1.

1)

Nabrojati osnovne fizike veliine i jednice SI?

duina {metar(m)}, masa{kilogram(kg)}, vreme {sekunda(s)}, jaina
elektrine struje {amper(A)}, termodinamika temperature

4.

{kelvin(K)}, svetlosna jaina{kandela(cd)}, koliina materijala{mol(mol)}

Kako se dele fizike veliine, obrazloiti?
Dele se na osnovne i izvedene. Osnovne se ne definiu formulama ve opisom
njihovog merenja i biraju se na meunarodnim konferencijama, dok se izvedene
definiu iz osnovnih pomou fizikih zakona.
Sta je predmet kinematike?
Predmet kinematike je kretanje tela ne uzimajui u obzir uzroke koji dovode do
tog kretanja. Veliine kod kinematike su put, brzina, vreme i ubrzanje.
Kako se definie srednja brzina materijalne take?

4)

Srednja brzina se definie kao kolinik pomeraja tela i vremena za koje je izvrilo

2.
2)
3.
3)

pomeraj.

x
sr

5.

5)
tr

6.
6)

7.
7)

Napisati izraze za trenutnu brzinu i ubrzanje kod promenljivog

paravolinijskog kretanja, nabrojati vrste pravolinijskog kretanja.

V
t

tr

x,
t

, uniformno i
promenljivo
kretanje

Grafiki prikazati preeni put i brzinu u funkciji vremena kod jednako

promenljivog pravolinijskog kretanja.
Brzina zavisi od vremena linearno, dok preeni put zavisi po kvadratnoj funkciji.

Napisati izraze za trenutnu brzinu i ubrzanje kod krivolinijskog kretanja, ta

je tangencijalno a ta normalno ubrzanje, koliko je ukupno ubrzanje ?

V tr

d x , atr
dt

d V . Tangecijalno ubrzanje je ubrzanje koje deluje u pravcu brzine

dt

i utie na intenzitet brzine dok normalno ubrzanje deluje normalno na brzinu i

utie na njen pravac i smer. Ukupno ubrzanje je vektorski zbir ova dva ubrzanja a
intenzitet mu je koren zbira njihovih kvadrata.

8.
8)
9.

Koje je to kruno kretanje i ta je period krunog kretanja?

Kruno kretanje je ono kod kog postoji taka u sistemu od koje je u bilo kom
trenutku telo konstantno udaljeno (centar krunice) iliti kree se po krunici. Period
krunog kretanja je vreme potrebno telu da jednom opie krunicu.

Definisati veliine kod krunog kretanja koje su analogne brzini i

ubrzanju kod pravolinijskog kretanja i navesti njihove jedinice u SI.

9)

Brzini je

) }, a

anologna

ubrzanju

ugaona

ugaono

brzina {

ubrzanje {

}.

s2

10. Definisati kosi hitac i napisati izraze za maksimalnu visinu i domet kosog hic.
10) Kosi hitac je kretanje tela kome je zadata poetna brzina, iji ugao pravca nije
normalan o odnosu na podlogu, a zatim preputeno uticaju gravitacione sile.
2
2

max

2g

2V cos( ) sin( )
o

max

11. ta je domet kosog hica i pod kojim uslovom je maksimala?

Vo2 sin( 2 )
g

11) Domet
kosog hica je
rastojanje koje telo pree

61

vri se u pravcu te sile.

14. Kak

F ma

Njutno
o
15. ta je impuls. a ta impuls
po horizontali kada je u
v
glasi sile ?
visini sa takom iz koje je
zakon poelo kretanje.
drug
Uzaja
Maksimalna je pod
Impuls je vektorska
mno
i
uslovom da je telo
dejstvo
velicina istog pravca i
Njut
izbaeno
dva
smera kao brzina iji je
nov
o
tela je
intenzitet
zako
pod uglom od 45 u odnosu na horizont.
uvek
m puta vei od
n
jednak
Sta je predmet dinamike ?
intenziteta
brzine.
o
i
dina
Predmet dinamike je prouavanje veze izmeu kretanja
tela i uzroka koji dovodi
Impuls
sile
je
suprotn
mike
do njegovog kretanja.
o
vektorska
veliina
Kako glase I i III Njutnov zakon dinamike,
napisati? izraze?
usmere
istog pravca
no,
Prom
odnosn
I Njutnov zakon ena
o sila
Svako telo tei da
i smera kao sila iji je
akcije i
impu
ostane
u
stanju
reakcij
lsa u
intenzitet t puta vei
mirovanja
ili
e
uvek
niformnog
vrem
od intenziteta sile.
ima isti
pravolinijskog
ena 16. ta je impuls i kako glasi
intenzit
kretanja sve dok
prop
zakon odranja impulsa za
et
i
dejstvom spoljanjih
orcio zatvoreni i otvoreni sistem ?
pravac
sila nije prinueno da
nalna
a

15)

12.
12)
13.

13)

14)

promeni svoje stanje.

supotan smer.

1
1

Fa
Fr

je sili
koja
deluj
e na
telo i

16) Impuls
je vektorska
veliina
istog
pravca i smera kao
brzina
iji
je
intenzitet m puta
vei od intenziteta
brzine.
Vektorski
zbir impulsa tela
koji ine zatvoreni

sistem u toku kretanja ostaje konstantan. Vektorski zbir impulsa tela koji ine
otvoren sistem u toku kretanja ne ostaje konstantan. Promena impulsa otvorenog
sistema jednak je impulsu rezultantne sile.
17. ta je sila, navesti jedinicu za silu u SI i nabrojati vrste sila u prirodi ?

17) Sila
je uzrok promene stanja kretanja tela ili njegovoj deformaciji. F (=)
N. U prirodi postoje gravitacione, elektrine, sile jake i slabe interakcije.
18. Kada i kako na telo deluje cetripetalno ubrzanje, emu je jednako ?

18) Centripetalno ubrzanje deluje na telo kada se krae po krunici, ima pravac
poluprenika i smer ka centru.

V2
r

at

19. emu je jednaka sila trenja, od ega ona zavisi a od ega ne ?

19) Eksperimentalno je dokazano da se sila statikog trenja Ftrs moe izraziti kao
F

=
sn

trs

F , a sila dinamikog

trd

dn

F . U oba izraza

predstavljaju koeficijente statikog i dinamikog trenja. Statiki koeficijent trenja

je vei od dinamikog. Oba koeficijenta zavise od vrste materijala, istoe i hrapavosti
dodirnih povrina.
20. Pokazati kako se pomou strmme ravni odreuje koeficijent trenja mi
izmeu podloge i tela.

20) Ako se telo nalazi na strmoj ravni iji se nagib moe menjati, teina tela se moe
razloiti na komponentu F// du strme ravni i normalnu komponentu Fn . Ugao
se poveava sve dok telo ne pone da klizi. U tom trenutku (granicni ugao
komponenta teine F jednaka je sili statikog trenja
(1)
F
=
F
s

trs

F
(2)
(3)
(4)

trd
F

Fn

Q sin(

Fn

trs

max

//

max

trs

Q cos(

max

Zamenom izraza (4) i (3) u izraz (1) za statikog trenja se dobija

tan(

max

max , pri kome poinje

Prema tome, koeficijent statikog trenja jednak je tangensu ugla
klizanje tela po strmoj ravni. Na slian nain moe se odrediti koeficijent dinamikog trenja.
Naime, kada telo pone da klizi niz strmu ravan, za odravanje njegovog uniformnog
kretanja potreban je manji ugao strme ravni
tan( ) .
izraziti kao

max , pa se koeficijent dinamikog trenja moe

21. Kako se definie rad u mehanici i koja je jedinica za rad u SI? Napisati izraz za rad u
optem sluaju.
21) Mehaniki rad je mera dejstva odgovarajue sile. Rad je skalarna veliina
definisana 2-ma vektorskim veliinama.
F - vektor sile

B - vektor puta
Jedinica za rad je [

N m

Rad u optem sluaju je: dA

F B

J ] (dul)
F ds

dA - elementarni rad
F - sila

ds - elementarna duina
22. Koja je veza izmeu rada i energije ?
22)
Rad opisuje promenu energije

E k A - teorema energije i rada

E - promena energije

A - rad

k - koeficijent proporcionalnosti (konstanta)

23. U kojim vidovima se javlja mehanika energija?
23) Javlja se kao:
1. Kinetika predstavlja meru mehanikog kretanja tela

Ek

m v2

2
2. Potencijalna energija mirovanja, poseduje je svako telo

Ep

m g h

24. Kako glasi zakon odranja energije? Navesti primer.

24) U zatvorenom sistemu tela izmeu kojih deluju samo konzervativne sile mehanika energija
se odrava tj. ne menja se u toku vremena.

Et - const.

Et Ek Ep

Primer: Slobodno padanje tela bez poetne brzine, kada se zanemari sila trenja sa vazduhom.

Njegova ukupna energija E jednaka je njegovoj potencijalnoj energiji

telo

Ep

m g h . Kada se

pusti da pada, njegova potencijalna energija se smanjuje na raun kinetike

energija u bilo kojoj taki ostaje ista.
25. ta je snaga? Koja je jedinica za snagu u SI?
25) Snaga predstavlja brzinu vrenja rada.

A ;[W
t

Ek

m v2
2

. Ukupna

J ] Jedinica za snagu W (vat)

s

26. ta je sudar, koje vrste sudara postoje i koji zakoni vae za njih?

26) Sudar predstavlja susret (interakciju) dva tela koji traje voma kratko (
Sudari se dele na: 1. Idealno elastine

2.
3.

10 1 do 10 6 s )

Idealno neelastine

Delimino elastine
Za idelano elastine vai: zakon odranja energije i zakon odranja impulsa
Kod neelastinih vai: zakon odranja impulsa +ostatak energije se oslobadja kao toplota
ili neka druga vrsta energije.
27. Definisati moment sile?
27) Rotaciono kretanje tela je kretanje oko svoje ose gde svaka taka tela obavlja kruno kretanje
od ose rotacije, odnosno momenta sile
Intezitet momenta sile je jednak proizvodu te sile i radijusa

M F r (nepoznat ostatak)
28. ta je moment inercije i kako se izraava? Koja mu je jedinica u SI?
28) Moment inercije predstavlja kolinik mase tela i kvadrata radijusa krune putanje.
2
I m r
M I
to predstavlja II Njutnov zakon za rotaciono kretanje [ kg
29. Kako se izraavaju kinetika energija rada i snaga kod rotacionog kretanja?
29) Kinetika energija

Ek

Rad kod rotacionog kretanja je

kada podelimo sa dt
Snaga se izraava

Odnosno

P M

dA
dt

dA Md

d
dt

M Q
t

Q
t

m]

dA
dt

dQ
dt

30. Definisati moment impulsa i

matematiki interpretirati zakon
odranja momenta impulsa.

L predstavlja
r materijalne

30) Moment impulsa

proizvod rastojanja
take od ose rotacije

o
g
l
e
d
a
u

spreci termicko sirenje tela

dolazi do njegovog termickog
naprezanja. Pri termickom
naprezanju, kada stap ne bi
mogao da se skuplja ili izduzi,
onda bi doslo do
4

t
o
m
e

mvr

d
i njenog impulsa.
a
Matematika interpretacija
zakona o odranju momenta
p
impulsa glasi:
r
Moment impulsa zatvorenog sistema
se odrava odnosno ne menja se u toku vremena
i

L const
38. Kako se formira
Celzijusova
skala?
Kako je povezana
Celzijusova skala sa
Kelvinovom skalom?
38) U
Celzijusovoj
skali prava tacka
je tacka topljenja
leda tj.
ravnotezna
ravnotezna
temeratura
smese ciste vode
i leda na
nomalnom
atmosferskom
pritisku. Druga
tacka je
temperatura
kljucanja vode
na normalnom
atmosferskom
pritisku. Prva
tacka je na 0 dok
je druga na 100
stepeni. Sa
Celzijusove
skale se prelazi
na Kelvinovu
tako sto se
broju iz prve Cskale doda 273.
Pozitivna nula se
kod Celzijusa nalazi
na -273 stepena dok
je kod Kelvina na 0
K.
39. Napisati izraze za promenu
duine i zapremine vrstih materijala
pri zagrevanju.
Kako su povezani toplotni koeficijenti
linearnog, povrinskog i
zapreminskog irenja vrstih tela?
39)

l l0 (1

(t t0 ))

z
a
g
r
e
v
a
n
j
u
o
d

0
c
d
o

4
c
u
m
e
s
t
o
d
a
d
o
l
a
z
i
d
o

p
o

l0 ra(1

l je duzina stapa na temeraturi t . sta

,
0c

n
j
e
n
a

40.

z
ta se deava sa a
gustinom vrstih i tenih tela pri p
zagrevanju ? ta je anomalija r
e
vode ?
m
i
n
a
40)
gde
je
0
0
s
gustina tela na 0 stepeni. Iz izraza se vidi e
da je gustina tela obrnuto

proporcionalna
temperaturi tela,
odnosno sto je veca
temeratura to je
gustina tela manja.
Anomalija vode se

s
m
a
n
j
u
j
e
t
j
.

istezanj
a ili
sabijanj
a sto se
moze
izracun
ati
Hukovi
m
zakono
m:

ad
bi
st
ap
m
og

SE

ao

da se skuplja promena njegove duzine bila bi

formulu dobija se

l t , odakle je

l
t

. Zamenom ove u prvu

S
42. ta je idealni gas ?

Ey
42
)
K

gde je

F
S

normalan napon koji odgovara termickom naprezanju.

zapreminu suda u kome se gas izmedju molekula gasa i
nalazi. Zanemaruju se
zidova se
medjumolekularne sile a sudar

smatra savrseno elasticnim.

43. Kako glase osnovni zakoni idealnih gasova ?
43) Osnovni zakoni idealnih gasova su Bojl-Mariotov, Gej-Lisakov, Sarlov, Avogadrov i Daltonov.
Bojl-Mariotov zakon : Pri konstantnoj temperaturi zapremina date kolicine gasa obrnuto je srazmerna

pritisku ili

const. Gej-Lisakov : Pri konstantnom pritisku zapremina gasa je proporcionalna

PV

V
T
P
T

termodinamickoj temperaturi ili

termodinamickoj temperaturi ili

const. Sarlov : Pri konstantnoj zapremini pritisak gasa je proporcionalan

const. Avogadrov :U jednakim zapreminama idealnih gasova, na istoj

temeraturi i istom pritisku, nalazi se isti broj molekula (atoma). Jedan mol bilo kog gasa pri normalnim uslovima
zauzima zapreminu V

22,41 10 3 m3

i sadrzi isti broj cestica a to je Avogadrov broj

6,02 10

mol

. Daltonov : U

23

smesi gasova koji

gas deluje sopstvenim pritiskom nezavisno, kao da dugi gasovi nisu prisutni. Ukupan pritisak u sudu jednak
je zbiru parcijalnih pritisaka prisutnih gasova.
44. Napisati jednainu stanja idealnih gasova.
44) Klapejron-Mendeljejeva jednacina : pV

pV

RT odakle proizilazi

nRT

gde su

P,V ,T

je broj molova gasa a R je univerzalna gasna

redom pritisak, zapremina i temperatura gasa,
konstanta. V
je zapremina koju zauzima jedan mol bilo kog gasa pri normalnim uslovima.
m

Broj molova
racuna se kao kolicnik mase i molane mase gasa.
45. ta je specifini toplotni kapacitet, a ta moralni specifini toplotni kapacitet ? Kojim se jedinicama
SI izraavaju ?
45) Specificni toplotni kapacitet predstavlja odnos toplotnog kapaciteta i mase tela. Toplotni kapacitet se definise kao
kolicnik primljene toplote i povecanja temperature. Molarni specificni toplotni kapacitet predstavlja kolicinu toplote
potrebnu jednom molu materijala da povisi temperature za jedan stepen ili Kelvin i definise se kao

cM tj.

) J

C(

kgK

molK

46. Napisati osnovnu kalorimetrijsku jednainu.

46)
gde je Q kolicina toplote koje je telo predalo ili primilo prilikom promene
2
1

mc(t

temperature sa

t)

t1 na t2 , m je masa tela a c je specificni toplotni kapacitet.

47. Nabrojati osnovne naine prenoenja toplote.

47) Toplota se prenosi : provodjenjem (kondukcijom), strujanjem (konvekcijom) i zracenjem (radijacijom).
48. Napisati izraz za Furijeov zakon provodjenja toplote.

dQ

trenutna

brzina prenosenja

48)

dQ

dt
dx S

, gde je

toplote,

koeficijent
toplotne
provodljivosti
,

S povrsina normalan na pravac prostiranja toplote i

dt

temperaturni gradijent.

dx

49. Kako se odvija prenoenje toplote strujanjem ?

49) Prenosenje toplote strujanjem nastaje strujanjem nekog fluida oko cvrstog tela. Ako njihove
temperature nisu iste onda dolazi do razmene toplote izmedju njih. Ako je veca temperatura tela
onda se fluid u njegovoj blizini zagreva i gustina mu se smanjuje pa fluid struji navise, u suprotnom
fluid se hladi, gustina se povecava i onda struji nanize.

q
c

dQ
d

hS(tt

t f ) gde je qc

brzina prenosenja toplote,

h koeficijent prelaza toplote sa povrsine

tela na fluid, S povrsina tela, tt temeratura povrsine tela i tf temperatura fluida.

50. Kako se odvija prenoenje toplote zraenjem?
50) Prenosenje toplote zracenjem vrsi se posredstvom elektromagnetnih talasa koje zrace
zagrejana tela. Talasna duzina zracenja zavisi samo od temperature na kojoj se telo nalazi a ne od
razlike
njegove i temperature okoline kao sto je slucaj kod provodjenja i strujanja. Kod zracenja energija

prelazi u energiju zracenja koja se na drugom telu apsorbuje i ponovo prelazi u toplotu.

e T 4 , gde je

E emisiona moc tela, e emitovnost tela,

konstanta

proporcionalnosti i T
temperatura tela. Apsolutno crno telo ima emitovnost e

1.

1.

Cemu je jednaka unutrasnja energija gasa? Opisati stepene slobode.

Unitrsnja energija gasa predstavlja zbir energija haoticnog kretanja mikrocestica sistema i
energije njihovog medjusobnog dejstva.

gde je n broj molova gasa, i je zbir stepena slobode

,a

je stepen slobode translatornog,

rotacionog i
dvostrukog oscilatornog kretanja molekula, R je gasna konstanta a T je temperature
gasa, m je masa gasa a M je molarna masa.
Broj stepeni slobode predstavlja broj nezavisnih velicina koje odredjuju polozaj sistema u prostoru.
Polozaj materijalne tacke odredjen je sa tri koordinate a polozaj krutog tela sa 6.
2.

Definisati molarni i specijalni toplotni kapacitet nekog materijala i koja je veza izmedju njih?

Spec. top. kapacitet materijala predstavlja kolicinu toplote koja je potrebna za zagrevanje
jednog kilograma materijala za 1

ili 1K.

Molarni spec. top. kapacitet predstavlja kolicinu toplote koja je potrebna za zagrevanje jednog

mola materijala za 1

ili 1K.

gde je dQ promena kolicina toplote, m je masa materijala, n je broj molova gasa a dT je

promena temperature, M je molarna masa materijala.
3. Kako se definisu specificni toplotni kapaciteti pri konstantnoj zapremini i konstantnom
pritisku? Od cega oni zavise i koja je veza izmedju njih?
Prema prvom principu termodinamike
Ako se gas zagreva pri konstantnoj zapremini, rad spoljasnjih sila jednak je nuli (

),

pa se kolicina toplote dovedena gasu trosi samo na povecanje njegove unutrasnje energije, i
onda se gornja formula svodi na:

pa zamenom druge formule u prvu dobija se

Ako se gas zagreva pri konstantnom pritisku onda je po prvoj formuli

odnosno

4.
5.

, jer je

Cemu je jednak rad gasa pri promeni njegove zapremine? Pokazati na primeru
izobarnog i izotermnog procesa.

Izobarni proces. Rad gasa pri njegovom izobarnom sirenju od zapremine V1 do zapremine
V2 dat je izrazom

Izotermni proces. Rad gasa pri njegovom izotermnom sirenju od zapremine V1 do

zapremine V2 dat je izrazom

6.

7.

Koliki rad izvrsi gas pri sirenju od zapremine

od zapremine data izrazom p(V)=3V.

do

ako je zavisnost pritiska

6. Definisati I princip termodinamike.

Kolicina toplote dovedena izolovanom sistemu, jedan deo trosi na povecavanje unutrasnje
energije U, a ostatak na rad A koj sistem vrsi nad okolnim telima.
Q=U+A, a za male promene izraz glasi dQ=dU+dA
ili Q=dU+A (gde je dU beskonacno mala promena
unutrasnje energije sistema, A beskonacno mali rad i
Q beskonacno mala kolicina tolote.
Prema prvom principu termodinamike nemoguce je
konstruisati masinu koja bi stvarala energiju ni iz cega
(perpetuum mobile prve vrste je nemoguc).
8. Definisati adijabatski proces, napisati izraz i
nacrtati grafik.
Pod adijabatskim procesom podrazumeva se promena stanja
sistema bez razmene toplote izmedju njega i okoline. U prirodi
ne postoi ovakav proces ali im se po svojim
osobinama priblizavaju procesi koj se brzo odvijaju (sirenje zvuka). Iz
prvog principa termodinamike proizilazi da je za adijabatski

proces dA=-dU tj. spoljasnji rad vrsi se na racun unutrasnje energije sistema.

Kod adijabatskog sirenja promene u gasu izrazavaju se preko Puasonovih j-na

9. Nacrtati Karnoov kruzni proces. Cemu je jednak

koeficijent korisnog dejstvaovog procesa?
Koeficijent korisnog dejstva u ovom slucaju mozemo izraziti kao:

Primenjujuci izraz za adijabate dobija se

ili:
I na kraju se dobija:
10. Opisati drugi princip termodinamike. Cemu je jednak koeficijent korisnog dejstva kod
bilo kog kruznog procesa?
Postoji nekoliko definicija drugog principa termodinamike:
Koefijent korisnog dejstva toplotne masine odredjen je samo temperaturom grejaca i
hladnjaka. (Karno)
Toplota ne moze spontano prelaziti sa tela nize na telo vise temperature (Klauzijus)
U prirodi je nemoguc proces kod kojeg bi se celokupna toplota pretvorila u rad
(Plank) tj. nemoguc je perpetuum mobile druge vrste.
Ovaj princip proizilazi iz analize rada toplotnih masina. Toplotne masine rade tako sto
se od rezervoara vise temperature T1 (grejac), u toku ciklusa oduzima kolicina toplote Q1, a
rezervoaru sa nizom temperatutom T2 (hladnjak) predaje kolicina toplote Q2. Izvseni rad

u toku ciklusa je A=Q1-Q2. T1veca temperatura (grejaca) T2niza temperatura (hladnjak)

10. Kakve su to linearne harmonijske oscilcije? Nabrojati harmonijske oscilatore.

Linearne harmonijske oscilacije su oscilacije kod kojih se elongacija u toku vremena
menja po sinusnom ili kosinusnom zakonu.

Harmonijski oscilatori:
1)telo obeseno o elasticnu oprugu
2)sistem koji vrsi torzione oscilacije, torziono
klatno 3)fizicko klatno
4)matematicko klatno

11.Skicirati jedan linearni harmonijski oscilator. Napisati resenje j-ne njegovih

neprigusenih oscilacija i predstaviti graficki tu zavsinost.

12. Cemu je jednaka energija linearnog harmonijskog oscilatora?

Ukupna energija tela koje vrsi harmonijsko oscilovanje jednaka je zbiru kineticke
i potencijalne energije:

13. Napisati j-nu kretanja kod prigusenih oscilacija, kao i njeno resenje.

14. Napisati izraz i nacrtati grafik promene amlitude linearnog

harmonijskog oscilatora sa vremenom, kod prigusenih oscilacija.

gde je

amplituda u pocetku posmatranja oscilovanja (t=0),

je koeficijent

prigusenja, a proteklo vreme od pocetka oscilovanja do posmatranog trenutka.

15. Sta je logaritamski dekrement prigusenja?Napisati izraz.

Logaritamski dekrement prigusenja je logaritam odnosa amplituda dve uzastopne
oscilacije i racuna se posledecoj formuli

u izrazu N predstavlja broj oscilacija koji se izvrsi dok amplituda ne opadne za e puta
od pocetne vrednosti.
16. Kako nastaju prinudne oscilacije?
Da bi realni oscilator vrsio neprigusene oscilacije neophodno je da mu se izgubljena
energija stalno nadoknadjuje. Nadoknadjivanje energije kod mehanickih oscilacija najcesce
vrsi neka spoljasnja sila (prinudna sila) koja se menja po sledecem zakonu:

gde su Fo i

amplituda i kruzna frekvencija oscilovanja prinudne sile. Ovako nastale

oscilacije se nazivaju prinudnim oscilacijama.

17. Kako se vri prenoenje mehanikih talasa?(impulsi=talas)
Prostiranje jednog impulsa kroz sredinu i zatim sukcesivno uspostavljanje ravnoteznog polozaja
cestica vrsi se odredjenom brzinom c koja zavisi od osobina sredine. Takva pojava nosi naziv
talasni impuls. Pod brzinom c se nesme podrazumevati brzina kretanja

cestica v, jer je
.
Ako Cestice elasticne sredine neprekidno osciluju pod dejstvom neke spoljasnje periodicne
sile sinusnog karaktera, tada se impuls (poremecaj) i mesta zgusnjavanja i razredjivanja
sredine neprekidno sire u prostoru, takodje brzinom c. Dakle, stacionarno prostiranje
poremecaja kroz elasticnu sredinu nazvano je talas ili talasno kretanje, a cestice sredina od
koje talas polazi talasni izvor. Prenosenje impulsa moze se pratiti na sledecim primerima.
Ako se na jednom kraju zategnutog uzeta izazove oscilatorno kretanje normalno na njegov
pravac, ono ce se prenositi duz uzeta odredjenom brzinom.
Ova pojava se takodje moze zapaziti kod niza identicnih kuglica poredjanih u

nizu. Ako u ovakav niz kuglica odredjenom brzinom, ceono, udari nova kuglica
iste mase, posle kratkog vremena kuglica sa kraja niza ce se odvojiti i kretati istom
brzinom kao upadna, dok ce ostale mirovati. Dakle, upadna kuglica je donela
sredini (nizu kuglica) odredjeni impuls i taj se impuls prosirio kroz sredinu
odredjenom brzinom.
18. Napisati jednacinu progresivnog talasa I prikazati je graficki.
Pod progresivnim talasom podrazumeva se takav talas koji se prostire u istom
pravcu i smeru, idealno uzev, do kraja elasticne sredine. U stvari, energija
koju prenosi talas predaje se sredini, pri cemu opada amplituda talasa.
Tamo gde amplituda postane jednaka nuli prestaje sirenje talasa.

S obzirom da jednacina progresivnog telasa zavisi od dve promenjljive (

dve zavisnosti elongacije: pod a) kada je vrednost
toku vremena; pod b) kada je vrednost

) onda postoje i

konstantna i u toj tacki se posmatra

konstantna, odnosno u tom vremenskom trenutku

se posmatra zavisnost elongacije od koordinate

19. Kakav je to transverzalni a kakav longitudinalni talas? Kroz koje sredine moze da
se prostire jedan a kroz koje drugi tip talasa?
-Ako je pravac prostiranja impulsa normalan na prava prostiranja cestica onda je to
transverzalan, a ako je pravac prostiranja impulsa isti sa pravcem oscilovanja cestica talas je
longitudinalan. Transverzalni talasi se mogu prostirati samo u cvrstim telima a longitudinalni u
telima bilo kog agregatnog stanja.
20.Kako se u zavisnosti od gustine sredine kroz koju se prostiru menja brzina transverzalnih
i longitudinalnih talasa? Napisati odgovarajuce izraze za brzine prostiranja.
-Transverzalni:

c-brzina prostiranja transverzalnih talasa

F-sila zatezanja uzeta
-linearna gustina

Brzina prostiranja transverzalnih impulsa zavisi samo od sile zatezanja uzeta i linearne gustine

Impuls se brze prostire ukoliko je uze tanje i sila kojom je uze zatgnuto veca.
-Longitudunalni:

pk

Ey

----- brzina prostiranja longitudinalnih talasa u cvrstim telima

- - - - - - brzina prostiranja talasu u gasovima

E y - Jungov modul elasticnosti

gustina materijala
p pritisak gasa
k odnos specificnih toplotnih kapaciteta pri konstantnom pritisku i konstantnoj zapremini

- gustina gasa na temperaturi t

Brzina prostiranja longitudinalnih talasa zavisi od osobina materijala.

21. Sta je interferencija talasa?
U oblasti poklapanja talasa oscilacije cestica se superponiraju jedna na drugu, vrsi se interferencija ili slagaje
talasa pri kojem na nekim mestima cestice sredine mogu oscilovati sa vecom amplitudom a na nekim sa
manjom amplitudom. Najcesce se posmatra interferencija koherentnih talasa

( iste frekvencije ) i konstantne fazne razlike.

22. ta su stojei talasi? Kada se oni javljaju?
Poseban sluaj interferencije talsa predstavlja stojei talas. Stojeci talas se obrazuje pri susretu
dva progresivna talasa jednakih frekvencija i amplituda, a suprotnih smerova kretanja. Neka su
ta dva talasa zadata jednacinama

onda ce rezultujuci talas biti

23. U emu je razlika izmedju talasnog i oscilatornog kretanja?Objasniti.
Oscilatorno kretanje je periodino kretanje nekog tela ili estice, kada se ono posle nekog vremena vraa u
prvobitni poloaj. Talasno kretanje nastaje kad oscilacija jedne estice izazove oscilacije drugih estica. Tj.
Oscilatorno kretanje se vri po nekoj putanji dok je talasno kretanje stacionarno.

24. Napisati izraze za zakone po kojima se vri odbijanje I prelamanje talasa.

Zakon odbijanja (refleksija) = (Upadni ugao jednak je odbojnom uglu)
Zakon prelamanja (refrakcija) ---Kada talasni front naidje na granicnu povrsinu koja razdvaja dve
sredine u kojima je brzina prostiranja talasa razlicita, pri prelazu u drugu sredinu dolazi do

promene njegovog pravca kretanja. ili

, gde je

upadni a prelomni ugao zraka u odnosu na normalu na ravan koja razdvaja sredine, c1 i c2
brzine prostiranja talasa u tim sredinama, n12 je relativni indeks prelamanja druge sredine u
odnosu na prvu, a n1 i n2 relativni indeksi prelamanja odgovarajucih sredina u odnosu na vakuum.
25. ta je zvuk, a ta akustika? Koja je razlika izmedju tona i uma?
Mehanike oscilacije koje se prostiru u elastinoj sredini (vrstoj, tenoj ili gasovitoj), a zapaaju
se ulom sluha, nazivaju se zvuni talasi (zvuk). Akustika je nauka o zvuku. Ljudsko uho
registruje zvune talase ije su frekvencije priblino od 20 Hz do 20 kHz. Talasi sa frekvencijom
< 20Hz su Infrazvuk, a sa >20kHz ultrazvuk. Ton ima pravilne oscilacije tj. odredjenu
frekvenciju, dok um predstavlja sloeni talas promenljivih frekvenicija I amplitude.
26. Kakvi su spektri Tona i uma? Nacrtati njihove spektre.
Ton ima liniski spektar , dok um ima kontinualni.

27. Po emu je ljudsko uho ogranieno u prijemu zvuka? ta je prag ujnosti? Od ega on zavisi?
I Intenzitet zvuka
- Frekvencija
Ljudko uho je ogranieno u prijemu zvuka po frekvenciji i po intezitetu zvuka. Ljudsko uho
registruje zvune talase cije su frekvencije priblizno od 20Hz do 20kHz. Prag ujnosti je minimalni
intezitet zvuka koji moe da registruje ljudsko uho. On zavisi od frekvencije. Uho

je najosteljivije pri frekvencijama o 1500Hz do 3000Hz kada je prag cujnosti reda .

28. Kako se menja brzina prostiranja talasa kroz gas sa promenom temperature? Napisati izraz.
Sa povecanjem temperature brzina prostiranja talasa kroz gas raste sa porastom temperature po zakonu:

gde je

brzina prostiranja talasa u gasu kada se on nalazi na temperaturi od

29. Koji su uslovi za formiranje stojeih talasa kod ipke uvrene po sredini i u vazdunoj cevi
zatvorenoj na jednom kraju. Skicirati.
Uslovi za formiranje stojeih talasa kod ipke uvrene na sredini
su: i

Uslovi za formiranje stojecih talasa u vazdusnoj cevi zatvorenoj na jednom kraju

su: i

30. Koji su uslovi za formiranje stojeih talasa kod ipke uvrene na jednom kraju i u
vazdunoj cevi otvorenoj na oba kraj. Skicirati.
Uslovi za formiranje stojeih t
alasa kod sipke ucvrscene na jednom kraju su:

Uslovi za formiranje stojecih talasa u vazdusnoj cevi

otvorenoj na oba kraja su:

32. Sta je subjektivna, a sta objektivna jacina zvuka? Napisati izraze.

Objektivna jacina zvuka predstavlja srednju vrednost energije koju prenesu zvucni talasi u jedinici vremena kroz
jedinicu povrsine normalne na pravac prostiranja talasa. Formula za racunanje objektivne

jac. zvuka je

, gde je

amplituda pritiska, c je brzina prostiranja zvuka u toj sredini

gustina sredine.

Subjektivna jacina zvuka je jacina koja se opaza culom sluha i zavisi od objektivne. Zbog razlicite
osetljivosti uha na zvukove razlicitih frekvencija ta zavisnost je veoma slozena i data je izrazom

1, gde je k jednako 1 ako se nivo zvuka meri u belima (B) i 10 ako se meri u

decibelima (dB),

je intenzitet zvuka na granici cujnosti a

je objektivna vrednost zvuka.

33. Koliko se promeni subjektivna jacina zvuka, ukoliko se objektivna poveca 10000 puta?

za

za
34.Kako se definise koeficijent apsorbcije zvucnih talasa?

Pa
A=

,gde je

Pa

zvucna snaga koja se apsorbuje na odredjenoj povrsini,

Pu

ukupna zvucna

Pu
snaga koja pada na tu povrsinu.Kada zvucni izvor osciluje u zatvorenoj prostoriji slusalac nece
cuti samo emitovani zvuk vec I zvuk koji se odbija od povrsina koje slabo apsorbuju zvuk
(zidovi.plafon,pod).Ako izvor konstantno emituje zvucne talase koji zidovi I ostale povrsine slabo
apsorbuju,mogu se obrazovati stojeci talasi u pojedinim delovima prostorije .Zbog toga ce se u nekim
delovima prostorije zvuk cuti jace,a u nekim slabije.Razliciti materijali razlicito absorbuju zvucne talase.
Ova osobina materijala okarakterisana je koeficijentom apsorpcije A.
35.Sta je reverberacija, a sta vreme reverberacije?
Po prestanku emisije zvuk se I dalje odrzava u prostoriji .Ova pojava se naziva
reverberacija. A vreme u toku kojeg se jos uvek cuje zvuk po prestanku njegovog
emitovanja naziva se vreme reverberacije.
36. Kako se definise vreme reverberacije?
Radi bolje definicije I lakseg merenja vremena reverberacije u tehnici je usvojeno da se ono racuna od momenta
prestanka rada zvucnog izvora,do momenta kada intezitet zvuka opadne na milioniti deo prvobitne vrednosti,tj. za
60db.Opsta formula za izracunavanje u slucaju da se ne trazi velika preciznost je:

=0,165

,V-zapremina ,S-ukupna povrsina prostorije zajedno sa predmetima koji se nalaze u njoj.

37. Ukratko opisati Doplerov efekat i napisati opstu jednacinu?

Doplerov efekat je promena frekvencije oscilovanja zvucnog izvora,koji registruje prijemnik pri njihovom
medjusobnom kretanju.Imamo nekoliko situacija u zavisnosti od kretanja izvora I prijemnika to su: Kada
izvor I prijemnik miruju u odnosu na sredinu,kada se prijemnik priblizava zvucnom izvoru koji miruje,izvor
se priblizava prijemniku koji miruje,izvor I prijemnik se krecu jedan u odnosu na drugi.Opsta formula je:

39. Kako glase osnovni zakoni geometrijske optike?

Prvi zakon je zakon pravolinijskog prostiranja svetlosti. On se odnosi na homogene
sredine i jasno se manifestuje pri obrazovanju senke neprovidnih tela.
Drugi zakon je zakon nezavisnog prostiranja svetlosnih zraka. On se moze formulisati na sledeci nacin:
do uzajamnog dejstva dva svetlosna zraka dolazi na mestu njihovog susreta, a dalje se krecu nezavisno.
Treci zakon, ili zakon odbijanja svetlosnih zraka od odredjenih granicnih povrsina glasi:

1)
2)

upadni ugao svetlosnog zraka jednak je odbojnom uglu,

upadni i odbojni zrak leze u istoj ravni sa normalom na granicnu povrsinu u tacki upada zraka. Ovaj zakon vazi

za slucajeve pravilnog odbijanja svetlosti, kada se zraci odbijaju od glatkih, brusenih i opticki poliranih povrsina
Cetvrti zakon ili zakon prelamanja svetlosti na ravnoj granicnoj povrsini izmedju dve nepokretne,
homogene i izotropne sredine glasi:

1)
2)

sinusi upadnog i prelomnog ugla odnose se kao brzine prostiranja svetlosti u tim sredinama
upadni i prelomni zrak leze u istoj ravni sa normalom na granicnu povrsinu koja prolazi kroz tacku preloma

40. Po emu je karakteristicno prelamanje svetlosti kroz prizmu?

Kod prizme je moguce ostvariti minimalno skretanje zraka (slucaj kada je upadni ugao priblizno jednak
prelomnom) pa je samim tim prizma karakteristicna jer se bas to njeno svojstvo moze koristiti za mnoge druge
stvari: Za razlaganje polihromatske svetlosti radi dobijanja njenog spektra, za stvaranje totalne refleksije koja
se koristi kod optickih instrumenata itd.
41. Sta je ugao devijacije? Kada je ugao devijacije najmanji?
Posle dvostrukog prelamanja zrak skrene za ugao ,
koji se naziva ugao skretanja ili ugao devijacije. Ovaj ugao je jednak
=(1+2)-(1+2)

Zakon prelamanja u tacki O bice: sin

Najmanje skretanje nastaje za uslov 1=2, odakle dobijamo jednacinu

= (n-1), gde je -ugao devijacije, a -ugao na vrhu prizme

42. Sta je disperzija svetlosti? Sta je mera disperzije, a sta disperziona moc?
Brzina svetlosti u vakuumu je, bez obzira na talasnu duzinu ista. Ali, pri prostiranju svetlosti
kroz razlicite providne materijale, njena brzina, a samim tim i indeks prelamanja su funkcije talasne
duzine. Prema tome, pri propustanju polihromatske svetlosti kroz ovakve materijale dolazi do razlaganja
svetlosti po talasnim duzinama. Ova pojava se naziva disperzija.
Ukoliko zrak bele polihromatske svetlosti pada na opticku prizmu. Posto indeks prelamanja
zavisi od talasne duzine, najvise ce skrenuti ljubicasta svetlost a najmanje crvena, dok ce
ostale boje (indigo, plava, zelena, zuta, narandzasta) biti izmedju njih. Dakle, pri napustanju
prizme bela svetlostje razlozena na boje - dobijen je spektar polihromatske svetlosti.
Mera disperzije ili disperzija predstavlja razliku dva ugla skretanja.
Neka je

ugao skretanja zraka svetlosti B, a

ugao skretanja zraka svetlosti C. Tada razlika

predstavlja meru disperzije. Ako su upadni ugao polihromatske svetlosti, indeks prelamanja prizme i
ugao prizme mali, iako je ispunjen uslov priblizno minimalnog skretanja svetlosnog zraka, tada se za
uglove skretanja moze primeniti izraz = (n-1), pa je
, , pa je
Disperziona moc predstavlja odnos mere disperzije

46. Napisati jednacinu tankog sociva. Kako se uzimaju znaci u njoj? Cemu je jednaka zizna daljina?
Socivo je tanko ako je njegova debljina mnogo manja od poluprecnika sfernih povrsina koje ga cine.

p-rastojanje predmeta od sociva l-rastojanje

lika od sociva f-zizna
daljina sociva

n-index prelamanja sociva R1,R2poluprecnici sfernih povrsina sociva

47. Sta je ziza sociva? Cemu je jednako uvecanje sociva?
Ziza predstavlja rastojanje lika od sociva kad se predmet nalazi u beskonacnosti. Uvecanje
tankog sociva racuna iz uvecanja pri prelamanju svetlosti na sfernoj granicnoj povrsini. Kada se
taj izraz primeni na obe granicne povrsine dobija se:

odakle sledi
48. Skiciranjem odrediti polozaj lika predmeta koji se nalaze na rastojanju o vecem od f
ispred tankog bikonveksnog sociva.

49. Skiciranjem odrediti polozaj lika predmeta koji se nalaze na rastojanju o vecem od f ispred

tankog bikonkavnog sociva.

50.Ukratko objasniti funkcionisanje optickog mikroskopa? U cemu se razlikuje od

elektronskog mikroskopa?
Opticki mikroskop se sastoji od dva sociva, objektiva i okulara. Zizna daljina objektiva je mnogo
mala, a okulara znatno veca od zize objektiva. Predmet se postavi ispred zize objektiva i onda se
dobija realan, obrnut i uvecan lik. Taj lik je predmet za socivo okulara, i nalazi se iza zize okulara
tako da se od njega dobija novi lik koji je imaginaran, obrnut i uvecan. Uvecanje predmeta zavisi
od rastojanja ozmedju sociva objektiva i okulara. Kod optickog mikroskopa svetlost pada na
predmet pa zatim prolazi kroz sociva i dobija se lik, dok se kod elektronskog dobija tako sto se
umesto snopa svetosti koristi snop ubrzanih elektrona u vakuumu koji tako ubrzano imaju osobine talasa.
51. Sta je lupa?Koliko je uvecanje lupe?
Lupa je najprostiji opticki instrument koji se najcesce sastoji od jednos sabirnog sociva i sluzi
za posmatranje malih predmeta na bliskim rastojanjima. Uvecanje lupom je oko 20 puta.
52. Ukratko objasniti princip rada projekcionih i sprektralnih aparata.
Kod projekcionih aparata jakim svetlosnim izvorom osvetljava se predmet preko sistema
sociva male zizne daljine, dalje ta svetlost pada na objektiv velike zizne daljine koji vrsi
projekciju na zaklonu.
Kod spektralnih aparata postoji deo koji vrsi razlaganje svetlosti po talasnim duzinama. Uglavnom
je to prizma od materijala sa znatnom disperzijom. Prizma vrsi razlaganje polihromatske svetlosti
po svetlosni duzinama.
53. Sta je interferencija svetlosti? Napisati uslove pri kojima dolazi do interferencionih maximuma
i interferencionih minimuma.
Talasi koji potiu od 2 talasna izvora se meusobno poklapaju,u odreenim takama,ali se dalje ire
nezavisno jedan od drugog. U oblasti poklapanja talasa oscilacije estica se superponiraju jedna na
drugu, vri se interferencija ili slaganje talasa. Kod svetlosnih talasa mogu se javiti efekti trajnije
interferencije, ako su talasi koherentni, odnosno ako pri jednakim frekvencijama imaju konstantnu
faznu razliku, priblino iste intenzitete i odreeni poloaj polarizacionih ravni.

Ako je putna razlika talasa iz izvora O 1 i O 2 ,

duina svetlosti tj.

l =n

l = O 1 A - O 2 A jednaka celom broju talasnih

n=0,1,2.... nastaje interferencioni maksimum u taki A.

Ako je putna razlika jednaka neparnom broju polovina talasnih duina, tj.

l (2n 1)

, n=0,1,2....

nastaje interferencioni minimum.

54. ta je difrakcija svetlosti? Napisati uslove pri kojima dolazi do difrakcionih max
i ddifrakcionih minimuma, pri difrakciji na jednom otvoru.
Difrakcija je pojava karakteristina za mehanike i svetlosne talase. Difrakcija svetlosti je skretanje
svetlosti sa pravolinijske putanje. Karakteristina je difrakcija svetlosti na jednom i dva paralelna proreza.
Snopovi zraka koji vre difrakciju pod uglovima koji odgovaraju neparnom broju Frenelovih zona
daju na zaklonu difrakcione maximume, a snopovi koji vre difrakciju pod uglovima koji
odgovaraju parnome broju Frenelovih zona daju difrakcione minimume.
55. Sta je optika reetka? Napisati izraz za difrakcioni maximum pri prolazu svetlosti kroz optiku reetku.
Niz paralelnih uskih proreza, razdvojenih jednakim neprovidnim povrinama, predstavljaju
difrakcionu reetku. Izrauje se tako to se na staklenoj ploi naini dijamantnom iglom
veliki broj paralelnih zareza (transmisiona optika reetka).
d sin

=n

56. Sta je polarizacija svetlosti? Kako se moe dobiti polarizovana svetlost?

Pojava polarizacije pokazuje da je svetlost transverzalni elektromagnetni talas. Svetlost koju

emituju atomi prdstavlja transverzalne talase sa uzajemno normalnim vektorima elekrinog

(uzimamoa da je to svetlosni vektor) i magnetnog polja H , koji su normalni na pravac prostiranja svetlosti.

Da bi se dobila polarizacija potrebno je obezbediti takve uslove pod kojima je oscilovanje svetlosnog

vektora

E mogue samo u jednoj ravni. mogu s eostvariti ako svetlost prolazi kroz sredinu koje su

anizotropne u odnosu na elektrine oscilacije.

57. Objasniti Tomsonov model atoma. Kada je on naputen?

10
Prema ovom modelu atom predstavlja sferu prenika reda 10

m koja je pozitivno naelektrisana.

U tu sferu su utisnuta izolovana negativna naelektrisanja- elektroni koji osciluju oko svojih
ravnotenih poloaja. Ukupno negativno naelektrisanje jednako je pozitivnom naelektrisanju sfere.
Zamenjen je Raderfordovim modelom, jer se ispostavilo da ne moe da opie stvarno ponaanje atoma.
58. Objasniti Raderfordov eksperiment i model atoma.
Rasejavanje alfa-estica pod veim uglovima uslovljeno je interakcijom izmeu alfa-estica, koje su
pozitivno naelektrisane i pozitivnih delova atoma. Skretanje pod malim uglovima je posledica prolaska
alfa-estica pored tog pozitivnog naelektrisanja.Celokopno pozitivno naelekrisanje atoma i sva njegova
masa skoncenrisani su u veoma maloj zapremini koja se naziva atomsko jezgro.
Prema ovom modelu, oko pozitivno naelektrisanog jezgra ije je naelektrisanje

Z e , krue elektroni.

Kada je atom neutralan onda je naelektrisanje jezgra jednako zbiru naelektrisanja elektrona koji ulaze u sastav atoma.
Pretpostavio je da se elektroni kreu oko jezgra po krunim orbitama poluprenika r.Kulonova sila jednaka je
centrifugalnoj. Energija sistema je najvea kad se elektron nalazi na najudaljenijoj orbiti

od jezgra. Energetski spektar atoma po ovom modelu je kontinualan.

59. Napisati izraz za talasnu duinu svetlosti iz spektra atoma vodonika.

~ 1

R ( 1
22
H

1) n=3,4,5...
n2

= broj talasa po jedinici duine RH= Ridbergova const

60. Sta su atomski spektri? Koje su serije u spektru atoma vodonika?

*
*Serije u spektru atoma H su:Lajmanova,Pasenova,Breketova,Pfundova,Hemfrijeva a one se sve mogu
~
izraziti na sledeci nacin: v

(
H

1
m2

1)
n2

61. Kako glase Borovi postulati?

*I)Elektron u atomu se ne moze kretati po bilo kojoj orbiti vec po orbitama tacno odredjenog poluprecnika.
Na tim orbitama,koje se nazivaju stacionarne ili disketne,moment impulsa elektrona zadovoljava

svedeci uslov:

L mvn rn

II)Pri kretanju po stacionarnim orbitama se niti apsorbuje energija.

III)Prelaz elektrona sa jedne na drugu orbitu uslovljen je emisijom ili apsorbcijom kvanta energije.
62. Ukratko opisati Frank-Hercov ogled. U cemu je njegov doprinos?
*Elektronska cev je evakuisana I napunjena ziviom do pritiska od

102 Pa.Izmedju katode I anode

koja je u obliku resetke prikljucen je napon U1 koji se moze menjati po vrednoscu.Anoda je za

oko 0,5V na vecem potencijalu od kolektora.Elektoni izmedju anode I katode se ubrzavaju usled
termoelektronske emisije.Ako je kineticka energija elektrona u momentu nailaska na anodu veca
od 0,5 eV on ice savladati koceci napon I stici do kolektorapri cemu ce galvanometer registrovat
i struju.Rezultat ovog ogleda je da elektroni atomima zive mogu predate samo tacno odredjene
iznose energije, vrednosti od 4,9eV I to je najmanji moguc iznos energije koji moze apsorbovati
atom zive u osnovnom stanju.Tako je Borova teorija potvrdjena.
63. Sta je prostorno kvantovanje?

*Prostorno kvantovanje je kada vector momenta impulsa elektrona

L moze imati samo takve

orjentacije u prostoru za koje projekcija

z vektora na pravac z spoljasnjeg magnetnog polja
ima kvantovane vrednosti.
64. Ukratko opisati Stern-Gerlahov eksperiment. Sta je on pokazao?
*Stern-Gerlahov eksperiment je pokazao potvrdu prostornog kvantovanja.Eksperiment je izveden tako sto
se u vakuumsku cev stavi komadsrebra,koji moze da se zagreva,dve dijafragme sa

uskim prorezima sirine od 10 do 20

m , polovi elektromagneta N i S I staklena plocakoja

sluzi za zaklon.Kad se Ag zagreje dolazi do isparavanja I njegovi atomi izlecu u razlicitim

pravcima.Onda dijafragme propustaju jedan uzan snop.Kada atomi prodju kroz jednu
dijafragmu prolaze I kroz drugu I tako se dobija snop atoma u istom smeru.Eksperiment
pokazuje da se snop cepa na dva dela pa se umesto jedne slike proreza dobijaju dve slike.Time
je dokazano prostorno kvantovanje.
65. Sta je spin elektrona? Cemu je jednak sopstveni moment impulsa?
*Zbog toga sto je elektron naelektrisan,sa takvim kretanjem postoji mogucnost postojanja

sopstvenog magnetnog polja elektrona.Postoji I sopstveni moment impulsa elektrona

I sopstveni magnetni moment elektrona

Ls

pms .Takva rotacija elektrona naziva se spin elektrona.

*Rezultat Stern-Gerlahovog eksperimenta proizilazi da je projekcija sopstvenog magnetnog

momenta

psmz elektrona jednaka Borovom magnetonu: pms

g s Ls .

66. Kako glasi Paulijev princip iskljucivosti?

*Paulijev princip iskljucivosti glasi : U jednom atomu ne mogu da postoje dva elektrona sa
jednakim vrednostima sva cetiri kvantna broja.
67. Nabrojati kvantne brojeve i vrednosti koje im mogu biti dodeljene.
Glavni kvantni broj
n = 1,2,3, ; Orbitalni kvantni broj
l = 0,1,2,,(n-1)
ml = 0 1, 2,, l ;
Magnetni spinski kvantni broj ms = +, -
Magnetni kvantni broj
68. ta je radijus jezgra atoma? ta su atomski i maseni broj, i ta oni predstavljaju?
Radijus jezgra atoma je rastojanje od centra jezgra do njegove povrine. Atomski broj je broj

protona u jezgru Z i predstavlja broj naelektrisanja, dok se broj nukleona u jezgru A

naziva maseni ili nuklearni broj.
A = Z + N ; N broj neutrona u jezgru
69. ta je energija veze, a ta defekt mase?
Energija koja se oslobaa pri obrazovanju jezgra, odnosno energija koja povezuje
nukleone u jezgro naziva se energija veze.

Veliina

Zmp + (A Z) mn mj , naziva se defekt mase gde su mp , mn i mj

odgovarajue mase protona, neutrona i jezgra.

70. Nabrojati osnovne karakteristike nuklearnih sila.

123456-

po intenzitetu su znatno vee od gravitacionih i elektromagnetnih,

spadaju u grupu sila jake interakcije,
deluju na malim rastojanjima reda 10-15m
imaju neelektrinu prirodu (podjednako deluju na protone i neutrone ),
ispoljavaju pojavu zasienja,

zavise od orijentacije spinova nukleona koji sainjavaju jezgro.

71. Navesti 3 modela jezgra i opisati jedan od njih.
Model kapi, model orbita i model Fermijevog gasa.
Model Fermijevog gasa polazi od pretpostavke da se nukleoni u jezgru kreu nezavisno.
Nuklearne sile izmeu nukleona su zanemarljive, izuzev za obrazovanje potencijalne jame.

Ako se u ovako zamiljeno jezgro nukleoni kreu haotino , jezgro se moe razmatrati na osnovu
statistikih zakonitosti. Kako su nukleoni fermioni (spin jednak /2) oni podleu Fermi-Dirakovoj
statistici. Pomou ove statistike odreuje se energetsko stanje u jezgru i njihova raspodela (irina i
gustina). Pomou modela Fermijevog gasa mogu se objasniti mnoga svojstva jezgra pri niskim, pa i
srednjim energijama eksitacije.
72. ta je prirodna, a ta vetaka radioaktivnost?
Pod prirodnom radioaktivnou podrazumeva se spontani prelaz jednog atomskog jezgra u drugo
praen emisijom razliitih oblika radioaktivnog zraenja ( i -estica i -zraenja). Kod
vetake radioaktivnosti jezgra, pored , i -zraenja mogu emitovati 1 ili 2 protona.
73. Kako glasi zakon radioaktivnog raspada? Predstaviti ga grafiki.
Broj radioaktivnih jezgara dN koji se raspadne za vremenski interval dt proporcionalan je broju
prisutnih jezgara N i vremenskom intervalu dt : dN = Ndt , gde je konstanta radioaktivnog
raspada i predstavlja karakteristinu veliinu za svaki radioaktivni element.

Nt = No

, gde je No broj jezgara u trenutku t = 0 , a Nt

broj neraspadnutih jezgara posle vremena t .

74.Sta je period poluraspada? Sta je aktivnost radioaktivnog izvora? Koja je njena jedinica u SI?
Vreme raspada za koje se raspadne polovina prvobitnog broja jezgara naziva se vreme ili period poluraspada.

Aktivnost radioaktivnog izvora predstavlja brzinu kojom se taj rad.akt. izvor raspada.

Jedinica za aktivnost je bekerel (Bq) i predstavlja jedan raspad u

sekundi. T-period pluraspada
-konstanta radioaktivnog raspada
N-broj atoma
t-vreme
75. Radioaktivna ravnoteza
Kao sto znamo se jezgra radioaktivnog elementa se raspadaju uz emisiju alfa, beta ili gama zracenja.
Jezgra novonastalog elementa mogu biti stabilna ili radioaktivna. Uslucaju da su jezgra potomka
radioaktivna i da se raspadaju brzinom kojom se raspadaju jezgra polaznog elementa dolazi do
radioaktivne ravnoteze.
76. Sta su alfa-cestice. Nabrojati njihove cestice.
76. Alfa-estice su jezgra helijumovih atoma. Domet u vazduhu im je od 2 do 9 cm, ovisno o
vrsti radioaktivnog izotopa koji ih emituje. Ako iz jezgra radioaktivnog elementa izae alfa-estica

onda nastaje novi element koji ima za dve jedinice manji redni broj i za etiri jedinice manju
atomsku masu od elementa iz kojeg je nastao, primer:

77. Sta su beta-cestice.Nabrojati njihove osobine.

Beta-cestice cini snop elektrona (- cestice) ili pozitrona (+ cestice). Ove dve cestice naelektrisane
su istom kolicinom naelektrisanja suprotnog znaka. One se razlikuju po vremenu zivota. Dok
elektroni mogu da budu slobodni neograniceno dugo, vreme zivota pozitrona je reda nanosekunde. P
ozitron zahvata elektron pri cemu nastaju dva gama-kvanta energije od po 0,51 MeV. Ovaj proces se
naziva anihilacija i moze da posluzi za detekciju pozitrona.

78. Sta su gama zraci?Nabrojati njihove osobine

Eksperimentalnmo je pokazano da se gama-zracenje ne javlja kao samostalni oblik zracenja, vec prati
emisiju alfa i beta cestica, a takodje se pojavljuje i pri nuklearnim reakcijama. Gama zracenje

je elektromagnetne prirode i njegov spektar je linijski. Takav spektar gama-zracenja predstavlja jedan
od najvaznijih dokaza postojanja diskretnih energetskih stanja atomskog jezgra.
79.Kako glasi zakon apsorpcije zracenja?
Apsorcija -zracenja u sredini kroz koju to zracenje prolazi vrsi se po sledecem zakonu:
=

Gde je

intenzitet -zracenja iz datog izvora pre prolaska kroz materijal,

njegov intenzitet posle

prolaska kroz materijal debljine d i -koeficijent apsorpcije.

80. ta je elektronski zahvat? Koji su uredjaji za ubrzavanje naelektrisanih estica?
Elektronski zahvat je pojava da jezgro apsorbuje elektrn iz K, L ili M nivoa. Najcesce se
ta apsorpcija vrsi sa K-nivoa, usled cega proton prelazi u neutron i emituje se neutrino

Novonastalo jezgro se obicno nalazi u pobudjenom stanju. Prelazom u osnovno emituje se gama-kvant.
Opsta sema po kojoj se vrsi elektronski zahvat moze se prikazati na sledeci nacin:

Uredjaji koji se koriste za ubrzavanje naelektrisanih cestica se najcesce nazivaju akceleratori.

Za sada smo obradili dve vrste ovih uredjaja. To su Linearni akcelerator i Ciklotron
81. Sta je nuklearna fisija?
Nuklearna fisija predstavlja cepanje atoma na dva jezgra.Prilikom bombardovanja jezgara teskih elemenata, kao sto
su uran, plutonijum i dr. Moze doci do cepanja na dva jezgra koji se nazivaju fragmenti, a takodje se

emituju i neutroni i gama- kvanti.Ovakve reakcije se mogu ostvariti bombardovanjem teskih jezgara
neutronima, protonima, alfa- cesticama, deutronima, i gama-kvantima.
82. Sta je lancana reakcija?
Posto se pri fisiji jezgara oslobadjaju neutroni, oni mogu da izazovu fisiju jezgara tako da nastaje
samoodrzavajuca fisija koja se naziva lancana nuklearna reakcija. Ovaj tip nuklearne reakcije je egzotermni,
tj. Pracen je oslobadjanjem velike kolicine energije. Na primer, energije koja se oslobodi pri fisiji urana mase
od 1gr iznosi oko 10 na 11 J ili 20MWh. Ova energija je oko 10 na 6 puta veca od energije koja se oslobodi
pri sagorevanju 1kg uglja.
83. Nuklearna fuzija?
Nuklearna fuzija predstavlja oslobadjanje energije pri spajanju lakih jezgara u jezgro vece atomske mase.
Da bi se ostvarila fuzija potrebno je da se savladaju odbojne elektrostaticke sile izmedju jezgara koja ucestvuju u ovom
procesu.To zahteva da se jezgra nadju na takvim rastojanjima na kojima su privlacne nuklearne sile vece od odbojnih
elektrostatickih sila. Ta rastojanja su reda 10 na -15m. Proces fuzije moze se ostvariti na

dva nacina i to ubrzanjem jezgara pomocu akceleratora ili njihovim zagrevanjem.