POSEBAN KOLEKTIVNI UGOVOR

ZA DRAVNE ORGANE
("Sl. glasnik RS", br. 95/2008)

I OSNOVNE ODREDBE
lan 1
Posebnim kolektivnim ugovorom za dravne organe (u daljem tekstu: Ugovor), blie
se ureuje nain ostvarivanja prava i dunosti dravnih slubenika i nametenika
utvrenih zakonom i podzakonskim optim aktima kojima se ureuju radni odnosi u
dravnim organima, utvruju se, u skladu sa zakonom, vea prava i povoljniji uslovi
rada od prava i uslova utvrenih zakonom i podzakonskim optim aktima kojima se
ureuju radni odnosi u dravnim organima, odgovornost nametenika za povrede
radnih obaveza, bezbednost i zdravlje na radu, reavanje sporova, postupak
praenja primene ugovora, meusobni odnosi uesnika u zakljuivanju ugovora i
postupak izmena i dopuna ugovora.

lan 2
Zaposleni, u smislu ovog ugovora, jesu dravni slubenici i nametenici koji su u
radnom odnosu kod poslodavca.
Poslodavac dravnih slubenika i nametenika, u smislu ovog ugovora, jeste
Republika Srbija, a prava i dunosti poslodavca u ime Republike Srbije vri
rukovodilac dravnog organa (u daljem tekstu: rukovodilac).

lan 3
Ugovor se neposredno primenjuje.

II OBRAZOVANJE, STRUNO OSPOSOBLJAVANJE I

USAVRAVANJE
lan 4
Za vreme dok se nalazi na strunom usavravanju na koje ga uputi rukovodilac
zaposleni ostvaruje prava kao da se nalazi na radu.

lan 5
Ako je ugovorom kojim se ureuju prava i dunosti dravnog slubenika na
izvrilakom radnom mestu, koji se dodatno obrazuje, utvreno da se dodatno
obrazovanje sprovodi u cilju stvaranja uslova za popunjavanje upranjenog radnog
mesta, a rukovodilac naknadno odlui da se to radno mesto ne popuni ili ako dravni
slubenik ne bude premeten na to radno mesto - dravni slubenik nema obavezu
da posle uspeno okonanog dodatnog obrazovanja ostane na radu u dravnom

organu najmanje dvostruko due vremena od trajanja dodatnog obrazovanja, kao ni

obavezu da vrati sve trokove dodatnog obrazovanja.

III ODMORI I ODSUSTVA

1. Merila za utvrivanje godinjeg odmora
lan 6
Duina godinjeg odmora zaposlenog utvruje se tako to se zakonski minimum od
20 radnih dana uveava prema sledeim kriterijumima, i to:
1. Po osnovu doprinosa na radu:
1) zaposlenom sa ocenom "naroito se istie" - za 5 radnih dana,
2) zaposlenom sa ocenom "istie se" - za 3 radna dana,
3) zaposlenom sa ocenom "dobar" - za 1 radni dan;
2. Po osnovu uslova rada:
1) za rad na radnim mestima sa poveanim rizikom - za 3 radna dana,
2) za redovan rad subotom, nedeljom i rad u smenama - za 2 radna dana;
3. Po osnovu radnog iskustva:
1) zaposlenom od 25 do 30 godina rada provedenih u radnom odnosu - za
4 radna dana,
2) zaposlenom od 15 do 25 godina rada provedenih u radnom odnosu - za
3 radna dana,
3) zaposlenom od 5 do 15 godina rada provedenih u radnom odnosu - za 2
radna dana,
4) zaposlenom do 5 godina rada provedenih u radnom odnosu - za 1 radni
dan;
4. Po osnovu strune spreme, odnosno sloenosti poslova, ovlaenja i
odgovornosti:
a) za dravne slubenike:
1) dravnom slubeniku sa visokom kolskom spremom koji se nalazi na
poloaju i na izvrilakom radnom mestu rukovodioca ue unutranje
jedinice - za 5 radnih dana;
2) dravnom slubeniku sa visokom kolskom spremom koji se nalazi na
radnom mestu koje je razvrstano u zvanje vieg savetnika, samostalnog
savetnika i savetnika - za 4 radna,

3) dravnom slubeniku sa visokom kolskom spremom koji se nalazi na

radnom mestu koje je razvrstano u zvanje mlaeg savetnika i dravnom
slubeniku sa viom kolskom spremom koji se nalazi na izvrilakom
radnom mestu rukovodioca ue unutranje jedinice - za 3 radna dana,
4) dravnom slubeniku sa viom kolskom spremom i dravnom
slubeniku sa srednjom kolskom spremom koji se nalazi na izvrilakom
radnom mestu rukovodioca ue unutranje jedinice - za 2 radna dana,
7) dravnom slubeniku sa srednjom kolskom spremom - za 1 radni dan,
b) za nametenike:
1) nameteniku sa visokom kolskom spremom koji se nalazi na radnom
mestu rukovodioca ue unutranje jedinice - za 4 radna dana;
2) nameteniku sa visokom kolskom spremom i nameteniku sa viom
kolskom spremom koji se nalazi na radnom mestu rukovodioca ue
unutranje jedinice - za 3 radna dana;
3) nameteniku viom kolskom spremom, vkv kvalifikacijom i
nameteniku sa srednjom kolskom spremom koji se nalazi na radnom
mestu rukovodioca ue unutranje jedinice - za 2 radna dana;
4) nameteniku sa ostalim stepenima kolske spreme - za 1 radni dan;
5. Po osnovu invalidnosti - za 5 radnih dana;
6. Po osnovu brige o deci i lanovima ue porodice:
1) roditelju, usvojitelju, staratelju ili hranitelju sa jednim maloletnim detetom
- za 2 radna dana, a za svako naredno maloletno dete po 1 radni dan,
2) samohranom roditelju sa detetom do 14 godina - za 3 radna dana, s tim
to se ovaj broj dana uveava za po 2 radna dana za svako naredno dete
mlae od 14 godina;
3) zaposlenom koji se stara o lanu ue porodice koji je ometen u razvoju,
ima teko telesno oteenje ili bolest usled koje je potpuno ili vrlo slabo
pokretan - za 5 radnih dana.
Rukovodilac, u svrhu primene merila iz stava 1. taka 1. Ugovora, ocenjuje rad
nametenika.
Godinji odmor po svim kriterijumima iz stava 1. ovog lana ne moe da se koristi u
trajanju duem od 30 radnih dana.
Zaposleni sa navrenih 30 godina rada provedenih u radnom odnosu ima pravo na
godinji odmor u trajanju od 30 radnih dana.

2. Naknada tete
lan 7

Ako krivicom poslodavca zaposleni ne iskoristi godinji odmor, ima pravo na naknadu
tete u visini 100% plate koju je ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kojem je
rukovodilac odluio da zaposleni zbog potreba rada dravnog organa ne moe da
koristi godinji odmor za kalendarsku godinu, odnosno u visini plate koju ostvari za
mesec u kome se, saglasno zakonu, najkasnije moe koristiti godinji odmor za
kalendarsku godinu.
Ako krivicom poslodavca zaposleni ne iskoristi drugi deo godinjeg odmora ima
pravo na naknadu tete koja se utvruje tako to se iznos utvren na nain u stavu 1.
ovog lana umanjuje za srazmeran broj iskorienih dana godinjeg odmora.
Naknada tete iz st. 1. i 2. ovog lana utvruje se reenjem - u roku od 30 dana od
podnoenja zahteva.
Isplata tete dospeva u roku od 8 dana od dana donoenja reenja iz stava 3. ovog
lana.
Zaposleni kome se na lini zahtev promeni utvreno vreme korienja godinjeg
odmora, a kome se zbog potreba rada dravnog organa ne odobri korienje
godinjeg odmora u drugo vreme i zaposleni koji ne podnese pisani zahtev da mu se
odobri korienje godinjeg odmora nema pravo na naknadu tete po osnovu
nekorienja godinjeg odmora zbog krivice poslodavca.

3. Plaeno odsustvo
lan 8
Zaposleni ima pravo na plaeno odsustvo sa rada u sluaju:
1) poroaja supruge ili usvojenje deteta - 5 radnih dana;
2) poroaja drugog lana ue porodice - 1 radni dan;
3) polaganja strunog ispita koji je obavezan uslov za rad na radnom mestu na koje
je rasporeen - do 7 radnih dana;
4) stupanje u brak - 5 radnih dana;
5) otklanjanja posledica u domainstvu zaposlenog izazvanih elementarnim
nepogodama, havarijama, poarom ili drugim nepredvidivim razlozima vie sile - do 3
radna dana;
6) selidbe - 3 radna dana;
7) polaska deteta zaposlenog u prvi razred osnovne kole - 2 radna dana;
8) ispraaja sina, odnosno pastorka, usvojenika ili hranjenika u vojsku - 2 radna
dana;
9) polaganja ispita u okviru strunog usavravanja ili obrazovanja - po 1 radni dan, a
najvie do 7 radnih dana u toku kalendarske godine;
10) tee bolesti lana ue porodice - 7 radnih dana;

11) smrti lana ue porodice - 5 radnih dana;

12) dobrovoljnog davanja krvi, raunajui i dan davanja krvi - 3 radna dana;
13) uea u takmienju u organizaciji sindikata - do 7 radnih dana;
14) rekreativnog odmora u organizaciji sindikata - do 7 radnih dana;
15) obavljanja volonterskih dunosti u humanitarnim udruenjima i organizacijama do 2 radna dana, a najvie 4 radna dana u toku kalendarske godine;
16) uea na meunarodnim sportskim takmienjima u svojstvu lana
reprezentacije Republike Srbije - za vreme boravka reprezentacije na tom
takmienju, kao i za vreme priprema za to takmienje, a najdue 45 radnih dana;
17) smrti srodnika - 1 radni dan.
lanovima ue porodice, u smislu Ugovora, smatraju se: suprunik i vanbrani
partner, dete roeno u braku i van braka, pastorak, usvojenik hranjenik i drugo lice
prema kome zaposleni ima zakonsku obavezu izdravanja.
Plaeno odsustvo iz stava 1. ovog lana moe se koristiti u toku kalendarske godine
- u ukupnom trajanju od 7 radnih dana.
Izuzetno, u sluajevima iz stava 1. ta. 1, 3, 4, 5, 10, 11, 12, 14. i 16. ovog lana
ukupan broj radnih dana koji se koriste kao plaeno odsustvo u toku kalendarske
godine uveava se za broj dana koji je utvren kao vreme odsustva u svakom od tih
sluajeva.
Plaeno odsustvo se odobrava, na pismeni zahtev zaposlenog, pod uslovom da je
zaposleni priloio odgovarajuu dokumentaciju (dokaz o postojanju pravnog osnova
za korienje plaenog odsustva).

4. Neplaeno odsustvo
lan 9
Ako odsustvo zaposlenog ne bi bitno uticalo na izvravanje poslova radnog mesta na
koje je rasporeen moe mu se odobriti neplaeno odsustvo u kalendarskoj godini, i
to:
1) radi kolovanja, specijalizacije ili drugog vida strunog obrazovanja i usavravanja
(magistratura, doktorat) kojem zaposleni pristupa na svoju inicijativu - do 30 radnih
dana:
2) radi negovanja obolelog lana ue porodice - do 30 radnih dana;
3) radi obavljanja linih poslova - do 7 radnih dana;
4) za sluaj smrti bliskog srodnika po krvnom ili tazbinskom srodstvu - do 5 radnih
dana.

Pravo zaposlenog na neplaeno odsustvo i duina njegovog trajanja utvruje se

reenjem.

IV BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU

1. Obaveze poslodavca i prava i obaveze zaposlenih
lan 10
Poslodavac je duan da zaposlenom obezbedi rad na radnom mestu i u radnoj
okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu - u skladu sa
zakonom, podzakonskim optim aktima i Ugovorom.
Zaposleni je duan da postupa u skladu sa utvrenim dunostima i, na propisani
nain, koristi utvrena prava i mere u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u cilju
zatite svog, kao i ivota i zdravlja ostalih zaposlenih.

lan 11
Poslodavac je duan da donese akt o proceni rizika kojim, u skladu sa zakonom i
podzakonskim optim aktima, utvruje postojanje opasnosti i tetnosti na radnom
mestu i u radnoj okolini i da nakon procene njihovog uticaja na nastanak povreda i
oteenja zdravlja zaposlenog utvrdi radna mesta sa poveanim rizikom.

lan 12
Rukovodilac je odgovoran za sprovoenje bezbednosti i zdravlja na radu.
Rukovodilac je duan da preduzima mere bezbednosti i zdravlja na radu, u skladu sa
zakonom, podzakonskim optim aktima, standardima, tehnikim propisima i
Ugovorom.

lan 13
Zaposleni ima pravo da odbije da radi kada mu preti neposredna opasnost po ivot i
zdravlje, zbog toga to nisu sprovedene propisane mere bezbednosti i zdravlja na
radu, sve dok se ne sprovedu odreene mere bezbednosti i zdravlja na radu.
U sluaju iz stava 1. ovog lana zaposleni ostvaruje sva prava iz radnog odnosa kao
da je radio.

lan 14
Zaposleni koji radi na radnom mestu sa poveanim rizikom ima pravo na mere
bezbednosti i zdravlja na radu utvrene aktom o proceni rizika.

lan 15
Sredstva za sprovoenje utvrenih mera za otklanjanje rizika u oblasti bezbednosti i
zdravlja na radu, ukljuujui i sredstva za prevenciju radne invalidnosti i rekreativni
odmor zaposlenih obezbeuju se u budetu Republike Srbije, u skladu sa zakonom.

2. Predstavnici zaposlenih i odbor

lan 16
Zaposleni kod poslodavca, u svakom od dravnih organa, biraju jednog ili vie
predstavnika za bezbednost i zdravlje na radu.
Predstavnici zaposleni biraju se prema broju zaposlenih (na svakih 50 zaposlenih
moe se izabrati po jedan predstavnik) i prema broju organizacionih jedinica izvan
sedita dravnog organa (u svakoj organizacionoj jedinici izvan sedita dravnog
organa moe se izabrati po jedan predstavnik).

lan 17
Odbor za bezbednost i zdravlje na radu u dravnim organima ini 11 lanova, od
kojih svaki od reprezentativnih sindikata odreuje po 2 lana - iz reda izabranih
predstavnika zaposlenih, a Vlada odreuje 5 lanova - iz reda dravnih slubenika.

lan 18
Predstavnici zaposlenih i odbor za bezbednost i zdravlje na radu duni su da akte,
informacije, podatke i obavetenja koje dobiju od poslodavca, odnosno rukovodioca,
a koji se odnose na stanje bezbednosti i zdravlja na radu dostave organizaciji
sindikata koja je obrazovana u dravnom organu na koji se podaci odnose.
Ako su predstavnik zaposlenih ili odbor spreeni da obavljaju svoju dunost imaju
obavezu da o tome obaveste poslodavca, odnosno rukovodioca koji svoje obaveze
prema predstavniku zaposlenih, odnosno odboru izvrava tako to umesto
predstavnika zaposlenih, odnosno odbora obavetava organizaciju sindikata
obrazovanu u dravnom organu.
Organizacija sindikata obrazovana u dravnom organu moe predloiti poslodavcu,
odnosno rukovodiocu da zakonom utvrene obaveze saradnje, izvetavanja i
informisanja predstavnika zaposlenih i odbora o svim pitanjima koja su od uticaja za
bezbednost i zdravlje zaposlenih vri tako to e o tim pitanjima obavetavati
neposredno i sindikat.

3. Osiguranje zaposlenih
lan 19
Poslodavac je duan da pod jednakim uslovima kolektivno osigura zaposlene za
sluaj smrti, posledica nezgode, profesionalnog oboljenja, povrede na radu i gubitka
radne sposobnosti, radi obezbeenja naknade tete.
Poslodavac je u obavezi da pre zakljuivanja ugovora o osiguranju pribavi miljenje
reprezentativnog sindikata.

lan 20
Zaposleni ima pravo na naknadu tete zbog povrede na radu ili profesionalnog
oboljenja nastalog na radu kod poslodavca.

Postojanje i visina tete, okolnosti pod kojima je teta nastala, ko je tetu

prouzrokovao i kako se nadoknauje utvruje se u skladu sa zakonom.

V PLATE, NAKNADE PLATE I DRUGA PRIMANJA

1. Elementi za utvrivanje plate
lan 21
Uesnici Ugovora pregovaraju o visini osnovice za obraun i isplatu plata zaposlenih
u postupku izrade zakona o budetu - polovinom meseca novembra za narednu
godinu, polazei od najvieg iznosa osnovice utvrene za prethodnu budetsku
godinu i predviene inflacije i utvruju dinamiku njenog poveanja u toku budetske
godine.
U postupku pregovaranja o osnovici uesnici razmatraju mogunost i potrebu izmene
koeficijenata.

lan 22
Ukoliko se u toku budetske godine bitno promene okolnosti i pretpostavke na
osnovu kojih je utvrena osnovica za obraun i isplatu plata zaposlenih, uesnici e
otpoeti pregovore o promeni osnovice.
Inicijativu za otpoinjanje pregovora podnose reprezentativni sindikati.
Uesnici se obavezuju da pregovore zaponu u roku od deset dana od dana
podnoenja inicijative i da ih okonaju u roku od narednih 30 dana.

lan 23
Plata se isplauje odjednom ili najvie u dva dela.
Isplata punog iznosa plate vri se najkasnije do dvadesetog u mesecu koji sledi
mesecu za koji se vri isplata.
Isplata plate u dva dela isplauje se tako to se prvi deo isplauje najkasnije do
petog u mesecu koji sledi mesecu za koji se vri isplata, a drugi deo najkasnije do
20. u mesecu koji sledi mesecu za koji se vri isplata.

2. Druga primanja
1) Posebna primanja za poboljanje materijalnog poloaja zaposlenih
lan 24
Dravni organ koji ostvaruje sopstvene prihode moe deo tih prihoda upotrebiti za
poboljanje materijalnog poloaja zaposlenih i poboljanje uslova rada, u skladu sa
zakonom.

O visini prava na posebna primanja za poboljanje materijalnog poloaja zaposlenih

iz stava 1. ovog lana odluuje rukovodilac reenjem, po prethodno pribavljenoj
saglasnosti ministra finansija, ako zakonom nije drukije odreeno.

2) Solidarna pomo zaposlenom

lan 25
Zaposleni ima pravo na solidarnu pomo za sluaj:
1) due ili tee bolesti zaposlenog ili lana njegove ue porodice;
2) nabavke ortopedskih pomagala i aparata za rehabilitaciju zaposlenog ili lana
njegove ue porodice;
3) zdravstvene rehabilitacije zaposlenog;
4) nastanka tee invalidnosti zaposlenog;
5) nabavke lekova za zaposlenog ili lana ue porodice;
6) pomo maloletnoj deci zaposlenog za sluaj smrti zaposlenog roditelja;
7) pomo porodici za sluaj smrti zaposlenog i lana ue porodice u visini trokova
pogrebnih usluga;
8) mesenu stipendiju tokom redovnog kolovanja za decu zaposlenog koji pogine u
toku obavljanja poslova radnog mesta na koje je rasporeen - do visine prosene
neto zarade u privredi Republike Srbije.
Visina pomoi u toku godine, u sluajevima utvrenim u stavu 1. ta. 16. ovog lana
priznaje se na osnovu uredne dokumentacije u skladu sa sredstvima obezbeenim u
budetu Republike Srbije, a najvie do visine tri prosene neto zarade po
zaposlenom u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku
organa nadlenog za poslove statistike.

3) Jubilarna nagrada
lan 26
Zaposleni ima pravo na jubilarnu novanu nagradu u visini prosene neto zarade po
zaposlenom u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku
organa nadlenog za poslove statistike, s tim to se visina novane nagrade uveava
za 25% pri svakom narednom ostvarivanju tog prava.
Jubilarnom godinom rada smatra se godina u kojoj zaposleni navrava 10, 20, 30 i
40 godina rada provedenih u radnom odnosu kod poslodavaca, bez obzira na to u
kom dravnom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
Jubilarna nagrada dodeljuje se na dan dravnosti Republike Srbije.

Izuzetno, ako zaposlenom prestaje rad u dravnom organu, a ostvario je pravo na

jubilarnu nagradu, nagrada e se isplatiti zaposlenom ili njegovom nasledniku nakon
prestanka rada.

4) Novana i druga primanja

lan 27
Poslodavac moe da obezbedi deci zaposlenog starosti do 15 godina ivota poklon
za Novu godinu - novanu estitku u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je
predvien zakonom kojim se ureuje porez na dohodak graana.

lan 28
Zaposleni ima pravo na godinju nagradu.
Godinja nagrada isplauje se zaposlenom, po pravilu, jednokratno - u mesecu
januaru, a uesnici se mogu sporazumeti i o tome da se godinja nagrada
zaposlenom isplati, izuzetno, u vie delova.
O visini i nainu isplate godinje nagrade uesnici pregovaraju u postupku izrade
zakona o budetu - polovinom meseca novembra za narednu godinu.

VI ODGOVORNOST NAMETENIKA
lan 29
Povrede radne obaveze zbog kojih se nameteniku moe otkazati ugovor o radu od
strane poslodavca, ako nametenik povredu radne obaveze uini svojom krivicom,
jesu:
1) neizvravanje ili nesavesno, neblagovremeno ili nemarno izvravanje poslova ili
naloga pretpostavljenog;
2) nezakonit rad ili proputanje radnji za koje je nametenik ovlaen radi
spreavanja nezakonitosti ili tete;
3) zloupotreba prava iz radnog odnosa;
4) odavanje slubene ili druge tajne;
5) nezakonito raspolaganje sredstvima;
6) nedolino, nasilniko ili uvredljivo ponaanje prema strankama ili saradnicima;
7) ometanje stranaka u ostvarivanju prava i interesa pred dravnim organom;
8) neopravdan izostanak s rada najmanje dva uzastopna radna dana.
Poslodavac moe nameteniku za povredu radne obaveze u smislu stava 1. ta. 2) i
3) ovog lana ili za nepotovanje radne discipline da, umesto otkaza ugovora o radu,
izrekne meru privremenog udaljenja sa rada bez naknade plate, ako smatra da

postoje olakavajue okolnosti ili da povreda radne obaveze, odnosno radne

discipline, nije takve prirode da nameteniku treba da prestane radni odnos.
Mera udaljenja sa rada moe da se izrekne u trajanju od jednog do tri radna dana.

VII MIRNO REAVANJE KOLEKTIVNIH RADNIH

SPOROVA
lan 30
Kolektivnim radnim sporom, u smislu Ugovora, smatra se spor povodom:
zakljuivanja, izmena i dopuna ili primene Ugovora, ostvarivanja prava zaposlenih u
dravnom organu na sindikalno organizovanje i ostvarivanja prava na trajk.
Strane u kolektivnom sporu jesu uesnici.

lan 31
Kolektivni radni spor postoji ako u postupku zakljuivanja, odnosno izmena i dopuna
ili primene ugovora ili ostvarivanja prava zaposlenih u dravnom organu na
sindikalno organizovanje ili ostvarivanja prava na trajk uesnici ne mogu da
usaglase stavove i sadrinu akta koji zajedniki utvruju.
U sluaju postojanja kolektivnog radnog spora svaka od strana u kolektivnom sporu
moe predloiti da se nastali spor rei u postupku arbitrae.
Arbitrano telo - arbitrau ini ukupno pet lanova, od kojih su dva lana predstavnici
poslodavca a dva lana su predstavnici reprezentativnih sindikata. Peti - nezavisni
lan arbitrae je istaknuti strunjak koga, iz reda naunih ili strunih radnika koji se
bave radnim odnosima, predlae rukovodilac posebne organizacije u ijem delokrugu
su poslovi dravne uprave iz oblasti mirnog reavanja radnih sporova. Nezavisnog
lana arbitrae, sa liste koju ine tri predloena kandidata, odreuje reprezentativni
sindikat.
Radom arbitrae rukovodi nezavisni lan.

lan 32
Uesnici su duni da arbitrai dostave traenu dokumentaciju i svoja miljenja o
pravnoj osnovanosti, finansijskim, organizacionim i razlozima druge prirode koji
onemoguavaju da uesnici postignu sporazum i da joj prue sve tehnike uslove za
rad.
Arbitraa utvruje predlog odluke o nainu reavanja nastalog spora, veinom
glasova svih lanova, i dostavlja je uesnicima ugovora.
Ako uesnici prihvate predlog odluke arbitrae o tome potpisuju poseban sporazum.
Danom potpisivanja sporazuma odluka arbitrae obavezuje uesnike.

lan 33

Ako uesnici ne ree kolektivni radni spor u postupku arbitrae mogu se sporazumeti
o tome da se nastavi sa reavanjem spora u postupku i pred licem koji su utvreni
zakonom kojim se ureuje mirno reavanje radnih sporova.

lan 34
Ako, na osnovu akata koje donesu nadleni dravni organi u postupku vrenja
inspekcijskog nadzora nad radom dravnih organa ili u postupku odluivanja u
drugom stepenu u vezi sa reenjima kojima se odluuje o pravima i dunostima
zaposlenih, reprezentativni sindikat oceni da se u pojedinom dravnom organu
ponavljaju propusti u zakonitom odluivanju i kre individualna ili kolektivna prava
zaposlenih (koja po svojim obelejima, obimu ili uestalosti ponavljanja radnji i
donoenja pojedinanih akata kojima se zaposlenom neosnovano uskrauju prava
ukazuju na postojanje povrede dostojanstva i poniavajueg odnosa prema
zaposlenom) moe predloiti da se pokrene postupak arbitrae utvren Ugovorom.

VIII PRAVO NA TRAJK

lan 35
Zaposleni kod poslodavca, pod uslovima i na nain utvren zakonom, mogu
organizovati trajk i trajk upozorenja.
Uesnici su saglasni da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu zakona kojim
e se, saglasno Ustavu Republike Srbije, urediti pitanje ostvarivanja prava na trajk
zaposlenih u dravnim organima zakljue aneks Ugovora, kojim e blie utvrditi nain
ostvarivanja tog prava.

IX USLOVI ZA RAD SINDIKATA

lan 36
Zaposleni u organu poslodavca imaju pravo da slobodno obrazuju sindikat, da mu
pristupaju, da organizuju njegove organe, utvruju i sprovode programe i aktivnosti
organizacije sindikata u skladu sa zakonom i Ugovorom.
Zaposleni mogu organizovati sindikat u organizacionim jedinicama, za vie
organizacionih jedinica, za sve organizacione jedinice dravnih organa i za sve
dravne organe, u skladu sa zakonom.

lan 37
Organizacija sindikata u organu poslodavca samostalno donosi svoj statut i pravila i
organizuje izbore svojih organa.
Sindikat ne moe biti rasputen ili njegova delatnost obustavljena ili zabranjena
aktom organa poslodavca.

lan 38
Poslodavac je duan da u postupku donoenja zakona ili podzakonskih optih akata
koji se ne razmatraju na Socijalno-ekonomskom savetu a kojima se ureuju prava

zaposlenih, zatrai miljenje reprezentativnog sindikata na nacrte, odnosno predloge

tih akata, kao i da, na podneti pismeni zahtev reprezentativnog sindikata, dostavi tom
sindikatu obavetenje ili miljenje o primeni zakona ili podzakonskog opteg akta koji
je od uticaja na materijalni, ekonomski i socijalni poloaj zaposlenih.
Poslodavac ili sindikat duni su da miljenje dostave najkasnije u roku od 15 dana.

lan 39
Rukovodilac je duan da bez naknade trokova i posredstvom svojih organa i
njihovih unutranjih jedinica obezbedi sledee uslove za rad sindikata:
1) korienje odgovarajuih prostorija za redovan rad i sastanke sindikata u seditu i
organizacionim jedinicama organa poslodavca - na nain i u vreme kojima se
korienjem prostorija ne utie na efikasno obavljanje poslova iz utvrene
nadlenosti i delokruga dravnog organa;
2) plaeno odsustvo predstavnicima sindikata radi obavljanja sindikalnih funkcija
srazmerno broju lanova sindikata u skladu sa zakonom i Ugovorom;
3) administrativnu i tehniku pomo (upotrebu telefona, telefaksa, raunarske tehnike
i opreme poslodavca za umnoavanje i kopiranje materijala);
4) obraun i naplatu sindikalne lanarine i ostalih sredstava prema aktima sindikata;
5) organizovanje i odravanje sindikalnih zborova lanstva, koji na godinjem nivou
ne mogu trajati due od 16 asova ukupno, pod uslovom da se time ne utie na
efikasno obavljanje poslova iz utvrene nadlenosti i delokruga dravnog organa;
6) mogunost isticanja obavetenja i bitnih dokumenata sindikata na oglasnim
tablama poslodavca;
7) samostalno ureivanje linka na internet mrei i internoj mrei organa poslodavca,
kao i sopstvenu ureivaku politiku informisanja zaposlenih, odnosno lanstva
sindikata.

lan 40
Ovlaeni predstavnici sindikata u dravnom organu jesu: predsednik, a u dravnom
organu u kome ima preko 200 lanova sindikata i sekretar reprezentativnog sindikata
u tom organu.

lan 41
Poslodavac je duan da predstavniku sindikata u koji je ulanjeno najmanje 200
zaposlenih ili 50% zaposlenih, za obavljanje njegove funkcije, obezbedi najmanje 40
plaenih asova meseno.

lan 42
Ovlaeni predsednici i lanovi trajkakog odbora reprezentativnog sindikata, za
vreme obavljanja funkcije u sindikatu, i godinu po prestanku funkcije, ako postupaju u
skladu sa zakonom i ugovorom, ne mogu se bez svoje saglasnosti premestiti na

druge poslove, niti se mogu na bilo koji nain staviti u nepovoljniji poloaj od onog
koji su imali pre stupanja na funkciju u sindikatu.

lan 43
Ovlaeni predstavnik sindikata, koji je izabran na funkciju u sindikatu, za vreme
trajanja mandata ima pravo da u potpunosti bude osloboen obavljanja poslova svog
radnog mesta, za koje vreme ima pravo na naknadu plate, u skladu sa zakonom.

lan 44
lanovima organa sindikata organizovanih kod poslodavca, kao i zaposlenom koji je
izabran u organe sindikata van poslodavca, omoguava se odsustvovanje sa rada,
radi prisustvovanja sindikalnim sastancima, konferencijama, sednicama i kongresima
i drugim sindikalnim aktivnostima.
Ovlaeni predstavnik organizacije reprezentativnog sindikata ima pravo na plaeno
odsustvo, radi obavljanja sindikalnih funkcija kojima je odreen:
1) za kolektivno pregovaranje za vreme pregovaranja;
2) da zastupa zaposlenog u radnom sporu sa poslodavcem pred arbitrom ili sudom
za vreme zastupanja.
Vreme provedeno u vrenju sindikalne funkcije u smislu stava 1. ovog lana, smatra
se vremenom provedenim na radu.

lan 45
Poslodavac, odnosno rukovodilac prihvata obavezu da se uzdri od delovanja kojim
bi pojedini sindikat bio doveden u povlaeni ili podreeni poloaj.
Povredom prava na sindikalno organizovanje, izmeu ostalog, smatra se i pritisak na
zaposlene da se islane iz sindikata ili da se ulane u odreeni sindikat.

X PRAENJE PRIMENE KOLEKTIVNOG UGOVORA

lan 46
Odnosi izmeu reprezentativnih sindikata i poslodavca, uspostavie se i reavati
pregovaranjem i usklaivanjem zajednikih i posebnih interesa, uz puno uvaavanje
argumenata, realnih odnosa, uslova i mogunosti na principima pune ravnopravnosti
i partnerstva.
Uesnici obrazuju Odbor za praenje primene Ugovora koji ima est lanova - tri
lana koja imenuje Vlada i tri lana koja imenuju reprezentativni sindikati.
Odbor je obavezan da najmanje jednom u tri meseca razmatra aktuelna pitanja
vezana za:
1) materijalni i socijalni poloaj zaposlenih;

2) meusobne odnose reprezentativnih sindikata i poslodavca;

3) potrebu izmena i dopuna Ugovora;
4) praksu i miljenja u vezi sa primenom Ugovora.
U povodu aktuelnih pitanja koja razmatra Odbor zauzima stavove o kojim obavetava
uesnike.
Odbor donosi poslovnik o radu kojim blie ureuje svoju organizaciju i rad.
Vrenje strunih i administrativno-tehnikih poslova za potrebe odbora naizmenino
obezbeuje svaki od uesnika.

XI PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 47
Ovaj ugovor zakljuuje se na tri godine.

lan 48
Postupak izmena i dopuna ovog ugovora, kao i zakljuivanja novog ugovora,
sprovodi se u skladu sa zakonom, a moe da ga pokrene svaki od uesnika
pismenim predlogom.
Uesnici su duni da se izjasne u roku od 15 dana o podnetom predlogu za izmene i
dopune ovog ugovora i da u narednom roku od 15 dana otponu proces
pregovaranja.

lan 49
Ovaj ugovor moe prestati da vai sporazumom uesnika ili otkazom.
U sluaju otkaza Ugovor prestaje da vai protekom est meseci od dana prijema akta
o otkazu.

lan 50
Ugovor se smatra zakljuenim kada ga potpiu ovlaeni predstavnici uesnika.

lan 51
Danom stupanja na snagu Ugovora prestaje da se na dravne slubenike i
nametenike primenjuje Poseban kolektivni ugovor za dravne organe ("Slubeni
glasnik Republike Srbije", broj 23/98), osim odredaba l. 12. i 13. koje se primenjuju
do 31. decembra 2008. godine.

lan 52

Ovaj kolektivni ugovor stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u

"Slubenom glasniku Republike Srbije", a odredbe l. 25. i 26. Ugovora primenjuju se
poevi od 1. januara 2009. godine.