navedite grupe toposa tradicionalne tubalake komunikacije koje su tokom

druge polovine 20. Veka preuzeli i novinski posmrtni i komemorativni oglasi.

1. toposi koji se tiu objanjavanja uzroka smrti,

2. toposi koji se tiu vrednovanja mrtvih,
3. toposi koji se tiu ivota oalodenih nakon pretrpljenog gubitka i
4. toposi koji ograniavaju dejstvo smrti (olovid 2000).

navedite nekoliko osobina preminulog koje se pominju u toposima tubalake

komunikacije a tiu se vrednovanja pokojnika.

U te vrline ubrajaju se npr. skromnost, potenje, portvovanost, dobrota,

privrenost, idealizam, ljubav prema blinjima, spremnost da im se pomogne
savetom i na druge naine itd.:
...Bila nam je i ostade uzor i olienje skromnosti, estitosti, ljudskosti, odanosti i
panje prema svima oko sebe, a najvie prema onima koje je posebno volela.
Skromna u zahtevima za sebe, a velikoduna

kako toposi tubalake komunikacije ograniavaju dejstvo smrti, tj. Kako

pokazuju to da smrt nije potpuna

Smisao ovih toposa je da pokau to da smrt nije konana i potpuna. Ovo se

pokuava tvrdnjama da preminuli i dalje ivi u srcima ili sedanjima onih koji su ga
poznavali i voleli, ili na nekom drugom svetu (olovid 2000).
...Nastavide da traje u svima koji su je poznavali, potovali i voleli, a posebno u
nama koji smo imali izuzetnu sredu i privilegiju da budemo sa njom itavog ivota....
(Politika, 02.02.2001)
...Dok ivi sedanje, ivede i ti... (Veernje novosti, 09.02.2001)
28.ko je prvobitno i to iskljuivo u svoje ime objavljivao oglase povodom roenja
deteta i zato je bilo tako
Na poetku je tako, primera radi, oglase povodom roenja deteta objavljivao otac, i
to po pravilu samo u vlastito ime. Ime majke u oglasu nije se ni javljalo, nego su
oglaivai supruge pominjali takorei samo kao kanal ili sredstvo kojim su doli
do deteta. Nisu saoptavali ni ime novoroeneta, ved eventualno njegov pol i
zdravstveno stanje, a nisu osedali ni potrebu za izlivima radosti i slinih osedanja. Iz
dananje de perspektive to mnogima sigurno izgledati udno, ali zato nije bilo
nimalo neobino u vreme kada je u porodici u proseku bilo ak estoro ivoroene, a
uz to i nekoliko mrtvoroene dece (Frese 1987). ak i ako bi dete dolo na svet ivo,
vrlo je neizvesno bilo to da li de i koliko poiveti, a pogotovo to da li de doiveti zrelo
doba, pa nije ni bilo uputno radovati se prerano.

koje su elemente sadrali prvi oglasi povodom roenja deteta u novinama na

nemakom jeziku, a koje nisu, i zato je bilo tako

Za razliku od pojedinosti o majci i detetu, koje su u to vreme bile nedovoljno vane,

oglasi povodom roenja deteta neizostavno su, meutim, obuhvatali informacije o
oevom drutvenom statusu, tj. njegovu titulu, in u vojsci, zanimanje ili sl. Poto su
samo pripadnici najviih slojeva, dakle aristokratije i bogatog graanstva, bili zaista
pismeni i dovoljno imudni da se pretplate novine, svaki je oglaiva bio plemid,
visoki oficir ili dravni slubenik, ili u najmanju ruku fabrikant.

kada su oevi i majke u Nemakoj poeli ravnopravno da potpisuju novinske

oglase povodom roenja deteta i zato

Kako se poloaj ene u drutvu poboljavao, tako je sve vie oglasa povodom
roenja deteta pominjalo i ime majke, da bi na kraju, u drugoj polovini 20. veka otac
i majka konano postali ravnopravni oglaivai. Ime deteta sada je neizostavan
element, dok informacije o profesionalnom i drutvenom statusu roditelja vie nisu
obavezne. esto se navode samo titule poput doktorske, koje se u Nemakoj
smatraju sastavnim delom imena, ili eventualno skradenica Dipl.-Ing. (diplomirani
inenjer), verovatno zbog prestia. Starija brada i sestre potpisuju se uz roditelje, ili
im ovi ak preputaju ulogu oglaivaa.

do kakvih je sve promena u svojstvima novinskih oglasa povodom roenja

deteta u Nemakoj dolo tokom druge polovine 20. Veka

odgovor izvuci iz prethodnog odgovora I odavde :D Kako je antiautoritarno

vaspitanje ulazilo u modu, u oglase povodom roenja deteta poele su da prodiru i
formulacije koje odraavaju takav duh (npr. nun werden wir wohl eine Weile nach
seiner Pfeife tanzen mssen / izgleda da demo sada neko vreme morati da igramo
kako on svira; ich habe die Erziehung meiner Eltern bernommen / od sada du ja
vaspitavati svoje roditelje; seit ... speil Klaus Martin bei uns die Hauptrolle / od tada
Klaus Martin kod nas igra glavnu ulogu) (Frese 1987, 294295). Neretko roditelji
formalno sasvim preputaju re prinovi, kao da ona sama oglaava svoj dolazak na
svet (npr. ich bin da / tu sam; hallo Jungs, hier bin ich / dao, momci, eto i mene)
(Frese 1987, 288).
32.kada su roditelji u Nemakoj novinske oglase povodom roenja deteta osobito
esto koristili za to da obznane i propagiraju svoje politike stavove
U periodima velikih drutvenih i politikih previranja, kao to je u Nemakoj bilo
vreme antiautoritarnih, ekolokih i pacifistikih pokreta takom sedamdesetih i
osamdesetih godina prolog veka, oevi i majke ponekad koriste priliku i da obznane
svoje politike stavove, pa novog lana porodice, primera radi, pozdravljaju kao
pojaanje u borbi protiv atomskog naoruanja, zagaenja ovekove okoline ili
izgradnje nove piste na frankfurtskom aerodromu (Frese 1987, 305307).

kako su se Prvi i Drugi svetski rat odrazili na novinske oglase povodom

roenja deteta u Nemakoj. Navedite nekoliko elemenata koji su se javljeli u
takvim oglasima tokom ova dva rata

Veliki potresi, poput ratova, odraavali su se i na druge elemente oglasa povodom

roenja deteta, pa ak i na njihov broj. Zbog razdvojenosti porodica nije se raalo
toliko dece koliko u mirnim godinama, pa je i broj oglasa opadao. Tokom Prvog i
Drugog svetskog rata ovakve su oglase, osim toga, majke esto objavljivale same,
uz napomenu da su oevi odsutni, tj. na forntu, u vojnoj bolnici ili u zarobljenitvu, ili
ak da su pali u borbi. One su oglase ponekad obogadivale i informacijama o jedinici
u kojoj otac slui, o njegovom inu, o delu fronta na kome se bori ili gde je izgubio
ivot, a neke su dodavale i krade rodoljubive poruke (Frese 1987).

kako se, prema istraivanjimma hrvatskog etnologa Dunje Rihtman-Augutin,

rat u bivoj Jugoslaviji odrazio na svojstva posmrtnih i komemorativnih
oglasa u zagrebakom Jutarnjem listu

Verovatno se misli na Vecernji list, jer to pise, nema Jutarnjeg lista :D Njena analiza
posmrtnih i komemorativnih oglasa u zagrebakom Veernjem listu iz 1991. i 1992.
godine pokazal je, izmeu ostalog, i to da su itulje posvedene vojnim i civilnim
rtvama rata ekspresivnije od mirnodopskih, a da uz to imaju i snaniju individualnu
notu, verovatno usled toga to porodice poginulih i nastradalih u tim oglasima
traile i nalazile izvesnu utehu, ali moda i zato to tu nije bilo utabanog puta kojim
bi mogli idi, tj. razraenih i iroko prihvadenih obrazaca kojih bi se mogli drati. Dok
su neki od posmrtnih i komemorativnih oglasa koje je analizirala D. RihtmanAugutin odraavale neizmeran bol oalodenih, druge su odisale katolikim duhom,
ili su pak izraavale snana patriotska ili nacionalistika osedanja, ukazujudi na to
da porodica smrt mladog oveka doivljava kao herojsku rtvu za domovinu. Nasilnu
smrt vojnih i politikih voa pratili su u tom periodu veoma specifini oglasi koji su
poginulog prikazivali gotovo kao mitskog heroja. HOS23 i HDZ, kao i ratni drugovi
palih boraca, objavljivali su uz to kolektivne itulje u istom duhu (Rihtman-Augutin
1993)

kako meukulturne i meujezike razlike mogu uticati na obrasce

tekstualizacije (tj. Na koje se njihove aspekte kakve razlike mogu odraziti)

Analiza porodinih oglasa u optim informativnim novinama u navedene tri drave,

koju smo svojevremeno sproveli, pokazala je, naime, da se meujezike i
meukulturne razlike u obrascima tekstualizacije mogu ticati slededih aspekata
tekstualizacije:
1. zastupljenosti tipova i vrsta teksta (tj. njihovo postojanja ili nepostojanja),
2. frekventnosti tipova i vrsta teksta,
3. makrostrukture teksta i zastupljenosti pojedinanih elemenata i

4. mikrostrukture teksta i zastupljenosti pojedinanih elemenata mikrostrukture.

koji se tipovi porodinih oglasa javljaju u nemakim novinama, a koje u

srpskim i crnogorskim

Razlike izmeu Srbije, Crne Gore i Nemake javljaju se ved na prvom nivou, tj. u
pogledu zastupljenosti vrsta teksta. Dok su u nemakim optim informativnim
dnevnim listovima uobiajni porodini oglasi posvedeni roenju deteta, veridbi i
venanju, kao i smrtnim sluajevima, u Srbiji i Crnoj Gori u tom su tipu novina
rasprostranjeni samo porodini oglasi posvedeni smrtnim sluajevima (itulje), tako
da se sva dalja razmatranja mogu ticati iskljuivo ovog poslednjeg tipa porodinih
oglasa.

koje se vrste novinskih oglasa posveenih smrtnom sluaju javljaju u

nemakim, koje u srpskim, a koje u crnogorskim novinama

Poreenje porodinih oglasa posvedenih smrtnim sluajevima u ove tri

jezike/kulturne sredine pokazalo je, zatim, to da se u okviru tog tipa teksta u
Nemakoj javljaju etiri, u Srbiji pet, a u Crnoj Gori ak est vrsta teksta. U sve tri
sredine uobiajne su pritom sledede tri vrste teksta:
1. obavetenja o smrti (informativni posmrtni oglasi ili posmrtnice),
2. zvanini posmrtni oglasi i
3. komemorativni oglasi (tzv. sedanja).
Pored navedenih vrsta teksta u Nemakoj su redovno zastupljene jo i izjave
zahvalnosti, koje se, dodue, javljaju i u Srbiji, ali samo sporadino. I u Srbiji i u
Crnoj Gori uobiajni su jo i tzv. poslednji pozdravi i komemorativni informativni
oglasi (obavetenja o pomenu), dok je u Crnoj Gori takoe rairena i kombinacija
komemorativnih informativnih oglasa s izjavama zahvalnosti, koja nije potpuno
nepoznata ni u Srbiji, ali nije uobiajna, tanije reeno potpuno je marginalna (Kostid
2002, 190191).

koje su vrste novinskih oglasa posveenih smrtnom sluaju zajednie

nemakim, srpskim i crnogorskim novinama

U sve tri sredine uobiajne su pritom sledede tri vrste teksta:

1. obavetenja o smrti (informativni posmrtni oglasi ili posmrtnice),
2. zvanini posmrtni oglasi i
3. komemorativni oglasi (tzv. sedanja).

koja je osnovna funkcija oglasa posveenom smrtnom sluaju u nemakim

novinama

Osnovna funkcija umrlica u SR Nemakoj je upravo samo obavetavanje o smrti, a

sve preostale funkcije znatno zaostaju za njom.

. koja je osnovna funkcija oglasa posveenom smrtnom sluaju u crnogorskim

novinama

U Crnoj Gori takoe dominira jedna funkcija, naime obeleavanje pomena, dok sve
su ostale funkcije u drugom planu.

. koja je osnovna funkcija oglasa posveenom smrtnom sluaju u srpskim

novinama

U Srbiji je situacija drugaija nego u Nemakoj i Crnoj Gori, jer tu nijedna funkcija
ne odnosi uoljivo prevagu. Poslednji pozdravi kao najzasupljenija vrsta posmrtnih i
komemorativnih oglasa u Srbiji ine svega 32% oglasa ovog tipa, to je dvostruko
manje nego kod dominantnih vrsta teksta u Nemakoj i Crnoj Gori. Najmanje
zastupljene vrste posmrtnih i komemorativnih oglasa, a to su pomeni, u Srbiji je
svega petnaestak posto manje nego poslednjih pozdrava, kao najzastupljenije vrste
teksta ovog tipa (17% naspram 32%) (Kostid 2002, 191).

kojoj je drutvenoj grupi posveeno najvie zvaninih novinskih posmrtnih

oglasa u Nemakoj, a kojoj u Srbiji i Crnoj Gori

Zvaninih ih je posmrtnih oglasa u sve tri analizirane sredine znatno manje nego
privatnih. Najzastupljeniji su u Nemakoj (4%), u Srbiji ih je 5%, dok je u Crnoj Gori
njihov udeo u ukupnom broju posmrtnih i komemorativnih oglasa gotovo
zanemarljiv (0,51%). ini se da se u Nemakoj osobito mnogo zvaninih oglasa
posveduje izrazito uspenim poslovnim ljudima, menaderima koji su bili lanovi
upravnih odbora vedeg broja preduzeda, saraivali s jo vedim brojem njih, a pored
toga su bili aktivni i u razliitim telima i organizacijama. U Srbiji i Crnoj Gori najvie
se zvaninih itulja posveduje istaknutim strunjacima, osobito ukoliko se samo
njihovo zanimanje smatra prestinim i/ili ukoliko su igrali (relativno) znaajnu ulogu
u politikom ivotu.

zato u Srbiji i Crnoj Gori ima neuporedivo vie komemorativnih oglasa nego
u Nemakoj

U srpskom, a osobito u crnogorskom drutvu ovakav nain obeleavanja pomena,

odnosno pokazivanja toga da se uva uspomena na preminule srodnike i druge
bliske osobe, oigledno igra neuporedivo znaajniju ulogu nego u Nemakoj. Ovo se,
po svemu sudedi, moe objasniti razlikama u shvatanju smrti u pravoslavnom
hridanstvu, s jedne strane, i katolikom i protestantskom hridanstvu, s druge
strane. Prema shvatanju uvreenom u srpskoj i crnogorskoj tradiciji prelazak umrlog
iz sfere ivota u sferu smrti postepen je i traje itavih godinu dana, tokom kojih se
polako prekidaju spone koje su umrlog vezivale za zemaljski ivot i za ive. Nasuprot
tome, prema katolikom shvatanju sve veze izmeu ovozemaljskog i zagrobnog

ivota prekidaju se naglo, odjednom, u samom trenutku smrti (Lebda 1998, 141,
Zeevid 1982). Obiaj objavljivanja komemorativnih oglasa uporite je, osim u
narodnim verovanjima i tradiciji, verovatno naao i u skrivenoj, ali zato snanoj
ljudskoj potrebi za besmrtnodu koja se ne izraava toliko u strahu od fizike
smrti, koliko u strahu od zaborava (Tomid 2000, 178).

kakve su razlike u formatu izmeu nemakih posmrtnih i komemorativnih

oglasa, s jedne strane, i srpskih i crnogorskih sa druge strane

Dok su u Nemakoj sve itulje veliki oglasi, u Srbiji i Crnoj Gori u dananje vreme
meu njima dominiraju mali oglasi. Veliki se oglasi, dodue, i u dve bive
jugoslovenske republike redovno sredu, ali su oni tamo izuzetak, a ne pravilo. Zato
su i veoma upadljivi, a moglo bi se redi da presti i popularnost uivaju pre u
okviru tzv. populistikog ili novokomponovanog nego u okviru standardnog
kulturnog modela,26 koji ih danas doivljava kao znak rasipnitva i loeg ukusa (to
svakako nije bio sluaj u vreme kada su itulje i u bivoj Jugoslaviji po pravilu bili
veliki oglasi, pre nestaice papira osamdesetih godina 20. veka).

koji se neverbalni elementi javljaju u srpskim i crnogorskim posmrtnim i

komemorativnim oglasima, a koji u nemakim

Repertoar neverbalnih elemenata u srpskim i u crnogorskim ituljama znatno je

skromniji nego u nemakim. Dok je u svim srpskim i crnogorskim novinama
fotografija preminulog visokofrekventan, gotovo obligatoran element, crni rub je u
Srbiji vezan samo za umrlice velikog formata, dok su u crnogorskoj Pobjedi njime
uokvirene sve umrlice. Od neverbalnih simbola u Srbiji se redovno premda retko
sredu jo i krst i petokraka zvezda, dok su svi drugi simboli usamljene, marginalne
pojave. Nasuprot tome, nemake itulje nikada ne sadre fotografiju preminulog, ali
zato pored crnog ruba gotovo uvek imaju i neki sloeniji neverbalni elemenat, kao
to su npr. krst, golubica, sklopljene ake, polomljeno klasje, rua itd. Za razliku od
srpskih i crnogorskih itulja, nemake uz to mogu sadrati i odgovarajudi moto

kakav je odnos prema izrazima oseanja u tradicionalnoj ruralnoj, a kakav u

graanskoj kulturi, i kako se to odraava na konvencionalne izraze oseanja u
srpskim, crnogorskim i nemakim posmrtnim i komemorativnim oglasima u
optim informativnim novinama

Srpske i crnogorske itulje raznovrsnije su u pogledu konvencionalnih izraza

osedanja, koji povremeno prerastaju u tubalaku komunikaciju. Tuenje za
pokojnikom u nemakim ituljama praktino se ne moe sresti, to ne udi ako se
ima u vidu to da se radi o kulturnoj sredini iji obrazac komunikacije nalae
izbegavanje javnog ispoljavanja emocija u nizu ivotnih situacija, pa tako i kod smrti
bliske osobe. Taj obrazac komunikacije, meutim, nije vezan iskljuivo za Nemaku,
ili za zemlje u kojima se govori nemakim jezikom. On se, naprotiv, moe sresti i u
mnogim drugim zemljama i kulturnim sredinama, pa tako izmeu ostalog i u Srbiji.

Uprkos tome, razlika u odnosu na Nemaku postoji, u tom smislu to u Srbiji ovaj
obrazac nije jedini. Njime se rukovodi samo deo stanovnitva, i to onaj koji je
ukorenjen u graanskoj tradiciji, tj. u tradiciji koja nalae uzdranost u ispoljavanju
emocija.Dok je, naime, prema graanskim normama ponaanja javno pokazivanje
emocija neprikladno, u tradicionalnoj seoskoj usmenoj kulturi, kojoj se i deo gradske
populacije jo uvek priklanja, dominira obrazac komunikacije koji ne samo da
dozvoljava, nego ak i nalae verbalizovanje (stvarno prisutnih ili prosto drutveno
propisanih) osedanja u nizu prilika, u koje se ubraja i smrtni sluaj u bliem
socijalnom okruenju. Radi se, kao to je u vezi sa ponaanjem uesnika na
pogrebnim sveanostima tvrdio Dirkem (Durkheim), o drutveno propisanim
izrazima osedanja, ije je unutarnje-psiholoke ekvivalente teko odrediti (Streck
1987, 231). Dolazedi masovno u gradove u drugoj polovini dvadesetog veka, seosko
stanovnitvo donosilo je svoje obrasce ponaanja i nastavljalo je da se vlada u
skladu s njima, prilagoavajudi ih novoj sredini i novim medijima komunikacije samo
u onoj meri u kojoj je to bilo neizbeno. Tako su izmeu ostalog, kao to smo ved
ranije i napominjali, prema tumaenju Ivana olovid (olovid 2000), i usmene
tubalice u osmercu i desetercu, i ostali oblici naricanja, kukanja i tuenja pretoeni
u novi kalup, odnosno u formu novinskog oglasa.

kakav je odnos prema iskljuivanju socialnog okruenja (rodbina, prijatelji,

poznanici, kolege, itd) sa sahrane i drugih pogrebnih sveanosti u Nemakoj,
a kakav u Srbiji i Crnoj Gori

U Srbiji i Crnoj Gori iskljuivanje ireg okruenja s pogreba i posmrtnih i

komemorativnih obreda (jo uvek?) je veoma neuobiajno. Pogreb se i dalje
doivljava kao drutveni dogaaj na kome je prisustvo svih srodnika, ali i prijatelja i
saradnika preminulog dobrodolo, tj. praktino obavezno.

zato se u nemakim novinama relativno mnogo obavetenja o smrtnom

sluaju objavljuje tek naknadno, posle sahrane, dok u Srbiji i Crnoj Gori to nije
sluaj

U Nemakoj je relativno est sluaj to da se o smrti bliske osobe javnost obavetava

tek nakon sahrane. Tradicionalni obiaji i pravila ponaanja ovde su, za razliku od
Balkana, osetno izgubili na znaaju. Tako, primera radi, minhenski list Ziddoje
cajtung (Sddeutsche Zeitung) u broju za subotu i nedelju, 28/29. jul 2001. godine
donosi 20 itulja, a od toga 17 s informativnom funkcijom. Dva od ovih 17 oglasa
nisu sadravala nikakve podatke u vezi sa sahranom, dok je meu preostalih 15 bilo
deset (66,6%) objavljenih pre i ak pet (33,3%) objavljenih tek nakon pogreba. I
pored toga to se ovakva praksa u Nemakoj ne smatra neobinom ili neprilinom,
oglaivai se ipak ponekad pozivaju na izriitu elju preminulog ili preminule.
U crnogorskim listovima naknadno objavljivanje posmrtnih oglasa potpuno je
nezamislivo.

iz kojih razloga se posmrtni oglasi u Srbiji ponekad objavljuju tek nakon

sahrane, tj. Zato se socijalno okruenje iskljuuje sa sahrane

Meu 1116 srpskih itulja koje smo analizirali nali smo, tako, svega desetak
naknadno objavljenih oglasa, odnosno manje od 1%. Uglavnom se pritom radilo o
prilino starim osobama, iji su drutveni kontakti po svemu sudedi i bili ogranieni
na lanove porodice. Razlozi za objavljivanje itulje tek nakon sahrane i odravanje
obreda u krugu najue porodice mogu biti i drugaije prirode, npr. raznovrsni
privatni motivi nepoznati itaocima. Re je ponekad i o veoma poznatoj osobi, ija
porodica pokuava da izbegne dolazak velikog broja ljudi koji preminulog znaju
jedino po uvenju, a ponekad i o tome da porodica nain na koji je preminuli izgubio
ivot doivljava kao sramotu koju treba sakriti (samoubistvo, droga i sl.).

zato treba biti oprezan pri analizi uticaja drutvene realnosti na obrasce
tekstualzacije

Razlike izmeu jezika, osobito u pogledu leksike, semantike i obrazaca

tekstualizacije, esto proizilaze iz meukulturnih razlika u shvatanju vanjezike
realnosti, tj. iz razliitog naina gledanja na svet, na pojave i dogaaje u njemu.
Poreenje nemakih, srpskih i crnogorskih posmrtnih i komemorativnih oglasa
pokazalo je to da se prototipi odgovorajudih vrsta teksta u navedenim
jezikim/kulturnim zajednicama zaista razlikuju, kao i to da je neophodno biti
svestan te injenice i poznavati prototipe specifine za jednu jeziku/kulturnu
zajednicu, ukoliko elimo da oblikujemo tekst koji odgovara potrebama, normama i
ukusu date sredine.
Tu nije re samo o specifinost nemake, srpske i crnogorske srediti, niti se radi o
usamljenom sluaju jednog tipa vrste teksta, ved to pravilo vai za sve jezike i sve
vrste teksta. To potvruje konstataciju iznetu na poetku ovog rada, da ovladavanje
stranim jezikom ne podrazumeva samo upoznavanje njegove fonetike, leksike i
gramatike, ved i sticanje znanja o konvencijama koje vae za pojedine vrste teksta u
datoj jezikoj/kulturnoj zajednici. S donoenjem zakljuaka o kulturnoj uslovljenosti
obrazaca tekstualizacije, tj. s pokuajima da se jezike razlike objasne kulturnim
(sociolokim, etnolokim, antropolokim i sl. faktorima) uvek, meutim, treba biti
izuzetno oprezan, imajudi u vidu okolnost da kontrastivna lingvistika jo uvek ne
raspolae ni koherentnom teorijom, a ni metodama neophodnim za takvu vrstu
istraivanja (Rein 1983, 6, 88, Kniffka 1995, 9, 25).