Feudalizam U Novom Obličju

Feudalizam u novom obliju
- Ogledi o klijentelizmu, korupciji, organizovanom kriminalu i pokuajima reforme -
Organizovani kriminal.indb 1
23-Dec-08 09:10:48
Izdavai:
Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju
Misija u Srbiji
Beograd, akorska 1
The Organization for Security and Co-operation in Europe
Wallnerstrasse 6, 1010 Vienna, Austria
Prevod: Nemanja Nenadi

Lektura: Violeta Nekovi-Popovi
Priprema za tampu:
COMMA | communications design, Beograd
tampa: SGR Original, Beograd
Tira: 200 primeraka
ISBN: 978-86-85207-35-8
ISBN: 978-92-9235-445-9
Copyright 2007 by Wolf Legal Publishers. Prevedeno na srpski jezik na osnovu ugovora.
Sva prava su zadrana. Nijedan deo ove knjige ne moe se reprodukovati ni u jednom obliku bez
pismene saglasnosti vlasnika prava, WLP VOF Wolf Legal Publishers, P.O.Box 31051,
6503 CB Nijmegen, the Netherlands
Objavljivanje ove knjige podrala je Misija OEBS u Srbiji.

Stavovi izraeni u ovoj publikaciji pripadaju iskljuivo autorima i
ne odraavaju nuno i stavove OEBS-a.
23-Dec-08 09:11:11
Colloquium Group on Cross-Border Crime
Feudalizam u novom obliju

- Ogledi o klijentelizmu, korupciji, organizovanom kriminalu i pokuajima reforme -
Urednici: Petrus C. van Duyne i Stefano Donati
Wolf Legal Publishers

Nijmegen
The Netherlands
23-Dec-08 09:11:11
23-Dec-08 09:11:11
SADRAJ
Predgovor posebnom izdanju Kolokvijuma
o prekograninom kriminalu za Srbiju ....................................................................................................................7
Korupcija i feudalistiko vrenje vlasti
Petrus C. van Dojn (Petrus C. van Duyne)..................................................................................................................9
Organizovani kriminal i korupcija: sluaj sicilijanske mafije
Dejms L. Njuel (James L. Newell)..............................................................................................................................23
Gorka pilula nasleene korupcije: korupcija u Ukrajini i razvoj farmaceutske industrije
Ana Markovska (Anna Markovska).............................................................................................................................53
Antikorupcijska politika u Ukrajini
Igor Osika (Igor Osyka)...................................................................................................................................................77
Reforma institucija i pokuaji borbe protiv korupcije: sluaj Italije
Dejms L. Njuel (James L. Newell)..............................................................................................................................97
Prekogranini kriminal i dodirne take legalnih i nelegalnih uesnika
Nikos Pasas (Nikos Passas)..........................................................................................................................................121
SADRAJ
23-Dec-08 09:11:11
23-Dec-08 09:11:11
Predgovor posebnom
izdanju Kolokvijuma
o prekograninom
kriminalu za Srbiju
Tilburki univerzitet iz Holandije zapoeo je rad na Kolokvijumu o

prekograninom kriminalu sa ciljem da okupi (dolazee) istraivae iz
zapadne i istone Evrope i da im prui priliku da izloe svoje tekue
ili okonane projekte i studije. Kolokvijum se obino organizuje kroz
male, intenzivne dvodnevne sesije na kojima odabrani naunici imaju
priliku da razmene miljenja. Cilj ovog uea je da se prui stimulans
istraivanju i da dobijemo nove, inovativne radove. Veina autorskih
priloga je prola ocenjivanje Ureivakog odbora, a zatim i objavljena
u izdanjima Kolokvijuma nakon dogaaja. Do sada je Kolokvijum izdat
u osam tomova.
Kako bi se uee proirilo i predstavnicima raznih zemalja pruila
prilika da se ukljue u rad, svake godine se poziva institucija iz druge zemlje da organizuje skup. Domain prvog kolokvijuma bio je eki
institut za kriminologiju i drutvenu prevenciju, u Pragu 1999. Poev
od te godine, kolokvijumi su organizovani u raznim zemljama: Bosni i
Hercegovini, Estoniji, Nemakoj, Maarskoj, Slovakoj i Sloveniji.
Radovi u tomovima Kolokvijuma obuhvataju mnoge teme i u njima se uoava usmerenje na razne aspekte organizovanja i finansiranja
(prekograninog) kriminala: prevare, privredni kriminal, pranje novca,
korupcija, trgovina ljudima, krijumarenje cigareta i drugi vidovi eko-
Predgovor posebnom izdanju Kolokvijuma o prekograninom kriminalu za Srbiju
23-Dec-08 09:11:11
nomije prekograninog kriminala. Osim toga, u posebnom tomu obraeni su praktini i teorijski aspekti pitanja organizovanog kriminala.
Izdanje za Srbiju sainjeno je od odabranih radova koji se odnose na
korupciju. Ne samo da je korupcija relevantna tema za region ve upoznavanje sa studijama i istraivanjima koja su objavljena negde drugde
moe da poslui kao stimulans za srpske istraivae da uestvuju u radu
narednih kolokvijuma. Iz tih razloga, domain desetog kolokvijuma bie Misija OEBS u Srbiji, novembra ove godine.
Petrus C.Van Duyne i Stefano Donati
Petrus C.Van Duyne i Stefano Donati
23-Dec-08 09:11:11
Korupcija i feudalistiko
vrenje vlasti
Petrus C. van Dojn 1 (Petrus C. van Duyne)
Drava kao posed

Naela upravljanja dravom u doba turske vladavine bila su zauujue jednostavna. itavo veliko Otomansko carstvo bilo je manje-vie
sultanov posed, kojim je u praksi rukovodio veliki vezir (Cook, 1976).
Nije bilo sloenih pravila za donoenje odluka, niti je bilo odgovornosti
prema kome drugom, osim prema Porti. Naravno, bilo je teko centralizovano vladati takvim velikim imanjem, koje je inilo mnotvo razliitih naroda i zemalja. tavie, nije bilo mnogo ni dravne filozofije o
naelima vladavine zemljama pod turskom upravom: imajui u vidu da
su te zemlje jednom bile pokorene i da je postojao stalan pritisak da e
na isti nain biti izgubljene, Porta je iz svojih poseda izvlaila sredstva
radi plaanja ratnih pohoda. S obzirom na to da je dravni aparat bio
slab, najisplativiji nain prikupljanja sredstava bio je da se upravljanje
delovima sultanove imovine poveri podugovaraima. U tom svojstvu
su se nalazili lokalni plemii, vladari ili miljenici sultana (ili velikog vezira). Naroito interesovanje i vetinu da na taj nain dobiju pravo na
balkanske oblasti pokazali su Grci (Fanarioti), to je bilo najoiglednije
u Rumuniji. Osim to je bio vojna granica carstva, Balkan se manje-vie
pretvorio i u poreski raj za zemljoposednike koji su dobijali posede u
zamenu za deo prihoda. Oni su posede dobijali u najam na odreeno
vreme i svaki upravlja se trudio da za to vreme izvue najveu moguu
rentu kako bi povratio uloeno, ako je mogue sa kamatom i zaradom.
Poto tamo nisu vaila naela kakva bi se mogla razviti iz koncepta vladavine prava i koja bi ograniavala vladaoce, oni su svoju samovolju u
izvlaenju zarade iz poseda prilagoavali samo prema potrebi da izbegnu pobune koje bi ih skupo kotale.
1
Autor je profesor empirijskog kaznenog prava na Tilburkom univerzitetu, Holandija.
23-Dec-08 09:11:11
10
S obzirom na te okolnosti, otomanska vlast se naziva korumpiranom.

Moemo se, meutim, zapitati da li je ta kvalifikacija zaista primenljiva. Kao to je ve reeno, upravljanje je bilo na prodaju u dvostrukom
smislu: postojala je mogunost da se kupe upravljaki poloaji (kao i u
mnogim evropskim zemljama pre Francuske revolucije), a funkcioneri su te trokove nadoknaivali prodajui pogodnosti drugima. Nita
od toga nije bilo tajni posao koji se obavlja ispod stola. Bila je to prosta i oigledna samovoljna kupovina i prodaja pogodnosti (favours na
engleskom prim. prev.), jer je funkcioner bio vlastan da se na svom
posedu ponaa onako kako misli da mu je u interesu ili jednostavno
kako mu se svidi. On nije morao da se pridrava obavezujuih pravila
postupka odluivanja koja bi nezavisno od njega postojala. On je bio i
izvor pravila i onaj ko ih na kraju primenjuje.
Takva arbitrarnost, koja je praktino bila izvan korupcije, nije mogla opstati. Otomanski arbitrarni sistem trpeo je pritisak sa mnogo strana: spolja je taj pritisak bio kako vojni tako i ideoloki, dok je iznutra
bilo sve tee drati na okupu podeljene oblasti pod upravom zakupaca
(od kojih su mnogi bili poreklom iz Grke i Albanije). Od velikog znaaja za nau temu je ideoloki uticaj koji je irila Francuska revolucija i
raanje ideje o razboritoj, na pravilima zasnovanoj i odgovornoj vladi.
Tokom prihvatanja naela savremene administracije, to je bio i spor i
bolan proces, kupovina pogodnosti se pokazivala kao suprotnost naelu
da vlasti treba da budu odgovorne za donoenje svojih odluka. Jednom
kada bi svemoni vladaoci nevoljno postali slubenici drave, oni vie
ne bi mogli da izvlae koristi od donoenja svojih odluka kao da je u
pitanju njihov privatni posed.
Naravno, taj spor razvoj nije okonao kupovinu i prodaju pogodnosti (niti njihovo iznuivanje), ali je promenio prirodu ovih radnji kako
u pravnom, tako i u sociolokom smislu. Upravo je primena naela odgovornosti dovela do toga da se samovoljno donoenje odluka podvede
pod novi naziv: korupcija. Sada se korupcija mogla odrediti kao kvarenje ili razjedanje procesa donoenja odluka u kojoj odluilac (iz privatnog ili javnog sektora) doputa ili zahteva krenje pravila odluivanja
koje treba primeniti u zamenu za korist ili obeanje koristi. U skladu sa
tim, posrnuli odluilac morao je da prikrije svoje razloge i da iznese lano obrazloenje (ili da krivotvori dokumente) ne bi li zametnuo tragove
nedozvoljenog. To je cena korumpiranog odluivanja: vie nema otvorenog i jednostavnog trgovanja odlukama: odluilac mora da prikrije
posao i moe biti uhvaen u prestupu.
Da li se korupcija tokom vremena povlai iz javnog ivota i ogleda u
incidentima koji su izloeni u medijima, ili ostaje redovan tok stvari u
politikom ivotu i poslovanju? Odgovor zavisi od politikog i kultur-
Petrus C. van Dojn (Petrus C. van Duyne)
23-Dec-08 09:11:11
11
nog okruenja u kome donosioci odluka rade i ravnotee koju postiu izmeu sopstvenih interesa i onoga to smatraju bitnim normama i
vrednostima.
U ovoj knjizi obraujemo razne aspekte dva takva okruenja: Italiju
i Ukrajinu, a pored toga i optu interakciju izmeu zakonitih i nezakonitih aktera na ovom polju.
Koruptivna interakcija: mafija i drava

Za istraivanja organizovanog kriminala i korupcije Italija je fascinantno polje, gotovo predstava na otvorenom. S jedne strane, Italija
je jedan od sedam osnivaa Evropske zajednice, sadanje Evropske
unije. Sa druge strane, ona je ve dugo optereena korupcijom i problemom organizovanog kriminala. Mada su kreatori evropske politike
borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala istakli kao prioritet,
na ovaj ili onaj nain, italijansko drutvo je nauilo kako da ivi sa ovim
zabrinjavajuim pojavama. Mada vlasti prave analize o pretnji, ivot
tee dalje, ak i usred smrdljivih posledica koruptivnog upravljanja
otpadom u Napulju tokom poslednje decenije (Massari, 2004). Autor
Dejms L. Njuel (James L. Newell) nam svojim tekstom pomae da bolje razumemo ovu neuobiajenu simbiozu: demokratska i pravna drava
ivi zajedno sa svojim oponentom, pozicioniranom na suprotnim stanovitima, sicilijanskom mafijom (i sa tri druge organizovane kriminalne
grupe iz june Italije). To nije samo privremeno stanje, ve pojava koja
traje od ujedinjenja Italije (ezdesete godine devetnaestog veka).
Autor nam objanjava mnoge okolnosti koje utiu na ovaj suivot i
dugotrajnost kriminalnih organizacija, a koje prevazilaze lokalne posebnosti sindroma mafije. Jedna od tih okolnosti je veoma iroka: nizak
nivo uzajamnog poverenja (socijalni kapital) van uskog kruga sopstvene familije. Ova okolnost ne utie samo na drutvene ve i na poslovne
odnose, na primer, na izvrenje ugovora. Kada je potovanje zakona
obezbeeno snanom prisilom, to nepoverenje se moe prevazii tako
to se neslaganje razreava na sudu. Meutim, kada zakoni nisu delotvorni i kada je sudski sistem manjkav, zatita (na primer od krenja
ugovornih obaveza) mora da se potrai negde drugde, a ne od vlasti.
Ovo je idealna situacija da se lokalna snana linost (ili familija) postavi kao vanpravni posrednik za reavanje sukoba, ili ak kao zatitnik
(Gambetta, 1993).
Slaba drava je drugi uslov za pojavu vanpravnih zatitnika, i taj
se uslov smatra kljunim za poslovanje mafije. Ni ova pojava nam ne
23-Dec-08 09:11:11
12
objanjava u potpunosti vrstinu i trajnost organizacija koje pruaju

vanpravnu zatitu. Drava mora da bude ne samo slaba ve i endemski
korumpirana, zbog ega narod u nju nema poverenja. Meutim, graani ne okreu u potpunosti lea ni takvoj dravi, jer im ona prua neke usluge i obezbeuje poslove. U takvoj situaciji korupcija graanima
donosi i tetu i korist. Ova vrsta korupcije, koja se odvija kroz iroke
mree, omoguava lanovima mafije vanpravnim zatitnicima, prihvatljiv nivo imuniteta od krivinog gonjenja. Imunitet nije potpun, jer
nikad ne moe biti siguran da li si podmitio pravu osobu ili slubu i da
li e korumpirana strana odrati obeanje (Della Porta and Vannucci,
1997).
Najzad, slaba drava mora da bude i demokratska zato to to omoguava organizovanom kriminalu da uzvrati usluge politiarima tako
to e im na izborima obezbediti glasove. Mafija, bilo da se slui svojim
uticajem na birae ili izbornim prevarama, moe da dovede u pitanje
nepristrasnost izbora radei u korist prijateljskih korumpiranih politiara od kojih oekuje da uzvrate uslugu: na primer, da mafiji obezbede
poslove sa dravom, da izvre pritisak na javne tuioce (prihvatljiv nivo imuniteta) itd.
Jedan vaan element objanjenja zasluuje da bude posebno naglaen: usaenost mafije u drutveno i politiko okruenje. Kao to sledi
iz prethodno opisanih okolnosti, mafija nije neki uljez. Ona je sastojak drutva, koja sa tamonjim ljudima ima mnoge zajednike norme,
vrednosti i interese. Mafija je i iznuditelj i zatitnik. Izvrenje ugovora
preko mafije moe biti jeftinije nego uz pomo advokata, a reavanje
problema neogranieno bre nego na sudu. Meutim, korienje mafije
daje prednost samo na kratke staze. Druga strana medalje izgleda ovako: advokata moe da otpusti, ali to ne moe da uini jednom kada
unajmi mafijakog zatitnika. To je doivotno osiguranje, gde jedna
strana odreuje usluge i premije, a pravo da se potrai jeftiniji zatitnik ne postoji. U stvari, zatiena muterija nevoljno postaje kmet na
kriminalnom feudu teritoriji koju dri mafijaka familija (Gambetta,
1993).
Manjak socijalnog kapitala drutvo plaa time to korupcija postaje
sveprisutni um u drutvenim odnosima, deo svakodnevice sa kojim se
drutvo srodilo. Politiki inioci koji tome doprinose su demokratska
drava sa slabim sistemom prinude, u kojoj je korupcija duboko urasla
u mree monih donosilaca odluka. U takvom podneblju akteri se ponaaju kao da su vlasnici odluka koje donose ili svog administrativnog
feuda.
23-Dec-08 09:11:11
13
Senka nasleene korupcije

Mada se smatralo da je pad gvozdene zavese glasnik nove budunosti, pokazalo se da je teko ukloniti tragove socijalistike istorije koja je trajala osam decenija. To se jasno vidi iz poglavlja koje su pisali
Ana Markovska (Anna Markovska) i Igor Osika (Igor Osyka), a koja
su posveena stanju korupcije u Ukrajini. I sam Sovjetski Savez bio je
naslednik carske Rusije, u kojoj se takoe vladalo na feudalan nain:
veina funkcionera nije bila plaena, ali se od njih oekivalo da ive od
svog posla. Kao to Markovska opisuje, slino shvatanje je prihvaeno
i u novoj, socijalistikoj ideologiji. Socijalizam je tome dodao novu dimenziju: ivot u skladu sa komunistikom utopijom. Osim to je koristio sredstva koja je imao na raspolaganju, slubenik je bio u sistemu
u kojem je trebalo lano prikazivati privrenost naelima socijalizma.
Petogodinji planovi su morali da se ostvaruju prema zacrtanim brojkama, i u tome se redovno uspevalo iako je itava hijerarhija znala da su
cifre lairane. Meutim, svaki sloj uprave morao je da titi (ili kupi) svoj
poloaj podmiivanjem pretpostavljenih ispravnim ciframa iz petogodinjeg plana, bilo da je re o kriminalu (koji navodno nije postojao),
poljoprivredi (uvek u porastu) ili tekoj industiji (koja je jo vie rasla).
Korupcija sa izmiljenim ciframa kao mrljom.
Ukrajina, jedna od zemalja naslednica SSSR-a, morala je da se uhvati u kotac sa tim nasleem u administraciji, a politikoj vrhuci je tokom prve polovine devedesetih uglavnom manjkalo autoriteta. Unutar
tog vakuuma nije se menjala stara kultura ponaanja javne uprave. Nju
su uglavnom kultivisale novonastale strukture moi nove politike elite.
Kao rezultat te kulture, Ukrajina je postala zemlja sa mnogim klasinim
osobinama lokalnih i regionalnih feuda, gde se privilegije dodeljuju u
zamenu za vernost lokalnim i regionalnim efovima i oligarsima.
Da li se ova situacija nesmetano nastavlja? Ne, i pored tekoa, ima
dosta krivinih istraga i optubi za korupciju. Osika nam pokazuje da
stopa utuenja korupcije raste svake godine. Ne nedostaju ni zakoni ni organi za borbu protiv korupcije. Naprotiv. Tu je zastraujui
Koordinacioni odbor za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala sa odsecima za pojedine oblasti, prethodnik brojnih drugih, jednako nedelotvornih komisija. Pod korumpiranim predsednikom Kumom
Ukrajina je usvojila brojne uredbe i zakone protiv korupcije, ali, kao
to primeuje Markovska, iako bogatija za 52 odredbe za borbu protiv
korupcije, zemlja se i dalje bori sa korupcijom starog stila koju primenjuju novi igrai. A novi igrai uviaju da ukrajinski plen ostaje u njihovim rukama i pored toga to su formirana antikorupcijska tela. Dok
stopa utuenja korupcije na niim nivoima, izvrne korupcije, izgleda
impresivno, korupmpirane elite sebi obezbeuju imunitet izborom u
23-Dec-08 09:11:11
14
skuptine na regionalnom ili dravnom nivou. Veoma je teko prikupiti

dovoljno glasova da se imunitet osumnjienog delegata ukine: svaki od
njegovih kolega zna da moe biti sledei koji e izgubiti eljenu zatitu.
Sa dobrim razlozima, Markovska poredi ovaj sistem korumpirane elite
sa srednjim vekom ili sa Ancien Rgime: elita (posednici feuda) plemia i (vieg) svetenstva bila je na jednak nain imuna od krivinog
gonjenja.
Neko bi mogao da pomisli da je ova situacija samo korupcija starog
stila iz SSSR-a u novom ruhu. Meutim, stvari ne stoje tako. Upravljanje
nekadanjim socijalistikim zemljama je bilo zatvorenog tipa, dok dananje zemlje usled globalizacije moraju da se otvore. Samim tim,
strani igrai ulaze na domai teren, gde stupaju u kontakt sa domaim
korumpiranim igraima. Ima u tome i dvosmislenosti. S jedne strane,
svedoci smo da strane agencije hapse korumpirane ukrajinske proneveritelje dravne imovine zbog pranja ukradenog plena u zapadnim
zemljama poput vajcarske i SAD-a. Sa druge strane, zapadni ulagai
koji predstavljaju pojedine industrije voljni su da obezbede mesto na
ukrajinskom tritu i zarad toga su spremni da se prilagode lokalnim
obiajima. Ukratko, da kupuju pogodnosti. Za neke od ovih korporacija, kao to je to sluaj sa farmaceutskom industrijom, takvo ponaanje
nije nita novo budui da ih ve bije glas da imaju diskutabilnu, ako ne i
koruptivnu politiku zarada u gotovo svakoj razvijenoj zemlji.
Istraivanje Markovske o uplivu zapadne farmaceutske industrije na
ukrajinsko trite otkriva prepoznatljiv put, na kojem vidimo kljune
figure, ulizice na visokim poloajima, koje dobijaju dobroinstva (poklone) od farmaceutskih firmi, slabo plaene doktore koji prepisuju lekove odreenih farmaceutskih kua i firme koje dobijaju udarni prostor
za oglaavanje u specijalizovanim bolnicama. Ishod svega toga autorka
kvalifikuje kao nezdravo saveznitvo u sistemu javnog zdravstva koji je
i inae iskvaren. Zaista, izgleda da nijednog od aktera, poev od korumpiranih zvaninika u nadlenim resorima do slabo plaenih doktora, ne
treba mnogo terati da bi na nezakonitom tritu ostvario neku zaradu
za sebe.
Borba protiv korupcije bez poverenja

Kako drutvo moe da prevlada endemsku korupciju unutar sebe kada znamo da je ona ovekova tvorevina, a ne prirodna pojava?
vrstorukaki pristup obino ne uspeva u tome. Car Petar Veliki je koristio sistem prisilnog izvetavanja: bilo je obavezno prijaviti korupciju;
u sluaju uspeha, dostavlja je dobijao deo imovine prijavljenog to
23-Dec-08 09:11:11
15
je prethodnica savremenog sistema podele imovine (Holm, 2003, str.

9598). Danas znamo da takav sistem nije funkcionisao. Hong Kong i
Singapur su koristili robustniji i sveobuhvatniji pristup sprovodei mere
za edukovanje i organizovanje. Oni su uspeli (Quah, 1994/95). Postoji
i drugi pristup da se neto uradi protiv politike korupcije tako to e
se kroz izmene izbornog zakona oduzeti nedozvoljeno steeni izborni
dobitak. Kao to opisuje Njuel, Italija je pola tim putem. Sada znamo
da u tome nije uspela. Zbog ega?
Ukoliko zanemarimo etiku (ma koliko inae bila vana), uoiemo
dva znaajna inioca: politika i drutvena kultura koju odlikuje nizak
nivo socijalnog kapitala (ponovo) i jednostavna raunica onih koji e
neto izgubiti ili dobiti od uspene primene antikorupcijske politike. Na
poetku su potencijalni gubitnici bile meusobno podeljene politike
partije centra, koje su decenijama koristile patronau da bi privukle birae. Javna funkcija je bila poloaj koji omoguava da se (u zamenu za
glasove) dele pogodnosti zarad jaanja line ili frakcijske moi. Mnogi
su se na taj nain okoristili, recimo tako to su dobili posao (sa nepunim
radnim vremenom) koji im je usput donosio neke koristi, poput zdravstvene zatite. I ovaj odnos izmeu patrona i klijenta nas takoe jasno
podsea na naela feudalizma, samo to su ovde akteri javni funkcioner
i njegovi sledbenici.
Iako su mnogi bili na dobitku, to nisu mogli biti svi jednako, a drutvo u celini je bilo glavna rtva. Ali drutvo u celini je previe apstraktan pojam i sastoji se i od dobitnika i gubitnika, tako da stanje stvari
nije moglo da se promeni. Da bi dolo do nezadovoljstva, pa makar i
upola glasa izraenog, mora da doe do promena u proporciji dobitaka
i gubitaka. Budui da politiki feudi zavise od finansijskog stanja sizerena, do opadanja i poremeaja klijentelistikog sistema moe doi ako
oslabe zatitnike veze. To se i dogodilo poetkom devedesetih godina
prolog veka, nakon zavretka hladnog rata, kada vie nije bilo mogue
finansirati trokove podmiivanja porastom javnog duga. Sistem patronae je oslabio, a zagovornici reforme su doekali svoj as, ohrabreni
operacijom iste ruke. U vreme kada se sistem raspadao, pod udar
milanskog javnog tuioca dola je jedna razgranata korupcijska mrea i
on je odluio da je napadne. Dok su se optunice podizale i irile, truli
partijski sistem se uruio, otvarajui put promenama ustava.
Kamen temeljac za antikorupcijsku reformu bila je promena izbornog zakona: zatvorene umesto otvorenih lista kandidata. U otvorenom
sistemu birai zaokruuju i imena kandidata, to uveava anse onih
koji biraima mogu neto da dodele kako bi poveali njihovu blagonaklonost. Kod zatvorenih lista centrala odreuje ko e biti izabran, a partija je ta koja mora da zadobije poverenje birakog tela. Na taj nain se
23-Dec-08 09:11:11
16
uveava verovatnoa da e u parlament biti izabran vei broj reformski

opredeljenih poslanika vie se moglo izgubiti odbranom korumpiranog stanja nego zagovaranjem reforme. I zaista, izgledalo je kao da e
reforma uspeti. Stare stranke su se uruile, a vlada je mogla da se obrazuje sa pristojnom veinom, bilo da je ini desnica ili levica. Zastupniki
dom je ak obrazovao novu komisiju kojoj je stavio u zadatak pripremu
predloga preventivnih i represivnih zakona radi suzbijanja korupcije.
Meutim, Njuelov rad nam jasno stavlja do znanja kako je uskoro
postalo oigledno da entuzijazam za borbu protiv korupcije nije tako rairen, snaan i postojan. Od dva predloga koja je komisija dala, jedan je
propao u dugotrajnoj proceduri skuptinskog doma. Od 2001. komisija
nije bila ponovo birana. Kako je vreme prolazilo, donoeni su propisi
koji su u stvari dekriminalizovali pojedine vrste prevara i zloupotrebe
poloaja, a ini se da su neke procesne odredbe osmiljene kako bi se
osumnjienima dalo vremena da unite dokaze koji protiv njih postoje.
Sve to je podstaklo sumnje da premijer Berluskoni prikriva svoju sumnjivu prolost. Nekoliko godina docnije, to se na besraman i oigledan
nain potvrdilo: servilni parlament je izglasao Berluskonijev imunitet
od pravde. Jasno je da ovi predlozi nisu donoeni sa namerom da se pokrene borba protiv korupcije. Naprotiv, u narodu je naraslo nepoverenje, naroito u odnosu na pravosue koje je ranih devedesetih otvorilo
napade na korupciju i pokrenulo itavu reformu.
Oni koje bi ugrozio delotvoran pristup pravosua borbi protiv korupcije zapoeli su agresivno diskreditovanje sudstva, a premijer
Berluskoni se nalazio u prvim redovima tih napada. Pravosue je izgubilo podrku naroda, a stvari su pogorane i usled otkrivanja sluajeva korupcije u njegovim redovima. Dakle, premijer je optuen da vodi
Italiju kao da je ona samo produetak njegove korporacije (njegov lini
posed), a takve optube, kao ni one o prevarama, korupciji i vezama sa
mafijom, ne znae ba mnogo italijanskim biraima. U stvari, znaajan
deo naroda smatra da je (koruptivno) nadmudriti (korumpirane) vlasti
armantna preporuka. estitost? Kakva estitost?
U toj nezainteresovanosti i nepoverenju rasprio se i pokret protiv
korupcije. Autor ukazuje na visok nivo nepoverenja u institucije drave i
nizak nivo socijalnog kapitala unutar italijanske populacije. Objanjenje
na osnovu ovih inilaca je prihvatljivo. Meutim, autor je poentu mogao i snanije da istakne da ju je povezao sa kritinom socio-politikom
masom koja od korupcije, kad se svedu rauni, ima koristi: sa onima iji
je bilans korupcije, to jest razlika trokova i dobiti koju od nje imaju,
na kraju pozitivan. Kada se ne ulae u dugoroni socijalni kapital, svako
je rad da sauva kratkoronu korupcionaku korist, a takvo ponaanje
odrava sistem.
23-Dec-08 09:11:12
17
Zakoniti i nezakoniti akteri i njihove dodirne take

Sumnjive interakcije koje su opisane u prikazu ukrajinskog sistema
zdravstvene zatite, kao i mnogi prikazi korupcionake panorame Italije,
dobra su ilustracija za tezu Nikosa Pasasa (Nikos Passas) o proimanju
prestupnika iz ilegalnog podzemlja i zakonitog nadzemlja. Jednostavno
reeno, razdelna linija izmeu prestupnika i njihovog zakonitog socioekonomskog okruenja veoma je maglovita. Kao to Fon Lampe (Von
Lampe, 2007) zakljuuje: kriminalci nisu sami. Bilo da je re o krijumarenju cigareta (Van Dijck, 2007), trgovanju otrovnim otpadom
(Massari, 2004), radu na crno (Van Duyne and Houtzager, 2005), pranju novca ili tradicionalnijim oblicima pravog prestupnitva, kao to
je trgovina narkoticima, kriminalci nisu svemirska pojava. Oni stupaju u dodir sa nadzemljem i esto slue njegovim interesima. Meutim,
ove interakcije se ne vide jasno usled raznovrsnih pojmova koje koriste
organi gonjenja, poput organizovanog (transnacionalnog) kriminala,
kao i usled matovitih i retorikih izraza koji treba da poslue kao zgodna osnova da se kriminalu objavi rat.
Oslanjajui se na mnotvo istorijskog materijala, autor se pita jesu li zaista svet doputenog i koristoljubivi kriminal u suprotnosti. S
jedne strane, kada se trguje nedozvoljenim materijama, organizaciona
struktura je potpuno kriminalna, ak i kada se koriste zakonite kompanije kako bi se prikrilo obavljanje logistikih poslova, poput prevoza
krijumarene robe. Meutim, na istom delu spektra mogu se nai i registrovane firme u kojima preovlauju nezakoniti poslovi (Van Duyne,
2007). Ako ve i sami nisu pljakai, oni se prave da su samo trgovci
koji ispravnim muterijama prodaju zakonita dobra i usluge po jeftinijoj ceni, koju mogu da ponude zahvaljujui prevari. Socio-ekonomski
gledano, ovakva meavina kriminalnog i zakonitog u okviru jednog trita ne moe se zamisliti bez irokog sauesnitva zakonitih firmi koje
na ovim poslovima zarauju.
Naravno, ne treba pomisliti da kriminalna privreda poiva samo
na prijateljskim odnosima nadzemlja i podzemlja: autor nam takoe
ukazuje na suprotstavljanje, pljakanje i povreivanje do kojih meu
njima dolazi. Ti odnosi se nalaze na skali od korisnih, ali veoma opasnih radnji (poput trgovine otrovnim otpadom), do parazitskih odnosa,
kao to je sluaj sa krijumarenjem robe. I sami parazitski odnosi imaju
razliite oblike suivota: piraterija robne marke moe da poslui kao
jeftina reklama za pravu marku. Kada svi ponu da nose lairane proizvode, izae na glas da su jeftini i oni posle nekog vremena vie nisu
ik (Shultz and Saporito, 1996): nova krilatica postaje Nosim original.
Antagonizam sa kriminalom ne prekriva uvek itavo prostranstvo nadzemnog sveta.
23-Dec-08 09:11:12
18
Neposredan suivot se redovno moe sresti kada postoji uzajamnost,

ili ak sinergija delovanja kriminalnih i zakonitih aktera. Kao primer
mogu da poslue uzvratne usluge za dobijanje poslova u industriji oruja (nedavni posao izmeu Velike Britanije i Saudijske Arabije koji je
imao dosta mrlja), izvoz otrovnog otpada u druge zemlje (Holandija i
Belgija nedavno u Africi) ili usmeravanje tajnih fondova obavetajnih
agencija preko banaka umeanih u pranje novca (BCCI; Adams and
Frantz, 1992; Nikos, 1993). U ovakvim sluajevima ponekad nastaju
asimetrini odnosi meu pojedinim dravama pothranjujui prekogranini kriminal. Asimetrija koja podstie kriminal uoljiva je i kada
postoje razliiti reimi krivinog gonjenja u vezi sa migracijama i zabranjenim supstancama, razliite cene za iste robe i usluge i razliite
poreske stope.
Nije, meutim, lako rei da li takozvani proces globalizacije dovodi do pojave ovakve kriminogene asimetrije. Mogue je da ima mnogo
neutemeljenog straha u vezi sa globalnim kriminalom. Svakako je,
meutim, istina da kriminalci stalno prate razvoj situacije na meunarodnom ekonomskom i politikom polju ispitujui mogue slabosti
sistema krivinog gonjenja u pojedinim zemljama. Te slabosti nisu globalne, ve lokalne, kao to i slabosti iji je uzrok korupcija nastaju na
lokalnom nivou.
Znaaj za Srbiju
Vratimo se temi ove knjige: korupciji kao uruavanju vladavine prava i pravine i delotvorne primene zakona. Takvo uruavanje poretka
usled korupcije moe biti sluajno, usled pojedinane odluke izvrnog
organa, ili zasnovano na tome da oni koji raspolau imovinom drutva sistematski ne potuju zakone. Oni to mogu da ine zbog implicitnog prihvatanja vlasnitva nad slubom, od ega smo i poeli: starih
upravnih polufeuda. Nikos Pasas nam je obrazloio da nije uvek jasno
vidljiva razdelna linija izmeu zakonitih i nezakonitih aktera. Da li je
dodela poloaja kao nagrada za vernost partiji nezakonita? Ovaj vid politikih nagrada je rairena pojava u mnogim zemljama. Meutim, u
ovoj knjizi istiemo da neodgovorna vlast, koja u radu koristi korumpirane feude, ne donosi ni transparentnost ni napredak, ve uglavnom
slui feudalnim odnosima unutar politike i poslovne elite, kao to
opisuje Vesna Pei (2007). Nalaz prema kojem Srbija zbog toga nije
jedinstvena u svetu ne treba da poslui kao izgovor da ostavimo stvari
kakve jesu, iako se i u jednoj drugoj studiji o korupciji uoava da postoji
malo interesovanja, kako u vladi, tako i u graanskom drutvu, za uee i preuzimanje odgovornosti za borbu protiv korupcije; svi bi radije
23-Dec-08 09:11:12
19
taj posao prepustili nekom drugom (Trivunovic, Devine and Mathisen,

2007). U stvari, ukrtanje i poreenje podataka iz ove knjige pokazae
nam da srpsko graansko drutvo ne moe sebi da dozvoli luksuz takvog ponaanja da posao treba da obavi neko drugi: feudalno vrenje
vlasti je bolest za ije leenje je odgovorno drutvo u celini.
Uputnice
Adams, S. and D. Franz (1992), Banke sa potpunom uslugom: Kako
je BCCI ukrala milijarde dolara irom sveta (A full service bank: How
BCCI stole billions around the world). New York, Simon & Schuster,
1992.
Cook, M.A., Istorija Otomanskog carstva do 1730. (A history of the
Ottoman Empire to 1730). Cambridge, Cambridge University Press,
1976.
Della Porte, D. and A. Vannucci, Izvori korupcije: odrazi italijanskog
sluaja. (The resources of corruption: some reflexions from the Italian
case). Kriminal, pravo i drutvene promene (Crime, Law and Social
Change), 1997, br. 3-4, 231-254.
Dijck, M. van, Smicalice sa cigaretama: organizovana utaja poreza
na cigarete u Holandiji (Cigarette shuffle: organising tobacco tax evasion in the Netherlands). U okviru: P.C. van Duyne, A. Maljevic, M. van
Dijck, K. von Lampe and J. Harvey (eds.), Kriminalno poslovanje i novac od kriminala u Evropi. Prljav ve nezakonitog poslovanja (Crime
business and crime money in Europe. The dirty linen of illicit enterprise). Nijmegen, Wolf Legal Publishers.
Duyne, P.C. van, Sve u holandskoj graevinskoj porodici: pravljenje kartela i organizovani kriminal (All in the Dutch construction family: cartel building and organised crime). U okviru: L. Holmes (ed.),
Terorizam, organizovani kriminal i korupcija: mree i veze (Terrorism,
organised crime and corruption: networks and linkages). Cheltenham,
Edward Elgar, 2007.
Duyne, P.C. and M. Houtzager, Kriminalno podugovaranje u
Holandiji: holandski koppelbaas kao kriminalno preduzee (Criminal
subcontracting in the Netherlands: the Dutch koppelbaas as crime-entrepreneur). U okviru: P.C. van Duyne, K. von Lampe, M. van Dijck and
23-Dec-08 09:11:12
20
J.L. Newell (eds.), Ekonomija organizovanog kriminala. Upravljanje kriminalnim tritima u Evropi (The organised crime economy. Managing
crime markets in Europe). Nijmegen, Wolf Legal Publishers, 2005.
Gambetta, D., Italijanska mafija: privatna zatita kao posao (The
Italian mafia: the business of private protection). Cambridge, Harvard
University Press, 1993.
Holm, K., Das korrupte Imperium: Ein russisches Panorama.
Munich, Carl Hanser Verlag.
Lampe, K. von, Kriminalci nisu sami. Neka zapaanja o socijalnom
mikrokosmosu nezakonitih preduzea (Criminals are not alone. Some
observations on the social microcosm of illegal entrepreneurs). U okviru: Kriminalno poslovanje i novac od kriminala u Evropi. Prljav ve nezakonitog poslovanja (Crime business and crime money in Europe. The
dirty linen of illicit enterprise). Nijmegen, Wolf Legal Publisher.
Massari, M. and P. Monzini, Prljavo poslovanje u Italiji: studija sluaja nezakonite trgovine opasnim otpadom (Dirty business in Italy:
a case study of illegal trafficking in hazardous waste). Global Crime,
2004, vol. 6, br. 3-4, 285-304.
Passas, N., Strukturalni izvori meunarodnog kriminala: politike pouke afere BCCI (Structural sources of international crime: policy lessons from the BCCI affair). Kriminal, pravo i drutvene promene
(Crime, Law and Social Change), 1993, vol. 20, br. 4, 293-310.
Pesic, V., Zarobljena drava i rairena korupcija u Srbiji (State capture and widespread corruption in Serbia). Centre for European Policy
Studies, 2007.
Quah, J.S.T., Kontrolisanje korupcije u gradovima dravama: uporedna studija Hong Konga i Singapura (Controlling corruption in city states: A comparative study of Hongkong and Singapore). Kriminal, pravo i
drutvene promene (Crime, Law and Social Change), 1994/5, br. 4, 391414.
Shultz, C.J., and B. Saporito, Zatita intelektualne svojine: planovi i preporuke za odvraanje od krijumarenja i piraterije (Protecting
intellectual property: strategies and recommendations to deter counterfeiting and brand piracy). The Columbia Journal of World Business,
1996, spring, 19-28.
23-Dec-08 09:11:12
21
Trivunovic, M., V. Devine and H. Mathisen, Korupcija u Srbiji.

Pregled problema i status reformi (Corruption in Serbia. Overview of
problems and status of reforms). Belgrade, Chr. Michelsen Institute,
2007.
23-Dec-08 09:11:12
22
23-Dec-08 09:11:12
23
Organizovani kriminal
i korupcija: sluaj
sicilijanske mafije
Dejms L. Njuel (James L. Newell) 1
Uvod
Ovaj rad ima za svrhu da utvrdi zbog ega i pod kojim uslovima drava i njeni predstavnici postaju sauesnici u aktivnostima koje se obino
podvode pod pojam organizovanog kriminala. Naa je teza da organizovani kriminal ne moe postojati bez ozbiljne pomoi dravnih institucija (videti McIntosh, 1975). Do toga, po naem uverenju, ne dolazi samo
iz oiglednih razloga organizovani kriminal bie vre utemeljen tamo gde su dravne mere usmerene protiv njega slabe ili neuspene. Ono
to elimo da kaemo jeste da ovaj kriminalni fenomen svoje postojanje
duguje pozitivnoj i aktivnoj saradnji minimalnog broja strateki dobro
rasporeenih aktera u dravnoj maineriji.
Kao to rekosmo, u ii nae panje je organizovani kriminal, pri

emu imamo na umu popularno shvatanje tog pojma. Smatra se da
je popularno razumevanje uglavnom uslovljeno slikama koje emituju
Autor je profesor politikih nauka na Salfordskom univerzitetu.
23-Dec-08 09:11:12
24
masovni mediji. Kao to je Paoli (2000a: 94, autorov prevod) primetio, tu se uglavnom prave aluzije na mone i tajanstvene kriminalne
organizacije koje potiu ili su sainjene od Italijana, Rusa, Turaka ili
Albanaca. U oima naroda, organizovani kriminal je delatnost velikih,
monih organizacija koje imaju sloenu unutranju podelu rada, mada
te predstave obino nisu tako precizno artikulisane.
Bez obzira na to kako se u narodu gleda na pojam organizovanog
kriminala, u akademskim krugovima odavno je jasno da e ocena o postojanju organizovanosti zavisiti od njenog stepena. Usled toga, ne postoji neki lak i nesumnjiv nain koji bi omoguio da se u analitike svrhe napravi jasna razlika izmeu organizovane i kriminalne aktivnosti
koja ne pripada ovoj grupi. O tome Donald R. Krisi (Donald R. Cressey,
1972: 12) pie: Organizovanost na nekom nivou postoji ak i kod grupe
koju ine dve devojke iz srednje klase kada na putu iz kole dolutaju do
robne kue i tamo dignu neki ru. Posledica toga je da je pojam organizovanog kriminala lako zloupotrebiti u propagandne svrhe. Politiari
tako imaju izgovor to taj pojam primenjuju na nekvalifikovan nain
u odreenom kontekstu (na primer, kada je re o tritu droge), iako
mogu biti svesni da konotacija koju e kod slualaca izazvati upotreba
takvog pojma nije opravdana. Na primer, organizovane kriminalne grupe koje rade na tritu droge su prema svemu sudei male, kratkotrajne
i jednostavne (Van Duyne and Levi, 2005).
Na osnovu svega ovoga, meutim, ne sledi da ono to se u narodu
podrazumeva pod organizovanim kriminalom nikada nije postojalo.
To je empirijsko pitanje i ja elim da ukaem na to da se makar jedna kriminalna pojava sicilijanska mafija u velikoj meri, ako ne i u
svemu, uklapala u ovo popularno vienje. Poto je umeanost raznih
organa italijanske drave esto isticana kao najvaniji aspekt fenomena
mafije (Della Porta i Vannucci, 1994; Santino, 1994), analiza ove kriminalne organizacije pomoi e nam da osvetlimo problem od kojeg smo
poeli: zbog ega i na koji nain dolazi do ove umeanosti. Polazimo od
pretpostavke da je pomo drave neophodan uslov za postojanje organizacije ove vrste.
Drava, poverenje i organizovani kriminal

Ima puno razloga zbog kojih treba istraivati povezanost drave i organizovanog kriminala. Ta povezanost podriva sama naela na kojima
je sazdana liberalna demokratija i koja je ine nadmonom u odnosu na
druge oblike vladavine. Te veze dovode do toga da veliki broj zastupnika drave svoju mo koristi na neodgovoran i arbitraran nain dok, sa
Dejms L. Njuel (James L. Newell)
23-Dec-08 09:11:12
25
druge strane, drava zahteva lojalnost graana tvrdei da se vlast vri

na odgovoran nain i u skladu sa propisanim procedurama. Time se
podriva poverenje graana u javne institucije, to te institucije slabi. To
smanjuje mogunost da institucije u stvarnosti prue graanima garancije koje oni legitimno oekuju. Kada se na taj nain empirijski potvrdi
da su graani u pravu to ne veruju da institucije mogu da ih zatite,
postaje opravdana njihova potraga za alternativnim i nezakonitim sredstvima radi sticanja neophodne sigurnosti. Drugim reima, na taj nain
nezakonitost sama sebi obezbeuje opstanak (Gambetta, 1993).
Ishod nije ni apstraktan ni hipotetiki, ve konkretan i stvaran.
Primer organizovanog kriminala koji sam odabrao za temu ovog rada
moe se opisati kao drava u dravi, gde kriminalna grupa kontrolie
teritoriju na nain koji joj omoguava da oporezuje kako zakonite tako i nezakonite komercijalne aktivnosti. Procenjuje se da ak osamdeset
posto preduzea u gradu Palermu stalno plaa mafiji zatitu (Re, 2005).
Ne iznenauje to ovakva vlast znaajno umanjuje izglede za ekonomski rast i razvoj. Mada je mo mafije razliita u raznim oblastima, tamo
gde je jaka, kao u regionu koji konstantno zaostaje za ostatkom zemlje,
ona dovodi do potpunog zaustavljanja ekonomskog razvoja.2 Mafija je
bila toliko zala u pore institucija lokalne vlasti da je izmeu 1991. i maja 2005. najmanje 135 gradskih vea rasputeno (od ega su sva osim
jednog bila sa juga zemlje) zbog sumnji da takva infiltriranost postoji
(Maresa and Serpone, 2005). Moe se samo pretpostaviti kako je iveti
u ovakvim sredinama gde je ostvarivanje ak i najelementarnijih ljudskih prava svakodnevno ugroeno(Maresa and Serpone, 2005).
Oganizovani kriminal i drava

U svom nedavno objavljenom tekstu o nezakonitoj trgovini drogama, Leticija Paoli (Letizia Paoli, 2003: 20) tvrdi da veliki broj poslova,
ak i onih koji podrazumevaju trgovinu velikim koliinama droge, obavi
mnotvo relativno malih i malobrojnih organizacija. To nije sluajno,
ve proistie iz teorijskih razloga i ogranienja koje sa sobom nosi ilegalna aktivnost. Naime, kada se neto proizvodi nezakonito ili, tanije
reeno, kada postoje nezakonite transakcije, nije mogue obratiti se dravi radi obezbeenja primene ugovora. Poto je to uesnicima u poslu
poznato, oni imaju snaan motiv da prevare jedan drugog. Nepoverenje
Na primer, izmeu 1991. i 1995, dok je bruto domai proizvod u celoj zemlji porastao za pet
procenata, na Siciliji je povean svega za 0,5 posto, to je doprinelo daljem porastu i inae velikog
privrednog jaza izmeu severne i june Italije (Marletta, 2006).
23-Dec-08 09:11:12
26
rezultira time da svaka strana ima podsticaj da se ponaa na nain koji drugu stranu uverava u to da je poetno nepoverenje imalo osnova.
Zbog tog nepoverenja je veoma teko ili nemogue stvoriti veliku organizaciju. Ilegalna preduzea ne mogu sebi da priute veliki broj radnika,
niti da prikljue sebi druge organizacije, jer bi time poveala opasnost
od curenja informacija, a samim tim i opasnost od hapenja i gubitka
steene imovine (videti Van Duyne et al., 2003). Iz istih razloga, ilegalna preduzea ne mogu da dou do kapitala za irenje svog posla,
niti mogu zajmodavcima dati verodostojne garancije. Kreditiranje kao
pojava nije nepoznato u krijumarskoj ekonomiji. Meutim, problem
nastaje kada posao propadne kako dokazati da se to zaista i desilo?
Stoga se moe primetiti da se velike krijumarske isporuke mogu izvriti na poverenje, ali svako presretanje treba dokazati. vercer moe
vlasniku tereta poslati novinske tekstove o tom dogaaju kako ga ovaj
ne bi proganjao zbog krae (Van Duyne, 2000).
Budui da je kod takvih delatnosti nizak obim aktivnosti neposredna i gotovo logina posledica ilegalnosti, oekivalo bi se da i druge nezakonite aktivnosti, poput crnog trita cigareta (von Lampe, 2003),
imaju sline osobenosti. Fon Lampe je analizirao raznovrsne podatke o
prestupnicima umeanim u krijumarenje i rasturanje neoporezovanih
cigareta u Nemakoj izmeu 1990. i 1997. Zakljuio je (2003: 59) da
crno trite cigareta u Nemakoj pokazuje osobinu da ga ine razreene mree malih preduzea jednostavnog sastava i pojedinani preduzetnici koji obavljaju relativno proste zadatke. Ovaj zakljuak je jo
snaniji kada se uzme u obzir da su sluajevi obraeni u analizi navodno
namerno tako odabrani da predstavljaju najsloenije kriminalne grupe
koje su pale pod udar vlasti.3 Kada se stvari dodatno ispitaju, moemo
da uoimo sledee zajednike osobine grupa koje su prouavali Paoli i
fon Lampe:
malobrojnost: kada govori o grupama koje su bile ukljuene u

proizvodnju i promet nezakonitih supstanci u Italiji, Nemakoj
i Rusiji, Paoli u izvetaju navodi da one ne broje vie od est
lanova; fon Lampe analizira grupe umeane u nabavku i distribuciju neoporezovanih cigareta veliine od 2 do 8 lanova;
kratkotrajnost: U Nemakoj, ba kao i u Italiji i Rusiji, mnoge
od organizacija koje se bave drogom su ekipe: labava udruenja
ljudi koji se obrazuju, dele i ponovo sastaju kada se ukae pri-
Time se ni u kom sluaju ne iskljuuju velike organizacije kada se koliina robe poveava, kao
to je pokazao Van Dajn (1996; 2003). Priroda i veliina organizacije obino odraavaju prirodu
glavnog posla kojim se ona bavi. Kada je re o krijumarenju robe, manje organizacije su u
prednosti, jer su bezbednije.
23-Dec-08 09:11:12
27
lika (Paoli, 2003: 22). Na crnom tritu cigareta, kriminalni

radnici su angaovani za jedan specifian zadatak ili ... samo na
ogranieni period obrasci saradnje meu uesnicima ne pokazuju tendenciju ukljuenja u kriminalne supkulture (von
Lampe, 2003: 59-60). Situacija je razliita kada organizaciju ine lanovi proirene porodice i kada krijumarska organizacija
dri u svojim rukama itav lanac trgovine, kao to je Van Dajn
(1996) primetio za sluajeve velikog transporta haia;
manjak sofisticiranosti: oba izvetaja ukazuju na odsustvo
hijerarhije i sloene podele posla unutar grupa koje su bile
prouavane.4
Ovakvi (pomeani) nalazi u neskladu su sa onim to novinari i drugi

ljudi van akademske zajednice podrazumevaju kada koriste izraz organizovani kriminal u vezi sa tritima o kojima se govori u analizama.
Nasuprot empirijskim nalazima, novinari koji piu o organizovanom
kriminalu polaze od toga da su ove grupe:
1)
2)
3)
velike,
da imaju stalnost u postojanju, nezavisno od pojedinih
svojih lanova i
da imaju sofisticiranu unutranju podelu rada.
Ukoliko su grupe sa takvim karakteristikama ita vie od izmiljotine zaposlenih u medijima (koji ele da prodaju novine, TV-programe i
filmove), rukovodilaca policije (koji trae dodatna sredstva za svoj rad)
i/ili vlade (koja je svesna da e graani zabrinuti zbog organizovanog
kriminala (i terorizma) biti manje kritini prema postupcima vlasti
nego to bi inae bili), onda grupe sa ovim karakteristikama duguju svoje postojanje uspenosti u prevazilaenju ogranienja naravno, ukoliko je teorija o ogranienjima za ilegalno poslovanje ispravna. Budui da
ogranienja za ilegalno poslovanje proizlaze iz injenice da su kriminalne delatnosti po definiciji u suprotnosti sa dravom i njenim slubenicima, logino je pomisliti da kriminalci ta ogranienja mogu da prevaziu
jedino ako zadobiju de facto imunitet korumpirajui javne slubenike.
Iskustvo pokazuje da korupcija i pojave koje je prihvatljivo podvesti
pod pojam organizovanog kriminala idu ruku pod ruku. Na primer,
Haler (Haller, 2000) pie da je u Americi, iako su kriminalne druine
Meutim,treba imati na umu da se oba izvetaja odnose na organizovani kriminal u vezi sa

krijumarenjem, gde je dovitljivost vanija od sofisticiranosti: videti poreenje izmeu holandskog
Koppelbaas-a i ilegalnog zaverenikog kartela u Van Dajnovoj knjizi.
23-Dec-08 09:11:12
28
esto kratkotrajne i male, sistemska korupcija jedan od glavnih inilaca

kojim se objanjava saradnja meu kriminalcima, to omoguava korumpiranim vlastima da izdaju naloge u vezi sa ilegalnim aktivnostima
koje se odvijaju u odreenoj oblasti. 5
Meutim, kako su to Rojter (Reuter, 2000: 68-72) i drugi autori primetili, nije nimalo lako uspeno korumpirati dravne slubenike. Rojter
polazi od toga da i slubenik i onaj ko se bavi nezakonitim aktivnostima
imaju motiv da sklope korupcionaki savez: ako se kriminalcu omogui
da zadri monopolski poloaj na tritu, takav sporazum obema stranama poveava prihod. Sa druge strane, kada vie dravnih organa moe
da deluje protiv iste kriminalne aktivnosti, korumpiranje samo jedne
od njih ne prua sigurnost od krivinog gonjenja, ve samo umanjuje
verovatnou da e do njega doi. Ta okolnost moe da navede druge kriminalce, one koji su van korupcionakog sporazuma, da o njemu izveste druge organe vlasti. Okolnost da je jedan od aktera ilegalnog posla
postao monopolista na tom tritu moe da pobudi sumnju kod organa
vlasti koji nisu u korupcionakom sporazumu.
Na ovom mestu moemo postaviti i drugo, fundamentalnije pitanje.
Kao prvo, ini se da Rojter ne zapaa da se samom koruptivnom razmenom uspostavlja ilegalno trite i da se stoga i na njega odnose sve potekoe efikasnog i uspenog funkcionisanja koje su svojstvene takvim
tritima. Pre svega, to je nemogunost da se strane u tom poslu obrate
dravi da obezbedi ispunjenje obaveza iz takvog sporazuma. Kada su sve
druge okolnosti iste, kod takvih dogovora strane ne mogu biti do kraja
sigurne da e onaj drugi ispuniti svoj deo pogodbe, to takve pogodbe
ini reim. Kao drugo, ukoliko je u korupciju ugraen mehanizam koji omoguava da ona samu sebe obnavlja (della Porta and Vannucci,
1994), razumno je pomisliti da e ovi problemi biti manje ozbiljni kada
je korupcija rasprostranjenija. Usled toga ostaje otvoreno pitanje kako
uopte dolazi do poetnog korupcionakog sporazuma. Ako se tvrdi da
velike, snane i sloene kriminalne organizacije potiu od organizacija
koje su na poetku bile male i koje su bile uspene u predlaganju korupcije dravnim slubenicima, mogli bismo pretpostaviti da e verovatnoa uspenosti kod davanja takvih predloga biti znaajno manja zbog
toga to je re o maloj kriminalnoj grupi. Upravo zbog toga to je re o
Moe se, naravno, rezonovati i na drugaiji nain: da kriminalci podmiuju jedino ako je to
neophodno. Krijumari koji prolaze kroz porozne granice obino ne moraju da podmiuju, ak
ni kada su isporuke velike. Reketai, ija je delatnost vidljivija, imae vie razloga da ulaze u
korupcionake dilove sa ljudima van sveta podzemlja. Videti: Van Dajn (1997), koji pravi razliku
izmeu korupcije na izvrnom nivou, korupcionakih veza sa policijom i tuiocima i stratekog
korumpiranja.
23-Dec-08 09:11:12
29
maloj organizaciji, a pogotovo ako je dravni represivni aparat razvijen,

ove organizacije nee imati potrebna sredstva da podmiuju sve potrebne dravne slubenike dovoljno redovno da obezbede stalnu zatitu od
krivinog gonjenja koja e im omoguiti da rastu. Kao tree, retki su
sluajevi kada uesnik u korupciji moe da ostvari svoje ciljeve koristei
se samo tim sredstvom; korupcionaka razmena nosi sa sobom gotovo
uvek potrebu stvaranja sloene mree (della Porta and Vannucci, 1994).
Ukoliko, na primer, mafija usmerava glasove biraa ka politiarima koji
treba da joj obezbede pomo da ne doe do krivinog progona, politiari e verovatno morati dalje da podmiuju tuioce, sudije i druge pripadnike pravosudnog sistema. Podmieni radnici pravosua verovatno
e morati da podmiuju druge svoje kolege, jer ako postane sumnjivo da
neko nije radio kako treba na odreenom sluaju, raste iskuenje da se
o tome progovori ukoliko utnja nije kupljena.
Tri tvrdnje izloene u prethodnom pasusu dovode nas do dva iznenaujua zakljuka. Kao prvo, ukoliko se sloimo sa bivim predsednikom amerikog Vrhovnog suda Erlom Vorenom (Earl Warren) da je
po pravilu korupcija osnova organizovanog kriminala (navedeno prema
Cressey, 1972), onda, budui da sama korupcija stvara ilegalno trite,
korupcija ne moe da predstavlja objanjenje za postojanje organizovanog kriminala. Time se neizbeno fokus kod objanjenja pomera jedno polje unazad. Svi problemi i ogranienja za funkcionisanje glavne
ilegalne aktivnosti vae i za korupcionaku razmenu. Drugi zakljuak
je da organizovani kriminal koji je poduprt korupcijom moe da opstane jedino zato to je korupcionaka mrea dovoljno iroka i stabilna
da prua slobodu od upada istranih organa u meri koja je dovoljna da
se kriminalne aktivnosti kontinuirano odvijaju bez mnogo uznemiravanja. Ukratko reeno, organizovani kriminal, shvaen onako kako se
to ini u obinom govoru, moe da postoji samo u onoj meri u kojoj je
potpomognut sistematskim ueem velikog broja strateki dobro razmetenih dravnih slubenika. Zbog toga je za analizu organizovanog
kriminala potrebno objasniti zato i kako dolazi do ove saradnje dravnih slubenika.
Koza nostra (Cosa Nostra)

Da bismo se bavili ovim pitanjem, uzeemo za primer sicilijansku
mafiju, koja je donedavno zaokupljala matu javnosti i bila esto smatrana za najrazvijeniji i najsofisticiraniji primer organizovanog kriminala. Na prvi pogled ini se da postoje snani razlozi za takvo gledite.
Pre svega, re je o velikoj organizaciji (prema izvorima istranih orga-
23-Dec-08 09:11:12
30
na, ovu mafiju ini oko 5 000 lanova, uz znatno vei broj saradnika).6
Zatim, re je o dugotrajnoj organizaciji (pominje se jo sredinom devetnaestog veka), koja ima sloenu unutranju podelu rada. Kao rezultat
dokaza koje su dali mafiozi voljni da svedoe, poznato je da je sicilijanska mafija jedinstven sistem specifinog imena Koza nostra, iji organi vlasti ureuju unutranji ivot organizacije i odnose meu grupama
lanicama, familijama). Dalje, sicilijanska mafija je vie od kriminalne bande spremne da primeni nasilje ... vie od kriminalne aktivnosti za
koju se moe rei da je organizovana (Anderson, 1995: 33). Mafiju treba posmatrati kao organizaciju koja ima monopol vlasti i sposobnost da
sprovede u delo sporazume primenjujui pretnju nasiljem, zahvaljujui
emu, u oblastima u kojima je prisutna, vri nezvaninu vlast kako nad
legalnim tako i nad nelegalnim aktivnostima. Nasuprot tome, za druge
kriminalne entitete koje novinari nazivaju mafijama (takozvana ruska,
turska ili kineska mafija), ima premalo raspoloivih dokaza da bi se moglo sa sigurnou zakljuiti da su ustrojene slino Koza nostri. Dokazi
o kriminalnim grupama koje pripadaju pomenutim etnikim grupama
ne govore u prilog tome da su one deo veih organizacija (Paoli, 2000a:
104).
Pre osamdesetih godina prolog veka, naunici su esto tvrdili da je
popularno vienje sicilijanske mafije, zasnovano na izvetajima masovnih medija, neispravno. Jo 1889, italijanski etnolog uzepe Pitre
(Giuseppe Pitr) napisao je ove uvene rei:
Mafija nije ni sekta ni udruenje, ona nema pravila ni zakone.
Mafija nije ni lopov ni kriminalac... Mafija je svest o sopstvenom
biu, preuveliana ideja o sopstvenoj snazi... Mafija je osoba
koja uvek eli da potuje i bude potovana. Ako ga neko uvredi,
mafija se nee obratiti onima koji sprovode zakon (navedeno
prema Dicke, 2004: 90).
Ovakav stav su nakon Drugog svetskog rata, pa sve do osamdesetih
prenosili naunici za koje je pojam mafija oznaavao oblik ponaanja
osoba jedne supkulturne grupe, ali za koje mafija kao organizacija sa kontinuitetom nije postojala (Paoli, 2000a: 88). Uz informacije
koje su od tog doba izale na videlo, mogue je sloiti se sa gleditem
Dona Dikija (John Dickie, 2004: 9) da ako su bezbrojni filmovi i romani pomogli mafiji da zadobije svoj pretei glamur, bilo bi ujedno i
licemerno i netano rei da je predstava o mafiji falsifikovana ona je
stilizovana.
20.000 je brojka koja se znatno ree navodi.
23-Dec-08 09:11:12
31
tavie, raspoloivi dokazi upuuju na to da i neke druge kriminalne

grupe koje deluju u junoj Italiji (Ndrangheta u Kalabriji i Camorra u
Napulju) imaju neke vane odlike istovetne sa mafijom. To nam ukazuje
da se pojam mafije moe koristiti kao generiki za odreeni oblik organizovanog kriminala, za koji je Koza nostra samo jedan od primera. Ovakva
pretpostavka je implicitno nala svoje mesto i u lanu 416 bis italijanskog
krivinog zakona, u kojem je sankcionisano lanstvo u (kriminalnoj) organizaciji mafijakog tipa. Takva organizacija se u zakonu definie kao:
organizacija iji pripadnici koriste prisilu zastraivanjem obavezama na osnovu lanstva, kao i pokornost i zaveru utanja koji
odatle proistiu da bi inili prestupe, da bi stekli, neposredno ili
posredno, mogunost upravljanja ili kontrole nad privrednim
aktivnostima, pravom predstavljanja, izdavanjem dozvola, ugovorima i javnim slubama, radi sticanja koristi ili neosnovane
prednosti za sebe i druge, odnosno radi ometanja slobodne volje
biraa ili radi dobijanja glasova za sebe ili za druge na izborima
(autorov prevod na engleski).7
U meuvremenu, Aneliz Anderson (Annelise Anderson, 1995) pominje pojam mafija istiui da je jedna od njenih kljunih odlika vrenje
funkcije vlasti u sferi u kojoj zakonita sudska vlast to odbija da uini
(1995: 34), to jasno navodi na pomisao da je re o pojmu koji premauje
fenomen jedne organizacije. Ovakav stav je u skladu sa uobiajenim govorom, u kojem se izraz mafija koristi za situacije van sveta kriminala. Na
primer, kao mafijaki se oznaava neki tajni dogovor ili sporazum koji regulie neku delatnost unutar organizacije ili trita na nain koji odstupa
od propisanih pravila, a u korist grupe koja je takav dogovor postigla.
Koza nostra ima sve bitne odlike mafije koje su opisane u prethodnom
pasusu. Kao prvo, to je tajna organizacija. Tajnost slui radi zatite od
organa gonjenja, a utemeljena je na strogim pravilima za uvoenje novih
lanova i njihovo asno ponaanje. lan se postaje samo po pozivu, a
pozivaju se samo oni za koje postoji dovoljno dokaza o pouzdanosti. Od
novajlija se trai da prou kroz ritual pristupanja, pri kojem se zaklinju
na doivotnu vernost organizaciji. Od ljudi od asti trai se da ni pod
pretnjom bola ili smrti ne odaju lanstvo i poslovanje Koza nostre osobi
Lassociazione di tipo mafioso quando coloro che ne fanno parte si avvalgono della forza di
intimidazione del vincolo associativo e della condizione di assoggettamento e di omert che ne
deriva per commettere delitti, per acquisire in modo diretto o indiretto la gestione o comunque il
controllo di attivit economiche, di concessioni, di autorizzazioni, appalti e servizi pubblici o per
realizzare profitti o vantaggi ingiusti per s o per altri ovvero al fine di impedire od ostacolare il
libero esercizio del voto o di procurare voti a s o ad altri in occasione di consultazioni elettorali.
23-Dec-08 09:11:13
32
koja ne pripada organizaciji. Unutar organizacije, lanovi mogu da znaju

stvari po principu ono to je potrebno, tako da se cirkulisanje informacija svodi na neophodni minimum. Usled toga, kao i zbog injenice da
ovu organizaciju ne vodi racionalna i na zakonu utemeljena birokratija, u
njoj vlada akutna paranoja (i borba za prevlast meu lanovima) (Dickie,
2004: 6). Kada to zapreti odranju celovitosti organizacije, primenjuju se
pravila i norme ponaanja koji slue da bi se suzbilo nepoverenje. Jedna
od tih normi je i ona prema kojoj se najtee kanjava krenje obaveze
lanova da kada govore o poslovima Koza nostre, jedan drugoga ne lau.
Sa druge strane, postoje i brane preteranoj priljivosti: ovek od asti e
se uzdrati od toga da postavlja previe pitanja ako bi se to moglo shvatiti
kao znak neprimerene radoznalosti i ako bi moglo navesti sagovornika na
sumnju. lanovi mafije ne smeju da se tako predstavljaju drugim lanovima na sopstvenu inicijativu zato to na taj nain liavaju sebe sigurnosti
da je osoba sa kojom priaju ona za koju se izdaje. Umesto toga, da bi dva
lana stupila u kontakt, potreban je trei, koji obojicu poznaje kao ljude
od asti, to i jednom i drugom prua potrebnu sigurnost. Prema reima
biveg mafijaa Kontorna, u takvim okolnostima je pri upoznavanju dovoljno izrei frazu Chistu a stissa cosa (To je ista stvar) i druga osoba
e znati da ima posla sa lanom Koza nostre.8
Ova paradoksalna kombinacija akutne paranoje i pravila ponaanja
koja ublaavaju, ali ne mogu potpuno da odstrane nepoverenje, daje
Koza nostri robustnost kakvu retko koja kriminalna organizacija moe da postigne. S jedne strane, paranoja priziva ekstremnu opreznost;
sa druge, stroga pravila ponaanja stvaraju dovoljno izvesnosti da se
moe razviti stabilna unutranja organizacija sa sloenim sistemom
uloga i veoma formalnom podelom rada. Organizacija se zasniva pre
svega na familijama, osnovnim jedinicama, koje rade na odreenim
teritorijama priznatim od strane drugih familija unutar Koza nostre.
Familije imaju nadlenost nad nekom geografskom oblau, varoicom, gradom, delom grada i slino, prema ijem nazivu dobijaju ime.
Aktivnostima lanova familije, poznatih i kao ljudi od asti ili vojnici, koordinie, za svaku desetoricu, capodecina, a familijom rukovodi izabrani glaveina, koji se ponekada naziva rappresentante.9
Aktivnostima raznih familija koordinie komisija ili cupola, telo ija
Cosa Nostra: le regole della mafia siciliana, http://digilander.libero.it/inmemoria /cosa_nostra.

htm
Mada se ini da su izbori postali formalnost, to je iz osnova podrilo njihovu funkciju garanta,
sasvim izvesno postoje u ivotu Koza nostre alternativni mehanizmi za miran prenos vlasti, poput
centralizovanosti nasilja i pretnje nasiljem. Istovremeno, okolnost da nasilje kao sredstvo mogu
koristiti svi uesnici deluje kao pretpostavka jednakosti lanova. Posledino, mada se naela neprestano
kre, organiacija jo uvek nije formalno napustila demokratski princip (Paoli, 2000b: 45-9).
23-Dec-08 09:11:13
33
se nadlenost obino poklapa sa pokrajinskim granicama i koju sainjava capi-mandamento, to jest telo sastavljeno od predstavnika tri ili
vie susednih familija. Na osnovu svedoenja Tomaza Buskete (Tomaso
Buscetta), mafijaa koji je postao svedok optube poetkom osamdesetih, komisija za Palermo (u kojem je smetena gotovo polovina od 100
sicilijanskih familija) dominira Koza nostrom.10 Meutim, on je takoe
napomenuo da je, kao posledica ambicija korleonske (Corleone) mafije
da stekne premo, stvoreno i telo ija je uloga reavanje stvari u nekoliko pokrajina.
Svaka familija tei da stekne monopol nezakonite primene sile nad
privrednim ivotom svoje teritorije. To znai da familija, koristei se
pretnjom nasiljem, tei da regulie i oporezuje i zakonite i nezakonite
privredne aktivnosti. To im omoguava da uberu vei deo zarade od ...
nezakonitih transakcija, a da ne moraju da snose trokove i rizik neposrednog voenja poslovnih aktivnosti (Fiorentini and Peltzman, 1995:
2). Na taj nain mafija ostvaruje kvazivlast i zahvaljujui svojoj vladajuoj ulozi reava sporove i garantuje nezakonite poslove. Mafija moe
da vlada na taj nain zato to kriminalci ije poslove kontrolie nisu u
poziciji da zatrae pomo od dravnih organa. Oni se moraju pouzdati
u mafiju, koja zbog toga moe privatno da prodaje zatitu koju bi inae
trebalo da javno prua drava (Gambetta, 1992). Kad je re o zakonitim
aktivnostima, Koza nostra moe da rauna na optu zaveru utanja,
poznatu pod nazivom omert, svuda gde je mafija snana. Veoma je
znaajna percepcija mafije u javnosti: poput proroanstva koje samo
sebe obistinjuje, verovanje da organizacija ima rairen uticaj i da bi
obraanje policiji dovelo do odmazde jaa organizaciju i daje sadrinu
strahu iz koga mafija i crpi svoju snagu.
Obino se smatra da je Koza nostra najsnanija u tri najzapadnije pokrajine na Siciliji: to su Palermo, Trapani i Agriento (slika 1).
Noviji podaci pokazuju, meutim, da je dolo do preraspodele moi.
Provincije Raguza, Ena i Mesina, za koje se smatralo da su relativno
slobodne od uticaja mafije, sada podleu njenom uticaju (tabela 1).
Naravno, ove podatke treba uzimati u obzir oprezno. Iz razloga koji su
objanjeni u prethodnom pasusu, moglo bi se oekivati da e uticaj mafije biti najjai upravo u onim oblastima u kojima je broj osuda mafijaa
najmanji. Slino se moe zakljuivati i na osnovu mafijakih ubistava:
uistinu, ubistvo je pokazatelj da je dolo do propusta u vrenju vlasti,
dok manje ili vee statistike brojke vie odraavaju efikasnost organa
gonjenja nego mo mafije. Ukoliko izloenim ciframa pridamo makar
10
Videti, na primer, informacije na http://www.capitanoultimo.it/d /antimafiadoc3.htm
23-Dec-08 09:11:13
34
relativan znaaj, moi emo da izvuemo jasan zakljuak da je snaga

mafije uglavnom ograniena na Siciliju. Na osnovu toga emo zakljuiti
da su slikovite predstave o Koza nostri kao nekoj vrsti multinacionalne
korporacije gotovo izvesno pogrene (Paoli, 200b). Iz tabele 1 je jasno
da je ova mafija jedva prisutna u ostatku Italije.
Izvor: http://dieli.net/PhotoAlbumPage/graphics/PA05/polMapTH.gif
23-Dec-08 09:11:13
35
Tabela 1
Broj lica koja su prijavljena vlastima zbog lanstva u kriminalnim
udruenjima mafijakog tipa (1996-98) i broj ubistava koja se povezuju sa
mafijom (1998)
Pokrajina
Broj lica koja su prijavljena zbog lanstva

u udruenjima mafijakog tipa na 100000
stanovnika, 1996-98.
Broj ubistava koja se

povezuju sa mafijom
na 100000 stanovnika,
1998.
Trapani
7,7
2,3
Palermo
8,7
4,0
Mesina
12,0
2,9
Agriento
3,1
6,3
Kaltaniseta
41,5
10,6
Ena
52,8
10,9
Katanija
44,2
16,4
Raguza
87,4
3,3
Sirakuza
15,5
0,0
Sicilija
24,7
6,9
Italija
5,0
3,6
Izvor: Censis (Centro Studi Investimenti Sociali [Centar za socijalne studije

i politiku]), Lanalisi dei dati statistici: una mafia meno visibile ma pi
pervasiva, http://www.svileg.censis.it/inizia/catania99/c99_02,htm
23-Dec-08 09:11:13
36
Multinacionalne korporacije su preduzea koja imaju zajedniki cilj

ka kojem su usmerene sve aktivnosti njihovih lanova. Brojne odlike
Koza nostre ukazuju na to da ova organizacija nije u mogunosti da
funkcionie kao multinacionalno preduzee. Kao prvo, budui da je re
o organizaciji ija unutranja priroda proizlazi iz injenice da je sainjavaju stukturno homogene jedinice (familije), od kojih je svaka priznata
od svih drugih kao deo istog udruenja, imamo na delu organizaciju koja se odrava na okupu na osnovu onoga to Dirkem (Durkheim, 1933)
naziva mehanika solidarnost, to jest svest o srodnosti i slinosti, zajedniki rituali i postupci. Nasuprot tome, preduzea su subjekti ija
unutranja priroda proizlazi iz diferencijacije i specijalizacije unutranjih jedinica, usled ega se odravaju na osnovu organske solidarnosti, to jest svesti u svim jedinicama da zavise jedne od drugih. Poto
ta meuzavisnost ini moguom maksimizaciju profita, kod strukturne
segmentacije i mehanike solidarnosti odsustvo diferencijacije ini jo
problematinijom mogunost pojave zajednikog cilja i mobilisanja radi ostvarivanja takvog cilja.
Kao drugo, usled podrivene moi centralnih struktura u pogledu
komandovanja i koordinacije, strukturna segmentacija smanjuje izglede da se pojavi i uvrsti cilj koji bi bio zajedniki itavoj organizaciji.
Sve do pedesetih godina prolog veka centralni organi u Koza nostri
nisu ni postojali, ve su se javili kao sredstvo za postizanje zajednikog interesa familija da se ne privue panja organa vlasti. Komisiji iz
Palerma je tada poveren zadatak smirivanja sukoba meu familijama
i data joj je iskljuiva vlast da kanjava ubistva novinara, politiara i
predstavnika drave. Meutim, i ta komisija i komisija koja je formirana na regionalnom nivou tokom sedamdesetih izgubile su na svojoj moi da izvravaju zadatke usled toga to su bile sainjene kao kolektivna
tela i zato to nisu imale sopstvene slubenike koji bi izvravali odluke.
Od ranih osamdesetih, na osnovu napora koje su uloili Corleonesi,
inilo se da se moe uspostaviti neka vrsta delotvorne centralizovane
komandne strukture. Ovaj savez familija, nastao oko familije Korleone
i njenog voe Tota Rine (Tot Riina), teio je da stekne kontrolu nad
centralnim organima, kao sredstvo za ostvarivanje hegemonije unutar
cele organizacije. Mada su jedno vreme u tome bili uspeni, nikada nisu
institucionalizovali svoju mo. S jedne strane, samim tim to su vladali arbitrarno, nisu bili u stanju da zadobiju legitimitet, to ih je vodilo
neuspehu. Sa druge strane, poto je novi reim predstavljao radikalnu
promenu naela simetrine jednakosti u segmentiranoj strukturi koja
je izdrala proveru vremena, nikada nije mogao da se odagna utisak da
je re o nelegitimnom odstupanju od prirodnog poretka stvari (Paoli,
2000b: 75).
23-Dec-08 09:11:13
37
Kao tree, na nivou pojedinih familija, mogunost preduzimanja koordinisanih akcija poput onih u preduzeu oslabljena je svojstvenom
kontradiktornom prirodom kontakata izmeu lanova unutar familije.
S jedne strane, za koordinisanu akciju su potrebne obavezujue norme
ponaanja koje omoguavaju rukovoenje. Sa odreene take gledita,
to je znatno lake postii time to je statusni ugovor formalizovan od
samog pristupanja organizaciji. Taj ugovor odrava drutveni autoritet
glaveine familije, a samim tim i njegovu sposobnost da usmerava aktivnosti itave grupe, garantujui izmeu lana i grupe doivotni sporazum koji podrazumeva prihvatanje novog drutvenog statusa u kojem
pojedinac mora da se povinuje svim datim zavetima vernosti mafiji.
Aranman sadri i proces bratimljenja novi lanovi postaju braa
u familiji i obavezni su da dele zajedniki reim opte uzajamnosti
(Standing, 2003), tako da organizacija ima prvenstvo nad svim drugim
stvarima: oekuje se bezuslovno i bespogovorno povinovanje pravilima i voama organizacije. Sa druge strane, opta uzajamnost ima dva
efekta. Kao prvo, ugroavajui vernost, ona uveava mogunost za postizanje specifinijih, delatnih dogovora meu lanovima. Meutim,
to ee se takvi odnosi javljaju, vee su anse za podrivanje naela
solidarnosti i jednakosti koji su u osnovi opte uzajamnosti. Kao drugo,
opta uzajamnost omoguava grubo iskoriavanje sledbenika od strane voa zarad ostvarivanja njihovih privatnih ciljeva, a da sledbenici pri
tom nisu u prilici nita ni da pitaju. Dajui obinim lanovima mafije
puno razloga za skepticizam i pragmatizam u ponaanju, princip opte
uzajamnosti seje seme sopstvenog unitenja (Paoli, 2000b, pogl. 2).11
Na osnovu izloenih razloga, predstavu o Koza nostri kao nekoj vrsti podzemne meunarodne korporacije moramo odbaciti budui da je
u suprotnosti sa injenicama. Tokom jedne decenije, u sedamdesetim
i osamdesetim godinama prolog veka, pripadnici ove organizacije su
zaista bili u velikoj meri umeani u meunarodnu trgovinu drogom po-
11
Svedoenje mafijakog dounika Gaspara Mutola (Gaspare Mutolo) dobro pokazuje na koji
nain norme i bezuslovna poslunost olakavaju iskoriavanje lanova mafije. Ponekada se to ini
tako okrutno da moe podriti vernost i dovesti do dezertiranja: Kada sam se prikljuio Koza nostri
i poeo da ubijam ljude, imao sam blago uverenje da za ta ubistva postoje razlozi. Kasnije, kako je
vreme prolazilo, shvatio sam da su stvari otile predaleko, ali mi je jo uvek bilo normalno da to
prihvatim. Oseao sam se kao da mi je savest ista, moda zato to sam mislio: Nareeno mi je da
nekog ubijem, i morao sam to da uinim jer ne mogu da odbijem nareenje. Do promene u mom
razmiljanju dolo je zbog toga to su svi ti ljudi, pobijeni bez razloga, meni bili veoma bliski; neko
moe da osea bliskost ak i prema ivotinjama, a samim tim je jasno da su jo jaa oseanja prema
prijateljima. Ali najstranije mi je bilo kada su poeli da ubijaju ene, pa ak i decu (CPM, 1993:
1224, autorov prevod).
23-Dec-08 09:11:13
38
mou koje su zaradili veliki novac. Meutim, upravo zbog razloga izloenih u prethodnim pasusima, radilo se o umeanost malih grupa na
ogranieno vreme i o tim poslovima je imao saznanja veoma mali broj
lanova koji nisu u njih bili neposredno ukljueni. Retko kada su u te
poslove bile ukljuene cele familije, a jo ree celokupna organizacija
(Paoli, 2000b). tavie, lanovi Koza nostre nisu nikada bili kadri da
postanu znaajni igrai na bilo kom meunarodnom tritu budui da
je njihova organizacija, po svojoj prirodi, imala na raspolaganju veoma
ogranien broj ljudstva koje je mogla regrutovati. Poto je krug kandidata ogranien na one koji su ve deo mafijake supkulture, mogunost
organizacije da stekne specijalizovano znanje i kontakte koji su potrebni za sticanje moi na ilegalnom tritu bila je ozbiljno limitirana (Paoli,
2000a). Ni u istraivanju evropskih trita droge koje su sainili Van
Dajn i Levi (Van Duyne and Levi, 2005) nisu otkriveni dokazi o dominaciji mafije.
Ukoliko je mogue govoriti o specifinim ciljevima i svrsi postojanja organizacije, mora se priznati da oni variraju i vremenom se menjaju. Na primer, izgleda da je lino bogaenje postalo ambicija lanova
Koza nostre tek od pedesetih godina prolog veka, kao rezultat krupnih
ekonomskih, drutvenih i kulturnih promena koje su u to doba obuzele
celu Italiju. Posledica tih promena bila je da su drutveni poloaj i status postali usko povezani sa novcem i posedovanjem bogatstva (Paoli,
2000b). Novac je stican i na nezakonite i na zakonite naine. Mafija
je veoma esto dobit od ilegalnih aktivnosti ulagala u preduzea pod
svojom kontrolom koja su poslovala u skladu sa zakonom. ini se da je
Koza nostra regrutovala svoje lanove i meu osobama koje su se bavile
potpuno zakonitim aktivnostima, od kojih se nije trailo da se odreknu
svog zakonitog posla. Ukoliko bi se moglo govoriti o specifinom i trajnom cilju koji vezuje lanove organizacije, ponajpre bi se moglo rei da
je to uzajamno pomaganje (Paoli, 2000b), vrenje vlasti na svojoj teritoriji i pribavljanje drutvene moi. Kao to je dounik mafije Franesko
Marino Manoja (Francesco Marino Mannoia) objasnio:
Mnogi misle da se ljudi pridruuju Koza nostri zbog novca. To je
samo delimino istina. Znate li zato sam ja postao ovek od asti? Zato to sam pre toga u Palermu bio gospodin Niko. Nakon
toga, gde god sam iao, glave su se sputale nanie. To je bilo,
makar za mene, neto to nema cenu (navedeno prema Paoli,
2000b: 208).
Znaaj drutvene moi Koza nostre pitanje je koje treba detaljno
razmotriti kroz analizu kojoj se sada okreemo, a to je uloga koju igraju
predstavnici drave koji obezbeuju organizaciji celovitost i opstanak.
23-Dec-08 09:11:13
39
Koza nostra i drava

Ve smo pokazali da, kao to i logika nalae, kriminalne organizacije
mogu da preive i napreduju samo uz aktivnu saradnju predstavnika drave, zahvaljujui kojima kriminalci stiu de facto imunitet od gonjenja.
Simbol takve saradnje je Koza nostra u prii njenog dounika Gaspara
Mutola. Mada je bio u bekstvu tokom sedamdesetih godina prolog veka, nastavio je da ivi u svom okrugu, a njegova deca su ila u lokalnu
kolu pod svojim imenima (CPM, 1993: 60). Da bi mogao postojati imunitet ove vrste, po naem miljenju neophodni su sledei uslovi:
1. mora postojati kriminalna organizacija, to jest, moraju postojati svi uslovi da se takva organizacija uopte pojavi, pogotovo slabost drave;
2. drava mora imati potrebu za uslugama koje prua kriminalna organizacija, a koje sama nije u potpunosti kadra da
prui;
3. organizacija mora imati minimum legitimnosti u oima naroda u oblasti u kojoj deluje;
4. drava mora biti makar malo demokratska, a ne autoritarna
ili totalitarna.
Objasniemo u daljem tekstu zbog ega smatramo da je svaki od
ovih uslova neophodan.
Slabost drave i pojava mafije

Ve nam uslovi pod kojima se pojavila Koza nostra mnogo govore
o tome zbog ega ova organizacija tradicionalno moe da se pouzda u
saradnju sa vlastima. Nisu poznate pojedinosti u vezi sa tim gde je i na
koji je tano nain ova organizacija stvorena, mada se zna da se to desilo
neposredno nakon ujedinjenja Italije 1860. godine. Politiki i drutveni
uslovi koji su olakali njenu pojavu su pak poznati. To ima veze, s jedne
strane, sa odlikama drave, a sa druge sa odlikama sicilijanskog drutva
(Pezzino, 1994: 9). Kada je najzad dolo do ujedinjenja, Italija je imala velike tekoe da na Siciliji (kao i u veini junih krajeva) uspostavi
odlike moderne drave, odnosno monopol legitimnog korienja sile.
Postoje najmanje tri meusobno povezana inioca koja su tome razlog.
Kao prvo, oskudna mrea puteva i pruga bila je prepreka za uspostavljanje efikasne uprave. Kao drugo, delimino i nedovreno ukidanje feudalizma iz 1812. vodilo je opstanku centara moi, koji su se neprestano
nadmetali sa dravom u ostvarivanju kontrole nad drutvom. Kao tree,
23-Dec-08 09:11:13
40
italijanska drava je nakon 1860. bila za veinu Sicilijanaca nametnuta

sa strane. Ujedinjenje je bilo u znatno manjoj meri odraz narodnog pokreta, a mnogo vie odraz geopolitikih ambicija vladara iz Pijemonta.
Bilo bi teko oekivati da e nacionalistiki entuzijazam prikupiti energiju naroda koji je uglavnom bio nepismen i bez prava glasa (Newell,
2000: 46). Mere koje je nova drava morala da preduzme u svom naporu da uspostavi vlast od irenja vojne obaveze do uvoenja novih
poreza donele su stanovnitvu dunosti koje nisu bile doekane sa
dobrodolicom. Ujedinjenje je donelo i privredne tekoe, budui da su
ukinute interne carinske prepreke, ostavljajui junjake manufakture
nezatiene pred efikasnijim proizvoaima sa severa. Tako se stvorio
zatvoreni krug u kojem je neprijateljski odnos graanstva podrivao mogunost drave da obezbedi javnu bezbednost, to je dodatno pothranjivalo neprijateljstvo javnosti.
Takva situacija podstakla je i tranju i ponudu na tritu gde deluje organizacija poput Koza nostre. Na strani tranje bila su potrebna alternativna sredstva za odravanje javnog reda i vlast, od koje su
zemljoposednici traili zatitu svojih imanja, preduzetnici osiguranje
i izvrenje trgovinskih ugovora, siromani sredstvo za odbranu od eksploatacije i napada (Hobsbawm, 1966: 66-7). Mafija je svakome ponudila poneto. Na strani ponude, opisana situacija je bila od pomoi da
se u narodu odri privrenst kodeksu asti, iji je mafija bila idealan
primer. Glavni imperativi tog kodeksa bili su i jesu jo uvek: (1) biti svestan svojih prava; (2) isticati ta prava i braniti ih pod svim okolnostima;
(3) initi to nezavisno, koristei se svojim mogunostima i koristei se
i nasilnim sredstvima kada je to neophodno, ali (4) initi to tako da se
u potpunosti iskljui bilo kakvo meanje dravnih vlasti. To je bilo, a
i dalje je, ponaanje koje se, kako primeuje Hobsbaum (Hobsbawm,
1966: 56), uvek razvija u odsustvu efikasnog sistema dravne vlasti i
uvek kada se vlasti smatraju u potpunosti ili makar delimino neprijateljskim (na primer, u zatvorima i meu slojevima na najnioj drutvenoj lestvici) ili indiferentnim u odnosu na stvari koje su zaista znaajne
(na primer, u kolama).
Potreba drave za kriminalnim aktivnostima

Da nije bilo nekih dodatnih razloga, oekivali bismo da drava suoena sa izazovom svom autoritetu, poput onog koji je dobila od Koza
nostre, reaguje odlunim represivnim merama. U suprotnom, u ekstremnom sluaju, i samo postojanje drave bi moglo biti ugroeno budui
da je mafija naroita vrsta kriminalne organizacije. Ona nije samo nevolja za drutvo, poput sitnog kriminala, za ije suzbijanje drava mora
23-Dec-08 09:11:13
41
da preuzme odgovornost. Umesto toga, mafija se javlja kao potencijalno

odredite lojalnosti graana koja je nespojiva sa mogunou da se bude lojalan dravi. Postavljajui se kao alternativan izvor legitimne primene sile, mafija implicitno negira zahtev drave za monopolom u ovoj
oblasti udarajui na same temelje dravne vlasti.
Meutim, upravo zbog toga to je italijanska drava tradicionalno
uivala tako nizak nivo legitimnosti meu Sicilijancima, ona najee
nije bila u stanju da preduzme nephodnu odlunu akciju: policija i
karabinjeri su dugo vremena u mnogim junim oblastima doekivani
neprijateljski i sumnjiavo, te im je bilo teko da ostvare saradnju sa
graanima. Drava se tako nala u paradoksalnoj situaciji ostvarenja
drugog od pomenutih uslova za nastanak saradnje sa mafijom. Naime,
dravi je mafija bila potrebna da bi mogla da obavlja sopstvene funkcije, poput odravanja drutvenog poretka, tako da je bilo lake potraiti
izlaz u mirnoj koegzistenciji sa mafijom nego pokuati da se ta organizacija u potpunosti odstrani. Na kraju krajeva, mada su mafijai inili
zloine, oni su veoma retko to inili kao organizacija i u ime celokupne
organizacije. Verovatno zbog tog razloga, sve do 1982. lanstvo u mafiji
nije bilo samo po sebi nezakonito. Osim toga, mada mafija pokazuje
surovo protivljenje svakom pokuaju meanja u njene stvari i odbija
saradnju sa organima vlasti i graanima, ona se retko suprotstavlja u
punom obimu javnim institucijama i nikada javno ne poziva graane
na nepotovanje zakona (Paoli, 2000b: 254). U stvari, uobiajeno je da
se mafija ponaa upravo suprotno. Radi odranja miroljubivog suivota
i ouvanja sopstvenog imuniteta, Koza nostra veoma briljivo dri svoje
akcije u odreenim granicama. Mafija je svesna da i pored toga to sa
njom sarauju, organi vlasti moraju da deluju represivno protiv nasilja
i ispada koji preu odreenu granicu, jer bi inae ugrozili nepovratno
svoj autoritet i samo postojanje.
Izmeu 1945. i poetka devedesetih godina, drava je morala da se
osloni na mafiju kako bi odrala drutveni poredak na veoma specifian
nain. Razlog je bio strah u vladajuim krugovima od oigledne pretnje koju je predstavljala Komunistika partija Italije (PCI). Drava je
morala da se pouzda u mafiju i da koristi njenu sposobnost da utie
na glasanje ili da ga ak kontrolie u oblastima u kojima je bila jaka.
Komunisti su imali izmeu jedne treine i jedne etvrtine glasaa i bili
su najvea takva partija na Zapadu. Veliina i uticaj partije su bili toliki
da su postojala najmanje tri specifina razloga da se zamuri na uticaj
mafije na izborni proces.
23-Dec-08 09:11:13
42
Kao prvo, Komunistika partija je bila povezana sa suparnikim geopolitikim blokom u odnosu na onaj kojem je pripadala Italija, to je
uzrokovalo ono to De Felie (De Felice, 1989) definie kao situaciju
dvojne lojalnosti (doppia lealt): Ustavu iz 1948. i Atlantskom savezu.
Sve dok je postojala mogunost da Komunistika partija na legalan nain doe na vlast, ove dve lojalnosti su bile sutinski nespojive i davale
su razloga za neustavne aktivnosti pojedinih elemenata politike klase i
dravne birokratije (Bull and Newell, 2005: 99).
Drugo, strah od komunista uinio je vie od prostog opravdavanja
nezakonitih akcija. Te akcije su dovele do stvaranja antikomunistikog
podzemlja koje su inili italijanski i ameriki obavetajci obueni za prikupljanje informacija, sabotae, komunikacije i skrivanje vojne opreme
(Bull and Newell, 2005: 99).
Tree, izborna snaga komunista, a samim tim i mogui trokovi
njihovog kontinuiranog iskljuenja iz bilo kakve mogunosti da utiu
na donoenje odluka, doveo je do tradicije odluivanja konsenzusom
u parlamentu. Komunisti su na taj nain mogli da uestvuju u zakonodavnim procesima iako formalno nikada nisu bili deo vladajue veine.
Drugim reima, snaga partije omoguila je da postavljanje uslova, cenkanje i postizanje kompromisa sa potencijalno neprijateljskim stranim
snagama postane rutina i prihatljiv deo procesa donoenja odluka za
italijanske vladajue krugove.
Minimum podrke naroda u regionu

Naravno, vlasti ne bi morale da sklapaju pogodbe sa mafijom da ona
nije uivala izvesni nivo legitimiteta i uticaja u lokalnim zajednicama.
Ta podrka je trei uslov koji mora biti zadovoljen da bi mafijaka organizacija zadobila imunitet od dravnog gonjenja. Mafija je tradicionalno uivala podrku naroda u izvesnoj meri ne samo zbog toga to
je pruala usluge kao to su zatita i izvrenje ugovora ve i stoga to je
njen kodeks ponaanja odraavao vienje asti kakvo je bilo raireno
meu stanovnitvom. To je mafiji dalo autoritet dovoljan da pretenduje
na teritoriju i da oporezuje komercijalne delatnosti manje-vie rutinski. Taj autoritet omoguava da odnos neprimetno preraste u saradnju
kao to jasno pokazuje svedoenje biveg mafioza Mutola:
Kada preduzetnik doe u kontakt sa nama i plati, i sam stie neku korist: prvo, zato to se razvija prijateljski odnos sa osobom
koja prikuplja meseni iznos, pri emu se preduzetnik uveri da
je lokalni mafija normalna osoba koja se na taj nain ponaa
23-Dec-08 09:11:13
43
zbog novca; i drugo, zato to ima garanciju da ako mu neto bude ukradeno, mafija e smatrati svojim poslom da obezbedi da
mu sve bude vraeno, a ako ga neko prevari, da postoji nain da
se iznudi odteta. Osim toga, tu su i mogunosti za poslovanje:
na primer, zamislite da ste vlasnik firme koja proizvodi pepeljare
i da prodajete, na primer, hiljadu njih, a ja vam predloim da
napravite firmu koja e prodavati deset puta vie. Napraviete
raunicu i proceniti da je predlog primamljiv; onda je na meni da
prinudim firme u okrugu Palermo da kupe ba tu vrstu pepeljara.
Dakle, ne treba smatrati da je preduzetnik uvek na gubitku, nekada dobija. Kada se takav odnos razvije, prirodno je da nakon
nekog vremena dama ili mukarac dou i kau mi: uj, sin mi
se eni i treba mu posao. Ja uzimam stvar u svoje ruke, obiem
fabrike i naem mu posao. To nije problem, neko razgovara sa
vlasnikom i kae mu: Uzmi jednog, dvojicu, trojicu, koliko god
da ih je. Moe potrajati nekoliko nedelja ili mesec dana dok vlasnik fabrike otpusti nekog drugog i tako pronae mesto, ali uvek
moe da nae naina da to uini (CPM, 1993: 1223, autorov prevod na engleski).
Drava mora biti makar minimalno demokratska

Najzad, teko je pomisliti da bi kriminalna organizacija poput mafije
mogla da rauna na saradnju drave iji reim nije makar u najmanjoj
meri demokratski. To jest, autoritaran ili totalitaran reim verovatno
ne bi odobrili postojanje takve kriminalne organizacije. Razlog tome je
to za razliku od demokratske vlasti, koja svoju pretenziju na legitimitet zasniva pre svega na procedurama (to jest, autoritet svojih mera zasniva pre svega na osnovu toga to su preduzete u skladu sa normama
pravilnog postupanja), autoritarna, a jo vie totalitarna vlada, svoje
pretenzije na legitimitet zasniva pre svega na supstantivnoj osnovi (to
jest, autoritet svojih mera zasniva pre svega na osnovu toga to su te
mere u skladu sa onim to vladaoci smatraju da je najbolje za zemlju).
Autoritarnim i totalitarnim vlastima je stoga naroito teko da trpe centre moi nezavisne od drave. tavie, samo postojanje takvih centara
posredno osporava pretpostavku vlasti da ima privilegiju saznanja o
tome ta je ispravno, a ta pogreno za zemlju. Zbog toga je pretnja za
vlast znatno vea nego u demokratskim dravama.
Akcije koje je faistiki reim sprovodio protiv mafije mogle bi
da potvrde ovu pretpostavku. Prema legendi, sve je poelo kada se
Musolini, tokom posete Siciliji u maju 1924, naao u drutvu gradonaelnika mesta Piana dei Greci, mafioza don Franeska Kuije (Don
23-Dec-08 09:11:13
44
Francesco Cuccia), koji je, pokazujui sa neodobravanjem na premijerove telohranitelje, upitao: ta e vam svi ovi policajci? Sa mnom ste i
uivate moju zatitu (Dickie, 2004: 182). Bilo da se ovaj incident zbilja dogodio ili ne, jasno je da je faizmu od poetka bilo teko da pusti
korene na Siciliji i ostatku juga Italije. Poto je to bio pokret zasnovan
na naelima integracije, nacionalnog jedinstva i centralizacije, inilo se
da e njegova verodostojnost i anse za ostanak na vlasti biti vezane za
uspenost u hvatanju u kotac sa tekoama Juga i uvoenjem regiona
vrsto u dravnu strukturu. U isto vreme, budui da su preuzeli vlast
kao u osnovi konzervativna snaga, prostor za akciju bio im je ozbiljno
ogranien (Duggan, 1992: 3): preduzimanje delotvornih mera za reavanje problema Juga znailo bi napad upravo na one zakonske interese
od ije podrke je zavisio opstanak faista na vlasti. U tim okolnostima,
rat protiv mafije voen je iz drugaijih pobuda od onih koje su prethodno izloene: u odsustvu mnogih drugih politiki odrivih mera, on
je mogao da predstavlja prvi korak na putu privredne i drutvene reforme Juga. Kada su izabrali ezara Morija (Cesare Mori) za prefekta
Palerma, reim je imao moralno vrstog oveka, posveenog krutoj i nepristrasnoj primeni zakona, i imao je razloga da oekuje da e taj ovek
dati znaajan doprinos povratku autoriteta drave na Siciliji.
Stvari su se odvijale neto drugaije. Mori je iznad svega bio ovek
od akcije, uveren da je mafija proizvod slabosti drave. Smatrao je da
e masovna hapenja pokazati da su se stvari promenile: povratie se
poverenje javnosti u vlasti i razbie se zavera utanja zahvaljujui kojoj
je mafija opstajala. Umesto toga, njegove akcije su dovele do proizvoljne i preterane upotrebe sile, ukljuujui tu i uzimanje talaca. Slabost
drave ne potie, kako je Mori zamiljao, iz oklevanja da se primeni sila, ve upravo iz suprotnog ponaanja. To jest, drava je na Siciliji bila
slaba, jer kao strana, proizvoljna i represivna sila nije mogla da stekne
potovanje naroda. Usled toga, mada je faizam bio kadar da pritisne
mafiju, nikada nije mogao da je eliminie.12 To, meutim, ne umanjuje
osnovnu poentu: kriminalne organizacije mafijakog tipa pre e potraiti podrku drave u demokratijama nego u autoritarnim ili totalitarnim reimima.
12
U stvari, Morijevo istunstvo je dovelo do takvih ispada da je uskoro postalo jasno da e

njegova antimafijaka kampanja doneti vie tete nego koristi. Zbog toga je juna 1929. ezare
Mori dobio kratak telegram u kome mu je Due poruio da je njegov posao zavren (Dickie, 2004:
190). Zvanian stav tokom tridesetih godina bio je naprosto da je problem reen i da je mafija
poraena.
23-Dec-08 09:11:13
45
Akteri i mehanizam imuniteta

Do sada smo videli, prvo, da kriminalna organizacija mafijakog tipa
moe da postoji samo uz aktivnu saradnju, ili barem trpeljivost, dravnih organa; drugo, da se moraju ispuniti etiri uslova da bi se obezbedila takva saradnja ili trpeljivost. Kada do toga doe, organizacija uiva de
facto imunitet od krivinog gonjenja (iako taj imunitet nije bezuslovan).
Ostaje pitanje: kako se taj imunitet obezbeuje?
Na izgled vaan nain obezbeivanja imuniteta u sluaju Koza nostre
jeste onaj koji ukljuuje izabrane politiare, gde jedna strana ulae svoje resurse sile i podrku na izborima, a druga za uzvrat intervenie kod
sudskih vlasti. Dela Porta i Vanui (1994: 382-7) ukazuju na to da kada
politiari stave do znanja da su povezani sa mafijom, stiu reputaciju da
su opasni, to im pomae da poboljaju svoje izglede u politici na mnogo
naina. Takva reputacija obeshrabruje druge da ih prijave pravosudnim
organima. Kao drugo, mafija moe da pomogne politiaru u dobijanju
glasova. ini se da je ona kadra da to uini, bez obzira na tajnost glasanja, na makar tri naina: prvo, prosto dajui savet. To funkcionie
jer, kao to je V. L. Tomas (1923) dobro uoio, situacija definisana kao
realna jeste realna u svojim posledicama. Drugim reima, dovoljno je
da birai veruju da mafija zna kako su glasali i da je mafija sposobna i
voljna da sprovede odmazdu, pa da zaista doe do eljenog ponaanja
i da mafija zaista uspe u kontroli glasanja. Kao drugo, sve do promene
izbornog zakona iz 1993, parlamentarni izbori su se odigravali na osnovu sistema otvorenih lista sa srazmernim predstavljanjem, gde je glasa
mogao da odabere najvie etiri svoja favorita sa liste kandidata neke
partije. Glasa je mogao da napie na listiu bilo imena tih kandidata ili
njihove brojeve. Kada mafija kae biraima eljenu kombinaciju imena
ili brojeva, ona moe u potpunosti da uniti tajnost glasanja ili barem
da izmeri koliko su se glasai sa odreene teritorije pridravali uputstava. Kao tree, im pribavi jedan prazan glasaki listi, mafija moe da
poini izbornu prevaru. To funkcionie na sledei nain: mafiozo popuni listi i da ga glasau koji ide na mesto izbora. Glasa dobija prazan
papir, ali ga ne popunjava, ve ubacuje listi koji je dobio od mafijaa, a
njemu po izlasku daje svoj nepopunjeni listi. Mafija zatim popunjava
taj listi, daje ga sledeem birau i to se tako nastavlja. Piui o tome
1994, Umberto Santino (Umberto Santino, 1994: 131) belei da novinari procenjuju da organizovani kriminal kontrolie na razne naine oko
etiri miliona glasova.
U zamenu za nasilna sredstva i podrku na izborima, politiari interveniu za Koza nostru kod organa gonjenja. Mogunost da te intervencije budu uspene lei u velikoj moi javnih tuilaca i izloenosti italijanskih pravosudnih institucija politikim pritiscima (Newell, 2005:
23-Dec-08 09:11:14
46
170-3). Javni tuioci su moni iz mnotva razloga, kao to su: (1) ovlaenje da zaponu istragu ne samo na osnovu zahteva drugih organa ve
i na sopstvenu inicijativu u vezi sa prestupima za koje misle da su moda poinjeni; (2) (ono to neki vide kao) ne ba savrena podela uloga
izmeu sudije i tuioca u italijanskom pravnom sistemu;13 (3) obim diskrecionih ovlaenja koja su dobili velikim brojem zakona i propisa, kao
i neodreenost u definisanju nekih krivinih dela.
Ovakva mo tradicionalno utie na to da su tuioci meta politiara
koji ele veze u pravosuu kako ne bi postali predmet istrage. Postoje
mnoge pristupne take koje politiari mogu pronai preko neformalnih veza i saradnje, a sve u cilju uticaja na rad tuilaca u sluajevima
gde je istraga poela ili su spremni za suenje. Kao prvo, rad javnih
tuilatava usmeravaju sudije Apelacionog ili Kasacionog suda, koje su
zaduene, izmeu ostalog, da dodeljuju sluajeve u rad odreenom tuiocu. Direktori tuilatava su ovlaeni da povuku odreenog tuioca
sa sluaja zbog ozbiljne spreenosti ili razloga bitnih za slubu. Na
slian nain, kada je sluaj spreman za suenje, treba odluiti kojem
e sudiji pripasti. Svaki sud, kao i svako javno tuilatvo, nadleni su u
odreenoj geografskoj oblasti, osim ako Kasacioni sud ne prenese nadlenost nekom drugom zbog toga to sigurnost ili javna bezbednost ili
sloboda donoenja odluka osoba ukljuenih u proces moe biti pristrasna pod uticajem ozbiljnih lokalnih prilika, tako da to remeti suenje,
a ne moe se na drugi nain spreiti (lan 45 Zakonika o krivinom
postupku, navedeno prema Pizzorusso, 1990: 144). Kao drugo, italijanski pravosudni organi su izloeni pritisku politiara na mnogo naina.
Proces izbora organa koji upravlja pravosuem, Consiglio Superiore della Magistratura (Visoki savet pravosua, CSM), doveo je do stvaranja
etiri organizovane frakcije koje, mada nisu zvanino povezane sa politikim strankama, tradicionalno doputaju politiarima da preko onih
koje su im ideoloki bliske utiu na mnoge odluke CSM-a, ukljuujui i
odluke o izboru rukovodilaca pravosudnih organa.
U zamenu za to to e popustiti pod njihovim pritiskom, politiari
su u prilici da ponude sudijama neke druge pogodnosti kao to se po-
13
Prigovori na podelu uloga izmeu sudija i tuilaca u italijanskom pravnom sistemu potiu
od injenice da sudije i tuioci pripadaju istom profesionalnom telu, to znai da pojedinci mogu
obavljati obe ove funkcije. Poetne faze krivinog postupka u Italiji sastoje se od prikupljanja i
analize dokaza, to ini istrani sudija, koji mora da odlui da li postoji dovoljno osnova da se
odobri nastavak postupka. Tokom tih faza sudija i tuilac su, kako se tvrdi, materijalno ujedinjeni
u liku istranog sudije. Tokom suenja, mada tuilac i sudija nisu bukvalno sjedinjeni (budui da
istrani sudija ne mora da nastupa na suenju), oni su ipak praktino jedno, jer su glavni dokazi na
kojima sud zasniva svoju ulogu oni pisani dokazi koji su prikupljeni tokom poetne faze, a istrani i
postupajui sudija, kao lanovi istog tela, obino rade veoma blizu jedan drugome.
23-Dec-08 09:11:14
47
kazalo u sluaju Klaudija Vitalonea (Claudio Vitalone) i sedmostrukog

premijera ulija Andreotija (Giulio Andreotti), koji je 1993: bio i formalno optuen (mada je kasnije osloboen) zbog saradnje sa mafijom.
Prema efu rimskih demohriana Vitoriju Zbardeli (Vittorio
Sbardella), karijera Klaudija Vitalonea, biveg magistrata, senatora i ministra Demohrianske partije koji je bio blisko povezan sa Andreotijem, rezultat je transakcija izmeu njih dvojice:
Poto Vitalone nije imao ni izbornu ni politiku podrku, dobio
je podrku od Andreotija, inei za uzvrat uda kako bi mu pribavio politiku prednost sudskim sredstvima. Mislim na to da
moe uiniti neto ime e zadobiti potovanje politiara bilo
tako to e initi usluge na raun pravosua za njihove prijatelje
i pristalice ili tako to e unititi politiki ivot onih koji bi na
sudu mogli unititi tvog prijatelja (Della Porta, 1998: 10).
Kao to se moe videti iz svedoenja mafijakih prebega (Della Porta
and Vannucci, 1994: 381-7), politiari koji prihvataju usluge od mafije
uskoro se nau u situaciji da budu u slubi te organizacije. Do toga
dolazi zato to nasilna sredstva kojima se politiari slue mogu da se
okrenu protiv njih, tako da svaka pretpostavka da e odbiti da ispune
svoju stranu pogodbe moe da se pokae kao fatalna. Ono to ini takav ishod tako monim sredstvom obezbeenja da e politiar uiniti
ono to se od njega trai jeste visoka verovatnoa da e se ostvariti: mo
mafije u osnovi poiva na njenoj reputaciji, to znai da svaki pokuaj da
se ona prevari prevazilazi znaaj odreene transakcije i predstavlja pretnju moi itave organizacije. Mafija mora da vri odmazde da bi ouvala
svoju reputaciju. Za uzvrat, politiari pod uticajem mafije, mada nisu u
potpunosti ukljueni u organizaciju, efektivno postaju ljudi od asti u
praktinom smislu, zbog ega je Koza nostra organizacija koja je, s jedne
strane, van drave i protiv nje, a sa druge strane se mora sagledati kao
neko ko je unutar te iste drave i njen deo (Santino, 1994: 127).
Zakljuak
Prethodni opis ne obuhvata sve mehanizme pomou kojih mafija stie imunitet, a jo manje mehanizme kojima obezbeuje saradnju dravnih organa u sprovoenju svojih kljunih aktivnosti. Od tih dodatnih
mehanizama mogao bi se pomenuti nain na koji Koza nostra uspeva da
smesti sopstvene lanove na izborne i neizborne javne poloaje, korienje korupcije i kako uspeva da, oslanjajui se na masoneriju, obezbedi
pogodan prostor za uspostavljanje viestrukih odnosa sa raznim javnim
slubenicima (Della Porta and Vannucci, 1994: 411). Mogu postojati i
23-Dec-08 09:11:14
48
drugi mehanizmi. Na utisak je da je priroda odnosa izmeu drave i

mafije jo uvek nedovoljno istraena.
Poao sam od toga da u analizi kriminalne organizacije koja je velika,
dugotrajna i sloena poput mafije treba objasniti na koji nain ona, kroz
svoje kontakte sa dravom, obezbeuje da joj dravni organi pomau i
podravaju je. Rad na tome ima znaajnu metodoloku prednost, jer
se uklapa u filozofsko polazite prema kojem objasniti pojavu znai
opisati strukture i mehanizme koji pojavu povezuju sa pretpostavljenim uzrocima njenog nastanka (Keat and Urry, 1975). Meutim, moe
se tvrditi da ovaj na pokuaj ostavlja otvorenim pitanje od kojeg smo
krenuli, to jest kako su takve transakcije uopte mogue. Naime, moe
se rezonovati, kao to smo i mi inili, da problem poverenja kod ilegalnih aktivnosti znai da je za postojanje organizacije poput Koza nostre
potrebno uiniti vie nego samo pribaviti imunitet od gonjenja korupcijom. Zatim se mogu detaljno opisati (ilegalni) mehanizmi, transakcije
sa javnim slubenicima pomou kojih organizacija taj imunitet stie.
Meutim, ak i kada se to uradi, mora se priznati da se zbog ilegalnosti
samih tih transakcija i mehanizama i kod njih javlja problem poverenja.
Tako dolazimo do istog pitanja od kojeg smo poeli. Moemo tvrditi da
je situacija analogna teorijama racionalnog izbora i glasanja, koje ne
mogu da ostanu dosledno racionalne i objasne zbog ega bi se pojedinac
uopte trudio da glasa kada se ima u vidu ekstremno mala verovatnoa
da e njegov glas uticati na ishod i da su trokovi glasanja gotovo sigurno vei od te verovatnoe. injenica da to pitanje ostaje, i pored toga to
organizacije poput Koza nostre empirijski postoje, otkriva nam ogranienja racionalnog i ekonominog nasuprot sociolokog pristupa
ovoj vrsti organizovanog kriminala.
Kao to smo videli, kod Koza nostre se problem poverenja makar
delimino prevazilazi unutranjim rigidnim pravilima organizacije, tolerantnou zajednice u kojoj organizacija deluje i resursima nasilja koji
organizaciji stoje na raspolaganju. Meutim, navoenje tih inilaca samo prividno reava metodoloki problem budui da se naputa osnovna
pretpostavka da je racionalno fokusirati se na norme, vrednosti i drutvene varijable i trai odgovor na pitanje kako je sve poelo.
U ovom radu izloio sam shvatanje da je ispunjenje etiri uslova
omoguilo sicilijanskoj mafiji da zadobije onaj nivo imuniteta koji joj
je bio potreban za postojanje: slaba drava; oslanjanje drave na mafiju radi ispunjenja funkcija upravljanja drutvom koje drava sama nije
mogla u potpunosti da izvede; nivo legitimnosti koji je mafija uivala
u drutvu; demokratski kvalitet reima. Potrebna su dalja istraivanja
kako bi se utvrdilo da li su izloeni stavovi primenljivi i na sline organizacije koje su nastale u drugom kontekstu.
23-Dec-08 09:11:14
49
Uputnice
Anderson, Annelise (1995), Organizovani kriminal, mafija i vlasti
(Organised crime, mafia and governments), str. 33-54 u okviru knjige Gianluca Fiorentini and Sam Peltzman (eds), Ekonomija organizovanog kriminala (The Economics of Organised Crime), Cambridge:
Cambridge University Press.
Bull, Martin J. i James L. Newell (2005), Italijanska politika:
Demokratija pod pritiskom (Italian Politics: Democracy under Duress),
Cambridge: Polity Press.
CPM [Commissione parlamentare dinchiesta sel fenomeno della
mafia e sulle altre associazioni similari] (1993), Audizione del collaboratore di giustizia Gaspare Mutolo, XI legislature, 9. februar, www.liberliber.it/biblioteca/i/italia/verbali_della_commissione_parlamentare_ antimafia/html/violante01/25_00.htm.
Cressey, Donald R. (1972) Kriminalna organizacija (Criminal
Organization), London: Heinemann.
De Felice, Franco (1989), Doppia lealt e doppio stato, Studi Storici,
30, 3, jul-septembar.
Della Porta, Donatella (1998), Sudijska revolucija? Politika korupcija i pravosue u Italiji (A judges revolution? Political corruption and
the judiciary in Italy), rad predstavljen na radionici Italija: Promene,
problemi i izbori (Italy: Changes, Constraints and Choices) na zajednikoj sesiji radionica Evropskog konzorcijuma za politika istraivanja, University of Warwick, 23-28. mart 1998.
Della Porta, Donatella and Alberto Vannucci (1994), Curruzione
Politica e Amministrazione Pubblica: Risorse, Meccanismi, Attori,
Bologna: il Mulino.
Dicke, John (2004), Koza nostra: Istorija sicilijanske mafije
(Cosa Nostra: A History of the Sicilian Mafia), London: Hodder and
Stoughton.
Duggan, Christopher (1992), La mafia durante il Fascismo, prevod
Patrizia Niutta, Soveria Mannelli: Rubbettino.
Durkheim, Emile (1933), Podela rada u drutvu (The Division of
Labour in Society), prevod na engleski George Simpson, New York: The
Free Press.
23-Dec-08 09:11:14
50
Duyne, P.C. van, Politika pranja novca: bojazni i injenice (Money

laundering policy: fears and facts), u okviru knjige: P.C. van Duyne,
K. von Lampe and J,L, Newell (eds,), Finansiranje i organizovanje kriminala u Evropi (Criminal finances and organising crime in Europe),
Nijmegen, Wolf Legal Publishers, 2003.
Duyne, P.C. van, I gangsteri su ljudi: Uenje o ponaanju i istraga
organizovanog kriminala (Mobsters are human too. Behavioural science and organised crime investigation), Crime, Law and Social Change,
2000, no.34, 369-390.
Duyne, P.C. van, Organizovani kriminal, korupcija i vlast (Organised
crime, corruption and power), Crime, Law and Social Change, 2000,
no. 26, 201-238.
Duyne, P.C. van, Fantom i pretnja organizovanog kriminala (The
phantom and threat of organised crime), Crime, Law and Social Change,
1996, vol. 24, 341-377.
Duyne, P.C. van and M, Levi, Droga i novac: Upravljanje novcem
steenim kriminalom u Evropi (Drugs and money, Managing crimemoney in Europe), Abingdon, Routledge, 2005.
Fiorentini, Gianluca and Sam Peltzman (1995), Uvod (Introduction),
str. 1-30 u okviru Gianluca Fiorentini and Sam Peltzman (eds),
Ekonomija organizovanog kriminala (The Economics of Organised
Crime), Cambridge: Cambridge University Press.
Gambetta, Diego (1992), La mafia siciliana. Unindustria della protezione privata, Turin: Einaudi.
Haller, Mark H. (2000), Limpresa illegale: uninterpretazione teorica e storica, str. 27-55 u okviru Saverio Di Bella, Filippo Sabetti and
Pierre Tremblay (eds), Crimine in America, Cosenza: Luigi Pellegrini
Editore.
Hobsbawm, Eric J. (1966), I ribelli: Forme primitive di rivolta sociale, prevod Betty Fo, Torino: Einaudi.
Keat, Russell and John Urry (1975), Drutvena teorija kao nauka
(Social Theory as Science), London: Routledge.
Mareso, Manuela and Luana Serpone, Democrazia sospesa, per mafia, http://www.libera.it/ public/File/17.%20comuni%20commissariati.doc.
23-Dec-08 09:11:14
51
Marletta, Daniela (2006), Occupazione ed Economia in Sicilia,

http://contenuto.monster.it/4746_it_p1.asp
McIntosh, M., Organizacija kriminala (The Organisation of Crime),
Macmillan, London, 1975
Newell, James L. (2000), Partije i demokratija u Italiji (Parties and
Democracy in Italy), Aldershot: Ashgate.
Newell, James L. (2005), Politike za umanjenje korupcije: Sluaj
Italije (Corruption-mitigating Policies: The Case of Italy), Savremena
Italija (Modern Italy), vol. 10, br. 2, str. 163-186.
Paoli, Letizia (2000a), Il crimine organizzato in Italia e in Germania,
str.85-122 u okviru Vincenzo Militello, Letizia Paoli and Jrg Arnold
(eds), Il crimine organizzato come fenomeno transnazionale, Giuffr
Editore.
Paoli, Letizia (2000b), Fratelli di mafia: Cosa Nostra eNdrangheta,
Bologna: il Mulino.
Paoli, Letizia (2003), Nevidljiva ruka trita: ilegalna trgovina
drogom u Nemakoj, Italiji i Rusiji (The invisible hand of the market:
the illegal drugs trade in Germany, Italy and Russia), str. 19-40 u okviru Petrus C. van Duyne, Klaus von Lampe and James L. Newell (eds),
Finansije i organizovanje kriminala u Evropi (Criminal Finances and
Organising Crime in Europe), Nijmegen: Wolf Legal Publishers.
Pezzino, Paolo (1994), Stato e societ nella Sicilia contemporanea: secoli XIX e XX, str. 5-31 in Giovanni Fiandaca and Salvatore
Costantino, La mafia, le mafie: Tra vecchi e nuovi paradigmi, Rome and
Bari: Laterza.
Pizzorusso, Alessandro (1990), Lorganizzazione della giustizia in
Italia: La magistratura nel sistema politico e istituzionale, Einaudi:
Turin.
Re, Katia (2005), Gli attacchini di Palermo, http://www.carabinieri.it/Internet/Editoria/Carabiniere/2005/01-Gennaio/Attualita/02600.htm
Reuter, Peter (2000), Lorganizzazione die mercati illeciti, str. 5777 u okviru Saverio Di Bella, Filippo Sabetti and Pierre Tremblay (eds),
Crimine in America, Cosenza: Luigi Pellegrini Editore.
23-Dec-08 09:11:14
52
von Lampe, Klaus (2003), Organizovanje nikotinske mree. Obrasci

saradnje kriminalaca na crnom tritu cigareta u Nemakoj (Organising
the nicotine racket. Patterns of criminal cooperation in the cigarette
black market in Germany), str. 41-65 u Petrus C. van Duyne, Klaus
von Lampe and James L. Newell (eds), Finansije i organizovanje kriminala u Evropi (Criminal Finances and Organising Crime in Europe),
Nijmegen: Wolf Legal Publishers.
Santino, Umberto (1994), La mafia come soggetto politico. Ovvero:
la produzione mafiosa della politica e la produzione politica della mafia,
str. 118-141 u Giovanni Fiandaca and Salvatore Costantino, La mafia, le
mafie: Tra vecchi e nuovi paradigmi, Rome and Bari: Laterza.
Standing, Andr (2003), Kako kriminal moe biti organizovan?
(How can crime be organised?)
http://www.iss.co.za/Pubs/Monographs/ No77/Chap2 .html.
Thomas, W.I. (1923), Neprilagoena devojka (The Unadjusted Girl),
Boston: Little, Brown, and Co.
23-Dec-08 09:11:14
53
Gorka pilula nasleene

korupcije: korupcija
u Ukrajini i razvoj
farmaceutske industrije
Ana Markovska (Anna Markovska) 1
Uvod: nasleena korupcija

Korupcija, podmiivanje i krae nisu novi problemi u zemljama
biveg Sovjetskog Saveza, meu kojima je i Ukrajina. Istorijski se ova
pojava javljala na razliite naine, pogotovo tokom autokratske ere.
Verujem da smo ti i ja jedini ljudi koji u Rusiji ne kradu, rekao je car
Nikolaj I svom sinu tokom Krimskog rata (Chalidze, 1977, str. 28; o tome takoe u: Van Duyne, 2001). Meutim, car nije pomenuo da poto
je imao apsolutnu vlast, kraa za njega nije mogla imati mnogo drai.
Van Dojn (Van Duyne, 2001) tvrdi da apsolutna vlast iskljuuje korupciju: Poto je bio apsolutni i nikom odgovoran donosilac odluka, on
(Nikolaj I) bio je suvie moan za korupciju (str. 73). Jedan raniji primer sa slinim monikom u glavnoj ulozi moe da poslui kao potpora
Ana Markovska predaje kriminologiju na Fakultetu umetnosti, prava i drutvenih nauka (Faculty
of Arts, Law and Social Sciences), Anglia Ruskin University, Cambridge CB1 1PT.
Autorka eli da zahvali Petrusu van Dojnu za korisne komentare i kritike preanjih nacrta ovog
rada.
23-Dec-08 09:11:14
54
tom stavu. Na primer, poetkom 19. veka imperator Pavle I razmatrao

je smanjenje svojih ulaganja u Odesu. itelji tog grada prikupili su na
hiljade pomorandi, koje su onda bile egzotino voe, i poslali ih kao
mito u Sankt Peterburg. No, da li je to zaista bilo mito, kao to je ono
koje se daje kod koruptivne razmene usluga? Moglo se tvrditi da je to
bio javni poklon, koji je Pavle ljubazno primio i odmah potom postao
prijemiviji prema Odesi, vrativi joj poloaj i privilegije (Gubar and
Herlihy, 2005). Dvesta godina nakon tog dogaaja, graani su podigli
spomenik Pomorandi koja je spasila Odesu. Ostaje za raspravu da
li su ljudi na taj nain odali poast korupciji ili trijumfu naroda nad
njom!
Sve ovo ne znai da je carska Rusija bila imuna na korupciju. alidze
(Chalidze, 1977) pie o dva vida podmiivanja u prerevolucionarnoj
Rusiji: prvi je podmiivanje vlasti ili javnih slubenika koji uzimaju nagradu za obavljanje poslova iz svoje nadlenosti, koji nisu u suprotnosti
sa njihovim slubenim dunostima (str. 149), to se obino nije stroe
kanjavalo. Drugi vid je korupcija kod koje slubenik radi protiv svoje
dunosti ... i gde je kazna bila znaajno vea ( Ibid., str.150).
I pre i posle revolucije u Rusiji, od slubenika se oekivalo da ive od svog posla; oni su to i inili tako to su izvlaili svaku paru koju
su mogli od onih koji su morali da im se obraaju (Estrin navodi u
Chalidze, 1977, str. 146). Zemlja ima dugu tradiciju veoma komplikovanog odnosa prema privatnoj svojini, a kao primer se moe navesti da su
u 19. veku seljaci pozdravljali krae i prevare ako su njihove rtve bili
doljaci (Ibid., str. 4). alidze (Chalidze, 1977) tvrdi da boljevici nisu
uspeli da spree takvo ponaanje, ve su dozvolili krau nacionalnih
razmera murei na takve pojave (str. 24). Da li su boljevici takoe
nasledili odnos prema korupciji? Donekle jesu: od slubenika se esto
oekivalo da e iveti od svog posla.
Pria o mitu i korupciji u sovjetskom zakonodavstvu je sama za sebe
zanimljiva tema, a pogotovo su zanimljive izmene tih zakona. Tokom
tridesetih, sovjetski sudovi su veoma iroko tumaili pojam podmiivanja. alidze (1977) navodi kao primer sluaj gde su enske usluge bile
tretirane kao mito (str. 151). Autor objanjava kako je 1924. Vrhovni
sud Ukrajine proglasio da cilj osobe koja prima ili trai mito moe biti
da zadovolji svoje potrebe novcem, hranom ili drugim materijalnim
dobrima, ili da udovolji svojim seksualnim prohtevima i ostvari fiziko
zadovoljstvo na ovaj ili onaj nain (Chalidze, 1977, str. 151).
Ana Markovska (Anna Markovska)
23-Dec-08 09:11:14
55
Pet godina kasnije, u odluci Vrhovnog suda SSSR-a kae se da sve

oblike zabave koji se ponude slubenicima u zamenu za njihove usluge
treba smatrati mitom (Chalidze, 1977, str. 152). U kasnim etrdesetim
sudovi su bili optueni za blagost prema slubenicima koji nude mito ne pozivajui se na navodno postojanje administrativne nunosti
(Ibid., str. 153). Neki autori (Chalidze, 1977; Simis, 1982) smatraju da
je sovjetski sistem planske ekonomije i ostvarivanja partijskih ciljeva
stvorio sistem u kojem su korupcija i podmiivanje predstavljali izlaz
da ljudi ne budu optueni za neefikasnost (Chalidze, 1977, str. 153), to
objanjava zbog ega su statistike SSSR-a bile poznate po svojoj nepouzdanosti. Od ispunjenja petogodinjih planova do zvaninih podataka
o broju krivinih dela brojke su prilagoavane tako da slue ideologiji
ili da se izbegne kazna. Sovjetski graani su obavetavani da kriminal
u SSSR-u postepeno nestaje i da je mnogo manji nego u prerevolucionarnoj Rusiji (Chalidze, 1977, str. 197). Prema alidzeu (1977), ak ni
ovi falsifikovani podaci nisu objavljivani.
Simis (Simis, 1982) pie o korupciji i industriji u sovjetsko vreme,
kao i o privrednom podzemlju u doba sovjetske imperije. Za primer uzima sluaj Libermana. Kada ga je slubenik KGB-a upitao zbog ega mu
je bilo potrebno toliko mnogo novca, Liberman je odgovorio: Da, samo
200 miliona. eleo sam da napravim 220 po jednu rublju od svakog
sovjetskog graanina (Ibid., str. 118). Stvarnost sovjetskog drutva je
bila takva da su prihodi velikih podzemnih biznismena bili tako veliki da im sovjetsko drutvo nije davalo mogunosti da ih potroe (str.
118). Jedan od sluajeva koje opisuje Simis (1982) je dvostruki ivot
podzemnog milionera. Njegova porodica ivela je u jedanaestosobnom
stanu sa sedam drugih obinih porodica, a ena je spremala veeru u
zajednikoj kuhinji koristei najjeftinije mogue sastojke. Meutim,
kada bi se nali u svojoj zadnjoj sobi, sluili su luksuzne obroke nakon
to bi se reili bedne hrane. ovek koji je uvek nosio staru odeu bio
je milioner i vlasnik fabrike koja mu je donosila godinji prihod vei
od ukupnog prihoda svih ostalih porodica iz stana zajedno (Ibid., str.
102). Njemu nije bio problem da se obogati, ve da njegovo bogatstvo
ne bude prepoznato.
Poev od ranih devedesetih, otklonjene su prepreke za troenje novca, kako unutar tako i van zemalja biveg SSSR-a. Dola su dobra vremena za bogatae u novim zemljama, kao u Ukrajini, gde sada mogu
otvoreno da uivaju u svetskom luksuzu i sticanju ekonomskog i politikog uticaja. Put ka trinoj ekonomiji, zajedno sa privatizacijom i
liberalizacijom ukrajinskog trita, otvorio je mogunosti za prevare,
pronevere i korupciju. ... Ukrajinski nouveau riche privatizovali su
neku imovinu i prikupili bogatstvo prevarnim transakcijama na tritu
hartija od vrednosti. Ubrzo je javnost otkrila da su se kapital i imovi-
23-Dec-08 09:11:14
56
na nali kod bivih efova komunistike partije i Komsomola, koji su

se zatekli na vlasti kada je Sovjetski Savez propao (Dryomin, 2004,
str. 56). Nekoliko autora tvrdi da se organizovani kriminal u Ukrajini
i drugim postsovjetskim zemljama pojavio kao rezultat saradnje izmeu bivih partijskih lidera i kriminalaca (videti Simis, 1982; Dryomin,
2004; Shelley, 2004, Williams and Picarelli, 2004). Vilijams i Pikareli
(Williams and Picarelli, 2004) s pravom primeuju postojanje trojstva
politika biznis kriminal (str. 142) i ukazuju na to da je vano razumeti da su problemi koje je Ukrajina iskusila bili u vezi sa posebnim
svojstvima odnosa unutar tog trojstva. To nije bio postsovjetski razvoj, ve nastavak politiko-ekonomskih odnosa koji su se razvijali od
Brenjevljeve ere: naslee korupcije (Rawlinson, 1996).
Analizirajui promene u antikorupcijskom zakonodavstvu savremene Ukrajine, u ovom poglavlju smo razmatrali decenije sovjetske
vladavine, kriminal koji se tada javljao, ukljuujui i razvoj privrede
podzemlja (Simis, 1982) i kriminal crvenog okovratnika (Los, 1986).
Ukrajinu opisuju kao zemlju u kojoj je korupcija endemska (RoseAckerman, 1999). Ona je usvojila brojne zakone da bi se toj korupciji
stalo na put. U 2006. bilo je preko 50 takvih zakona i drugih propisa. Revolucija iz 2004. dala je mnogim Ukrajincima nadu da e doi
do promena i demokratske reforme. Da li se sitaucija zbilja popravila
i u kojoj meri je realno oekivati da je mogue uspeno boriti se protiv
ukorenjene korupcije, politikih zloupotreba i sa njima povezanim privrednim kriminalom?
Korupcija i organizovani kriminal: kratak pregled

U prouavanju korupcije sree se mnogo problema. U takve poslove mogu biti umeani monici, prestupi su katkad nedovoljno odreeni zakonom, uesnici ne misle da ine neto nezakonito i smatraju
da njihovi zloini nikoga ne ine rtvom (Tupman, 2005, str. 247).
Aleman (Alemann, 2004, str. 26) smatra da je moda pogreno traiti
univerzalnu definiciju korupcije. Za jedne, to e biti simptom da se dogaa neto loe u upravljanju dravom (Rose-Ackerman, 1999, str. 9),
dok e drugi naglasiti znaaj razumevanja politike korupcije kao dela
neformalnih politikih procesa... koji se mogu nazvati politikom iz senke (Alemann, 2004, str. 32). Aleman (2001) razmatra pet dimenzija
korupcije: korupcija kao propadanje drutva, kao devijantno ponaanje, kao logika razmene, kao sistem merljive percepcije i kao politika iz
senke. Ove dimenzije mogu biti od pomoi pri kritikoj analizi koncepta
korupcije.
23-Dec-08 09:11:14
57
Van Dojn (2001) pristupa korupciji kao nezakonitom procesu donoenja odluka, koji ima tri osnovna elementa: diskreciono ovlaenje,
poznavanje procesa donoenja odluka i odgovornost. Rasplet za donosioca odluke nije unapred programiran, ali se mora uzeti u obzir. Po
njegovom miljenju, jedan od vanih elemenata u razvoju korupcije je
uloga voe (Ibid., str. 87): Mogu je spoj korupcije i uspenog liderstva. Aleman (2004) ukazuje na to da korupcija ne vodi nuno dravu
u propast, niti nuno dovodi do opteg rastakanja moralnih vrednosti
(str. 33). Van Dojn (2001) primeuje nekoliko koraka u evoluciji korupcije, meu kojima su rasipnitvo, erozija odgovornosti, vlasnitvo i
favorizovanje i klijentelizam. Veina tih koraka se moe uoiti u periodu
Kuminog predsednikovanja (19942004), kada je bavljenje politikom
postalo privlana prilika da se zaradi. Bi-Bi-Si izvetava da je 2002. privredni rast Ukrajine bio podstaknut rekordnim porastom industrijske
proizvodnje (14,2 %), dok je inflacija oborena sa 25,8 % u 2000. na 6,1
% u 2001. Meutim, tokom svoje desetogodinje vladavine, g. Kuma
je optuivan za kronizam i rukovoenje jednom od najkorumpiranijih evropskih drava (BBC, 2002). Postoji mnotvo razliitih gledita
o Kuminoj vladavini. Dravni savetnik za bezbednost Jevgenij Maruk
tvrdio je da situacija u Ukrajini nije idealna, ali je predvidljiva i stabilna (Business Week, 2002). Meutim, drugi, poput bive vicepremijerke Julije Timoenko, kau da opozicija mora da izoluje reim ulinim
protestima. Stari sistem je potpuno korumpiran. Biznis i politika su
isprepleteni. Ljudi etaju uokolo sa kilom gotovine, naviknuti da veruju
da mogu da dobiju sve to im se prohte (Fawkes, 2005). Da bi se razumela korupcija, moraju se razumeti i kontekst i situacioni mehanizmi
drutva.
Do ranih devedesetih, korupcija, organizovani kriminal, a odskora
i transnacionalni organizovani kriminal, zaokupljaju panju tvoraca
politike u Evropi. Levi (2004) ukazuje na to da organizovani kriminal
ima na svojoj strani politiku prednost, ali analitiku manu da ga odlikuju osobine psihijatrijske Rorahove mrlje, u kojoj svako moe da vidi
svoju sliku (str. 823). Prema Leviju (2004), politika prednost koncepta organizovanog kriminala jeste to da svaki politiar eli da uini neto
vano kako bi reio ozbiljne probleme kriminala (str. 823). To je srazmerno lako, budui da esto nije potrebno mnogo obrazlagati odluku da
se uini neto u vezi sa organizovanim kriminalom.
Analizirajui organizovani kriminal u Rusiji, ili (Shelley, 2004)
navodi da razlog za takvu aktivnost ne lei u potranji za ilegalnim ili
neraspoloivim dobrima i uslugama. Njena hipoteza je da je porast organizovanog kriminala posledica tranzicije iz socijalistike u kapitalistiku privredu. Privatizacija dravnog vlasnitva je omoguila priliku
za nezakonito bogaenje, dok je otvaranje granica bilo olakavajui i-
23-Dec-08 09:11:14
58
nilac (Ibid.). Isto se moe rei za postsovjetsku Ukrajinu, mada se na

taj nain potcenjuju pretranzicioni koreni korupcije i organizovanog
kriminala, o kojima smo ve govorili.
U pokuaju da osmisli instrumente za procenu rizika koji bi se primenili na organizovani kriminal, Albaneze (Albanese, 2004) uoava
tri opta inioca koji objanjavaju postojanje organizovanog kriminala
(Ibid., str .23). Prvi se sastoji od etiri vrste faktora mogunosti: ekonomska pitanja, uloga vlasti, uloga organa gonjenja i, najzad, drutveni
i tehnoloki faktori. Drugu grupu inilaca predstavljaju oni koji su vezani za kriminalno okruenje. Meu njima je prethodna istorija kako
organizovanih kriminalnih aktivnosti tako i korupcije. Trei inilac su
posebne vetine ili pristup, jer i oni mogu biti potrebni kako bi se iskoristile mogunosti za kriminal (Ibid., str. 27).
Ovi inioci su od znaaja za analizu ukrajinskog iskustva budui da
nam pruaju osnovu za razumevanje odnosa izmeu korupcije i organizovanog kriminala. Oni pomau voenju rasprave o pitanju korupcije u
sovjetskoj Ukrajini uopte, a pogotovo o ekonomskoj klimi i duplim arinima partijskih voa, pomau da se utvrde posebni odnosi u trojstvu
biznis politika kriminal i razvoj ukrajinske politike elite tokom
devedesetih. Takoe, rasprava o ovim iniocima omoguava da se bolje
razumeju pitanja transnacionalnog kriminala i problematino ponaanje u pojedinim privrednim granama.
Korupcija u sovjetsko vreme: kriminal crvenog okovratnika

Svi smo svesni da je mito zavladalo u mnogim granama nae ekonomije. 2
Da bi se razumelo kriminalno okruenje savremene Ukrajine, mora se razumeti i zaostavtina iz sovjetskog doba, kao to je ve reeno u uvodu. Izraz kriminal crvenog okovratnika smislili su ameriki
istraivai ranih osamdesetih da bi oznaili prestupe koje poine ljudi
na vanim poloajima u zemljama SSSR-a (Los, 1986). lanovi partije,
visoki dravni zvaninici i vladajua elita bili su meu potencijalnim
lanovima grupe koja je inila kriminal crvenog okovratnika. Kao to
je ve pomenuto, iako su korupcija i pronevere dravne imovine velikog obima bile sankcionisane i smrtnim kaznama u SSSR-u, ta vrsta
Feliks erinski, narodni komesar za komunikacije 1922, navedeno prema Chalidze, 1977, str. 147.
23-Dec-08 09:11:14
59
kriminala je postojala u raznim republikama. Losova (1986) utvrdila je

da su postojali politiki razlozi za krivino gonjenje protiv korupcije u
nekoliko republika, to jest u Uzbekistanu i Azerbejdanu. Ona smatra
da je krivini progon sa jedne strane pruao mogunost zvaninicima
da tvrde kako se bore protiv korupcije, a sa druge strane je ostala skrivena nadmo korupcije u SSSR-u kao takvom i tamo gde su se transakcije odvijale blie centru Moskvi. alidze (1982) objanjava kako je
vladajua elita u SSSR-u uivala mnoge privilegije i vodila luksuzan ivot, a ipak je bila umeana u korupciju i podmiivanje. Prema alidzeu
(1982), postojalo je nekoliko predispozicija koje su lanove vladajue
elite vodile korupciji (str. 33). Najvanija je injenica da nijedna od
materijalnih privilegija kojima su lanovi elite bili obasuti nije pripadala njima lino (Ibid.). Drugi inilac je socijalno prilagoavanje: nakon
godina rada na raznim nivoima partijskog aparata, budui vladaoci zemlje se psiholoki prilagoavaju situaciji u kojoj su mito i pokloni svakodnevna rutina (str. 34).
O tome koliko je korupcija u to doba bila rairena govori Simis, bivi
moskovski advokat koji je radio za podzemlje (Simis, 1982). On opisuje jedan dan u Moskovskom optinskom sudu, kada su se saoptavale
kazne u sluaju u vezi sa podzemnim poslovanjem, gde je grupa dilera
koristila mnotvo fabrika pod dravnom kontrolom da bi uspostavila
ilegalnu privatnu kompaniju (Ibid., str. 67). Izreeno je mnogo zatvorskih kazni razliite duine, ali je jedan branjenik osloboen zbog nedostatka dokaza. On se puta iz pritvora ovog suda (str. 67). Prema
Simisu (1982), ta osoba nije osloboena zbog briljantne odbrane, ve
zahvaljujui mitu koje je drugi advokat umean u sluaj dao sudiji, lanu Moskovskog optinskog suda (str. 68).
Simis (1982) smatra da su sovjetski sudski sistem pustoile dve nedae: zavisnost od partijskih i dravnih vlasti i korupcije. On nalazi tragove korupcije u sudskom sistemu poev od Drugog svetskog rata, kada
je mesena plata narodnog sudije bila taman tolika da plati veeru u
komercijalnom restoranu (Ibid., str.69). U to vreme su javna tuilatva i sudije trgovali pravdom samo da bi poboljali ivotni standard.
Meutim, korupcija nije nestala ni kada se, tokom ezdesetih, finansijska situacija sudija popravila. Poetkom te decenije, kada su poeli antikorupcijski napadi, bilo je sudova u Moskvi u kojima nijedan sudija i
tuilac nisu ostali na poslu budui da je bilo neophodno zameniti itavu
korupcionaku grupu novom grupom (Simis, 1982).
Ogranienja za privatno preduzetnitvo i razvoj podzemne ekonomije produbili su korupcionaku tradiciju u SSSR-u (videti Chalidze, 1977,
u vezi sa privatnim preduzeima u SSSR-u). Simis (1982) objanjava
paradokse sovjetskog sistema u kojem organizovani kriminal ... nosi
23-Dec-08 09:11:14
60
peat sovjetskog politikog sistema, sovjetske ekonomije ... (str. 66).

Rast ilegalnog biznisa tokom pedesetih stvorio je laku lovinu za policiju, tuioce i sudije, koji su trgovali pravdom ... (Simis, 1982, str. 69).
Zapoeti novu poslovnu aktivnost u SSSR-u bila je skupa stvar.
Simis opisuje kako je prvi troak bilo mito koje je trebalo dati svakom
dravnom slubeniku ija se dozvola traila, kao i rukovodiocima organizacija pod ijim okriljem se taj posao zapoinjao. Kada se obezbedi
odobrenje, sledei korak bio je pronalaenje prostora za fabriku ili radionicu, gde je trebalo podmititi jo nekog slubenika. Budui vlasnik
morao je da podnese i brige i trokove pronalaenja sredstava za rad:
mito za slubenike u ministarstvima koji odobravaju narudbenice maina i troak kupovine opreme koja je ukradena iz dravnih prostorija
(Simis, 1982, str. 111).
Tokom osamdesetih, postojala su dva razliita pristupa korupciji i
kriminalizaciji zvaninika Sovjetskog Saveza (Los, 1986). Jedan je najavio Andropov na poetku decenije, i tu su u sreditu panje bili uglavnom disciplina, odgovornost i unapreivanje organizacije. Drugi pristup je bio Gorbaovljev, koji se sastojao uglavnom u zameni starog
politikog kalupa (Ibid.) i preduzimanju u krajnjoj liniji besplodnih mera za zamenu korumpiranog osoblja. Bilo je jasno da bez restrukturiranja sistema prosta zamena ljudi nema mnogo smisla (Ibid.). To jednako
vai za novu Ukrajinu, kao i za stari Sovjetski Savez.
Kako se moe objasniti preovlaivanje korupcije u nekoj zemlji?
Zimbardo (Zimbardo, 2007) postavlja pitanje kako to da dobri ljudi
postaju zli, ukazujui na to da se stvar moe razumeti na alternativan
nain ako se postave sledea pitanja: Koji uslovi dovode do odreenih
reakcija? Koje okolnosti su potrebne da bi dolo do nekog ponaanja?
Kako situacija izgleda sa take gledita uesnika? (str. 8). On objanjava kako se karakter ljudi transformie kada se nau u situacijama
koje oslobaaju mone situacione sile (Ibid., str. 8). Primenjujui ta
pitanja na ovu studiju, pokuaemo da razumemo aktivnosti korumpiranih ukrajinskih slubenika nakon 1991. razmatrajui optu politiku i
ekonomsku situaciju u zemlji. Time ne elimo da opravdamo aktivnosti
korumpiranih slubenika, ve da pokuamo da razumemo okolnosti u
kojima politiari i vladini slubenici na raznim nivoima rade.
23-Dec-08 09:11:15
61
Stvaranje politike elite u nezavisnoj Ukrajini

Odakle dolaze politiari u nezavisnoj Ukrajini i kroz koje faze je
prolo stvaranje te politike elite? Nakon propasti Sovjetskog Saveza
Ukrajina je bila praktino bez sredinjeg autoriteta, ukljuujui tu centralnu vladu, delotvorne demokratske institucije, partije, graanske
pokrete i nevladine organizacije. Te institucije stvaraju politike procese i mogu biti garant demokratskog politikog reima. Karasev (2002)
smatra da je paradoks ukrajinske situacije bila koegzistencija vakuuma
u politikom centru i prisustvo starog administrativnog mehanizma sovjetskog tipa u politici. Vakuum politike elite omoguio je formiranje
nove elite politiara koji su iz senke doli na vlast u veoma kratkom
vremenu.
Do kraja devedesetih, sredite politike moi u Ukrajini stvoreno je
na osnovu saveza izmeu predstavnika bogatih regiona i predstavnika
centralne vlasti. Svi pravi partijski aktivisti bili su skrajnuti na periferiju politikog ivota (Ibid., 2002). Drava nije utemeljena na osnovu
jedinstvene kulturne i politike platforme, ve na osnovu administrativne prisile, regionalne sabotae, kao i od strane onih koji su imali dovoljno resursa da vre najvei uticaj.
Karasev (2002) govori o dva stuba postsovjetskog reima u Ukrajini.
Prvi je bila predsednika vlast, administrativni stub, sa predsednikom
na vrhu i kaskadama lojalnih pojedinaca unutar regionalne, administrativne i vojne hijerarhije. Ti pojedinci su obezbeivali upravljanje
raznim regionima i lokalnom samoupravom i stvarali su savez sa regionalnim vlastima i poslovnom elitom radi kontrole resursa u regionima.
Prema Karasevu, u mnogim regionima takvi savezi su stvorili oinsku
kulturu (oevi regionalne voe), gde su oevi imali veliku vlast
ukoliko su uspevali da konsoliduju administrativne i finansijske resurse, kao i brojne druge monike.
Drugi stub na koji ukazuje Karasev je socijalno-ekonomska struktura. Ona se sastoji od tri sistema: finansijskog, budetskog i poreskog.
Ta struktura zavisi od brojnih privilegija koje su u sri ovog stuba. Na
primer, lojalnost prema sredinjim vlastima povlai sa sobom vie privilegija pri planiranju regionalnog budeta.
Kalman (2004) navodi da je 364 od 450 narodnih poslanika imalo
veze sa privrednim aktivnostima 3 100 biznismena koji su kontrolisali
23,5 % izvoza i 10 % uvoza zemlje. Sva ta preduzea zajedno dugovala
su 4,1 milijardu Hrv dravnom budetu(str. 93). Bilo bi naivno oekivati da e ti zvaninici raditi demokratski i odupreti se korupciji kada
se nau na javnoj funkciji. Veze izmeu biznisa politike i kriminala
23-Dec-08 09:11:15
62
mogle bi se oprostiti da se nisu ispoljavale u parlamentu. Osika (Osyka,

2003) pie da je jedan od motiva za ulazak u parlament bilo dobijanje
imuniteta od krivinog gonjenja. Kada ova pojava jednom pusti korene, razvija se zajedniki mehanizam zatite. Politiari esto oklevaju
da glasaju za ukidanje imuniteta svojih kolega, jer bi se neto slino
i njima samima moglo dogoditi. ak i kada su suoeni sa uverljivim
dokazima kriminalne aktivnosti, oni biraju da ne glasaju za ukidanje
imuniteta (str. 177). U tome ukrajinski pravni sistem podsea na neke
pristupe iz srednjeg veka kada je neko, ne elei da mu sudi graanski
sud, mogao da se pozove na sveteniki ili plemiki imunitet od takvog
gonjenja (Dean, 2001). Glavni nedostaci srednjovekovnog pravnog sistema zvue poznato u savremenoj Ukrajini. Din (2001) te nedostatke
definie kao mogunost plemia da nekanjeno ini zloine i iznudu/
podmiivanje pravde (str. 31).
Istraivai smatraju da se kriminal u Ukrajini moe podeliti na dve
grupe, koje odraavaju drutveno, politiko i ekonomsko lice zemlje:
sindikati biznismena i korumpiranih zvaninika i razne kriminalne grupe umeane u sitne prestupe (Transcrime, 2000). U godinjem izvetaju ukrajinskom parlamentu za 2000. godinu, predsednik je predlagao
mere za spreavanje korupcije u drutvu. Rekao je da su najprofitabilniji sektori ukrajinske privrede podeljeni meu kriminalnim grupama
i da su neki od njih povezani sa najviim funkcionerima. Bivi predsednik Kuma je to pokazao juna 2004. kada je kompanija u vlasnitvu
njegovog zeta pobedila na tenderu za kupovinu Krivoristala, najvee
eliane u zemlji (BBC, 2004). Kompanija je prodata za 800 miliona
amerikih dolara (429 miliona britanskih funti) nakon to je odbijeno
nekoliko stranih kompanija koje su nudile vee sume. Krivoristal zapoljava 52 000 ljudi i ima godinju dobit (pre oporezivanja) od oko
300 miliona dolara. Konzorcijum meunarodnih firmi, meu kojima su
bili LNM i US Steel, nudio je za elianu 1,5 milijardi dolara (Ibid.). U
februaru 2005, jedna od prvih odluka novog premijera bila je ponitavanje ove prodaje eliane.
U izvetaju koji je sainio Transcrime navodi se izjava jednog ukrajinskog funkcionera koji ukazuje na to da kriminalne grupe meusobno
dele sfere uticaja u Ukrajini (Transcrime, 2000, str. 57). Prema nekim
ukrajinskim dravnim funkcionerima, glavne oblasti koje su pogoene
privrednim kriminalom (u 1997) bili su transferi konvertibilnih sredstava na raune u stranim bankama, pranje novca kroz ulaganja u nekretnine, obveznice, stranu valutu i zakonite komercijalne aktivnosti
(Transcrime, 2000, str. 57).
23-Dec-08 09:11:15
63
Stoga nije bilo iznenaenje kada su glavne take Juenkovog predsednikog manifesta u 2004. bile u vezi sa korupcijom i to je predloeno mnotvo antikorupcijskih mera. Prema tom manifestu, zemlji je
potrebno da odvoji dravnu vlast od biznisa, da zatiti preduzetnike od
slubenika koji gledaju kako e da zarade na njihov raun; da se prestane sa zloupotrebom organa krivinog gonjenja radi pritiska na privrednike; da se proiste poreske slube od korumpiranih slubenika, a da se
podignu zarade potenih; da se ukine poreska policija i da se obezbedi
da oligarsi plate poreze koje su duni (Yuschenko, 2004). Juenko
je rekao da je protiv preraspodele vlasnitva, ali da oligarsi moraju da
plate pravu cenu za preduzea koja su kupili (Ibid.).
Da bi vlasti radile za narod i borile se protiv korupcije, Juenko
(2004) predlae da drava:
Otpusti korumpirane slubenike koji primaju mito i zaposli potene ljude.
Smanji nivo birokratije. Jeftin birokrata moe biti veoma skup

za narod. Vano je slubenicima podii zarade. Svaki slubenik
treba da potpie odgovarajui etiki kodeks.
Jasno formulie ulogu svojih obnovljenih struktura. Drava ne

sme da se mea u ivot obinih graana.
Otpusti korumpirane sudije. Sudovi treba da vrate na snagu

vladavinu prava.
Sprovede stvarne politike reforme, tako da svi obini ljudi razumeju da vlast radi za njih i da radi delotvorno.
Promeni prioritete onih koji rade u sistemu krivinog pravosua. Glavni deo njihovog posla ne treba da bude zatita bogatih,
ve zatita svakog graanina u dravi.
Oisti organe krivinog gonjenja od korumpiranih slubenika, a

da na vodee poloaje zaposli samo najkvalifikovanije i najpotenije slubenike.
Pone sa borbom protiv kriminalnih elemenata i organizovanog

kriminala.
Juenkova (2004) izjava je odraavala oseanja naroda. Problem je
bio na koji nain zapoeti sve te reforme i odakle poeti. Borba za politiku mo koja je ubrzo usledila pokazuje da e to biti dug i teak put.
Dve godine posle ovog govora, Kijevski meunarodni institut za
sociologiju sproveo je istraivanje korupcije u ukrajinskom pravosuu
(KIIS, 2006) tako to je intervjuisao ne samo obine graane ve i advokate iz mnogih mesta. Prema nalazima ovog istraivanja, 85,6 % ispitanika mislilo je da je korupcija veoma rairena u Ukrajini. Zanimljivo
je da je 31 % ispitanika koji su imali veze sa sudskim sluajevima reklo
da novac koji se plati posrednicima (pravnicima i advokatima) sadri
23-Dec-08 09:11:15
64
u sebi i nezakonita plaanja za radnike pravosua3 (Ibid., str. 26). 31,3

% ispitanika izrazilo je uverenje da je za uspeh na sudu potrebno neto
nezvanino platiti (Ibid.). 19,5 % njih je sudije imenovalo kao najkorumpiraniji element u sistemu pravosua (Ibid.). 46 % advokata smatralo je da bi obaveza obelodanjivanja prihoda sudija mogao da bude
jedan od koraka da se uini neto protiv korumpiranosti pravosudnog
sistema u Ukrajini (Ibid., str. 45).
Ova zapaanja potvruju nau tezu da se kriminalno okruenje,
stvoreno tokom sovjetskog vremena, prilagodilo posebnim odlikama
ukrajinske politike i ekonomske sfere i da je endemska priroda korupcije koja je postojala u sovjetsko doba preivela ovaj preobraaj. Ova apstraktna izjava se moe oivotvoriti kada se pogleda uticaj tog preobraaja na razvoj meunarodne trgovine i saradnje. U daljem tekstu emo
ukratko ispitati nedavna deavanja u farmaceutskoj industriji Ukrajine
kako bismo ova pitanja razmatrali na primeru.
Transnacionalna korupcija, javno zdravlje i nedavna

deavanja na tritu lekova Ukrajine
Tjupmen (2005) uoava razliku izmeu stare i nove korupcije.
Stara korupcija obuhvata one vrste aktivnosti koje smo do sada opisivali,
dok nova korupcija obuhvata situacije u kojima spoljna kompanija eli
da korumpira vladine slubenike kako bi zadobila monopolistiki poloaj
bilo kao dobavlja dobara i usluga, bilo kao kupac sirovina. Ovaj oblik
korupcije podrazumeva da lokalni ekonomski i politiki igrai posluju sa
transnacionalnim (Ibid., str. 252). Transnacionalna era i globalizacija
pruaju sasvim novu strukturu prilika za korupciju (Ibid., str. 253).
Na koji nain sve to utie na dananju Ukrajinu? Sledi kratak pregled dogaaja na ukrajinskom tritu lekova i razmatranje odnosa koji
su izgraeni izmeu globalnih farmaceutskih kompanija i ukrajinskih
medicinara. Studija poinje kratkim pregledom korporativne drutvene odgovornosti na globalnom nivou i opisom posebnih odlika ukrajinskog trita.
Istraivanje je sprovedeno u 5 ukrajinskih regiona, u 90 gradova i naselja. Ukupno je

intervjuisano 1 028 ispitanika, od kojih je 62 imalo iskustvo iz prve ruke sa pravosudnim
sistemom. Dodatno istraivanje je obuhvatilo ispitanike unutar i izvan sudova u 48 mesta irom
zemlje.
23-Dec-08 09:11:15
65
Korporativna drutvena odgovornost: globalne farmaceutske kompanije

Na trijumviratu trita koji ine SAD, EU i Japan nastala je veina globalnog istraivanja i razvoja (R&D) i marketinga i zarada (M&S).
SAD su najvee farmaceutsko trite po vrednosti (192 milijarde dolara
u 2002, ili oko 50 % svetske zarade) (ABPI, 2007). Udeo zemalja van
ovog trijumvirata u globalnoj zaradi iznosi oko 11 posto. Treba napomenuti da je merenje uea izvreno prema zaradi, a ne prema koliini: zemlje van trijumvirata proizvode veliku koliinu generikih lekova
manje vrednosti.
U kriminologiji se retko moe naii na studije posebnih privrednih
grana. Klasina studija kriminala u velikim farmaceutskim korporacijama je Brajtvajtova (Braithwaite, 1984). Sadanje interesovanje za
ovaj problem potie i od potonjih izvetaja o doziranju i retkim, ali ozbiljnim neeljenim efektima pojedinih lekova (Medawer and Hardon,
2004). Mada se u ovim izvetajima navode pojedina pitanja o globalnom farmaceutskom tritu, ti podaci nisu usko vezani sa specifinim
problemima korupcije i kontrolom koju nad tritem imaju potpuno
integrisane farmaceutske kompanije (Fully Integrated Pharmaceutical
Companies, FIPCos), koje rade na ranim fazama istraivanja medicinskih novina, razvoju lekova i klinikim studijama i imaju znaajan udeo
u zaradi na glavnim teritorijama.
Na primer, sadanji tretman anksioznosti, depresije i mentalnih bolesti datira od devedesetih godina prolog veka i obino se zasniva na
selektivnoj inhibiciji serotonina koji se preuzima u mozgu. Nakon prve
generacije tih selektivnih inhibitora preuzimanja serotonina (Serotonin
Reuptake Inhibitors, SSRIs) poput Prozaka (fluoxitine, Lilly), lekari su
poeli da prepisuju due terapije i vee doze (Medawar and Hardon,
2004). Sredinom 2003, GSK (GlaxoSmithKline) objavljuje sitnu tampanu dopunu uputstva za prepisivanje leka Seroxat (paroxetine, GSK,
takoe poznat i kao Paxil), gde se procena rizika od prestanka korienja pomera navie sa 0,2 % na 25 % u odnosu na procenu iz 2002. Mada
je ova dopuna, strogo gledano, u skladu sa regulativom, standardni rizik
od nastanka problema pri prestanku korienja leka Seroxat/Paxil iznenada se poveao sa 1 na 4 sluaja na populaciji od 500. Na osnovu toga
se moe zakljuiti da ako se politika prepisivanja na ovaj nain dopunjava, postoji vei potencijal za njeno prilagoavanje. Da li je to kriminalna
aktivnost, propust farmaceutskih kompanija, regulatora, unutranjih
procedura ili, jednostavno, dobra politika klinike medicine?
23-Dec-08 09:11:15
66
Nema jednostavnog odgovora na ovo pitanje, ali treba razmotriti da

li marketinke metode smeju da budu na granici moralno prihvatljivog. Reklamiranje pojedinih farmaceutskih kompanija je ve privuklo
kritike (legalizovano podmiivanje, Arie, 2003). U Italiji je 2003. etrdeset zaposlenih u GSK-u i 30 lekara bilo pod istragom zbog pojave
poznate kao comparaggio prepisivanje lekova u zamenu za poklone,
kao to su kompjuteri ili plaena putovanja (Ibid.).
U SAD-u je firma TAP Pharmaceuticals kanjena od strane
Ministarstva pravde sa 875 miliona dolara zbog davanja lekarima uzoraka lekova zarad toga da oni kasnije podnesu raun za njih federalnim
vlastima. Farmaceutske firme su platile preko 2 milijarde dolara izmeu
2000. i 2003. u sluajevima iznetim pred Ministarstvo pravde SAD-a,
uglavnom zbog prestupa pri odreivanju cena i remeenja trita (The
Economist, 2003).
Oglaavanje neposredno usmereno ka korisniku (Direct-tocustomer, DTC) lekova koji se prepisuju na recept je jo jedna oblast
u sivoj zoni. Tokom 1997. farmaceutske kompanije su mogle da se reklamiraju neposredno kod potencijalnih potroaa u SAD-u, to je za
posledicu imalo obeleavanje vie od 100 dana u godini kada je graanstvo upozoravano na opasnost od odreene bolesti. U ciljne grupe su
spadali i ljudi koji bi lako mogli postati rtva sopstvenog straha i poeti
sa samotretmanom. Kao to je Derom K. Derom zabeleio u romanu
Tri oveka u amcu: Kod mene jetra nije bila u redu. Znao sam da
moja jetra nije u redu, jer sam upravo itao jasan prospekt za tablete za
jetru, u kojem su detaljno opisani razni simptomi na osnovu kojih moe
da se zakljui da neija jetra nije u redu. Imao sam ih sve!
Kada se uzme u obzir ta se sve dogodilo na farmaceutskom tritu
razvijenih zemalja tokom poslednjih dvadeset godina, bilo bi zanimljivo
ispitati da li je Ukrajina ita nauila na osnovu njihovog iskustva.
Farmaceutsko trite Ukrajine

Farmaceutske kompanije irom svega optuivane su za razne sumnjive aktivnosti, poput oligopolistikog ponaanja, preuveliavanja
trokova razvoja lekova, stvaranja pogrenog utiska kroz reklamiranje i
korienje patentnih prava i trgovakog znaka radi ouvanja dominacije na tritu (Medawar and Hardon, 2004). Zanimljivo je pogledati koja
je bila uloga globalnih farmaceutskih kompanija u razvoju farmaceutskog trita u Ukrajini.
23-Dec-08 09:11:15
67
Ukrajinsko farmaceutsko trite rapidno raste tokom poslednjih deset godina. Espikom (Espicom, 2006) ukazuje na to da sa populacijom
od skoro 50 miliona, Ukrajina predstavlja potencijalno lukrativno farmaceutsko trite. U praksi, ona to nije. Veina domaih proizvoaa
su sitni i fokusirani na proizvodnju generikih lekova. Brojni su proizvoai koji rade u skladu sa standardima Dobre proizvoake prakse
(Good Manufacturing Practice, GMP), to je potrebno radi prodaje na
zapadnim tritima, mada se ti proizvoai realno mogu nadmetati sa
uvoznim zapadnim proizvodima samo po ceni (Ibid.). Jedan od ozbiljnih uoenih problema je zatita prava intelektualne svojine. Domae
kompanije su sklone proizvodnji kopija zapadnjakih lekova, a pravosue nema dovoljno iskustva da se bavi sluajevima krenja prava intelektualne svojine. To omoguava da se sa ovakvim aktivnostima nastavlja. Vlada SAD-a je u okviru Liste prioritetnog posmatranja (Priority
Watch List) 2006. navela za Ukrajinu da je potrebna bolja zatita od
nepotenog korienja podataka farmaceutskih testova u komercijalne
svrhe (Ibid.).
Razvoj farmaceutskog trita u Ukrajini odigrava se paralelno sa
opadanjem dravne potronje na zdravstveni sistem, koje je rezultiralo
rapidnim opadanjem zarada lekara (vie detalja o ukrajinskom zdravstvenom sistemu videti u: Ensor, 2004; Rashid 2005). U vezi sa korupcijom starog stila, neformalna plaanja lekara mogu obezbediti njihovu bolju panju i staranje, a prema Ensoru i Saveljevoj (1998) takva
plaanja mogu predstavljati znaajan deo ukupne potronje na zdravstvenu zatitu. U vezi sa novom korupcijom (Tupman, 2005), neke
farmaceutske kompanije koje su ulazile na trite Ukrajine videle su za
sebe mogunost da kupe potovanje ulazei u sloenu mreu odnosa
sa dravnim slubenicima nadlenih organa.
Pilot-studija koju su sprovele Markovska i Isajeva (2007) sugerie
da su mnogi ukrajinski medicinari iskusili to da im se strani farmaceutski predstavnici redovno obraaju. U mnogim prilikama meu njima je
dolo do dogovora na koji nain da promoviu odreeni lek u zamenu za
neku korist (finansijsku ili drugu) koju su dobijali od kompanija.4 Oko
jedne polovine ispitanika priznalo je da su prepisivali lekove u zamenu
za finansijske podsticaje farmaceutskih kompanija (Ibid.). Ovo je siva
zona odnosa izmeu predstavnika farmaceutskih kompanija i lekara.
S jedne strane, lekari treba da budu upueni u najnovija zbivanja na
farmaceutskom tritu, a predstavnici industrije mogu da im prue ta-
Za detaljnije rezultate studije videti: Markovskaya and Isaeva (2007): Korupcija u javnom
sektoru: pouke iz ukrajinskog iskustva (Public sector corruption: lessons to be learned from the
Ukrainian experience).
23-Dec-08 09:11:15
68
kve informacije. Meutim, sa druge strane, predstavnici farmaceutske

industrije rade na stvaranju novih interesnih zona (od lokalnih ambulanti do specijalizovanih bolnica) kako bi promovisali svoje proizvode
i uveali zaradu koju potencijalno stiu nakon takvih aktivnosti. Moe
biti neopravdano ukazati samo na jednu grupu pojedinaca, a bitnije je
razumeti sistem koji doputa da do takve situacije doe. Moe se tvrditi
da su takvoj situaciji, koja je omoguila opstanak prevarama i loem
upravljanju, doprineli odsustvo jasnog zakonskog okvira, korupcija u
pisanju zakona tokom devedesetih i netransparentna pravila registracije novih lekova. Korisno je primeniti Tjupmenov koncept nove korupcije u farmaceutskom sektoru Ukrajine, pogotovo u svetlosti komercijalnih prilika koje se javljaju sa razvojem farmaceutskog trita. Slika
koja sledi predstavlja mogu ishod nezdravih odnosa izmeu predstavnika farmaceutskih kompanija i sektora javnog zdravstva u Ukrajini.
Slika 2:
Stepeni korupcionakog upliva farmaceutskih kompanija na
zdravstveni sektor
(za vie detalja videti: Markovska and Isaeva, 2007)
Farmaceutski odbor u Kijevu
(glavni upija mita) prvi
kontakt zapadnih farmaceutskih kompanija sa ukrajinskom
stvarnou. Najkorumpiranije su
nabavke putem tendera
Vee bolnice (plaanje za

kliniko testiranje)
Specijalistike bolnice (plaanje

za rezultate istraivanja i opte
objavljivanje)
Lokalne ambulante (osnovna

oprema, baterijske lampe,
olovke i papir)
23-Dec-08 09:11:15
69
Pri ulasku na ukrajinsko trite, farmaceutska kompanija prvo nailazi na slubenike iz nadlene institucije, a ovde je to Farmaceutski odbor. Prema anegdotskim dokazima, ovo je prvi i veoma znaajan korak
u pregovorima o strukturi i obimu buduih aktivnosti u Ukrajini kako bi
se obezbedilo zeleno svetlo i dobio pristup do bolnica i lekara. Kasnih
devedesetih postojao je obiaj da kompanije podmiujui dravne slubenike obezbede da se u uputstvima za lekare nau i fabrika imena
lekova koje treba koristiti da bi se reio neki zdravstveni problem.
Kada se zavri prvi korak, kompanija uspostavlja odnose sa specijalistikim bolnicama i lekarima kako bi jo neposrednije reklamirala
lekove. Markovska i Isajeva (2007) piu da je opasnost takve situacije
u tome to lekari pregovaraju o pristupu bolnici i pacijentima, a samim
tim pregovore mogu da vode i sa predstavnicima farmaceutskih kompanija. Kao to smo ranije primetili, brojni su lekari koji su prihvatali
neku vrstu finansijskog podsticaja od predstavnika zapadnih farmaceutskih kompanija. Takvo ponaanje je potpomognuto dugotrajnom tradicijom podmiivanja i korupcije. Kako u sovjetskoj tako i u postsovjetskoj Ukrajini, pokloni i novac pacijenata obezbeivali su pravovremen
tretman, ali su bili i neophodan deo naknade za rad lekara. Piui o
hitnoj slubi u Ukrajini, Rajt (Wright, et al., 2000) zapaa da ta sluba
radi sa budetom koji je nezamislivo mali po zapadnim standardima
(str. 832).
Endemska priroda korupcije u zemlji, koja je prethodno opisana u
ovom poglavlju, prepreka je za formulisanje posebnih antikorupcijskih
strategija koje bi bile usmerene ka odreenim privrednim granama.
Moglo bi se smatrati da ima previe mogunosti za ulazak u korupcionake odnose. Ensor (2004) smatra da se nezvanina plaanja mogu razvrstati u tri grupe: uee u trokovima, ukljuujui nabavke i
zarade, zloupotreba poloaja na tritu i plaanje za dodatne usluge
(str. 237). U zemljama u kojima je korupcija deo svakodnevice, jedan
od naina da se deluje protiv problema u odreenoj privrednoj grani jeste stvaranje planova i uticaj na pojavu na meusektorski nain (Ibid.).
Ensor (2001, str. 244) smatra da formalizovanje nezvaninih taksi uz
briljivo praenje njihovog uticaja moe biti od pomoi da se umanji
premo korupcije i mita u nekim oblastima. Da bi takvi planovi imali izgleda na uspeh, vano je imati zainteresovane donosioce odluka i
politiare, jasno razumevanje prava potroaa i pravian pravni sistem
(Ibid.). Vrativi se na temu sa poetka ovog poglavlja, vano je da se
zapitamo da li se ti potrebni sastojci mogu nai u Ukrajini.
23-Dec-08 09:11:15
70
Zakljuak
Ruski autor iz 19. veka Saltikov-edrin rekao je da bi ivot u Rusiji
bio nemogu bez mita. Uopte uzev, to je i dalje u velikoj meri istinito za
Ukrajinu. Nakon esnaest godina tranzicije ka demokratiji, licemernih
pokuaja da se uspostavi vladavina prava, 52 odredbe za borbu protiv
korupcije, zemlja se i dalje nalazi u borbi sa korupcijom u starom stilu,
samo su igrai novi. Usled pojave meunarodnog novog stila korupcije,
njeno ukupno prisustvo je uveano.
U pokuaju da utvrdi zbog ega korupcija ima dominantno mesto
poslednjih godina u meunarodnim planovima, Bratsis (2003) pie da
kako je kapital postao mobilniji i transnacionalniji, naglaenija je tranja da drave postanu sve slinije naprednim kapitalistikim drutvima, i to na naine koji idu dalje od uobiajenog pritiska za usvajanje
neoliberalne politike (str. 48). Ideja korupcije takoe sada funkcionie
kao nain da se drave dovedu u sklad sa zahtevima meunarodnog kapitala tako to e postati birokratske, predvidljive, razumljive i ujednaene (Ibid.).
Moglo bi se tvrditi da je pravni okvir za borbu protiv korupcije vano
orue globalnog kapitalizma za obezbeivanje uspeha globalnog biznisa. Meutim, ponaanje zapadnih farmaceutskih firmi je daleko od besprekornog i u najmanju ruku bi se moglo nazvati zbunjujuim i moralno dvosmislenim. Jedan aspekt korupcije je njen uticaj na ivot obinih
ljudi, a drugi njena uloga u globalizaciji i internacionalizaciji biznisa.
Ukrajinska farmaceutska industrija je jedan od primera za to.
U ovom poglavlju razmatra se sistemska priroda korupcije u Ukrajini
i zato je za razumevanje situacionog okvira korupcije vano baciti pogled unazad u sovjetska vremena. Iznet je argument da politika korupcija moe oblikovati proces reforme kroz podrku slabim finansijskim
institucijama koje za uzvrat postaju ranjivi agenti korumpiranog sistema (Meunarodna banka za obnovu i razvoj i Svetska banka, 2001).
ini se da borba protiv korupcije u Ukrajini ima dve dimenzije, nacionalnu i meunarodnu. Zbog prirode privrede, tokom sovjetske ere
obim korupcije je bio skriven i smatralo se da je problem lokalizovan.
Korupcija u postsovjetskoj Ukrajini, koja ima za cilj da postane deo
svetske zajednice i da privue strane investicije, u veoj meri je meunarodni problem zbog globalizacije trita i predloenih demokratskih
reformi. Meutim, ono to je normalno za Ukrajinu moe biti prognoza za druge zemlje. Na primer, raspravljajui o tome ta je normalno
u amerikoj politici, Bratsis (2003) primeuje da nikada u istoriji savremenih drava nije bilo zakona protiv politike korupcije kao takve.
Postojali su samo propisi protiv pojedinih primera za ono to se moe
23-Dec-08 09:11:15
71
klasifikovati kao politika korupcija: podmiivanje, pronevere, nepotizam i tako dalje (str. 25; italik dodat). On dalje pita zbog ega je normalno za amerikog kongresmena da ode na sedmodnevno putovanje
koje plate lobisti, ali nikako na putovanje koje traje osam dana (Ibid.,
str. 25). Odgovor pronalazi u saetku etikih pravila, koja postavljaju
ogranienje broja dana koji se mogu provesti na putu o troku sponzora (Odbor za standarde ponaanja funkcionera, 2001, navedeno prema
Bratsis, 2003, str. 26).
Borba protiv korupcije je delikatno polje za socijalni inenjering,
u kojem mere donete sa dobrim namerama, ali psiholoki pogreno
osmiljene mogu stvoriti kontraproduktivne reakcije. Uzmimo sledeu anegdotu: biznismen naputa kancelarije poreske uprave u istonoj
Ukrajini i ali se kako je uvoenje novih pravila o ulasku u zgradu poreske inspekcije uinilo ivot obinih graana skupljim. Nekada se mogla
uneti boca vina i pakovanje okolade kao nagrada za dobru uslugu, a
sada, nakon to su uveli pretraivanje torbi na ulazu, jedino to se moe
uneti je novac u koverti. Neki to zovu porez na borbu protiv korupcije.
Tvorci politike sigurno mogu da smisle neto bolje.
Razmatrajui odnose izmeu farmaceutskih kompanija i lekara u
Ukrajini, neki autori uoavaju da je mogue smanjiti broj sluajeva korupcije u sektoru zdravstva time to bi bila formalizovana neka plaanja
koja se sada nezvanino daju, time to bi bio razvijen transparentniji
sistem prava pacijenata i zakljuivanja ugovora o zapoljavanju (Ensor,
2004). Da li to znai da pravilima treba dopustiti lekarima da uestvuju
na plaenim konferencijama koje organizuju farmaceutske kompanije
i da treba biti transparentan u vezi sa visinom finansijske pomoi koja
se prima od odreene kompanije? Hoe li onda borba protiv korupcije biti uspenija? To bi uinilo jasnijom situaciju radi delovanja protiv
korupcije.
Ne bi trebalo a priori iskljuiti mogunost da takva pravila donesu
uspeh, ali treba imati u vidu da ona imaju ogranienu primenu ili se
uopte ne mogu preneti na druge politike i privredne sfere. Uspeh u
regulisanju korupcije u nekoj industriji je veoma vaan. Mada se moe
uiti i na osnovu globalnog okruenja, za lokalne probleme mora se
nai lokalno reenje, a na ukrajinsku korupciju treba delovati u skladu sa njenom prirodom i uzimajui u obzir bolesti od kojih pati njeno
rukovodstvo.
23-Dec-08 09:11:15
72
Uputnice
ABPI (2007) injenice i statistike o farmaceutskoj industriji (Facts
& Statistics from the pharmaceutical industry). [On-line]. Dostupno na:
http://www.abpi.org.uk/statistics/intro.asp
Albanese, J. S., Predvianje i kontrola organizovanog kriminala:
instrument procene rizika radi usmeravanja napora organa gonjenja
(The prediction and control of organised crime: a risk assessment instrument for targeting law enforcement efforts). U: Finckenauer, J. O.
and Schrock, J. L. ed. Predvianje i kontrola organizovanog kriminala:
iskustvo postsovjetske Ukrajine (The prediction and control of organised crime: the experience of Post-Soviet Ukraine). New Brunswick:
Transaction Publishers, 2004.
Arie, S., Britanski farmaceutski gigant pod istragom zbog podmiivanja u Italiji (British drugs giant in Italian bribery investigation).
The Guardian , februar 2003. [On-line]. Dostupno na: www.guardian.
co.uk
BBC, Ukrajina izvetava o rekordnom rastu u 2001. (Ukraine reports record 2001 growth). [On-line, 2002] Dostupno na: http://news.
bbc.co.uk/1/hi/business/1762511.stm
Braithwaite, J., Korporativni kriminal u farmaceutskoj industriji
(Corporate crime in the pharmaceutical industry). London: Routledge
& Kegan Paul, 1984.
Bratsis, P., Korumpirano, u poreenju sa im? Grka, kapitalistiki
interesi i apsolutna istota drave (Corrupt compared to what? Greece,
capitalist interests, and the specular purity of the state). Discussion paper No.8. London School of Economics and Political Science. [On-line,
2003]. Dostupno na:
http://www.lse.ac.uk/collections/hellenicObservatory/pdf/
Bratsis-8.pdf
Business Week, Prekinute nade ukrajinske ekonomije? Vladin
skandal preti razvoju i moe dovesti u pitanje lanstvo u EU i NATO
(Dashed Hopes for Ukraines Economy? A government scandal threatens growth and could jeopardize EU & NATO membership). [On-line,
2002]. Dostupno na:
http://www.businessweek.com/magazine/content/02_47/
b3809176.htm
23-Dec-08 09:11:15
73
Chalidze, V. N., Kriminalna Rusija: eseji o kriminalu u Sovjetskom

Savezu (Criminal Russia: essays on crime in the Soviet Union). New
York: Random House, 1977.
Dean, T., Kriminal u srednjovekovnoj Evropi 12001550. (Crime in
Medieval Europe 1200-1550). London: Pearson Education, 2001.
Dryomin, V., Organizovani kriminal i korupcija u Ukrajini kao sistemski fenomen (Organised crime and corruption in Ukraine as a system phenomenon). U: Nevala, S. and K. Aromaa, (eds.) Organizovani
kriminal, trafiking, lekovi: odabrani radovi predstavljeni na godinjoj
konferenciji Evropskog drutva za kriminologiju (Organised crime,
trafficking, drugs: selected papers presented at the Annual Conference
of the European Society of Criminology), Helsinki 2003. Helsinki:
HEUNI, 2004.
Duyne, P.C. van, Da li bi Kaligula bio transparentan? Korupcija u
inu i ponaanju (Will Caligula go transparent? Corruption in acts and
attitudes). Forum on Crime and Society, 2001, vol. 1, br. 2, str.73-98.
Ensor, T., and L. Savelyeva, Neformalna plaanja za zdravstvenu zatitu u bivem Sovjetskom Savezu neki dokazi iz Kazahstana (Informal
payments for health care in the Former Soviet Union some evidence
from Kazakhstan). Health Policy and Planning, 1998, 13 (1), str. 41-49.
Espicom, Farmaceutsko trite: Ukrajina: Prilike i izazovi (The
Pharmaceutical market: Ukraine. Opportunities and challenges). [Online, 2006]. Dostupno na:
https://www.espicom.com/prodcat.nsf/
Product_ID_Lookup/00000379?OpenDocument
Fawkes, H., Ukrajina strahuje od uspona novih oligarha (Ukraine
fears the rise of new oligarchs). [On-line, 2005]. Dostupno na: http://
news.bbc.co.uk/1/hi/business/4114342.stm
Gubar, O and P. Herlihy, P., Snaga ubedljivosti mita o Odesi (The
Persuasive Power of the Odessa Myth). Ukrainian Research Institute,
Harvard University. [On-line, 2005]. Dostupno na: http://www.harvard.edu/~ces-lib/docs/Odessa.pdf
International Bank for Reconstruction and Development and World
Bank, Ukraina: Finansovuj sectori economika (Ukrajina: finansijski
sektor i ekonomija). Kiev: International Bank for Reconstruction and
Development, 2001.
23-Dec-08 09:11:15
74
Kalman, A.G., Organizovani kriminal i korupcija u Ukrajini: problem protivmera (Organised crime and corruption in Ukraine: the
problem of countermeasures). U: Finckenauer, J.O. and J.L. Schrock
(eds.), Predvianje i kontrola organizovanog kriminala: iskustvo postsovjetske Ukrajine (The prediction and control of organised crime:
the experience of Post-Soviet Ukraine). New Brunswick: Transaction
Publishers, 2004.
Karasev, V., Gosudarstavo-regionu ili gosudarstvo-naciya? (Drava
regiona ili nacionalna drava?). The Day, decembar 2002.
Levi, M., Pravljenje politike za kontrolu organizovanog kriminala u Ujedinjenom Kraljevstvu (The making of the United Kingdoms
organised crime control policies). U: Fijnaut, C., and Paoli, L. (ed.)
Organizovani kriminal u Evropi: koncepti, obrasci i kontrolne politike u
Evropskoj uniji i van nje (Organised crime in Europe: concepts patterns
and control policies in the European Union and beyond). Dordrecht:
Springer, 2004.
Los, M., Kriminal crvenog okovratnika: kriminal elite u SSSR-u
i Poljskoj (Red-collar crime: elite crime in the USSR and Poland).
Washington, DC: Kennan Institute for Advanced Russian Research,
1986.
Markovska, A. and A. Isaeva, Korupcija u javnom sektoru: pouke koje treba izvui iz ukrajinskog iskustva (Public sector corruption: lessons
to be learned from the Ukrainian experience). Crime Prevention and
Community Safety, 2007, vol. 9, br. 2, str. 118-130.
Medawar C, and A. Hardon, Medicina van kontrole: antidepresivi
i zavera klijentele (Medicines Out of Control: Antidepressants and the
Conspiracy of Goodwill). Amsterdam: Aksant Academic Publishers,
2004.
Osyka, I., Antikorupcijska politika u Ukrajini (Anti-corruption policies in Ukraine). U: P. C. van Duyne, K. von Lampe, J. L. Newell (eds.)
Finansiranje i organizovanje kriminala u Evropi (Criminal Finances and
organising crime in Europe). Nijmegen: Wolf Legal Publishers, 2003.
Rashid, S., Y. Savchenko, N. Hossain, Javno zdravlje i vladavina:
iskustva Bangladea i Ukrajine (Public health and governance: the experience of Bangladesh and Ukraine). The Quarterly Review of Economics
and Finance, 2005, br. 45, str. 460-475.
23-Dec-08 09:11:15
75
Rawlinson, P., Kratka istorija ruskog organizovanog kriminala

(Russian organized crime: A brief history). Transnacionalni organizovani kriminal (Transnational Organised Crime), 1996, 1-3, str. 28-52.
Rose-Ackerman, S., Korupcija i vlast: uzroci, posledice i reforma
(Corruption and government: causes, consequences, and reform).
Cambridge: Cambridge University Press, 1999.
Shelley, L. (2004) Savremeni ruski organizovani kriminal: ukorenjenost u ruskom drutvu (Contemporary Russian organised crime: embedded in Russian society). U: C. Fijnaut and L. Paoli (eds.),
Organizovani kriminal u Evropi: koncepti, obrasci i kontrolne politike u
Evropskoj uniji i van nje (Organised crime in Europe: concepts patterns
and control policies in the European Union and beyond). Dordrecht:
Springer, 2004.
Simis, K., SSSR: Tajne korumpiranog drutva (USSR: Secrets of a
corrupt society). London: J. M. Dent & Sons Ltd, 1982.
The Economist, Guranje pilula (Pushing pills). The Economist, 13.
februar 2003.
Tupman, B., Transnacionalizacija i korupcija; neke teoretske i praktine implikacije (Transnationalisation and corruption; some theoretical and practical implications). U: J. Sheptucki and A. Wardak (eds.)
Transnacionalno i uporedna kriminologija (Transnational and comparative criminology). London: Glasshouse, 2005.
Yuschenko, V. (2004) Predsedniki manifest. [On-line]. Dostupno
na: www.yuschenko.com.ua
Williams, P. and J. Picarelli, J., Organizovani kriminal u Ukrajini:
izazovi i odgovori (Organised crime in Ukraine: Challenge and response). U: Finckenauer, J.O. and J.L. Schrock (eds.), Predvianje i kontrola organizovanog kriminala: iskustvo postsovjetske Ukrajine (The prediction and control of organised crime: the experience of Post-Soviet
Ukraine). New Brunswick: Transaction Publishers, 2004.
Wright, S.W., L.B. Stack, B.R. McMurray and S. Bolyukh, Hitna
medicina u Ukrajini: izazovi postsovjetske ere (Emergency medicine
in Ukraine: challenges in the Post-Soviet Era). American Journal of
Emergency Medicine, 2000, vol. 18, br. 7, str. 828-832.
Zimbardo, P., Luciferov efekt. Kako dobri ljudi postaju loi (The
Lucifer effect. How good people turn evil). London: Rider, 2007.
23-Dec-08 09:11:16
76
23-Dec-08 09:11:16
77
Antikorupcijska
politika u Ukrajini
Igor Osika (Igor Osyka)1
Uvod
Ove godine (tekst je pisan 2001. prim. prev.) Ukrajina je slavila desetogodinjicu svoje nezavisnosti. Ovaj kratak period nije bio dovoljan
da se prevazie negativno naslee Ukrajinske Sovjetske Socijalistike
Republike, ukljuujui tu i cvetanje korupcije. Danas to zlo preplavljuje sve sfere drutvenog ivota, oteava demokratske reforme i razvoj
trine ekonomije. U oima spoljnog sveta Ukrajina je dobila reputaciju
jedne od najkorumpiranijih zemalja. Prema Indeksu percepcije korupcije Transparency Internationala za 2000, Ukrajina je na 88. mestu meu 90 zemalja koje su te godine bile na listi.2
ini se da je korupcija u Ukrajini postala nain ivota. Za mnoge
graane korupcija je deo obinih i svakodnevnih drutvenih odnosa.
Prema jednom sociolokom istraivanju sprovedenom u centralnim
regionima zemlje, vie od 90 posto ispitanika je platilo mito barem jednom u svom ivotu. Brojni su oni koji priznaju da je sledea teza postala norma: ukoliko ne plati, nikuda nee stii.3 Ljudi smatraju da
Autor je instruktor kriminalistike na Dravnom univerzitetu unutranjih poslova (Harkov,

Ukrajina), u okviru programa saradnje sa Chicago-Kent College of Law.
Transparency International Corruption Perception Index na: http://www.transparency.de/

documents/cpi/index.html
Vitaliy Zeliuk, Potraga za rentom na regionalnom nivou (Rent seeking on Regional Level),
EastWest Institute, Ukraine Regional Report, Issue nr. 14, 1 March 2001.
23-Dec-08 09:11:16
78
su najkorumpiraniji zdravstvene institucije, dravna automobilska inspekcija, institucije visokog obrazovanja, organi optinske samouprave
i srednje kole. Ostale pomenute sfere drutvene politike i javne uprave
su slube socijalne zatite, carinske slube, poreska inspekcija i uprava, obrazovanje, slube za zatitu zdravlja, organi gonjenja i kontrole
i izvrni organi optina. Prema rezultatima mnogih sociolokih istraivanja i miljenju mnogih strunjaka, pri susretu javnog slubenika i
graanina esto dolazi do iznude ili podmiivanja.4
Veina masovnih medija zavisi od vlade ili oligarha, grupe parlamentaraca i drugih vodeih politiara koji su u postsovjetskoj eri stekli
ogromno bogatstvo koristei se politikim poloajem kako bi zadobili
kontrolu nad najlukrativnijim ukrajinskim resursima i preduzeima. U
nekim oblastima, biznismeni sa sumnjivim vezama sa organizovanim
kriminalom kupili su medijske korporacije.5 Prema drugim podacima, veina TV-kanala koristi i kapital iz senke da bi ostala na povrini,
zbog velikog poreskog optereenja. Narodni poslanici (lanovi lokalnih, regionalnih i dravnog parlamenta), politike frakcije i odbori, kao
i lokalne vlasti, imaju neku ulogu u radu najmanje jedne treine TV i
radio kanala, ili ak i vie od toga.6 Veoma je verovatno da e ovakvo
stanje stvari imati uticaja na nacionalnu izbornu kampanju 2002.
Socioloka istraivanja potvruju ozbiljnost problema korupcije.
Prema istraivanju koje je sprovela Meunarodna fondacija za izborne
sisteme u decembru 2000, 93 % Ukrajinaca osea iroku rasprostranjenost korupcije, 75 % misli da je ona veoma rairena, 96 % odgovara da
je korupcija ozbiljan problem, a 81 % smatra da je ona veoma ozbiljan
Dmytro Marunych, Staza transparentnosti (The path of transparency), EastWest Institute,

Ukraine Regional Report, Issue nr. 14, 1 March 2001 and Anti-corruption Bulletin, #3, 2000, na
www.anticorruption-ua.org. [Hereinafter Marunych]
Freedom House Medijski odgovor na korupciju u novim demokratijama (Media Responses to

Corruption in the Emerging Democracies), na http://freedomhouse.org/reports/mediatxt.html
Treina ukrajinskih TV-kanala je u vezi sa poslanicima i elnicima lokalnih vlasti (One-third

of Ukrainian TV channels tied to MPs, local authorities), official BBC Monitoring Service - United
Kingdom; 9. april 2001, na http://globalarchive.ft.com/glo-balarchive/article.html
Igor Osika (Igor Osyka)
23-Dec-08 09:11:16
79
problem. U oba sluaja, svest o prisustvu korupcije je u porastu u odnosu na prethodnu godinu.7
Broj poinjenih krivinih dela podmiivanja i zloupotrebe moi i poloaja svake godine je u porastu. Prole godine je zabeleeno oko 1 500
takvih krivinih dela, a u prvih pet meseci ove godine 1 300.8 Samo za
poslednjih est meseci 2001. Dravna sluba za borbu protiv privrednog kriminala otkrila je 9 400 prestupa iz svoje oblasti. Meu njima je
54 % bilo u vezi sa nenamenskim troenjem budetskih sredstava, 11 %
u vezi sa procesom privatizacije, a 13 % u vezi sa poljoprivrednim subvencijama. Tri hiljade krenja pravila zabeleeno je u sektoru energetike, a 1 100 u meunarodnim poslovnim transakcijama.9 Takoe je u
porastu broj osuenih zbog primanja mita (ukupno 4,8 posto), a meu
osuenima, broj dravnih slubenika uveao se za 13 %. 10 Od 1996, u
Ministarstvu unutranjih poslova zabeleeno je 6 800 sluajeva u vezi
sa mitom, to je poveanje od 20 posto u odnosu na prethodni petogodinji period. 11
U 2000. i 2001, Ministarstvo unutranjih poslova optuilo je 5 hiljada ljudi zbog korupcionakih administrativnih prestupa. Maja ove godine to ministarstvo je pokrenulo specijalnu operaciju Koruptor irom
Ukrajine. Za 19 dana operacije procesuirano je 1 600 administrativnih
Ivan Sikora, koordinator nacionalnog antikorupcijskog programa Koalicija za slobodan izbor

(Freedom of Choice Coalition), Antikorupcijski projekti ukrajinskih nevladinih organizacija:
zajedniki problemi vode zajednikim akcijama (Anti-corruption Projects of Ukrainian NGOs:
Common Problems Leaded to Common Actions), prezentacija na meunarodnoj konferenciji
Antikorupcijske strategije za zemlje u tranzicionim ekonomijama: zajedniki problemi, zajednika
reenja (Anti-corruption strategies for countries with transition economies: common problems,
common solutions), 18-21. jul, 2001, Kijev, Ukrajina [u daljem tekstu Sikora].
Posebnosti korupcije u Ukrajini (Particularities of National Corruption), novine Svoboda

#27 (61), 17-24. jul 2001, str. 3-7. (Transkript parlamentarne debate o problemima korupcije u
Ukrajini, 4. jul 2001). [u daljem tekstu Particularities].
Ekonomija protiv sivog sektora: ko e pobediti? (Economics vs. Shadow Sector: who
will win?), intervju sa efom Dravne slube za borbu protiv privrednog kriminala, generalpukovnikom Milicije Viktorom Litvinjenkom sa Verom Valerko, Ukrajinska milicija, #7, 2001, str.
8-10. [U daljem tekstu Litvinenko].
10
11
Particularities, supra napomena 8, str. 3.

Crime Digest, januar 2001, ambasada SAD-a u Ukrajini, Kijev, dostupno na http://www.
usemb.kiev.ua/
23-Dec-08 09:11:16
80
prestupa. Meutim, samo jedna etvrtina je dola do suda, to je dovelo

do osude 265 osoba, meu kojima je 29 slubenika izgubilo posao.12
Prema zvaninom miljenju glavnog tuioca, koje dele i mnogi naunici, kriminalna statistika ne odraava stvarnu situaciju korupcije u
zemlji. Budui da je korupcija konsenzusni zloin, teko da e se nai
prijava policiji neke od umeanih strana, to znai da je povean broj otkrivenih sluajeva uglavnom posledica intenzivnijeg delovanja organa
gonjenja. Veina korupcionakih prestupa koji su ukljueni u statistiku
poinjeni su u poslednjih 56 godina, a 62 posto njih ine prekraji.13
Problem korupcije je iroko prepoznat u Ukrajini. Prema elniku
Parlamentarnog odbora za probleme organizovanog kriminala i korupcije Juriju Karamzinu, korupcija je u Ukrajini vie socijalni i politiki nego kriminalni problem. Zbog svoje rasprostranjene premoi, ona
predstavlja ozbiljnu pretnju nacionalnoj bezbednosti.14
Korupcija visokih slubenika

Korupcija u Ukrajini dolazi do najviih nivoa vlasti, ukljuujui lanove
parlamenta, pa i samog predsednika. Prema javnim izvorima, najuveniji
visoki funkcioner kriminalac Ukrajine je premijer iz perioda 19961997,
Pavlo Lazarenko, za koga se sumnja da je za svog mandata proneverio ili
ukrao nekoliko stotina hiljada dolara javnih fondova i da je sakrio oko 4 miliona dolara u vajcarskoj banci.15 Meutim, on nije jedini. Vicepremijerka
iz 1996, Julija Timoenko, optuena je za krijumarenje ruskog gasa vredno oko 89 miliona dolara i za krivotvorenje dokumenata kako bi to krijumarenje bilo mogue. Preko ofor kompanije iji je vlasnik zajedno sa
suprugom, izbegla je plaanje 29,8 miliona dolara poreza.16 Postoje ozbilj-
12
13
14

V. Zeleneckiy, O. Kalman, Korupcija i organizacioni i pravni osnovi za borbu protiv nje, Pravo
Ukrainy, #4, 2001, str. 13-17.
15
Chad Nagle, Revolucija dolazi u Ukrajinu (The Revolution Comes to Ukraine), At The End of
History, 30. mart 2001, na http://www.antiwar.com/
16
Olena Horodetska, Ukrajinski sud ukinuo pritvor Kuminom neprijatelju (Ukraine Court
Suspends Detention of Kuchma Foe), 2. april, na http://dailynews.yahoo.com/htx/nm/20010402/
wl/ukraine_politician_dc_1.html
23-Dec-08 09:11:16
81
ne optube za proneveru zapadne pomoi protiv biveg predsednika parlamenta Oleksandera Tkaenka.17 U Belgiji je pokrenut postupak i protiv
poslanika Volkova, koji je svog belgijskog partnera prevario za oko 400
000 dolara.18
Umeanost poslanika nacionalne i regionalnih skuptina u kriminal
takoe je ozbiljan problem. Jedan od glavnih motiva za parlamentarnu
karijeru je sticanje imuniteta od krivinog gonjenja. Politiari nisu voljni da oduzmu imunitet svojim kolegama, ak i kada su suoeni sa uverljivim dokazima o kriminalnom ponaanju. Prema reima Grigorija
Omelenka, lana Parlamentarnog odbora za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, preko dvadeset poslanika bilo bi krivino gonjeno kada bi im bio oduzet imunitet.19 etrdeset i etiri izabrana predstavnika naroda u lokalnim organima takoe ima kriminalnu prolost.
20
lanovi zakonodavnih tela koji su se okoristili od privatizacije dravne
imovine nisu voljni da donesu zakone neophodne radi regulisanja ekonomije i ograniavanja pranja novca, jer bi te odredbe mogle da poslue
i za njihovo eventualno gonjenje. Oni se takoe opiru i donoenju zakona o sukobu interesa.
Najvei ukrajinski skandal svih vremena zbog korupcije dogodio
se ove zime kada je predsednik Kuma optuen za umeanost u ozbiljne zloine. Izmeu ostalog, on je optuen za: izdavanje nareenja
za otmicu i ubistvo novinara Georgija Gongadzea, ije je telo naeno
obezglavljeno; pretnje lokalnim zvaninicima zatvorom ukoliko ne pri-
17
Louise I. Shelley, Organizovani kriminal i korupcija u Ukrajini: prepreke za razvoj trine

privrede (Organized Crime and Corruption in Ukraine: Impediments to the Development of a Free
Market Economy), Demokratizatsiya The Journal of Post-Soviet Democratization (Fall 1998),
str. 648-663, str. 658. Dostupno i na http://www.worldbank.org/html/prddr/trans/janfeb99/
pgs6-7.htm
18
Ukrajina: izvetaj o kriminalu i bezbednosti, 2000, ambasada SAD-a u Ukrajini, Kijev

(Ukraine: Crime and Safety Report, 2000), dostupno na http://www.usemb.kiev.ua/
19
Corruption Watch, Ukrajinski centar za nezavisna politika istraivanja, #10, 22. jul 1998,
navedeno prema Louise I. Shelley, Organizovani kriminal i korupcija u Ukrajini: prepreke za razvoj
trine privrede (Organized Crime and Corruption in Ukraine: Impediments to the Development
of a Free Market Economy), Demokratizatsiya The Journal of Post-Soviet Democratization (Fall
1998), str. 648-663, str. 658.
20
Ukrajina: ef slube bezbednosti upozorava na politike ambicije lokalne mafije (Ukraine:

Security Chief Warns of Local Mafias Political Ambitions, FBIS-SOV-96-219 Daily Report, 8
November 1996), navedeno prema Louise I. Shelley, Organizovani kriminal i korupcija u Ukrajini:
prepreke za razvoj trine privrede (Organized Crime and Corruption in Ukraine: Impediments
to the Development of a Free Market Economy), Demokratizatsiya The Journal of Post-Soviet
Democratization (Fall 1998), str. 648-663, str. 658.
23-Dec-08 09:11:16
82
kupe dovoljno glasova za njega na predsednikim izborima; zatvaranje

oiju pred granatiranjem politikih protivnika. Izjave koje inkriminiu
predsednika kriom je snimao na traku bivi lan njegovog obezbeenja
postavivi u palati prislune ureaje. Kao rezultat svega toga, opozicija
je udruila snage u Forum nacionalnog spasa, a hiljade demonstranata je protestovalo ulicama Kijeva zahtevajui ostavku predsednika,
ali uzalud. Predsednik je priznao da je glas na trakama njegov, ali je
opovrgavao optube. Na parlamentarnom sasluanju o korupciji, narodni poslanik Grigori Omelenko optuio je predsednika za nestanak
12 miliona nemakih maraka iz Dravnog valutnog fonda u vreme dok
je Kuma bio premijer. Omelenko je takoe optuio predsednika da je
znao za kriminalne aktivnosti Pavla Lazarenka pre nego to mu je dao
mandat za formiranje vlade. 21
Borba protiv korupcije visokih funkcionera ima svoje posebnosti. Pre
svega, krivine prijave protiv njih nikada ne dolaze u sud. Umesto toga, dokazi se koriste u obraunima za politiku premo i u eliminisanju
opozicije. Na primer, ubrzo nakon to se pridruila opozicionoj kampanji Ukrajina bez Kume, pomenuta vicepremijerka Julija Timoenko
uhapena je na osnovu optube za korupciju. Mada su sumnje protiv
nje bile snane sve vreme dok je sluila Kumi, optunica je napisana tek kada je promenila stranu. Sudija koji ju je oslobodio iz pritvora
na osnovu zakonske odredbe sada se takoe suoava sa optubom za
korupciju.22
Ponekada se injenice o ovoj vrsti korupcije naprosto ignoriu. Pre
nekoliko godina Parlament je zapoeo istragu o primanju mita u visini od
100 000 dolara koje su poinili visoki funkcioneri, a meu njima i ministri. Istragom nita nije utvreno. tavie, oekuje se da jedan od osumnjienih bude postavljen na poloaj u jednom od glavnih vladinih tela. 23
Druga osobenost borbe protiv korupcije u visokim nivoima uprave
je odreena pasivnost organa gonjenja kada treba zapoeti istragu. U
veini poznatih sluajeva, strani organi gonjenja bili su ti koji su preduzimali mere protiv ukrajinskih zvaninika. Na primer, Lazarenko
je uhapen u SAD-u, a oekuje ga optunica u vajcarskoj. Nedavno
21
22
23

Ukrajina: Optube protiv sudije koji je oslobodio bivu vicepremijerku (Ukraine:
Charges to be brought against judge who freed ex-deputy premier), BBC Monitoring Service
- United Kingdom; 5. april 2001, na http://globalarchive.ft.com/globalarchive/articles.
html?print=true&id=010402003508
23-Dec-08 09:11:16
83
je grupa ukrajinskih poslanika morala da prosledi amerikim istranim organima dokumenta o umeanosti pet optuenih predsednikovih
slubenika u pranje novca. Oni su bili prisiljeni da se obrate za pomo
Amerikancima, jer su ukrajinski glavni tuilac i predsednik ignorisali
vie puta ponovljene pozive da se deluje. 24
Korumpiranje javnih slubenika

U Ukrajini su slubenici na niim nivoima loe plaeni, ali imaju mnogo prilika da svoje mizerne prihode dopune korienjem poloaja. Jedan
od inilaca koji korupciju javnih slubenika ini lakom jesu propisi koji reguliu poslovne aktivnosti. Tu je re o 32 zakona, 18 predsednikih
akata i preko 80 rezolucija o raznim aktivnostima. Tu je i vie od 30 vladinih tela koja su ovlaena da vre inspekcije u preduzeima u gotovo
bilo koje vreme i iz bilo kojeg razloga.25 Glavni problem koji se javlja kod
takvih inspekcija jeste injenica da ne postoje jasna pravila i regulativa.
Biznismeni stoga esto nisu svesni ta konkretno neki inspekcijski organ
od njih trai i kakva su mu ovlaenja. Ukratko, vaei regulatorni sistem
doputa inspektorima da u velikoj meri koriste diskreciju u odluivanju,
to za rezultat ima birokratski lavirint i iroke mogunosti za korupciju, ako ne i iznudu. Na primer, prema istraivanju International Finance
Corporation (IFC), proseni ukrajinski menader gubi dva dana u toku
nedelje na razne inspekcije. Firme tokom godine u proseku imaju 78 inspekcija i priblino 68 upita na koje moraju pismeno da odgovore. 26
Prema ispitivanju menadera privatnih preduzea koje je objavio
Ukrajinski program za edukaciju o reformi trita juna 1998, 96 % ispitanika tvrdi da su veoma visoki porezi bili razlog zbog kojeg su privatizovane firme stagnirale i propadale i naveli su da je vaea poreska
politika razlog za masovnu poresku evaziju i irenje sive ekonomije.
Meu drugim razlozima koji se navode su korupcija dravnih slubenika (59 %), korupcija slubenika lokalne vlasti (52 %), kao i dravna
regulativa i meanje drave. 27
24
Ukrajinski poslanici polau nade u ameriku istragu o ukrajinskoj korupciji, Ukrayina

Moloda, 21. april 2001, str. 4
25
Inna Pidluska, Korupcija protiv istog poslovanja u Ukrajini (Corruption versus clean
business in Ukraine), na http://www.ucipr-.kiev.ua/ert/ert1702.html
26
Id
27
Id
23-Dec-08 09:11:16
84
Situacija je oito dovela do porasta sive ekonomije. Procenjuje se

da ona sada predstavlja izmeu 40 i 45 procenata ukupnog bruto nacionalnog proizvoda. Pretpostavlja se da zbog ovih aktivnosti, u dravni budet godinje ue izmeu 10 i 12 milijardi grivni (22,5 milijarde
dolara) manje nego to bi trebalo.28 Procenjuje se da sedam od deset
preduzea makar delimino radi u sivoj zoni. Ove kompanije nemaju
nikakvu zatitu od korupcije i otvorena su meta za iznudu mita i druge
vidove pljake. Specijalisti su izraunali da je u energetskom sektoru
iznos skrivenih finansija oko 1 milijarda dolara, dok je u sektoru poljoprivrede oko 1,3 milijarde dolara ostalo nezabeleeno.29 Prema miljenju strunjaka, od korupcije se u sivu ekonomiju uloi izmeu 200 i
600 miliona dolara.30 Pranje novca je sa ovim povezan problem znaajnog obima, koji i prouzrokuje i hrani korupciju. Prole godine je Sluba
poreske inspekcije zajedno sa milicijom zabeleila 20 hiljada fiktivnih
firmi koje su se bavile ovakvim rabotama.31 Specijalizovane firme za
zamenu nacionalne valute u dolare, pri emu se menjaju pare steene u
podzemnoj ekonomiji i svetu kriminala, bave se i falsifikovanjem dokumenata i cvetaju irom Ukrajine. Prema procenama nekih strunjaka,
u poslednjih 10 godina u inostranstvo je tajno preneto izmeu 15 i 20
milijardi dolara, dok je u istom periodu Ukrajina pribavila oko 13 milijardi dolara stranih zajmova. 32
Korupcija u organima gonjenja

Korupcija u organima gonjenja je jo jedan veliki problem u Ukrajini.
Policija se smatra jednom od najkorumpiranijih institucija. U isto vreme, policija je veoma otvorena u vezi sa borbom protiv korupcije unutar kue. Tokom 2000, 87 policajaca je optueno za administrativni
28
29
Litvinenko, supra napomena 9.
30
31
Ukrajinski ef poreske slube govori o pitanjima poreske politike (Ukrainian tax chief
interviewed on taxation policy issues), Den, Kijev, na ukrajinskom, 28. mart 2001, str. 4. [u daljem
tekstu Tax Chief]. Takoe dostupno na: BBC Monitoring Service - United Kingdom; 4. april 2001.
http://globalarchive.ft.com/globalarchive/article.html?id=010404008954&query=ukraine#docA
nchor010404008954
32
V. Uschapovskiy, Siva ekonomija kao izvor snabdevanja za organizovani kriminal (Shadow

Economy as a Source Supplier for Organized Crime), Pravo Ukrainy, br. 4, 2001, str. 48.
23-Dec-08 09:11:16
85
korupcionaki prestup.33 Ove godine je na slian nain optueno ak

200 policajaca.34 Ovakav porast je u snanoj vezi sa aktivnostima antikorupcijske policije nedavno izabranog ministra unutranjih poslova
Jurija Smirnova. Meutim, ak ni ove brojke ne odraavaju stvarnost.
Naalost, retko se pominju uslovi u kojima policajci moraju da rade, a
oni su u najmanju ruku surovi. Na primer, prosena zarada policajca
je oko 250 grivni (oko 50 dolara), a u isto vreme taj policajac mora da
plati otprilike 120 grivni (oko 23 dolara) za komunalne raune (struja,
gas, voda i stanarina). Tako im ostane svega 130 grivni (27 dolara) za
druge svakodnevne trokove. 35 tavie, pre dve godine policijaci su lieni posebnih drutvenih privilegija, to je za posledicu imalo smanjenje
njihovog prihoda za oko 40 posto. Zbog toga ne udi to svoj dohodak
dopunjavaju zloupotrebljavajui poloaj.
Pored niskih zarada osoblja, policija ne moe da priuti ni neke
osnovne potreptine poput vozila, goriva, kompjutera i komunikacione
opreme. Deava se da nema dovoljno ak ni jeftinih proizvoda poput
olovaka i papira. Manjak novca odraava negativan odnos prema organima gonjenja, to posledino jo vie ohrabruje korupciju.
I pored svih tekoa, nedavno su ipak sprovedene neke mere radi
kontrolisanja korupcije u policiji. U okviru Odela za organizovani kriminal Ministarstva unutranjih poslova uspostavljena su nova odeljenja
iji je zadatak sprovoenje antikorupcijskih aktivnosti u centralnim organima vlasti. Takoe su oformljena antikorupcijska odeljenja u okviru
Dravne slube za borbu protiv privrednog kriminala.
Novi ministar unutranjih poslova je u treoj nedelji svog mandata izdao Program borbe protiv korupcije u organima i organizacionim
jedinicama unutranjih poslova. Taj program ima za cilj da umanji
korupciju u policijskim snagama i sastoji se od 17 lanova. Obuhvata
sledee mere: razvoj programa radi uveanja discipline u snagama i
metodoloke preporuke za predupreenje korupcije; organizovanje
seminara o antikorupcijskim propisima za pripadnike slube; sprovoenje obavetajnih operacija radi otkrivanja korumpiranih slubenika;
33
Particularities, supra napomena 8, str. 5
34
Program za borbu protiv korupcije u organima i odeljenjima Ministarstva unutranjih

poslova. Imenem Zakonu (Ukrajinske policijske novine), br. 18-19, 8.05.2001.
35
Ukrajina: penzionisani policajci izvode proteste, trae socijalna davanja (Ukraine: Retired
policemen stage protests, demand social payments), BBC Monitoring Service - United Kingdom;
20. mart 2001, na http://globalarchive.ft.com/globalarchive/article.html?id=010320004089&que
ry=ukraine#docAnchor010320004089
23-Dec-08 09:11:16
86
stvaranje baze podataka o imovnom stanju efova policije; primena

sistema za skeniranje sa naglaskom na linim karakteristikama, poslovnim interesima i poslovnim aktivnostima novih pripadnika slube;
pomo u stvaranju dobrotvornih fondova radi podrke organima gonjenja, u koje biznismeni mogu da uplauju sredstva (umesto da podmiuju pojedine policajce), to bi bilo praeno sloganom podrka primeni
zakona; pomo u istraivanju i izdavanju knjige Korupcija u policiji i
njeno spreavanje; razvijanje odnosa sa masovnim medijima kako bi
se borba protiv korupcije nainila transparentnijom.36 Meutim, dominacija represivnih mera u ovom programu dovodi u sumnju mogunost
da njegova implementacija bude uspena.
Dravno delovanje u borbi protiv korupcije

Dravna poreska uprava je preduzela nekoliko akcija radi reavanja problema korupcije. Na primer, potpisali su sporazume sa liderima
poslovne zajednice i Ukrajinskom unijom industrijalaca i preduzetnika
za organizovanje zajednikih radnih grupa radi izrade novih poreskih
zakona. Uspostavljen je Javni nadzorni odbor, a potpredsednik unije je
imenovan za lana tog odbora. Druga mera koju je ista uprava preduzela je uvoenje poverljive telefonske linije u svakom gradu. Svaka osoba
koja eli da pozove i podnese informacije o osobama koje su bile umeane u iznudu ili podmiivanje moe to anonimno da uini. Informacija se
dalje alje u dve nezavisne uprave: jednu koja se bavi antikorupcijskom
politikom i drugu, koja je zaduena za inspekciju ljudskih resursa. One
verifikuju informacije i delaju u skladu sa rezultatima istrage. 37
Od 1998, nakon predsednike Uredbe o deregulaciji preduzetnitva, situacija je poela da se popravlja po pitanju arbitrarnosti inspekcija biznisa. Ova uredba je postavila rigidan okvir za inspekciju privatnih preduzetnika. Nije dozvoljeno vriti inspekcije u istoj firmi ee
od jednom godinje. Inspekcije koje sprovode razni kontrolni organi
moraju se izvriti odjednom, pod koordinacijom poreske uprave. Jedini
izuzetak od pravila je istraga u krivinom postupku. Takve se istrage
mogu sprovesti u bilo kojoj kompaniji, koliko god puta je potrebno, to
i dalje ostavlja otvoren prostor za zloupotrebe od strane policijaca. I
pored ovih unapreenja, porezi su ostali nemilosrdno veliki, tako da
36
37
Program borbe protiv korupcije u organima i organizacionim jedinicama unutranjih poslova.

Imenem Zakonu (novine ukrajinske policije), br. 18-19, 8.05.2001.
Tax Chief, supra napomena 31.
23-Dec-08 09:11:16
87
se biznismenima i dalje vie isplatilo da podmiuju poreznike nego da

plaaju poreze.
I pored ovih akcija, vladine napore da se bori protiv korupcije
Ukrajinci ne smatraju ozbiljnim i delotvornim sudei prema istraivanju u kojem 58,7 % ispitanika ne veruje da vlada ini ita to bi zaustavilo porast korupcije niti da se protiv nje uspeno bori. tavie, 77,1 %
ispitanika sloilo se sa tvrdnjom da neke aktivnosti vladajuih struktura
ak podstiu irenje korupcije.38 Takva neuspenost vladinih napora
esto se objanjava nepostojanjem odgovarajuih zakona i manama postojeih propisa. Dalja analiza e posluiti opovrgavanju ovakvih objanjenja. Pokazaemo da su mnogi zakoni i odredbe tu, ali da vlasti nisu
uspene zbog manjka politike volje i proputanja da sprovedu postojee propise.
Najvaniji propis u ovoj oblasti je zakon O borbi protiv korupcije39
i poglavlje Krivinog zakonika koje ga dopunjuje. Ta dva akta sadre
definicije koruptivnih krivinih dela i sankcije za njih. Prema tim zakonima, odgovornost za korupciju u Ukrajini moe imati dva oblika:
administrativni i krivini.
Zakon O borbi protiv korupcije
Zakon propisuje odgovornost za tri kategorije administrativnih
prestupa:
1.
2.
3.
kad neko poini akt korupcije;

kad neko propusti da se povinuje preventivnim merama
protiv korupcije;
kad neko propusti da pokrene ili sprovede istragu zbog dela
korupcije.
Akt korupcije je nezakonito pribavljanje materijalnih dobara, usluga, privilegija i drugih koristi, ukljuujui tu i primanje ili prihvatanje
predmeta (usluga) kupovinom po ceni (ili tarifi) koja je jasno ispod svoje stvarne vrednosti (l. 1(2)(a)) i primanje kredita ili zajmova, kupovina
hartija od vrednosti, nekretnina i druge imovine korienjem prednosti
i privilegija koje nisu utemeljene u odgovarajuim propisima (l. 1(2)
(b)).
38
Marunych, supra napomena 4.
39
Zakon Ukrajine O borbi protiv korupcije, 5. oktobar 1996, #356/95.
23-Dec-08 09:11:16
88
Mere za prevenciju korupcije za nepreduzimanje akcije za koju postoji odgovornost ukljuuju: 1) posebna ogranienja koja se odnose na
javne slubenike i druga lica ovlaena da postupaju u ime vlade (poput
onih koji mogu uiniti uslugu raznim pojedincima i pravnim licima u
okviru svojih poslovnih aktivnosti koristei se ovlaenjima koja proistiu iz njihovog zanimanja, ili da budu ukljueni u poslovne aktivnosti
neposredno ili preko posrednika); 2) prijavljivanje prihoda; 3) dunost
da se podnese beleka o otvaranju rauna u stranoj valuti u stranoj banci. Posebne dunosti su propisane za najvie slubenike ministarstava i
odeljenja, preduzea u dravnom vlasnitvu, institucijama i organizacijama i njihovim organizacionim jedinicama za sluaj da naine propust
u kontrolisanju korupcije u okviru svojih ovlaenja i da ne obaveste o
poinjenoj povredi nadleni organ gonjenja (lan 10). Namerno nepodnoenje prijave ili nepravilno podnoenje prijave o uoenoj korupciji
ili drugoj nezakonitoj radnji koja je u vezi sa korupcijom ukoliko je bilo
osnova za podnoenje takve prijave; ili namerno nepodnoenje prijave
sudu o otkrivenoj korupciji ili drugoj nezakonitoj radnji koja je u vezi
sa korupcijom ukoliko takav propust naini lice ija je to slubena dunost, takoe je administrativni prestup (lan 11).
Ovaj zakon propisuje da sledea lica mogu biti odgovorna za prestupe: a) javni slubenik; b) narodni poslanici na svim nivoima; c) elnici
sela, naselja i gradova, kao i elnici saveta okruga i oblasti; vojna lica
(osim onih koji su na odsluenju vojnog roka); d) lica odgovorna za administrativne prestupe po disciplinskim pravilima u skladu sa vaeim
zakonom; e) rukovodioci ministarstava i agencija, dravnih preduzea,
institucija i organizacija ili njihovih organizacionih jedinica; f) osobe
koje su obavezne da podnesu prijavu o korupciji. Meu drugim licima
koja mogu da odgovaraju za koruptivne prestupe nalaze se sudije, tuioci, istraitelji, oficiri i komandanti u slubama unutranjih poslova,
zaposleni u slubi bezbednosti, radnici poreske uprave i poreske policije, carinici, osoblje u sudovima, tuilatvima i drugim agencijama koje
su ovlaene da vre dravne funkcije.
Po ovom zakonu odgovorno lice moe biti kanjeno: a) novano, u
rasponu izmeu petnaestostrukog i stostrukog iznosa minimalne zarade koja ne podlee oporezivanju, uz meru otputanja iz slube ili drugi
vid prestanka slubene dunosti; b) prekidom mandata narodnog poslanika i razreenjem sa poloaja na koji je funkcioner izabran; c) liavanjem mogunosti da osueni bude imenovan na slubeni poloaj,
da uestvuje na izborima ili da bude izabran na drugi poloaj u javnom
telu, u zavisnosti od vrste prestupa i vrste slubenog poloaja prestupnika. Tri godine nakon razreenja osueni nema pravo da bude ni na
jednom poloaju u javnim telima ili slubama.
23-Dec-08 09:11:16
89
Zbog sloenog karaktera ovog zakona, javlja se mnotvo problema u

njegovom sprovoenju. Sudovi esto pristaju da nepropisno sainjene
prijave puste u proceduru, pogotovo one u kojima se na pogrean nain
navodi pravni status optuenog i priroda prestupa koji je poinio. To
ima za rezultat da na sud dou i ljudi koji nisu bili umeani u korupciju
i sa njom povezanim delima. Neki sudovi izriu kazne koje su nie od
onih propisanih zakonom. Ponekada se desi da lice krivo po administrativnom osnovu bude osloboeno bez osnova. Ne potuje se uvek ni
propisana duina postupka. Sudije ignoriu krenje zakonske procedure
u predmetima kada je re o odgovornosti graana za koruptivne prestupe i ispunjavanju obaveze slubenih lica da provere okolnosti prestupa,
napiu prijavu ili da dostave tu prijavu sudu na razmatranje.40
Jedan od deset dravnih slubenika bio je osuen za administrativnu korupciju u prvih est godina nakon stupanja zakona na snagu.
U isto vreme, nije bilo nijedne kazne za propust u kontroli korupcije i
namernog proputanja da se prijavi korupcija ili da se podnese prijava
sa dokazima o korupciji. 41
Novi krivini zakonik
Od septembra 2001. Ukrajina ima na snazi novi krivini zakonik.
Ovaj zakonik, kao i prethodni, sadri poglavlje o krivinim delima u
vezi sa javnom slubom. Ima i nekih promena. Kao prvo, tu su nova
krivina dela u vezi sa korupcijom pripadnika organa gonjenja. Ovde
je re o zloupotrebi ovlaenja ili slubenog poloaja i traenju mita od
strane pripadnika tih organa. Kazne za takva dela su vee od kazni za
druga krivina dela iz ovog poglavlja i kreu se od 5 do 12, odnosno od
3 do 7 godina zatvora. Neke promene u krivinom zakoniku se odnose
i na kazne. Uopte uzev, kazne su umerenije nego u starom zakoniku,
sa izuzetkom sluaja kada slubenik trai mito. Na primer, za primanje
mita u naroito velikom iznosu (vie od 500 neoporezovanih minimalnih zarada) ili kada je poinilac na najviim poloajima, kazna je bila
izmeu 10 i petnaest godina zatvora i praena je oduzimanjem imovine
i zabranom da osueni doe na odreene poloaje ili se bavi odreenim aktivnostima narednih pet godina. Po novom zakoniku isti zloin
se kanjava izmeu osam i dvanaest godina zatvora i zabranom izbora
na poloaje odnosno bavljenja odreenim aktivnostima do tri godine,
takoe uz oduzimanje imovine. Traenje mita kanjava se po novom
zakoniku sa dve do pet godina zatvora, dok je ranije kazna bila do dve
40
Opta sednica Vrhovnog suda Ukrajine, Rezolucija broj 13 od 25. maja 1998, O praksi sudova
pri odreivanju sluajeva korupcije i drugih povezanih prestupa.
41
Id., videti takoe u Particularities; supra napomena 8, str. 3.
23-Dec-08 09:11:16
90
godine zatvora. Novane kazne, koje su novi vid krivinog sankcionisanja podmiivanja i povezanih prestupa, koriste se kao alternativa kazni zatvora. Na primer, alternativna kazna za primanje mita je novana
kazna u visini izmeu 750 i 1 500 neoporezovanih minimalnih zarada.
Posredovanje u podmiivanju je takoe izbaeno iz Krivinog zakonika,
budui da su od 1960, kada je stari zakonik stupio na snagu, kazne po
ovim odredbama retko izricane.
Donete su i druge mere sa ciljem borbe protiv korupcije u zemlji.
Sloeni ciljani program za borbu protiv kriminala u periodu 19962000,
usvojen 1996, sadravao je plan za primenu odreenih antikorupcijskih
radnji. Ovaj program obuhvata krivino pravo, graansko obrazovanje,
tehniku pomo i finansijske reforme. Ministarstvo unutranjih poslova preuzelo je vostvo u sprovoenju programa, a predsednikovoj
administraciji poverena je uloga kljunog primenitelja. Vie od jedne
treine predvienih radnji nije ispunjeno. Ove akcije, o ijim dostignuima nisu podnoeni zvanini izvetaji, nisu donele pozitivne rezultate,
nisu eliminisale uzroke i faktore koji pomau da doe do kriminala i korupcije. Mada se moe primetiti da je nakon usvajanja programa dolo
do nekih hapenja, treba primetiti da su veina uhapenih bili obini
kriminalci, a ne prestupnici visokog ranga koji privredi nanose najveu
tetu.
Predsednik je 1998. odobrio Nacionalni program za borbu protiv
korupcije za period 19982005. Program upotpunjava Koncept za borbu protiv korupcije. Oba dokumenta opisuju uzroke korupcije u dravi i
ukljuuju brojne i raznolike mere koje treba preduzeti kako bi se korupcija smanjila. Meutim, sve te mere su veoma opteg karaktera, a nema
kontrolnog mehanizma koji bi obezbedio njihovu primenu.
Novembra 2000. predsednik je potpisao uredbu pod nazivom O
dodatnim merama za borbu protiv korupcije i drugih prestupa u ekonomskoj i socijalnoj sferi i koracima za obezbeivanje ekonomine upotrebe dravnih fondova. U skladu sa tom uredbom, kabinet ministara
je odredio najvee cene automobila, nametaja i opreme koja se stavlja
na raspolaganje visokim funkcionerima i javnim slubenicima na niim
poloajima.
Takoe, nedavno je usvojena i Rezolucija kabineta ministara O
primeni dravne statistike o korupciji. Namera je da statistike ukljue
23-Dec-08 09:11:17
91
krivine i administrativne prestupe i osobe koje su osuene po optubi

za korupciju. 42
I drugi zakoni reguliu razne aspekte antikorupcijskih napora,
meu kojima je Zakon o organizacionim i pravnim osnovama borbe
protiv korupcije i organizovanog kriminala. Tu su i ukazi predsednika
O koordinacionom odboru za borbu protiv korupcije i organizovanog
kriminala, O hitnim merama za olakanje borbe protiv kriminala i
Sloeni program prevencije kriminala za 20012005, i na kraju odluka kabineta ministara pod nazivom O sprovoenju Zakona za borbu protiv korupcije od strane centralnih i regionalnih organa izvrne
vlasti.
Pored toga, postoje i nacrti zakona u parlamentu. To su Zakon o
transparentnosti vladinih informacija i informacija o visokim dravnim
slubenicima, koji ima za cilj da javnost dobije informacije o vladinim telima i visokim slubenicima drave; Zakon o istranom odboru
Vrhovne rade i Zakon o specijalnom tuiocu, koji bi trebalo da olakaju parlamentarnu kontrolu korupcije u vladinim strukturama.
Pomenuti zakoni su stvorili sistem organa vlasti koji ima ovlaenja da kontrolie korupciju. To su Koordinacioni odbor za borbu protiv
korupcije i organizovanog kriminala i specijalna odeljenja u sledeim
organima: Odeljenje za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije u okviru Ministarstva unutranjih poslova, poreska policija, Sluba
dravne bezbednosti Ukrajine i sluba glavnog tuioca.
Aktivnosti graanskog drutva

Jedno od postignua vladine antikorupcijske kampanje jeste rast
broja nevladinih organizacija koje se bave pitanjem korupcije. U 1999.
u Ukrajini je registrovana koalicija nevladinih organizacija Sloboda
izbora. Godinu dana kasnije ta koalicija je zapoela Nacionalni antikorupcijski program. Program ini nezavisni sistem akcija nevladinih
organizacija sa ciljem spreavanja ili smanjivanja korupcije u Ukrajini.
Glavni cilj je promena odnosa prema korupciji i eliminisanje njenih
osnovnih uzroka. Trenutno, u okviru Antikorupcijskog programa rade 132 nevladine organizacije na oko 40 projekata u raznim regionima
zemlje. Aktivnosti kojima se bave su monitoring rada vlade, pruanje
42
Vlada postavlja plafon cena za funkcionerske automobile i opremu, Segodnya, 10. april 2001,
str. 4.
23-Dec-08 09:11:17
92
pravne pomoi i obrazovanje graana, unapreenje transparentnosti

rada nacionalne i regionalnih vlada.
Te iste godine je registrovan i ukrajinski ogranak Transparency
Internationala. Organizacija je za sebe uzela ime Ukrajinska transparentnost i integritet. Ovih dana su uspostavljena javno-privatna partnerstva radi veeg integriteta u tri oblasti Ukrajine. Ove aktivnosti
su usmerene na okupljanje svih sektora radi razvoja antikorupcijskih
strategija i jaanja kapaciteta najslabijih karika u graanskom drutvu
i vlasti. Saradnja omoguava delotvornu interakciju sa organima vlasti
koji su zadueni za borbu protiv korupcije.
Zakljuak
Nije potrebno praviti zakljuak koji bi se sastojao od spiska neophodnih mera za unapreenje situacije u Ukrajini u vezi sa korupcijom.
Sve te mere su ve napisane u odgovarajuim dokumentima ukrajinskih
vlasti ili su pobrojane u dostupnoj literaturi i publikacijama o toj temi.
Situacija koju sam opisao navodi me na zakljuak da trenutno postoji pravni i organizacioni okvir za uspeno smanjivanje korupcije
u zemlji. Ono to nedostaje da bi taj okvir zaista bio delotvoran jeste
politika volja na najviim nivoima vlasti, gde je korupcija i dalje van
kontrole.
U Ukrajini su taktike jasne, ali strategiju treba promeniti. Aktivisti
u borbi protiv korupcije treba da promene svoje ponaanje. Pre svega, trebalo bi razmotriti promenu terminilogije. Izraz borba po mom
miljenju nije najbolji zato to on podrazumeva da e krajnji ishod biti
pobeda. Meutim, na ovom polju nije mogue postii pobedu koja bi
se ogledala u odstranjivanju korupcije. U sadanjoj situaciji, cilj antikorupcijskih aktivista treba da bude smanjivanje korupcije. Nadalje,
najvee snage antikorupcijskih napora treba usmeriti na njene najozbiljnije pojavne oblike. Sitna korupcija, poput davanja poklona nadreenima, doktorima i uiteljima, postala je deo nacionalnih obiaja i (za
sada) bi se trebalo njome baviti jedino ako ima ozbiljne posledice ili ako
sadri elemente iznude. Mentalitet naroda je prevelika stvar da bi ga
neko spolja mogao promeniti u bespotednoj borbi. Kao tree, veoma
je vano razumeti da do smanjivanja korupcije moe doi jedino postepeno. Treba vremena, i verovatno se moe rei da je Ukrajina, nakon
svojih deset godina nezavisnosti i 80 godina socijalizma i njegovog
naslea u prilino dobrom stanju po pitanju antikorupcijskih aktivnosti, ak i po pitanju korupcije na visokim mestima. Unutar zemlje vlasti
23-Dec-08 09:11:17
93
treba da blisko sarauju sa graanskim drutvom. Na meunarodnoj

sceni je veoma vano da budu aktivnije u razmeni iskustava sa zemljama koje su sline Ukrajini po svojoj istoriji i mentalitetu. To su zemlje
biveg Sovjetskog Saveza i zemlje istone i srednje Evrope.
Uputnice
Corruption Watch, Ukrajinski centar za nezavisna politika
istraivanja, #10, 22 July 1998, navedeno prema Louise I. Shelley,
Organizovani kriminal i korupcija u Ukrajini: prepreke za razvoj trine
privrede (Organized Crime and Corruption in Ukraine: Impediments to
the Development of a Free Market Economy), Demokratizatsiya The
Journal of Post-Soviet Democratization (Fall 1998), str. 648-663, str.
658.
Crime Digest, januar 2001, ambasada SAD-a u Ukrajini, Kijev, na
http://www.usemb.kiev.ua
Ekonomija protiv sivog sektora: ko e pobediti? (Economics
vs. Shadow Sector: who will win?), intervju sa efom Dravne slube
za borbu protiv privrednog kriminala, general-pukovnikom Milicije
Viktorom Litvinjenkom sa Verom Valerko, Ukrajinska milicija, #7,
2001, str. 8-10.
Freedom House Medijski odgovor na korupciju u novim demokratijama, na http://freedomhouse,org/reports/mediatxt,html
Horodetska Olena, Ukrajinski sud ukinuo pritvor Kuminoj protivnici, 2. april http://dailynews,yahoo,com/htx/nm/20010402/wl/
ukraine_politician_dc_1,html
Vlada postavlja plafon cena za funkcionerske automobile i opremu,
Segodnya, 10. april 2001, str. 4.
Zakon Ukrajine O borbi protiv korupcije, 5. oktobar 1996, 356/95.
Louise I Shelley, Organizovani kriminal i korupcija u Ukrajini: prepreke za razvoj trine privrede (Organized Crime and Corruption in
Ukraine: Impediments to the Development of a Free Market Economy),
Demokratizatsiya The Journal of Post-Soviet Democratization (Fall
1998), str. 648-663, str. 658.
23-Dec-08 09:11:17
94
Marunych Dmytro, Staza transparentnosti (The path of transparency), East West Institute, Ukraine Regional Report, br. 14, 1. mart 2001. i
Anti-corruption Bulletin, br. 3, 2000, na www.anticorruption-ua.org.
Nagle Chad, Revolucija dolazi u Ukrajinu (The Revolution Comes
to Ukraine), At The End of History, 30. mart 2001, na http://www.
antiwar.com/
Treina ukrajinskih TV-kanala je u vezi sa poslanicima i elnicima
lokalnih vlasti (One-third of Ukrainian TV channels tied to MPs, local
authorities), official BBC Monitoring Service - United Kingdom; 9. april
2001, na http://globalarchive.ft.com/globalarchive/article.html
Posebnosti korupcije u Ukrajini (Particularities of National
Corruption), novine Svoboda #27 (61), 17-24. jula 2001, str. 3-7.
(Transkript parlamentarne debate o problemima korupcije u Ukrajini,
4. jul 2001)
Pidluska Inna, Korupcija nasuprot istom poslovanju u Ukrajini
(Corruption versus clean business in Ukraine), na http://www.ucipr-.
kiev.ua/ert/ert1702.html
Opta sednica Vrhovnog suda Ukrajine, Rezolucija broj 13 od 25.
maja 1998, O praksi sudova pri odreivanju sluajeva korupcije i drugih
povezanih prestupa.
Program borbe protiv korupcije u organima i odeljenjima unutranjih poslova Ukrajine, Imenem Zakonu (novine ukrajinske policije), 8.
maj 2001, br. 18-19
Ivan Sikora, koordinator nacionalnog antikorupcijskog programa Koalicija za slobodan izbor (Freedom of Choice Coalition),
Antikorupcijski projekti ukrajinskih nevladinih organizacija: zajedniki
problemi vode zajednikim akcijama (Anti-corruption Projects of Ukrainian
NGOs: Common Problems Leaded to Common Actions), prezentacija na
meunarodnoj konferenciji Antikorupcijske strategije za zemlje u tranzicionim ekonomijama: zajedniki problemi, zajednika reenja (Anticorruption strategies for countries with transition economies: common
problems, common solutions), 18-21. jula 2001, Kijev, Ukrajina.
Transparency International Corruption Perception Index na http://
www,trans-parency.de/documents/cpi/index.html
Ukrajina: podizanje optunice protiv sudije koji je oslobodio bivu vicepremijerku (Ukraine: Charges to be brought against judge who
23-Dec-08 09:11:17
95
freed ex-deputy premier), BBC Monitoring Service - United Kingdom;

5. april 2001, na http://globalarchive,ft,-com/globalarchive/articles,ht
ml?print=true&id=010402003508
Ukrajina: izvetaj o kriminalu i bezbednosti za 2000. (Ukraine:
Crime and Safety Report, 2000), ambasada SAD-a u Ukrajini, Kijev,
dostupno na http://www.usemb.kiev.ua/
Ukrajina: penzionisani policajci izvode proteste, trae socijalna
davanja (Ukraine: Retired policemen stage protests, demand social
payments), BBC Monitoring Service - United Kingdom; 20. mart 2001,
na http://globalarchive,ft,com-/globalarchive/article,html?id=010320
004089&query=ukraine#docAnchor010320004089
Ukrajina: ef slube bezbednosti upozorava na politike ambicije lokalne mafije (Ukraine: Security Chief Warns of Local Mafias Political
Ambitions, FBIS-SOV-96-219 Daily Report, 8 November 1996), navedeno prema: Louise I. Shelley, Organized Crime and Corruption in
Ukraine: Impediments to the Development of a Free Market Economy,
Demokratizatsiya The Journal of Post-Soviet Democratization (Fall
1998), str. 648-663, str. 658.
Ukrajinski poslanici polau nade u istragu SAD-a o korupciji u
Ukrajini, Ukrayina Moloda, 21. april 2001, str. 4.
ef ukrajinske poreske slube govori o pitanjima poreske politike,
Den, Kijev, na ukrajinskom, 28. mart 2001, str. 4.
Uschapovskiy V., Siva ekonomija kao dobavlja sredstava za organizovani kriminal (,,Shadow Economy as a Source Supplier for
Organized Crime), Pravo Ukrainy #4, 2001, str. 48.
Zeleneckiy V., Kalman O., Korupcija u Ukrajini i organizacioni pravni osnovi za borbu protiv nje(,, Corruption in Ukraine and
Organizational and Legal Foundations of Fighting It), Pravo Ukrainy,
#4, 2001, str. 13-17
Zeliuk Vitaliy, Traganje za rentom na nivou regiona (Rent seeking
on Regional Level), EastWest Institute, Ukraine Regional Report, Issue
#14, 1. mart 2001.
23-Dec-08 09:11:17
96
23-Dec-08 09:11:17
97
Reforma institucija i
pokuaji borbe protiv
korupcije: sluaj Italije1
Dejms L. Njuel (James L. Newell)2
Uvod
Od kojih uslova zavisi da li e antikorupcijski napori u liberalnoj
demokratiji biti vie ili manje intenzivni? U kojim okolnostima se pod
okriljem vlade javljaju pokuaji da se korupcija suzbije? Mada je korupcija, kao i siromatvo, uvek bila sa nama (Williams, 2000: xii) i mada
e tu uvek i biti, vano je da sebi postavimo ova pitanja iz najmanje dva
razloga. Kao prvo, korupcija moe da ima ozbiljne i razorne posledice.
Zbog korupcije dolazi do naputanja normativno regulisanih kriterijuma za raspodelu resursa. Umesto onoga to pie u zakonu, razmena se
vri na tritu, a distributivne posledice tog trita zavise od arbitrarne i nejednake raspodele novca i drugih sredstava. Podrivajui naela
jednakosti i transparentnosti, korupcija subverzivno deluje na liberalnu
demokratiju. Korupcija naduvava trokove javnih slubi, odrava administraciju neefikasnom i stvara buduu korupciju (Newell and Bull,
2003a). Kao drugo, zapitaemo se kako i, moglo bi se dodati, pod kojim
Izmenjena verzija ovog poglavlja bie objavljena u urnalu Modern Italy pod naslovom Politika
umanjenja korupcije: sluaj Italije(Corruption mitigating policies: the case of Italy).
Autor je predava politikih nauka na University of Salford, UK.
23-Dec-08 09:11:17
98
uslovima dolazi do toga da se protiv korupcije deluje i na koji nain emo odrediti da li su te aktivnosti bile uspene ili ne.
Prepoznajui poslednjih godina da je politika korupcija uvek bila
moni neprijatelj dobre vladavine irom sveta (Eigen, 1996: 158), sve
vei broj istraivaa ispituje uticaj antikorupcijskih strategija u pokuaju da doe do zakljuka na koji nain treba pristupiti reavanju ovog
fenomena.3 Mnogo je manje uinjeno kako bi se ustanovilo od kojih se
okolnosti moe oekivati da e dovesti do usvajanja ovakvih strategija.
Kada se na tom polju neto i radilo, istraivanja su se bavila manje razvijenim zemljama. Moda se stvari odvijaju na taj nain zbog utiska da
se korupcija uglavnom moe nai unutar tih zemalja, kao i zbog shvatanja da su razvijene zemlje korupciju iskusile u ranijim fazama svoga
razvoja i da su je kasnije stavile pod kontrolu kroz spektar antikorupcijskih reformi. U takvim okolnostima verovatno se misli da su i uslovi u
kojima se raaju antikorupcijski napori takoe ve poznati i da to mogu
biti faktori u vezi sa ekonomskim razvojem, politikom demokratijom,
irenjem normi koje obezbeuju pravian proces i pritisak javnog
mnjenja. Nakon eksplozije korupcionakih skandala u razvijenim zemljama poev od ranih devedesetih, ubedljivost takvih verovanja ozbiljno je uzdrmana. Stoga istraivanje o antikorupcijskim strategijama
u razvijenim industrijskim zemljama dolazi u pravo vreme.
Ovo poglavlje je fokusirano na sluaj Italije i poinje razmatranjem
uslova za koje se veruje da su u vezi sa veim ili manjim naporima na
suzbijanju korupcije. Poetni argument e biti da postoje teoretski i
empirijski razlozi za oekivanje da e promene institucija uticati na odgovor koje vlasti daju na korupciju. U radu emo dalje opisati na koji
nain su institucionalni aranmani doveli do manje posveenosti antikorupcijskim naporima pre sredine devedesetih godina i kakvi su se
novi institucionalni aranmani javili od tog doba. ini se da nijedan od
tih novih aranmana nije ispunio oekivanja koja su u njega polagana.
Nade su posebno bile velike u vezi sa promenom izbornog zakona koja
je vodila stvaranju uglavnom bipolarnog partijskog sistema. Poslednji
deo ovog rada ima za cilj da istrai razloge zbog kojih su oekivanja
izneverena.
Neki od najautoritativnijih priloga do sada prikupljeni su u knjizi koju su uredili Vilijams

(Williams) i Doig (Doig) (2000).
23-Dec-08 09:11:17
99
Pokuaji borbe protiv korupcije

Dobra polazna taka za definisanje antikorupcijskih napora jeste da
se razmisli ta bi, a priori, mogli biti njihovi najblii uzroci. Apstraktno
gledano, pokuaji borbe protiv korupcije mogu pripadati dvema kategorijama: a) napori policijskih i sudskih istraitelja da osumnjiene privedu pravdi i b) napori zakonodavaca da postave okvir u kojem e se
spreavati da do korupcije uopte i doe.
U svim demokratskim zemljama u bilo koje doba, kao i u okviru
svake pojedinane zemlje tokom vremena, moglo bi se oekivati da e
intenzitet istranih aktivnosti zavisiti od najmanje sedam meusobno
povezanih inilaca:
politika kultura/nivo socijalnog kapitala;
nivo korupcije (koji e grafiki predstavljen u odnosu na antikorupcijske napore verovatno izgledati kao obrnuto slovo U);
postojanje resursa za voenje istrage;
javni/politiki pritisak za voenje istrage;
nain na koji istraitelji vide posledice korupcije;
nain na koji istraitelji vide posledice izloenosti korupciji;
mo onih koji bi pretrpeli tetu usled pokuaja borbe protiv korupcije i koji im se zbog toga opiru.
U demokratskim zemljama u bilo koje doba, kao i u okviru pojedinane zemlje tokom vremena, moglo bi se oekivati da intenzitet zakonodavnih napora da se korupcija sprei zavisi od veoma slinog niza
inilaca:
politika kultura/nivo socijalnog kapitala;
nivo korupcije;
javni pritisak radi usvajanja zakona koji spreavaju korupciju;
nain na koji zakonodavci vide posledice korupcije;
mo onih koji bi se usled sprovoenja antikorupcijskog zakonodavstva nali na gubitku.

Sve ove varijable se i same nalaze pod uticajem kratkoronih makroekonomskih promena. Na primer, esto se kae da je vaan inilac
koji objanjava vreme izbijanja korupcionakog skandala Tangentopoli
(grad mita) u Italiji 1992. bio pad Berlinskog zida. Istrane sudije su
nakon pada zida bile svesne da prvi put nakon etrdeset pet godina mogu da napadnu vladajuu klasu, u kojoj je korupcija bila rairena, za
njena nedela, a da time ne poveaju rizik od dolaska velike Italijanske
komunistike partije na vlast (Newell, 2000: 60; Pasquino, 2001).
Izgleda da je pod uticajem politikih promena dolo i do poveanog javnog i politikog pritiska da se povede borba protiv korupcije i da se stoga obezbedi vie sredstava za istragu korupcije. Na primer, u Britaniji
je promena vlasti 1997. izloila Laburistiku partiju ogromnom pritisku
radi suzbijanja korupcije u lokalnim veima. Naime, laburisti su bili
23-Dec-08 09:11:17
100
svesni da je pitanje primene standarda igralo vanu ulogu u porazu odlazeih konzervativaca i stoga je poloaj laburista bio veoma ranjiv kada
se uzme u obzir da se dosta pisalo i o sluajevima korupcije u nekim
veima u kojima su oni imali kontrolu (Doig, 2003).
Ima mnogo razloga da se zakljui da istrani i zakonodavni napori da se korupcija suzbije u velikoj meri zavise od makroekonomskih
promena. Iz aktuelne literature o strategijama za borbu protiv korupcije moglo bi se zakljuiti da te promene pripadaju brojnim razliitim
kategorijama.
Prvo, tu su izmenjeni pritisci i podsticaji koji dolaze iz meunarodnog okruenja. Komunizam koji smo pomenuli jedan je takav primer.
Drugi primer je inicijativa Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj
(OECD) da se usvoji antikorupcijski program koja potie iz 1989. Ta
inicijativa je verovatno bila plod diplomatskog pritiska SAD-a (Delare,
2000). Ovaj program je, kako neki kau, imao katalitiko dejstvo i doveo je do dramatine promene politike tokom poslednjih deset godina
(Pieth, 200: 52). OECD je, ubedivi svoje brojne lanice da se saglase
sa Konvencijom o suzbijanju podmiivanja stranih javnih slubenika iz
1997, takoe uspeo da ubedi nekoliko potpisnica da shodno Konvenciji
izmene domae zakonodavstvo i ukinu poreska oslobaanja za mito
dato u meunarodnim poslovnim transakcijama (Millet-Einbinder,
2000).
Kao drugo, to su mehanizmi koji potiu od jednokratnih politikih
dogaaja u domaem okruenju. Na primer, tu govorimo o dogaajima
poput izbornih rezultata i onoga to je najvidljivije, politikih skandala.
Postoji mnotvo takvih primera, poput afere Votergejt, donoenja zakona u SAD-u protiv podmiivanja u inostranstvu i naftnog skandala koji
je 1974. doveo do donoenja zakona o finansiranju politikih stranaka u
Italiji. Pojava ovih dramatinih dogaaja na domaoj sceni esto je bila
nepredvidljiva, dok je priroda njihovog uticaja obino nedvosmislena
i oita. Obino, ovakvi dogaaji stvaraju iznenadan i snaan pritisak
javnosti da se deluje, tako da su vlasti dune da odgovore na taj pritisak plaajui na taj nain cenu opstanka na poloaju. Iz tih razloga, ovi
uzroci antikorupcijskih aktivnosti nisu naroito zanimljivi.
Daleko je zanimljivija trea vrsta promena, a to su promene institucija. esto se smatra da neki institucionalni aranmani vie pogoduju
visokoj korupciji nego drugi. Na slian nain i na osnovu tog shvatanja,
ini se razumnim da pretpostavimo da e neki institucionalni aranmani biti pogodniji od drugih i za borbu protiv korupcije. Ako nita drugo,
ovakvo shvatanje treba prihvatiti iz razloga to e uticaj najmanje jedne
od pobrojanih varijabli (to jest, pritisak javnosti) varirati u zavisnosti
23-Dec-08 09:11:17
101
od institucionalnog aranmana kroz koji se kanalie. Shodno tome, ini

se razumnim pomisliti da kada se institucionalni aranmani menjaju,
dolazi do promene i u vrsti i u uestalosti napora protiv korupcije.
Sudei prema ranijim istraivanjima, moemo oekivati da sledee
vrste institucionalnih promena imaju uticaja: reforma izbornog sistema, promena partijskog sistema, promene u raspodeli moi izmeu sredinjih i subdravnih nivoa vlasti. Kada je sve ostalo isto, demokratije u
kojima se glasa po zatvorenim listama proporcionalnog predstavljanja
imaju vie ansi da doive pokuaje borbe protiv korupcije od demokratija u kojima se glasa za otvorene liste. Razlog tome je to kod otvorenih
lista gubitnici antikorupcijskih reformi, a samim tim i potencijalni protivnici tih reformi, bivaju malobrojniji i/ili manje moni. To se dogaa
zato to u sistemu zatvorenih lista anse odreenog kandidata da bude
izabran zavise od partijskog vostva koje odreuje redosled kandidata
na listi. Sa druge strane, u sistemu otvorenih lista birai imaju mogunost ne samo da odaberu partiju ve i da izraze svoje sklonosti prema
pojedinim kandidatima koji se na listi nalaze. Tada anse kandidata da
bude izabran zavise od njegove ili njene uspenosti da se izbore sa partijskim drugovima sa liste, to ohrabruje pruanje pogodnosti glasaima
kroz patronau, koja se lako moe izroditi u potpunu korupciju.4Barbara
Dids (Geddes, 1991; 1994), koja je istraivala reformu javnih slubi u
Latinskoj Americi, tvrdi da je u Kolumbiji i Urugvaju glasanje u sistemu srazmernog predstavljanja po zatvorenim listama olakalo reforme,
dok Brazil i ile, koji imaju sistem sa otvorenim listama, u reformama
nisu bili uspeni (navedeno prema Rose-Ackerman, 1999: 201).
Ideja da osobine partijskog sistema imaju uticaj na pokuaje u borbi protiv korupcije potie od primera iz devetnaestog veka, kada su
Britanija i Sjedinjene Drave sprovodile reformu javnih slubi. U obe
ove zemlje partije slinih snaga bile su u stanju da samostalno formiraju vlast i menjale su se na tom poloaju. To se povoljno odrazilo na
reformu zahvaljujui injenici da ukoliko reformatorska partija moe
da dobije glasove zalaui se za promene, taj dobitak se mora porediti
sa gubitkom glasova do kojeg dolazi usled umanjenih mogunosti za
koruptivnu razmenu. Svaka partija koja se zalae za reformu moe pretrpeti i takav gubitak glasova u korist rivalske partije koji e biti vei od
onoga to dobije zalaganjem da se sistem uini istijim. Verovatnije je
da e se tako neto dogoditi kada vladajua partija ima veu mogunost
Mada, kako Rouz-Ejkerman (Rose-Ackerman, 1999: 202) naglaava, kontrast izmeu sistema
zatvorenih i otvorenih lista nastaje kao neophodan, ali ne i dovoljan uslov. Ukoliko je partijsko
vostvo korumpirano, ono e traiti sistem zatvorenih lista kao sredstvo kontrole nad svojim
lanovima kontrolom njihovih poloaja na listi.
23-Dec-08 09:11:17
102
koruptivne razmene od rivala. tavie, postoji i mana prvog poteza,

u smislu da e partija koja se zalae za reforme verovatno platiti veu cenu od onih koji nastavljaju zapoete promene (Rose-Ackerman,
1999: 201). Zbog toga je verovatno da u viepartijskim sistemima sa
nejednakim pristupom koruptivnoj razmeni nee biti uloeno mnogo
napora u reforme. Sa druge strane, u dvopartijskom sistemu sa redovnom smenom vlasti partije e biti u slinom poloaju po pitanju pristupa koruptivnoj razmeni, tako da ako uspeju da ostvare saradnju u radu
na promenama, nijedna stranka nee izgubiti glasove i podelie svaku
korist koju reforma donese. Iz navedenih razloga reforme su verovatnije u partijskim sistemima sa takvim karakteristikama nego u sistemima
prethodnog tipa.
Najzad, distribucija moi izmeu centralnih i decentralizovanih jedinica vlasti moe da bude od znaaja za procenu verovatnoe pojave
pokuaja borbe protiv korupcije. I ovde je primer Amerike iz 19. veka
uzor. S jedne strane, birai su poeli da obraaju panju na to koliko im
efikasno vlada prua usluge. Federalni politiari su uoili da je deljenje
privilegija, koje je odnosilo mnogo vremena i energije, postalo vie politiki troak nego korist. Sa druge strane, partijski efovi na dravnom
i lokalnom nivou su sve vie kontrolisali raspodelu, a njihovi interesi nisu uvek bili u skladu sa interesima politiara sa federalnog nivoa.
Federalni politiari su podrali reformu budui da je to bio put da umanje mo rivala na niim nivoima vlasti (Rose-Ackerman, 1999: 206).
Potpuno je jasno da je institucionalni profil demokratske zemlje
znaajan za napore te zemlje u borbi protiv korupcije. U sledeem
odeljku opisaemo odlike institucionalnog ureenja u Italiji koje je delovalo kao konica antikorupcijskim naporima, kao i osnove za institucionalne promene tokom devedesetih od kojih se oekivalo da donesu
napredak.
Napori za borbu protiv korupcije u Italiji

Do devedesetih godina prolog veka, zakonodavni napori za borbu
protiv korupcije u Italiji obarani su prirodom partijskog i izbornog sistema, a pokuaji voenja istrage niskim nivoom samostalnosti sudstva
od politikih institucija.
Od kraja Drugog svetskog rata do kraja hladnog rata, osnovna odrednica formiranja svih koalicija bila je u iroko rasprostranjenom antikomunistikom raspoloenju, koje je formulisano u takozvanom conventio ad excludendum. Re je o sporazumu izmeu partija u skuptini da
23-Dec-08 09:11:17
103
partija druga po veliini i najdalje na levom krilu, Italijanska komunistika partija (PCI), nije prihvatljiva za koalicionog partnera i da nikada
ne treba da bude primljena u vladu. Na slian nain, parlamentarna
partija koja se nalazila najdalje na desnoj strani politikog spektra, neofaistiki Italijanski socijalni pokret, takoe je bila iskljuena. To je dovelo do neprestanog boravka u vladi centristike partije demohriana,
kao nunog sastojka bilo koje izvodljive vladajue koalicije.
To je za Italiju imalo nekoliko znaajnih posledica. Kao prvo, demohriani i njihovi saveznici znali su da im sporazum o iskljuenju
levih i desnih ekstremista praktino garantuje mesto u vladi bez obzira
na ishod izbora, zbog ega je nakon pada svake vlade (bilo ih je preko
pedeset izmeu 1945. i 1992) manje-vie brzo dolazilo do formiranja
nove, sainjene na osnovu manje ili vie izmenjene kombinacije istih
partija. To znai da su partije bile izloene malom ili nikakvom pritisku
da usvoje dosledne zakonske programe i da su stoga bile pod malim pritiskom da naprave vladu koja e imati bilo kakve stvarne moi u odnosu
na zakonodavno telo. Usled toga, visoke partijske voe, koje su imale
mo kontrole nad sledbenicima, nisu teile da postanu ministri, ve su
te poloaje preputale drugorazrednim igraima. injenica da premijer
nije birao kolege u vladi, ve su to inili partijski sekretari, savim prirodno je vodila tome da premijeri nisu uivali naroit autoritet.
Kao drugo, slabost premijera i izvrne vlasti uopte znaila je ne samo to da su vlade i partije koje ih snabdevaju kadrovima pod slabim
pritiskom da usvoje dosledne zakonodavne programe ve i da sama izvrna vlast ima veoma malo snage da tako neto uini. Shodno tome,
partije su za dobijanje i zadravanje podrke na izborima pribegavale
distributivnim merama manjeg obima, koje su im omoguavale da uspostave pokroviteljski odnos sa svojim sledbenicima. U takvoj situaciji,
sutina pregovora pred formiranje vlade vodila se oko toga na koji nain
da se podele ministarski i podsekretarski poloaji meu partijama koje
su nestrpljivo elele da ih kontroliu kako bi kao patroni svojoj klijenteli
imali ta da prue. Tako su partije zale u iroke oblasti drave i drutva,
a takva situacija je dobila i naziv partitocrazia ili strankovlada.
Kao tree, znajui da e uvek biti osnova svake odrive vladajue koalicije, demohriani su se razdvojili na frakcije, a zbog sistema partitocrazije, glavna linija razdvajanja na frakcije bili su sukobi oko raspodele
resursa za patronau, a ne oko ideologije i politike. Izborni sistem je
ovakve podele dodatno jaao, budui da je to bio sistem otvorenih lista
u kojem su birai mogli da izraze sklonosti prema najvie etiri kandidata sa liste koju zaokruuju.
23-Dec-08 09:11:17
104
Kao etvrto, iskljuenje komunista je znailo, na paradoksalan nain,

da je njihovo ponaanje u skuptini pokazivalo osobine odgovornosti,
gde se pod odgovornim smatra samo delimino vidljiva sklonost ka
saradnji u funkcionisanju partitocrazije i usvajanju mera koje su bile
donoene iz razloga zasnovanih na patronai. S jedne strane, duboka
ideoloka podela koja je odvajala komuniste od drugih partija vodila ih
je neprestanoj potrazi za sopstvenom legitimnou, kao jedinim sredstvom za irenje podrke biraa van kruga vernih oboavalaca. Sa druge
strane, nestabilnost koalicione solidarnosti u vlasti esto je vodila tome
da usvajanje neke odluke zavisi od podrke ili uzdravanja predstavnika
jedne ili vie opozicionih partija. tavie, lan 72. Ustava omoguava
parlamentu da, uz nekoliko izuzetaka, zakonotvorna ovlaenja prenese
na svoje odbore. Proces usvajanja zakona samo kroz odbor moe se
oboriti na zahtev jedne desetine lanova parlamentarnog doma o kojem
je re. U tom sluaju se zakon vraa na razmatranje na plenarnoj sednici. Obe ove odlike italijanskog sistema dale su komunistikoj opoziciji
znaajnu mo blokiranja donoenja zakona zasnovanih na patronai,
sa kojima se na reima nisu slagali. Uzdravanje komunista od takvog
ponaanja predstavljalo je vredno sredstvo dokazivanja da imaju odgovorne namere.
U takvoj situaciji postojala su najmanje dva razloga zbog kojih
italijanske partije nisu bile kadre da sprovedu bilo kakvu stvarnu zakonodavnu ofanzivu protiv korupcije. Kao prvo, vladajue partije su
podrku biraa pridobijale sluei se uglavnom patronaom i distributivnim merama manjeg obima. Kao posledica, njihove pozicije su bile
ukopane mnotvom steenih interesa, od kojih je svaki imao mo da
sprei promenu politike. Klijentelizam i patronaa stoga su dodatno
slabili mogunost sistema da na zahteve naroda odgovori koherentnom
politikom.
Zbog pojave brojnih inilaca koji su stimulisali kako potranju za
koruptivnom razmenom tako i ponudu na tom polju, poev od sredine
sedamdesetih godina (Newell and Bull, 2003b) sam klijentelizam pospeio je irenje politike korupcije do take gde je ona postala sistemska.
Budui da klijentelizam predstavlja negaciju vrednosti univerzalizma,
to jest principa da svaka osoba bude cenjena na isti nain, bez obzira
na to o kome se radi (Sharrock, 1977: 507), oni ija mo od njega zavisi
suoavaju se sa manjim moralnim trokom kada u sluaju ugroenosti,
a radi odbrane svojih poloaja pribegnu nezakonitim radnjama. Ukoliko
se odlue da rade nezakonito, koruptivna razmena e im biti bliska opcija, jer ima mnogo toga zajednikog sa odnosom koji se razvija izmeu
patrona i klijenta. Poloaj koji omoguava nosiocu da razvije patronski
odnos takoe esto omoguava i pristup resursima koji omoguavaju
koruptivne razmene. Primanjem mita dolazi se do sredstava koja omo-
23-Dec-08 09:11:17
105
guavaju pridobijanje jo veeg broja sledbenika, tako da klijentelizam i

korupcija pokazuju sklonost ka tome da jedno drugo jaaju.5 Kao to se
esto primeuje, kada se jednom uspostavi mrea korupcije, ona pokazuje tenju da se sama iri. Kao posledica, do ranih devedesetih, stranke
koje su Italijom vladale od zavretka rata sutinski su se pretvorile u
organizacije za sprovoenje uzajamno profitabilnih razmena i stvaranje
saveznitva izmeu ekonomskih i politikih vladara koji nisu bili spremni da se igde zaustave na putu ostvarenja svojih ciljeva. Korumpirane
stranke obino nisu naroito predane kada treba pokuati da se uradi
neto protiv korupcije. U takvim okolnostima, antikorupcijski propisi
odvraaju, ali ne od same korupcije, ve od pokuaja da se slome zavera
utanja i mree u kojima se neometano sprovode koruptivne razmene.
U takvim okolnostima, posedovanje kompromitujuih informacija o
kolegama poinje da se koristi kao Damoklov ma, dok ucena postaje
nevidljiv cement koji vezuje politiku klasu osuujui je na dug i prisilan suivot (della Porta and Vannucci, 1997; navedeno prema RoseAckerman, 1999: 209).
Veoma slini inioci ugroavaju mogunost sprovoenja iole predane istrage korupcije. U Italiji, kada se pojavi sumnja da je poinjeno
krivino delo, to treba prijaviti javnom tuiocu, koji je zaduen za prikupljanje i analizu dokaza na osnovu kojih se utvruje da li postoji dovoljno osnova da se sluaj poalje na sud. S jedne strane, javni tuioci imaju
znaajnu mo i, naravno, ima mnogo primera da su pokuali da se bore
protiv korupcije mnogo pre uvene istrage Mani pulite (iste ruke)
koja je iznedrila skandal Tangentopoli u ranim devedestim. Njihova
snaga poiva u dve stvari: prvo, oni imaju znaajnu nezavisnost, kako od javnih tuilatava tako i od drugih grana vlasti, da odlue da li
e vriti istragu i kakvu e optunicu podii.6Kao drugo, javni tuioci
pripadaju istoj profesiji kao i sudije, tako da su suenja esto tek neto
vie od zvanine potvrde tuilake istrage.7 Meutim, upravo zbog svoje
moi, javni tuioci su bili na meti politiara i politikih partija eljnih
da imaju prijatelje u pravosuu i da spree da i sami postanu meta
Klijentelizam kao takav nije oblik korupcije. Videti u: Van Duyne (2001), gde se prelazak iz
favoritizma u klijentelizam razmatra kao prelazak Rubikona ka korupciji.
lan 112. Ustava obavezuje javne tuioce da gone sve sluajeve o kojima imaju saznanja, ali obim
posla to ini nemoguim. Odredba tog lana takoe im omoguava da pokrenu istragu ne samo na
zahtev spoljnih tela ve i na sopstvenu inicijativu u vezi sa krivinim delima za koja smatraju da su
moda poinjena.
Ova tvrdnja potie odatle to glavnina dokaza na kojima sud zasniva svoju odluku potie iz
materijala koje prikupe tuioci, a sudijama ne mora biti poznato koju teinu treba pridati
interpretacijama i odabiru dokaza koje je tuilac nainio (Newell, 2000: 57).
23-Dec-08 09:11:18
106
sudskih postupaka (Alberti, 1996: 286). Stoga su politiari bili kadri

da uspostave neformalne dogovorne odnose sa pojedincima u pravosuu i da usluge pravosua (poput unitavanja politikih protivnika)
razmenjuju za politike usluge (na primer, pomo pri dobijanju mesta
u parlamentu).
Dosluh izmeu politiara i sudskih istraitelja podstiu jo dve odlike pravosua: prvo, nedovoljna obuka pre stupanja na dunost i nepostojanje bilo kakvog razdvajanja sudija i tuilaca. Ovi inioci su spreili
razvoj koherentnog skupa vrednosti u vezi sa ... profesionalnim integritetom i etikom i umesto toga doveli do korporativne logike prema
kojoj pravosue ... pokuava da se suprotstavi svakoj meri koja moe
umanjiti ... njegove privilegije i status ... (Alberti, 1996: 285). U takvim okolnostima pravosuu je teko da ostane slobodno od dinamike
politikog ivota u drugim institucijama, a posebno od politikih stranaka iju podrku trai kada se suprotstavlja neeljenim merama. Kao
drugo, injenica da dvadeset od dvadeset i tri lana Visokog saveta pravosua, tela koje upravlja pravosuem, biraju svi pripadnici pravosua
bez obzira na njihov rang, pogodovala je tendenciji da se takav izbor
vri vie po politikim nego po hijerarhijskim kriterijumima. Veina
ljudi u sistemu pravosua pripadala je jednoj od etiri organizovane
frakcije, a svaka frakcija je jasno mogla da se povee sa nekim delom
politikog spektruma. Usled toga, iako frakcije nisu bile formalno povezane sa partijama, pitanja poput raspodele sredstava, disciplinskog
kanjavanja i premetaja iz jedne pravosudne jedinice u drugu bila su
veoma politizovana, dajui razloge sudijama i tuiocima da se poveu sa
nekom od partija.
Imajui ovo u vidu, moemo zakljuiti da su politike partije esto
bile u mogunosti da preko frakcije u pravosuu koja im je bila ideoloki
najblia utiu na rasporeivanje nosilaca pravosudnih funkcija na poloaje, a pogotovo na izbor elnika organizacionih jedinica pravosua
(di Federico 1989: 35; navedeno prema Alberti, 1996: 287). Pravosue
je bilo toliko politizovano da su nosioci funkcija esto bili spremni da
zamure na korupciju kako bi odrali svoje privilegije. Mnogi tuioci
supokuavali da slome takav sistem, ali su uvek bili blokirani tokom
istraga, bilo posrednim politikim pritiskom na sudije visokog ranga
ili odsustvom saradnje kolega. Dakle ... nisu svi pripadnici pravosua
bili neaktivni, ali ... bilo je dovoljno pokriti kljune pozicije kako bi se
neutralisala veina tih napora (Alberti, 1996: 287).
Ovo nije prvi put da se detaljno raspravlja o uzrocima institucionalnih promena iz devedesetih koje su dovele do preobraaja prethodno
opisane situacije. Od uzroka, vano je pomenuti okonanje hladnog rata, rastue nezadovoljstvo naroda izazvano nemogunou vladajuih
23-Dec-08 09:11:18
107
partija da se bave doslednim pravljenjem politike i pojavu mastrihtskog ogranienja (zbog kojeg trokovi podmiivanja vie nisu mogli
da se finansiraju kroz porast javnog duga). Svi ovi uzroci ohrabrili su
javne tuioce da prekinu neformalne veze sa politikim strankama i
preduzmu istrage u oblastima koje ranije nisu bile pokrivene (Alberti,
1996: 289). Skandal Tangentopoli, koji je doao kao posledica tog rada,
na kraju je doveo do potpune dezintegracije svih partija koje su tradicionalno inile vlast. U meuvremenu se, ranih devedesetih, javio meupartijski pokret za reformu, koji je uspeno tragao za nainom da se
promeni zakon o izboru predstavnika naroda u dva doma parlamenta.
U tu svrhu su iskoristili ustavnu odredbu koja omoguava da se referendum o zakonima i delovima zakona odri ako to peticijom zatrai najmanje pola miliona biraa. Reformatori su nametnuli gotovo potpuno
naputanje proporcionalnog sistema u korist prostog veinskog sistema
u nadi da e se birai opredeljivati direktno izmeu levice i desnice.
Sistem koji predvia da se tri etvrtine lanova svakog parlamentarnog
doma izabere po veinskom sistemu, a samo jedna etvrtina po sistemu
srazmernog predstavljanja tera partije da obrazuju predizborne koalicije, pri emu je normalno da voa koalicije bude kandidat za mesto
premijera. Na taj nain birai neposredno mogu da odlue i o sastavu
vlade i o premijeru, koji, zahvaljujui tome to praktino dobija mandat od naroda, a protivnike u parlamentarnoj opoziciji, uiva dovoljan
autoritet da nametne disciplinu unutar vladajue koalicije. U skladu sa
tim, reformatori su se nadali da e umesto starog sistema vladavine,
sa nestabilnim vladajuim koalicijama iji je sastav vie zavisio od pregovora iza scene nakon brojanja glasova naroda nego od samog glasanja, izmenom izbornog zakona stvoriti sistem koji omoguava veu
stabilnost, prijemivost i odgovornost prema narodu.
U vezi sa najvanijim osobinama partijskog sistema nade reformatora su se veinom ostvarile. Centar politikog spektruma vie nije
zauzimala jedna partija koja bi bila kadra da iskljui ekstreme sleva i
zdesna. Partijski sistem u celini je promenio obrise, pa su tako umesto
tri pola sada nastala dva. inile su ga dve iroke predizborne koalicije
koalicija levog centra i koalicija desnog centra obe u nadmetanju da
zadobiju apsolutnu veinu mesta u parlamentu (Pasquino, 2004). Novi
izborni zakon korien je kao pravni okvir tri puta na optim izborima
(1994, 1996. i 2001), a poslednji izbori su doneli dalje uvrivanje dominantnog veinskog izbornog sistema i nadmetanja izmeu dva partijska pola. Prvi put nakon rata izbori su rezultirali porazom stranke koja
je sa vladajueg poloaja traila reizbor i apsolutnom pobedom opozicione predizborne koalicije.
U ovakvim okolnostima, sve dok promena nosilaca vlasti realno postoji kao mogunost, izborna srea vladajue veine zavisi od njene us-
23-Dec-08 09:11:18
108
penosti da sprovede koherentan program. Postojanje jedne opozicione

koalicije koja tei da postane vladajua utie na odnose unutar vladajue koalicije. Naime, politiki izgledi svake od lanica vladajue koalicije su veoma povezani sa uspenou ili neuspesima vlade kao celine.
Kada se pored svega toga uzme u obzir i razvod sudskog od partijskog
sistema koji smo pomenuli, bilo je razumno oekivati da e borba protiv
korupcije biti predanija nego to je bila u uslovima koji su postojali pre
ove reforme. U sledeem odeljku razmotriemo u kojoj meri se to zaista
i dogodilo.
Napori u borbi protiv korupcije

Kada razmatramo zakonske mere protiv korupcije, najznaajnije je
ispitati ta se dogodilo od izbora 1996. do danas. Saziv skuptine nastao nakon ovih izbora izdrao je pun petogodinji mandat. Prethodni
skuptinski saziv iznedrio je dve vlade, ije je vreme rada, a u drugom
sluaju i mandat, bilo toliko ogranieno da nikakve znaajne reforme
nisu bile mogue. Takoe je neophodno razmotriti ta emo smatrati
antikorupcijskim merama. Neke mere se zaista donose sa svrhom delovanja protiv korupcije; u drugom sluaju, smanjenje korupcije moe
biti sluajan ishod mera donetih sa drugim namerama.
Dela Porta i Vanui (della Porta and Vannucci, 1999: 40) tvrde da
je trinaesti skuptinski saziv, izabran 1996, bio prvi parlament koji je
pokuao da se korupcijom bavi na odluan nain. Meutim, s obzirom
na napomene istih autora da su mere bile malobrojne i dvosmislene (della Porta and Vannucci, 1999: 45), ovu bi tvrdnju pre trebalo razumeti kao komentar slabog rada ranijih skuptinskih saziva nego kao
izraz potovanja prema uinku ovog parlamenta.
Prva mera, koju je preduzeo predstavniki dom, bila je uspostavljanje specijalne komisije (septembra 1996) sa zadatkom da za razmatranje tog skuptinskog doma pripremi predloge novih zakona o prevenciji
i represiji koruptivnih dela. Re je o velikom zadatku i brojnim propisima, pri emu je komisija imala na raspolaganju ogranieno vreme za
njegovo ispunjenje (novi skuptinski saziv iz 2001. nije ponovio imenovanje komisije). Usled toga, dva meseca nakon to je mandat komisije istekao (krajem marta 1998), skuptinski dom je odobrio samo dva
njena predloga. Jedan od tih predloga, koji se bavio odnosom izmeu
krivinih i disciplinskih postupaka protiv javnih slubenika, izmenjen
je u Senatu (dva skuptinska doma imaju jednaka zakonodavna ovlaenja), a zavrno odobrenje parlamenta dolo je tek 8. marta 2001,
istog dana kada je prestao mandat skuptinskog saziva zbog rasputa-
23-Dec-08 09:11:18
109
nja i raspisivanja novih izbora!8 Drugi predlog, Mere za predupreenje

korupcije, nikada nije postao zakon zavrivi kao rtva dugotrajne procedure podnoenja amandmana u skuptinskim domovima, a potom,
izgleda, i kao rtva odluke voa parlamentarnih grupa, ija je dunost
bila da pronau mesto za ovaj predlog u dnevnom redu skuptine.9
Oba predloga su bili pokuaji da se umanji verovatnoa nastanka dela
korupcije poveanjem verovatnoe da poinilac bude uhvaen, a zatim i
kanjen. Druga dva predloga (koje nije inicirala komisija, ve Vlada) polazila su od drugaijeg pristupa za umanjenje korupcije. Tu je polazite
bilo pojednostavljivanje administrativnih procedura kao vid smanjivanja
broja prilika za koruptivnu razmenu. Ovi predlozi su postali zakon 1997.10
Otklanjanje birokratskih tekoa neizbeno smanjuje opseg prilika u kojima slubenici mogu da ulaze u koruptivnu razmenu tako to bi prodavali
posebne preice za pristup procesu donoenja javnih odluka, pa se od toga moe oekivati pozitivan efekat. Meutim, kakvi god da su korisni efekti
Ukratko, ovaj zakon je otklonio anomaliju da javni slubenici i pored toga to su osueni zbog
krupne korupcije, mogu da zadre svoje slubene poloaje. Poenta je u tome da u Italiji sve to
je u vezi sa odnosima javnih slubenika i njihovog poslodavca mora da se regulie zakonom, pa
tako i sankcionisanje slubenika. Zbog toga nije bilo mogue u disciplinskom postupku protiv
korumpiranog slubenika uzeti u obzir dokaz koji potie iz krivinog postupka za prestup za koji
je slubenik optuen. Takoe nije bilo mogue premestiti ili otpustiti slubenika na osnovu ishoda
krivinog postupka. Novi zakon je ispravio ovaj nedostatak.
Ovaj predlog je sadrao sledee mere:

y
uspostavljanje nezavisnog Organa za zakonitost i transparentnost aktivnosti javne uprave,
sa ovlaenjem da proverava aktivnosti javnih institucija i da istrauje finansijske prilike
raznih javnih slubenika u sluaju da postoji sumnja da su povreeni principi zakonitosti i
transparentnosti;
y
uspostavljanje registra finansijskih interesa brojnih izabranih i neizabranih javnih
funkcionera, poev od premijera do profesora univerziteta;
y
uspostavljanje registra lobistikih aktivnosti pojedinaca, firmi i udruenja;
y
objavljivanje slubenog biltena da bi se nainile javnim pojedinosti o svim prodajama,
pribavljanju imovine i tenderima koje sprovode javne institucije.
10
Prvi od njih, zakon 59/97, trebalo je da prui pravni osnov za razne administrativne reforme,
ukljuujui i prenoenje brojnih upravnih funkcija na regionalne i lokalne vlasti, koje bi zatim bile
uvedene preko uredbi sa zakonskom snagom. Zakon je ovlastio vladu da u roku od devet meseci
donese takve uredbe i da na osnovu njih poveri regionalnim i lokalnim vlastima upravne poslove
u svim oblastima u vezi sa zatitom interesa i unapreenjem razvoja njihovih zajednica, iz ega
su izuzete pojedine oblasti koje su izriito navedene u zakonu (Newell, 1998: 159-60). Cilj takvih
zakonskih odredbi bio je da se otpone proces racionalizacije birokratije kojom bi se odstranile
duplirane funkcije na razliitim nivoima vlasti i uprave (za detalje videti: Gilbert, 1999). Drugi
zakon, broj 127/97, imao je za cilj da se nastave pokuaji uproavanja uprave u brojnim oblastima
javnog ivota koji su zapoeti zakonom 59/97 tako to bi se unapredila efikasnost donoenja
odluka i umanjio obim birokratskih kontrolnih procedura (Newell, 1998; Gilbert, 1999).
23-Dec-08 09:11:18
110
ovih zakona, trebalo bi ih smatrati nenamernim posledicama postizanja

drugih ciljeva. Ovo kaemo stoga to je zakonodavcima, kada su donosili
zakone, cilj bila efikasnija javna uprava, a ne odstranjivanje korupcije kao
takve (motiv je bila svest o preprekama konkurentnosti Italije na jedinstvenom evropskom tritu zbog birokratizovanog javnog sektora).
Ako se na osnovu opisanih aktivnosti parlamentaraca ne moe rei
da su oni bili naroito entuzijastini u vezi sa borbom protiv korupcije,
mogue je navesti i inicijative koje, ako nita drugo, pobuuju drugaije utiske. Meu njima, Dela Porta i Vanui (della Porta and Vannucci,
1999: 39) pominju:
predlog o kojem se raspravljalo u okviru antikorupcijske komisije da se dekriminalizuju finansijski prilozi koje pojedinci daju
politikim strankama, a one ih ne navode u svojim finansijskim
izvetajima;
predlog o kojem se raspravljalo pred antikorupcijskom komisijom da se ogranii dejstvo zakonske zabrane lanog raunovodstva samo na velike falsifikate;
smanjivanje kazne (jul 1997) u sluajevima zloupotrebe slubenog poloaja radi sticanja finansijske koristi i, istovremeno,
potpuno ukidanje inkriminacije u sluaju da je motiv zloupotrebe bilo neto drugo, a ne finansijska korist;
izmena lana 513. Krivinog zakonika (avgust 1997) u smislu da

se vie ne moe prihvatiti kao dokaz svedoenje u kojem jedan
optueni optui druga lica tokom krivine istrage ukoliko tu optubu ne ponovi i u svom svedoenju pred sudom.
Od etiri pomenute inicijative, varijanta druge po redu postala je
zakon nekoliko meseci nakon izbora 2001. Ovi izbori su na vlast doveli premijera za koga se nairoko smatralo da predstavlja otelotvorenje
sukoba interesa izmeu poloaja vrha izvrne vlasti u zemlji, s jedne
strane, i poloaja stvarnog vlasnika dvadeset i dve holding-kompanije, sa druge strane (u originalu se koristi izraz beneficial owner, kojim se oznaava lice koje uiva koristi od vlasnitva nad hartijama od
vrednosti ili imovinom bez obzira na ije je ime imovina registrovana
prim. prev.). Te kompanije kontroliu oko devedeset i est procenata Fininvesta, ija je najvanija imovina kontrolni paket u tri najvee
italijanske privatne televizijske stanice. Najznaajnije je to to je premijer, nakon preuzimanja poloaja, izgleda bio spreman da taj poloaj
iskoristi kako bi progurao niz mera koje su bile daleko od pokuaja da
se korupcija zaustavi. Umesto toga, inilo se verovatnim da e po svojoj
prirodi ove mere napasti naelo univerzalizma i neutralnosti i da su bile
u funkciji premijerovih linih interesa. U pitanju je sledee:
donoenje zakona, 3. oktobra 2001, kojim je vlada ovlaena da

donosi podzakonska akta kojima se u sutini dekriminalizuju
23-Dec-08 09:11:18
111
mnoge vrste voenja lanih knjiga, za ta je i sam premijer bio

optuen;
donoenje zakona, 5. oktobra 2001, sa retroaktivnim dejstvom,
po kojem su uslovi prihvatanja dokaza koji su prikupljeni u
inostranstvu radi voenja krivinog postupka u Italiji znaajno pootreni. iroko je rasprostranjeno predvianje da e ove
promene biti od pomoi mnogim optuenima za korupciju na
visokom nivou, ukljuujui tu i premijerovog advokata ezara
Previtija (Cesare Previti), zbog ega e se suenja produiti, a
moda i prekinuti zbog nastupanja zakonskog zastarevanja;
krajem februara 2002, predstavniki dom parlamenta saglasio se sa predloenim zakonom da bi se navodno bavio
Berluskonijevim sukobom interesa, ali se uglavnom ova namera
nije smatrala iskrenom;
1. avgusta 2002. Senat je odobrio takozvani iramijev zakon
(Melchiorre Cirami je izvorno predloio zakon, pa je nazvan po
njemu), koji omoguava optuenom da od Kasacionog suda zatrai da postupak koji se vodi protiv njega poveri drugom sudu
na osnovu legitimne sumnje u nepristrasnost postupajueg
sudije. Nairoko se sumnja da je ovaj zakon donet kako bi se
Berluskonijevim advokatima omoguilo da uspore postupak
koji se protiv njega vodi za korupciju u sluaju Sme-Ariosto, za
koji se oekivalo da e sudije doneti presudu na jesen;
12. avgusta 2002. objavljen je zakon na predlog poslanika partije Forza Italia (FI), ankarla Pitelija (Giancarlo Pittelli).
Ovaj zakon, izmeu ostalog, predvia obavezu istranog sudije
da obavesti osumnjienog da je pod istragom im je postupak
pokrenut. Prema miljenju predstavnika pravosua, usvajanje
ovakve odredbe omoguilo bi osumnjienom da uniti dokaze,
jer istraga vie ne bi bila za njega tajna.
Sa sigurnou se moe rei da bi ovaj poslednji zakon, ako bi bio

usvojen, doneo mnogo tekoa organima pravosua u istrazi korupcije. Takoe je razumno pretpostaviti da ovaj predlog podriva ne samo
delotvornost krivinog gonjenja ve i entuzijazam ljudi iz pravosua
da se tim poslom uopte bave, budui da postizanje zadovoljavajueg
ishoda (to jest osude osumnjienog u sluaju) postaje tako teko. To
to su nakon skandala Tangentopoli preduzete brojne inicijative, iji
efekti, oekivani ili stvarni, nameravani ili nenameravani, idu u pravcu
oteavanja rada pravosudnih organa, ukazuje nam na tekoe sa kojima
su bili suoeni ne samo zakonodavni ve i pravosudni i istrani organi
23-Dec-08 09:11:18
112
i objanjava zato nije bilo vie pokuaja borbe protiv korupcije nakon
institucionalnih promena iz sredine devedesetih.11
Sledei dokaz u ovom pravcu odnosi se na pojaane kampanje u nekim
politikim krugovima za ocrnjivanje aktivnosti koje je pravosue preduzimalo od izbijanja skandala Tangentopoli. Kao to smo videli, niz dogaaja
poetkom devedesetih oslobodio je istraitelje politikih strahova koji su
esto uslovljavali njihov rad. Jedan od razloga za uspeh u pokretanju istraga protiv toliko mnogo pojedinaca (na visokim poloajima) u doba ovog
skandala bila je okolnost da su mogli da koriste pravila o preventivnom
pritvaranju kako bi osumnjiene doveli u neku vrstu dileme zatvorenika.
Suoeni sa takvom dilemom, politiari, administratori i privrednici su u
urbi priznavali kakvu su ulogu igrali u mrei koruptivne razmene. U tim
okolnostima, novosteena nezavisnost pravosua inila se ne tako malom
broju politiara kao veoma opasan razvoj situacije. Bez sumnje je to bio
razlog kojim se mogu objasniti sve otrije reakcije politiara kad god bi se
u ovom periodu pojavile vesti o pokretanju novih istraga i o napredovanju
ve zapoetih. Reakcije politiara su se zasnivale na ideji da istraitelji imaju politike motive i da koriste svoja ovlaenja kako bi unitili politiare
sa kojima se nisu slagali. Sam premijer je bio naroito otar u optuivanju
onih koji su ispitivali optube iznete protiv njega nazivajui ih simpatizerima komunista, koji koriste pravosudni sistem da bi eliminisali politike
suparnike gazei gvozdenim cipelama po zakonu, pravinom postupku i
samoj realnosti, sluei se dovitljivim istragama, naprasno izmiljenim
svedocima, protivrenim optubama, farsinim suenjima i monstruoznim presudama (la Repubblica, 5. septembar 1998, str. 13; navedeno
prema della Porta and Vannucci, 1999: 56, autorov prevod na engleski).
Neprestano ponavljanje tvrdnji ovakve vrste imalo je izvesnog efekta da se javno mnjenje, koje je u doba izbijanja skandala Tangentopoli
gotovo jednoglasno podravalo rad pravosua, podeli i da u znaajnom
broju sluajeva postane potpuno neprijateljski nastrojeno prema instituciji. Tako je pravosue bilo lieno vanog saveznika, a o dejstvu takve
promene na moral samo se moe nagaati, ali svakako valja pretpostaviti da nije bilo beznaajno.
11
Ove inicijative su u vezi sa neprijateljskim odnosom koji prema pravosuu imaju brojni politiari,
o emu se govori u sledeem pasusu. Tu spada i pokuaj iz 1994. da se vladinom uredbom ogranii
ovlaenje tuilaca za preventivno pritvaranje; pokuaj iz 1998. da se uspostavi parlamentarni
odbor koji bi istraivao aktivnosti istraitelja u akciji Mani pulite; periodine inspekcije
ministarstva u vanom milanskom javnom tuilatvu, kao i nedavni predlozi da se ustavna obaveza
tuilaca da gone sve sluajeve koji do njih dou, a u kojima se sumnja na krenje propisa zameni
odreenim politikim uticajem na odluku o tome koji e sluajevi biti pokrenuti.
23-Dec-08 09:11:18
113
Najzad, trei znaajan dokaz oteavanja rada pravosua u borbi protiv korupcije u vezi je sa brojnim pravosudnim istraiteljima protiv kojih
su pokrenute optube za korupciju. Pravosue bi neko mogao smatrati
prirodnim neprijateljem onih koji su umeani u koruptivnu razmenu,
ali je, naravno, i ono veoma izloeno opasnosti od korupcije, budui da
ovlaenje za izricanje kazni daje sudovima resurs koji je veoma cenjen
na korupcionakom tritu. Umeanost ljudi iz pravosua u korupciju ima negativan efekt na mogunost institucija da gone osumnjiene.
Zbog toga brojke koje pokazuju koliko je sudija bilo pod istragom zbog
krivinih dela korupcije i povezanih zloina mogu da poslue kao dodatni pokazatelj koliko je teko bilo pravosuu da vodi antikorupcijske
postupke. Nemamo nikakve dokaze da je tokom poslednjih nekoliko
godina dolo do krupnijeg umanjenja cifara koje ovde navodimo.12
Ukratko, institucionalne promene iz sredine devedesetih nisu se na
primetan nain odrazile na koliinu napora koje bi vlasti bile kadre ili
voljne da uine kako bi se smanjio obim korupcije u Italiji. Istina, dokazi za ovaj zakljuak uglavnom su zasnovani na utiscima i ne posedujemo vrste pokazatelje koji bi mogli da koliinski izraze ovu tvrdnju.
U svakom sluaju, neki indikatori postoje. Indeks percepcije korupcije
Transparency Internationala kompilira se kao kombinacija rezultata vie
istraivanja, gde ispitanici iz sveta poslovnih ljudi, strunjaka i finansijskih analitiara rangiraju neku zemlju prema tome koliko je vide korumpiranom. Rezultati indeksa kreu se od nule do deset, a blizina najveoj
oceni govori o tome da je neka zemlja istija u oima posmatraa.13
Budui da je to indeks percepcije korupcije, da je dolo do odlunih napora u borbi protiv korupcije nakon institucionalnih promena iz sredine
devedesetih, imali bismo razloga da oekujemo znaajno poboljanje italijanskog skora zahvaljujui samoj toj injenici. Poto se skor kretao od
4,86 iz perioda 1980-85. do 5,2 u 2002, to predstavlja porast od samo
0,34, moglo bi se rei da rezultati, prikazani na slici broj 1, pruaju veoma
malo dokaza o napretku. U zavrnom odeljku razmotriemo na koji nain
bi se mogao objasniti neuspeh reformi institucija i partijskog sistema iz
sredine devedesetih da donesu promene koje su se od njih oekivale.
12
Dela Porta i Vanui (1999: 54) navode podatke Ministarstva pravde koji pokazuju da je na dan 31.
maja 1998. 202 sudija bilo pod istragom zbog zloina poev od iznude i korupcije do zloupotrebe
ovlaenja, klevete, lanih potraivanja i dosluha sa mafijom. Naalost, za sada nismo uspeli da
pribavimo podatke o ovoj temi iz ranijih godina.
13
Za dalje podatke u vezi sa Transparency International-om i Indeksom percepcije korupcije videti

u: Lancaster and Montinola (1997), kao i na veb-strani Transparency International-a: www.
transparency.org
23-Dec-08 09:11:18
114
Skor na Indeksu percepcije korupcije
Skor Italije na Indeksu percepcije korupcije
godina
Objanjenje neuspeha
Oekivali bismo da partijski sistem poput italijanskog do devedesetih ima za posledicu manje ozbiljne napore na suzbijanju korupcije
od onih koji postoje u bipolarnom partijskom sistemu kakav Italija ima
danas. Razlog za takvo verovanje jeste okolnost da u ranijim sistemima, sa bilateralnom opozicijom, opozicija moe stei korist zalaui se
za mere protiv korupcije, ali da bi neko od opozicionih krila uspelo da
doe na mesto vladajue partije zahvaljujui tom zalaganju, premetanje glasova unutar birakog tela moralo bi da bude veliko i uglavnom
usmereno u jednom pravcu. U bipolarnim sistemima, sa druge strane,
neuspeh vladajue veine da se bori protiv korupcije direktno uveava
anse da doe do promene vlasti, dok posveenost vlasti ostvarivanju
tog cilja smanjuje verovatnou promene vlasti. Meutim, to je istina
samo ukoliko broj korumpiranih pojedinaca i onih koji na neki nain
izvlae korist iz koruptivne razmene (iji glasovi se gube usled mera
protiv korupcije) ne prevagne nad brojem glasova koje partija dobije
zalaui se za mere protiv korupcije. tavie, ak i ako se to ne dogodi,
zalaganje za antikorupcijske mere ipak nosi sa sobom gubitke na bira-
23-Dec-08 09:11:18
115
litima. Za primenu takvih mera potrebni su vreme i resursi koje vlasti

moraju pribaviti na utrb mogunosti da se posvete drugim aktivnostima, iji uticaj na glasanje moe biti vei. To nas upuuje na zakljuak
da je razlog malobrojnim poboljanjima bila ozbiljnost korupcije protiv
koje se trebalo boriti. I pored promene italijanskog partijskog sistema,
neto dobitak u glasovima zbog pokuaja u borbi protiv korupcije je ili
negativan ili ne naroito pozitivan. Nekoliko dokaza navodi nas na to da
se ostvarila ova druga mogunost.
Prvo, kao celina, italijansko birako telo pokazuje veoma nisku pokretljivost glasova izmeu dve predizborne koalicije koje uestvuju na
izborima. I pobeda levog centra iz 1996. i pobeda desnog centra 2001.
bile su u sutini vie posledica uspenosti strategija koje su udruene
partije imale, nego posledica neke znaajnije promene u udelu glasova
koji je svaka od tih koalicija dobila.14Ova agregatna stabilnost je potkrepljena stabilnou na pojedinanom nivou.15 Zbog toga ostaje kao
vano pitanje da li uopte postoji dovoljno veliki broj biraa koji su voljni da promene koaliciju za koju glasaju i da li je to realna mogunost
u obinim uslovima. Ukoliko takvih ljudi nema mnogo, onda osnovna
pretpostavka na osnovu koje je izvedeno oekivanje o korisnim efektima bipolarnog sistema, to jest da e vlasti biti obavezne da se ponaaju
na odreeni nain zbog dinamike meupartijskog nadmetanja, gubi na
svojoj validnosti.
Kao drugo, ak i ako su glasai sposobni i voljni da promene opredeljenje, bipolarni sistem moda nee doneti oekivane koristi ukoliko izbor biraa nije egzogena varijabla. Pretpostavka da javno mnjenje
vri pritisak na vladu da napada korupciju nije validna ukoliko partije
umesto da odgovore na zahteve javnosti, imaju mo da izmene ili da
izmanipuliu javno mnjenje tako da ovaj odgovor uine nepotrebnim.
Kao to smo videli, postoje dokazi da se upravo to desilo u Italiji, pri
emu je promena stava javnog mnjenja ini se bila posledica pomenutih napada na ljude iz pravosua od strane politiara. Na primer, Dela
Porta i Vanui (1999: 57) navode rezultate istraivanja sprovedenog
1998. Tada je 34,1 posto ispitanika izrazilo uverenje da je sukob izmeu
sudija i politiara doao kao posledica elje pravosua da se mea u sferu politike. tavie, 42,5 % ljudi mislilo je da pravosue na neprimeren
14
Moe se nai u Newell (2002).
15
Na primer, podaci iz Italijanske nacionalne studije o izborima pokazuju da je izmeu 1994. i 1996.
svega 5,5 % glasaa koji su uestvovali u oba izborna procesa promenilo privrenost jednoj od
dve vodee koalicije. U petogodinjem periodu izmeu izbora 1996. i 2001, svega 7,5 posto biraa
uinilo je to isto (ITANES, 2001: 93).
23-Dec-08 09:11:18
116
nain favorizuje pripadnike nekih drutvenih grupa, a 43,5 % izrazilo je oseanje da sprovoenje pravde zavisi od profesionalizma i linih
osobina postupajueg sudije, a te sudije esto znaju da budu nepotene
i nestrune. Pokuaji politiara da izmene javno mnjenje bili bi manje
uspeni da su napadi na sudije dolazili samo sa nekoliko adresa, a da su
predstavnici ostalih koalicija vrsto stali u zatitu sudijskih pokuaja da
se obraunaju sa korupcijom. Meutim, u praksi se dogodilo neto sasvim drugo. Dok se kritikovanjem pravosua uglavnom bavio sadanji
premijer i njegova partija Forca Italija, neke od opozicionih partija su
se definitivno ponaale dvosmisleno (prvenstveno, ini se, zato to su te
partije bile naslednice stranaka iji su se vodei govornici nali u ulozi
optuenih u vreme afere Tangentopoli).
Kao tree, u doba izbora 2001, velikom broju biraa korupcija i optube za korupciju izgleda nisu mnogo znaile. Mada ima dokaza da
su opozicione partije dobile neke glasove demonizujui Berluskonija
(Ricolfi, 2001), uopte uzev, njegov pohod ka mestu premijera teko
da je bio ugroen optubama o poreskoj utaji, lanom raunovodstvu i
vezama sa mafijom koje su protiv njega esto iznoene. To moda ima
neke veze sa znaajnom odlikom italijanske kulture, to jest sa manjevie dubokim oseanjem rezervisanosti prema dravnim institucijama
i nepoverenja u njih koje je opet utemeljeno u slabom poverenju na
interpersonalnom nivou. Rezultati Italijanske nacionalne studije o izborima 2001. potvruju nalaze istraivanja koja su sprovoena u prethodnih trideset godina i otkrivaju da 74,1 % ispitanika veruje da se ne
moe nikad biti suvie oprezan u odnosu sa drugim ljudima, u poreenju sa samo 24,2 % onih koji su spremni da podre gledite veini ljudi
se moe verovati (ITANES, 2001: 72). Italija zbog toga ima relativno
nizak nivo socijalnog kapitala, a u takvim okolnostima razumno je pretpostaviti da e pojedinac biti manje zaprepaen otkriem korupcije,
nego to bi to bio u zemljama u kojima je socijalni kapital vei. Kada je
oseaj moralne povreenosti usled neke radnje relativno slab, analogno
tome moemo oekivati i da e nivo pritiska javnosti da se uini neto u
vezi sa tim biti nizak.
Zakljuak
Ostaje nam da zakljuimo da institucionalne promene nisu neophodan uslov da bi se u liberalnoj demokratiji zapoela energina borba
protiv korupcije, ali da one takoe ne moraju biti ni dovoljan uslov za to.
Ukoliko nai nalazi iz italijanskog sluaja imaju bilo kakav znaaj za zakljuivanje o liberalnim demokratijama uopte, onda moemo zakljuiti da promene u izbornom i partijskom sistemu mogu doneti oekivane
efekte jedino ako istovremeno postoje i drugi faktori koji ine dovoljne
23-Dec-08 09:11:18
117
uslove zajedno sa ovim promenama. Meu ovim drugim faktorima su

mnogi koje smo uoili u drugom odeljku ovog rada, a naroito pritisak
javnosti (u vidu mobilnosti birakog tela) i odgovarajua politika
kultura. U vezi sa sluajem Italije, meutim, mada nas nai nalazi mogu
navesti na pesimizam u pogledu budunosti pokuaja da se ta zemlja
izbori sa korupcijom, trebalo bi da budemo oprezni pre nego to olako
prihvatimo takvo stanovite. Nakon manje od deset godina i samo tri izborna procesa, teko da bi se moglo rei da se bipolarni sistem uvrstio.
Jo uvek ne moemo rei da li su suprotstavljene koalicije sa stabilnim
lanstvom i redovna promena vlasti trajne odlike italijanskog politikog
sistema. Ukoliko se tokom vremena takve odlike potvrde, one e moda
ii na ruku naporima u borbi protiv korupcije na due staze. Sve to nam
ukazuje da e biti vredno truda pratiti razvoj situacije u Italiji, a budunost e nas moda naterati da revidiramo sadanje zakljuke o uticaju
institucionalnih promena.
Uputnice
Alberti, A., Politika korupcija i uloga javnih tuilaca u Italiji
(Political corruption and the role of public prosecutors in Italy). Crime,
Law and Social Change, 1996, 24, str. 273-292.
Delare, T., Zaokret u antikorupcijskim naporima (A Sea Change
in Anti-corruption Efforts). str. 93-100, u publikaciji OECD-a Prekid
dosadanjeg naina poslovanja: borba protiv podmiivanja i korupcije
(No Longer Business as Usual: Fighting Bribery and Corruption), Paris,
OECD, 2000.
della Porta, D. and A. Vannucci, Resursi korupcije: neka razmiljanja o italijanskom sluaju (The resources of corruption: Some reflections from the Italian case). CrimeLaw and Social Change, 1997, 27, br.
3-4, 231-254.
della Porta, D. and A. Vannucci, Un paese anormale: Come la classe
politica ha perso loccasione di Mani Pulite. Rome and Bari, Laterza,
1999.
di Federico, G., Kriza sudskog sistema i referendum o pravosuu
(The Crisis of the Justice System and the Referendum on the Judiciary)
u okviru: R. Leonardi and P. Corbetta (eds), Pregled italijanske politike (Italian Politics: A Review), 1989, vol. 3, London and New York,
Pinter.
23-Dec-08 09:11:18
118
Doig, A., Politika korupcija u Ujedinjenom Kraljevstvu (Political

Corruption in the United Kingdom) u okviru: M.J. Bull and J.L. Newell
(eds), Korupcija u savremenoj politici (Corruption in Contemporary
Politics). London and Basingstoke, Palgrave Macmillan, 2003.
Duyne, P.C. van, Da li bi Kaligula bio transparentan? Korupcija u
inu i ponaanju (Will Caligula go transparent? Corruption in acts and
attitude). Forum on Crime and Society, 2001, vol. 1, br. 2, 73-98.
Eigen, P., Suprotstavljanje korupciji irom sveta (Combating
Corruption Around the World), Journal of Democracy, 1996, 7: 1, 158168.
Geddes, B., Teorijski model igre u reformama demokratija Latinske
Amerike (A Game-Theoretic Model of Reform in Latin American
Democracies), American Political Science Review, 1991, 85:2, 371-392.
Geddes, B., Politiareva dilema: izgradnja kapaciteta drave u
Latinskoj Americi (Politicians Dilemma: Building State Capacity in
Latin America), Berkeley, University of California Press, 1994.
Gilbert, M., Le leggi Bassanini: una tappa intermedia nella riforma
del governo locale. U: D. Hine and S. Vassallo (eds), Politica in Italia: I
fatti dellanno e le interpretazioni, 1999 edition, Bologna, il Mulino.
ITANES [Italian National Election Study], Perch ha vinto il centrodestra, Bologna, il Mulino, 2001.
Lancaster, T.D. and G.R. Montinola, Ka metodologiji uporednog
istraivanja politike korupcije (Toward a methodology for the comparative study of political corruption). Crime, Law and Social Change,
1997, 27, br. 3-4, 185-206.
Millet-Einbinder, M., Bez poreskog oslobaanja za mito (No more
tax breaks for bribes). U okviru: OECD, No Longer Business as Usual:
Fighting Bribery and Corruption, Paris, OECD, 2000.
Newell, J.L., Na poetku putovanja: koraci na putu ka decentralizaciji (At the start of a journey: steps on the road to decentralization).
U okviru: Luciano Bardi and Martin Rhodes (eds), Italijanska politika:
mapiranje budunosti (Italian Politics: Mapping the Future). Boulder
CO, Westview Press, 1998.
Newell, J.L., Partije i demokratija u Italiji (Parties and democracy in
Italy). Aldershot, Ashgate, 2000.
23-Dec-08 09:11:18
119
Newell, J.L. (ed.), Italijanski opti izbori 2001: pobeda Berluskonija

(The Italian General Election of 2001: Berlusconis Victory). Manchester,
Manchester University Press, 2002.
Newell, J.L. and M.J. Bull, Uvod (Introduction). U okviru: Martin
J. Bull and James L. Newell (eds.), Korupcija u savremenoj politici (Corruption in contemporary politics). London and Basingstoke,
Palgrave Macmillan 2003a.
Newell, J.L. and M.J. Bull, Politika korupcija u Italiji (Political
Corruption in Italy), u okviru: M.J. Bull and J.L. Newell (eds.), Korupcija
u savremenoj politici (Corruption in contemporary politics). London
and Basingstoke, Palgrave Macmillan, 2003b.
Pasquino, G., Il sistema politico italiano. Bologna, Bononia
Pasquino, G, Italijanski partijski sistem: od polarizovanog pluralizma do nesavrenog bipolarnog nadmetanja) (The Italian Party
System: from Polarised Pluralism to Imperfect Bipolar Competition),
rad pripremljen za predstavljanje na panelu Politike partije i promena partijskog sistema u Italiji: sadanje stanje i izgledi za budunost II
(Political parties and party-system change in Italy: current states and
future prospects II), Annual Conference of the UK Political Studies
Association, University of Lincoln, 6-8. aprila 2004.
Pieth, M., Od ideala do realnosti: postavljanje novog globalnog
standarda (From ideal to reality: making the new global standard
stick). U okviru: OECD, No longer business as usual: fighting bribery
and corruption, Paris, OECD, 2000.
Ricolfi, L., Demonizzazione
Micromeaga, 2001, 3, str. 63-70.
aritmetica
dellautoinganno.
Rose-Ackerman, S., Korupcija i vlast: uzroci, posledice i reforma

(Corruption and government: Causes, Consequences and Reform),
Cambridge, Cambridge University Press, 1999.
Sharrock, W.W., Problem poretka (The problem of order). U okviru:
P. Worsley (ed.) Uvod u sociologiju (Introducing sociology), second edition, Harmondsworth, Penguin, 1997.
Williams, R., Uvod (Introduction). U okviru: R. Williams and A.
Doig (eds.), Kontrolisanje korupcije (Controlling corruption). Edward
Elgar, Cheltenham and Northampton (Mass.), 2000.
23-Dec-08 09:11:19
120
23-Dec-08 09:11:19
121
Prekogranini kriminal i
dodirne take legalnih i
nelegalnih uesnika
Nikos Pasas (Nikos Passas)1
Uvod
Globalizacija je umnoila prekogranine veze i uestalost povezivanja u ekonomiji, politici i kulturi. Bilo je neizbeno da i kriminalna
udruenja slede taj put. U isto vreme, kriminalci su se pokazali veti u
korienju slabosti regulative. Nacionalizam, strahovi od gubitka suvereniteta i odsustvo jasnih meunarodnih pravila i mehanizama za njihovu primenu doveli su nas u situaciju u kojoj prestupnici kosmopolite
veoma lako izbegavaju mree lokalnih kontrolora. Mnoge vlade su oglasile da strepe zbog opasnosti koje sa sobom nosi globalni organizovani
kriminal. Mnogi u SAD-u i Evropskoj uniji smatraju da je takav kriminal ozbiljna pretnja bezbednosti na nivou pojedinih drava i na nivou
meunarodne zajednice (Godson and Olson, 1993; Paine and Cilluffo,
1994).
Sa raznih strana sveta dolaze pozivi da se uini neto na reavanju
problema. Objavljivanje rata transnacionalnom kriminalu donosi ideje o militarizaciji organa gonjenja. Osim toga, upueni su pozivi obave-
Profesor krivinog prava na Temple University, Philadelphia, US.
23-Dec-08 09:11:19
122
tajnim slubama da preuzmu aktivnu ulogu u borbi protiv kriminala i

naporima za uspostavljanje kontrole. Ovi drastini koraci vode u smeru
stvaranja opasnosti za demokratske drave koje takve mere primenjuju
(kako za stare demokratije tako, i jo vie, za one koje su u tranziciji).
Poto se o tim merama dosta razmilja i poto se one dosta primenjuju, moglo bi se pomisliti da postoje aurni podaci koji su potrebni da
bi se donele odluke i da je postignut odgovarajui nivo razumevanja
problema.
Naalost, ak se i letiminim pregledom tampe, drugih izvetaja i
javnih izjava zvaninika moe zakljuiti da priroda i uzroci ovog problema nisu dovoljno proueni. Javljaju se mnoge nepotpune tvrdnje, uproavanja, preterivanja i pogreno tumaenje pojmova. To znai da ili
nemamo odgovarajue informacije ili da dostupni dokazi nisu bili podvrgnuti odgovarajuoj analizi (ili i jedno i drugo). U akademskoj zajednici se i dalje vodi rasprava o moguim opasnostima i potrebi uvoenja
drakonskih ili posebnih mera (Andreas, 1997; Lupsha, 1996; Naylor,
1995; Shelley, 1995; van Duyne, 1996; Williams, 1994).
Zvanini diskurs je vezan za etnike ili strane elemente kriminala.
Meutim, portretiranje ovog fenomena kao svetske zavere ili Pax
Mafiosa (Sterling, 1994) ozbiljno je osporeno kao neutemeljeno i varljivo (Naylor, 1995). Postoje dokazi da prekogranini kriminal nije uvek
tako dobro organizovan kao to se obino smatra i da se saveznitva meu kriminalcima stvaraju kad se javi interes i na ad hoc osnovi, a ne u
vidu saradnje trajnog karaktera (OGD, 1996; Williams, 1995; Williams
and Woessner, 1996). to je jo vanije, veze izmeu kriminalaca i uvaenih lanova drutva su sloene i raznolike (Arlacchi, 1992; Block,
1991; Chambliss, 1989; Naylor, 1984, 1995/96; Passas, 1995, u tampi;
Passas and Nelken, 1993; Ruggiero, 1996; Van Duyne and Block, 1995;
Van Duyne, 1997).
Koreni problema esto izmiu naoj panji budui da mnogi posmatrai u stvari individualizuju problem zanemarujui sistemske i strukturalne uzroke ponude dobara i usluga koji su stavljeni van zakona, kojih nema dovoljno i koje je neprijatno traiti. Potcenjivanje znaaja tih
faktora vodi pogrenom utisku o opasnosti koju ovakav kriminal predstavlja, traenju rtvenih jaraca, nepravdama i iluzornoj utesi da neki
sistemi kontrole funkcioniiu na zadovoljavajui nain (Passas, 1993,
1996, 1999a). Dakle, pre nego to postavimo konstrukciju za novu politiku, moraemo da napravimo veliki broj korektivnih analiza.
Ovaj rad ima za cilj da olaka sprovoenje takvih analiza tako to
e se usmeriti na dodirne take izmeu legalnih i nelegalnih uesnika
(kako pojedinaca, tako i organizacija). Na prvom mestu, pokuaemo
Nikos Pasas (Nikos Passas)
23-Dec-08 09:11:19
123
da objasnimo znaenje izraza meunarodni kriminal i prekogranini

kriminal, koji se esto u literaturi podvode pod transnacionalni kriminal. Kao drugo, u ovom radu se za analitike svrhe izvodi podela na
kriminal preduzea i politiki kriminal, mada priznajemo da se ove
dve vrste esto u praksi mogu nai u kombinovanom obliku. Kao tree,
u ovom radu pokuavamo da izgradimo tipologiju legalno-nelegalnih
veza i saveznitava kako bismo na bolji nain organizovali postojea
znanja i podatke o ovoj temi. Kao etvrto, ovaj rad se bavi pitanjem da
li je ta vrsta kriminala u porastu i zbog ega. Najzad, razmatramo implikacije za dalja istraivanja i kreiranje politike.
1. Razlike izmeu meunarodnog i prekograninog kriminala

Postoje dva opta tipa nepravilnog ponaanja koje prevazilazi interese pojedinanih nacionalnih drava: meunarodni i transnacionalni
prestupi. Meunarodni prestupi su ona dela koja su zabranjena meunarodnim krivinim zakonodavstvom na osnovu nacrta kodeksa iz
1994, multilateralnim sporazumima ili uobiajenom praksom u svim
dravama (Bassiouni, 1983; Malekian, 1991). Transnacionalni ili prekogranini prestupi, sa druge strane, ponekad se definiu kao dela koja
kre zakone vie od jedne zemlje (Bossard, 1990). Po mom miljenju,
bolje je ne vezivati se u potpunosti za pravne definicije prestupa u sociolokim studijama. U svetskoj zajednici, koju ine potpuno razliiti pravni sistemi, uzimanje pravila iz jednog broja zemalja za nauno istraivanje, kako bi se ono uinilo jasnijim, deluje ograniavajue. Mogue je
definisati prekogranini kriminal na apstraktniji i principijelniji nain,
a pri tom imati u vidu i zakonske norme: prekogranini kriminal je
ponaanje koje dovodi u pitanje interese zatiene zakonom
u vie nacionalnih jurisdikcija i koje je kriminalizovano u
najmanje jednoj od tih zemalja.
Proces globalizacije je doprineo poveanom prisustvu ovog fenomena zbog korienja novih tehnologija, eeg i breg prelaska ljudi,
kapitala i dobara preko dravnih granica i objedinjavanja trita. Nije
svaki prekogranini kriminal jednako ozbiljan, sofisticiran i organizovan. Bojazni koje se sada javljaju u vezi sa globalnim kriminalom dobile su zamajac uglavnom zbog ilegalne trgovine drogama, terorizma,
ilegalne trgovine orujem i tehnologijom, krijumarenja nezakonitih
imigranata, prevara, korupcije i pranja novca. Meu ozbiljnim transnacionalnim prestupima nalaze se utaja poreza, odnoenje kapitala, kraa
umetnikih i kulturnih dobara, krijumarenje dobara steenih na legalan nain (minerali, poljoprivredni proizvodi, cigarete itd.), krijumarenje ugroenih vrsta, zloini protiv ivotne sredine i izrabljivanje dece.
23-Dec-08 09:11:19
124
Kompjuterski prestupi se esto pominju kao kriminal budunosti, ali

se pre moe govoriti o tome da je u pitanju novi modus operandi, a ne
posebna vrsta kriminala. Kompjuter je, drugim reima, orue kojim se
vri nedozvoljena radnja (Grabosky and Smith, 1998). Moe se rei da
se veina pomenutih zloinakih aktivnosti dogaala nekoliko decenija
pre nego to je nastala svest o tome da je re o globalnom, prekograninom problemu (osim kada je re o korienju kompjutera kao orua
kriminala).
Ovaj rad je fokusiran na sve vrste prekograninog kriminala i bavi
se meunarodnim kriminalom jedino kada se on preklapa sa prekograninim. Izbegavau da koristim pojam organizovani kriminal i slediu koncept kriminala preduzea (Smith, 1971, 1980; Haller, 1990).
Takoe, koristiu pojam politiki kriminal kako bih naglasio da mada
s jedne strane finansijska korist predstavlja cilj zloina u veini sluajeva, treba sagledati i politike, ideoloke i religijske motive da bi se na
potpuniji nain razumela ova pojava.
2. Analiza dodirnih taaka I: ciljevi transnacionalnih prestupnika

Bilo je potrebno mnogo godina tekog rada da bi se uspeno osporila pogrena konvencionalna uverenja o nezakonitim preduzeima u
SAD-u. Pozitivistike i stereotipne koncepcije zasnivale su se na jasnoj
podeli izmeu drutva koje se pridrava zakona i sveta podzemlja.
Odbaena su pogrena uverenja o tome da je Koza nostra problem organizovanog kriminala, strane zavere koja je stvorila hijerarhizovane
organizacije po celoj zemlji, koja na monopolski nain kontrolie nezakonita trita, kao i o tome da postoji jasna razdelna linija izmeu
organizovanog kriminala i legitimnih organizacija (Anderson, 1979;
Block, 1983; Brady, 1983; Chambliss, 1988; Reuter, 1983; Reuter and
Rubinstein, 1978; Scott, 1996; Smith, 1990). ini se da je potrebno preduzeti slina istraivanja i potruditi se oko analize kako bi se na slian
nain razbile pogrene predstave o transnacionalnom kriminalu.
Svedoei na sasluanju o meunarodnom kriminalu pred Odborom
Senata za aproprijacije pododbor za operacije u inostranstvu, direktor FBI-ja je o organizovanom kriminalu govorio kao o trajnoj zloinakoj zaveri vrste organizacione strukture, u kojoj se zavera odrava
strahom i korupcijom (12. mart 1996). Ovakvi opisi, koji su esto puni
tautologija, zamagljuju prirodu i uzroke ozbiljnog kriminala i nimalo
ne doprinose briljivom ispitivanju injenica o drutvenom ustrojstvu
najorganizovanijih i najsofisticiranijih prestupa koji prevazilaze dravne granice.
23-Dec-08 09:11:19
125
Kao to korporacije i drugi akteri postaju transnacionalni i sve vie

se bave prekograninim transakcijama, isto to ine i nezakonita preduzea, ako nita drugo, a ono zbog komercijalnih razloga poput razlike
u cenama. Kao to nezakonita preduzea kre propise, to isto ine i legitimni uesnici na tritu. Linija izmeu legalnog i kriminalnog esto
je zamagljena, pogotovo u sluajevima kada akteri sa suprotnih strana
spektra dou u dodir jedni sa drugima i kada meusobno posluju. Ova
empirijska tvrdnja je danas znatno manje kontroverzna nego pre nekoliko godina zahvaljujui nedavnim otkriima u vezi sa aferama Iran
Kontra [Volov (Walsh) izvetaj], BCCI [Kerijev (Kerry) izvetaj, 1992;
Passas, 1995], BNL i naoruavanjem Iraka (Mantius, 1995; Phythian,
1996), sistemskoj korupciji u Italiji (Colombo, 1996; Tribunale di
Milano, 1997) i irom Evrope (della Porta and Meny, 1995), vezama izmeu Jakuze i japanskih politiara (Economist, 1992; Kerbo and Inoue,
1990; Yayama, 1990). Najzad, potpuno je jasno da dobra i usluge koje
nude ilegalni uesnici na tritu ne potrauju samo drugi kriminalci, ve
i legalni akteri. tavie, mnogi legalni deluju kao kriminalna preduzea, sistematski nudei dozvoljene proizvode i usluge ija je jeftinoa
posledica prevare (Passas and Nelken, 1993; Van Duyne, 1991; 1993).
Dakle, na koji nain se odvijaju meusobni odnosi izmeu sveta
podzemlja i konvencionalnog drutva? Koji su to delovi konvencionalnog sveta koji posluju ili imaju veze sa podzemljem i sa kojom vrstom
kriminalaca? Koje su glavne osobine dodirnih mesta zakonitog i nezakonitog? Kada se istrauju ova susretita, to se moe raditi na razne naine, u zavisnosti od kriterijuma i varijabli koje se uzmu kao najvanije.
Na primer, neko e se usredsrediti na relativnu mo i autonomiju legalnih i ilegalnih aktera kako bi utvrdio mogunosti intervencije i anse
za uspeh politike borbe protiv kriminala. Neko drugi e se usredsrediti
na pitanje vremena dogaanja ispitujui da li legalni i ilegalni akteri
rade sve vreme zajedno ili do njihovih interakcija dolazi pre ili posle
zaloina. Takvo bi istraivanje pomoglo da se doe do odgovora na pitanje da li ilegalni akteri rade sa legalnim ili za njih. Veze izmeu aktera
iz dva sveta nisu uvek poznate, nisu uvek pod sumnjom, niti su uvek
neposredne (postoje razliiti nivoi neposrednosti). Ako bi se u ovom
pravcu nainile analize, one bi pomogle da se utvrdi kakve koristi imaju
legalni akteri, sa kojim opasnostima se suoavaju i koja je njihova uloga
u omoguavanju da do kriminala doe. Takoe bi bilo zanimljivo razmotriti snagu veza izmeu legalnih i ilegalnih aktera (npr. merenjem
uestalosti, trajanja i snage interakcija). Mogua tipologija koja bi izrazila snagu takvih veza predstavljena je u sledeoj tabeli, u kojoj se svako
polje odnosi na razliite veze.
23-Dec-08 09:11:19
126
Snane veze
Labave veze
Serijske veze
Paralelne veze
Meutim, ova tipologija ne moe u dovoljnoj meri da uzme u obzir

pitanje uzajamnosti. Ilegalni akteri takoe mogu raditi protiv legalnih.
Osim toga, neko bi moda eleo da se usredsredi na uzroke raznih vrsta
dodira legalnog i ilegalnog pravei razliku izmeu pojedinih aktera iz
obe ove kategorije. Za potrebe ovog rada, smatrao sam da bi bilo najproduktivnije da se rasprava organizuje oko dva glavna merila: motivacije
i uzajamnosti interesa. Nadam se da e to biti od pomoi u ispitivanju
drutvene organizacije prekograninog kriminala sa naglaskom na pitanja zato, ko i kako. Dakle, posmatrajui koji je glavni cilj ukljuenih
aktera, moemo da napravimo razliku izmeu kriminala preduzea,
politikog kriminala i hibridnog kriminala. Na drugom nivou diferencijacije, pravimo razliku izmeu dve iroke kategorije antietikih i
simbiotskih odnosa.
Ali prvo, kada istraujemo dodirne take izmeu legalnog i ilegalnog,
kljuno pitanje jesu krajnji ciljevi uesnika. Koje motive imaju oni koji
se spremaju da prekre zakon ili da uu u poslove sa prestupnicima?
Istina je da veina kriminalaca kroz svoja preduzea eli da stekne dobit, ili koristi takva preduzea zarad drugih ciljeva. Meutim, organizovano transnacionalno prestupnitvo moe biti motivisano i ideolokim,
religioznim ili politikim ciljevima. Dva cilja mogu katkad imati jednak
znaaj. U svakoj prilici je bitno utvrditi osnovne motive, kako zbog teorijskih razloga, tako i zbog kreiranja politike. Kao prvo, glavni uzroci
takvog kriminala ne mogu se u potpunosti sagledati ako se ne uzmu
u obzir i motivi. Kao drugo, radi ostvarenja dugoronih i delotvornih
reenja, u zavisnosti od ovih ciljeva uesnika, treba odabrati jednu od
moguih politika. Stvaranje nove politike radi intervencije moe biti razliito. Stoga, moemo zamisliti tri razliite vrste prestupnitva. Mogla
bi se postaviti i hipoteza da svaki od ta tri tipa podrazumeva razliite
vidove saveznitva aktera iz sveta legalnog i ilegalnog.
a. Kriminal preduzea (kriminal radi sticanja dobiti)
Pod ovom vrstom kriminala podrazumevamo krivina dela koja su
poinjena u okviru preduzetnike strukture, sa sticanjem finansijske koristi kao glavnim motivom. To je daleko najrasprostranjeniji tip kriminala. Preduzetnika struktura moe biti potpuno kriminalna (zloinaka
preduzea) ili legalna, ali takva gde su aktivnosti preduzea ispunjene
23-Dec-08 09:11:19
127
kriminalom (Van Duyne et al, 2001). Analitiari gotovo po automatizmu pretpostavljaju da je ono to nazivaju transnacionalni organizovani
kriminal jednako kriminalu preduzea. Transnacionalna kriminalna
organizacija smatra se organizacijom ija je jedina svrha ili cilj ostvarivanje najvee mogue dobiti (Williams, 1994: 111). Ilegalni akteri ove
vrste koriste se potranjom za nekim dobrima ili uslugama. Oni mogu
delovati samostalno ili u saradnji sa drugim kriminalnim preduzeima,
to je, kako iskustvo pokazuje, pravilo u sluajevima prekograninog
kriminala zabranjenim supstancama. Kao primer moemo navesti nezakonitu trgovinu drogama i orujem (Observatoire Gopolitique des
Drogues, 1996).
Na drugom kraju ilegalno-legalnog spektra nalaze se kriminalne aktivnosti legitimnih aktera, koje mogu biti u vezi sa organizacionim vetinama i oblikom tih korporacija. Budui da ovi uesnici imaju zakonit
osnov svog postojanja, kada ine prestupe, oni se veoma esto ponaaju kao grabljivci. Ima mnogo primera, poev od pohare institucija koje
uvaju uteevinu i daju zajmove [na primer, CenTrust Dejvida Pola
(David Paul) ozbiljno je oteen prevarama insajdera i zloupotrebama
poinjenim uz pomo pojedinaca i organizacija iz inostranstva], preko prevara u sferi osiguranja i drugim oblastima i sistemske utaje poreskih i carinskih dabina (Magnusson, 1981; Passas, 1994; US House
Committee on Energy and Commerce, 1982), prevara u farmaceutskoj i
naftnoj industriji (Andvig, 1995; Braithwaite, 1984; Eaton, 1997) i prevara kod ugovora o nabavci vojne opreme (Seagull, 1994/95). Spisak
moguih oblasti se iri (Clinard, 1990; Michalowski and Kramer, 1987).
S obzirom na obim i tehnike ovog kriminala nadzemlja, verovatno je
da su te aktivnosti sprovedene u najmanju ruku uz pristanak, ako ne
i saradnju drugih aktera iz sveta trgovine, privrede ili uprave (na primer u sluajevima korupcije, kada kompanija podmiuje stranog javnog slubenika kako bi obezbedila da zakljui ili da zadri lukrativni
ugovor).
U ovom svetlu ne iznenauje mnogo da zakoniti i nezakoniti privrednici rade zajedno. Zaista, ovo je vrsta kriminala kod koje se moe
oekivati najvie veza sa legitimnim biznismenima i korporacijama. Na
primer, takvu povezanost smo videli u sluaju raspolaganja otrovnim
otpadom (Szasz, 1986; Van Duyne, 1993), prevara na osiguranju i lairanih paljevina (Brady, 1983), kao i kod pranja novca (Buffle, 1993;
Levi, 1991; Passas and Groskin, 2001). Nedavno je DEA ukazala na eme saradnje trgovaca drogom. Kolumbijskim brokerima i legitimnim
biznismenima potrebni su dolari da bi kupovali dobra u SAD-u. Broker
prodaje novac steen trgovinom narkoticima biznismenu uz 20 posto
popusta, a biznismen polae novac u pezosima na trafikantov raun u
Kolumbiji. (Passas, 1999b).
23-Dec-08 09:11:19
128
Sluajevi korupcije koji dou na sud moda na najbolji nain ilustruju ovu vrstu saradnje, kao kada uesnici na ilegalnom tritu tragaju
za zatitom regulatora ili politiara (zatvorene oi), povlaenim tretmanom, insajderskim informacijama i relativnom sigurnou u svom
okruenju (della Porta and Mny, 1995; Popescu-Birlan, 1994; Reed,
1994/1995).
b. Politiki kriminal
Kod ove vrste kriminala se pre moe govoriti o kauzalnosti i slabostima kontrole nego o jasnoj racionalno-ekonomskoj motivaciji. Ovde
mnogi kriminalci tee da ostvare ciljeve koji su preteno politike ili religiozne prirode. Kao to se jasno vidi iz napada na SAD, nema nikakve
materijalne koristi za bombae samoubice. Glavni njihov cilj moe da
bude smena vlade, politika nezavisnost, ostvarivanje vlasnikih prava
(na primer, sabotae na opremi naftnih kompanija radi zatite prava
domorodaca; politiko nasilje na Bliskom istoku). Na svetu ima dovoljno etnikih, regionalnih i verskih sukoba u kojima dolazi do transnacionalnog kriminala, na osnovu kojih moemo da odbacimo pretpostavku da je sav taj kriminal racionalan i zasnovan na potrazi za najveom
moguom dobiti. Naravno, i u ovim sluajevima je finansijski aspekt
bitan. I za takav kriminal su potrebne finansije, obuka, municija, informacije, zatita, borci i socijalna zatita borakih porodica (Adams,
1986; Naylor, 1993). Meutim, njima dobit nije glavna svrha. Novac
je samo sredstvo da bi se postigao drugi cilj. Maksimizacija finansijske
dobiti katkad uopte nee biti cilj; umesto nje, vaniji e biti ideologija,
lojalnost, kulturne i politike veze i elja za osvetom.
Kada politike grupe pribegnu nasilnim i kriminalnim metodima,
one trae saveznike, podrku, simpatizere i zatitnike (kao i svaka druga
politika grupa). Pored toga, spoljna politika mnogih zemalja se ne vodi
ba onako kao to se zvanino tvrdi. U tajnim operacijama (bilo da su
one dozvoljene ili ne po domaim propisima) predstavnici vlade stupaju u kontakt sa kriminalcima bez obzira na to ime ti kriminalci trguju
(McCoy, 1991; 1998/99). Dakle, kada govorimo o politikom transnacionalnom kriminalu, moemo oekivati da postoje veze sa politikim i
vladinim predstavnicima i institucijama. Tipini primeri za takve situacije su zemlje koje su u razliito vreme optuivane da podravaju terorizam (npr. Istona Nemaka, Sirija, Libija, Iran, Irak itd.). Agencije
SAD-a su takoe bile umeane u takva saveznitva (kontrai i obavetajne slube; avganistanski pobunjenici pre nego to se zavrio hladni
rad itd., McCoy, 1991). Kao i kod kriminala preduzea, legalni uesnici
mogu biti ukljueni i u legalni prekogranini kriminal (npr. kao u sluaju kada su francuski agenti u Oklandu digli u vazduh brod Rainbow
Warrior, vlasnitvo organizacije Greenpeace; ili kada su izraelski agenti ubijali politiare van zemlje, ukljuujui i nevinog Norveanina, za ta
23-Dec-08 09:11:19
129
su se kasnije izvinjavali; o teroru koji sponzoriu SAD, videti u Herman,

1987).
Uzroci, mree i saveznitva, kao i politika i mere koje se mogu zamisliti kao odgovor na politiki kriminal, oigledno su veoma drugaiji od
onih kod privrednog kriminala.
c. Hibridni kriminal
Hibridni kriminal predstavlja kombinaciju dva prethodno opisana
tipa. Ponekada su politiki i finansijski motivi gotovo jednako vani. U
takvim sluajevima, kriminalne mree, korupcija i drugi prestupi verovatno e zahtevati uee kako poslovnog sveta, tako i politiara i administracije. Postoji tvrdnja da je bugarska komunistika vlast napravila dravno preduzee Kinteks kako bi prodavala oruje u Evropi i na
Bliskom istoku u zamenu za drogu. Kinteks, na ijem elu su stajali visoki slubenici dravne bezbednosti, navodno je imao i politiku ulogu
snabdevajui Palestince i turske teroristike grupe orujem (Sterling,
1994: 159). Dokazi koji su potkrepljivali ove tvrdnje ozbiljno su osporeni. Meutim, ako bismo opisani scenario uzeli hipotetiki, imali bismo
dobru ilustraciju hibridnog tipa kriminala.
Navodna komunistika zavera ima svoj pandan u SAD-u. U sklopu
istrage o Iranu i Kontri, zanimljivo svedoenje je dao penzionisani general vazduhoplovstva SAD-a Riard Sekord (Richard Secord). Pred
Kongresom je upitan zbog ega su SAD prodavale kontraima oruje
kupljeno u komunistikim dravama uz astronomske stope zarade.
Njegov naizgled iskren odgovor bio je da su ciljevi bili dvostruki: pomo
kontraima i upravljanje komercijalnim preduzeem. Zar ne mogu da
imam dva cilja? Ja sam ih imao.
Par ekselans ilustracija ovakvih veza je afera BCCI, u kojoj je otkrivena rairena mrea obinih kriminalaca, prestupnika belog okovratnika i uglednih profesionalaca i organizacija iz mnogobrojnih privrednih
grana banaka, osiguranja, trgovine dobrima, telekomunikacija itd. Sa
ovom bankom ili u okviru nje poslovale su razne svete i bezbonike
alijanse, sa pomeanim politikim i finansijskim motivima (Truell and
Gurwin, 1994; Passas, 1993, 1995, 1996).
Pod ovu kategoriju se mogu podvesti i zloini koji su poinjeni iz
antiamerikih, antizapadnih i antikapitalistikih motiva. Loi politiki
potezi i greke zapadnih vlada koji najvie pogaaju zemlje treeg sveta
proizvode takva oseanja koja mogu da dovedu do toga da neki ljudi napustivi obavezujue zakonske principe i vrednosti pomisle da je opravdano da sprovedu selektivne akcije i odaberu njihove rtve.
23-Dec-08 09:11:19
130
Na primer, narodu Nigerije je danas loije nego to je to bilo pre

nego to su otkrili naftu ispod svog tla. Transnacionalne korporacije eksploatiu ivotno okruenje i resurse te zemlje koristei to to je reim
korumpiran (Eaton, 1997). Tako je Nigerija postala plodno tle za regrutovanje lanova kriminalnih organizacija koje su voene antizapadnim
oseanjima. Udaramo na Amerikance je neka vrsta samoopravdavajueg argumenta koji mnoge obine ljude moe da navede da ine besprimerne stvari. Na slian nain, mnogi Latinoamerikanci, koji su dosta
propatili od diktatora sa zapadnom podrkom i zbog eksploatacije od
strane korporacija, dozvoljavaju sebi da imaju veoma malo saaljenja za
amerike klince koji koriste drogu. Oni postaju verne pristalice kriminalaca i njihovih preduzea. Po analogiji da je hemijsko oruje nuklearno
naoruanje siromanih zemalja, prekogranini kriminal se hrani eljom
za nezavisnou, autonomijom i samoopredeljenjem. Mora se naglasiti
da nijedan od iznetih argumenata na znai da su ovakva oseanja najvaniji uzrok kriminala u Nigeriji i Latinskoj Americi. Moja poenta je da
je to faktor koji doprinosi tim zloinima, a koji se esto zanemaruje.
Druga vrsta hibridnog kriminala se moe videti u vezi sa finansijskom pomoi koju nude meunarodne i regionalne banke. MMF i
Svetska banka su institucije koje nude pomo kroz zajmove za finansiranje projekata u zemljama u razvoju. Uslovi zajma su takvi da se od
primalaca trai da sprovode mere tednje ukoliko ele da refinansiraju
zajam ili da povuku novu tranu kredita. Meutim, ovaj proces poveava zavisnost od zapadnih izvora i stvara nezadovoljstvo koje pogoduje
regionalnim i graanskim sukobima (Bello, 1998/1999; Mander and
Goldsmith, 1996; Passas, 2000). Projekti koje ove institucije finansiraju ponekada vie pomau zapadnim korporacijama nego zamljama
kojima su namenjene. Kompanije zakljuuju ugovore o izvoenju radova koji nisu potrebni, na koje se zemlja primalac nije obavezala i koji
na kraju ostanu nezavreni (Plater, 1998). Kao to profesor Falk (1993)
primeuje, Stalni narodni tribunal iz Rima je u prolosti proglasio neke
od uslova MMF-a ilegalnim. U prolosti su neke vlade zemalja treeg
sveta tragale za nainom da zaobiu uslove MMF-a i zatraile su pomo od BCCI (Passas, 1993). Razreenje kontroverze o tome koja bi
bila odgovarajua uloga i odgovornost regionalnih banaka prevazilazi
obim ovog rada. Ovde je poenta da u zemljama koje primaju sredstva
od institucija koje se bave pozajmljivanjem nemaju svi ljudi pozitivno
miljenje o njima. U ovom kontekstu, nije teko da zamislimo da neki
vladini slubenici sebi nalaze opravdanja kada rezonuju mi branimo
nacionalni interes, mi se opiremo nerazumnim merama koje nam nameu, mi treba da spreimo krizu legitimiteta i prolivanje krvi u naoj
zemlji. Takvo rezonovanje moe voditi ekstralegalnom zaobilaenju
postavljenih zahteva.
23-Dec-08 09:11:19
131
3.
Analiza dodirnih taaka II: priroda susreta legalnog i ilegalnog

Legalno i ilegalno se sastaju bilo na osnovu nemorala ili na osnovu
suivota. Ispitaemo obe ove pojave.
Nemoralni odnosi
Kada se legalni i ilegalni akteri nadmeu, meu njima se stvaraju
antagonistiki odnosi. Oni se mogu takmiiti nezavisno za svoj udeo
na tritu, kao u sluaju dravne lutrije, kazina i ilegalno organizovanog
kockanja. Na slian nain akteri su nezavisni i jedni drugima protivni
kada prevarantske finansijske institucije preko Interneta ili ofor kompanija nude nezakonite usluge klijentima koji bi inae poslovali preko
kontroverznih banaka (npr. Ujedinjene evropske banke sa Kariba).
U sferi politike, ideologije i religije moe se voditi nadmetanje oko legitimnosti. Akteri trae podrku naroda na istom delu zemaljske kugle,
sluei se kako zakonitim tako i zloinakim sredstvima. Kao ilustracija
za takav antagonizam mogu nam posluiti politiki sukobi poput onih
koji se odigravaju u Severnoj Irskoj, na Bliskom istoku, u bivim sovjetskim republikama, Angoli, Peruu i ri Lanki.
Povreivaki odnosi dogaaju se kada uesnici podrivaju, napadaju i povreuju jedni druge. Takvo ponaanje je tipino za grupe koje
sabotiraju strane korporacije, za koje smatraju da se ponaaju izrabljivaki ili da su korumpirane. Drugi primer su razbojnici koji svoja zlodela ine kako bi finansirali gerilu.
Ove dve pomenute kategorije se u praksi mogu i preklopiti: kombinacija antagonistikih i povreivakih odnosa se javlja kada se aktivisti
koriste nasilnim sredstvima protiv drave, njenih simbola i graana.
Odnosi su grabljiviki kada je cilj ili oekivani efekat akcija da se
uniti ili na smrt rani neka organizacija kako bi se ostvarila kontrola
nad nekom firmom ili kako bi se ona prevarom odvukla u steaj.
Moe se uoiti i parazitski odnos, kada je cilj da se rtva ouva u
ivotu kako bi se, na primer, od nje mogla izvlaiti nezakonita korist s
vremena na vreme. Kao primeri mogu da poslue lanovi trijade koji
prodaju svoju zatitu azijskim privrednicima; osiguravajue kue koje
23-Dec-08 09:11:19
132
su prodavale meavinu pravih i lanih polisa stranim institucijama eljnim da uu na trite SAD-a (Brady, 1983).2
U sluaju krivotvorene robe javlja se meavina antietikih i simbiotskih (sistemskih) odnosa: kriminalci koji profitiraju priivajui na robu
lane oznake poznatih firmi ujedno ine te marke poznatijim i popularnijim. Na taj nain, vlasnik robne marke moda nee zaraditi koliko je
mogao na jednom mestu, ali e zato poveati upliv na druga trita i u
regione u kojima nije bio prisutan (Shultz and Saporito, 1996).
Simbiotski odnosi
Rasprostranjeno je verovanje da kada legalni i ilegalni akteri dou u
dodir, to biva zato to kriminalci ele da se ubace u legalno preduzee,
da iznude neto od njega ili da ga upropaste. Meutim, ima sve vie
dokaza o tome da se meu njima razvijaju simbiotski odnosi. Vredno
je ponovo napomenuti da nezakonita trita postoje zato to postoji
potreba za onim to se tamo nudi. Veoma esto su klijenti tog trita
ljudi koji potuju pravila ponaanja i koji su potovani u drutvu (korisnici nezakonitih narkotika, usluge prostitucije, kockanje itd). Ovi odnosi mogu biti raznih vrsta u zavisnosti od brojnih inilaca, kao to su
uzajamnost ili jednostranost koristi, svest o vezama, namera uesnika i
stepen saradnje.
Angaovanje: ova vrsta je u vezi sa podelom rada meu zakonitim
i nezakonitim uesnicima, kada jedna strana nudi drugoj specijalizovane usluge. To moe biti jednokratni ili trajni odnos klijenta i dobavljaa. Na primer, organizacija moe da poveri nekome sa strane da obavi
prljav posao zato to je tako lake, efikasnije ili da bi se mogla posle
ograditi od takvog posla. Na taj nain krivica ostaje van kue, ukoliko
se za nedelo i za neposredne krivce ikada sazna (npr. afera IranKontra
i druge aktivnosti u vezi sa obavetajnim slubama; podmiivanje stranih javnih slubenika preko zastupnika i treih lica kako bi se izbegle
sankcije po amerikom zakonu koji brani da se takvo podmiivanje vri. ak je i turska parlamentarna komisija ispitivala optube da je vlada koristila odrede smrti protiv kurdskih nacionalista (Bovenkerk and
Yesilgoz, 1998).
Lupsha (1996) koristi izraze grabljiviki i parazitski kako bi definisao razne stepene razvoja
kriminalne organizacije. Ja koristim ove termine na drugaiji nain. Mene ovde ne zanima razvoj
neke odreene organizacije. U stvari, kod mnogih organizacija koje ovde imam u vidu uopte
ne postoji razvoj iz jednog oblika u drugi. Termini se u ovom radu koriste kako bi se oznaile
odreene vrste odnosa izmeu legalnih i nelegalnih preduzea.
23-Dec-08 09:11:19
133
U svim navedenim sluajevima legalni uesnici su klijenti. Obrnut

sluaj je takoe mogu. Legalni uesnici mogu pruati finansijsku ili
drugu pomo kriminalnim grupama. Mogue je takoe da samo jedna strana u poslu bude svesna ovih kvaziugovornih odnosa. Na primer,
Abu Nidalova organizacija je koristila mreu legitimnih kompanija od
ije dobiti su finansirane teroristike aktivnosti, a da rukovodioci i radnici tih kompanija za to nisu ni znali.
Saradnja: u ovom sluaju veze postaju snanije i neposrednije, a
preduzea i akteri iz sveta zakonitog i nezakonitog ine zapravo isti prestup. Na primer, uzmimo policajca koji radi zajedno sa prodavcima droge ili sa vlasnikom umetnike galerije koja prodaje ukradena umetnika
dela. U okviru ove kategorije mogu se uoiti razne vrste profesionalaca,
kao to su pravnici, politiari, raunovoe, bankari ili menaderi kazina, koji svesno nude svoje usluge kriminalnim organizacijama.
Kooptacija: u okviru ove kategorije moe biti stezanja ruku ili dobrovoljnih i prijateljskih odnosa. Tako, mada kooptacija podrazumeva
da je korist uzajamna, odnosi meu stranama su nejednaki. Na primer,
kompanija moe postii dogovor da nesmetano posluje u zemlji X i zemlji Y, ili da uopte posluje, ukoliko pristane na to da vladinoj agenciji
dozvoli da nadzire kompjutere kompanije ili da prikuplja podatke o njenim klijentima. Na primer, kompanija BCCI je optuena za saradnju sa
obavetajnim slubama u nekoliko zemalja. Neki menaderi kompanije
su tvrdili da je to bio jedini nain da kompanija opstane i da posluje
u inostranstvu. Dodali su da takva vrsta odnosa nije atipina u bankarskom sektoru (u linim intervjuima). Razgovori koje sam imao sa
penzionisanim svetskim biznismenima i izvetaima ukazuju (nije lako pribaviti vrste dokaze o takvim stvarima) da je za mnoge poslovne
dogovore u zemljama i regionima visokog rizika bilo potrebno dobiti
odobrenje odreenog vladinog zvaninika ili slube (npr. za izgradnju
naftovoda u zoni sukoba). Neke poslovne transakcije su suprotne domaim ili meunarodnim propisima. Za uzvrat, od biznismena se trai
da podele svoje znanje o pojedinim projektima ili da naprosto dopuste
da njihove kompanije postanu oi i ui vladinih slubi. Na primer, kada
je kompanija Matrix Churchill u Engleskoj optuena za nezakonit izvoz
u Irak pred zalivski rat, ispostavilo se da su njeni rukovodioci radili za
britanske obavetajne slube (Phythian, 1996).
Reciprocitet (ili jednaka razmena): ovaj oblik postoji kada legalni i ilegalni akteri svesno posluju radi zajednike koristi (npr. kada
menader legalnog bordela sarauje sa krijumarima ljudi). Kod ove
vrste verovatno ima najvie dodira izmeu dva sveta, pogotovo kada
su legitimni akteri klijenti za dobra i usluge koje kriminalci nude (npr.
droga, kocka, oruje, prostitucija itd.). Drugi primeri za reciprocitet su
23-Dec-08 09:11:20
134
diktatori ili vladini slubenici koji primaju debele provizije i druge koristi u zamenu za usluge koje pruaju transnacionalnim korporacijama.
Te korporacije zatim dobijaju doputenje da eksploatiu zemlju, ljude
ili itavu dravu zarad sticanja kratkorone finansijske koristi [kao to
su inili Somoza u Nikaragvi i Markos na Filipinima (Clinard, 1990); takoe, primer udomljavanja kompanija i politike elite na Papua Novoj
Gvineji (Barnett Report, 1989)]. Sline ponude sigurnog utoita i zatite davala su takoe i ilegalna preduzea i kriminalne organizacije (primeri se mogu nai u Boliviji, na Arubi, u Italiji i Rusiji).
[Sistemska] Sinergija: o sistemskoj sinergiji govorimo kada legalni i ilegalni akteri stiu koristi jedni od drugih radei nezavisno
svoje poslove i teei ostvarenju svojih interesa i ciljeva. U praksi su
efekti sinergije slini kao i kod angaovanja. Meutim, za razliku od
tog oblika, ovde nema odnosa izmeu klijenta i pruaoca usluga, niti
dogovora meu uesnicima. Sinergija se javlja kao posledica strukturalnih inilaca. Moe se desiti da nema znanja, namere, pa ak ni razumne sumnje da ovakva veza postoji (u nekim sluajevima se, naravno,
sumnja moe izleiti naporom da se takvo znanje ne stekne). Legalni
akter uglavnom anje korist od nelegalne aktivnosti drugoga. Na primer, banke i finansijske institucije sa zapada dobijaju znaajna sredstva
koja su u drugim zemljama steena kriminalom. U takvim sluajevima, do pranja novca dolazi negde drugde, a posrednika transakcija
prikriva tragove nezakonitog posla. U hemijskoj industriji kompanije
stiu korist od onih koji nezakonito odlau otrovni otpad [u sluaju da
se to radi u dogovoru, postoji odnos koji smo nazvali angaovanje;
ukoliko takvog dogovora nema (videti primere u Szasz, 1986) imamo
na delu sinergiju]. Verovatnije je da e doi do saradnje, kao u sluaju
skandala kada je firma South Holland odlagala otrovni otpad u Belgiji
(Van Duyne, 1993). Finansijske institucije stiu najvee koristi od nekih
ema za sticanje brze dobiti bez svog znanja ili odgovornosti (Brady,
1983). Krijumarenje cigareta preko granice kako bi se izbegli porezi i
carinske dabine u krajnjoj liniji pomae duvanskim kompanijama da
jeftinije prodaju svoje proizvode klijentima i na taj nain poveaju udeo
na tritu, ime se na kraju stvara razvijena podzemna ekonomija (Von
Lampe, 2001). Japanske banke su u prolosti izbegavale ogranienja
za davanje potroakih kredita tako to su novac davale sarakinu (izraz
za zelenaa) koji je zatim taj novac pozajmljivao graanima (Naylor,
1995/96).
Mogu je i obrnut sluaj. To bi bila situacija da kriminalci izvlae
koristi od aktivnosti i prakse legalnih uesnika na tritu. Na primer,
zemlje koje uvaju tajnost i naplauju male poreze ne slue samo kriminalcima. Da je to sluaj, bilo bi malo otpora pozivima da se uini neto
protiv tih drava (i teko da bi uopte opstale). Potrebu za tajnou de-
23-Dec-08 09:11:20
135
lovanja imaju mnoge muterije, meu kojima su korporacije, vladine

agencije i pojedinci koji se pridravaju zakona (Walter, 1985). Pokuaji
da se sistem reformie i da se kazni svako ko radi ili posluje u tim zemljama naii e na snano lobiranje i pritisak konvencionalnih aktera
da stvari ostanu kakve jesu.
Finansiranje kao odnos je takoe mogue. U takvim situacijama
legitimne organizacije, svesno ili ne, pruaju finansijsku podrku operacijama kriminalnih grupa. Skoranji primer je postao poznat nakon
to su 11. septembra 2001. izvedeni napadi na SAD. Sumnja se da su
dobrotvorne agencije irom sveta, kao i druga pravna lica (npr. trgovci
medom ili uzgajivake firme), prikupljale sredstva za mreu Al Kaide.
Legalne interakcije: nijedan kriminalac ne ini sve vreme zloine.
Potrebno je diversifikovati posao, ne samo radi pranja novca ve i radi smanjivanja rizika i maksimiziranja koristi. Neki e to uiniti da bi
jednog dana mogli da napuste svet kriminala, drugi da bi mogli da se
zaogrnu tim platom radi zatite, a trei e to uiniti radi veeg ugleda u
drutvu. Dakle, svi oni imaju i svoj legalni aspekt i lice (kao, na primer,
trgovci drogom iz Kalija). U takvim situacijama oni neizbeno stupaju
u kontakt sa konvencionalnim akterima. Svest ovih potonjih o diversifikovanom poreklu njihovih sagovornika kree se od potpunog neznanja do benignog zanemarivanja (pri emu umirujue na savest deluje
racionalizacija da se saradnja ograniava samo na one poslove koji se
odvijaju javno i koji su legitimni) (npr. prihvatanje priloga za kampanju
od kriminalaca; BCCI prua mnoge primere za zakonitu interakciju sa
elitama irom sveta).
Legalni akteri kao uesnici u organizovanom kriminalu: u ovom
sluaju nema interakcije izmeu legalnih i nelegalnih uesnika. Umesto
toga, legalni akteri samostalno ine dobro organizovane i sloene zloine
sami za sebe i ponaaju se onako kako to ine kriminalci. Ilustraciju ove
vrste pruaju nam vlasti Istone Nemake, koje su vodile dobro organizovan posao nezakonite trgovine ukradenim umetnikim delima (Conklin,
1994); u drugom sluaju, Citicorp je sistematski utajivao porez tako to je
svoje evropske transakcije evidentirao u zemljama koje su predstavljale
poreski raj (US House Committee on Energy and Commerce, 1982). Jo
jedan primer imamo iz afere BCCI, koju je dravni tuilac Njujorka oznaio kao kriminalno preduzee. U takvim sluajevima bilo bi primerenije
praviti razliku izmeu legalnih aktera koji ine krivina dela i legalnih
23-Dec-08 09:11:20
136
aktera ija se jedina legalnost ogleda u tome da imaju formu privrednog

drutva koju (zlo)upotrebljavaju (Van Duyne et. al, 2001). 3
4.
Porast prekograninog kriminala?

Kako moemo da uoimo da prekogranini kriminal raste? Koje bi
parametre trebalo ispitati da bi se dolo do takvog zakljuka? Da li imamo dovoljne i vrste dokaze na osnovu kojih bismo mogli da izgradimo
politiku?
Na drugim mestima sam pisao o tome da se uzroci transnacionalnog kriminala mogu pronai u kriminogenim asimetrijama (Passas,
2000, 1999a, 1998). Te se asimetrije definiu kao nepovezanosti strukture, pogreni spojevi i nejednakosti u sferi politike, kulture, ekonomije
i prava. Asimetrije su kriminogene po tome to:
1. stvaraju ili jaaju potranju za nezakonitim dobrima i
uslugama;
2. daju motiv odreenim uesnicima da uestvuju u nezakonitim
transakcijama; i
3. smanjuju mogunost vlasti da kontroliu nezakonite
aktivnosti.
Na primer, politike i ekonomske asimetrije izmeu Kine i zapadnih zemalja doprinele su krijumarenju kako dobara tako i ljudi.
Asimetrina regulativa o zatiti ivotne sredine pospeila je nezakonitu
trgovinu otrovnim i drugim opasnim otpadom. Asimeterije izmeu zemalja koje su bogate kulturnim dobrima i zemalja koje su bogate sakupljaima umetnikih dela su u korenu trgovine ukradenim umetnikim
predmetima i nacionalnom kulturnom batinom. U globalno doba takve
asimetrije se umnoavaju, a njihov kriminogeni potencijal se sada lake
pokree. U isto vreme, kapaciteti za slubenu kontrolu su ozbiljno podriveni. Dok se svet skuplja i postaje globalno selo, kontrolori ostaju
ogranieni pravilima razliitih zemalja, a njihova nadlenost omeena
dravnim granicama.
Van Duyne et. al (2001) uoavaju razliku izmeu preduzea koja su umeana u kriminal (u
originalu: criminal entrepreneurs - prim. prev.) i onih kojima je zloin delatnost (u originalu:
crime-entrepreneurs - prim. prev.). Pripadnici prve kategorije ine zloine, ali su u sutini
posveeni uspehu svog preduzea ili neke druge organizacije i zakonitog tela. Pravno lice je onima
kojima je zloin delatnost samo orue koje im stoji na raspolaganju, a kriminal je sutinski oblik
poslovanja. Organizacije iz prve grupe sarauju sa onima kojima je zloin delatnost i vremenom
same mogu postati iste takve.
23-Dec-08 09:11:20
137
Kao to slui potrebama zakonitog kapitala, globalizacija pomae i

kriminalnim preduzeima. I obine i nezakonite meunarodne poslovne transakcije mogu se sprovesti brzinom svetlosti (mada bezbednost
nalae mnogim kriminalcima da i dalje posluju licem u lice). Kao to
se lokalne sudbine esto ne mogu objasniti a da se ne uzmu u obzir
globalni inioci, tako se ni lokalna viktimizacija ne moe u potpunosti
razumeti a da se ne obrati panja na globalne sile. Sa smanjivanjem samostalnosti nacionalnih drava, ni zloini koji se dogaaju unutar granica jedne zemlje ne mogu se ni spreiti ni kazniti ukoliko se ne ostvari
meunarodna saradnja.
U prolosti smo videli kako organizacije postaju oruje kriminala
(Wheeler and Rothman, 1982). Videli smo i kako slue da se zloinaka
ruka udalji od zloinakog uma (Braithwaite, 1989). U globalno doba
ova se udaljenost jo vie iri stvaranjem organizacionih celina i irenjem po svetu. Pored toga, i ruka i um zloina mogu biti odsutni, daleko od mesta gde se zloin odigrava. U mnogim sluajevima kriminal je
tako veto prikriven da ga samo strunjaci i specijalisti mogu otkriti i
shvatiti kolika je opasnost.
Procesi globalizacije se nalaze u odnosu sa sve tri vrste kriminogenih
uslova. Prilike za nezakonite radnje nastaju usled podeljenosti preduzea i transakcija meu vie drava. Na primer, advokati koji stvaraju
i predstavljaju kompanije koljke tamo gde se to moe tajno uiniti,
katkada (to se i preferira) ne znaju ko je stvarni vlasnik te kompanije i
za koga uopte rade. Postoje dobri razlozi za stvaranje takvih kompanija. To su prednosti iz poreske sfere, ali i zatita od regulative i otkrivanja nepravilnosti. Poslovanje preko takvih kompanija omoguava da se
imovina steena kriminalom sakrije veoma daleko od rtava i tuilaca
koji za tom imovinom tragaju. Advokati ne vide nikakav problem kada
rade ovakve poslove. Poto im nije poznato za koga rade, oni ne znaju
da to ine za trgovca drogom, za korumpiranog diktatora ili za direktora
koji potkrada firmu u kojoj radi. ak i kada se od advokata zatrai da
svedoe, oni ne mogu da ponude istraiteljima nikakav znaajan dokaz.
Sve to kontrolu ini znatno slabijom.
Tajnost i anonimnost su prepreka istraiteljima jer ostaju prikriveni
tragovi globalnih prestupnika. Ilegalne finansijske transakcije i gubici
koji podleu obavezi izvetavanja mogu se poiniti i prikriti preko ofor pravnih lica globalnih preduzea. Zemlje koje omoguavaju tajnost
slue kao crna kutija kojom se od gonjenja i kazne mogu zatititi svi
oblici nezakonitih aktivnosti (Blum and Block, 1993).
Globalizacija takoe olakava kupovinu jurisdikcije: treba pronai zemlju u kojoj je dozvoljeno ono to je zabranjeno u sopstvenoj.
23-Dec-08 09:11:20
138
Na primer, otrovni otpad se moe odbaciti u zemlji u kojoj su zabrane

manje ili ih uopte nema. U nekim zemljama se i podmiivanje stranih
slubenika (kako bi se obezbedilo dobijanje ili obnavljanje ugovora) tolerisalo kao troak poslovanja koji se moe odbiti od poreske osnovice.
Advokati, raunovoe, bivi zvaninici vlade i vojske esto se javljaju kao
savetnici biznismena nakon to napuste javnu slubu. Oni esto pruaju
savete o tome kako se baviti rizinim i tetnim aktivnostima, a da se pri
tom ne prekre zakoni zemalja u kojima se preduzimaju takve radnje.
Transakcije koje su u mnogim delovima sveta kriminalizovane mogu se
poiniti u zemljama koje ih dozvoljavaju i prihvataju. irok je spektar
aktivnosti koje su u jednom delu sveta kanjive, ali se mogu eksportovati kako bi se nastavilo uivanje u njihovim plodovima. Korporacije
su naroito strune u ovom obliku izbegavanja poreza (videti kako je
ove mogunosti koristila farmaceutska industrija u Braithwaite, 1984).
Meu drugim primerima prekograninog kriminala bez krenja zakona (u zemlji domainu) mogu se navesti situacije kada kompanija
koristi deiji rad u siromanim zemljama, a zatim njihove proizvode
izvozi u zemlje koje kriminalizuju rad dece. Za izbegavanje poreza na
zakonit nain moe da poslui praksa transferisanja cena, koja omoguava da se dobit unosi u poslovne knjige u zemljama u kojima se ne
plaa porez na dobit (Piccioto, 1992; videti takoe za sluajeve nezakonitog tranferisanja cena od strane azijskih kompanija u Barnett Report,
1989). Prljav se novac moe oprati u zemljama koje ne trae mnogo podataka, ak ni od ulagaa znaajnih iznosa (npr. u Panami), a zatim preneti u zapadne banke koje mogu biti u neznanju u vezi sa kriminalnim
poreklom tog novca (i nije ih briga da to saznaju; Levi, 1991). Kao rezultat novih komunikacionih tehnologija, mnogi ljudi mogu uestvovati
u borbi protiv transnacionalnog (kao i domaeg) kriminala i doprineti
toj borbi. Na primer, javlja se proces globalizacije odozdo (Falk, 1993)
koji omoguava relativno slabim akterima da utiu na odluke u zemlji i
inostranstvu (uroenici i Occidental Petroleum u Kolumbiji; videti The
Economist, 7. jun 1998).
Ako kriminalni preduzetnici racionalno tragaju za profitom (bilo da
je ta dobit cilj ili sredstvo za postizanje drugog cilja koji im je vaan),
strah da e na taj nain destabilizovati nacionalne drave moe biti nesrazmeran. Naravno, uvek postoji opasnost da se to desi, naroito u
onim zemljama koje su na meti politiki motivisanih grupa i organizacija. Meutim, ekstenzivno proimanje legalnog i kriminalnog, a pogotovo sluajevi kada doe do simbioze, ukazuju na to da bi uklanjanje ili
destabilizacija vlasti bili protivni interesima kriminalnih organizacija.
Budui da ove organizacije deluju na nain koji je umnogome u skladu
sa trinim naelima, i njima je potrebno umereno stabilno i predvidljivo okruenje. Vlada im takvo okruenje prua besplatno.
23-Dec-08 09:11:20
139
Brojnost izvetaja i rasprava o ovoj pojavi takoe nam ukazuje na to

da opasnost narasta. Meutim, treba naglasiti da nisu sve informacije
aurne. Sluaj za sluajem, kroz rad na raznim vrstama kriminala, briljivo sprovedene istrage i analize pokazuju da su uzbunjujui izvetaji
i izjave bili preterani. Nedavno je u sasluanju pred Kongresom ispitivano koliku opasnost predstavlja falsifikovanje dolara. Izvetaj GAO i
svedoenja pripadnika tajne slube ukazuju na to da je opasnost znatno
manja nego to se strahovalo. Takoe se preteruje i u vezi sa zaradom
od trgovine drogom u SAD-u (Reuter, 1996) i, uopte uzev, naduvavaju
se procenjene zarade od kriminala, i to namerno, u politike svrhe (Van
Duyne, 1994). Pravi obim prevara na kreditnim karticama i prestupa
koji se ine pomou kompjutera jo je nepoznat zato to rtve nisu voljne da o njima izveste i tako otkriju svoju ranjivost. Mnogim rtvama
prevaranata koji unapred uzimaju novac neprijatno je da o tome govore
istraiteljima, ili ak i da priznaju da su bili tako izigrani. Takoe se
preteruje i u vezi sa brutalnou kriminalaca i problemima nezakonitih
useljenika iz Kine (Chin, neobjavljeni rukopis). Najzad, ima mnogo vie
spekulacija nego vrstih dokaza o krijumarenju nuklearnog materijala
(Williams and Woessner, 1996).
Kao i kod mnogih drugih problema kriminala (ili sociolokih injenica), izvetaji medija i zvaninika vie slue da podignu svest nego da
prue valjane pokazatelje o stepenu prisustva pojave o kojoj se govori:
ako se o nekoj temi vie pie i raspravlja, i ako se navodi iz tih izvetaja
esto ponavljaju, to ne mora nuno da znai da problema ima vie nego
pre.
5.
Implikacije istraivanja
Prethodna diskusija nosi sa sobom dve glavne implikacije za istraivanje. Kao prvo, treba da dobijemo vrste empirijske podatke. Kao
drugo, treba vie da se bavimo analitikim radom kako bismo bolje razumeli uzroke problema koji imamo pred oima. Ova dva koraka treba
da nam poslue kao osnova za izgradnju boljih teorija i jasnije politike.
Razvijanje vrste empirijske osnove
I pored sve panje koju je u novije doba privukao problem prekograninog kriminala, i dalje se barata primetno slabom informatikom osnovom. Mnoge analize se zasnivaju na teorijskim oekivanjima,
anegdotskim dokazima, nepouzdanim podacima, istim spekulacijama,
ideolokom opredeljenju i steenim interesima.
23-Dec-08 09:11:20
140
Odsustvo pouzdanih podataka odraava godine nemara zajednice

istraivaa i tvoraca politike. Do te pojave delimino dolazi zbog metodolokih prepreka koje se moraju savladati, a delimino usled nedovoljnih finansijskih sredstava za ispitivanje prekograninog kriminala.
Ostavljeno je da novinari, ljudi sa politikim motivima ili oni koji ne
znaju mnogo o materiji kreiraju javno mnjenje o ovoj temi. Tako se
stvorilo miljenje koje esto izjednaava prekogranini kriminal sa stereotipom organizovanog kriminala koji se odvija van granica jedne
drave. Takvo miljenje na pogrean nain ograniava obim prekograninog kriminala. Postoje brojne mere koje bi se mogle preduzeti da bi
se ova situacija popravila.
Kao prvo, treba da postignemo to je mogue iri sporazum o tome
ta ini prekogranini kriminal.
Definicija koju nudim u ovom radu je nedvosmislena i koncizna, ali
uspeva da obuhvati ovu kriminalnu pojavu koja prelazi dravne granice. Ta definicija nije legalistika, ali je ipak okrenuta i prema pravu.
Problem koji je sa ovim povezan, kao to je ve pomenuto, jeste tenja da se pojam prekograninog kriminala povee ili ak podvede pod
kategoriju organizovanog kriminala, kriminala belog okovratnika ili
dravnog kriminala. To nije od velike pomoi, budui da su ti pojmovi veoma dvosmisleni usled politikih ili emocionalnih pokuaja da se
odrede jasnim analitikim opisom. esto se meaju uesnici i njihova
dela. Mada se u ovom radu naglaava znaaj irokog kruga simbiotikih
odnosa izmeu legalnih i nelegalnih uesnika, i empirijski i koncepcijski razmatranje kriminala mora da se zasniva na delima.
Drugi zadatak je da se ustanovi ta znamo, ta mislimo i ta treba
da znamo o ovim delima. I pored toga to emo svi priznati da nemamo
odgovarajue informacije o prirodi problema, postoji mnotvo lanaka,
knjiga, zvaninih izvetaja, medijskih napisa, baza podataka i veb-stranica sa materijalima koji su od znaaja za ovu temu. Veoma je mogue
da se u ovom lavirintu informacija mogu nai i vredni i vrsti dokazi.
Meutim, mi trenutno nemamo naina da ispitamo validnost i pouzdanost postojeih podataka. Kako moemo da procenjujemo snagu dokaza koje koriste drugi istraivai i da ih izdvojimo od komercijalnih i
urnalistikih radova ili nepotkrepljenih teorija zavere? Zbog toga to
je u ovim publikacijama ponekad lako uoiti neaurnost, velike greke,
protivrenosti, poluistine i preterivanja, itav pojam meupovezanosti
i meuzavisnosti raznih kriminalih i legitimnih aktera biva katkad odbaen ili neopaen. Zbog toga nam je potreban instrument (npr. skala
pouzdanosti) kako bismo ocenili razne izvore i sekundarne podatke.
23-Dec-08 09:11:20
141
Trei zadatak je prikupljanje originalnih pouzdanih podataka.

Mnotvo je metodolokih prepreka na tom putu. Iskustvo na domaem
terenu nauilo nas je na nepouzdanost zvaninih i vladinih izvetaja; informacije iz novinarskih izvora su rasute; istraivanje ozbiljnih zloina
je opasno; prikupljanje podataka iz nekoliko zemalja je skupo. Drugi niz
problema ine manjak sluajeva u kojima je preduzeto krivino gonjenje zloina koje uine korporacije i drave; nemogunost pristupa dostavljaima i poverljivim informacijama; tajnost raznih dokumenata i
izvetaja. ak i kada elimo da ozbiljno razmatramo zvanine statistike,
nailazimo na problem da ne postoje posebne statistike za kriminal koji
prelazi dravne granice ili da su dostupni statistiki podaci neuporedivi.
S obzirom na iskazane sumnje (koje se stalno ponavljaju u literaturi i
tokom sastanaka) ak i u odnosu na brojke o legalnim trgovakim poslovima, ini se da se ne moe puno oekivati od kvantitativnih studija
o ilegalnoj transnacionalnoj trgovini. Studije u kojima se iznose kvantitativni podaci mogu podstai neke opte procene obima odreenih
transakcija, ali ih treba itati sa velikom rezervom.
Problema ima i kod kvalitativnih studija, ali se ini da su one primerenije ovom polju istraivanja. Na primer, studije sluaja uvek sa sobom
nose opasnost da donesu rezultate koji se ne mogu uoptiti. Meutim,
kroz takve sluajeve moemo dobiti nemerljivo vredan uvid potreban za
teorijsku razradu. tavie, ak i atipini i jedinstveni dogaaji mogu biti
od koristi za stvaranje politike budui da ponekada otkrivaju sistemske
probleme i mogu da poslue kao zvono upozorenja pre nego to takve
pojave postanu redovne. Kvalitativne metode istraivanja su takoe primerenije istraivanju mrea i proimanja legalnih i ilegalnih uesnika,
mesta gde se sreu kriminalci i konvencionalan svet. Metodoloke prepreke pretvaraju istraivanje kriminalnih preduzea u posao prikupljanja (ne uvek validnih) podataka bilo o pojedinim grupama ljudi (npr.
Koza nostra, Jakuza, ruska mafija) ili o pojedinim krivinim delima
(trgovina drogom, trgovina orujem, krijumarenje ilegalnih imigranata itd.). ak su i najbolji radovi o organizovanom kriminalu vezani za
odreenu grupu, prestup ili instituciju.
Mada je uvid koji nam ovakve studije donose vredan, postoji jaz u
literaturi koja se bavi drutvenom organizacijom kriminala. Veoma
malo znamo o modi operandi i o metodama koje se koriste, o krajnjim
korisnicima i rtvama ovih zloina, o nivou specijalizacije, kratkoronim i dugoronim saveznitvima i podeli rada. Nae znanje o ulozi profesionalaca i odnosima izmeu ilegalnih trita sa jedne i legalnih korporacija i vlada sa druge strane je nepotpuno. Nedovoljno su prouene
i veze izmeu kriminalnih organizacija. Ukratko, potrebno nam je vie
istraivanja o viestrukim i sloenim vezama i savezima izmeu aktera
sa dve strane zakona. Nalazi istraivaa, iako su obino fragmentarni,
23-Dec-08 09:11:20
142
ukazuju na odrivost hipoteze da postoje kriminalne mree, ali nema

sistematske studije te povezanosti. Niko nije pokuao da uzme razne
delove i sastavi slagalicu globalnog kriminala. Treba ponovo istai da je
glavna tekoa metodoloke prirode. Napredak tehnologije nam omoguava da za ogled koristimo nove softverske programe radi boljeg organizovanja i sistematinije analize kako primarnih tako i sekundarnih
podataka, naroito u oblasti mrea i sloenih transakcija.
Najzad, kada prikupimo i analiziramo nae podatke, vano je da se
setimo da problem prekograninog kriminala nije ni jednodimenzionalan ni monolitan. Po samoj svojoj prirodi, on se mora prouavati iz
uporedne perspektive.
Razumevanje uzroka transnacionalnog kriminala

Nedostaju nam i analitika prouavanja prirode, uzroka, rizika i porasta problema transnacionalnog kriminala. Treba vie da se usmerimo
na sutinske uzroke problema i da utroimo vie energije na ispitivanje potranje na ovom tritu, a ne da se bavimo samo ponudom. Na
primer, pomenuta tipologija proimanja izmeu legalnih i nelegalnih
aktera moe nam biti od pomoi da razumemo razne izvore potranje
zabranjenih dobara i usluga, ali ju je potrebno doterati. Tu tipologiju
treba ispitati i razviti na osnovu empirijskih podataka.
Svaki pokuaj da se kriminal objasni zahteva i ispitivanje prilika
da se poini odreeni prestup, motiva koji uesnike dovode do toga da
iskoriste takve prilike, mogunosti i slabosti kontrole. Mada se veliki
deo literature o prekograninom kriminalu bavi pitanjem ovih prilika,
veina posmatraa zanemaruje pitanje motiva. Na primer, nairoko se
pretpostavlja da je elja za profitom glavni ili jedini razlog transnacionalnog kriminala. Meutim, politiki, religiozni i ideoloki motivi mogu
biti najvaniji uzronik (naroito kada je re o zloinima koji su u vezi sa
etnikim ili politikim sukobima). Takoe se esto previaju i kulturne
razlike. Na primer, na softversku pirateriju se drugaije gleda u Aziji,
gde se deljenje drutvenog znanja sa drugima smatra vanijim od vlasnikih prava (Swinyard et al., 1990).
Veina analiza je usmerena na rastue probleme kontrole odreenih vrsta prekograninih prestupa (npr. trgovina drogom, politiko nasilje ili korupcija), a ne na potragu za razumevanjem prirode optijeg
problema. Objanjenja, ak i za spektakularne katastrofe kao to je bio
skandal sa BCCI ili propast Barings-a, usmerena su na korumpirane,
nestrune ili pohlepne pojedince koji su se oteli kontroli. Takva objanjenja skrivaju sistemske uzroke problema.
23-Dec-08 09:11:20
143
Ova analiza ukazuje na to da strukturalni problemi kriminogene

asimetrije mogu biti klju za razumevanje i spreavanje ozbiljnog
kriminala i borbu protiv njega. Meutim, ne raa svaka asimetrija isti
kriminalni problem. Brojna pitanja ostaju nejasna i moraju se dalje
razmatrati. Na primer, u kom trenutku neka asimetrija postaje kriminogena? Da li je mogue da svaka asimetrija potencijalno podstie na
kriminal, ali se samo neke od njih aktiviraju? Ukoliko je tako, u kom
se trenutku kriminogeni potencijal aktivira? Alternativno bismo se mogli zapitati da li neke asimetrije nemaju takav potencijal. Da li neke asimetrije imaju pozitivne efekte? Ukoliko je to istina, na koji nain se ti
pozitivni efekti mogu maksimizirati?
6.
Implikacije na politiku
Prethodna rasprava ukazuje na potrebu za oprezom pre nego to
se usvoje drastine mere protiv opaene pretnje od transnacionalnog
kriminala. S obzirom na brojna otvorena pitanja, od sutinske je vanosti da se naini briljiva i promiljena analiza trokova i koristi koje
bi te aktivnosti mogle da donesu. Neke od politika borbe protiv ovog
kriminala o kojima se trenutno raspravlja ili koje se delimino primenjuju same po sebi su rizine (npr. militarizacija policije, spajanje operacija policije i tajnih slubi, meunarodne prikrivene istrage, primena
domaeg zakona u inostranstvu itd.). Neke mere mogu biti skuplje od
problema koji bi njihovom primenom trebalo reiti. Na primer, troak
militarizacije policije u kontekstu rata protiv kriminala poploava put
nastanku kolateralnih teta. Te kolateralne tete mogu se ogledati na
razne naine, od kojih je najvaniji naruavanje demokratskih procesa
i odgovornosti. Prekoraenja i zloupotrebe ovlaenja, ogranienje sloboda i kolektivnih ili individualnih prava posledica su metafora o ratu,
ak i u sluajevima borbe protiv domaeg kriminala (Skolnick and Fyfe,
1993). Ukratko: pridravanje zakona nije ratni, ve graanski zadatak
za graansko drutvo. Ukoliko vlasti ele da ratuju, onda treba da primenjuju ratno pravo.
Vano je napraviti razliku prema prirodi kriminalne aktivnosti zato to razlikovanje politikog i privrednog kriminala ima implikacije
na politiku koje prevazilaze teorijski znaaj i motive. To skree panju
na razne sutinske probleme, za koje treba primeniti razne strategije i
taktike, pogotovo u vezi sa prevencijom. Pristup koji bi bio okrenut ka
strani koja potrauje na ilegalnom tritu, kada je re o politiki motivisanom kriminalu, moe biti potraga za mirnim reenjem sukoba,
demokratizacijom, dekolonizacijom, davanjem nezavisnosti ili autonomije itd. Od stepena ubeenosti politikih prestupnika zavisie kakva
23-Dec-08 09:11:20
144
e se procena rizika vriti (npr. kod samoubilakih i smelih napada).

Pored toga, veze i saveznitva politikih kriminalaca verovatno e biti
drugaije nego kod onih koji su usmereni samo na profit.
Tako smo doli do politikih implikacija proimanja sveta sa dve
strane zakona. Preteno se i rasprave i energija kod donoenja odluka
usmeravaju na aktivnosti koje podseaju na stereotipno vienje organizovanog kriminala. Ishod je da bolje organizovane kriminalne grupe,
tetnije radnje i opasnije mree kriminala i korupcije ne dobijaju dovoljno panje. Treba da saznamo vie o relativnoj uestalosti, trokovima i znaaju raznih vrsta proimanja ova dva sveta i da ispitamo rizike,
procenimo trokove, postavimo prioritete, usmerimo oskudne resurse i
postignemo najvei mogui efekat od napora koji se ine u borbi protiv
kriminala.
Pozivi na veu saradnju izmeu raznih kontrolnih organa postali
su opte mesto. Meutim, odreeni zloini ili saveznitva mogu imati
pozitivne posledice na lokalnom nivou. Takve aktivnosti mogu uravnoteiti zarade, uveati bogatstvo, smanjiti nezaposlenost itd. Drugi prestupi mogu da imaju mali ili nikakav uticaj na privrede regiona ili druge
interese (u kontekstu Evropske unije, videti Passas, 1994). murenje
na oba oka, nezainteresovanost ili prikljuenje kriminalu neizbeno e
uticati i na nivo saradnje onih koji ostanu spolja. U tom svetlu, postoji
potreba za stvaranjem podsticaja za pokretanje lokalnih akcija i uzajamnu pomo.
Analiza kriminogenih asimetrija takoe ukazuje na to da se mnogi sistemski uzroci koji pothranjuju potrebu za nezakonitim dobrima
i uslugama mogu pronai u okviru pojedinih drava. U nekim sluajevima uzrok je uee u kriminalnoj aktivnosti; u drugim, re je o nesposobnosti ili odsustvu elje da se uini neto na suzbijanju kriminala.
Za kriminogene asimetrije su krive dravne politike i organi, korienje
asimetrinih dravnih ovlaenja, opsednutost suverenitetom i nacionalistiki otpor meunarodnim propisima. Ekonomska politika drave
nosi odgovornost za relativno i objektivno otuenje. Protekcionizam i
subvencionisanje domae privrede kode naporima manje razvijenih
zemalja da prevaziu jaz. Monetarna politika i kontrola meunarodnih
organizacija slue ouvanju asimetrinog rasta i razvoja. Autoritarni
reimi uzrokuju etniko i politiko nasilje. Hegemonistika politika i
podrka diktaturama u inostranstvu provocira meunarodni terorizam i fundamentalizam. Selektivna kontrola i promocija domae vojne
industrije pothranjuju oruane sukobe (treba primetiti da industrije
zemalja stalnih lanica Saveta bezbednosti UN proizvode nadmonu
veinu oruja). Njihova nevoljnost da sa drugima podele svoja znanja,
informacije i tehnologiju stvara nemire i nejednakosti. Njihove zabrane
23-Dec-08 09:11:20
145
dobara i usluga za kojima postoji potranja stvaraju prilike da se poini

neto nezakonito. Njihova nesposobnost ili odsustvo elje da se smanji
potranja za zabranjenim dobrima i uslugama odrava ilegalna trita.
Njihovo postavljanje kvota za ulazak novih imigranata dovodi od porasta nehumanog krijumarenja imigranata. Pribegavanje metodama
krivinog prava radi bavljenja posledicama njihove politike podstie sofisticiranije organizovanje kriminala i podie cenu korupciji. ak i kada
se ovakve politike mogu razumeti sa take gledita jedne drave, skriveni troak primene takve politike moe biti prekogranini kriminal.
Nema mnogo sumnje u to da je proces globalizacije doveo na scenu
nove vrste transnacionalnog kriminala. Meutim, globalizacija takoe prua priliku za delotvorniju kontrolu, pri emu neki mehanizmi te
kontrole mogu biti neformalne prirode (npr. korienje Interneta kako
bi se osramotili moni akteri koji ne vode socijalno odgovornu politiku). Detaljna rasprava o ovim prilikama za kontrolu prevazila bi obim
ovog rada. Pa ipak, potpuno je jasno da treba da otkrijemo, stvorimo i
maksimiziramo upotrebu i delotvornost takvih prilika. Javnost i kontrolore moemo da dozovemo svesti o tome da takve prilike postoje i da
uvrstimo procese globalizacije odozdo i demokratizacije kontrole
(Passas, 1999a).
Najzad, hitno nam treba instrument za ocenjivanje kako bismo unapred znali ta bi moglo da predstavlja uspeh, a ta bi bio neuspeh politika koje nameravamo da sprovodimo ili koje sprovodimo. To je vano
ne samo za one koji izvravaju pojedine zadatke i koji treba da znaju
da li rade dobro i efikasno ve i za kreatore politike, kojima je potrebno sredstvo da izmere napredak i uspenost ili neuspenost odreenih
strategija i metoda.
Da zakljuimo, mada je pretnja transnacionalnog kriminala ozbiljna, moda je prerano da paniimo. Nismo ni beznadeni ni bespomoni
pred njim. Jasno je da su neophodne sistematske (i dobro finansijski
potkrepljene) studije koje bi nas uverile da su nae analize i politike zasnovane na jasnim dokazima, a ne na konjunkturi i spekulacijama. Ali,
i u meuvremenu moemo da uradimo mnogo stvari.
Uputnice
Adams, J., Finansiranje terora (The Financing of Terror), London:
New English Library, 1986.
23-Dec-08 09:11:20
146
Anderson, A., Organizovani kriminal kao posao (The Business of

Organized Crime), Stanford, CA: Hoover Institution Press, 1979.
Andreas, P., Uspon amerike drave krimostanja (The Rise of the
American Crimefare State), World Policy Journal, 1997, 14, 3, 37-45.
Andvig, J. C., Korupcija u naftnoj industriji Severnog mora: pitanja i procene (Corruption in the North Sea Oil Industry: Issues and
Assessments), Kriminal, pravo i drutvene promene (Crime, Law and
Social Change), 1995, 23, 4, 289-313.
Arlacchi, P., Kriminal velikog obima i svetska ilegalna trita (Large
Scale Crime and World Illegal Markets). U: United Nations and the
University of New Mexico (Eds.), Organizovani kriminal: meunarodne strategije [(Organized Crime: International Strategies (47-61)],
Albuquerque: The University of New Mexico Latin American Institute,
1992.
Barnett Report Zavrni izvetaj Istrane komisije o raznim aspektima drvne industrije (Commission of Inquiry into Aspects of the Forest
Industry Final Report), Papua New Guinea, 1989.
Bassiouni, C., Kaznene karakteristike konvencionalnog meunarodnog krivinog prava (The Penal Characteristics of Conventional
International Criminal Law), Case Western Reserve Journal of
International Law, 1983, 15, 27-37.
Bayart, J.-F., Ellis, S. & Hibou, B., La Criminalisation de lEtat en
Afrique, Paris: Editions Complexe, 1997.
Bello, W., Azijska ekonomska implozija: uzroci, dinamika, izgledi, Rasa i klasa (The Asian Economic Implosion: Causes, Dynamics,
Prospects, Race and Class), 1998/99, 40, 2/3, 133-143.
Block, A. A., Istona strana zapadna strana: organizovani kriminal
u Njujorku 1930-1950. (East Side-West Side: Organizing Crime in New
York, 1930-1950), New Brunswick, NJ: Transaction, 1983.
Block, A. A., Gospodari Raja: organizovani kriminal i sluba poreskih prihoda na Bahamima (Masters of Paradise: Organized Crime and
the Internal Revenue Service in the Bahamas), New Brunswick, NJ:
Transaction, 1991.
23-Dec-08 09:11:20
147
Bossard, A., Transnacionalni kriminal i krivino pravo (Transnational

Crime and Criminal Law), Chicago, Office of International Criminal
Justice, 1990.
Bovenkerk, F., and Y. Yesilgoz, De Maffia van Turkije, Amsterdam,
Meulenhoff, 1998.
Brady, J., Arson, Urbana ekonomija i organizovani kriminal (Urban
Economy and Organized Crime), Social Problems, 1983, 1-27.
Braithwaite, J., Korporativni kriminal u farmaceutskoj industriji
(Corporate Crime in the Pharmaceutical Industry), London, Routledge
and Kegan Paul, 1984.
Buffle, J.-C., L Argent du Crime et les Banques Suisses, In A,
Labrousse and A, Wallon (Eds,), La Plante des Drogues (103-119),
Paris, Seuil, 1993.
Chambliss, W. J., Na raspolaganju: od sitnih lopua do predsednika
(On the Take: From Petty Crooks to Presidents), Bloomington, Indiana
Chambliss, W. J., Kriminal koji organizuje drava, Kriminologija
(State-Organized Crime, Criminology), 1989, 27, 2, 183-208.
Clinard, M. B., Korporativna korupcija: zloupotreba ovlaenja
(Corporate Corruption: The Abuse of Power), New York, Praeger,
1990.
Colombo, G., Il Vizio della Memoria, Milano, Feltrinelli, 1996.
Della Porta, D., and Mny, Y. (Eds.), Dmocratie et Corruption en
Europe, Paris: La Dcouverte, 1995.
Duyne, P.C. van, Kriminalna preduzea i legitimna industrija (Crimeenterprises and the legitimate industry), u okviru: C.J.C.F. Fijnaut and
J.B. Jacobs (eds.), Organizovani kriminal i njegovo suzbijanje, transatlantska inicijativa (Organized crime and its containment, A transatlantic initiative), Deventer, Kluwer, 1991.
Duyne, P.C. van, Pranje novca: procene u magli (Money-laundering;
estimates in fog), The Journal of Asset Protection and Financial Crime,
1994, 1, 58-76.
23-Dec-08 09:11:20
148
Duyne, P.C. van, Fantom i pretnja organizovanog kriminala (The

phantom and threat of organized crime), Kriminal, pravo i drutvene
promene (Crime, Law and Social Change), 1996, 24, 341-377.
Duyne, P.C. van, Organizovani kriminal, korupcija i mo (Organized
crime, corruption and power), Kriminal, pravo i drutvene promene
(Crime, Law and Social Change), 1997, 26, 201-238.
Duyne, P.C. van, M. Pheijffer, H.G. Kuijl, A.Th.H. van Dijk and
J.C.M. Bakker, Finansijske istrage kriminala. Orue za primenu pristupa integralnog krivinog gonjenja (Financial investigation of crime, A
tool of the integral law enforcement approach), Lelystad, Koninklijke
Vermande, 2001.
Duyne, P.C. van and A.A. Block, Organizovani prekoatlantski kriminal: reketiranje u gorivu (Organized cross-atlantic crime; racketeering
in fuels), Kriminal, pravo i drutvene promene (Crime, Law and Social
Change), 1995, 22, 127-147.
Eaton, J. P., Nigerijska tragedija, regulativa o ivotnoj sredini transnacionalnih korporacija i ljudsko pravo na zdravo okruenje
(The Nigerian Tragedy, Environmental Regulation of Transnational
Corporations, and the Human Right to a Healthy Environment), Boston
University International Law Journal, 1997, 15, 261-270.
Economist, Novac, gangsteri i politika: japanska svakodnevna pria
(Money, Gangsters and Politics: An Everyday Story of Japan), (26. septembar-26.oktobar, 2, 1992), 31-32.
Falk, R., Ponovno promiljanje agende meunarodnog prava
(Rethinking the Agenda of International Law), u okviru: K. Nordenstreng
& H. I. Schiller (Eds.), Iza granica nacionalnog suvereniteta: meunarodna komunikacija devedesetih (Beyond National Sovereignty:
International Communication in the 1990s) (str. 418-431), Norwood,
NJ, Ablex, 1993.
Galeotti, M., Turski organizovani kriminal: mesto gde su drava i
pobunjenici u zaveri (Turkish Organized Crime: Where Crime, State,
and Rebellion Conspire), Transnational Organized Crime, 1998, 4, 1,
25-41.
Godson, R., and W.J. Olson, Meunarodni organizovani kriminal:
rastua pretnja bezbednosti SAD-a (International Organized Crime:
Emerging Threat to US Security), Washington, DC, National Strategy
Information Center, 1993.
23-Dec-08 09:11:21
149
Grabosky, P. N., and R.G. Smith, Kriminal u digitalnom dobu:

kontrola telekomunikacija i nezakonitosti u sajber svetu (Crime in
the Digital Age: Controlling Telecommunications and Cyberspace
Illegalities), New Brunswick, NJ: Transaction, 1998.
Herman, E. S., SAD kao sponzor meunarodnog terorizma: pregled
(U.S. Sponsorship of International Terrorism: An Overview), Crime
and Social Justice, 1987, 27-28, 1-31.
Kerbo, H. R., and M. Inoue, Struktura japanskog drutva i kriminal belog okovratnika: svet zapoljavanja i iza njega (Japanese Social
Structure and White Collar Crime: Recruit Cosmos and Beyond),
Deviant Behavior, 1990, 11, 139-154.
Levi, M., Pecunia non Olet: ienje hrama od peraa novca
(Cleansing the Money-Launderers from the Temple), Kriminal, pravo
i drutvene promene (Crime, Law and Social Change), 1991, 16, 217302.
Lupsha, P. A. (1996), Transnacionalni organizovani kriminal nasuprot nacionalne drave (Transnational Organized Crime Versus the
Nation-State), Transnational Organized Crime, 1996, 2, 1, 21-48.
Mantius, P., Igra koljke (Shell Game), New York, St, Martins Press,
1995.
Magnusson, E., Ekonomisk Brottslighet vid Export och Export,
Stockholm, Brottsforebyggande Radet, 1981.
Malekian, F., Meunarodno krivino pravo (International Criminal
Law), Uppsala, 1991.
Mander, J., and E. Goldsmith, (eds.), Predmet protiv globalne ekonomije (The Case Against the Global Economy), San Francisco, Sierra
Club Books, 1996.
McCormack, T. L. H., and G.J. Simpson, Nacrt kodeksa zloina protiv mira i bezbednosti oveanstva Meunarodne pravnike komisije:
pregled sutinskih odredaba (The International Law Commissions
Draft Code of Crimes Against the Peace and Security of Mankind: An
Appraisal of the Substantive Provisions), Criminal Law Forum, 1994,
5, 1, 1-55.
23-Dec-08 09:11:21
150
McCoy, A.W., Politika heroina: umeanost CIA u svetsku trgovinu

drogom (The politics of heroin: CIA complicity in the global drug trade), Chicago, Lawrence Hill Book, 1991.
Michalowski, R. J., and R.C. Kramer, Praznine izmeu zakona:
Problem korporativnog kriminala u transnacionalnom kontekstu (The
Space Between Laws: The Problem of Corporate Crime in a Transnational
Context), Social Problems,1987, 34, 1, 34-53. Pretampano u: N. Passas
(ed.), Transnational Crime, Aldershot, Dartmouth, 1998.
Nadelmann, E. A., Policajci preko granica: internacionalizacija organa gonjenja SAD-a (Cops Across Borders: The Internationalization of
U.S. Criminal Law Enforcement), University Park: Pennsylvania State
Naylor, R. T., Vru novac i politika dugovanja (Hot Money and the
Politics of Debt), New York, Simon and Schuster, 1987.
Naylor, R. T., Pobunjenika ekonomija: operacije gerilskih organizacija na crnom tritu (The Insurgent Economy: Black Market
Operations of Guerilla Organizations), Kriminal, pravo i drutvene promene (Crime, Law and Social Change), 1993, 20, 13-51.
Naylor, R. T., Od hladnog rata do rata kriminala: potraga za pretnjom nacionalnoj bezbednosti (From Cold War to Crime War: The
Search for a New National Security Threat), Transnational Organized
Crime, 1995, 1, 4, 37-56. Pretampano u: N. Passas (ed.), Transnational
Crime, Aldershot: Dartmouth, 1998.
Naylor, R. T., Od sveta podzemlja do subverzije (From Underworld
to Underground), Kriminal, pravo i drutvene promene (Crime, Law
and Social Change), 1995/96, 24, 2, 79-150.
Observatoire Gopolitique des Drogues, The Geopolitics of Drugs:
1996 Edition, Boston, Northeastern University Press, 1996.
Paine, L. P., and F.J.Cilluffo, (eds.), Globalni organizovani kriminal:
nova imperija zla (Global Organized Crime: The New Empire of Evil),
Washington, DC: CSIS, 1994.
Passas, N., Strukturalni izvori meunarodnog kriminala: pouke za kreiranje politike na osnovu afere BCCI (Structural Sources of
International Crime: Policy Lessons from the BCCI Affair), Kriminal,
pravo i drutvene promene (Crime, Law and Social Change), 1993, 20,
4, 293-305.
23-Dec-08 09:11:21
151
Passas, N., Evropske integracije, protekcionizam i kriminogeneza:

studija o prevarama na farmerskim subvencijama (European Integration,
Protectionism and Criminogenesis: A Study on Farm Subsidy Frauds),
Mediterranean Quarterly, 1994, 5, 4, 66-84. Pretampano u: N. Passas
(ed.), Transnacionalni kriminal (Transnational Crime), Aldershot,
Dartmouth, 1998.
Passas, N., Ogledalo svetskih zala: esej o aferi BCCI (The Mirror of
Global Evils: A Review Essay on the BCCI Affair), Justice Quarterly,
1995, 12, 2, 801-829. Pretampano u: N. Passas (ed.), Transnacionalni
kriminal (Transnational Crime), Aldershot, Dartmouth, 1998.
Passas, N., Nastanak skandala BCCI (The Genesis of the BCCI
Scandal), Journal of Law and Society, 1996, 23, 1, 52-72.
Passas, N., Strukturalna analiza korupcije: uloga kriminogenih asimetrija (A Structural Analysis of Corruption: The Role of Criminogenic
Asymmetries), Transnational Organized Crime, 1998, 4, 1, 42-55.
Passas, N., Globalizacija, kriminalne asimetrije i privredni kriminal (Globalization, Criminogenic Asymmetries and Economic Crime),
European Journal of Law Reform, 1999a, 1, 4, 399-423.
Passas, N., Neformalni sistemi transfera vrednosti i kriminalne
organizacije: studija o takozvanim bankarskim mreama podzemlja
(Informal Value Transfer Systems and Criminal Organizations: A Study
into So-Called Underground Banking Networks), The Hague, Ministry
of Justice, 1999b.
Passas, N., Globalna anomija, disnomija i privredni kriminal: skrivene posledice globalizacije i neoliberalizma u Rusiji i irom sveta (Global
Anomie, Dysnomie, and Economic Crime: Hidden Consequences of
Globalization and Neo-liberalism in Russia and Around the World),
Social Justice, 2000, 27, 2, 16-44.
Passas, N., R.B. Groskin, Nadzor i previd: odgovor federalnih
vlasti SADa na pranje novca i druge prestupe BCCI (Overseeing
and Overlooking: The US Federal Authorities Response to Money
Laundering and Other Misconduct at BCCI), Kriminal, pravo i drutvene promene (Crime, Law and Social Change), 2001, 35, 1-2, 141-175.
Passas, N., and D. Nelken, D., Tanka linija izmeu legitimnih i kriminalnih preduzea: prevare na subvencijama u Evropskoj zajednici
(The Thin Line Between Legitimate and Criminal Enterprises: Subsidy
23-Dec-08 09:11:21
152
Frauds in the European Community), Kriminal, pravo i drutvene promene (Crime, Law and Social Change), 1993, 19, 3, 223-243.
Phythian, M., Naoruavanje Iraka: kako su SAD i Britanija tajno
izgradili Sadamovu ratnu mainu (Arming Iraq: How the U,S, and
Britain Secretly Built Saddams War Machine), Boston, Northeastern
Plater, Z. J. B., Blokiranje treeg sveta: multilateralne razvojne banke, disekonomije ivotnog okruenja i meunarodni pritisci za reformu kreditiranja (Damming the Third World: Multilateral Development
Banks, Environmental Diseconomies, and International Reform
Pressures on the Lending Process), Denver Journal of International
Law and Policy, 1988, 17, 1, 121-153.
Popescu-Birlan, L., Privatizacija i korupcija u Rumuniji (Privatization
and Corruption in Romania), Kriminal, pravo i drutvene promene
(Crime, Law and Social Change), 1994, 21, 4, 375-379.
Reed, Q., Tranzicija, disfunkcionalnost i promene u ekoj i
Slovakoj (Transition, Dysfunctionality and Change in the Czech and
Slovak Republics), Kriminal, pravo i drutvene promene (Crime, Law
and Social Change), 1994/95, 22, 4, 323-337.
Reuter, P., Neorganizovani kriminal: ilegalna trita i mafija
(Disorganized Crime: Illegal Markets and the Mafia), Cambridge, MA,
MIT Press, 1983.
Reuter, P., Pogrene procene ilegalnog trita droga (The
Mismeasurement of Illegal Drug Markets), u: W.E. Upjohn Institute
for Employment Research (ed.), Istraivanje podzemne ekonomije
(Exploring the Underground Economy) (63-80), 1996.
Reuter, P., and J. Rubinstein, injenice, mata i organizovani kriminal (Fact, Fancy and Organized Crime), The Public Interest, 1978, 53,
Fall, 45-68.
Ruggiero, V., Organizovani i korporativni kriminal u Evropi
(Organized and Corporate Crime in Europe), Aldershot, Dartmouth,
1996.
Scott, P. D., Duboka politika u ubistvu D.F.K. (Deep Politics and
the Death of JFK), Berkeley and Los Angeles, University of California
Press, 1996.
23-Dec-08 09:11:21
153
Seagull, L. M, (1994/95), Obelodanjivanje podataka i kontrola korupcije: sluaj GE (Whistleblowing and Corruption Control: The GE
Case), 22(4), 381-390.
Shelley, L., Transnacionalni kriminal: nadolazea pretnja nacionalnoj dravi? (Transnational Crime: An Imminent Threat to the NationState?) Journal of International Affairs, 1995, 48, 2, 463-489.
Shultz, C.J., and B. Saporito, Zatita intelektualne svojine: strategije i preporuke za odvraanje od krivotvorenja i piraterije robnih marki
(Protecting intellectual property: strategies, and recommendations to
deter counterfeiting and brand piracy), The Columbia Journal of World
Business, 1996, spring, 19-28.
Skolnick, J. H., and J.J. Fyfe, Iznad zakona: politika i preterana upotreba sile (Above the Law: Police and the Excessive Use of Force), New
York, Free Press, 1993.
Smith, D. C., Neke stvari koje bi mogle biti vanije za spoznaju o organizovanom kriminalu od Koza nostre (Some Things That May Be More
Important to Understand About Organized Crime Than Cosa Nostra),
University of Florida Law Review, 1971, 24, 1, 1-30. Pretampano u:
N. Passas (ed.), Organizovani kriminal (Organized Crime), Aldershot:
Dartmouth, 1995.
Smith, D. C., Paragoni, parije i pirati: teorija preduzea zasnovana na spektrumu (Paragons, Pariahs, and Pirates: A Spectrum-Based
Theory of Enterprise), Crime and Delinquency, 1980, 26, 358-386.
Pretampano u: N. Passas (ed.), Organizovani kriminal (Organized
Crime), Aldershot, Dartmouth, 1995.
Smith, D. C., Mistina mafija (The Mafia Mystique), Lanham, New
York, University Press of America, 1990.
Sterling, C., Lopovski svet (Thieves World), New York, Simon and
Schuster, 1994.
Swinyard, W. R., Rinne, H., and A.K. Kau, Moralnost softverske
piraterije: kroskulturalna analiza (The Morality of Software Piracy: A
Cross-Cultural Analysis), Journal of Business Ethics, 1990, 9, 655-664.
Szasz, A., Korporacije, organizovani kriminal i raspolaganje opasnim otpadom: ispitivanje o tome kako se stvara kriminogena regulatorna struktura (Corporations, Organized Crime, and the Disposal of
Hazardous Waste: An Examination of the Making of a Criminogenic
23-Dec-08 09:11:21
154
Regulatory Structure), Criminology, 1986, 24, 1, 1-27. Pretampano u:

N. Passas (ed.), Organizovani kriminal (Organized Crime), Aldershot,
Dartmouth, 1995.
Tribunale di Milano V Sezione Penale, La Maxitangente Enimont,
Milano, Kaos, 1997.
US House Committee on Energy and Commerce, SEC i Citicorp
(SEC and Citicorp), Washington, D,C,, US Government Printing Office,
1982.
Williams, P., Organizacije transnacionalnog kriminala i meunarodna bezbednost (Transnational Criminal Organisations and
International Security), Survival, 1994, 36, 1, 96-113. Pretampano
u: N. Passas (ed.), Transnacionalni kriminal (Transnational Crime),
Aldershot, Dartmouth, 1998.
Williams, P., Transnacionalne kriminalne organizacije: strateko saveznitvo (Transnational Criminal Organizations: Strategic Alliances),
The Washington Quarterly, 1995, 18, 1, 57.
Williams, P., and P.N. Woessner, Stvarna pretnja od nuklearnog
krijumarenja (The Real Threat of Nuclear Smuggling), Scientific
American, 1996, 274, January, 40-44. Pretampano u: N. Passas
(ed.), Transnacionalni kriminal (Transnational Crime), Aldershot,
Dartmouth, 1998.
Yayama, T., Skandalozno zapoljavanje: uenje na osnovu uzroka korupcije (The Recruit Scandal: Learning from the Causes of Corruption),
Journal of Japanese Studies, 1990, 16, 93-114.Pat. Molobor suscipit aut
venim vullaoreet verit volore vel incil ulla feuis augiam num qui bla
feummy nos dit nulput at. Cons et vent aliquat ulla cons ex ex ero od
do enibh estisl euismod iamconsed dit accumsan veratio nummodigna
faci tisi.
Magniamcons enit aliquat nostie con henit nosto commy nim irit ad
ea feum ea consed exerit utpatie tet, quam do ex et, ver acidui euipisit
incinis sequatis amet doloreet nis eliquip ecte coreet ullam numsandre
cortie veril exer si bla conum volore commy nulla feugait laortinisit vendignit, quat. Xeros eugait ullamet, quat.
Eniamet, quam ip ecte delesed modignibh er sis essi erci tate vullaortie modip elenit auguero dolor si.
23-Dec-08 09:11:21
155
Corper sim iure magna accumsandit praestrud et alis ad dolor senibh eum velenia mconulputate molortie dolor aciduis ad dolorem dit
praesendit luptat lore doloreet nismoluptat et veniam ipsumsandit lum
ip ea adip ea faccummodo do odio conum quam eui tem ip er si.
Rate duissit nim quam zzrit lore magnit nissequam enismod olorem
eu feum velessit, sum in ea am quation sequamet nullam dolortinibh
enit velit nonsed tat la augiamet vel ut lum quametu msandrem alit et
dunt loboreetue dolum duis adipis amet nullaor periure etuerat ullam
il inisis nullum quat ut nibh ea feugue tem eros dunt lutem iuscidunt
veliqui blam nullametue dolore facin hent adiam, quisi blandre dit nonsent augiam zzril ut velit aut lute feuisci blandiat dolenibh eros at lut
luptat.
Modio commy nullummy nonum ipsuscillan eum ipsusto del utem
doluptat. Ut volobor ip eros niscipsuscip erit at dunt eugiam, sumsan
velesto eu feu feugait, vel ut ulputem doluptat dolenit, volor ing enisis et
lutat veliquis ex ex ex esed te mod dolorem nibh elit lore magna acidunt
lummy nis elessi.
Percin velent lorem iure magna facilit volor at. Gait diamconsed minisim el euguer sumsandre minibh et praestrud te coreetue min verostrud tat. Uscil dunt lum venibh et ut nit dolor aciliqu ismodig nisit, ver
augue tem delit nos nim ex ex ercincilla faccum iriliqui blaor se eraessi
eugait iustrud er sequat, verci te tio con er adio coreetue coreetuerat.
23-Dec-08 09:11:21
156
CIP
,
343.9.02(082)
343.352(082)
FEUDALIZAM u novom obliju : ogledi o
Klijentelizmu, korupciji, organizovanom
kriminalu i pokuajima reforme / urednici
Petrus C. van Duyne i Stefano Donati ;
[ prevod Nemanja Nenadi ] . Beograd :
Organizacija za evropsku bezbednost i
saradnju, Misija u Srbiji ; Vienna : The
Organization for Security and Co-operation
in Europe , 2008 ( Beograd : Original ). - 155str.;
24 cm
Tira 200. - Napomene i bibliografske
reference uz tekst. - Bibliografija uz svaki
rad.
ISBN 978-86-85207-35-8 (OEBS)
ISBN 978-92-9235-445-9
1. , . [ ] 2. ,
[ ]
) - b)
Ko -
COBBIS.SR-ID 153431564
23-Dec-08 09:11:21

Feudalizam U Novom Obličju

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Feudalizam U Novom Obličju

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Feudalizam u novom obliju

- Ogledi o klijentelizmu, korupciji, organizovanom kriminalu i pokuajima reforme -

Prevod: Nemanja Nenadi

Objavljivanje ove knjige podrala je Misija OEBS u Srbiji.

Colloquium Group on Cross-Border Crime

Feudalizam u novom obliju

Urednici: Petrus C. van Duyne i Stefano Donati

Wolf Legal Publishers

Tilburki univerzitet iz Holandije zapoeo je rad na Kolokvijumu o

Predgovor posebnom izdanju Kolokvijuma o prekograninom kriminalu za Srbiju

Petrus C.Van Duyne i Stefano Donati

Drava kao posed

Autor je profesor empirijskog kaznenog prava na Tilburkom univerzitetu, Holandija.

Korupcija i feudalistiko vrenje vlasti

S obzirom na te okolnosti, otomanska vlast se naziva korumpiranom.

Petrus C. van Dojn (Petrus C. van Duyne)

Koruptivna interakcija: mafija i drava

Korupcija i feudalistiko vrenje vlasti

objanjava u potpunosti vrstinu i trajnost organizacija koje pruaju

Petrus C. van Dojn (Petrus C. van Duyne)

Senka nasleene korupcije

Korupcija i feudalistiko vrenje vlasti

skuptine na regionalnom ili dravnom nivou. Veoma je teko prikupiti

Borba protiv korupcije bez poverenja

Petrus C. van Dojn (Petrus C. van Duyne)

je prethodnica savremenog sistema podele imovine (Holm, 2003, str.

Korupcija i feudalistiko vrenje vlasti

uveava verovatnoa da e u parlament biti izabran vei broj reformski

Petrus C. van Dojn (Petrus C. van Duyne)

Zakoniti i nezakoniti akteri i njihove dodirne take

Korupcija i feudalistiko vrenje vlasti

Neposredan suivot se redovno moe sresti kada postoji uzajamnost,

Petrus C. van Dojn (Petrus C. van Duyne)

taj posao prepustili nekom drugom (Trivunovic, Devine and Mathisen,

Korupcija i feudalistiko vrenje vlasti

Petrus C. van Dojn (Petrus C. van Duyne)

Trivunovic, M., V. Devine and H. Mathisen, Korupcija u Srbiji.

Korupcija i feudalistiko vrenje vlasti

Kao to rekosmo, u ii nae panje je organizovani kriminal, pri

Autor je profesor politikih nauka na Salfordskom univerzitetu.

Organizovani kriminal i korupcija: sluaj sicilijanske mafije

Drava, poverenje i organizovani kriminal

Dejms L. Njuel (James L. Newell)

druge strane, drava zahteva lojalnost graana tvrdei da se vlast vri

Oganizovani kriminal i drava

Organizovani kriminal i korupcija: sluaj sicilijanske mafije

malobrojnost: kada govori o grupama koje su bile ukljuene u

Dejms L. Njuel (James L. Newell)

lika (Paoli, 2003: 22). Na crnom tritu cigareta, kriminalni

Ovakvi (pomeani) nalazi u neskladu su sa onim to novinari i drugi

Meutim,treba imati na umu da se oba izvetaja odnose na organizovani kriminal u vezi sa

Organizovani kriminal i korupcija: sluaj sicilijanske mafije

esto kratkotrajne i male, sistemska korupcija jedan od glavnih inilaca

Dejms L. Njuel (James L. Newell)

maloj organizaciji, a pogotovo ako je dravni represivni aparat razvijen,

Koza nostra (Cosa Nostra)

Organizovani kriminal i korupcija: sluaj sicilijanske mafije

20.000 je brojka koja se znatno ree navodi.

Dejms L. Njuel (James L. Newell)

tavie, raspoloivi dokazi upuuju na to da i neke druge kriminalne

Organizovani kriminal i korupcija: sluaj sicilijanske mafije

koja ne pripada organizaciji. Unutar organizacije, lanovi mogu da znaju

Cosa Nostra: le regole della mafia siciliana, http://digilander.libero.it/inmemoria /cosa_nostra.