ZAGAENJE ATMOSFERE

GLOBALNI EFEKTI

Prof. dr Vesna Matovi

vevodi@pharmacy.bg.ac.rs

Atmosfera na Zemlji
Atmosfera predstavlja tanak sloj vazduha
(gasova) koji okruuje planetu Zemlju.
Debljina atmosfere je samo oko 1% prenika
Zemlje
Ovaj sloj se zadrava oko nae
planete zahvaljujui sili gravitacije

Atmosfera na Zemlji
Uloge atmosfere:
snabdeva ivi svet kiseonikom i ugljen dioksidom
titi ivot na Zemlji od negativnog dejstva ultravioletnog zraenja
zagreva povrinu Zemlje putem efekta staklene bate
smanjuje dnevno-none temperaturne ekstreme na Zemlji
izoluje Zemlju od hladnog svemira i kosmikog zraenja
obezbeuje proces kruenja vode i ostalih elemenata

Na globalnom nivou uoavaju se tri

glavna problema koja se javljaju kao
posledica zagaenja atmosfere:
globalno zagrevanje zemljine atmosfere
smanjenje ozonskog omotaa zemlje ili
pojava ozonskih rupa
efekat acidifikacije ili kiselih kia

Globalno zagrevanje zemljine atmosfere je

fenomen
poveanja
srednje
temperature povrine Zemlje, vodenih
povrina, kao i prosene temperature
vazduha izazvan razliitim uzronicima.
Uzronici:
gasovi sa efektom staklene bate
estice ai
direktna suneva aktivnost

Efekat staklene bate

Efekat staklene bate je rezultat interakcije Sunevog

zraenja i Zemljine atmosfere. Ovaj efekat je prirodan efekat
i bez postojanja ovog fenomena, na Zemlji ne bi bio mogu
ivot. Bez tzv. gasova staklene bate, toplotna energija
apsorbovana i odbijena od Zemljine povrine lako bi se
vratila nazad u svemir, pa bi prosena temperatura na
Zemljinoj povrini bila oko -19C, za razliku od sadanjih
15C.

26 % Sunevog zraenja se reflektuje od oblaka

nazad u svemir
19 % energije apsorbuju oblaci, gasovi i estice
4 % se reflektuje sa povrine Zemlje u svemir
51 % stie na Zemlju i rasporeuje se na:
zagrevanje okoline, otopljavanje snega i leda,
isparavanje vode i fotosintezu

 Zagrevanje tla Sunevom energijom uzrokuje da se ono

ponaa kao izvor toplotnog zraenja.
Samo mala koliina ovog zraenja odlazi u svemir, a
najvei deo apsorbuju tzv. gasovi staklene bate u
atmosferi.
Pobueni gasovi reemituju ovo zraenje i 90% se ponovo
vraa na Zemlju gde se ponovo apsorbuje i proces traje
sve dok ima ovog dugotalasnog zraenja.
(Atmosfera, slino staklu, uglavnom proputa Sunevo zraenje, ali je slabo
propusna za zraenje sa Zemljine povrine, pa deo energije koji ue u sistem
Zemlja-atmosfera, kao i u stakleniku, ostaje u njemu i pretvara se u toplotnu
energiju, zagrevajui Zemljinu povrinu i nie slojeve atmosfere. Ova prirodna
pojava greje Zemljinu povrinu, to traje ve etiri milijarde godina.
Molekuli kiseonika i azota, koji sainjavaju najvei deo atmosfere
transparentni su za IR zrake kao i za vidljivi deo spektra. Nasuprot tome, neki
molekuli normalno ili vetaki prispeli u atmosferu, kao to su vodena para,
CO2 CH4, N2O, CFCls (freoni) apsorbuju deo infracrvenog zraenja,
privremeno spreavajui njegovo otputanje u svemir zadravajui tako
toplotu u Zemljinoj atmosferi. Ovi gasovi potom emituju infracrveno zraenje u
svim smerovima, a deo ovako nastale toplote vraa se ka Zemljinoj povrini
koju dodatno zagreva. )

GLOBALNO ZAGREVANJE ZEMLJINE ATMOSFERE ILI

POJAAVANJE EFEKTA STAKLENE BATE

Uee pojedinih gasova u pojaavanju

efekta staklene bate

Drugi literaturni
podaci:

CO2 - 55 %
CFC - 25 %
CH4 - 15 %
NOx - 5 %

Meu green house

gasovima,
prvo
mesto
zauzima CO2, sem njega to
su: CH4, N2O, CFCls, O3 u
troposferi, vodena para
kao
direktni
green
house gasovi, iako se ne
moe zanemariti ni uticaj
indirektnih
gasova
uzronika staklene bate
CO, NO i NO2.

UGLJENDIOKSID CO2
Pre oko 2 milijarde godina CO2 je inio oko
75% atmosfere
Tokom poslednjih 600.000 godina, pa sve
do poetka industrijske revolucije,
koncentracija CO2 nije prelazila 280 ppm
Poslednjih 150 godina porasla je na 380
ppm
Poveanjem emisije, koncentracija CO2 bi
do 2075. godine dostigla 600 ppm, a do
kraja 2100. 1000 ppm
Zadrava se u atmosferi 50-200 godina

UGLJENDIOKSID CO2
najznaajniji uzronik globalnog
zagrevanja
Nastaje:
pri potpunom sagorevanju kao i u
procesu disanja aerobnih organizama
i raspadanja organskih materija.
tokom krenja uma i obrade
zemljita
pri sagorevanju organskih materija
pri sagorevanju fosilnih goriva: nafte
i derivata, uglja i drvenog goriva

Ciklus ugljenika/atmosferska koncentracija

Globalni prosek emisije CO2 u dvadeset najmnogoljudnijih zemalja. Velike razlike u emisiji
CO2 uoavaju se izmeu razvijenih i nerazvijenih zemalja.

METAN CH4
Prirodni izvori: vulkani (usijana lava znaajan je
emiter ovog gasa u atmosferu)
Antropogeni izvori: krenje uma, spaljivanje drveta,
raspadanje gnojiva.
Molekuli CH4 nisu transparentni za IR zrake,
apsorbuju ih i zadravaju u Zemljinoj blizini, dovodei
tako do zagrevanja povrine Zemlje.
Smatra se da CH4 moe da povea toplotni efekat
sunevih zraka ak za 20%.
U poreenju sa CO2, konc. CH4 je mnogo manja, ali je
radijacioni potencijal (mogunost apsorbovanja IR
zraka) metana oko 25x vei nego molekule CO 2.
Kratkorono imaju pribline efekte a dugorono CO 2,
ima vei potencijal jer je vreme njegovog boravka u
atmosferi 50-200 godina a metana 10 godina.

AZOTNI OKSIDI
Prirodni izvori (N2O): sagorevanje i raspadanje
organskih materija, umski poari, procesi
nitrifikacije u zemljitu, itd.
Antropogeni izvori (NO i NO2): sagorevanje fosilnih
goriva na visokoj temperaturi i pod visokim
pritiskom, u automobilskim motorima, toplane,
termoelektrane, razne vrste teke industrije itd.
Mehanizam nastanka O3 u troposferi
NO2 NO + O
O + O2O3 u troposferi
2NO + O2NO2
Ove reakcije su lanane i gotovo trenutne. Deavaju
se pod katalitikim dejstvom Suneve svetlosti.

 NO2 uestvuje i u stvaranju PAN a (fotohemijskog

smoga). Peroksiacilnitrati, zagaivai su atmosfere
urbanih sredina. Nastaju pod uticajem jake suneve
svetlosti i otuda naziv fotohemijski smog.
Mehanizam nastanka PAN:

O
O
R C O O + NO2
R C O O NO2

peroksiacilradikal
pan
gde je R = alifatini, aromatini ili heterociklini
radikal.

OZON O3
normalan sastojak vazduha u koncentraciji 0,01
0,02 ppm
najvee koncentracije su u stratosferi na visini 20
30 km gde predstavlja filter za UV zrake sa druge
strane, O3 u niim slojevima atmosfere ozon nije
normalan sastojak i nastaje kao posledica zagaenja,
ima tetne efekte i naziva se lo (troposferski O 3).
stratosferski
O3
apsorbuje
UV
zrake
tj.
elektromagnetne talase: = 290 330 nm kada oni
iz kosmosa krenu ka Zemljinoj povrini. Na ovaj
nain deluje protektorno, spreava negativno dejstvo
ovih zraka na ivi svet. Remeenjem debljine
ozonskog
omotaa
proputeno
zraenje
se
produeno zadrava u Zemljinoj atmosferi, to
izaziva poveanje temperature Zemljine povrine, sa
svim svojim posledicama. Ovo je direktna veza O3 i
globalnog zagrevanja.

 ozon u troposferi deluje na biljni svet tako to remeti

fotosintezu i usporava rast biljaka, a ve pri niskim
koncentracijama ima i veoma toksino dejstvo na oveka.
Jak oksidacioni agens i iritans plua moe da izazove i
nastanak plunog edema pri akutnoj ekspoziciji, a pri
hroninoj ekspoziciji dovodi do zadebljanja zida gornji
disajnih puteva to rezultira bronhijalnom astmom i
hroninim bronhitisom.
troposferska frakcija O3 ima direktno dejstvo staklene
bate. Ovaj molekul apsorbuje kosmike IR zrake i
zadrava ih u troposferi stvarajui tako uslove za rast
temperature na Zemljinoj povrini. Efekat zagrevanja je
direktan, ali s obzirom da ovaj O3 nastaje iz nekih drugih
proizvoda (NOx, CFCls) a ne prirodno u atmosferi, to je
veza troposferskog O3 i globalnog zagrevanja indirektna.

FREONI CFCls
velika isparljivost
najvaniji
predstavnici
su
CFCl3
=
CF
101
(trihlorfluorometan)
i
CF2Cl2
=
CF
102
(dihlorodifluorometan)
iako je upotreba freona danas smanjena (Montrealski
protokol), njihov znaaj se ne moe zanemariti imajui u vidu
njihovu veliku reaktivnost i dug ivot u atmosferi (CF 101
110 godina)
izazivaju depleciju O3 u stratosferi: osloboeni u atmosferu
ovi gasovi, pod uticajem Suneve svetlosti, daju slobodne
radikale, koji ulaze u lanane reakcije unitavanja O 3
osim toga fiziki blokiraju proces kontrazraenja potencijal
freona da izazivaju efekat staklene bate je izuzetno veliki. 1
molekul freona apsorbuje ak 10.000 puta vie zraenja nego
CO2.

Freoni-lanane reakcije unitavanja

O3:
CFCl3 Cl

Cl + O3 ClO + O2
ClO + ClO Cl2O2
ClO + O Cl + O2
Cl2O2 Cl + ClOO
ClOO Cl + O2
ClO hipohloritni radikal
ClOO peroksihloridni radikal

Neke azotne komponente mogu da zaustave ove reakcije tako to

reaguju sa ClO radikalima i spreavaju reakciju sa O3:
ClO + NO2 ClONO2
ClONO2 + H2OHNO3 + HClO
HCl + ClONO2 HNO3 + Cl2
Na ovaj nain se titi O3 od destrukcije, ali nastaju drugi tipovi
zagaivaa: Cl2, HNO3, HClO to zatvara krug tetnosti freona.

UGLJEN MONOKSID CO
sam po sebi, nije gas koji dovodi do globalnog
zagrevanja, ali uestvuje u reakcijama u atmosferi,
u kojima nastaju drugi gasovi sa ovakvim efektom,
pre svega CO2 i CH4.
takoe troi redukujue radikale u atmosferi i
tako onemoguava razgradnju CH4, dovodei ne
samo do poveanja koncentracije, nego i do
produavanja ivota CH4 molekula u vazduhu.

Gasovi staklene bate

Ugljen dioksid

Koncentracija
1750

280 ppm

Koncentracija
2003

376 ppm

Procenat
promene

Prirodni i antropogeni izvori

34%

Sagorevanje biomase, umski poari,

vulkani, sagorevanje fosilnih goriva,
krenje uma, promene u korienju
zemljita

Metan

0.71 ppm

1.79 ppm

152%

Vlana stanita, sagorevanje biomase,

aktivnost termita, eksploatacija nafte i
gasa, uzgajanje pirina, gajenje stoke,
deponije

Azotni oksidi

270 ppb

319 ppb

18%

ume, livade, okeani, njive,

sagorevanje biomase, ubriva,
sagorevanje fosilnih goriva

Freoni (CFCs)

880 ppt

nepoznato

Friideri, sprejovi, rastvori za ienje

nepoznato

varira sa nadmorskom
visinom i geografskom
irinom

opada u
stratosferi raste
u troposferi

Prirodno se stvara dejstvom Sunevog

zraenja na molekularni kiseonik, a
vetaki fotohemijskom proizvodnjom
smoga

Ozon

Koncentracije i izvori gasova staklene bate

Negativne posledice intenziviranja

efekta staklene bate
1. Podizanje nivoa mora
2. Negativan uticaj na ledeni pokriva
3. Uticaj na klimu i na ivi svet
4. umski poari
5. Ekonomske posledice
6. ovek kao rtva sopstvenog delovanja

1. Podizanje nivoa mora

Merenja pokazuju da je u poslednjem veku nivo mora porastao
u proseku za 15-20 cm. U geolokoj istoriji promene su bile po
nekoliko desetina metara.
Do kraja XXI veka nivo svetskog mora mogao bi da bude vii
za 10 do ak 50 cm. Do 2050. godine sadanji nivo svetskog
mora bie 7 15 cm vii, a do 2100. godine za 34 cm, samo
usled efekta staklene bate.
Ove promene mogle bi da izmene odnos morskih i kopnenih
povrina na svetskoj karti (neke oblasti kao npr. Holandija
nale bi se pod morem).

poveanje nivoa mora

potapanje velikih povina na obalama
potapanja priobalnih gradova
nestajanje ostrva

2. Negativan uticaj na ledeni pokriva

Led na polovima pokriva 10% kopna i sadri 77% zaliha slatke
vode.
Od 150 gleera u 1850. godini na Aljasci i u Kanadi, danas ih ima
oko 50.
Led se na severnoj hemisferi postepeno topi. U poslednjih 35
godina stanjio se za 42%. Nivo mora kod Aljaske i Kanade raste
0,15-0,30 mm godinje.
Ovo je dovelo do breg plutanja lednikih masa i njihovih
pomeranja. Ako delovi lednika doplove u toplije vode, mogli bi da
rashlade tople struje i ugroze ivi svet u vodi. Takoe, daljim
otapanjem leda oslobodie se velike koliine CH4 (iz vazdunih
depova), to bi dodatno ubrzalo zagrevanje.

Topljenje lednika na polovima

Topljenje lednika na planinama

3. Uticaj na klimu i na ivi svet

Izmene klime
Obilne padavine, poplave (vie temperature dovode do pojaanog isparavanja topao
vazduh nosi vie vlage, to rezultira veom koliinom padavina u umerenim oblastima
severne hemisfere)
Jako visoke letnje temperature i sue (Mediteran i tropi)
Uragani i oluje
Smanjivanje koliina dostupne slatke vode (procena je da e se do 2100. godine 70% rezervi
pijae vode iscrpiti)
Predvia se da e Golfska struja opasti za 25% u narednih 100 godina, a nije iskljueno ni
da potpuno nestane. Slabljenje tople Golfske struje rezultira hladnim i otrim zimama.
Klimatske promene su ireverzibilne

Problemi adaptacije ivog

sveta
Poremeaji u lancima ishrane
Poremeaji u ivotnim ciklusima (neke biljke cvetaju
ranije)
Porast temperature za oko 2 oC pomerio bi granice
stanita uma na severnoj polulopti za oko 300 km na
sever
Predvia se potpuno istrebljenje mnogih vrsta jer
njihova adaptacija ne moe da prati brzinu klimatskih
promena (minimalna promena temperature okeana
dovela bi do nestajanja uvenih koralnih grebenova,
koji se odlikuju velikim diverzitetom faune kako
beskimenjaka tako i riba). Mnoge biljne i ivotinjske
vrste ve jesu ozbiljno ugroene naglim velikim
temperaturnim promenama

4. umski poari
ak 70% tropskih uma e nestati do kraja XXI veka.
5. Ekonomske posledice
teta po kultivisane biljke, ivotinjski svet mogla bi da dovede do
nestaice hrane.
6. ovek kao rtva sopstvenog delovanja
Poveanje srednje godinje temperature i vrela leta ozbiljno ugoavaju
ljudsko zdravlje. Od posledica vrelog talasa u toku 2003. godine umrlo
je 30.000 ljudi, a visoke temperature izazvale su i brojne hronine
zdravstvene probleme. Takoe sve prethodno opisane pojave direktno,
ili indirektno utiu na oveka, njegovo zdravlje, pa ak i opstanak.

Meunarodni sporazumi o smanjenju

emisije gasova sa efektom staklene bate
Kjoto protokol
Otvoren za potpisivanje 1997. godine
Donesen uz Okvirnu Konvenciju UN o promeni
klime
Cilj protokola je smanjenje emisije gasova, koji
izazivaju efekat staklene bate za 5.2%
Ukljuuje i smanjenje emisije gasova do 2012.
godine na nivo iz 1990. godine
Stupio je na snagu tek 2005. godine kad ga je
ratifikovala Rusija, jer je time ostvaren uslov da
od zemalja potpisnica 55% moraju biti zemlje
zagaivai
Ratifikovalo ga 170 zemalja

KJOTO PROTOKOL

zelena potpisale i ratifikovale

uta potpisale ali se eka ratifikacija
crvena potpisale ali nisu ratifikovale
siva nemaju stav

IPCC (Intergovermantal Panel of Climatic Change)

Pravi ok u svetskoj javnosti i meu politiarima izazvao je, poetkom 2007.
godine,
etvrti izvetaj meuvladinog panela za promenu klime.. Glavni zakljuci
izvetaja
IPCC 2007. godine su bili vie nego poraavajui:
proces otopljavanja na Zemlji odvija se mnogo bre nego to je to
prognozirano
koncentracija gasova staklene bate u atmosferi je danas dvostruko vea
nego u preindustrijskom periodu (do 1750. godine). Sa odravanjem ovakvog
trenda temperatura vazduha bi u 21. veku porasla u granicama 2 - 4,5 oC.
prisutno je ubrzavanje tranzicije ka otopljavanju Zemlje
porast temperature vazduha je vei na veim geografskim irinama (ka
polovima) pa to izaziva ubrzano topljenje leda na polovima, naroito na
Arktiku.
duina trajanja leda na rekama se smanjuje zbog porasta temperature
vazduha
registrovana je migracija stanivnitva iz regiona koji su pod veim negativnim
uticajem klimatskih promena u regione povoljnije klime. Prognozira se da
e tokom 21. veka migracija obuhvatiti stotine miliona ljudi, to e biti
izuzetan ekonomski udar na drutvene sisteme.

Korektivne mere
1. Redukovati korienje fosilnih goriva i
prelazak na alternativne izvore energije
(alternativni izvori su: energija vode, energija
vetra, solarna energija, geotermalna energija).
2. Prestanak stihijskog krenja tropskih uma
3. Plansko poumljavanje sa ciljem ukljanjanja
CO2 iz atmosfere, ali i zamene fosilnih goriva
drvetom
4.Vetako obnavljanje O3 omotaa
5. Prelazak na tzv. iste tehnologije ovo
podrazumeva to manju produkciju tetnih
gasova pri industrijskoj proizvodnji, ali i
prevenciju njihovog oslobaanja u atmosferu
postavljanje filtera na fabrike dimnjake.

 6. Korienje alternativnih saobraajnih gorivaautomobil budunosti mogao bi da radi na CH3OH.

Sagorevanjem metanola uopte se ne oslobaaju
izduvni gasovi ni a.
7. Smanjiti korienje nitratnih fertilizera-ovi
prihranjivai poveavaju koliinu N u sedimentu, takvo
prihranjeno zemljite moe da oslobodi mnogo vee
koliine N2O, nego bez ovih dodataka.
8. Potovanje zakonskih propisa i Kjoto i drugih zahteva
9. Beljenje oblaka/prema nekim meteorolokim
izvorima: prskanjem oblaka kapima vode, oni pobele i
odbijaju IR zrake, spreavajui tako njihovo dopiranje
do Zemlje.
10. Saradnja na meunarodnom i meudisciplinarnom
nivou na temu globalnog zagrevanja

TEORIJA GLOBALNOG
HLAENJA
Poveanje CO2 u atmosferi dovelo bi do
isparavanja velike koliine vode sa povrine
svetskog mora to bi uslovilo pojavu gue
atmosfere.
Usled toga, dolo bi do smanjenja koliine
Sunevog zraenja koje dolazi do povrine
Zemlje, to bi dovelo do smanjivanja prosene
globalne temperature.
Znatno je
zagrevanja

prihvaenija

teorija

globalnog

Pogledati
http://www.ni78.com/y5zLuqSYF68Et/the-greenhouse-effect/

Smanjenje ozonskog omotaa

zemlje
Slika najvee Antartktike
ozonske rupe ikad izmerene
(Septembar 2006).

Ozonske rupe zapravo i nisu rupe, ve mesta gde je koncentracija ozona znatno
smanjena.
Ozon je u gornjim slojevima atmosfere (stratosfera) prisutan u velikoj meri, barem je tako
bilo milionima godina. Meutim, zadnjih decenija je atmosferskim merenjima utvreno
da sloj ozona u stratosferi postaje sve tanji. Smanjivanje ozona je najvee na polovima,
posebno iznad Antarktika gde se pojavljuju tzv. ozonske rupe na junoj hemisferi.

Dobar i lo ozon?

dobar
lo

OZONSKI OMOTA O3
Formiranje i razgradnja ozona
O2 + hv (radiation< 240 nm) -- O + O
O + O2 -- O3
O3 + hv (radiation< 240 nm) -- O2 + O
O + O2 -- O3
O + O3 -- O2 + O2
Prvu teoriju o nastanku i dejstvu ozona u
atmosferi dao je Chapman 1930. godine.
Spontano generisanje O3: Chapman ova reakcija
O2 2O fotoliza molekula kiseonika

Glavni uzronici
ozonskog sloja su:

smanjenja

koncetracije

oksidi azota (NOx)

(supersonini avioni veliki izvor azotnih oksida u stratosferi)

hlorofluoro jedinjenja ugljenika

poznatiji kao freoni (CFCl)

Mehanizam razgradnje
ozona
Ozonski omota biva uniten kada molekuli ozona apsorbuju UV
zrake koji bi u suprotnom doli do Zemljine povrine:
O3 + hv --> O2 + O
Ovaj proces uvek je praen i nastankom ozona:
O + O2 --> O3
Ipak, ozon se kontinuirano unitava putem reakcija sa brojnim
prirodnim radikalima koji sadre hlor, azot , vodonik ili kiseonik.
Kada CFC molekuli stignu do ozonskog omotaa koji je na visini
izmeu 15 i 30 km bivaju fotolizovani UV zraenjem i oslobaaju se
halogeni atomi. Na primer:
CCl2F2 (CFC-12) + hv -> CCIF2 + Cl
Ovako nastali atomi hlora mogu reagovati sa vodonikom iz metana i
da grade HCl ili mogu uestvovati u katalitikom ciklusu koji
unitava ozon
Cl + O3 --> ClO + O2
ClO + O --> Cl + O2
----------------------------------O3 + O --> 2O2
S obziorm da se u ciklusu regeneriu radikali koji zapravo i
napadaju ozon, jedan atom hlora moe unititi stotine hiljada

Mehanizam razgradnje
ozona
I druge grupe jedinjenja uestvuju u unitavanju
ozonskog omotaa meu kojima su azotni oksidi:
NO + O3 --> NO2 + O2
NO2 + O --> NO + O2
----------------------------------O3 + O --> 2O2
Novija istraivanja ukazuju na znaaj hidroksil
radikalana u unitavanja ozonskog omotaa:
OH + O3 --> HO2 + O2
HO2 + O3 --> HO + 2O2
----------------------------------2O3 --> 3O2 (net)

Proizvoai i proizvodi koji oteuju ozonski omota

Posledice oteenja ozonskog

omotaa posledica su poveanja
intenziteta UV zraenja u troposferi:
Izaziva pojavu raka koe (smanjenje O3 za
1% izaziva etvorostruko poveanje broja
obolelih)
Oboljenje oiju kataraktu onih soiva
Slabljenje imunolokog sistema organizma
Smanjenje prinosa itarica (bioprodukcije)
Oteenje plastinih materijala
Poveanje efekta staklene bate,

EFEKAT ACIDIFIKACIJE - TZV. KISELE

KIE

Termin kiseli talog obuhvata celokupnu kiselu

precipitaciju koja podrazumeva gasove, estice, kao i
tenu fazu, tako da se u kiselom talogu nalaze sve
kisele supstance iz atmosfere
Po definiciji kisele kie su Komponente
atmosferski
kiseli
koje se
mogu talog
nai u u
atmosferi, a koje su konstituenti kiselog
formi kie.
taloga mogu biti:

1. Prirodnog porekla (60%) SO2 iz

vulkanskih grotla, morsku penu i
kapljice koji sadre sulfate (H2SO4),
zatim sumpor-vodonik (H2S) poreklom
od
vulkanskih
erupcija
i
slinih
aktivnosti zemljine kore i konano
biogeni
sumpor
koji
nastaje
u
biodegradaciojom organske supstance
potpomognut bakterijama
2. Antropogenog porekla (iz industrije,
saobraaja, domainstava...)

GLAVNI UZRONICI NASTANKA

KISELIH KIA
Sumpor dioksid SO2
Azotni oksidi NOx
Gasovite organske materije VOC (Volatile
organic compounds)
Kisela kia nastaje kada ovi gasovi reaguju u atmosferi
sa vodom, kiseonikom i drugim jedinjenjima
formirajui kisela jedinjenja tipa azotne i sumporne
kiseline.
Suneva svetlost ubrzava ove reakcije.

NEGATIVNI EFEKTI KISELIH KIA NA:

Vodene ekosisteme (masovni pomor riba)
Zemljite (naruavanje ravnotee katjona)
umsku i zeljastu vegetaciju (resorpcija
aluminijuma; kiseline spre listove)
Ljudsko zdravlje (bolesti respiratornog
sistema i kanceri)
Graevinske objekte i spomenike (korozija,
degradacija, razaranje)

Uticaj na povrinske i podzemne vodene ekosisteme i

akvatine organizme
pH < 5 kod veine riba se ne razvijaju
mladunci iz jaja
jo nia vrednost pH masovni pomor
riba.

redukcija biodiverziteta svih grupa

organizama, a u nekim sluajevima i
do iezavanja pojedinih vrsta (npr.
neke vrste insekata, riba i
vodozemaca koji su posebno osetljivi
na bilo kakvu promenu u akvatinim
ekosistemima)
Posebno je znaajno spiranje aluminijuma iz zemljita i
njegov ulazak u vodene tokove pod uticajem niskog pH to
izaziva promene na ribljim krgama sa fatalnim

Mukozno oboljenje ribljih krga prouzrokovano

aluminijumom

Uticaj na
zemljite

Uticaj kiselih kia na sadraj kalcijuma i magnezijuma u

zemljitu vrlo je indikativan, nastajanje sulfata magnezijuma
koji je rastvoran i sulfata kalcijuma (gipsa) koji je slabo
rastvoran (oko 2g/dm3 kinice) ima za posledicu da se
vremenom ovi katjoni ispiraju iz zemljita i ostavljaju za

Poveanjem kiselosti tla, to znai poveanjem koliine H+ jona, se iz tla

ispiraju vani minerali kao to su magnezijum, kalijum, kalcijum itd. Tako
dolazi do drastinog smanjenja pH vrednosti. Na temelju smanjivanja pH
vrednosti kao posledica hemijskih procesa nastaju joni koji imaju tetno
delovanje na korenje biljki i na tlo. Isto vai i za jone gvoa koji se

 Igliasto drvee je jae pogoeno tetama

prouzrokovanim kiselim kiama, i to jela vie nego
smreka.
Kod listopadnog drvea je najjae pogoen hrast. Pre
svega su oteene ume na mestima sa estim i obilnim
padavinama i koja jo imaju i relativno niske prosene
godinje temperature. To se odnosi na ume na viim
nadmorskim visinama. Kod igliastog drvea su
ustanovljena sledea oteenja:

* Oteenja iglica (poutele iglice, opadanje iglica)

* Oteenja pupoljaka i mladih klica

* Oteenja kore

* Oteenja drveta

* Anomalije rasta

* Oteenja korenja

* Slabljenje otpornosti na mraz, infekcije, tetoine itd.

Uticaj na umsku i
zeljastu vegetacije

Naroito
je
opasan
nedostatak kalcijuma jer
u nedostatku kalcijuma
biljke
resorbuju
aluminijum,
a
to
je
poguban proces za biljke.

Uticaj na ljudsko zdravlje

bolesti respiratornih organa (astma, bronhitis)
razvoj kancera

Uticaj na graevinske objekte i

spomenike
korozija, degradacija
razaranje