Pismo omladini

(mile Zola)

Kuda idete, mladi ljudi, kuda idete, studenti, koji ulicama u grupama trite, dok
protestvujete u ime vae srdbe i vaeg zanosa, i oseate neizmernu potrebu da javno ispustite
krik vae ozlojeene savesti?
Idete li protestovati protiv kakve zloupotrebe moi, da li je uvreena potreba za
istinom i pravinosti, koja jo uvek u vaim novim, neukim duama spaljuje politike
sporazume i svakodnevne kukaviluke ivota?
Idete li ispraviti drutvenu nepravdu, postaviti protest vae drhtave mladosti na
nejednaku vagu, gde je tako netano izvagana sudbina srenih i sudbina razbatinjenih ovoga
sveta?
Idete li uspostaviti toleranciju, nezavisnost ljudskog razuma, izvidati nekog pristalicu
razuma, pileeg mozga, koji bi eleo navesti vae slobodne umove na staru greku,
proglaavajui tako propast nauke?
Idete li glasno izvikivati, pod prozorom nekakvog lika koji bei i lae, vau
nesavladivu veru u budunost, u ovom buduem veku kojeg vi donosite i koji treba
uspostaviti mir u svetu, u ime pravde i ljubavi?
- Ne, ne! Mi idemo u hajku na oveka, na starca, koji je, nakon dugog ivota
provodenog u radu i pravednosti, umislio da moe nekanjeno podravati jedan velikoduan
in, koji moe nekanjeno eleti da upali svetlo i da neka greka bude ispravljena, i to u ime
asti francuske domovine!
Ah, kada sam ja bio mlad, video sam je, nju, Latinsku etvrt, koja je sva vrvela od
ponosne strasti prema mladosti, ljubavi prema slobodi, mrnje prema surovoj sili, koja mrvi
mozgove i tlai due. Video sam je, pod Vlau, kako kroji hrabro delo opozicije, video sam
je ak ponekad i nepravednu, ali kako uvek preteruje u slobodi ljudske emancipacije.
Izvidala je velike autore u vrtovima Tuileries, loe se ophodila prema profesorima ije joj se
poduavanje inilo nejasnim, ustajala je protiv bilo koga ko bi bio za tamu i tiraniju. U njoj je
goreo sveti dom divne ludosti dvadesetih godina, dok se sve nade pretvaraju u stvarnost, a dok
se sutra ini sigurnom pobedom Savrenog grada.
A, ako bismo se visoije popeli, u ovoj istoriji plemenitih strasti, koje su izdigle
mladost kola, uvek bismo je videli kako se ljuti zbog nepravde, kako strepi i die se za
sirotinju, za naputene, prognane, kako se die protiv surovih i monih ljudi. Ona je
1

protestvovala u korist potlaenog naroda, bila je za Poljsku, za Grku, stala je u odbranu svih
onih koji pate, koji umiru pod brutalnou kakve gomile ili nekog tiranina. Kad se govorilo da
je Latinska etvrt usplamsala, mogli smo biti sigurni da se iza nekog plamena mladalake
pravednosti, nalazi bezbrinost upravljanja koja od zanosa stvara srdano delo. Kakva je tada
spontanost bila, kakva je to razuzdana reka tekla po ulicama!
Dobro znam da se danas kao izgovor uzima ugroena domovina, Francuska, koju je
jedna banda izdajnika prepustila pobedonosnom neprijatelju. Ali, ovo pitam ja, gde e se
drugo pronai svetla spoznaja za stvari, instinktivan oseaj za ono to je stvarno, to je
pravedno, nego li u ovim novim duama, u ovim mladim ljudima koji se raaju na javnom
ivotu, iji zdrav i dobar razum jo uvek nita ne bi trebalo pomutiti? To da politiari, koje su
godine spletki pokvarile, da novinari, neuravnoteeni zbog svih sramota posla, mogu
prihvatiti i najbesramnije lai, mogu zatvoriti oi pred zaslepljujuim jasnoama, to se
objanjava, to se razume. Ali ona, omladina, ona je, dakle, ve dobro pokvarena da se njena
nevinost, njena prirodna iskrenost, odjednom ne raspozna usred neprihvatljivih greaka i ne
ode pravo ka onome to je oigledno, to je jasno, zbog asne svetlosti dana.
Nije samo u pitanju obina istorija. Jedan inovnik je bio osuen, i niko i ne sanja da
posumnja u potenje sudija. Oni su ga kaznili po svojoj savesti, na osnovu dokaza koje su
smatrali tanim. Zatim, jednog dana, deava se da jedan ovek, da vie ljudi posumnja, i na
kraju budu uvereni da jedan od dokaza, jedan od najvanijih, barem jedini na koji su se sudije
javno oslonile, bude lano pripisan osuenom, i da taj dokument ne navede sumnju u drugog
poinioca. I oni to govore, a ovog drugog je zatvorenikov brat odao, ija je stoga dunost bila
da to uini; i eto, nuno, novi spor poinje, pre sprovoenja revizije prvog spora, ukoliko
osuda postoji. Zar sve ovo nije savreno jasno, pravedno i razumno? Gde se, tu unutra, nalazi
spletkarenje, crna urota kako bi se sauvao izdajnik? Izdajnika, njega ne poriemo, samo
elimo da on bude krivac, a ne nevin ovek koji ispata zbog zloina. Uvek ete ga imati,
vaeg izdajnika i radi se o tome da vam se daje jedan takav, verodostojan.

Zar

ne bi bilo dovoljno malo zdravog razuma? Kojoj pokretnoj snazi bi se, dakle, priklonili ljudi
koji trae reviziju afere Dreyfus1? Odbacite maloumni antisemitizam, ija okrutna manija
fiksne ideje u tome vidi jevrejsku zaveru, jevrejsko zlato koje se trudi da jednog jevreja
zameni hrianinom, u beasnoj tamnici. To ne dri budnim, neverovatnosti i nemogunosti
se rue jedne na druge, svo zlato sveta ne moe potkupiti pojedine savesti. I ba treba doi do
1 Politiki skandal koji je podelio Francusku u 19. veku gde su optuili nedunog jevrejskog oficira
Alfreda Dreyfusa da je hteo Nemcima predati tajna dokumenta. Na sudu izmiljaju lane dokaze i
proglaavaju ga krivim. Nakon est godina njegova nevinost je dokazana.
2

istine, koja znai prirodno, sporo, nesavladivo razglaavanje svake sudske greke. Istorija je
tu. Jedna sudska greka je snaga u pokretu: savesni ljudi su osvojeni, izmueni, sve vie i vie
se uporno rtvuju, rizikuju svoje bogatstvo i ivote, sve dok se pravda ne uspostavi. I nema
drugog mogueg objanjenja za ono to se danas deava, ono ostalo su samo uasne politike
i verske strasti, samo bujica prepuna kleveta i psovki.

kakav

bi

izgovor

imala

omladina, kad bi se ideje ovenosti i pravednosti za trenutak pomraile u njoj! Na zasedanju

odranom 4. decembra, jedna Francuska skuptina se pokrila sramotom, izglaavajui dnevni
red koji sramoti voe grozne kampanje koja rui javnu svest. Glasno to kaem, za
budunost koja e me proitati, nadam se, jedan takav glas je nedostojan nae plemenite
zemlje, i ostae poput neizbrisive mrlje. Voe, to su savesni i srani ljudi, koji, pojedini
zbog sudske greke, su je odali, kako bi se ispravka izvrila, u patriotskom ubeenju da e
jedna velika nacija, u kojoj e jedan nevin ovek umirati u mukama, biti osuena nacija.
Omraena kampanja, to je krik istine, krik pravde kojeg ovi ljudi isputaju, to je
tvrdoglavost koju oni ostavljaju na elju da Francuska ostane, pred narodom koji je gleda,
ljudska Francuska, Francuska koja je donela slobodu i koja e uspostaviti pravdu. A, dobro to
vidite, Skuptina je zasigurno poinila zloin, eto kako je pokvarila i omladinu naih kola, i
eto je, nje, omladine, prevarene, izgubljene, ostavljene nasred naih ulica, kako protestvuje,
to se jo nikada nije videlo, protiv svega onoga to je ponosnije, hrabrije, boanskije u
ljudskoj dui!
Nakon zasedanja Senata, 7. decembra, govorilo se o padu za gospodina ScheurerKestnera. Ah! da, kakav pad, u njegovom srcu, u njegovoj dui! Zamiljam njegovu teskobu,
patnju, dok gleda kako se oko njega rui sve ono to je voleo od nae Republike, sve ono
emu je pomogao da se osvoji za nju, u dobroj borbi svog ivota, najpre sloboda, zatim loe
vrline odanosti, osloboenja i graanske hrabrosti.
On je jedan od poslednjih iz svoje jake generacije. Pod Carstvom, znao je ta znai
narod potinjen vlasti pojedinca, koji se prodire zbog groznice i nestrpljenja, ta su usta
okrutno zaepljena, pred poricanjem pravde. Video je nae poraze, krvavo srce, znao je tome
uzroke, svi nastali zahvaljujui zaslepljenosti, dospotskim budalatinama. Kasnije, bio je
jedan od onih koji su najmudrije, najvatrenije radili da bi oslobodili zemlju od linog smea,
da joj vrate svoj poloaj u Evropi. On potie iz herojskih vremena nae republikanske
Francuske, i zamiljam kako je mogao verovati da je uinio jedno dobro i trajno delo, da je
despotizam zauvek oterao, slobodu osvojio, posebno ujem ovu ljudsku slobodu koja
dozvoljava svakoj savesti da potvrdi svoju dunost, usred tolerantnosti drugih miljenja.
Ah dobro, tako je! Sve je moglo biti osvojeno, ali sve je jo jednom na zemlji. On
3

nema oko sebe, u sebi, nita osim ruevina. To to je bio rtva potrebe za istinom, to je zloin.
To to je eleo pravdu, to je zloin. Vratio se uasni despotizam, najokrutniji ep je ponovo na
ustima. Nije to Csareva izma koja mrvi javnu svest, to je posve jedna Skuptina koja igoe
one koje strast valjano raspaljuje. Zabranjeno je govoriti! ake gnjee usne onih koji trebaju
istinu odbraniti, pobunjujemo svetinu kako bi svela osamljene ljude na tiinu. Nikada nije bilo
organizovano jedno takvo monstruozno tlaenje koje je iskorieno protiv slobodne rasprave.
A sramni teror vlada, najhrabriji postaju kukavice, niko se vie ne usuuje rei ono to misli, u
strahu da ne bude prijavljen kao prodana dua i izdajnik. Nekoliko asopisa koji su ostali
asni, puzi pred svojim itaocima koje smo napokon zaludeli glupom istorijom. I nijedan
narod, verujem, nije proveo jedan muniji, prljaviji, teskobniji sat zbog svog razuma i svog
dostojanstva.
Dakle, istina je, mora da se sva ona asna i snana prolost uruila kod gospodina
Scheurer-Kestnera. Ako on jo uvek veruje u dobrotu i pravinost ljudi, to je zbog toga to
poseduje snani optimizam. Ako emo biti iskreni, svakodnevno su ga, ve tri nedelje,
klevetali, kako bi oskrnavili ast i radost njegove starosti. Nema vee nevolje kod asnog
oveka nego biti muenik vlastite asti. Kod takvog se oveka ubija vera u sutra, truje se
njegova nada; i, ako umre, on kae: Gotovo je, niega vie nema, sve ono dobro to sam
uinio, odlazi sa mnom, vrlina je samo re, svet je crn i prazan!
I, kako bi oamarili patriotizam, izabrali smo tog oveka, koji je, u naim
Skuptinama, poslednji predstavnik Alsace-Lorraine! On, prodana dua, izdajnik, ovek koji
vojsku napada, kad bi njegovo ime trebalo biti dovoljno da razuveri najsumnjivije brige!
Nesumnjivo, bio je naivan pa poverovao da e njegova osobina Alzaanina, njegova slava
okorelog patriote garantovati i njegovo potenje, u njegovoj osetljivoj ulozi pravednika. Ako
se bavio ovim sluajem, zar to nije znailo izrei brz zakljuak tog sluaja koji mu se ini
vanimza ast vojske, za ast domovine? Pustite nek se jo nedeljama odugovlai sa njom,
pokuajte da uguite istinu, da se protivite pravdi, i upravo ete videti da li ste nas pred
itavom Evropom izvrgli ruglu, da li ste smestili Francusku na poslednje mesto meu
nacijama!
Ne, ne! Glupe politike i verske strasti nita ne ele uti, a omladina naih kola nudi
svetu ovaj spektakl u kojem ona ide u hajku na gospodina Scheurer-Kestnera, izdajicu,
prodanu duu, koji vrea vojsku i sramoti domovinu!
***
Ja dobro znam da nekoliko mladih ljudi koji protestvuju ne predstavljaju svu
omladinu, i da stotinjak galamdija, na ulici, pravi vie buke od deset hiljada radnika,
4

briljivo zatvorenih u svojim kuama. Ali nije li tih stotinu galamdija ve previe, i kakav se
uvredljiv nagovetaj kao to je jedan ovakav pokret, toliko zabranjen kakav i jeste, moe u
ova doba desiti u Latinskoj etvrti!
Mladi antisemiti, zar, dakle, ovo postoji? Znai, ima novih mozgova, novih dua, koje
je ovaj glupi otrov ve izbacio iz ravnotee? Koje li tuge, koje li zabrinutosti, za dvadeseti vek
koji e nastupiti! Stotinu godina nakon Deklaracije o ljudskim pravima 2, stotinu godina nakon
najveeg dokumenta tolerancije i emancipacije, vraamo se na vjerske ratove, na najgnusnija i
najgluplja bunila! I to se jo podrazumeva kod pojedinih ljudi koji igraju svoju ulogu, koji
zastupaju samo jedan stav i koji imaju samo jednu, prodrljivu ambiciju da zadovolje. I to kod
mladih ljudi, kod onih koji se raaju i jure ka ostvarenju svih prava i svih sloboda, o kojem
smo sanjali da e zablistati u sledeem veku! Oni su oekivani radnici, i evo, ve se
proglaavaju antisemitima, tj. poee vek masakrirajui sve Jevreje, jer su oni sugraani druge
rase i druge vere! Vrlo lep ulazak u uivanje, za Grad naih snova, za Grad jednakosti i
bratstva! Da je omladina zaista bila tu, to bi znailo iskrvariti, porei svu nadu i svu ljudsku
sreu.

omladino, omladino! Preklinjem te, misli na veliki posao koji te eka. Ti si budua radna
snaga, ti e postaviti temelje ovog budueg veka, koji e, mi mu poznajemo unutranju veru,
razreiti probleme istine i pravinosti koje je postavio vek na isteku. Mi, starci, stariji, mi ti
preputamo stranu gomilu naeg istraivanja, mnogo protivrenosti i, moda, tame, ali
sigurno, najstrastveniji napor koji je vek ikada ispoljio ka svetlu, najasnije i najsnanije
dokumente, i temelje ove ogromne graevine kakva je nauka koju ti treba nastaviti
izgraivati zbog svoje asti i sree. A mi ti traimo samo da bude jo velikodunija,
otvorenijeg duha, da nas nadmai svojom ljubavlju prema normalno proivljenom ivotu,
svojim naporom koji je sav uloen u rad, tom plodnou ljudi i zemlje koja e znati dobro
raditi i na kraju pobrati ogromnu sreu, pod sjajnim suncem. I mi emo ti bratski ustupiti
mesto, sreni to nestajemo i to se sa nae strane odmaramo od izvrenog zadatka, u lepom
snu smrti, ako budemo znali da e nastaviti i da e ostvariti nae snove.
Omladino, omladino! Seti se patnji koje su tvoji preci podneli, uasnih borbi u kojima
su morali pobediti kako bi osvojili slobodu u kojoj ti uiva u ovom trenutku. Ako se osea
nezavisnom, ako moe otii i doi po svojoj volji, objaviti u novinama ono to misli, imati
miljenje i javno ga izraziti, to je ono to su tvoji preci dali od svoje pameti i svoje krvi. Ti
nisi roena pod tiranijom, ti ne zna da to znai buditi se svakog jutra sa izmom nekog
2 Francuski dokument iz doba Francuske revolucije iz 1897. godine koji propagira suverenitet naroda.
5

zapovednika na grudima, ti se nisi borila da bi utekla sablji diktatora, lanom teretu loeg
sudije. Zahvali svojim precima, i ne poini zloin tako to e odobravati la, to e
drugovati surovoj moi, netoleranciji fanatika i podrljivosti ambicioznih ljudi. Diktaturi je
doao kraj.
Omladino, omladino! Uvek budi uz pravdu. Ako se ideja pravinosti u tebi pomuti, sve
e rizikovati. A ja ne govorim o pravdi naih zakona, koja je samo garancija drutvenih veza.
Zasigurno, treba je potovati, ali to je vii pojam, pravda, iji je princip da svako prosuivanje
ljudi moe biti pogreno i koji doputa moguu nevinost osuenika, ne pomiljajui uvrediti
sudije. Zar, dakle, nije to jedna avantura koja treba podii tvoju uzburkanu strast prema
pravdi? Ko e se dii kako bi traio da pravda bude zadovoljena, ako to nee biti ti koja nisi
u naim borbama za interese i ljude, koji se jo uvek nisi angaovala ni osramotila u bilo
kakvoj sumnjivoj stvari, koja moe glasno govoriti, posve isto i poteno?
Omladino, omladino! Budi humana, budi velikoduna. Ako se ak i mi varamo, budi
sa nama, dok govorimo da jedan nevin ovek trpi zastraujuu muku, i dok nae pobunjeno
srce se cepa od zebnje. Neka se za trenutak dopusti mogua greka, naspram toliko
nesrazmerne kazne, i grudi se steu, suze iz oiju teku. Sigurno, nadzornici robijaa ostaju
bezoseajni, ali ti, ti, koja i dalje plae, izgraena na svim nevoljama, na svim saaljenjima!
Kako to da ti ne sanja taj viteki san, ukoliko je on negde klonuli muenik pod mrnjom, da
odbrani njegov sluaj i da ga oslobodi? Ko e se, ako ne ti, okuati u uzvienoj avanturi
upustiti se u jedan opasni i oholi sluaj, opirati se narodu, u ime idealne pravde? I zar se ne
stidi, na kraju, toga da su stariji ljudi, starci ti koji se oduevljavaju, koji danas izvravaju
tvoj posao velikodune ludosti?
***
- Kuda idete, mladi ljudi, kuda idete, studenti, koji se borite na ulicama, pretestvujui,
rasipajui usred naih neslaganja sranost i nadu vaih dvadesetih godina?
- Idemo ka humanosti, istini, ka pravdi!