PRORAUN ENERGETSKOG PARNOG KOTLA U CILJU

ANALIZE NJEGOVOG RADA NAKON UVOENJA

PRIMARNIH MERA ZA REDUKCIJU NOx
Goran Stupar*a, Dragan Tucakovi*, Titoslav ivanovi*, Milo Banjac*,
Sran Beloevi**, Nenad Crnomarkovi**
*

Mainski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Kraljice Marije 16, 11120 Beograd 35, Srbija
**
Institut za nuklearne nauke Vina, Univerzitet u Beogradu,
Laboratorija za termotehniku i energetiku, P. Fah 522, 11001 Beograd, Srbija

ABSTRAKT: Pri sagorevanju ugljenog praha u termoelektranama velikih snaga zakonskim merama
je utvren maksimalni sadraj NOx u produktima sagorevanja u iznosu od 200 mg/Nm3 u suvim
dimnim gasovima za normalne uslove i referentni sadraj O2 od 6 %. Do 2016. godine predvieno
je da se na parnim kotlovima u termoelektrani Kostolac B sprovedu potrebne mere u cilju njihovog
smanjenja. Radi analize, kako mogunosti primene pojedinih primarnih mera redukcije azotnih
oksida, tako i njihovih efekata na rad parnog kotla u celini, izvreno je modeliranje procesa
sagorevanja lignita u loitu predmetnog kotla. Ovaj matematiki model obuhvata procese u loitu
za sagorevanje ugljenog praha, odnosno definie zraei reaktivni dvokomponentni turbulentni tok.
U ukupni model reaktivnog turbulentnog toka uklopljen je i matematiki podmodel formiranja
gorivnih i termikih NOx. Ovakav sloeni matematiki model povezan je sa termickim i
aerodinamickim proracunima kotla u jedinstveni sistem prorauna za analizu rada parnog kotla u
celini. Na ovaj nain definisan sistem omoguava proraune sa promenom uticajnih parametara u
najirim granicama. Na osnovu navedenog izvreni su prorauni parnog kotla bloka 1 TE Kostolac
B za postojeci i reorganizovani sistem sagorevanja u cilju efikasnog, pouzdanog i ekoloki
prihvatljivog rada kotla. U radu je prikazana analiza uticaja veeg broja parametara na rad parnog
kotla sa usvojenim konceptom primarnih mera. Prikazani sistem prorauna za rad kotla je
verifikovan merenjem izvrenim na predmetnom objektu.
Kljune rei: parni kotao, primarne mere, matematiki model, sistem prorauna, efikasnost.

CALCULATION OF THERMAL POWER PLANT STEAM BOILER FOR

ANALYSIS FACILITY WORK AFTER IMPLEMENTATION
OF PRIMARY MEASURES FOR NOx REDUCTION
Goran Stupar*a, Dragan Tucakovi*, Titoslav ivanovi*, Milo Banjac*,
Srdjan Beloevi**, Nenad Crnomarkovi**
*Faculty of Mechanical Engineering, University of Belgrade,
Kraljice Marije 16, 11120 Belgrade 35, Serbia
(381-11) 3370-373, dtucakovic@mas.bg.ac.rs
**Institute of Nuclear Sciences Vina, University of Belgrade, Laboratory for Thermal
Engineering and Energy, P.O. Box 522, 11001 Belgrade, Serbia
ABSTRACT: The European normatives prescirbe content of 200 mg/Nm3 NOx for pulvorized coal
combusting power plants. In order to reduce content of NOx in TPP Kostolac B its necessary to
implement particular measures until 2016. The mathematical model of lignit combusting in steam
boiler furnes is defined by analizing the possibility of implementing certain primary measures for
reducing nitrogen oxides and their effects on steam boiler work. This model includes processes in
coal fire furnes respectively defines radiating reactive two-component turbulent flow. The model of
turbulent flow also contains sub-model for formating fuel and thermal NOx. This complex

mathematical model is related to thermal and aerodinamical calculations of steam boiler in united
calculation system in order to analize steam boiler overall work. This system provides calculations
with a large scale of influential parameters. The steam boiler calculations for Unit 1 of TPP
Kostolac B for existing and modified system of combustion are implemented based on this system
in order to achieve effective, reliable and ecological facility work. The paper presents the influence
analysis of large number of parameters on the work of steam boiler with an accepted concept of
primary measures. Presented system of calculations for boiler work is verified by measuring in TPP
Kostolac B.
Key words: steam boiler, primary measure, mathematical model, calculation system, efficiency.
1. UVOD
Pretvaranje energije u oblik koristan ljudima ima svoje negativne posledice materije koje nastaju
procesom sagorevanja imaju tetan uticaj na oveka i ivotnu sredinu. Jednu grupu tetnih materija
koje tom prilikom nastaju ine azotni oksidi.
Iako je nivo emisije NOx u naim uslovima pri sagorevanju lignita dosta nizak, ipak
prevazilazi evropsku normu od 200 mg/Nm3 [1] koja e ve 2016. godine postati obavezujua i u
Srbiji. tetan uticaj azotnih oksida moe se ublaiti razliitim metodama za smanjenje emisije
azotnih oksida. Azotni oksidi najveim delom nastaju oksidacijom azota iz vazduha za sagorevanje
pri visokim temperaturama kao termiki NOx i oksidacijom azota iz goriva kao gorivni NOx koji se
javljaju i pri niim temperaturama, a koji su u kotlovima na ugalj dominantni. Nastajanje termalnog
NOx direktno je zavisno od lokalne temperature u plamenu, dok je formiranje gorivnog NOx
prvenstveno zavisno od sadraja azota u gorivu i dostupnog kiseonika u plamenu u zoni estice koja
sagoreva. Primarne metode za snienje sadraja ayotnih oksida u gasovima se zasnivaju na
smanjenju emisije azotnih oksida pre i za vreme njihovog nastanka (pre i za vreme procesa
sagorevanja). Ove metode su znatno jeftinije, ali manje delotvorne. Najznaajnije su recirkulacija
produkata sagorevanja, primena gorionika sa niskom koncentracijom azotnih oksida, viestepeno
uvoenje vazduha kao i kombinacja ovih metoda.
Postojee metode redukcije NOx mogue je dodatno poboljati i maksimalno poveati njihov uinak
upotrebom numerikih simulacija. Numerike simulacije su u odnosu na eksperimentalna
istraivanja ekonominije i lake izvodljive, a obezbeuju zadovoljavajue rezultate. Pri tome,
numerike simulacije igraju i znaajnu ulogu pri projektovanju novih sistema za redukciju emisije
NOx, kao i pravilan odabir metoda smanjenja emisije koje e biti primenjenje na postrojenjima u
razvoju. Na ovaj nain se u ranim fazama projektovanja stie jasna slika o emisiji NOx, te je
mogue predvideti da li e postrojenje zadovoljiti sve stroije ekoloke propise.
U cilju ispitivanja mogunosti primene pojedinih primarnih mera redukcije azotnih oksida kao
i analize njihovih efekata na rad parnog kotla u celini, izvreno je modeliranje procesa sagorevanja
lignita u loitu parnog kotla bloka 1 u TE Kostolac B. Matematiki model zraeeg reaktivnog
dvokomponentnog turbulentnog toka proiren je matematikim podmodelom formiranja gorivnih i
termikih oksida azota u svrhu sveobuhvatnog opisa procesa u loitu energetskog parnog kotla za
sagorevanje ugljenog praha. Ovakav sloeni matematiki model je povezan sa termikim i
aerodinamikim proraunima kotla u jedinstveni sistem prorauna za analizu rada parnog kotla u
celini. Na ovakav nain definisan sistem omoguava proraune sa promenom uticajnih parametara u
najirim granicama. Na osnovu ovog izvreni su prorauni parnog kotla bloka 1 TE Kostola B za
postojeci i reorganizovani (modifikovani) sistem sagorevanja u cilju ocene kvaliteta njegovog rada.
Da bi prikazali uticaje pojedinih parametara na rad razmatranog parnog kotla nakon uvedenih
primarnih mera prikazani su relevantni rezultati sistema prorauna u sluaju promene koeficijenta
vika vazduha, ukupanog prisisa vazduha kao i recirkulacije hladnih gasova. Svi prorauni vreni su
za nominalno optereenje i gorivo koje se trenutno koristi u elektrani.

2. TEHNIKI OPIS PARNOG KOTLA

Parni kotao bloka 1 u TE Kostolac B projektovan je za kostolaki lignit donje toplotne moi 7326,9
kJ/kg sa sadrajem vlage W r = 43,93 % i sadrajem pepela A r = 22,25 %. Pojednostavljena
dispozicija parnog kotla prikazana je na slici 1.

Slika 1. Dispozicija parnog kotla u TE Kostolac B

1. Zagreja vode; 2. Separator; 3. Donji kolektori loinih ekrana; 4. Loite; 5. Nosee cevi; 6. Konvektivni gasni kanal;
7. Ozraeni pregreja; 8. Konvektivni pregreja; 9. Poluozraeni pregreja; 10. Prvi stupanj naknadnog pregrejaa;
11. Drugi (izlazni) stupanj naknadnog pregrejaa; 12. Mlin za ugalj; 13. Recirkulacioni kanal; 14. Glava recirkulacionog
kanala; 15. Prikljuak za dovoenje primarnog vazduha; 16. Prikljuak za dovoenje hladnih recirkulisanih gasova;
17. Razdvaja aerosmee; 18. Kanal za aerosmeu; 19. Donja etaa glavnog gorionika; 20. Gornja etaa glavnog
gorionika; 21. Gorionik za otparke; 22. Prikljuak za dovoenje hladnog vazduha; 23. Prikljuak za dovoenje uglja;
24. Limeni gasni kanal; 25. Reetka za dogorevanje

Karakteristike kotla su sledee:

Nominalna produkcija svee pare
Pritisak svee pregrejane pare
Temperatura svee pregrejane pare
Protok naknadno pregrejane pare
Pritisak naknadno pregrejane pare
Temperatura naknadno pregrejane pare
Pritisak pare za naknadno pregrevanje
Temperatura pare za naknadno pregrevanje
Pritisak napojne vode
Temperatura napojne vode

D = 277,8 kg/s
ps = 18,6 MPa
o
C
ts = 540
Dr = 248,8 kg/s
prs = 4,375 MPa
o
C
trs = 540
pr = 4,604 MPa
o
C
tr = 334
pnv = 20,46 MPa
o
C
tnv = 255
Razmatrani parni kotao sastoji se od zagrejaa vode (1), isparivaa smetenog u loitu (4), tri
stupnja pregrejaa svee pare i dva stupnja pregrejaa naknadno pregrejane pare. Regulacija
temperature svee i naknadno pregrejane pare vri se ubrizgavanjem vode u hladnjake postavljene
izmeu odgovarajuih grejnih povrina.
Kotao je opremljen sa osam postrojenja za pripremu ugljenog praha. Mlevenje i suenje uglja
obavlja se u mlinovima EVT Minel-Kotlogradnja N 270.45 (12) na ijem se izlazu nalaze
inercijalni separatori. Suenje se vri dimnim gasovima koji se sa vrha loita u mlin dovode recirkulacionim kanalima (13). Regulisanje temperature u mlinu vri se primarnim vazduhom koji se u
glavu recirkulacionog kanala (14) dovodi kroz prikljuak (15) i hladnim recirkulisanim gasovima
sa kraja kotla koji se dovode kroz prikljuak (16). Deo postrojenja za pripremu ugljenog praha
izmeu mlinskog separatora i gorionika je rekonstruisan u odnosu na prvobitni. Iza mlinskog
separatora postavljen je razdvaja aerosmee koji je deli na dve struje: primarnu i sekundarnu. Iza
razdvajaa postavljen je kanal za aerosmeu (18) iji se presek stepenasto smanjuje u smeru
strujanja. Iza njega se primarna struja odvodi u donju (19) i gornju (20) etau glavnog gorionika, a
sekundarna u gorionik za otparke (21). Hladan vazduh se u mlin po potrebi dovodi kroz prikljuak
(22), a ugalj u recirkulacioni kanal kroz prikljuak (23).
Dimni gasovi nastali sagorevanjem uglja u loitu (4) struje preko poluozraenog pregrejaa
svee pare (9), drugog stupnja naknadnog pregrejaa (11), konvektivnog pregrejaa svee pare (8),
prvog stupnja naknadnog pregrejaa (10) i zagrejaa vode (1), a zatim skreu u limeni gasni kanal
(24) na ijem se kraju nalaze dva regenerativna rotaciona (Ljungtremova) zagrejaa vazduha koji
na sl. 1 nisu prikazani, posle kojih se preko elektrofiltra kroz dimnjak odvode u atmosferu.
3. REZULTATI I ANALIZE SISTEMA PRORAUNA PARNOG KOTLA
3.1. Algoritam sistema prorauna
Radi analize, kako mogunosti primene pojedinih primarnih mera redukcije azotnih oksida, tako i
njihovih efekata na rad parnog kotla u celini, izvreno je modeliranje procesa sagorevanja lignita u
loitu predmetnog kotla. Ovaj matematiki model obuhvata procese u loitu za sagorevanje
ugljenog praha, odnosno definie zraei reaktivni dvokomponentni turbulentni tok. U ukupni
model reaktivnog turbulentnog toka uklopljen je i matematiki podmodel formiranja gorivnih i
termikih NOx. Ovakav sloeni matematiki model povezan je sa integralnim proraunima
rada postrojenja u jedinstveni sistem prorauna za analizu rada parnog kotla u celini. Algoritam
povezivanja integralnih prorauna kotla i numerikih prorauna elementa iji se rad analizira
je prikazan na slici 2. Kako nije mogue posmatrati rad dela sloenog sistema, a pri tome zanemariti
njegovo sadejstvo sa ostatkom sistema u kome on funkcionie, uvedena je povratna sprega izlaznih
rezultata numerikog prorauna sa konvencionalnim proraunima rada kotla. Da bi vrili analizu
rada kotla u celini polazi se od standardnih integralni metoda procene koji obezbeuju ulaznu bazu
podataka (graninih uslova) za numeriki proraun definisanog matematikog modela. Integralnim

Slika 2. Algoritam sistema prorauna

proraunima kotla dobijene su koliine, koncentracije i temperature svih graninih struja

proraunskog domena loita parnog kotla. Dakle, kao ulazni prorauni sistema, prvo se sprovode
toplotni bilans, termiki proraun [2,3] i aerodinamiki prorauni vazdunog i mlinskog trakta
parnog kotla [4,5], a zatim se sa zbirnim rezultatima vri numerika simulacija procesa u loitu
kotla kao izdvojenog elementa sistema. Proraun se smatra zavrenim kada se temperature
dimnih gasova na izlazu iz loita odnosno koliine apsorbovane toplote dobijene numerikom
simulacijom podudare sa rezultatima prethodno sprovedenim integralnim proraunima. Ukoliko to
nije sluaj, termiki proraun se ponavlja sve dok do ove podudarnosti ne doe, kada se proraun
smatra zavrenim. Sa primenjenim sistemom dobijaju se rezultati termikog proraun kotla,
numerikog prorauna loita kotla, kao i aerodinamikih prorauna vazdunog i mlinskog
trakta. Na ovakav nain definisan sistem omoguava praenje rada sloenog energetskog
sistema i ispitivanje mera koje utiu na njegov rad. Primenom navedenog sistema izvreni su
prorauni parnog kotla bloka 1 TE Kostolac B za postojeci i primarnim merama modifikoni sistem
sagorevanja u cilju efikasnog, pouzdanog i ekoloki prihvatljivog rada kotla.
3.2. Rezultati sistema prorauna kotla
Na osnovu navedenih modela izvreni su prorauni parnog kotla bloka B1 za optereenje 100 % i
gorivo, koje se trenutno koristi u elektrani, donje toplotne moi od 8373,6 kJ/kg. Ovi prorauni su
prvobitno izvreni za kotao pri postojeem stanju, to jest, pri organizaciji sagorevanja bez primene
mera za smanjenje sadraja azotnih oksida u produktima sagorevanja. Ovakav konvencionalni
sistem predvia dovoenje vazduha za sagorevanje u zonu gorionika u koliini od 22 % veoj od
teoretske potrebne za potpuno sagorevanje. Cilj ovoga prorauna je verifikacija primenjenog
matematikog modela poreenjem sadraja NOx dobijenog proraunom sa izmerenim vrednostima.
Osnovni rezultati prorauna po navedenom model u prikazani su u tabeli 1. Pored vrednosti
dobijenih proraunom, u tabeli 1 prikazana je i izmerena vrednost koncentracije azotnih oksida u

NAZIV

Oznaka

Red. broj

Tabela 1. Izvodi numerikog prorauna loita kotla

Vrednost Elementarna analiza

tl

1. Srednja temperatura dimnih gasova

8373,6 [kJ/kg]

Jedinica
mere

1066,0

2. Koncentracija kiseonika u vlanim dimnim gasovima

c1

% v/v

3,55

3. Koncentracija vodene pare u vlanim dimnim gasovima

c2

% v/v

19,54

4. Koncentracija kiseonika u suvim dimnim gasovima

c3

% v/v

5. Proraunska koncentracija NOx pri referentnim uslovima

(NOx)r

mg/Nm

470

Izmerena vrednost koncentracija NOx pri referentnim

uslovima

(NOx)i

mg/Nm3

461

6.

25,38

H
Or

2,32

9,52

0,44

0,56

4,41
3

N
S gr

18,41/

A r / W r % 43,37

Varirani parametri

Donja toplotna mo goriva Hd [kJ/kg]

8373,6
NR*

S2
7

R*
S3
8

2
Koeficijent vika vazduha iza izlaznog
pregrejaa svee pare

S1
6

1,22

1,15

1,22

1,15

1,15

1,15

Prirataj koeficijenta vika vazduha u loitu

0,08

0,05

0,05

0,15

0,05

0,05

0,10

0,08

0,08

0,25

0,08

0,08

0,18

0,13

0,13

0,40

0,13

0,13

Prirataj koeficijenta vika vazduha u

mlinskom postrojenju
Ukupni prirataj koeficijenta vika vazduha
Stepen recirkulacije hladnih dimnih gasova
Finoa mlevenja ugljenog praha

Jedinica
mere

NAZIV

Oznaka

Red. broj

Tabela 2. Izvodi toplotnog bilansa kotla

Prirataj koeficijenta vika vazduha u oblasti

zagrejaa vazduha
Odnos koliine vazduha na ulazu u zagreja i
teorijske koliine

S4
9

S5
10

r2
R1000
R90

0,048

0,048

0,048

0,048

0,08

%
%

10
63

4
55

4
55

4
55

4
55

4
55

zv

0,10

0,08

0,08

0,08

0,08

0,08

zv

1,14

1,10

1,17

0,83

1,10

1,10

kJ/kg

8500,5

8497,8

8502,5

8479,4

8497,8

8497,8

1,40

1,32

1,39

1,32

1,32

1,32

Raspoloiva koliina toplote

Qrr

Koeficijent vika vazduha na izlazu iz kotla

iz

Temperatura izlaznih gasova

t iz

174

168,7

167,9

202,4

161,3

173,5

Gubitak usled mehanike nepotpunosti

sagorevanja

q4

2,80

2,20

2,20

2,20

2,20

2,20

Gubitak u izlaznim gasovima

q2

11,42

10,64

10,98

13,04

10,12

10,98

Gubitak usled hemijske nepotpunosti

sagorevanja

q3

Gubitak usled spoljanjeg rashlaivanja

q5

0,20

0,20

0,20

0,20

0,20

0,20

10 Gubitak usled fizike toplote ljake

q6

0,06

0,06

0,06

0,06

0,06

0,06

11 Stepen korisnosti kotla

85,52

86,90

86,56

84,50

87,42

86,56

Q pk

kW

774029

765874

763013

781991

757851

770408

B
Br

kg/s

106,480

103,71

103,68

109,14

102,01

104,73

kg/s

103,499

101,43

101,40

106,74

99,77

102,43

Ukupna koliina toplote iskoriena u parnom

12 kotlu
13 Potronja goriva

14 Raunska potronja goriva

* NR nerekonstruisan kotao; R rekonstruisan kotao

dimnim gasovima svedena na referentne uslove koji podrazumevaju sadrzaj azotnih oksida u suvim
dimnim gasovima za normalne uslove pri sadraju O2 od 6 %.
Poreenjem rezultata termikog prorauna prikazanih u tabeli 3. i rezultata prorauna po
matematikom modelu tabela 1 vidi se da su temperature dimnih gasova na kraju loita jednake,
to znai da se uz zadovoljavajue poklapanje raunskog sadraja NOx sa izmerenim vrednostima
ovaj matematiki model moe koristiti pri analizi mera preduzetih u cilju smanjenja koncentracije
azotnih oksida u izlaznim gasovima.

Jedinica
mere

NAZIV

Oznaka

Red. Broj

Tabela 3. Izvodi termikog prorauna kotla potrebnih za analizu

Donja toplotna mo goriva Hd [kJ/kg]

8373,6

S1
6

S2
7

R*
S3
8

NR*

S4
9

S5
10

Prijemnik toplote (voda i para)

1.1 Ubrizgavanje u hladnjak broj 1

DH1 kg/s

13,999

6,000

6,000

6,000

6,000

6,000

1.2 Ubrizgavanje u hladnjak broj 2

DH2 kg/s

11,024

10,884

6,747

24,509

5,101

14,037

1.3 Ubrizgavanje u hladnjak broj 3

DHr kg/s

8,841

4,477

3,458

10,217

1,620

6,092

Temperatura pare na ulazu u 3. stupanj

pregrejaa svee pare
Temperatura pare na izlazu iz 3. stupanja
1.5
pregrejaa svee pare
1.4

tpp3u

469,1

446,8

449,6

442,8

447,5

446,7

tpp3i

540,0

540,0

540,0

540,0

540,0

540,0

C
C

Predajnik toplote

Temperatura dimnih gasova na izlazu iz

loita
Temperatura dimnih gasova iza 3. stupnja
2.2
pregrejaa svee pare

tl

1066,0

1073,4

1067,1

1088,4

1068,0

1076,4

t1

967,0

926,9

902,1

970,0

917,8

930,0

2.3 Temperatura izlaznih dimnih gasova

tiz

174,0

168,7

167,9

202,4

161,5

173,5

Qnv kJ/kg 903,2

788,8

825,6

827,6

731,8

826,1

1778,4

2060,9

2099,6

1658,7

2263,6

1943,9

496,5

490,9

472,2

515,4

478,8

496,9

Qpp1 kJ/kg 468,2

460,9

469,6

370,9

506,3

434,8

Qpp21 kJ/kg

725,8

719,5

789,3

677,6

753,5

Qpp22 kJ/kg

847,2

820,4

896,7

814,9

863,6

3.6 Trei stupanj pregrejaa svee pare

Qpp3 kJ/kg 732,2

842,1

812,8

840,7

848,7

835,5

3.7 Prvi stupanj naknadnog pregrejaa pare

Qnp1 kJ/kg 825,6

734,0

744,6

781,2

689,3

761,2

3.8 Drugi stupanj naknadnog pregrejaa pare

Qnp2 kJ/kg 559,3

600,3

560,8

646,6

585,0

606,0

3.9 Zagreja vazduha

Qzv kJ/kg 943,9

852,1

913,1

675,4

829,1

867,0

2.1

C
C
C

Apsorbovane koliine toplote

3.1 Zagreja vode

3.2 Ispariva

Loite
Dopunske grejne povrine

3.3 Prvi stupanj pregrejaa svee pare

Prvi deo drugog stupnja pregrejaa svee
pare
Drugi deo drugog stupnja pregrejaa svee
3.5
pare
3.4

Qi kJ/kg

1749,1

* NR nerekonstruisan kotao; R rekonstruisan kotao

Nakon verifikacije modela i samog sistema prorauna na osnovu istog izvreni su prorauni u
cilju analize rada postrojenja sa modifikovanim sistemom sagorevanja. Kako na koncentraciju
azotnih oksida u dimnim gasovima parnog kotla u kojem se sagoreva ugljeni prah najvie utie
lokalni odnos goriva i kiseonika, namee se potreba da se sekundarni vazduh preraspodeli po visini
loita. Na slici 3 je prikazana skica rekonstrukcije loita u cilju postizanja propisanog sadraja
azotnih oksida. Za analizu usvojeno je reenje esto primenjivane primarne mere viestepenog

uvoenja vazduha na energetskim kotlovima za sagorevanje lignita. Usvojena primarna mera

podrazumeva uklanjanje obe etae gorionika za otparke. U tom smislu se presek otvora aerosmee
za uvoenje uglja i transportnog fluida kroz glavne gorionike (1) rekonstruie, to dovodi do
neznatne promene gabarita samih glavnih gorionika. Sekundarni vazduh se deli na tri struje. Prva
struja vazduha se kroz gorionike (1) uvodi u donji deo loita. Druga struja se uduvava kroz
mlaznice (2) smetene na zidovima loita u oblasti ozraenog pregrejaa svee pare (3). Trea
struja se uvodi kroz sistem mlaznica (4) (220 mlaznica
razmetenih po celom preseku pomou 10 kopalja). Ovaj
sistem smeten je iznad loita u oblasti izlaznog
pregrejaa svee pare (5). U referentnom test sluaju S1
predvieno je da se u donji deo loita, kroz gorionike,
uvodi vazduh sa koeficijentom vika od 0,9 odnosno da se
uvodi vazduh u koliini manjoj od stehiometrijske. Drugom
strujom se uvodi vazduh u koliini takvoj da koeficijent
vika vazduha bude ukupno 0,98 ( = 0,08). Konana
vrednost koeficijenta vika vazduha u preseku gde se
zavrava proces sagorevanja, odnosno iza izlaznog
pregrejaa svee pare iznosi 1,15 ( = 0,17). Koeficijent
vika vazduha na kraju loita u ovom sluaju iznosi 0,98,
dok projektna vrednost za postoji sistem sagorevanja
iznosi = 1,22. To znai da je ovim predlogom
rekonstrukcije smanjena ukupna koliina vazduha koja
se dovodi u proces. Navedene vrednosti koliina vazduha u
referentnom test sluaju definisane su sa koeficijentom
prisisa vazduha od pr = 0,13. Finoa mlevenja ugljenog
praha usvojena je sa ostacima na sitima R1000 = 4 % i
R90 = 55 %.
Pri analizi prikazanoj u radu vreni su prorauni za 5
test sluaja modifikovanog sistema sagorevanja u kojima
su varirani sledei parametri:
S1 - predstavlja referentan test sluaj sa kojim su
uporeivani svi ostali prorauni (sluajevi);
S2 - povean je koeficijent vika vazduha na nivou
tree struje vazduha na = 1,22 (udeo vazduha
koji se uduvava kroz gorionike povean je na 0,95
Slika 3. Rekonstrukcija loita sa
a kroz mlaznice druge struje vazduha na 1,05);
viestepenim uvoenjem vazduha
S3 - povean je ukupan prisis vazduha u loitu i
1. Glavni gorionici prva struja zagrejanog
mlinovimana pr = 0,40;
vazduha i aerosmea; 2. Uvoenje zagrejanog
S4
usvojen je rad bez recirkulacije hladnih dimnih
vazduha druga struja; 3. Ulazni ozraeni
pregreja svee pare; 4. Uvoenje zagrejanog
gasova (r2 = 0) i
vazduha trea struja; 5. Izlazni poluozraeni
S5 - usvojena je maksimalna recirkulacija hladnih
pregreja svee pare
dimnih gasova (r2 = 0,08).
U tabeli 2 prikazan je izvod iz toplotnog bilansa za rad kotla pri postojeem kao i radu sa reorganizovanim sistemom sagorevanja. Tabela 3 prikazuje temperature prijemnika i predajnika tolote
svih ispitivanih sluajeva kao i koliine toplote apsorbovane po pojedinim grejnim povrinama.
3.3. Analiza rezultata sistema prorauna kotla
Na slikama od 4 do 8 prikazana su temperaturska polja kao i polja koncentracije kiseonika i azotnih
oksida u sredinjem vertikalnom i karakteristinim horizontalnim presecima na visini donje etae
glavnog gorionika, na visini gornje etae gorionika za otparke postojeeg sistema odnosno izlazu iz
ozraenog pregrejaa za modifikovani sistem sagorevanja i na izlazu iz proraunskog domena. Svi

prikazani sluajevi podrazumevaju rad kotla sa 6 gorionika. Lako se opaa simetrija plamena u
loitu pri emu se u sredini loita formira vrtlog u ijem jezgru se nalazi vazduh koji prodire kroz
loini levak (tercijarni i tetni vazduh). Takoe se vidi da kiseonik iz vazduha zarobljen u
vrtlogu sporije reaguje sa gorivom po celoj visini loita. Prikazani rezultati prorauna
sadraja azotnih oksida pokazuju da azotni oksidi nastaju u zonama u kojima ima nesagorelog
goriva i vika vazduha. U delovima loita u kojima ima kiseonika ali nema goriva (osa vrtloga) ne

Slika 4. Polje tempera, koncentracije O2 i NOx u loitu TEKO B1 za postojei sistem sagorevanja;

nastaju znaajne koliine oksida azota, bez obzira na prisustvo znaajne koliine azota iz vazduha.
Razlog tome je da je za oksidaciju azota iz vazduha (termiki NOx) neophodna visoka lokalna
temperatura dimnih gasova. Intenzivnije stvaranje NOx deava se u delovima loita u kojima,
pored nesagorelog goriva, ima i neutroenog kiseonika. Razlog ovome je da se azot iz goriva
mnogo lake jedini sa kiseonikom (gorivni NOx).
Temperaturska polja u loitu pri radu sa modifikovanim sistemom prikazuju da je
temperatura dimnih gasova u loitu po celoj njegovoj visini gotovo ujednaena i da se proces
sagorevanja u potpunosti zavrava posle uvoenja tree struje sekundarnog vazduha, odnosno na
izlazu iz poluozraenog pregrejaa svee pare.
Analizom polja koncentracije kiseonika u loitu na slikama od 5 do 8 uoava se da su
zone poviene koncentracije kiseonika znatno manje u odnosu na sistem sagorevanja u
nerekonstruisanom kotlu i da se kiseonik ravnomerno troi po celoj visini loita. Isto tako, kiseonik
iz tree struje sekundarnog vazduha troi se na dogorevanje nesagorelih estica i ugljen-monoksida
u zoni izlaznog pregrejaa svee pare. Takoe se opaa da su zone u kojima ima slobodnog
kiseonika zbog ega dolazi do stvaranja azotnih oksida, znatno manje nego kod nerekonstruisanog
kotla to rezultira njihovom bitno smanjenom koliinom na izlazu iz loita, odnosno kotla. S
obzirom da se proces sagorevanja po celoj visini loita odvija praktino pri manjku vazduha
(izuzetak je sluaj S2), dolazi do poveane koncentracije nedogorelog ugljen-monoksid na izlazu
iz loita. Ova pojava je slabije izraena u test sluaju S2 gde je prisutna vea koliina vazduha za
sagorevanje u samom loitu (l = 1,05). U oblasti izlaznog pregrejaa svee, nakon loita po toku
gasova, odvija se konano dogorevanje nesagorelih ostataka. Ovaj proces se u najveoj meri
zavrava do izlaza iz izlaznog pregrejaa pare, a zaostali CO za sve test sluaje prikazan je u
tabeli 4. Primetno je da je koncentracija CO pri poveanom prisisu vazduha (S3) znatno vea nego
u ostalim sluajevima iz razloga veeg udela nekontrolisanog vazduha u samom procesu, to je i
usporilo osnovnu reakciju sagorevanja. Kako je najavljeno da e ova vrednost od 2018. godine biti
ograniena na 80 mg/Nm3 ovo pogonsko stanje moe se kvalifikovati kao neprihvatljivo. U tabeli 4
moe se primetiti da su skoro svi test sluajevi rada kotla sa modifikovanim sistemom sagorevanja
zadovoljili propisane norme o koncentraciji azotnih oksida u dimnim gasovima. Uoljivo je
prekoraenje dovoljenog sadraja jedino u sluaju poveane koliine vazduha za sagorevanje i

njegove drugaije raspodele po nivoima uvoenja (S2) u vrednosti od 255 mg/Nm3, to iskljuuje
ovaj pogonski reim iz ekoloki prihvatljivog rada postrojenja. Pregledom rezultata moe se uoiti

Slika 5. Polje tempera, koncentracije O2 i NOx u loitu TEKO B1 za S1;

Slika 6. Polje tempera, koncentracije O2 i NOx u loitu TEKO B1 za S2 ;

Slika 7. Polje tempera, koncentracije O2 i NOx u loitu TEKO B1 za S3 ;

Slika 8. Polje tempera, koncentracije O2 i NOx u loitu TEKO B1 za S4 ;

Slika 9. Polje tempera, koncentracije O2 i NOx u loitu TEKO B1 za S5 ;

da se koncentracija NOx poveava pri veem prisisu tetnog vazduha i iskljuenju recirkulacije
hladnih gasova, a smanjuje pri maksimalnoj koliini recirkulisanih hladnih gasova.
Analizom rada postrojenja sa energetskog aspekta naglaeva se da je koeficijent vika
vazduha na kraju kotla sveden je od iz = 1,40 na iz = 1,32. Zbog toga su stepeni korisnosti poveani
i smanjena je potronja goriva (tabela 2). Izuzetak predstavljaju reimi rada oznaeni sa S2 i S3.
Kod reima S2 poveanje koeficijenta vika vazduha na izlazu iz kotla u odnosu na ostale radne
reime rekonstruisanog kotla a samim tim i manja efikasnost direktno je izazvana poveanom
koliinom vazduha u zoni sagorevanja (1 = 1,22). Pri proraunu reima S3 pretpostavljeno je da
prisis tetnog vazduha u vrednosti od pr = 0,4 dok je za sve ostale reime usvojeno pr = 0,13.
To je, iz razloga manjeg intenziteta toplotnog procesa u loitu (alineja 3.2 u tabeli 3), rezultiralo
najmanjom vrednosti stepena korisnosti, odnosno najveom potronjom goriva. Uticaj recirkulacije
hladnih gasova sa kraja kotla vidi se kod reima S4 i S5. Pri iskljuenoj recirkulaciji (S5) stepen
korisnosti se unekoliko poveava a potronja goriva smanjuje, dok je u sluaju maksimalne koliine
hladnih recirkulisanih gasova taj uticaj suprotnog smera. Tako da sa aspekta efikasnosti rada
postrojenja najpovoljniji reim predstavlja onaj sa iskljuenom recirkulacijom hladnih gasova.
Primenom stupnjevitog dovoenja sekundarnog vazduha u proces sagorevanja ugljenog praha
temperature na kraju loita se poviavaju (tabela 2). Poveanjem prisisa tetnog vazduha (S3) ova
temperatura se dodatno poviava, dok se iskljuenjem recirkulacije hladnih gasova (S5) ona
sniava.

Jedinica
mere

NAZIV

Oznaka

Red. broj

Tabela 4. Izvodi sistema prorauna kotla

Donja toplotna mo goriva Hd [kJ/kg]
8373,6
NR*

S2
7

R*
S3
8

S1
6

S4
9

S5
10

85,52

86,90

86,56

84,50

87,42

86,56

kg/s

106,48

103,71

103,68

109,14

102,01

104,73

gor

1,22

0,90

0,95

0,90

0,90

0,90

Stepen korisnosti kotla

Potronja goriva

Koeficijent vika vazduha u zoni gorionika

Koeficijent vika vazduha na izlazu iz loita

li

1,22

0,98

1,05

0,98

0,98

0,98

Koeficijent vika vazduha na izlazu iz

poluozraenog pregrejaa svee pare

1,22

1,15

1,22

1,15

1,15

1,15

Koeficijent vika vazduha na izlazu iz kotla

iz

1,40

1,32

1,39

1,32

1,32

1,32

Stepen recirkulacije gasova sa kraja kotla

r2

0,048

0,048

0,048

0,048

0,08

Temperatura dimnih gasova na izlazu iz loita

tli

1066,0

1073,4

1067,1

1088,4

1068,0

1076,4

Temperatura dimnih gasova na izlazu iz

poluozraenog pregrejaa svee pare

t1

967,0

926,9

902,1

970,0

917,8

930,0

10 Temperatura dimnih gasova na izlazu iz kotla

t iz

174,0

168,7

167,8

202,4

161,5

173,5

c1

% v/v

3,55

2,96

3,64

2,88

2,97

2,95

c2

% v/v

19,54

21,10

20,10

21,33

21,16

21,12

c3

% v/v

4,41

3,75

4,56

3,66

3,77

3,74

(CO)r mg/Nm3

19

119

15

20

(NOx)r mg/Nm3

470

185

255

197

200

175

Koncentracija kiseonika u vlanim dimnim

11 gasovima

Koncentracija vodene pare u vlanim dimnim

12 gasovima

Koncentracija kiseonika u suvim dimnim

13 gasovima

Proraunska koncentracija ugljen-monoksida

14 pri referentnim uslovima

Proraunska koncentracija azotnih oksida pri

15 referentnim uslovima

* NR nerekonstruisan kotao; R rekonstruisan kotao

Primenom stupnjevitog dovoenja sekundarnog vazduha u proces sagorevanja ugljenog praha

temperature na kraju loita se poviavaju (tabela 2). Poveanjem prisisa tetnog vazduha (S3) ova
temperatura se dodatno poviava, dok se iskljuenjem recirkulacije hladnih gasova (S5) ona
sniava.
Temperature dimnih gasova na izlazu iz poluozraenog pregrejaa svee pare se bitno razlikuju od rada kotla sa konvencionalnim sistemom sagorevanja zbog toga to se kod rekonstruisanog
kotla u tu zonu uvodi trea struja sekundarnog vazduha. Izuzetak ini reim S3 zbog poveanog
prisisa tetnog vazduha, odnosno zbog toga smanjene apsorbovane toplote u loitu.
Skree se panja da su uslovi rada kotla koje zahtevaju sluajevi rekonstruisanog kotla neto
otriji, to se naroito odnosi na prisis tetnog vazduha (osim test sluaja S3). Iz ovih razloga je i
testiran sluaj S3 kako bi se analizirao uticaj este pogonske situacije poveanog prisisa tetnog
vazduha na rad kotla sa modifikovanim sistemom sagorevanja. Poveanje koliine hladnih
recirkulisanih gasova treba izbegavati, bez obzira na to to se tom prilikom dobija manja
koncentracija azotnih oksida, zbog toga to pogorava uslove razmene toplote u loitu i intenzivira
pojavu korozije koja se odvija pri sagorevanju sa manjkom vazduha, to jest, u podstehiometrijskim
uslovima. Prilikom detaljnije analize uslova rekonstrukcije parnog kotla u smislu viestepenog
uvoenja zagrejanog vazduha trebalo bi, s obzirom na vie temperature gasova na izlazu iz loita,
razmotriti pojavu zaljakivanja poluozraenog pregrejaa svee pare.

4. ZAKLJUCI
U radu su prikazani rezultati sistema prorauna koji su vreni u cilju kako provere mogunosti
matematikog modela za precizno odreivanje sadraja azotnih oksida u dimnim gasovima tako i
analize rada kotla u celini sa modifikovanim sistemom sagorevanja. U svrhu verifikacije iskorien
je rezultat merenja sadraja azotnih oksida u pogonu. Na osnovu zadovoljavajueg poklapanja je
konstatovano da se definisana metoda moe koristiti za odgovarajue proraune kotla
rekonstruisanog u cilju smanjenja sadraja azotnih oksida.
Izvreni prorauni pokazali su da modifikovani sistem u veini ispitivanih pogonskih situacija
obezbeuje efikasniji rad postrojenja. Glavni razlog ovog poboljanja predstavlja mogunost rada
modifikovanog sistema sa znaajno manjom koliinom vazduha (1 = 1,15). Takoe, u pogledu
sigurnosti prorauni su pokazali da svi radni reimi zadravaju dovoljne rezerve u kapacitetu
hladnjaka.
Daljom analizom utvreno je da je najpovoljniji rezim rada kotla sa aspekta efikasnosti onaj
sa iskljuenom recirkulacijom hladnih gasova (S4). Vrednost sadraja azotnih oksida u gasovima za
ovu pogonsku situaciju je granina i iznosi 200 mg/Nm3, tako da ona ne predstavlja ujedno i
najpovoljniju radnu situaciju. Nasuprot njoj sa 175 mg/Nm3 azotnih oksida u gasovima reim sa
maksimalnom recirkulacijom hladnih gasova (S5) predstavlja najoptimalniji radni raim ali i
izrazito nepoeljan iz razloga to recirkulacija pogorava uslove razmene toplote u loitu i
intenzivira pojavu korozije koja se odvija pri sagorevanju sa manjkom vazduha. Pogonski reim
oznaeni sa S3 oznaan je kao izuzetno nepovoljan sa stanovita efikasnog rada (maksimalne
potronje i najmanjeg stepena korisnosti), dodatne opasnosti od zaljakivanja izlaznog pregrejaa
svee pare i povienih koncentracija ugljen-monoksida i azotnih oksida. Shodno ovakvoj
nepovoljnosti koja proizilazi iz ove pogonske situacije naglaava se potreba da se deo mlinskog
trakta sa potpritiskom briljivo zaptije i da prisis vazduha neposredno u loite bude stroije
kontrolisan. Test sluaj S2 rezultat je ispitivanja rada modifikovanog sistema sagorevanja sa veom
koliinom vazduha za sagorevanje. Rezultati su pokazali da ovakvi pogonski uslovi nisu u
mogunosti da zadovolje granine vrednosti sadraja azotnih oksida gde je ovaj sadraj ujedno i
najnepovoljniji od ispitivanih reima i iznosi 255 mg/Nm3. Analiza je zakljuno pokazala da je
najpovoljniji reim rada S1 koji pored zadovoljavanja ekolokih normi sa 185 mg/Nm3 obezbeuje i
rad sa znaajno poboljanim stepenom korisnosti kotla od 86,9 % nasuprot radu nerekonstruisanog
kotla sa stepenom korisnosti od 85,52 %.
ZAHVALNOST
Rad je nastao kao rezultat istraivanja na projektu "Poveanje energetske i ekoloke efikasnosti
procesa u loitu za ugljeni prah i optimizacija izlazne grejne povrine energetskog parnog kotla
primenom sopstvenih softverskih alata", projekt broj 33018, Ministarstva prosvete, nauke i
tehnolokog razvoja Republike Srbije.
REFERENCE
[1] Directive 2010/75/EU European Union - limit of emissions of harmful substances into the air
from large furence.
[2] Lj. Brki, T. ivanovi, D. Tucakovi, Termiki proraun parnih kotlova, Mainski fakultet,
Beograd, 2010
[3] Lj. Brki, T. ivanovi, D. Tucakovi, Parni kotlovi, Mainski fakultet, Beograd, 2010
[4] T. ivanovi, Lj. Brki, D. Tucakovi, Proraun postrojenja za pripremu ugljenog praha,
Mainski fakultet, Beograd, 2005
[5] Lj. Brki, T. ivanovi, D. Tucakovi, R. Gali, Aerodinamiki proraun parnih kotlova, Art
inenjering, Beograd, 2007