Proporcija, ritam, harmonija, akcenat

Proporcija
Proporcija je odnos koji postoji izmeu veliine jednog dela povrine prema celoj povrini,
kao i odnos dva dela povrine jedan prema drugome. U arhitekturi, umetnosti, dizajnu, u
pogledu rasporeda elemenata, kada se kae da postoji dobra proporcija, misli se na to da je
svaki element u harmoninom odnosu, u grafikom dizajnu, to bi bio odnos, tj. irina teksta
i irina stranice na kojoj je ispisan, plakata i sl. Takoe, podela povrina u tom sluaju
trebalo bi da sadri odreenu smisaonu proporciju, kako bi predstavljala skladnu i efektnu
celinu. Skladno proporcionisana povrina koju zauzima jedno grafiko reenje ostavlja utisak
prijatnosti i dopadljivosti na posmatraa, uglavnom zbog toga to sadri harmoniju i red.
Da bi se postigla proporcija koja pozitivno deluje pravilo je da se izbegavaju one dimenzije i
odnosi koji su oiti i vidljivi. Kada linijom podelimo povrinu na dva jednaka dela, njihov
odnos prema celini je 1:2 - takva proporcija je oigledna i jasna, samim tim nezanimljiva.

Razliite proporcije irine i visine vaza

Nejednake podele povrina i prostora smatraju se uspenijim u odnosu 1:3 ili 2:3, to na
prvi pogled predstavlja izvesnu teinu vizuelnog zapaanja u odnosu na proporciju 1:2 i
upravo zbog toga se vie preporuuje. Mnogo bolja proporcija je odnos 2:5 ili 3:5 (idealne u
grafikom dizajnu i aranmanu elemenata) radi stvaranja potrebne proporcije izmeu
formata i njegovih elemenata.

Copyright Link group

Zlatni presek
Poznat je odnos proporcije 5:8 koji potie iz klasinog zakona o zlatnom preseku, koji je
kroz brojne primere iz prirode proveren i usvojen jo u antikoj arhitekturi i umetnosti, a
zadrao se i danas kao idealan odnos proporcije u celokupnom dizajnu. Posmatrajui
Posm
oblike u prirodi, ovek je shvatio da u svemu postoji odreena proporcija i sklad oblika, kako
u biljnom, tako i ivotinjskom svetu. Filozofi antike Grke Pitagora i Platon pruili su prve
odreene i precizne formulacije i objanjenja o zakonima proporcije na osnovu utvrenog
reda iz prirode. U aritmetikom smislu, ovaj princip i zakon se moe izraziti formulom:

U brojanom nizu, proporcija zlatnog preseka moe se izraziti u sledeem odnosu veliina:
5:7:12:19:31:50:81...
... odnosno, sledea veliina je uvek zbir dve prethodne.

Fibonaijeva spirala spaja lukovima suprotne uglove kvadrata poreanih po pravilima

zlatnog preseka

Jo jedan odnos proporcije, koji je, iako potie iz antikog perioda, naao svoju primenu u
svim oblicima dizajna i umetnosti. Ovaj odnos izraen je u redosledu veliina 3,12,4, to

Copyright Link group

daje zbir 19. Iz ovog redosleda moe se izvui odnos 19:3, 19:4, 19:12, 19:7 (3+4),
19:15 (3+12), itd.

Ritam
Ritam je jedan od osnovnih elemenata kompozicije, pravilna smena odreenih istaknutih i
poreanih elemenata ili ponavljanje istih.

Primer ritma u arhitekturi - Muzej arheologije u Vitoriji, panija

U arhitekturi, ritam je ponavljanje odreenih elemenata u jednakim razmacima, ponavljanje

punog i praznog, ponavljanje prozorskih otvora na fasadi, ponavljanje stubova...
U slikarstvu, ritam je ponavljanje odreenih oblika, a osim toga moe biti i igra ponavljanja
ili smenjivanja svetlosti i senke, kao i boja. Za ornament je tipino ponavljanje motiva u
istom ritmu.

Copyright Link group

Detalj iz kompozicije 10, Pit Mondrijan

U skulpturi, ritam je ponavljanje ili smenjivanje volumena i upljina.

Ako bismo poeleli da naemo kljune pojmove, rei kojima bismo pokuali obuhvatiti i
izraziti sutinu ovog pojavnog univerzuma i ivota koji u njemu postoji, svakako bi jedna od
tih sveobuhvatnih rei, pojmova, opaaja, bila - ritam. Primeujemo ga svuda u vidljivoj i
nevidljivoj prirodi, prepoznajemo ga u strukturi i ustrojstvu ivota, u njegovom pulsiranju i
samoobnavljanju kroz vreme i prostor. Uvek u ponavljanju, povratku, napretku, izmeni, u
otklonima i priklonima, ritam je sinonim za ivotnost i dinaminost, ali i za postojanost
i sigurnost, zbog svoje nesklonosti ka improvizacijama i skretanju sa zacrtanog puta i
naina.

Hram Partenon; Akropolj, Atina

Copyright Link group

Ritam je pravilna izmena ili ponavljanje elemenata. Pravilnost se oitava u

prepoznatljivom i izmerljivom algoritmu, nainu odabranom da se promena izvri. Promenu i
izmenu oseamo kao novi nadraaj koji pohodi naa ula, a o elementima ukljuenim u
delatnost koja se, poput kotrljanja po nizbrdici, nezaustavljivo pokree u odreenom trenu
naeg uoavanja, od tih elemenata zavisi koja e naa ula biti aktivirana i kakav e se to
psihofizioloki proces pokrenuti u nama. Svakako, u procesu formiranja ljudske svesti
kljunu je ulogu odigralo prepoznavanje istog naela ritmova unutar tela posmatraa sa
onim izvan njega. Disanje i ritam srca, sa svojim uoljivim ritmovima, postaju jo
naglaeniji zbog spoljanjih uticaja: straha i uzbuenosti. Sunce se, kao simbol i izvor ivota
ritmiki smenjuje sa Mesecom, nakon dana uvek sledi no u beskonanom nizu ponavljanja.
Solarni i lunarni ciklini kultovi direktno utiu na koncepte oivljavanja, reinkarnacije ili
uskrsnua; seme uvele biljke u sebi krije zaetak novog ivota i eka povoljne uslove.
Jedanaestogodinji ritam sunevih pega izrazito utie na prirodna kolebanja biljnog i
ivotinjskog sveta nae planete, migracije ivotinja i godova na drveu. Od ritma koraka
zavisi kretanje; od brzine ritma tranja zavisi spas pred opasnou ili nagrada lovcu. Od
ritmova smo ivotno zavisni.

Analogija ritmova van nas i u nama navela nas je da se njima posebno ponemo baviti.
Pokuavamo na njih i svesno uticati, dajemo im ak i drutvene normative: dete ili moda
pijana osoba kreui se bez ritma deluju nezgrapno i smeno, dok je usporeni ritam pokreta
elegantan i odmeren. Disanje se u stresnim situacijama izvodi u nepravilnim intervalima, pa
moemo svesno delovati na isti, usporavanjem i uspostavljanjem pravilne izmene udaha i
izdaha u svrhu stabilizacije organizma. Disanje i ritmiki zvukovi, takoe, igraju kljunu
ulogu u hipnotikim stanjima i uvoenju u stanje transa; poznata je i upotreba ritmikog
bubnjanja i plesa u sline svrhe. ini se da posebno zvuk ima mogunost stvaranja
ritmikog obrasca u telu receptora. Rezonanta koja uslovljava spontano titranje jedne ice,
podraene talasima titranja susedne, proizvodi i fizioloku reakciju u telu i psihi konzumenta
zvunog ritma. Plesovi se time koriste, a i psihologija mase time poneto objanjava:
grupacije poput navijaa ili vojnika skandiranjem i ritmiziranjem pesama proizvode oseaj
zajednitva i kolektivnu svest. Takt svojom brzinom odreuje efekat koji se eli postii;
poznajemo i naziv mar za melodiju (zapravo ritam) koja olakava utilitarni, dug hod. U
narodnoj umetnosti, muziki ritam je lako prepoznatljiv, jednako u afrikim bubnjevima,
temperamentu flamenka ili treperenju tamburica. Takoe je nezaobilazni deo svakog
likovnog narodnog ukrasa i ornament, ponavljajue strukturiran jednostavnim ukrasima,
kao i kompleksna arabeska.
Vanu ulogu u postizanju skladnosti i ritma izmeu elemenata ima interval (razmak)
izmeu pojedinih delova kompozicije. On moe nagovestiti ritmiki niz dogaaja, ali i zastoj
ili predah u oekivanju novog dogaaja. Interval moe biti u odreenoj proporciji sa
elementima koji se ponavljaju, ime se dobija lepa i harmoninija kompozicija.

Copyright Link group

Ritam moe biti monoton ili uzbuujui. Istraujui ritmove neemo zaobii ni vizuelne.
Drvored, ograda ili niz prozora podleu istoj kategorizaciji kao i ritmovi zvuka i pokreta.

Viktor Vasareli, "Harom"

Pogledajmo sliku, Viktor Vasareli (Victor Vasarely) je oigledno uzeo ritam kao osnovu svojih
varijacija, i kroz mnotvo deformacija stvorio privid elastine povrine na koju su baeni, ili
podmetnuti vrsti objekti koji su napeli povrinu na razliite naine. Ritam je uinjen izrazito
vidljivim alternacijom raznobojnih krugova u kvadratima, koji putuju prema deformaciji
oblika i veliine.

Copyright Link group

MorisEer "Circle Limit"

Umestozakljuka, prisetimo se izjave umetnika Morisa Kornelija Eera (1898 - 1972): Ono
to mi je lepo elim da se ponovi, opet i opet. To je ritam.

Akcenat
Akcenatovanjem se u dizajnu istiu pojedini delovi reenja i njegovi elementi. To se postie
na razne naine - jakim tonovima, kontrastom, debljinom linije, veliinom, oblikom, itd.

Gledajui naslovnu stranicu odreenog asopisa uvek moete primetiti delove koji su u toj
kompoziciji istaknutiji, odnosno akcentovaniji, poput naslova ili udarne vesti kojom se
privlai panja potencijalnog kupca.

Copyright Link group

Harmonija
Kad ujemo da je neto harmonino, obino prvo pomislimo na muziku. Harmonina muzika
prija uima i sluajui je uivamo u oseanjima koje nam budi. Harmonina muzika
sastavljena je iz nota koje su skladno povezane u celinu, slaui se jedne sa drugom i
zasebno i u celosti, ime je dobijena harmonija u melodiji. Ista stvar vai i za umetnost i
dizajn.
Harmonija znai spajanje, slaganje, sklad, sloga. Elementi moraju biti pridrueni jedan
drugom u skupove koji su slini po nekom svojstvu. Ona predstavlja sreivanje optike
harmonije unutar svakog likovnog ili grafikog prostora. Harmonija stoji na pola puta
izmeu kontrasta i monotonije. Elementi u svojoj slinosti nisu niti suprotni (kontrast) niti
jednaki (monotonija).

Neto harmonino deluje staloeno, mirno, oputeno. U Otsvaldovom krugu susedne boje su
uvek harmonine. Elementi mogu biti slini po obliku, veliini, boji, funkcionalnosti,
simbolici, pa i prema asocijacijama.
Harmonija se ispoljava na vie naina i to kao:
Harmonija slinosti je usaglaavanje slinih elementa po obliku. Pulsiranje tih slinih
oblika obezbeuje se ritminom izmenom njihovih veliina i boja.

MorisEer - "Day and Night"

Copyright Link group

Harmonija funkcije je usaglaavanje raznih oblika koji su po svojoj funkciji razliiti.

Zajedniko im je da slue istoj funkciji.
Harmonija simbola je usaglaavanje raznih oblika koji su po svojoj funkciji, formi i svrsi
razliiti, ali u duhovnom i apstraktnom smislu grade smiljenu celinu.

Copyright Link group