposlene u pokrajinskim organima uprave, u organizaciji Pokrajinskog ombudsmana
8. M
anual for Gender mainstreaming, Directorate-General for Employment,
Social Affairs and Equal Opportunities, Unit G1, 2008, ec.europa.eu/social/Bl
obServlet?docId=2045&langId=en
9. Rodna ravnopravnost I javna politika
10. Verloo M. 2001, Another velvet revolution? Gender mainstreaming
80
and politics of implementation, www.citeseerx.ist.psu.edu/viewdoc/

download?doi=10.1.1.114
81
Jelena Stefanovi*

ta je mizoginija?

Poznata feministika spisateljica i teoretiarka Jasmina Teanovi svoj tekst
Renik mizoginije** poinje tako to navodi da ju je na razmiljanje o fenomenu mizoginije naveo trenutak kada je sopstvenoj kerki opsovala majku. Ovo zapaanje pokazuje
da esto nismo svesni/e mizoginije koja nas okruuje ili koju i sami/e proizvodimo, te
da je ona, kao deo kolektivne svesti, duboko ukorenjena u na svakodnevni ivot.

Doslovno, mizoginija je mrnja prema enama. Meutim, postoje razliite
definicije mizoginije. Prva ju je definisala Adrijen Ri, poznata amerika feministika
pesnikinja i teoretiarka, kao organizovanu, institucionalizovanu mrnju, neprijateljstvo i nasilje prema enama***. Naa sociolokinja i feministikinja Marina Blagojevi smatra da je mizoginija drutvena bolest. Ona je definie kao bezrazlonu mrnju i/ili strah,
najee praen oseanjem neprijateljstva ili gaenja**** prema enama.Takoe, navodi
da etimoloki pristup zapravo suava znaenje termina mizoginija samo na mrnju
i ukazuje na kompleksnost ovog pojma. U osnovi mizoginije ona vidi ambivalenciju
prema eni (istovremenu ljubav i mrnju). Svoju tvrdnju da mizoginija ne iskljuuje
divljenje prema enama potkrepljuje postojanjem pozitivnih mitova i stereotipa o
enama (ene su lepe, one pruaju utoite, ene su majke), koji, kao i negativni (ene
prljaju, one su opasne, ene su moralno i civilizacijski inferiorne), slue odravanju
patrijarhata. Upravo u ambivalentnosti mizoginije Marina Blagojevi nalazi razliku
izmeu ove pojave i diskriminacije koja deluje samo u pravcu iskljuivanja i marginalizacije*****. Osim toga, ona ukazuje na univerzalnost kao jednu od glavnih karakteristika
mizoginije mizoginija je prisutna u svim vremenima i u svim drutvima i odnosi se
na sve ene. Istovremeno, mizoginija je i kontekstualna pojava. Tako je, ne primer, u
srpskom kontekstu ona povezana sa nacionalizmom.

Mizoginija se ispoljava u najrazliitijim vidovima. Kao to je ve pomenuto,
ona je prisutna u jeziku, npr. u razliitim pogrdnim nazivima za ene (kurva, usedelica, kalatura, krmaa, vetica...). Vicevi o plavuama su, takoe, primer mizoginije.
Nijedan produkt kulture nije imun na mizoginiju. Kada se pogledaju srpske poslovice o eni koje navodi arko Trebjeanin******, jasno se vidi da mnoge od njih promoviu
nasilje nad enama (Ko enu ne bije, taj ovek nije, Na pseto zamahni, a evojku
* Konsultatkinja za rodnu ravnopravnost
** Teanovi, Jasmina (2002) Renik mizoginije, u: Mapiranje mizoginije u Srbiji: diskursi i prakse, Beograd: AIN, str.
59.
*** Mrevi, Zorica sa saradnicama(1999) Renik osnovnih feministikih pojmova,Beograd: IP arko Albulj, str. 85.
**** Blagojevi, Marina (2002) Mizoginija: kontekstualna i/ili univerzalna?u: Polni stereotipi posebno izdanje Nove
srpske politike misli, Beograd: Nova srpska politika misao, str. 23.
***** Blagojevi, Marina (2005) Uvod: mizoginija kao jedna mogua paradigma, u: Mapiranje mizoginije u Srbiji: diskursi i prakse (tom II), Beograd: AIN, str. 15.
****** Trebjeanin, arko (2002) Stereotipi o eni u srpskoj kulturi, u: Polni stereotipi posebno izdanje Nove srpske
politike misli, Beograd: Nova srpska politika misao, str. 99.
82
udri, Ako bude dobra, nee biti modra, ako bude ljuta, ne fali joj pruta). Pritom
treba napomenuti da se poslovice esto definiu kao saete mudrosti jednog naroda. Mizoginija je prisutna u pesmama i priama, ali i u dnevnim novinama i reklamama. Npr. ene su uglavnom akterke u svim reklamama koje se odnose na ienje i
odravanje kue, to doprinosi tzv. domestifikaciji (svoenju ena na kuu i porodicu,
odnosno na privatnu sferu), kao jednom od vidova mizoginije. Sa druge strane, ene
su esto u medijima svedene na seksualne objekte. Osim toga, ene su nevidljive
njihov doprinos razvoju drutva u razliitim sferama esto je preutan ili nije dovoljno
vidljiv. Njihovi napori i rezultati esto se potcenjuju. Veliki problem predstavlja tzv.
vaspitavanje za nejednakost u kome se od najranijeg detinjstva, pa preko nastavnih
planova i programa do izbora zanimanja devojice ue da prihvate neravnopravan
poloaj u drutvu. ene su izloene nasilju, eksploataciji, prostituciji, seksualnom
ropstvu, trgovini ljudima One su izloene otvorenoj i prikrivenoj diskriminaciji zbog
svog pola.

Marina Blagojevi navodi da su interiorizacija, prilagoavanje i trpljenje do
sada bile najee enske strategije odupiranja mizoginiji*. ene, kao i mukarci, prihvataju mizoginu kulturnu matricu i reprodukuju je. Na taj nain mizoginija oblikuje
drutvenu realnost. Meutim, Marina Blagojevi belei jo neke strategije odupiranja,
kao to su:
prisvajanje resursa od mukaraca;
manipulacija mukarcima;
politiko organizovanje;
razvoj vlastitih resursa (obrazovanje, znanje, vetine, veze);
umreavanje;
menjanje institucionalnih praksi;
individualno povlaenje;
povlaenje u enska geta;
pobuna;
samoironija;
stvaranje;
iitavanje tradicije u vlastitu korist (enske studije)**.

Bilo bi dobro kada bi ove strategije poveale osetljivost na mizoginiju i uticale
na promenu svesti o ovom pitanju. Mnogi feministiki radovi bave se identifikovanjem, dekonstrukcijom i kritikom mizoginih diskursa i praksi. Meutim, drutvene
promene donose nove, suptilnije vidove mizoginije. Dok se sutina mizoginije u patri* Blagojevi, Marina (2005) Uvod: mizoginija kao jedna mogua paradigma, u: Mapiranje mizoginije u Srbiji: diskursi
i prakse (tom II), Beograd: AIN, str. 15.
** Blagojevi, Marina (2002) Mizoginija: nevidljivi uzroci, bolne posledice, u: Mapiranje mizoginije u Srbiji: diskursi i
prakse, Beograd: AIN, str. 50.
83
jarhalnim drutvima ogleda u ekonomskoj eksploataciji ena i njihovoj potinjenosti u

privatnoj sferi, dotle je, po Blagojevikinim reima*, mizoginija u post-patrijarhalnim
drutvima mnogo primamljiviji koncept povezan sa diktatom mladosti i lepote koji od
ena stvara potroake robinje. U oblikovanju modernih vidova mizoginije posebnu
ulogu imaju kozmetika i modna industrija, jer da bi ena bila prava ena mora se
truditi da prati modu i dosee propisane standarde lepote.

Iako odupiranje mizoginiji nije jednostavno, pred njom ne bi trebalo zatvarati
oi. Na zadatak je da je prepoznamo, imenujemo, razotkrijemo i kritiki reagujemo
na nju, posebno kada je prisutna u javnoj sferi.

Ako elite da saznate vie
1. Blagojevi, Marina (ur.) (2002) Mapiranje mizoginije u Srbiji: diskursi i prakse,
Beograd: AIN
2. Blagojevi, Marina (ur.) (2005) Mapiranje mizoginije u Srbiji: diskursi i prakse
(tom II), Beograd: AIN
3. Bogavac, Minja (2007) Mrnja prema enama, dostupno na http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=45142&lang=2 [19. 5. 2012.]
4. Vukadinovi, ore (ur.) (2002) Polni stereotipi posebno izdanje Nove srpske
politike misli, Beograd: Nova srpska politika misao
* Blagojevi, Marina (2005) Uvod: mizoginija kao jedna mogua paradigma, u: Mapiranje mizoginije u Srbiji: diskursi
i prakse (tom II), Beograd: AIN, str. 17.
84
Jelena Stefanovi
Jezik i rod

Kada je, pre desetak godina, Nataa Mii, tadanja predsednica Narodne
skuptine, u direktnom televizijskom prenosu oslovila jednu od parlamentarki sa poslanica, digla se itava bura u javnosti. Odjednom je, ak i onima koji inae ne vode
rauna o pravilnom izraavanju i jezikim normama, bilo vano da dokau kako je
predsednica pogreila i kako to to je ona rekla nije pravilno. Ovaj primer dobro ilustruje nerazumevanje i otpor koji jo uvek postoji u vezi sa upotrebom rodno osetljivog
jezika kod nas.

Da li je pravilno ili ne upotrebljavati oblike enskog roda za ene u odreenim
profesijama? Zdrav razum i logika rei e da jeste. Tako, na primer deca u svom govoru uvek odslikavaju realnost koja je pred njima, pa svoju vaspitaicu nikad nee oslovljavati sa vaspita, ak i ako se ona sama tako predstavlja (ogromna veina ena
predstavlja se u mukom rodu), profesorka geografije bie geografiarka, a biologije
biologiarka. Osim toga, u srpskom jeziku mora se potovati kongruencija subjekta i
predikata, pravilo po kome subjekat treba da se slae sa predikatom u rodu i broju, pa
gramatiki npr. nije pravilno rei Poslanik (ili predsednik) Mii je izjavila. Ipak, odgovor
na pitanje o pravilnosti upotrebljenih oblika zapravo e zavisiti od teorijskog pristupa
za koji se opredelite.

Prema strukturalistikoj teoriji jezika, koja je danas prilino zastarela, jezik
je statian i homogen sistem znakova, odvojen od drutvenog konteksta u kome se
upotrebljava. Novije teorije ukazuju na delatnu funkciju jezika, istiui njegovu ulogu
u oblikovanju emocija, reakcija, opaanja, stavova, verovanja. To praktino znai da
se jezikom kreira stvarnost, odnosno da jezik znaajno utie na stvaranje i odravanje
odreenih odnosa moi u drutvu.

U tekstu Rod i jezik lingvistkinja Jelena Filipovi daje kratak pregled istorije
istraivanja odnosa izmeu jezika i roda*, izdvajajui tri najvanija perioda. Prvi period obeleila je teorije dominacije, koja je nastala u okviru rodnih studija u lingvistici,
a inicirana je knjigom Robin Lejkof iz 1975. godine. Opta je tvrdnja da ovu studiju
karakterie pretpostavka da je jezik mukarca jedan od kljunih mehanizama za
uspostavljanje i odravanje dominacije nad enama.** Naveden je slikovit primer iz
knjige koji se podjednako odnosi na srpsko i englesko govorno podruje reenicu:
On je profesionalac, odnosno: Ona je profesionalka, veina ljudi protumaie na
sledei nain: On je strunjak u svom poslu; ona je prostitutka upadljivo je da muki
oblik ima nemarkirano znaenje, a enski rod ima dodatnu, negativnu konotaciju.
* Filipovi, Jelena (2011) Rod i jezik, u: Uvod u rodne teorije, Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadu, Rodne studije,
ACIMSI i Mediterran Publishing, 410-417.
** Isto, 411.
85

Teoriju dominacije zamenila je 80-ih godina prolog veka teorija razliitosti ili
model dve kulture. Osnovna pretpostavka ove teorije je da ene i mukarci govore
razliitim dijalektima, to se objanjava razlikama u procesu socijalizacije.* Navodi
se (prema Tenen) da kod devojica razgovor predstavlja sredstvo za uspostavljanje
intimnosti, dok je kod deaka to sredstvo fizika aktivnost. Razlike u komunikacijskim
obrascima ena i mukaraca vidljive su i u obrazovnom procesu. U skladu sa tim, komunikacijski problemi odraslih ena i mukaraca mogu se tumaiti njihovim razliitim
oekivanjima od procesa i rezultata konverzacije.

Trei period, od 90-ih godina 20. veka, obeleila je teorija performativnosti
Dudit Batler po kojoj je jezik jedno od kljunih sredstava za stvaranje (rodnog) identiteta. Rodni identitet nije statian, nego se on stvara i menja tokom itavog ivota.

Posebnu panju Jelena Filipovi posveuje novoj teoriji jezika i roda u ijem
su centru delatne zajednice koje se definiu kao grupa pojedinki i pojedinaca koji zajedno delaju radi postizanja odreenih drutvenih ciljeva. U veini delatnih zajednica
moe se jasno sagledati uticaj monih elita koje imaju privilegovan pristup diskursu
te donose odluke o jeziku (koje su u direktnoj vezi sa njihovim kulturnim modelima
i ideologijama), koje se potom uspeno implementiraju na nivou ire zajednice kroz
pravosudni i administrativni sistem, obrazovne politike i slino.**
Vratimo se sada na pitanje sa poetka teksta. Da li je za enu u parlamentu
pravilno rei poslanica ili poslanik? Zastupnici/e strukturalistike orjentacije u jeziku
rei e da je pravilno upotrebljavati re poslanik i za ene i za mukarce, zato to je
muki rod neutralan i generiki. Posledica je nevidljivost ena u javnoj sferi, odnosno
odravanje rodne neravnopravnosti u jeziku. Zastupnici/e modernih teorija jezika i
rodne ravnopravnosti rei e da je jezik dinamika kategorija i da se menja zajedno
sa drutvenim promenama. U prolosti ene nisu uestvovale u politikom ivotu, danas one jesu lanice Narodne skuptine, parlamentarke, odnosno poslanice. To treba
jasno da se vidi i u jeziku. to se samog oblika tie, u Reniku Matice srpske postoji
odrednica poslanikovica, uz koju se navode dva znaenja: ena poslanik i poslanikova
ena***.

Meutim, ovaj spor otvara jo jedno zanimljivo pitanje. Jasno je da u zajednici
postoji svest o tome da je u jezikom izraavanju neto pravilno, a neto ne, tj. da se
moramo pridravati propisane jezike norme, ali veoma retko se postavlja pitanje ko
su kreatori/ke standardnog jezikog izraza, odnosno, ire posmatrano, jezikih politika. Zato psiholingvistkinja Svenka Savi gaa pravo u metu kada u svojim mnogobrojnim radovima i javnim nastupima neumorno apostrofira pojedince ili grupe koji/e
imaju mo odluivanja u ovom sluaju. estok otpor uvoenju rodno osetljivog jezika
u javni diskurs pre je izraz straha da se priznaju drutvene promene koje ugroavaju
postojee rodne modele u kojima ene imaju podreenu ulogu, nego izraz jezikog
istunstva. Interesantno je kako se brzo i bezbolno uvode muki nazivi za tradiciona* Filipovi, Jelena (2011) Rodijezik, u: Uvodurodneteorije,Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadu, Rodne studije,
ACIMSI i Mediterran Publishing, 412.
** Isto, 415.
*** Renik srpskohrvatskog knjievnog jezika, Novi Sad i Zagreb: Matica srpska i Matica hrvatska, 1967. (drugo fototipsko izdanje iz 1990), Knjiga etvrta, O-P, 749.
86
lno enska zanimanja, npr. medicinska sestra medicinski tehniar*.

Kada je u pitanju upotreba rodno osetljivog jezika, treba naglasiti da je podjednako vano: (1) ukazivanje na seksistiku upotrebu jezika, njeno razotkrivanje i
dokumentovanje, (2) kao i lina jezika praksa, tj. upotreba rodno osetljivog jezika
koja e trenutno alternativne jezike forme uiniti uobiajenim kroz proces jezike
harmonizacije**.
Najoptiji saveti za upotrebu rodno osetljivog jezika su:
korienje rodno neutralnih oblika (predsedava umesto
predsedavajui, reija umesto reiser, lektura umesto lektor)
rodna specifikacija oblika od kojih je teko izvesti enski rod (ena
kupac, ena prevodilac, ena vatrogasac)
uvoenje novih rei koje oznaavaju ene u odreenim profesijama ili na
odreenim funkcijama (stomatolokinja***, dekanica, rektorka).
Ako elite da saznate vie
1. Savi, Svenka (2002) Seksizam u jeziku politika omalovaavanja, u: Mapiranje mizoginije u Srbiji:diskursi i prakse, Beograd: AIN
2. Savi, Svenka (2004) ena sakrivena jezikom medija: kodeks neseksistike
upotrebe jezika, Novi Sad: Futura publikacije
3. Savi, Svenka et al. (2009) Rod i jezik, Novi Sad: enske studije i istraivanja
i Futura publikacije
4. Filipovi, Jelena (2011) Rod i jezik, u: Uvod u rodne teorije,Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadu, Rodne studije, ACIMSI i Mediterran Publishing
5. Filipovi, Jelena et al. (2010) Okrugli sto na temu rodno osetljivih jezikih politika, Beograd: Program Ujedinjenih nacija za razvoj, Sektor za inkluzivni razvoj
* Filipovi, Jelena (2010) Rod, jezikirodnoosetljivejezikepolitike,u: Okrugli sto na temu rodno osetljivih jezikih
politika, Beograd: Program Ujedinjenih nacija za razvoj, Sektor za inkluzivni razvoj, 41.
** Referirajui na primedbu ne zvui dobro J. Filipovi navodi kako je, recimo, posle Drugog svetskog rata iz
upotrebe izbaeno oslovljavanje sa gospoa/gospodin u korist socijalistikog drug/drugarica koje je danas zaboravljeno.
*** Stanoji i Popovi u svojoj Gramatici srpskog jezika za I, II, III i IV razred srednje kole, objanjavajui kako se
grade imenice enskog roda od imenica mukog roda koje se zavravaju na
-ist-() i log kau: Sufiksi (nastavci za graenje rei) -kinja i ica oznaavaju ene vrioce radnje, zanimanja to
znai da oznaavaju razliku u rodu. U dodiru -g iz zavretka log i sufiksa -kinja, suglasnik g se zamenjuje suglasnikom : stomatolog: stomatolokinja).
87
Ankica Dragin*
ene i mediji
Uloga medija u zatiti ljudskih prava

Mediji su danas glavni kanal kojim javno, kao pojavna strana kolektivnog,
stie do linog i privatnog, odnosno sfere u kojoj se najneposrednije odraavaju efekti
preovlaujue drutvene klime. Uloga medija u drutvu je trostruka: informativna,
obrazovna i zabavna, a kada govorimo o ljudskim pravima, onda je njihova uloga
dvojaka. Oni javnost informiu o krenju ljudskih prava, to odgovara njihovoj prvoj
funkciji i omoguavaju ostvarivanje prava javnosti na informisanje.** Mediji takoe obrazuju javnost o ljudskim pravima: graanke i graane upoznaju sa njihovim pravima,
tano, nedvosmisleno i pravovremeno ih upuuju na naine njihovog ostvarivanja,
kao i na mehanizme njihove zatite. Javnosti je vano ukazati i na uzroke krenja
ljudskih prava, ali i na dugorone i ire drutvene posledice njihovog nepotovanja i
zanemarivanja. Ljudska prava kao medijska tema nikako ne bi smela da postanu prevashodno zabavni sadraj. Meutim, pod pritiskom trita i s ciljem poveanja tiraa,
gledanosti ili sluanosti, mediji o ljudskim pravima najee izvetavaju kada se ona
(grubo) kre. Osim to veina njih o tome izvetava turo (vestima ili kratkim prilozima) i na senzacionalistiki nain, o sutini problema, njihovoj iroj implikaciji, mehanizmima zatite prava i nainima prevazilaenja spornih situacija govori nesrazmerno
mali broj priloga (Vali Nedeljkovi ur. 2011a).

Ono to je u kontekstu informativne, pa i obrazovne uloge medija u Srbiji i
Vojvodini, sve primetnije, jeste relativno mali broj pokuaja da se iskorai iz svojevrsnih paralelnih svetova razliitih drutvenih grupa o kojima i mediji izvetavaju.
Ovakvim izvetavanjem mediji doprinose stvaranju oseaja izolovanosti i zatvorenosti svih ovih grupa jednih prema drugima: mukaraca u odnosu na ene i obratno,
veinske etnike zajednice prema onim manjinskim, osoba bez invaliditeta prema onima sa invaliditetom, mlaih prema starijima, zaposlenih prema nezaposlenima. Na
pojedinanom, odnosno linom nivou time se stvara oseanje da je izlazak iz kruga
sopstvene grupe i komunikacija sa drugima subverzivan, pa ak i drutveno opasan
in. Nedostatak informacija, njihova jednostranost, nepotpunost ili povrnost, bez
obzira na uzrok, doprinosi tome da se o drutvenoj realnosti stvaraju neobjektivne,
injenino neosnovane, pristrasne predstave. Na taj nain mediji postupaju u suprotnosti sa profesionalnim i etikim kodeksima meunarodnih i nacionalnih novi* Autorka je saradnica u Pokrajinskom ombudsmanu
** Pravo na javno informisanje obuhvata naroito slobodu izraavanja misli, slobodu prikupljanja, istraivanja,
objavljivanja i irenja ideja, informacija i miljenja, slobodu tampanja i distribucije (rasturanja) novena i drugih
javnih glasila, slobodu proizvodnje i emitovanja radio i televizijskog programa, slobodu primanja ideja, informacija i
miljenja, kao i slobodu osnivanja pravnih lica koja se bave javnim informisanjem, lan 1 Zakona o javnom informisanju (Slubeni glasnikRS, br. 43/2003, 61/2005, 71/2009)
88
narskih udruenja (Kujundi et al. 2008). tavie: ovakvim izvetavanjem mediji kre
i neka od osnovnih naela ljudskih prava zagarantovanih Ustavom, meunarodnim
i domaim propisima, a za ije ostvarivanje i unapreenje se zalau nezavisne institucije za zatitu ljudskih prava u koje se ubraja i Pokrajinski ombudsman.
Mediji i diskriminacija po polu i/ili rodu

Uprkos tome to su diskriminacija i govor mrnje zabranjeni Ustavom i zakonima Republike Srbije, mediji nepotpunim, jednostranim i povrnim izvetavanjem
o sluajevima krenja ljudskih prava pojedinih drutvenih grupa, njihove pripadnice i
pripadnike nastavljaju da manje ili vie eksplicitno diskriminiu (Vali Nedeljkovi ur.
2011a).

Ustav Republike Srbije garantuje slobodu miljenja i izraavanja (lan 46), slobodu medija (lan 50) i pravo na obavetenost (lan 51), a oblast javnog informisanja
i oglaavanja u odnosu na pitanja u domenu rodne ravnopravnosti regulie i nekoliko
zakona. Diskriminacija na osnovu pola zabranjena je, kako Ustavom*, tako i Zakonom o
zabrani diskriminacije**, Zakonom o ravnopravnosti polova*** i Zakonom o oglaavanju****.
Uz slobodu javnog informisanja (lan 2) i obavezu novinarske panje (lan 3), u Zakonu
o javnom informisanju pol se pominje u lanu 38 kojim se zabranjuje govor mrnje,
odnosno svaka vrsta diskriminacije, ukljuujui i onu po polu i seksualnoj opredeljenosti*****.
Zakon o ravnopravnosti polova u lanu 41 koji se odnosi na javno informisanje navodi
sledee:
Informacije putem sredstava javnog informisanja ne smeju sadravati niti
podsticati diskriminaciju zasnovanu na polu.
Odredbe stava 1. ovog lana odnose se i na sve vidove reklama i propagandnog materijala.
Sredstva javnog informisanja duna su da kroz svoje programe razvijaju svest
* lan 21 Ustava RS odnosi se na zabranu diskriminacije i u stavu 3 navodi: Zabranjena je svaka diskriminacija,
neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naroito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, drutvenog
porekla, roenja, veroispovesti, politikog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihikog ili
fizikog invaliditeta.
** lan 11 Govor mrnje, lan 12 Uznemiravanje i poniavajue postupanje, a naroito lan 13 Teki oblici
diskriminacije, u kom se u stavu 1, taka 1 tekim oblikom diskriminacije, izmeu ostalih, smatra i pravljenje razlike
po polu, kao i propagiranje diskriminacije putem javnih glasila (lan 13, stav 1, taka 3). U lanu 20 se podrobnije
govori o zabrani diskriminacije na osnovu pola, a u lanu 21 o diskriminaciji na osnovu seksualne orijentacije.
*** Osim to u lanu 3 uvodi pojam Politike jednakih mogunosti, Zakon o ravnopravnosti polova se diskriminacijom
neposredno bavi u etiri lana (l. 4 Diskriminacija, l. 5 Neposredna diskrminacija, l. 6 Posredna diskriminacija
i l. 9 Opta zabrana zloupotrebe prava), a javnim informisanjem u odnosu na rodnu ravnopravnosti bavi se u u
lanu 41.
**** lan 7 Naelo zabrane diskriminacije zabranjuje diskriminaciju, odnosno odbijanje objavljivanja ili emitovanja
oglasne poruke, izmeu ostalog, i po osnovu pola.
***** Zakon o javnom informisanju, lan 38: Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i miljenja kojima se
podstie diskriminacija, mrnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj
rasi, veri, naciji, etnikoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem
uinjeno krivino delo.
89
o ravnopravnosti zasnovanoj na polu kao i da preduzimaju odgovarajue

mere radi izmene drutvenih i kulturnih obrazaca, obiaja i svake druge
prakse, koji uslovljavaju stereotipe, predrasude i diskriminaciju utemeljenu
na ideji o podreenosti, odnosno nadreenosti odreenog pola.

Medijska udruenja, institucije i organizacije za zatitu ljudskih prava nastoje
da poboljaju izvetavanje o enama i mukarcima putem izdavanja prirunika i obukom novinara o rodno osetljivom medijskom izvetavanju i upotrebi rodno osetljivog,
odnosno neseksistikog jezika. Kodeks novinara Srbije*, koji su usvojili 2006. godine
UNS-a i NUNS-a** i koji se bavi pitanjima profesionalne etike, u svom etvrtom delu o
novinarskoj panji, u lanu 4 navodi sledee:
Novinar mora da bude svestan opasnosti od diskriminacije koju mogu da ire
mediji i uinie sve da izbegne diskriminaciju zasnovanu, izmeu ostalog, na
rasi, polu, starosti, seksualnom opredeljenju, jeziku, veri, politikom i drugom
miljenju, nacionalnom ili drutvenom poreklu. (Kujundi et al. 2008:19)

Pitanjem rodne ravnopravnosti bavi se i Nacionalna strategija za poboljanje
poloaja ena i unapreivanje rodne ravnopravnosti*** za period od 2010-2015. godine
i Akcioni plan za njeno sprovoenje u oblasti uea ena u procesima odluivanja,
ekonomskog osnaivanja, zdravlja, obrazovanja, informisanja i suzbijanja nasilja nad
enama. U delu Nacionalne strategije koji se odnosi na uklanjanje rodnih stereotipa u
sredstvima javnog informisanja i promovisanje rodne ravnopravnosti se, izmeu ostalog, konstatuje da su ene najee, ili odsutne ili prikazane na stereotipni nain u
javnosti, da se pojavljuju u ogranienom broju uloga. ene su znaajno manje predstavljene u vestima, ree intervjuisane i pitane za miljenje nego mukarci****, a prikazi
ena u medijima ih ograniavaju na tradicionalne enske uloge (Miunovi ur. 2011).
U poplavi komercijalnih medija, koji se vode senzacionalizmom, ene
su uglavnom prikazane kao objekti elje ili objekti za gledanje... Nasilni,
poniavajui ili pornografski medijski proizvodi imaju veoma negativan uticaj na ene i njihovo uee u drutvu... Takozvani enski mediji bave se i
problemima fizikog izgleda ene, ili stereotipnim sadrajima za domaice.
Neke kategorije ena su iz medija gotovo izostavljene (na primer: starije
ene, pripadnice manjinskih, nacionalnih i verskih grupa, ene drugaije
seksualne orijentacije, ene sa invaliditetom, seoske ene). (Miunovi ur.
2011:62)

Naini na koje Nacionalna strategija predvia da promovie rodnu ravnopravnost u sredstvima javnog informisanja su, izmeu ostalih, afirmacija rodno senzitivnog medijskog delovanja, uklanjanje rodno zasnovanih stereotipa i mizoginije u
medijskim sadrajima i poveanje uea ena u odluivanju u medijima (Miunovi
ur. 2011).

Medijsku (ne)diskriminaciju marginalizovanih drutvenih grupa na osnovu po* Napisan rodno neosetljivim jezikom.
** Udruenja novinara Srbije i Nezavisnog udruenja novinara Srbije.
*** Uprava za rodnu ravnopravnost Ministarstva rada i socijalne politike Republike Srbije 2009. godine.
**** Prema istraivanjima koje je 2006. godine sproveo sarajevski Medija centar, ene su u tampanim medijima u
Srbiji , Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini zastupljene ak pet puta manje od mukaraca. (Todorov 2009b:48)
90
menutih zakona, uz razliita medijska regulatorna tela* i strukovna udruenja**, prate i

mehanizmi za rodnu ravnopravnost na dravnom, pokrajinskom i lokalnim nivou, kao
i nezavisne institucije za zatitu ljudskih prava, poput Zatitnika graana Republike
Srbije, Pokrajinskog ombudsmana i Poverenika za zatitu ravnopravnosti.

Sva ova tela, mehanizmi i udruenja, izmeu ostalog, imaju za cilj i promovisanje nediskriminiueg postupanja medija i potovanje naela rodne ravnopravnosti, te su u ovim oblastima duni da meusobno sarauju. Regulatorna tela prate da li
mediji rade u skladu sa zakonom, dok strukovna udruenja rad medija prate i u odnosu
na naela i etiku novinarske struke. Mehanizmi za rodnu ravnopravnost prate u kolikoj
meri mediji potuju i promoviu naela jednakih mogunosti, rodne ravnopravnosti i
nediskriminacije u odnosu na pol, odnosno rod i/ili seksualnu orijentaciju, dok institucije za zatitu ljudskih prava, radi zatite ljudskih prava i sloboda graana/graanki
kontroliu rad organa uprave, javnih slubi i institucija.
Medijska slika ena i mukaraca

Rezolucija 1751 Saveta Evrope*** o suzbijanju seksitikih stereotipa u medijima ovim pitanje se bavi jo konkretnije od Pekinke deklaracije i platforme za akciju****.
Odreujui se u odnosu na to kako mediji predstavljaju ene i mukarce i uz ocenu da
su ene podzastupljene, ako ne i nevidljive u medijima, u stavu 3 pomenute Rezolucije navodi se i sledee :
...uticaj seksistikih stereotipa u medijima na formiranje javnog mnjenja,
naroito meu mladima, je katastrofalan: oni perpetuiraju pojednostavljenu, nepromenljivu i karikaturalnu sliku ena i mukaraca, legitimiui svakodnevni seksizam i diskriminatorne prakse i mogu omoguiti i ozakoniti
upotrebu rodno zasnovanog nasilja. Kao takvi, seksistiki stereotipi su sredstva diskriminacije.

Rezultati monitoringa i analiza medijskog izvetavanja o razliitim temama
koje se tiu ena i/ili rodnosti, a koje ve nekoliko godina unazad redovno sprovode
nevladine organizacije koje se bave enskim ljudskim pravima*****, izuzev nepotovanja
profesionalnih pravila prilikom novinarskog izvetavanja o enama, ukazuju i na to da
...mediji ne reflektuju ogromne drutvene promene u odnosima polova i
injenicu da veliki broj ena nisu vie domaice nego rade. Posledica ovog
iskrivljavanja stvarnosti jeste to da devojice nemaju enske uzore van
stereotipnih uloga ena. Poeljna promena ovog stanja podrazumevala
bi da mediji ponu da predstavljaju realnije slike ena, tj. da reflektuju ve
postojeu realnost drutvene promene. (Mini 2007:249)

Istraivanje Kandidatkinje (Vali Nedeljkovi ur. 2008) ukazuje na to da se na* Republika radiodifuzna agencija (RRA) i Republika agencije za telekomunikacije (RATEL).
** Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM), Udruenje novinara Srbije (UNS), Nezavisno udruenje novinara Srbije (NUNS), Nezavisno udruenje novinara Vojvodine (NDNV), itd.
*** Usvojila Parlamentarna skuptina Saveta Evrope 25. juna 2010. godine.
**** Usvojila Generalna skuptina UN u septembru 1995.
***** Npr. enska infoteka, AIN, Labris, ASTRA, B.a.B.e, , Novosadska novinarska kola.
91
kon uvoenja principa kvota za manje zastupljeni pol u predstavnikim telima na svim
nivoima broj poslanica u Skuptini AP Vojvodine od 2003. do 2007. poveao za 13% (sa
9,7% na 16,7%). Meutim, tokom predizborne kampanje 86,5% subjekata medijskih
priloga na TV Vojvodina na srpskom jeziku, odnosno u Vojvoanskom dnevniku bili su
mukarci, a svega 4,7% ene*. Teme o kojima ene u prilozima najee govore su
one socijalne, poput brige o starima ili deci (44,4%), novo vienje politike, promene,
akcije stranke (22,2%), rad dravnih organa (22,2%) i aktivnost vlasti (11,1%)**. Podaci o prilozima u elektronskim medijima na drugim jezicima u slubenoj upotrebi
na teritoriji AP Vojvodine su slini. Politiarke intervjuisane u okviru ovog istraivanja
smatraju da su u medijima vie zastupljene nego ranije, ali da ima jo puno prostora
za unapreivanje kvaliteta i stepena njihove medijske zastupljenosti. Kao razlog nedovoljne i/ili neadekvatne zastupljenosti ena, odnosno politiarki u medijima navodi se opteprihvaeni stav da je politika kao deo javne sfere jo uvek rezervisana za
mukarce, dok je enama namenjena privatna sfera.
Mediji i njihovi sadraji nisu uzrok, niti izazivaju efekte neposredno
vidljive u ponaanju pojedinaca. Oni rade ideoloki - promoviu i preferiraju
izvesna znaenja sveta, rasprostiru jedna znaenja, a ne druga i slue nekim
drutvenim interesima bolje nego drugim. (Vali Nedeljkovi 2011b:448)

Dihotomija enskog i mukog izuzetno je plastina i najea metafora podele
drutvene moi, odnosno olienje onoga ko ima mo (da deluje) i one (strane) koja trpi
posledice sopstvene ili tue (ne)moi. Tako se mukarci u tradicionalnim drutvima
poimaju kao neustraivi, prodorni osvajai i zatitnici reda i poretka, dok ene spadaju
u neja kojoj treba zatita i o ijoj sudbini odluuje neko drugi. Time se ve unapred implicira da ene nemaju ta da doprinesu javnoj sferi, niti to ele, izuzev kada
je takav doprinos podreen nekom viem cilju, odnosno obrascu u koji treba da se
uklope. Ove injenice, odnosno stereotipa svesni su i mediji i to esto koriste kako bi
to efektnije uticali na publiku.

Kao primer moe posluiti rodna analiza izvetavanja tampanih medija o incidentima meu maloletnicima*** u Temerinu u septembru 2011. godine (Dragin 2012).
Jedan od najee pominjanih aktera medijskih napisa bili su roditelji uesnika incidenata, a koji su uglavnom bili pozivani na odgovornost zbog ponaanja njihove dece.
Analizom napisa utvreno je da se u 75 odsto napisa pod roditeljima podrazumevaju
oevi, koji se u preko 55 odsto sluajeva predstavljaju kao javni zastupnici svojih
sinova koji su svi bili rtve incidenata, bez obzira na to da li su bili napadnuti ili
napadai. Oevi se istovremeno u 46 odsto napisa otvoreno i jasno izjanjavaju i kao
pripadnici sopstvene nacionalne zajednice. Imajui u vidu da 68 odsto napisa sadri
rodne stereotipe koji podravaju patrijarhalnu podelu rodnih uloga****, ne iznenauje
injenica da o jedinoj inicijativi ena nakon tih incidenata, a koja poziva na toleranciju,
nije izvetavao nijedan tampani medij*****.
*Vali Nedeljkovi ur. 2008:32.

** Ibid. str. 34.
*** Gotovo iskljuivo maloletnim mukarcima.
**** U epskom maniru majke Jugovia: sinovi i oevi se bore i ginu, a majke i supruge ih neguju i tuguju.
***** Skup ene Temerina za toleranciju odran 7. oktobra 2011. (Dragin 2012:31).
92
Vanost medija u radu (Pokrajinskog) ombudsmana

Mediji imaju presudan uticaj na javno mnjenje i na politike strukture koje
donose odluke. Oni su uz to i veoma vaan izvor informacija, kao i ideja za realizaciju
novih aktivnosti, pogotovo ukoliko se one tiu saradnje i uticaja na dravne institucije.
U mnogim dravnim organima i slubama rad tokom jednog dana zavisi od toga ta je
osvanulo u medijima i institucija ombudsmana u tom smislu nije izuzetak. Iz medija
se saznaju stvari o kojima verovatno nikada ne bi bilo rei u javnosti, te se tako otvara
mogunost za brzo reagovanje kako bi se uticalo na promenu neke konkretne situacije (Jacoby 1999).

Mediji su i najbolji i najefikasniji nain na koji se institucija Pokrajinskog ombudsmana moe obratiti velikom broju graanki i graana u svim segmentima drutva.
Istovremeno, mora da vodi rauna i o tome da svako obraanje bude injenino zasnovano i u skladu sa zakonom i drugim propisima koji reguliu rad institucije. Mora
se voditi rauna i o najboljem interesu pojedinki i pojedinaca koji se obraaju Pokrajinskom ombudsmanu, ali i drugih aktera sa kojima institucija komunicira, posebno
imajui u vidu da e se izvetaj o radu nai pred osnivaem institucije - Skuptinom AP
Vojvodine.

Institucija ombudsmana po svojoj funkciji govori u ime drugih, ba kao i
mediji, a njihova nezavisnost im daje mo da se obrate javnosti. Ombudsman istrauje
stvarno ili potencijalno krenje ljudskih prava, a to mogu initi i mediji. Pritom i mediji i ombudsman prikupljaju injenice, upozoravaju javnost o moguem ili stvarnom
krenju prava. Ombudsman neposredno, a mediji posredno titi graanke i graane
od nezakonitog, neefikasnog ili nepravinog postupanja organa uprave i drugih institucija i slubi. Oglaavajui se u javnosti ombudsman ujedno i edukuje graanke i
graane o njihovim pravima, nainima na koje ona mogu biti ostvarena, odnosno na
koji nain i ko ih kri, ali i o mehanizmima njihove zatite i unapreenja. Zbog toga
bi institucije ombudsmana i mediji trebalo da budu prirodni saveznici u borbi za ljudska prava, posebno kada se radi o osetljivim drutvenim grupama u koju spadaju i
ene. Prirodna zainteresovanost medija za rad ombudsmana proizilazi iz injenice da
mediji o svemu to je javni interes i potreba graana treba da izvetavaju. Za razliku
od drugih organa i institucija, ombudsman u svom radu ima potrebu da intenzivno
komunicira sa javnou, pa tako i sa medijima koji posreduju u prenoenju informacija
koje su od znaaja za graane. Uz to, Pokrajinski ombudsman je i obavezan da komunicira sa medijima, jer je lanom 34 Pokrajinske skuptinske odluke o pokrajinskom
ombudsmanu* predvieno:
Ako organi uprave ne postupe u skladu sa miljenjem, predlogom ili preporukom ombudsmana ili ne obaveste ombudsmana o preduzetim merama
na otklanjanju povrede, ombudsman o tome obavetava organe koji nadziru
njihov rad.
Ako ni nakon obavetenja iz stava 1. ovog lana nadleni organi ne preduzmu
* Pokrajinska skuptinska odluka o pokrajinskom ombudsmanu (Sl.list APV br.23/2002, 5/2004, 16/2005, 18/2009
93
mere, ombudsman obavetava o tome Skuptinu, Izvrno vee*, a moe o

tome obavestiti i javnost putem sredstava informisanja.

Pokrajinski ombudsman redovno prati medijske natpise koji se odnose na
ostvarivanje, krenje, zatitu i unapreenje ljudskih prava na teritoriji AP Vojvodine.
Iskustvo praenja natpisa o ravnopravnosti polova pokazalo je da mediji o aktivnostima institucije u ovoj oblasti najee izvetavaju u tri sluaja. Prvi je kada su u pitanju
meunarodni datumi znaajni za prava ena (npr. 25. novembar Meunarodni dan
borbe protiv nasilja nad enama, kada poinje kampanja 16 dana aktivizma protiv
nasilja nad enama). Drugi povod su dogaaji u oblasti ravnopravnosti polova** koje
organizuje institucija, a koji su najee edukativno-informativnog karaktera. Mediji o
postupanju Pokrajinskog ombudsmana po predstavkama graana koje se odnose na
ostvarivanje i zatitu prava na osnovu ravnopravnosti polova, odnosno ena najee
izvetavaju u sluajevima kada se institucija javno oglasi ovakvim povodima. Osim
toga, na osnovu pregleda pisanja medija, objavljenih u godinjiim izvetajima Pokrajinskog ombudsmana od 2006-2011. godine proizilazi to da su najee medijske
teme u vezi sa rodnom ravnopravnou, nasilje u porodici, odnosno rodno zasnovano
nasilje, prava ena u oblasti zdravstvene zatite, radna prava i mobing***. Nasilje u porodici je ubedljivo vodei povod zbog kojih se mediji oglaavaju i dovode ga u vezu
sa enama. Za to postoji vie razloga. Nakon to je 2002. godine nasilje u porodici
u pravnom sistemu Republike Srbije postalo krivino delo****, uestaliji su i postupci
nadlenih institucija i ustanova u ovim sluajevima, pa se o ovoj temi i u javnosti vie
govori. ene ee prijavljuju sluajeve nasilje u porodici, a angaovanje medija je
svakako doprinelo poveanju svesti javnosti o nasilju nad enama i u porodici, ali i
poveanju efikasnosti u zatiti ena od nasilja. Naalost, novinski naslovi i tekstovi
esto prikazuju enu kao delimino odgovornu za to to trpi nasilje i sugeriu da postoji podeljena odgovornost izmeu rtve i poinioca, esto otkrivaju identitet rtve
ime ih dodatno viktimizuju.***** Medijsko izvetavanje o enama samo u kontekstu u
kojem su predstavljene kao rtve nasilja****** dodatno utvruje postojee stereotipe o njihovim stvarnim, poeljnim i moguim drutvenim ulogama.
ene zaposlene u medijima

Novinarstvo je, uz kolstvo, zdravstvo, socijalni i nevladin sektor i dravnu
*Vlada Vojvodine
** Konferencije, seminari, tribine, prijem graanki i graana u mestima u kojima ne postoji institucija ombudsmana,
itd.
*** Godinji izvetaji Pokrajinskog ombudsmana dostupni su na: http://www.ombudsmanapv.org/ombjo/index.php/
the-news/38-godinji-izvetaji5.
**** Krivini zakonik Republike Srbije, lan 194.
***** Iz izlaganja zamenice PO za ravnopravnost polova Danice Todorov na javnom sluanju u Narodnoj skupstinai Republike Srbije o ulozi medija u borbi protiv nasilja nad enama, a povodom Meunarodnog dana borbe protiv nasilja
nad enama, 25. Novembra 2009. godine.
****** Npr. na linom nivou: nasilje u porodici; na strukturalnom nivou: neprimenjivanje propisa i mehanizama u oblasti
rodne ravnopravnosti, nedostupnost zdravstvenih usluga specifino potrebnih enama, odsustvo ena iz javnog
ivota i sa mesta na kojima se donose odluke; na simbolikom nivou: diskriminacija po polu ili na osnovu porodinog
statusa prilikom zapoljavanja, uskraivanje mogunosti kolovanja ili nasleivanja imovine, itd.
94
administraciju, poslednjih godina, sudei prema broju zaposlenih ena u medijima,

takoe postalo enska profesija. Razlozi za masovan ulazak ena u neku profesiju
su, uglavnom, ekonomske prirode, ali i ti to mukarci naputaju profesije u kojima
nema moi, odnosno gube ugled u drutvu i, pri tom su loije plaene. A to se poslednjih godina upravo dogaa sa novinarstvom kao profesijom. Poloaj novinarstva
se drastino pogorava, neki mediji se gase, a drugi opstaju na tritu, uz oteane
finansijske uslove rada, to prouzrokuje i male plate i stalne pretnje da e pod pritiskom konkurencije nestati sa trita. Istraivanje Pokrajinskog ombudsmana Sloboda izraavanja i ljudska prava novinara u Vojvodini (Todorov 2009a) sprovedeno
na uzorku od preko 450 novinarki i novinara ukazalo je i na to da su ene zaposlene
u medijima, iako u proseku imaju viu strunu spremu nego mukarci, i dalje najzastupljenije na novinarskim ili mestima urednica rubrika ili emisija, dok su na mestima
odluivanja u medijima najbrojniji mukarci (Dragin, Nei 2009:12-13). Dok god se
novinarke sa viegodinjim radnim staom proglaavaju za babe, a mukarci sa istim
profesionalnim iskustvom za bardove novinarstva*
promena slike ena u medijima ne moe zavisiti iskljuivo od ena zaposlenih u medijima, ali svakako da to mogu uiniti svi medijski poslenici svesnim
izborom da rodne probleme posmatraju kao vanu temu o kojoj vredi pisati.
Na taj nain prihvatili bi potencijalno znaajnu ulogu medija u osporavanju utvrenih znaenja, stereotipa i predrasuda o rodnim ulogama, uvodei
rodnu perspektivu u pristup razliitim drutvenim problemima. (Todorov
2009b:50)
Literatura i izvori:
Dragin, Ankica. Nei, Svetlana: Sloboda izraavanja i ljudska prava novinara/ki u Vojvodini u 2007. godini. U Todorov, Danica. ur. (2009). Sloboda
izraavanja i ljudska prava novinara u Vojvodini. Pokrajinski ombudsman.
Novi Sad.
J acoby, Daniel: Comments on Relations Between Ombudsmen and the
Media. U Reif, Linda. C. (1999). The International Ombudsman Anthology:
Selected Writings from the International Ombudsman Institute. Martinus
Nijhoff Publishers. The Hague.
K
rivini zakonik. (2009). URL: http://paragraf.rs/propisi/krivicni_zakonik.
html (poseeno 9. jula 2012.)
K
ujundi, Lidija et al. (2008). Kodeks novinara Srbije Uputstva i smernice.
Fondacija Konrad Adenauer. Beograd.
M
ini, Danica: Feministika medijska teorija i aktivizam: razliiti svetovi
ili mogua saradnja. U Rill, Helena. midling, Tamara. Bitoljanu, Ana, ur.
(2007). 20 poticaja za buenje i promenu - O izgradnji mira na prostoru bive
Jugoslavije. Centar za nenasilnu akciju. Beograd - Sarajevo.
* Tamara Skrozza u lanku O bardovima i babama objavljenom u listu Politika 5. maja 2007. godine, citirana u
Todorov 2009b:50.
95
M
iunovi, Natalija. ur. (2011). Nacionalna strategija za poboljanje poloaja
ena i unapreivanje ravnopravnosti polova. Uprava za rodnu ravnopravnost
Ministarstva rada i socijalne politike. Beograd.
P
ekinka deklaracija. (1995). URL: http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/
Vlada/centri/gendercentarrs/PAO/Documents/Pekinska_deklaracija.pdf
(poseeno 2. jula 2012)
R
ezolucija 1751 Saveta Evrope: Suzbijanje seksistikih stereotipa u medijima. (2010). URL: http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/centri/gendercentarrs/media/vijesti/Documents/Savjet%20Evrope%20Rezolucija%20
1751%20%282010%29%20Suzbijanje%20seksistickih%20stereotipa%20
u%20medijima.pdf (poseeno 9. jula 2012.)
T
odorov, Danica (2009b): ene u medijima, mediji o enama. U Todorov,
Danica. ur. (2009). Sloboda izraavanja i ljudska prava novinara u Vojvodini.
Pokrajinski ombudsman. Novi Sad.
U
stav Republike Srbije. (2006). URL: http://www.parlament.gov.rs/upload/
documents/Ustav_Srbije_pdf.pdf (poseeno 10. jula 2012.)
Vali Nedeljkovi, Dubravka. ur. (2008). Kandidatkinje Monitoring prisustva ena kandidatkinja u medijima tokom predizbornih kampanja za lokalne i
pokrajinske izbore u 2008. Novosadska novinarska kola Pokrajinski zavod
za ravnopravnost polova. Novi Sad.
Vali Nedeljkovi, Dubravka. ed. (2011a). Media Discourse o Poverty and Social Exclusion. Filozofski fakultet. Novi Sad.
Vali-Nedeljkovi, Dubravka (2011b): Rod i mediji. U Milojevi, Ivana. Markov, Slobodanka. ur. (2011): Uvod u rodne teorije. Mediterran Publishing.
Novi Sad.
Z
akon o javnom informisanju. (2010). URL: http://www.paragraf.rs/propisi/
zakon_o_javnom_informisanju.html (poseeno 28. juna 2012.)
Z
akon o oglaavanju. (2005). URL: http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_
oglasavanju.html (poseeno 9. jula 2012.)
Z
akon o ravnopravnosti polova. (2009). URL: http://www.zavodsz.gov.rs/
PDF/zakoni/9Zakon o ravnopravnosti polova.pdf (poseeno 9. jula 2012.)
Z
akon o zabrani diskriminacije. (2009). URL: http://paragraf.rs/propisi/
zakon_o_zabrani_diskriminacije.html (poseeno 10. jula 2012.)
96
Jelena Stefanovi*
Saa Glamoak**
Kontrolna lista (ek lista) za prepoznavanje
povrede prava na osnovu pola/rodne pripadnosti i
rodne diskriminacije
Opta pitanja
Odgovor
1. Povredu je uinila:
-pokrajinska/optinska uprava (organ)
-organizacija ili javna sluba (koja vri upravna i javna
ovlaenja, iji je osnivaPokrajina ili optina).
DA
NE
2. Da li smo nadleni u ovom sluaju?
DA
NE
3. Pol osobe koja je podnela predstavku ili u ije ime je podneta

predstavka:
DA
NE
4. Povreda je izvrena u podruju:

a) rada
b) socijalne zatite
v) zdravstvene zatite
g) obrazovanja, kulture ili sporta
d) politikog i javnog ivota
) nasilja nad enama i u porodici
e) __________________________
) __________________________
Napomena:
* Autorka je konsultantkinja za rodnu ravnopravnost

** Autor je konsultant za rodnu ravnopravnost
97
Ponaanje organa
Odgovor
1. Da li organ ima poseban odnos prema stranci, jer je ena?
DA
NE
2. Posledice postupanja organa pogaaju/povreuju najvie ene?
DA
NE
3. Posledice postupanja organa pogaaju/povreuju najvie mukarce?
DA
NE

Oblici povrede prava na osnovu pola/oblici
diskriminacije
Pokazatelji povrede prava/diskriminacije

prilikom zapoljavanja

uslovi rada
zbog trudnoe

98
diskriminiui oglasi za posao

(navoenjem mukog/enskog roda,
godina ivota, izgleda)
nejednak tretman ena i mukaraca
prilikom testiranja i razgovora za posao
uslovi rada nisu jednaki za zaposlene
razliitog pola
povlastice nisu jednake za zaposlene
razliitog pola i materijalno se razlikuju
sredstva za rad i rukovanje pri radu nisu
prilagoeni zaposlenima oba pola
odbijanje da se zaposli ena zbog
trudnoe
otkaz ili premetaj na drugo radno mesto
zbog trudnoe (osim pol. 89-93 Zakona
o radu)
posle porodiljskog i odsustva radi nege
deteta enama/mukarcima nije osiguran i omoguen povratak na isto radno
mesto
onemoguavanje napredovanja zaposlenoj eni za vreme trudnoe
onemoguavanje profesionalnog
usavravanja zaposlenoj eni za vreme
trudnoe
porodini status i obaveze
zarada i druga primanja
ocenjivanje rezultata rada
dostupnost poslova i poloaja
obrazovanje i napredovanje na poslu

uznemiravanje i seksualno uznemiravanje i

ucenjivanje na poslu
99
onemoguavanje ena/mukaraca da
koriste odsustvo radi nege deteta
prepreke u ostvarivanju prava na odsustvo radi nege deteta
ne isplauju se jednake zarade enama i
mukarcima za isti rad i rad iste vrednosti
klasifikacija radnih mesta koja utie na
utvrivanje visine zarade je takva da
diskriminie ene,tj. ne koriste se jednaki
kriterijumi za oba pola
nejednako tretiranje rezultata rada
mukaraca/ena
nejednako tretiranje prilikom ocenjivanja
kvantiteta i kvaliteta rada
organi javne vlasti nisu primenili afirmativne mere iako je zastupljenost manje
zastupljenog pola u organizacionim
jedinicama, na rukovodeim mestima,
u organima upravljanja i nadzora manja
od 30%
enama i mukarcima nije omoguen
jednak pristup procesu obrazovanja i
sredstvima potrebnima za usavravanje
uslovi napredovanja nisu jednaki za oba
pola i nisu svima poznati i transparentni
dobijanje zaposlenja uslovljava se seksualnim kontaktom
premetaj na drugo radno mesto,
napredovanje, poviica i sl. uslovljava se
seksualnim kontaktom
u radnom okruenju prisutna su
prostaka dobacivanja, uvrede i ale na
raun ili zbog pripadnosti odreenom
polu
radna okolina je takva da navedene
radnje podstie
uznemiravanje i seksualno uznemiravanje i

ucenjivanje na poslu

prestanak radnog odnosa i angaovanja
kolektivno pregovaranje
socijalna i zdravstvena zatita

100
osobaje na radnom mestu izloena

verbalnom ponaanju seksualne prirode:
leerni komentari i seksualni predlozi;
izlaganje pornografskim materijalima;
neugodne primedbe o izgledu ili
oblaenju; insinuacije i podsticanje na
seksualni odnos
osoba je na radnom mestu izloena
fizikom ponaanju seksualne prirode
nepoeljni dodiri po telu
nejednaki razlozi za davanja otkaza
enama i mukarcima ili za njihovo
proglaavanje tehnolokim vikom
davanje otkaza osobi koja je pokrenula
postupak zbog diskriminacije po osnovu
pola ili njeno proglaavanje tehnolokim
vikom
nema 30% predstavnika/ca manje zastupljenog pola u odborima za pregovore
sindikata ili udruenja poslodavaca
broj predstavnika/ca manje zastupljenog
pola nije proporcionalan ueu tog pola
u lanstvu sindikata ili udruenja poslodavaca
nejednako postupanje po osnovu pola
prilikom ostvarivanja i uivanja prava iz
oblasti socijalne zatite
prilikom ostvarivanja prava na zdravstvenu zatitu (overavanje zdravstvene
knjiice trudnica, porodilja i porodilja preduzetnica)
nejednaka kadrovska i tehnika opremljenost zdravstvenih ustanova u oblasti
reproduktivnog zdravlja (dispanzera za
ene i ginekoloko - akuerskih klinika)
socijalna i zdravstvena zatita

nasilje nad enama/u porodici
penzijsko osiguranje i zatita
obrazovanje i sport
101
organizacija rada i raspored radnog vremena u ustanovama socijalne i zdravstvene zatite nije prilagoen potrebama
korisnika/ca
policija nije izala na poziv/nije podnela
prijavu (prekrajna/krivina)
policijski slubenici daju seksistike izjave
i neprimerene komentare
centar za socijalni rad nije pokrenuo
postupak, ili ne sarauje sa drugim institucijama, ne savetuje adekvatno osobe
koje su preivele nasilje
zdravstvena ustanova nije/neadekvatno
evidentirala povrede
prilikom ostvarivanja prava iz penzijskog
osiguranja
nejednaki uslovi za prijem i za odbijanje
prijema ena i mukaraca u obrazovne,
naune i ustanove za struno osposobljavanje
nastavni planovi i programi, studijski programi i udbenici imaju diskriminatorske
sadraje
nastavne metode i normativi kolskog
prostora i opreme ne omoguavaju
jednak tretman oba pola
nejednaki uslovi i mogunosti za pristup
ena i mukaraca stalnom obrazovanju,
ukljuujui sve programe za obrazovanje
odraslih i programe funkcionalnog opismenjavanja
nejednaki uslovi za iskljuenje ena i
mukaraca iz procesa obrazovanja,
naunog rada i strunog usavravanja
nejednak nain pruanja usluga enama
i mukarcima i davanje pogodnosti i
obavetenja enama ili mukarcima
obrazovanje i sport
politiki i javni ivot

predstavljanje ena u medijima

102
ocenjivanje znanja i vrednovanje postignutih rezultata u zavisnosti od pola

nejednaki uslovi za ene i mukarce za
sticanje stipendija i drugih vrsta pomoi
za kolovanje i studije
izbor ili sticanje zvanja, profesionalnog
usmeravanja, strunog usavravanja i
sticanja diploma
napredovanje, dokvalifikaciju ili prekvalifikaciju
bavljenje sportom u obrazovnim ustanovama
neravnopravan tretman ena i
mukaraca od strane sportskih organizacija i udruenja kada je u pitanju razvijanje i finansiranje sportskih aktivnosti
(iz budeta)
neravnopravna zastupljenost ena i
mukaraca u organima upravljanja
sportskih organizacija i udruenja (koje
se finansiraju iz budeta)
nejednake mogunosti politikog delovanja za ene i mukarce
neravnomerna zastupljenost i nejednake
mogunosti pristupa u organima izvrne
vlasti, javnim, finansijskim i drugim
institucijama
delegacija koje predstavljaju AP ili jedinicu lokalne samouprave nema najmanje
30% manje zastupljenog pola
diskriminacija na osnovu pola, branog i
porodinog statusa, trudnoe
naruavanje dostojanstva ena
omalovaavanje ena i njihovih sposobnosti
govor mrnje prema enama

Priručnik Ljudskih Prava

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Priručnik Ljudskih Prava

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Rodna ravnopravnost i diskriminacija na osnovu pola

Prirunik za zaposlene u instituciji Pokrajinskog ombudsmana i pokrajinskim

Ova pubilkacija objavljena je uz podrku Agencije za rodnu ravnopravnost i

Novi Sad, 2013

Pokrajinski ombudsman i rodna ravnopravnost DanicaTodorov

Pravo na ravnopravnost polova-demokratsko pitanje i ustavni principi Marijana Pajvani

Rodna ravnopravnost DanicaTodorov

Pol i rod Nina Jani

Rodni stereotipi, predrasude i diskriminacija DanicaTodorov

Ravnopravnost polova u oblasti radnih odnosa u dokumentima EU Senad Jaarevi

Zabrana diskriminacije u vezi sa ravnopravnou polova i statusnim pitanjima u praksi

Indikatori rodne ravnopravnosti Andrijana ovi

ene i mukarci u brojkama DanicaTodorov

Gender mainstreaming DanicaTodorov

ta je mizoginija? Jelena Stefanovi

Jezik i rod Jelena Stefanovi

Predstavljanje ena i mukaraca u medijima Ankica Dragin

Kontrolna (ek) lista za prepoznavanje rodne diskriminacije Jelena Stefanovi i Saa

Prirunik o rodnoj ravnopravnosti i diskriminaciji

Prirunik o rodnoj ravnopravnosti i diskriminaciji

kazali rodnu osetljivost u istrazi problema navedenih u njihovim pritubama.

Zamenica za ravnopravnost polova

Prirunik o rodnoj ravnopravnosti i diskriminaciji

Autorka je zamenica za ravnoravnost polova u Pokrajinskom ombudsmanu

Prirunik o rodnoj ravnopravnosti i diskriminaciji

Prati primenu meunarodnih standarda o ravnopravnosti polova i zakona o

Prirunik o rodnoj ravnopravnosti i diskriminaciji

Prirunik o rodnoj ravnopravnosti i diskriminaciji

Prirunik o rodnoj ravnopravnosti i diskriminaciji

kriminacijom, nego sa individualnom i institucionalnom diskriminacijom.* Kada ene

Prirunik o rodnoj ravnopravnosti i diskriminaciji

Prirunik o rodnoj ravnopravnosti i diskriminaciji

Prirunik o rodnoj ravnopravnosti i diskriminaciji

statusa. Zato je vano i postupanje po sopstvenoj inicijativi, prikupljanje podataka i

Prirunik o rodnoj ravnopravnosti i diskriminaciji

Prof. dr Marijana Pajvani*

Prirunik o rodnoj ravnopravnosti i diskriminaciji

Prirunik o rodnoj ravnopravnosti i diskriminaciji

1.2 Politika jednakih mogunosti kao obaveza drave

Prirunik o rodnoj ravnopravnosti i diskriminaciji

Prirunik o rodnoj ravnopravnosti i diskriminaciji

1.4 Neposredna primena ustava

Prirunik o rodnoj ravnopravnosti i diskriminaciji

Prirunik o rodnoj ravnopravnosti i diskriminaciji

ne smeju dovoditi do diskriminacije izmeu ena i mukaraca.*

Prirunik o rodnoj ravnopravnosti i diskriminaciji

darda prava u zemljama koje su na putu evropskih integracija.

Prirunik o rodnoj ravnopravnosti i diskriminaciji

Prirunik o rodnoj ravnopravnosti i diskriminaciji

kada sankcioniu delovanje koje je usmereno na krenje osnovnog ustavnog pravila

* Npr. lan 55 stav 3 Ustava Srbije.

Prirunik o rodnoj ravnopravnosti i diskriminaciji

konom* i jednakost u pravima.** Iako garantovanje jednakosti pred zakonom ukljuuje

Prirunik o rodnoj ravnopravnosti i diskriminaciji

Prirunik o rodnoj ravnopravnosti i diskriminaciji

podvrgne ustavnim i zakonskim ogranienjima (vlast u granicama prava). Sa ovim

Prirunik o rodnoj ravnopravnosti i diskriminaciji

Prirunik o rodnoj ravnopravnosti i diskriminaciji

Prirunik o rodnoj ravnopravnosti i diskriminaciji

Prirunik o rodnoj ravnopravnosti i diskriminaciji

j aanje svesti i ravnopravno razvijanje samopouzdanja devojica i deaka

Prirunik o rodnoj ravnopravnosti i diskriminaciji

Prirunik o rodnoj ravnopravnosti i diskriminaciji