Nataa Nikolovski - FA predavanja

12. Bilans stanja pojam, vrste i uloga

(eng. Balance sheet, nem. Bilanz,)
Ekonomska situacija preduzea se ogleda u veliini i strukturi njegovih sredstava i izvora
sredstava. Da bi se sagledala ekonomska situacija preduzea, potrebno je da se ona i
formalno prikae. U tu svrhu koristi se bilans stanja, koji sutinski i nije nita drugo nego
formalni prikaz date ekonomske situacije u preduzeu.

Naziv Bilans stanja potie od latinske rei bilancio- vaga sa dva tasa.
Naime, bilans stanja je pregled stanja vrednosti aktive i pasive u odreenom trenutku.
Bilans stanja se sastavlja na osnovu stvarnog stanja aktive i pasive, utvrenog inventarom!
Znai, bilans stanja je tabelarni prikaz sredstava i izvora sredstava odreenog preduzea na
odreeni dan.
Bilans je dvostruki prikaz jedne iste stvari. Na njegovoj levoj strani, u aktivi, iskazana su
sredstva prema svom sastavu, prema konkretnim oblicima, razvrstanim prema svojoj funkciji u
preduzeu na osnovna i obrtna sredstva. Na njegovoj desnoj strani, pasivi, obuhvaena su ista ta
sredstva prema nainu pribavljanja, odnosno prema izvorima. Usled toga, leva strana
(aktiva) i desna strane bilansa (pasiva) moraju uvek biti u ravnotei !

Najee se bilans definie kao dvostrani tabelarni pregled kojim se grupisano i sumarno, u
vrednosnom izrazu prikazuju sva imovina preduzea i izvori finansiranja te imovine
(izvori sredstava) u jednom odreenom trenutku. Iako u praksi bilans ne mora da ima formu
dvostranog tabelarnog pregleda, prethodna definicija je za didaktike i kolske svrhe veoma
zahvalna.
Bilans se sastavlja na osnovu inventara. Inventar je detaljan popis sredstava i izvora sredstava
preduzea. Inventar je sastavni deo knjigovodstvene evidencije. Nastaje kao rezultat popisivanja
(inventarisanja) svih sredstava i izvora sredstava preduzea u odreenom trenutku. Poetni bilans
se sastavlja na osnovu poetnog inventara. Inventar predstavlja popis u vidu spiska svih
imovinskih delova, i sadri sve podatke vezane za tu imovinu (sredstva): koliinu, cene i
vrednost. Za svaki oblik imovine u aktivi, kao i za svaki deo pasive, sastavlja se poseban popis
(inventar). Tako se sastavlja poseban inventar za osnovna sredstva, poseban inventar za zalihe
materijala, gotove proizvode, novana sredstva i sl.
Dakle, i inventar i bilans prikazuju sredstva i izvore sredstava preduzea na odreeni dan, s tim to
inventar prikazuje sredstva i obaveze pojedinano po koliini i vrednosti, dok bilans prikazuje
sredstva i izvore sredstava samo vrednosno, i to grupisano (zbirno), dakle pregledno. Moe se rei
da je bilans rekapitulirani inventar.

-1-

Nataa Nikolovski - FA predavanja

sastavljanje bilansa stanja -

Bilans se sastavlja tako to se iz inventara preuzimu vrednosti svih grupa sredstava i unose na levu
stranu bilansa, koja se naziva aktiva i vrednosti inventara koje imaju karakter pasive, koje se
svrstavaju na desnu stranu bilansa, koja se naziva pasiva. Red unoenja pojedinih pozicija u bilans je
propisan tzv. bilansnom emom.
Zakonski propisi obavezuju preduzea da popisivanje vre najmanje jednom godinje, po pravilu
na kraju poslovne godine, za potrebe sastavljanja bilansa stanja i bilansa uspeha.
U nastavku je dat izgled jednog bilansa stanja :
Poetni bilans Pd Pobeda AD Beograd 01.01.2008.
r.b

AKTIVA

iznos

r.b

STALNA SREDSTVA
1.

Graevinski objekti

500.000,00

2.

Postrojenja i oprema

1.050.000,00

3.

Ostala osnovna sredstva

75.000,00

OBRTNA SREDSTVA
1.

Zalihe

580.000,00

2.

Kupci u zemlji

200.000,00

3.

Ostala potraivanja

3.

Tekui raun

4.

Blaagjna

PASIVA

iznos

1.

SOPSTVENI
IZVORI SRED.
Sopstveni kapital

1.

TUI IZVORI
SRED
Kratkoroni krediti

200.000,00

2.

Dobavljai u zemlji

300.000,00

2.130.000,00

5.000,00
218.000,00
2.000,00
2.630.000,00

2.630.000,00

Kada uporedimo inventar i bilans stanja, odmah moemo zapaziti da je zbir isti, tj. da
ukupna vrednost sredstava i izvora i po inventaru i po bilansu iznosi 1.610.000,00 dinara.
Zbir je istovetan jer i inventar i bilans daju pregled aktive i pasive istog preduzea u isto
vreme.
Ipak, moemo uoiti odrenene razlike :
forma U inventaru su sredstva i njihovi izvori prikazani ralanjeno, po vrsti,
ceni I vrednosti, a u bilansu su dati zbirno, samo po vrednosti.
nain prikazivanja U inventaru je pasiva data ispod aktive, a u bilansu je aktiva
desno, a pasiva levo.
-2-

Nataa Nikolovski - FA predavanja

- Vrste bilansa U teoriji i praksi se razlikuju nekoliko vrsta bilansa:

1. Bilansi prema vremenu sastavljanja
Poetni bilans sastavlja se na poetku poslovanja, kada se naziva i osnivaki
bilans, ili na poetku poslovne godine.
Krajnji bilans se sastavlja na kraju poslovne godine, odnosno na zavretku
obraunskog perioda.
2. Bilansi prema nameni i cilju sastavljanja
Redovni bilans se sastavlja u tano odrenenim vremenskim intervalima, na
poetku ili na kraju poslvnog perioda.
Bilans fuzije se sastavlja prilikom spajanja dva ili vie preduzea u jedno, ili
prilikom pripajanja jednog preduzea drugom.
Sanacioni bilans sastavlja se u sluajevima kada preduzee upada u poslovne
tekoe i ostvaruje slab finansijski rezultat, pa mu treba pomoi, odnosno sanirati
njegovu situaciju.
Likvidacioni bilans sastavlja se prilikom prestanka rada preduzea
Deobni bilans sastavljaju ga preduzea kada done do organizacionih promena
odnosno do stvaranja novih preduzea koja se izdvajaju iz okvira jednog
preduzea u samostalna.
Konsolidovani bilans sastavlja se za sloena preduzea u kojem se eliminiu
meusobni imovinsko-pravni odnosi svih preduzea u okviru sloenog sistema
Bilans preduzea Pionir Subotica, na osnovu inventara 31.12.2008.
Bilans stanja Pd Pionir AD Subotica 31.12.2008.
r.b

AKTIVA

iznos

r.b

STALNA SREDSTVA
66.000.00

iznos

SOPSTVENI
IZVORI SRED.
Sopstveni kapital

5.479.900.00

280.000.00

1.

Patenti

2.

Zemljite

2.000.000,00

3.

Graevinski objekti

1.545.000.00 1.

TUI IZVORI
SRED
Dugoroni krediti

4.

Postrojenja i oprema

1.389.000.00 2.

Kratkoroni krediti

15.000.00

3.

Dobavljai u zemlji

62.000.00

OBRTNA SREDSTVA
1.

Zalihe

436.400.00

2.

Kupci u zemlji

134.000.00

1.

PASIVA

-3-

Nataa Nikolovski - FA predavanja

3.

Tekui raun

4.. Blaagjna

256.500.00
10.000.00

5.836.900.00

5.836.900.00

*napomena sastaviti na asovima vebi bilanse stanja za ostala Privredna

drutva ije smo inventare sastavljali.

13. UTICAJ POSLOVNIH PROMENA NA BILANS STANJA

- etiri grupe poslovnih promena
U knjigovodstvu se obuhvataju svi poslovni dogaaji koji su imali uticaja na imovinu i obaveze
preduzea. Tako e se npr. u knjigovodstvu obuhvatiti poslovni dogaaji kao to su kupovina,
prodaja, isplata, naplata i sl., dok se sa druge strane dogaaji kao to su npr. odobravanje
kreditnog zahteva preduzea od strane banke, donoenje odluke o investiranju, obraun
predraunske vrednosti neke investicije i sl. u knjigovodstvu ne obuhvataju,
odnosno ne knjie, jer ovi dogaaji za posledicu nisu imali promenu niti nad sredstvima
preduzea niti nad obavezama preduzea.
Kupovinom npr. neke opreme na kredit za 1.000 000,00 din., dolazi do promene, odnosno
poveanja osnovnih sredstva, a istovremeno i do poveanja obaveza za isti iznos. Naknadnom
isplatom ove obaveze, doi e do promene u visini obaveza preduzea, odnosno obaveze
preduzea e se smanjiti za 1.000 000,00 din., uz istovremeno smanjenje novanih sredstava za
isti iznos. Kupovinom materijala za 5000,00 din. u gotovom doi e do poveanja zaliha
materijala za 5000.00 din., uz istovremeno smanjenje novanih sredstava za
isti iznos.
Svi prikazani dogaaji doveli su: do poveanja jednog oblika imovine (sredstva) uz istovremeno
smanjenje drugog oblika imovine, ili do poveanja jednog oblika sredstva uz istovremeno
poveanje obaveza, ili do smanjenja jednog oblika imovine (sredstva) uz istovremeno smanjenje
obaveza za isti iznos. Budui da se sva sredstva i izvori sredstava obuhvataju u bilansu, proizilazi
da e sve pomenute promene uticati na bilans.
Dakle, sve poslovne promene koje se raunovodstveno belee mogu se grupisati u etiri grupe :

-4-

Nataa Nikolovski - FA predavanja

1. Grupa : POVEANJE JEDNE POZICIJE U AKTIVI UZ ISTOVREMENO

SMANJENJE DRUGE POZICIJE U AKTIVI, PRI EMU SE ZBIR BILANSA
STANJA NE MENJA

Aktiva
+ jedna pozicija (poveanje)
- druga pozicija (smanjenje)
Zbir bilansa se ne menja

Pasiva

Zbir bilansa se ne menja

Promene koje pripadaju prvoj grupi promena su recimo :

nabavljen je kancelarijski materijal za gotovinu
sa tekueg rauna preneta je gotovina u blagajnu
blagajna je isplatila akontacije za slubeni put
kupcima je prodato robe itd
2. Grupa : POVEANJE JEDNE POZICIJE U PASIVI UZ ISTOVREMENO
SMANJENJE DRUGE POZICIJE U PASIVI, PRI EMU SE ZBIR BILANSA STANJA
NE MENJA
Aktiva

Zbir bilansa se ne menja

Pasiva
+ jedna pozicija (poveanje)
- druga pozicija (smanjenje)

Zbir bilansa se ne menja

Promene koje pripadaju drugoj grupi promena su recimo :

obaveza prema dobavljaima je isplaena iz kredita
dugoronim kreditom izmirena je obaveza po kratkoronom kreditu itd
3. Grupa : POVEENJE JEDNE POZICIJE U AKTIVI UZ ISTOVREMENO
POVEANJE JEDNE POZICIJE U PASIVI, PRI EMU SE ZBIR BILANSA STANJA
POVEAVA
Aktiva
+ jedna pozicija (poveanje)

Zbir bilansa se poveava

Pasiva
+ jedna pozicija (poveanje)

Zbir bilansa se poveava

-5-

Nataa Nikolovski - FA predavanja

Promene koje pripadaju treoj grupi promena su recimo :

nabavljena je maina od dobavljaa
na kredit je kupljeno robe
od osnivaa je besplatno dobijena zgrada
odobren kratkoroni kredit prenet je na tekui raun itd

4. Grupa : SMANJENJE JEDNE POZICIJE U AKTIVI UZ ISTOVREMENO

SMANJENJE JEDNE POZICIJE U PASIVI, PRI EMU SE ZBIR BILANSA STANJA
SMANJUJE
Aktiva
- jedna pozicija (smanjenje)

Zbir bilansa se smanjuje

Pasiva
- jedna pozicija (smanjenje)

Zbir bilansa se smanjuje

Promene koje pripadaju etvrtojj grupi promena su recimo :

sa tekueg rauna izmirena je obaveza prema dobavljaima
sa tekueg rauna izmirena je obaveza prema bankama
sa tekueg rauna isplaene su zarade radnicima itd

14. SUKCESIVNI BILANSI

Poslovne promene i njihov uticaj na bilans stanja mogu se pratiti metodom sukcesivnih bilansa.
Oni podrazumevaju sastavljanje novog bilansa nakon svake poslovne promene. Ovim se
omoguuje da se posle svakog poslovnog dogaaja utvrdi stanje elemenata aktive i
pasive, kao i nastali rashodi i prihodi.
Ova metoda nije celishodna i koristi se samo u svrhu uenja i razumevanja instrumenata
knjigovodstva. Ipak pre nego to preemo na pojam i funkciju rauna tj konta u knjigovodstvu, i
konkretno beleenje poslovnih promena u poslovnim knjigama uradiemo
nekoliko primera uz primenu sukcesivnih bilansa.
zadatak br.1
Sastavi Bilans stanja preduzea Sigma Subotica d.o.o na dan 01.01.2008. sa sledeim stanjem
sredstava i izvora sredstava :
graevinski objekti 4.400.000.00; zalihe materijala 130.000.00; dobavljai u zemlji 140.000.00;
dugoroni krediti 1.500.000.00; sopstveni kapital 7.141.500.00; tekui raun 400.000.00;
blagajna 1.500.00; kupci u zemlji 150.000.00; postrojenja i oprema 3.600.000.00; zalihe gotovih
proizvoda

-6-

Nataa Nikolovski - FA predavanja

Nakon sastavljenog bilansa stanja sledee poslovne promene prikai kroz sukcesivne bilanse
1. Kupljen je materijal od dobavljaa i faktura br. 10 glasi na 40.000.00
2. Sa tekueg rauna preneto je u blagajnu 12.000.00
3. Obaveza prema dobavljau po fakturi br.10 izmirena je iz kratkoronog kredita
4. Vraen je deo dugoronog kredita u iznosu od 100.000.00
Bilans stanja privrednog drutva Sigma Subotica d.o.o na dan 01.01.2008.
BILANS BR.0
r.b

AKTIVA

iznos

r.b

STALNA SREDSTVA
1.

Graevinski objekti

4.400.000.00 1.

2.

Postrojenja i oprema

3.600.000.00

OBRTNA SREDSTVA

1.

1.

Zalihe materijala

130.000.00 2.

2.

Zalihe gotovih proizvoda

100.000.00

3.

Kupci u zemlji

150.000.00

4.

Tekui raun

400.000.00

5.

Blagajna

PASIVA

iznos

SOPSTVENI
IZVORI SRED.
Sopstveni kapital

7.141.500.00

TUI IZVORI
SRED
Dugoroni krediti

1.500.000.00

Dobavljai u zemlji

140.000.00

1.500.00
8.781.500.00

8.781.500.00

BILANS BR.1
r.b

AKTIVA

iznos

r.b

STALNA SREDSTVA
1.

Graevinski objekti

4.400.000.00 1.

2.

Postrojenja i oprema

3.600.000.00

OBRTNA SREDSTVA
1.

Zalihe materijala

1.
170.000.00 2.

-7-

PASIVA

iznos

SOPSTVENI
IZVORI SRED.
Sopstveni kapital

7.141.500.00

TUI IZVORI
SRED
Dugoroni krediti

1.500.000.00

Dobavljai u zemlji

180.000.00

Nataa Nikolovski - FA predavanja

2.

Zalihe gotovih proizvoda

100.000.00

3.

Kupci u zemlji

150.000.00

4.

Tekui raun

400.000.00

5.

Blagajna

1.500.00
8.821.500.00

8.821.500.00

Nastala poslovna promena propada treoj grupi poslovnih promena i nastaje poveanjem jedne
pozicije u aktivi (materijala) uz istovremeno poveanje pozicije u pasivi (obaveza prema
dobavljaima). Na ovaj nain i zbir bilansa stanja se poveava za 40.000.00
BILANS BR.2
r.b

AKTIVA

iznos

r.b

STALNA SREDSTVA
1.

Graevinski objekti

4.400.000.00 1.

2.

Postrojenja i oprema

3.600.000.00

OBRTNA SREDSTVA

1.

1.

Zalihe materijala

170.000.00 2.

2.

Zalihe gotovih proizvoda

100.000.00

3.

Kupci u zemlji

150.000.00

4.

Tekui raun

388.000.00

5.

Blagajna

PASIVA

iznos

SOPSTVENI
IZVORI SRED.
Sopstveni kapital

7.141.500.00

TUI IZVORI
SRED
Dugoroni krediti

1.500.000.00

Dobavljai u zemlji

180.000.00

13.500.00
8.821.500.00

8.821.500.00

Nastala poslovna promena ije dejstvo prikazuje bilans br 2 predstavlja prvu grupu promena i
nastaje poveanjem jedne pozicije u aktivi (blagajna) uz istovremeno smanjenje druge pozicije u
aktivi (tekui raun) pri emu se zbir bilansa stanja ne menja zato to se obe promene stanja
deavaju u aktivi.

-8-

Nataa Nikolovski - FA predavanja

BILANS BR.3
r.b

AKTIVA

iznos

r.b

STALNA SREDSTVA

iznos

SOPSTVENI
IZVORI SRED.
Sopstveni kapital

7.141.500.00

1.

TUI IZVORI
SRED
Dugoroni krediti

1.500.000.00

1.

Graevinski objekti

4.400.000.00 1.

2.

Postrojenja i oprema

3.600.000.00

OBRTNA SREDSTVA

PASIVA

1.

Zalihe materijala

170.000.00 2.

Kratkoroni kredit

40.000.00

2.

Zalihe gotovih proizvoda

100.000.00 3.

Dobavljai u zemlji

140.000.00

3.

Kupci u zemlji

150.000.00

4.

Tekui raun

388.000.00

5.

Blagajna

13.500.00
8.821.500.00

8.821.500.00

Nastala poslovna promena ije dejstvo prikazuje bilans br 3 predstavlja drugu grupu promena i
nastaje poveanjem jedne pozicije u pasivi (obaveze prema kratkoronim kreditima ) uz
istovremeno smanjenje druge pozicije u pasivi ( obaveze prema dobavljaima) pri emu se zbir
bilansa stanja ne menja zato to se obe promene stanja deavaju u pasivi.

BILANS BR.4
r.b

AKTIVA

iznos

r.b

STALNA SREDSTVA

7.141.500.00

1.

TUI IZVORI
SRED
Dugoroni krediti

1.400.000.00

170.000.00 2.

Kratkoroni kredit

40.000.00

Graevinski objekti

4.400.000.00 1.

2.

Postrojenja i oprema

3.600.000.00

1.

Zalihe materijala

iznos

SOPSTVENI
IZVORI SRED.
Sopstveni kapital

1.

OBRTNA SREDSTVA

PASIVA

-9-

Nataa Nikolovski - FA predavanja

2.

Zalihe gotovih proizvoda

100.000.00 3.

3.

Kupci u zemlji

150.000.00

4.

Tekui raun

288.000.00

5.

Blagajna

Dobavljai u zemlji

140.000.00

13.500.00
8.721.500.00

8.721.500.00

Nastala poslovna promena koju prikazuje sukcesivni bilans br.4 pripada etvrtoj grupi bilansnih
promena i nastaje smanjenjem jedne pozicije u aktivi (tekueg rauna) uz istovremeno smanjenje
jedne pozicije u pasivi (obaveza prema dugoronom kreditu), ime se i ukupan zbir bilansa
stanja smanjuje za 100.000.00
15. POJAM I FUNKCIJA KONTA RAUNA
Evidentiranje poslovnih promena putem sukcesivnih bilansa znailo bi sastavljati bilans nakon
svake poslovne promene, to je izuzetno neekonomino, jer je kod veine preduzea broj
poslovnih promena vrlo veliki. Uz to, trebalo bi oekivati i da doe do velikog broja greaka pri
sastavljanju bilansa. Drugo, ovakva evidencija ne prua neophodne podatke o kretanju pojedinih
pozicija bilansa, ve se u bilansu prikazuje samo novo stanje. Uz pomenutu neracionalnost
sastavljanja bilansa nakon svake poslovne promene, treba istai da preduzee nema potrebu
uvida u
finansijski poloaj i uspenost poslovanja nakon svake poslovne promene.
Iz navedenih razloga, umesto sastavljanja bilansa nakon svake poslovne promene, bilans se
ralanjava na taj nain to se za svaku bilansnu poziciju vodi posebna evidencija, to znai da se
promene obuhvataju samo na raunima na kojima se vode bilansne pozicije na koje je promena
imala uticaja.
Prema tome, poslovne promene se obuhvataju na knjigovodstvenim raunima kontima. Konta
su osnovni elementi knjigovodstvene evidencije. To su eme ili tabele na kojima se belee
poslovne promene. Konto ili knjigovodstveni raun je, dakle, sredstvo za odvojeni obraun svake
pojedinane bilansne pozicije. Za svaku poziciju bilansa se otvara poseban
konto. Taj postupak se naziva ralanjavanje bilansa na knjigovodstvene raune (konta).
Knjigovodstveni raun se u nastavi najee definie kao dvostrani pregled na kome se belei
poetno stanje i sve promene koje su izazvale poveanje ili smanjenje pojedinih delova aktive ili
pasive, odnosno pojavu rashoda i prihoda. Nedostatak ove, u didaktike svrhe korisne definicije,
jeste taj to knjigovodstveni raun ne mora da ima oblik dvostranog pregleda, pogotovu kada se
knjigovodstvena evidencija vodi na raunaru, to je danas najei sluaj
Sve promene koje utiu na veliinu salda, (tj stanja na raunima) a koje nastaju kao posledica
poslovnih operacija, mogu se razvrstati u dve grupe, i to:
one koje taj saldo (stanje) poveavaju i
one koje taj saldo (stanje) smanjuju.
- 10 -

Nataa Nikolovski - FA predavanja

16. VRSTE KONTA RAUNA

Osnovni elementi knjigovodstvenog konta u dvojnom knjigovodstvu jesu:

naziv konta (npr. kupci, zalihe materijala)

broj (ifra) konta,
datum nastanka promene,
dokument na temelju koga je nastala promena (temeljnica),
opis promene (npr. kupcu je isporuen materijal),
vrednosni iznos promene
kolona duguje i kolona potrauje.

Prema obuhvatnosti i raspredu elemenata razlikuju se sledei oblici konta :

konto po pagini (jednostrani oblik konta)
konto po foliju (dvostrani oblik konta)
stepenasti konto (tafel, stupiasti konto)
konto u obliku slova T
Konto po pagini
Konto po pagini (jednostrani oblik konta) zbog svoje preglednosti najee se koristi u praksi
posebno u voenju knjigovodstva na raunaru. Za njega je karakteristino da se opisni elementi
knjie na levom delu stranice (slika 1), a vrednosni iznos promene u kolonama duguje i
potrauje na desnom delu stranice.

slika 1
Konto po foliju
Konto po foliju (dvostrani oblik konta) vie se ne koristi u praksi. Na njemu su se odvojeno
knjiili datum, opis i iznos dugovnog od datuma, opisa i iznosa potranog prometa (slika
2.). Time se dobijala preglednost dugovnih i potranih knjienja

slika 2.

- 11 -

Nataa Nikolovski - FA predavanja

Stepenasti oblik konta

Stepenasti konto (tafel, stupiasti konto) najstariji je oblik konta, a vue koren iz
evidencije nekadanjih duniko poverilakih poslova, koji se smatraju prvim
evidencijama organizovanog knjigovodstva. Iz tog oblika konta razvio se dananji oblik konta
za knjienje tednih uloga. (slika 3.)

slika 3.

Konto u obliku slova T

je najjednostavniji oblik konta. To je, ustvari, kolski konto, jer se koristi najee pri
izvoenju nastave i pri analizi knjigovodstvenih promena.

Kada se govori o saldu rauna, mora se navesti i podela rauna prema karakteru salda. Prema
toj podeli, svi rauni spadaju u jednu od sledeih kategorija:
aktivni
pasivni
Aktivni rauni su rauni pozicija aktive bilansa stanja dakle sve imovinske pozicije koje su date
u aktivi prikazuju se na AKTIVNIM KONTIMA , dok se sve pozicije pasive tj obaveze i kapital
i promene koje na njima nastaju knjie na PASIVNIM KONTIMA.
Na aktivnim kontima uvek je vea strana duguje od strane potrauje pa kaemo da je saldo
aktivnih konta dugovan.
Na pasivnim kontima uvek je vea strana potrauje od strane duguje pa kaemo da je saldo
pasivnih konta potrani

- 12 -

Nataa Nikolovski - FA predavanja

- Pravila knjienja na aktivnim i pasivnim kontima

DUGUJE
AKTIVNA KONTA POTRAUJE
POETNO STANJE
SVA SMANJENJA
SVA POVEANJA
SALDO ZA IZRAVNANJE

DUGUJE
PASIVNA KONTA POTRAUJE
SVA SMANJENJA
POETNO STANJE
SALDO ZA IZRAVNANJE
SVA POVEANJA

Konta mogu biti i :

SINTETIKA zbirna, vode se u glavnoj knjizi
ANALITIKA pojedinana, vede se u pomonim knjigama

POSLOVNE KNJIGE DVOJNOG KNJIGOVODSTVA

U skladu sa Zakonom o raunovodstvu i reviziji, poslovne knjige koje imaju karakter javne
isprave su:
Dnevnik
Glavna knjiga
Pomone knjige
1. DNEVNIK
Dnevnik je instrument knjigovodstva koji slui za hronoloku evidenciju nastalih
ekonomskih promena. Otvaranje dnevnika vri se na osnovu bilansa, a potom se na osnovu
dnevnika otvaraju rauni glavne knjige. U dnevniku se vri kontiranje ekonomskih promena.
Kontiranje ekonomskih promena znai odrediti raun na kojima promenu treba zabeleiti i strane
rauna na kojima e promena biti obuhvaena. U skladu sa ovim dnevnik ima sledei sadraj:

2. GLAVNA KNJIGA
Glavna knjiga je sistematska evidencija za razliku od dnevnika i ona prua informacije o
tome koje su se ekonomske promene dogodile u vezi sa nekom raunovodstvenom kategorijom i
kakvo je trenutno stanje. Osnovna slabost glavne knjige (da kaemo nedostatak) je to to se ne

- 13 -

Nataa Nikolovski - FA predavanja

moe zakljuiti koje su poslovne promene nastale u preduzeu niti se moe videti celina
knjigovodstvenog stava.

3. POMONE KNJIGE
Koje e poslovne knjige biti formirane zavisi od broja pojedinanih rauna. U veini preduzea
se vode pomone knjige za kupce, dobavljae, materijal, robu, gotove proizvode, nedovrenu
proizvodnju itd. Na pojedinanim raunima ekonomske promene mogu biti iskazane ne samo po
vrednosti ve i po koliini. Meutim da bi se zadovoljile potrebe korisnika za informacijama
ponekad se vri viestepeno ralanjivanje sintetikog rauna. Svaki raun koji nastaje
ralanjivanjem nekog sloenog raune oznaava se kao analitiki raun. Dakle, izraz analitiki
znai samo da raun pripada nekom sloenom raunu, ali ne ukazuje na stepen njegove
sloenosti. Ekonomske promene se obuhvataju prvo na najniem stepenu ralanjivanja a potom
se prenose na sintetike raune.
U cilju utvrivanja saglasnosti u knjienju izmeu glavne knjige i pomonih knjiga za svaku
pomonu knjigu sastavlja se prometni list. Prometni list je spisak svih analitikih rauna koji
pripadaju jednom sintetikom raunu sa pregledom prometa i salda.

ZADACI ZA VEBU :
RASLANJAVANJE BILANSA NA KONTA I KNJIENJE POSLOVNIH PROMENA KROZ
DNEVNIK I GLAVNU KNJIGU, PROBNI BILANS, ZAKLJUAK POSLOVNIH KNJIGA ,
1. ZADATAK
prikaz zadatka br.1 koji je raen kroz sukcesivne bilanse
Sastavi Bilans stanja preduzea Sigma Subotica d.o.o na dan 01.01.2008. sa sledeim stanjem
sredstava i izvora sredstava :
graevinski objekti 4.400.000.00; zalihe materijala 130.000.00; dobavljai u zemlji 140.000.00;
dugoroni krediti 1.500.000.00; sopstveni kapital 7.141.500.00; tekui raun 400.000.00;
blagajna 1.500.00; kupci u zemlji 150.000.00; postrojenja i oprema 3.600.000.00; zalihe gotovih
proizvoda

- 14 -

Nataa Nikolovski - FA predavanja

Nakon sastavljenog bilansa stanja otvori dnevnik i glavnu knjigu, knjii sledee poslovne
promene
1. Kupljen je materijal od dobavljaa i faktura br. 10 glasi na 40.000.00
2. Sa tekueg rauna preneto je u blagajnu 12.000.00 (izvod banke br.14)
3. Obaveza prema dobavljau po fakturi br.10 izmirena je iz kratkoronog kredita
4 Vraen je deo dugoronog kredita u iznosu od 100.000.00 (izvod banke br. 15)
5. Sastavi PROBNI BILANS, zakljui poslovne knjige

IZRADA ZADATKA :
Bilans stanja privrednog drutva Sigma Subotica d.o.o na dan 01.01.2008.
BILANS BR.0
r.b

AKTIVA

iznos

r.b

STALNA SREDSTVA
1.

Graevinski objekti

4.400.000.00 1.

2.

Postrojenja i oprema

3.600.000.00

OBRTNA SREDSTVA

1.

1.

Zalihe materijala

130.000.00 2.

2.

Zalihe gotovih proizvoda

100.000.00

3.

Kupci u zemlji

150.000.00

4.

Tekui raun

400.000.00

5.

Blagajna

PASIVA

iznos

SOPSTVENI
IZVORI SRED.
Sopstveni kapital

7.141.500.00

TUI IZVORI
SRED
Dugoroni krediti

1.500.000.00

Dobavljai u zemlji

140.000.00

1.500.00
8.781.500.00

- 15 -

8.781.500.00

Nataa Nikolovski - FA predavanja

GLAVNA KNJIGA Privrednog drutva Sigma Subotica d.o.o

1. Graevinski objekti
0) 4.400.000.00
4.400.000.00 (5 Si
2. Postrojenja i oprema
0) 3.600.000.00
3.600.000.00 (5 Si
3. Zalihe materijala
0) 130.000.00
170.000.00 (5 Si
1) 40.000.00
4. Zalihe gotovih proizvoda
0) 100.000.00
100.000.00 (5 Si

5. Kupci u zemlji
0) 150.000.00
150.000.00 (5 Si
6. Tekui raun
0) 400.000.00
12.000.00 (2
100.000.00 (4
288.000.00 (5 Si
7. Blagajna
0) 1.500.00
13.500.00 (5 Si
2) 12.000.00
8. Raun otvaranja glavne knjige
0/1) 8781.500.00
8.781.500.00 (0
9. Sopstveni kapital
Si 5) 7.141.500.00
7.141.500.00 (0/1
10. Dugoroni krediti
4) 100.000.00
1.500.000.00 (0/1
Si 5) 1.400.000.00
11. Dobavljai u zemlji
3) 40.000.00
140.000.00 (0/1
Si 5) 140.000.00
40.000.00 (1
12. Kratkoroni kredit
Si 5) 40.000.00
40.000.00 (3
* objanjenje: oznaka Si u 5. promeni oznaava Saldo za izravnanje, koji pri zakljuku
glavne knjige unosimo na manju stranu rauna ime izjednaavamo stranu duguje sa
stranom potrauje na kontu ili obrnuto. Kod aktivnih rauna saldo za izravnanje
unosimo na stranu potrauje (jer je ona po pravilu uvek manja strana kod aktivnih

- 16 -

Nataa Nikolovski - FA predavanja

konta) a kod pasivnih rauna saldo za izravnanje unosimo na stranu duguje, to je

takoe manja strana kod pasivnih konta.

R.BR.

BR.KONTA

D
0

Graevinski objekti
Postrojenja i oprema
Zalihe materijala
Zalihe gotovih proizvoda
Kupci u zemlji
Tekui raun
Blagajna
Raun otvaranja glavne knjige
-OTVARANJE AKTIVNIH KONTA

4.400.000.00
3.600.000.00
130.000.00
100.000.00
150.000.00
400.000.00
1.500.00

Raun otvaranja glavne knjige

Sopstveni kapital
Dugoroni kredit
Dobavljai u zemlji
-OTVARANJE PASIVNIH RAUNA

8.781.500.00

9.
10.
11.

Zalihe materijala
Dobavljai u zemlji
-PO FAKTURI BR.10

40.000.00

11.

Blagajna

12.000.00

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

0/1

1.

2.

8.

3.

7.
6.

3.

4.

DNEVNIK Privrednog drutva Sigma Subotica d.o.o

IZNOS
OPIS
DUGUJE
POTRAUJE

8.781.500.00

7.141.500.00
1.500.000.00
140.000.00

40.000.00

Tekui raun
-PO IZVODU BR.14

12.000.00

Dobavljai u zemlji
Kratkoroni krediti
-ISPLATA DUGA

40.000.00

12.

Dugoroni kredit
Tekui raun
-IZVOD BANKE BR.15

100.000.00

6.

11.

10.

40.000.00

100.000.00

17.755.000.00

PROMET DNEVNIKA :

- 17 -

17.755.000.00

Nataa Nikolovski - FA predavanja

PROBNI BILANS

R.BR.

Privrednog drutva Sigma Subotica d.o.o

BRUTO BILANS
NAZIV KONTA

POTRAUJE

DUGUJE

SALDO BILANS
DUGUJE

1.

Graevinski objekti

4.400.000.00

4.400.000.00

2.

Postrojenja i oprema

3.600.000.00

3.600.000.00

3.

Zalihe materijala

170.000.00

170.000.00

4.

100.000.00

100.000.00

5.

Zalihe gotovih
proizvoda
Kupci u zemlji

150.000.00

150.000.00

6.

Tekui raun

400.000.00

7.

Blagajna

13.500.00

8.

8781.500.00

9.

Raun otvaranja
glavne knjige
Sopstveni kapital

10.

Dugoroni krediti

100.000.00

11.

Kratkoroni krediti

12.

Dobavljai u zemlji
UKUPNO

112.000.00

POTRAUJE

288.000.00
13.500.00

8781.500.00

7.141.500.00(

7.141.500.00(

1.500.000.00

1.400.000.00

40.000.00

40.000.00

180.000.00

140.000.00

17.755.000.00 17.755.000.00 8.721.500.00

8.721.500.00

40.000.00

2. ZADATAK
Sastavi Bilans stanja preduzea ABC d.o.o Novi Sad na dan 31.03.2008. sa sledeim stanjem
sredstava i izvora sredstava :
Graevinski objekti 8.285.000.00- Postrojenja i oprema 5.224.000.00- Tekui raun 945.800.00Blagajna 6.250.00- Materijal 132.000.00- Dugoroni krediti u zemlji 2.800.000.00- Kratkoroni
krediti u zemlji 670.000.00- Dobavljai u zemlji 250.000.00- Kupci u zemlji 390.000.00- Gotovi
proizvodi 740.000.00 Sopstveni kapital izraunati

- 18 -

Nataa Nikolovski - FA predavanja

Nakon sastavljenog bilansa stanja otvori dnevnik i glavnu knjigu, knjii sledee poslovne promene
1. Kupljen je za gotovinu kancelarijski materijal u vrednosti od 6.000.00
2. Sa tekueg rauna preneto je u blagajnu 20.000.00 (izvod banke br.10)
3. Po fakturi 15. kupljena je maina od dobavljaa u vrednosti od 75.000.00
4 Prodati su kupcima gotovi proizvodi po fakturi br. 40 u vrednosti od 55.000.00
5. Obaveza prema dobavljaima po poetnom stanju izmirena je iz kratkoronog kredita
6. Kupci su u celosti izmirili obavezu uplatom na na tekui raun (izvod banke br.11)
7. Sastavi PROBNI BILANS, zakljui poslovne knjige
3.

ZADATAK

Sastavi Bilans stanja preduzea Azur d.o.o Subotica na dan 01.01.2008. sa sledeim stanjem
sredstava i izvora sredstava :
dobavljai u zemlji 220.000.00- postrojenja i oprema 984.000.00- tekui raun 1.200.000.00kupci u zemlji 51.000.00- graevinski objekti 1.815.000.00--gotovi proizvodi 270.000.00materijal 150.000.00, sopstveni kapital izraunati

Nakon sastavljenog bilansa stanja otvori dnevnik i glavnu knjigu, knjii sledee poslovne promene
1. Po fakturi 21 kupljeno je raznog materijala za 41.000.002. Primili smo bez naknade od drugog preduzea jedan kamion u vrednosti od 500.000.003. Banka nam je odobrila kratkoroni kredit 17.000.00 -prema primljenom izvodu banke
br.25 iznos odobrenog kredita prenet je na na tekui raun
4. Po fakturi br. 30 prodato je gotovih proizvoda za 32.000.005. Kupci su u celosti izmirili obavezu uplatom na na tekui raun (izvod banke br.26)
6. Sastavi PROBNI BILANS, zakljui poslovne knjige
4.

ZADATAK

Sastavi Bilans stanja preduzea Mara d.o.o Novi Sad na dan 01.01.2008. sa sledeim
stanjem sredstava i izvora sredstava :
Graevinski objekti 4.120.000.00 Materijal 32.000.00 Postrojenja i oprema 154.000.00 Tekui
raun 3.113.000.00 Blagajna 32.000.00 Dugoroni kredit u zemlji 715.000.00 Dobavljai u
zemlji 554.000.00 Kupci u zemlji 117.000.00 Nedovrena proizvodnja 126.000.00 Gotovi
proizvodi 170.000.00 Sopstveni kapital izraunati
Nakon sastavljenog bilansa stanja otvori dnevnik i glavnu knjigu, knjii sledee poslovne promene
1. Po fakturi br. 40 prodata je jedna maina za 25.000.00
2. Blagajna je svu preostalu gotovinu prenela na tekui raun (izvod br. 101)
3. Primili smo bez naknade jedan raunar u vrednosti od 36.000.00
4. Obaveza prema dobavljaima u celosti je izmirena iz kratkoronog kredita
5. Po fakturi br. 17. kupili smo materijala za 40.000.00
6. Sastavi PROBNI BILANS, zakljui poslovne knjige

- 19 -

Nataa Nikolovski - FA predavanja

- 20 -