Filozofski fakultet

Univerzitet u Beogradu
Odeljenje za etnologiju i antropologiju

Seminarski rad iz predmeta

Vizuelna antropologija
Esej o filmu Sketching Belgrade

Mentor: Slobodan Naumovi

Studentkinja: Sara Nikoli

EN/12-49

Beograd,
septembar 2015

Uvod

Ovaj film nastao je tokom gotovo jednomesenog boravka Sejliks Bel u Beogradu. Naime,
njena poseta Beogradu predstavlja terenski rad tokom kole etnografskog senzibiliteta koju je, u
saradnji sa Odeljenjem za etnologiju i antropologiju Beogradskog univerziteta, organizovalo
Odeljenje za antropologiju Univerziteta u Alberti (Edmonton, Kanada) tokom juna meseca u
Beogradu. Glavni instruktori bili su dr. Marko ivkovi, profesor antropologije na Univerzitetu u
Alberti, inae roeni Beograanin, i dr. Lisa Feder, profesor antropologije na Umetnikom
Univerzitetu u San Francisku u saradnji sa dr. Ildiko Erdei, profesorom antropologije na Filozofskom
Fakultetu u Beogradu. U koli je uestvovalo dvaneast studenata, a njih nekoliko, meu kojima je
bila i Sejliks, izrazilo elju da, mesto u hostelu, bude smeteno u beogradskim porodicama kako bi
na taj nain jo bolje upoznali kulturu i svakodnevni ivot Beograda. Cilj programa bio je da kod
studenata izotri mo opaanja kulturnih obrazaca koji se ispoljavaju u svakodnevnom ivotu grada,
uglavnom kroz neverbalne oblike javnog ponaanja koje e studenti nauiti da uoe i zabelee. kola
je trajala u periodu od 1. do 28. juna, meutim, Sejliks je sa nama provela vreme od 8. juna pa sve do
9. Jula i upravo u tom periodu je snimljen materijal od koga je kasnije nastao ovaj film.
Tokom svog jednomesenog boravka u Beogradu, studenti su paralelno sa pohaanjem
predavanja radili na svojim umetnikim projektima koji su izloeni poslednjeg dana programa u
galeriji Kulturnog centra Grad u Beogradu. Sejliks, inae studentkinja panskog i grafikog dizajna,
pokazala je posebno interesovanje za prestonike grafite i njen eksponat predstavljao je zapravo
reinterpretaciju grafita koji su na nju ostavili najsnaniji utisak ili onih koje je najee viala na
putu od kue do kole. Odatle i inspiracija za naziv filma.

Ideja koja stoji iza ovog filma bila je da beleei svakodnevne situacije uhvatim proces
njenog upoznavanja kulture i prilagoavanja ovdanjem ritmu svakodnevnice. Meutim, veliku
[2]

prepreku tome predstavljao je termin njenog boravka. Naime, upravo u tom periodu u toku su bili
junski i julski ispitni rok, a spremanje ispita oduzimalo mi je najvei deo vremena. Smatram da bih
provodei vie vremena sa njom tokom predavanja, etnji i druenja uspela da dobijem neuporedivo
bolji i ivopisniji materijal od ovoga koji se naao u filmu.
Nisam imala nikakv scenario niti plan snimanja ve sam se trudila da je pratim u svim
aktivnostima koliko mi vreme i obaveze dozvoljavaju. Kako zbog tehnikih prepreka (oteano
snimanje zvuka u spoljnom okruenju sa dosta buke), tako i zbog vremenskog ogranienja,
ispostavilo se da je najvei deo materijala snimljen u zatvorenom prostoru u stanu na Zelenom
Vencu gde sam ivela sa cimerom i cimerkom, i na kraju filma u stanu na Dunavskom keju gde sam
se od prvog jula preselila sa dekom. Sejliks je sa nama boravila u oba stana, a ak smo jedan vikend
provele i u Loznici, mom rodnom gradu.
Isprva sam imala ideju da ovaj film bude posmatrakog karaktera, meutim, vrlo ubrzo to se
ispostavilo nemoguim, naroito u situacijama u kojima se nalazimo samo nas dve, kao to su
kadrovi na poetku filma kada izlazimo iz hostela. Snimati osobu, potpunog stranca, i zahtevati od
nje da se ponaa prirodno i ne obraa panju na kameru jednostavno je nemogua misija.
Uvidevi to jo na samom poetku snimanja, ovaj film spontano je postao uesniki. Mogua slabost,
ali ujedno i prednost ovakvog pristupa krije se u injenici da n mora biti zasnovan na intimnom,
sauesnikom odnosu filmskog stvaraoca i njegovog subjekta. Kamera nije oko udaljenog i
izdvojenog posmatraa, ve oko nekoga ko posmatra iznutra, ko uestvuje u radnjama i razgovorima
koje snima.
Dejvid Makdugal istie kako su se filmski stvaraoci koji su sledili posmatraki pristup brzo
podelili oko metodolokih pitanja. Za razliku od Ruovih sledbenika, istraivai sa engleskog
govornog podruja izbegavali su da na bilo koji nain stupe u meudejstvo sa onima koje su snimali,
osim kada su eleli da ih intervjuiu. Takav pristup u sluaju ovog filma ne samo da je praktino
nemogu, ve smatram da bi izgledao krajnje usiljeno i neprimereno okolnostima. U krajnjoj liniji,
ipak smo tih mesec dana delile stan, trpezu i svaki minut slobodnog vremena.
Kada smo tek ostvarile kontakt, jo pre nego to se ona zvanino uselila kod nas, predoila
sam joj svoju ideju o filmu i upitala da li se ona sa time slae. Kako je vreme proticalo, i ona, ali i svi
ostali ukuani poeli su sve oputenije da se ponaaju u prisustvu kamere, to je donekle bilo i

[3]

oekivano. To se najoiglednije vidi u scenama razgovora o politici kada svi uesnici iznose stavove
koji donekle nisu za javnost i potpuno nonalantno pue marihuanu dok bivaju snimani. Toj
oputenosti sigurno doprinosi i kompaktnost i neupadljivost opreme kojim je materijal sniman.
Naime, radi se o prosumer fotoaparatu, Nikon L330. Par pogleda upuenih kameri, zapravo su
pogledi upueni meni koja stojim iza kamere i ravnopravno sa ostalim uesnicima uestvujem u
razgovoru.
Kooautorski ideal iji su zagovornici Ru i Makdugal delimino je ostvaren na taj nain to je
Sejliks putem dropbox-a imala pristup svom snimljenom materijalu koji se nalazio u folderu pod
nazivom Movie: unedited, uncut, i tako to je ona bila prva, nakon montaera i mene naravno, koja
je pogledala finalnu verziju filma, oko ijeg naziva smo se takoe konsultovale. Osim toga,
savremene tehnologije omoguile su nam da i meni bude dostupan sav materijal koji je ona tokom
svog boravka u Beogradu zabeleila bilo u vidu snimaka, fotografija, crtea ili na neki drugi nain. U
okviru video materijala koje mi je ona stavila na raspolaganje nalaze se 3 timelapse videa
napravljena GoPro kamerom. Dva su snimljena sa terase naeg stana, dok je jedan snimao zbivanja u
dnevnoj sobi u periodu od 24 sata. Za jedan od tih snimaka sa terase se u montai nalo mesta, tako
da su odreeni segmenti iskorieni kako bi popunili prazninu i kontekstualizovali prostor i lokaciju
u kojima se radnja zbiva. Umetanje tih segmenata se moe osporiti kao suvino, meutim smatram
da je opravdano upravo u cilju pomenute kontekstualizacije.
to se same montae kao procesa tie, s obzirom na to da nemam potrebna znanja i vetine da
bih se samostalno u taj proces upustila, za pomo sam se obratila dugogodinjem prijatelju iz
Loznice, Ognjenu ogatoviu koji je nedavno na VIER-u diplomirao audio i video tehnologije i
time stekao zvanje strukovnog inenjera elektrotehnike i raunarstva za audio i video tehnologije.
Nesvesno sledei Ruove savete, prvi sledei gledalac bio je montaer. On, naravno, nije uestvovao
u samom procesu snimanja i zbog toga je bio pravo drugo kino-oko: nije poznavao kontekst, ve je
uo i video samo ono to je snimljeno. Finalna verzija ovog filma rezultat je mog subjektivnog i
njegovog objektivnog pristupa materijalu i tekog dijaloga. Od samog poetka bilo je jasno da se
snimljeni materijal mora slagati hronolokim redosledom, jer se jedino na taj nain moe pokazati
razvoj odnosa i bliskost koja se raa nakon mesec dana zajednikog ivota. To se najjasnije moe
videti ako uporedimo jednu od poetnih scena kada vodimo kurtoazni razgovor (How was your
weekend) i jednu od krajnih kada ona i Mateja po povratku iz izlaska u kuhinji s nogu jedu hranu

[4]

iz iste posude. Tekoa dijaloga izmeu montaera i mene ogledala se i u tome to je najvei deo
njegovog iskustva baziran u radu sa igranim filmom, tako da sam morala da ga obuzdavam u
tendencijama da pravi dramatine rezove, ubacuje pozadinsku muziku, preteruje sa kolor korekcijom
i slino. Efekat koji sam ja elela da izazovem ovim filmom jeste slinost sa home video amaterskim
snimcima koji belee bitne trenutke u ivotu neke porodice, jer tokom tih mesec dana mi smo to na
neki nain i postali. S druge strane, on je morao da izae na kraj sa mojom sentimentalnou i
vezanou za snimke koji s predugaki, dosadni, ili koje jednostavno nemamo kako da poveemo sa
ostatkom prie.
to se zvuka u filmu tie, jedino u 2 scene nije korien zvuk koji je sinhrono snimljen. Radi
se o scenama kada Sejliks snima panoramu u Triu i Banji Koviljai, jer je tada vetar, lave pasa i
zvuk zvona mobilnog telefona naruavao atmosferu koja vizuelno deluje idilino. Tada smo koristili
prethodno snimljen zvuk prirode iz Tria, koji je Ognjen za potrebe nekog drugog filma snimio
prolog leta. Druga scena sa dodatim zvukom je scena izlobe u KC Gradu. Razlog zato smo tu
pridodali zvuk je taj to je prostor neverovatno akustian i svaki korak, um, smeh se preglasno uje i
odjekuje meu tim betonskim zidovima. U toj sceni korien je takoe zvuk koji je Ognen ranije
snimio u jednom kafiu. Izbor je pao na takav snimak atmosfere, a ne samo na muziku, ne bi li to
delovalo malo prirodnije, jer se na ovaj nain uje i amor i tiha pozadinska muzika. Muzika na
poetku i kraju filma predstavlja kompromis sa stilom igranog filma i unapred sam svesna mogue
neprimerenosti ili prevelike dramatinosti i ak patetinosti u zavrnim kadrovima, koja je na taj
nain ostvarena.
Vie je nego oigledno da je film optereen brojnim tehnikim nedostacima koji se mogu
pripisati mom amaterizmu. Konkretno mislim na nepotrebna poigravanja sa zumom, podrhtavanje
kamere, loe kadriranje i slino. Meutim, ozbiljnijim nedostatkom moe se smatrati nedovoljno
provoenje vremena van kue sa subjektom, nedovoljno snimaka ostalih dnevnih aktivnosti osim
razgovora. Zbog toga ovaj film ipak nije film o uenju kulture. Ali, da li je takvo neto zaista
mogue snimiti? Ovaj film je pre film o zbliavanju, o procesu upoznavanja i sklapanja prijateljstva
u kojoj je svaka strana nauila po neto o onoj drugoj, ali i o sebi samoj.

[5]