OBLIGACIONO PRAVO

1. Pojam i znaaj obligacionog prava

Naziv obligaciono pravo ima svoje sinonime u nekoliko drugihnizraza obvezno
pravo, trabeno pravo, dugovinsko pravo. Kod nas se najee koristi onligaciono
pravo i obvezno pravo. Oni najpotpunije i najposednije izraavaju sutinu pravnih
odnosa kojih se tiu.
Obligaciono pravo obuhvata onu vrstu odnosa koji se naazivaju obligacionim odnosima.
To su graanskopravni odnosi izmeu odreenih lica koja su jedno drugom obavezna na
odreeno ponaanje. Obligaciono pravo ini deo graanskog prava (sastoji se od stvarnog
i naslednog prava) i usko je povezano sa stvarnim pravom.
Obligaciono pravo je pravo prometa robe i usluga, putem obligacionog prava vri se
promet stvarnih prava, omoguuje se njihov prelaz sa jednog pravnog subjekta na drugog.
Izraz obligaciono pravo se koristi u dvostrukom znaenju. U jednom smislu on
oznaava pozitivno pravo tj. skup pravnih normi koje reguliu obligacione odnose, a u
drugom granu graanskopravne nauke koja izuava obligacione odnose i norme to te
odnose reguliu.
Znaaj
Obligacioni odnosi ine najee pravne odnose izmeu ljudi. Obligaciono pravo
omoguuje pojedincima da svoje materijalne i duhovne potrebe podmire u meri koju oni
sami slobodno utvruju.
2. Nastanak i razvoj obligacionog prava
Obligaciono pravo nastalo je tek sa pojavom robne proizvodnje i razmene. No potpuno se
razvilo tek u 19.veku, u doba nastanka kapitalizma i kapitalistikih odnosa i privredi.
Obligacioni odnosi uslovljeni su konkretnimekonomskim odnosima drutva. Promene u
ekonomskim odnosima uzrokuje i promenu u obligacionom pravu. Preobraaj
obligacionog prava naroito je vidljiv u njegovom posebnom delu. Najrazvijeniji i
najraznovrsniji drutveni odnosi uslovljavali su nastanak novih tipova ugovora, dok su
stari iezavali sa nestankom odnosa koji su ih izazvali.
3. Izvori obligacionog prava
Zakon o obligacionim odnosima donet 30.3.1978. stupio na snagu 1.10.iste god. Ovaj
zakon je prvi jugoslovenski zakon ove vrste. Zakon propisuje jedinstvena pravna pravila
koja vae za dravu, ali i za sve uesnike u takvim odnosima(pravna i fizika lica).
Osnovna naela zakona: naelo slobode ureivanja obligacionoh odnosa, naelo
ravnopravnosti uesnika u obligacionim odnosima, naelo savesnosti i potenja, naelo
zabrane zloupotrebe prava, naelo jednake vrednosti davanja, naelo zabrane
prouzrokovanja tete drugome, naelo postupanja u obligacionim odnosima s panjom
dobrog privrednika, odnosno dobrog domaina i dobrog strunjaka, naelo postupanja u
obligacionim odnosima u skladu sa dobrim poslovnim obiajima, naelo zabrane
stvaranja i iskoriavanja monopolskog poloaja na tritu, naelo dispozitivnosti
odredaba Zakona.

Sudska praksa Dok nije postojao Zakon o oblig.odnosima, Savezni sud Jugoslavije je
tumailo obligaciono pravo i utvrivalo njegova pravila za pojedine vrste odnosa.
4. Pojam i sadrina obligacionih odnosa
Obligacioni odnos je izvor obligacije (zbirni pojam jer obuhvata trabinu i dug),
injenino stanje koje tvori obligaciju. Obligacioni odnos se gasi istekom vremena,
odustankom od ugovora, otkazom i ispunjenjem svih potraivanja.
Sadrinu obligacionog odnosa ine: jedna ili vie obligacija, tzv.sporedna prava, obaveze
uzajamne obzirnosti, prava preobraenja i prava na prigovore.
5. Subjekti obligacionog odnosa
Subjekti su dunik (debitor) i poverilac (creditor). Dunik je ono lice koje je obavezno na
odreeno ponaanje, na injenje i neinjenje, dok lice prema kome dunik stoji u obavezi
i koje je ovlaeno da od njega zahteva za obavezu ispuni, nazivamo poverilac.
6. Zatita obligacionog odnosa
I. Dug i odgovornost obligacioni odnos ovlauje jedno lice da zahteva od drugog
izvesnu inidbu. Sankcija kojom se titi takav odnos je imovinska tj. upire se u dunikovu
imovinu.
II. Neutuive trabine nazivaju se prirodne ili naturalne obligacije
Postoje zastarele trabine, trabine iz ugovora o doputenoj igri i opkladi i trabine iz
ugovora koji nisu sklopoljeni u odgovarajuoj dokaznoj formi.
7. Razlike i slinosti izmeu obligacionih i stvarnih prava
Sa ekonomskog stanovita obligacija predstavlja odnos pomou kojeg se vri pomeranje
imovinskih dobaraiz oblasti proizvodnje u oblast prometa, a preko njega u oblast
potronje. Stvarna prava imaju drugaiju ulogu. To se uoava najlake kod prava svojine,
ija se ekonomska sutina sastoji u pravu prisvajanja.
Razlike prema predmetu Stvarna prava imaju za predmet odreenu stvar, a obligaciona
odreenu radnju dunikovu. Stvarno pravo omoguuje svome nosiocu da neposredno,
tj.bez posredstva drugih, upotrebljava svoje pravo na stvar, u granicama koje je utvrdio
zakon. Obligaciono pravo svodi se iskljuivo na odreenu linu vezu izmeu poverioca i
dunika. Stvarna prava za predmet uvek imaju konkretnu, individualizovanu stvar. Kod
obligacionog odnosa pored konkretne stvari, stvar moe biti odreena po rodu.
Razlike prema svojstvu obligaciono pravo vai samo naspram dunika, dok stvarno
pravo vai, tj.deluje prema svakome.
Razlike prema broju i nainu sticanja broj stvarnih prava zakonom je ogranien. Prava
se stiu i gube predajom stvari, odnosno upisom u zemljine knjige. Obligaciono pravo
nije ogranieno po broju, a stiu se na osnovu samog ugovora, odnosno jednostrane
izjave volje.
Slinosti obligacionih i stvarnih prava

Putem obligacije vri se promet stvarnih prava, koja bi inae morala ostati vezana za
jednog nosioca sve do njegove smrti. S druge strane, i stvarna prava potpomau i
uvruju obligaciona, jer slue kao sredstvo njihovog osiguranja.
8. Vrste obaveza
S OBZIROM NA SVOJSTVA
Pozitivne i negativne obaveze dunik je najee obavezan da izvri neku radnju za
poverioca, da mu neto dada ili uini; tada je obaveza pozitivna. Obaveza se moe
sastojati i u pasivnom dranju dunikovom, u uzdravanju od neega to mu je inae
doputeno da ini;takva obaveza je negativna.
Line i neline obaveze svaka obaveza iz obligacionog odnosa ima lini karakter, u tom
smislu to vai samo za odreenog dunika i ne tie se nikog treeg;tu se radi o linoj
obavezi. Kod nelinih obaveza ispunjenje nije neminovno od strane dunika da bi se
zadovoljio poverioev interes;njih moe ispuniti i svako tree lice umesto dunika.
Kratkotrajne i dugotrajne obaveze kratkotrajne su one koje se koncentriu na jedan
odreeni trenutak u kome se one ispunjavaju. Dugotrajne ili sloene obaveze
pretpostavljaju trajno ispunjavanje od strane dunika ili ponavljanje istih postupaka u
odreenim vremenskim razmacima.
Deljive i nedeljive obaveze ovo razluivanje vri se s obzirom na to da li se obaveza
moe razdeliti na vie alikvotnih delova, bez tete po sutini stvari na koju se odnosi.
S OBZIROM NA STEPEN ODREENOSTI
Individualne i generike obaveze obaveza je individualna kad se tie stvari iji je
indentitet izvestan (dunik duguje da preda odreenu sliku uvenog slikara). Generike se
tiu predaje stvari iji identitet nije izvestan.
Alternativne obaveze spada u dugove koji se tiu inidbe to nije odreena, nego je
samo odredljiva. Kod ovakve obaveze dunik duguje vie razliitih inidbi, ali da bi se
oslobodio obaveze nije potrebno da ih ispuni sve, nego samo jednu od njih.
Fakultativne obaveze duguje se sasvim izvesna inidba koja ne iziskuje nikakvo
naknadno preciziranje. Obaveza se ne mora ispuniti onom inidbom koja se duguje,
umesto nje se moe dati, tj.zahtevazi ispunjenje i druge inidbe koja se ne duguje.
Kumulativne obaveze obaveze koje se tiu dveju ili vie razliitih inidbi. Sve inidbe
se moraju istvariti bez obzira na njihov broj kako bi se dunik oslobodio obaveze.
9. Novane obaveze
Novac je pokretna stvar, koristi se kao opte sredstvo razmene. Dunik mora da preda
odreenu sumu novca kako bi se oslobodio obaveze. Duguje se onak iznos novca na koji
je dug glasio na poetku. Zakonsko sredstvo plaanje je dinar
Kamata je nadoknada na koju poverilac ima pravo zbog toga to je lien izvesne svote
novca koju mu neko duguje, pod uslovom da se ta nadoknada odreuje prema visini duga
i prema vremenu njegovog trajanja. Izraunava se u procentima od dugovane sume za
jednu godinu kamatna stopa.

10. Izvori obligacionih odnosa

Ugovor saglasna izjava volja najmanje dve strane da se meu njima zasnuje odreeni
obligacioni odnos.
Prouzrokovanje tete drugome kad neko prouzroi tetu drugome za njega nastaje
obaveza da je nadoknadi, dok oteenik stie pravo da zahteva nadoknadu.
Neosnovano obogaenje obaveza obogaenog (sticaoca) da korist vrati onome na iji je
raun nju stekao (osiromaenom), a ako povraaj koristi nije mogu, da mu plati
odgovarajuu nadoknadu.
Nezvano vrenje tuih poslova ili poslovodstvo bez naloga ko samoinicijativno obavlja
neki tui posao, ne budui na to obavezan, stie pravo da od gospodara posla zahteva
nadoknadu trokova koje je pri tome imao, pa i nagradu za uinjenu uslugu.
Jednostrane izjave volje obaveza za obeavaoca i pravo za onoga ko bude ispunio
uslove to su u obeanju odreeni.
11. Pojam i znaaj ugovora
Pod ugovor kao pravnim aktom treba razumeti razmenu saglasnih izjava volje izmeu
dva ili vie lica, kojom se zasniva, menja ili ukida odreeni pravni odnos. S obzirom na
broj njegovih strana moe biti dvostrani ili viestrani pravni odnos. Ugovor u smislu
pravnog odnosa rezultat je ugovora u smislu pravnog akta. Oni se jedan naspram drugog
odnose kao uzrok i posledica. Ugovor kao pravni dokument u kojem su ispisane saglasne
izjave volje odreenih lica.
Znaaj ugovora ugovor je jedan od najvanijih izvora obligacionih odnosa. Ugovorom
se mogu stvoriti novi obligacioni odnosi i preinaiti ili ukinuti postojei. Ugovorom e
npr.zasniva brak, radni odnos i sl.
12. Pojam i sadrina principa slobode ugovaranja
Princip slobode ugovaranja podrazumeva mogunost pravnih subjekata da svojom
slobodnom voljom stvaraju pravnu normu koja ih obavezuje na odreeno meusobno
ponaanje. Ta norma je rezultat njihove obostrane saglasnosti, koja se naziva ugovor i
koja za njih ima snagu zakona. Sloboda ugovaranja se sastoji od mnotva raznorodnih
sloboda: sloboda da se ugovor zakljui ili ne zakljui, sloboda izbora ugovornog partnera,
sloboda ureivanja sadrine ugovora, sloboda odreivanja tipa ugovora, sloboda
odreivanja obaveznosti ugovora (sporazum koji ne proizvodi pravne obaveze i sporazum
ograniene obaveznosti), sloboda izbora forme ugovora, sloboda da se ugovor raskine ili
zameni i sloboda izbora merodavnog prava (ukoliko su razliiti dravljani, unappred
odabiru zakon odreene drave).
13.Ogranienje slobode ugovaranja
Ogranienje slobode da se ugovor ne zakljui, ogranienje slobode da se ugovor zakljui,
ogranienje slobode izbora ugovornih partnera, ugovori za koje je potrebna saglasnost
treeg.

14.Poslovna sposobnost ugovornih strana i predmet ugovora

Prvi uslov za sklapanje ugovora jeste poslovna sposobnost lica koja u njima uestvuju.
Starosna granica nesposobnosti je 14 godina. Takoer punoletne osobe zbog svog
duhovnog stanja mogu biti liene poslovne sposobnosti, te sklapanje ugovora umesto njih
izvravaju zakonski zastupnici. Maloletnici i osobe liene poslovne sposobnosti mogu
sklapati samo one ugovore ije zakljuivanje im je zakonom dozvoljeno. Predmet
ugovora je inidba ili prestacija koju jedna strana u ugovoru duguje drugoj.
15. Zahtevi koje treba da zadovolji predmet ugovora
Da zadovoljava neki poverioev interes, imovinski ili neimovinski
Da bude odreen odreen je ako se tano zna ta dunik duguje poveriocu (da je
odreeno u pogledu vrste, koliine, kvalitete, mesta, vremena i naina izvravanja)
Da je mogu ugovorne obaveze imaju pun smisao samo ukoliko se odnose na neto to
je zaista mogue. Ako ugovorenu inidbu nije moguno ispuniti, ugovor je bezmislen i
bezpredmetan. U tom sluaju postoji objektivna nemogunost (nemogunost u
apsolutnom smislu, postoji kad je re o inidbi koju nije u stanju izvriti niko. Kada je u
trenutku sklapanja ugovora predmet obaveze jedne strane objektivno i trajno nemogu,
ugovor je nitavan) i subjektivna nemogunost (nemogunost u relativnom smislu, ona se
tie inidbe koja prevazilazi snage i sposobnosti konkretnog dunika. Subjektivna
nemogunost predmeta obaveze jedne strane ne uzrokuje nitavnost) da je doputen.
16. Osnov (causa) ugovora i motiv ugovora
Svako ko se ugovorom obvezuje na neto podstaknut je na to nekom pobudom. Tu
pobudu ine njegove predstave o ciljevima koje eli postii, ati ciljevi mogu biti blii ili
dalji, neposredni ili posredni, pravni ili ekonomski. Najznaajniji je neposredni cilj, koji
ugovornik eli postii preuzimanjem obaveze prema drugoj strani to se naziva osnov
ugovora. Razlog zbog kojeg se jedan ugovorenik obavezuje zavisi od vrste ugovora.
Moe se obavezati zbog toga to eli da se i druga strana obavee na neto prema njemu.
Npr. kupac se obavezuje da plati cenu zato to eli da se prodavac obavee da mu preda
stvar i prenese svojinu na nju, dok se prodavac obavezuje da bi privoleo kupca da se i on
obvee na isplatu odreenog novanog iznosa. Obaveza jedne strane ini osnov obaveze
druge. Motivi su ciljevi kojima streme strane ugovornice, ali nisu ciljevi prvog ve
drugog reda. Oni su udaljenije pobude i oekivanja koja navode na zakljuenje ugovora.
Motivi izazivaju elju za postizanjem cilja koji znai osnov.
17. Izjava volje i saglasnost volja ugovornih strana
Volja da se zakljui ugovor moe se izjaviti na razne naine, tj.postupcima koji se sastoje
iz injenja i neinjenja. Sredstvo izjave volje jesu najee izgovorene ili napisane rei.
Izjave mogu biti neposredne (ona izjava koja se obavlja postupcima ija je neposredna
svrha da pokau odreenu volju) i posredne (koja je uinjena postupcima ija neposredna
svrha nije izjava volje za odreeni ugovor niti su oni po sebi njeni znaci).

Pored izjave volje potrebno je da se izjave ugovornih strana poklapaju. Trebaju da budu
podudarne po svome cilju.
18.Ponuda za zakljuenje ugovora
Ponuda je predlog jedne strane drugoj da zakljue ugovor odreene sadrine. Ona je
jednostrana izjava volje kojom se daje inicijativa za ugovor i po pravilu neto obeava
drugome.
19.Pojam i uslovi prihvatanja ponude za zakljuenje ugovora
Ponudom se tvori mogunost za ponuenog da ugovor zakljui tako to e je prihvatiti.
Prihvatanje je jednostrana izjava volje kojom se ponuda pretvara u ugovor. Da bi dolo
do zakljuenja ugovora trebaju se ispuniti ovi uslovi: prihvatanje ponude mora poticati od
ponuenog, izjava o prihvatanju ponude treba da bude nedvosmislena, tj.da se iz nje
moe pouzdano utvrditi da ponueni pristaje na predloeni ugovor, prihvatanje ponude
treba da je bezuslovno (ono ne sme biti s rezervom niti se sadrina ponude moe njime
preinaiti), prihvatanje ponude treba da usledi blagovremeno (da li je ovaj uslov ispunjen,
to zavisi od okolnosti) i ponuda treba da bude prihvaena i u odgovarajuoj formi.
20. Vreme i mesto zakljuenja ugovora
O vremenu zakljuenja ugovora postoje razliita stanovita koja su objanjena kroz ove
teorije:
- po teoriji izjave ugovor se smatra sklopljenim onog trenutka kad je ponueni izjavio
svoju volju da prihvata ponudu
- po teoriji otpravljanja ugovor je zakljuen u trenutku u kome je ponueni poslao
ponudiocu pozitivan odgovor na ponudu
- po teoriji prijema ugovor je zakljuen onog asa kad je ponudilac primio izjavu
ponuenog da prihvata ponudu
- po teoriji saznanja ugovor je zakljuen u trenutku u kome je ponudilac saznao da se
ponueni saglasio sa ponudom.
Mestom zakljuenja ugovora se smatra mesto u kome je ponudilac imao svoje sedite,
odnosno prebivalite u trenutku kad je uinio ponudu.
21. Ugovori koji se zakljuuju na temelju optih uslova poslovanja
Opte uslove poslovanja ine spisak tipinih ili standardizovanih ugovornih klauzula koje
se sastavljaju unapred. To su apstraktna pravila za sve budue pojedinane ugovore
odreene vrste.
22.Pregovori
Pod pregovorom se podrazumeva razmena miljenja o predmetu ugovora izmeu
potencijalnih strana ugovornica. U toku pregovora jedan uesnik poziva drugoga da
razgleda stvar koju eli prodati, alje mu na uvid kolekciju uzoraka i sl. Cilj tih postupaka

jeste da se razjasne mogunosti sklapanja ugovora i da se pripremi njegovo zakljuenje.

Uesnici u pregovoru duni su da postupaju ozbiljno. Skrivljeno krenje neke od obaveza
koje imaju uesnici pregovora na ziva se culpa in contrahendo. Ono obavezuje na
nadoknadu tete uzrokovane drugoj strani. Pravna priroda odgovornosti zbog culpa in
contrahendo moe se svesti na dne teorije: deliktnu i igovornu.
23. Forma ugovora
Nain na koji strane ugovornice izjavljuju svoju volju da zasnuju ugovorni odnos naziva
se forma ugovora. Postoje formalni (kada strane nemaju slobodu da izaberu formu u kojoj
e ugovor sklopiti) i neformalni ugovori. Na pridravanje te forme moe ih obavezati
zakon ili njihov prethodni sporazum. Na osnovu toga forma moe biti zakonska ili
ugovorena. S obzirom na pravni znaaj postoji konstitutivna (ona koja uslovljava
nastanak punovanog ugovora u odsustvu te forme ugovor je nitavan) i dokazna (njeno
nepotovanje povlai procesnu sankciju kada ne postoji dokazna forma nije mogue
pred sudom dokazivati svedocima). Pismena forma ugovora je najei oblik ugovora.
Ona iziskuje dva uslova: pismeni tekst i svojeruni potpis isprave.
24. Tumaenje ugovora
Tumaenje je potrebno samo ukoliko strane ugovornice zastupaju razliita shvatanja o
smislu svog ugovora, o njegovim pravnim posledicama (ako su izjave volje nejasne).
Tumaenje moe biti dvojako: sudsko (ono koje vri sud ili neki drugo dravni organ) i
vansudsko (obavlja se van suda). Kriterijum subjektivnog tumaenja polazi od principa
poverenja, koji zahteva da se svaki ugovor tumai onako kako bi izjavu volje u datim
okolnostima pojmili razumni i konkretni ljudi. Kriterijum objektivnog tumaenja
zasniva se na pretpostavljenoj volji. Pri tumaenju treba stalno imati u vidu celinu
ugovora, tuma mora polaziti od pretpostavke da u ugovoru nema protivrenosti i da u
njemu nije nita kazano suvino, ako se odredbe sastoje iz rei koje mogu imati ue i ire
znaenje, a ne moe se utvrditi koje su znaenje strane imale u vidu merodavnim se
smatra ue znaenje, kada je ugovor zakljuen prema unapred odtampanom sadraju
njegove nejasne odredbe se tumae u korist druge strane, nejasne odredbe treba tumaiti
u smislu koji je povoljniji po duniku, za tumaenje neodreenih izraza merodavna su
pravila koja je propisao zakon, za pravnu kvalifikaciju ugovora (npr.zajam) merodavna je
stvarna namera ugovornih strana.
25. Formalni, neformalni, konsezualni i realni ugovori
Formalni su oni ugovori koji po nareenju zakona ili po volji strana ugovornica treba da
se zakljue u tano odreenoj formi.
Neformalni su ugovori koji se mogu sklopiti u bilo kojoj formi.
Konsezualni ugovori su oni koji se mogu zakljuiti samom saglasnou izjavljenih volja
ugovornika.
Realni ugovori su oni za ije zakljuenje pored verbalne saglasnosti ugovornika potrebno
jo da se preduzme i odreeni realni akt, da se drugoj strani preda stvar koja je predmet
inidbe iz ugovora.

26. Jednostrano i dvostrano obavezujui ugovori

Jednostrano obavezujui je svaki ugovor koji raa obavezu na inidbu samo za jednu
stranu ugovornicu, dok druga strana stie pravo potraivanja od prve.
Pravi obostrani obavezujui su ugovori kojima se vri meusobna razmena inidbi.
Nepravi obostrano obavezujui se ra zlikuju od pravih po motivaciji odnosa u kome stoje
meusobna prava i obaveze ugovornika (nisu motivisani eljom za meusobnom
razmenom inidbi nego nekim drugom tenjama).
27. Teretni i dobroini, komutativni i aleatorni ugovori
U teretnom ugovoru obe strane vide zadovoljenje nekog svog interesa.
Dobroini ugovori se zakljuuju u interesu jedne strane tako da druga preuzima na sebe
obavezu ne oekujui da neto dobije od prve.
Kod komutativnih ugovora ve u trenutku zakljuenja ugovora se znavrsta, opseg
inidbe, zna se ko je obavezan da inidbu izvri, a ko je ovlaen da zahteva njeno
izvrenje, odreeno je ta se duguje, koliko se duguje i ko kome duguje.
Kod aleatornih ugovora neki od bitnih elemenata samo su odredljivi u trenutku nastanka
ugovora (oni zavise delomino ili u celosti od nekog neizvesnog illi vremenski
neodreenog dogaaja).
28.Predugovor i konaan ugovor
Predugovor je ugovor kojim se jedna ili obe strane ugovornice obavezuju da e docnije
zakljuiti neki drugi ugovor odreene sadrine i to izmeu sebe ili sa nekim treim.
Zakljuenje konanog ugovora znai ispunjenje predugovora.
29. Kauzalni i apstraktni ugovori
Kauzalni su svi ugovori koji ne sadre samo golo obeanje, tj. razlog ili svrhu
obavezivanja.
Kod apstraktnih ugovora postoji apstraktno obeanje odreene inidbe, bez navoenja
razloga obavezivanja. Iz njih se ne vidi zato se dunik obavezao, ta mu je bio cilj u
konkretnom sluaju.
30. Kratkotrajni i dugotrajni, imenovani i neimenovani ugovori
Kratkotrajnim se smatra inaj ugovorni odnos koji se po pravili iscrpljuje u jednokratnoj
inidbi dunika.
Dugotrajni ugovori se produuju da bitiu i posle jednokratnog, odnosno viekratnog
ispunjenja. Oni produkuju obavezu na neprekidno ispunjenje ili periodino ponavljanje
istovrsnih inidbi.
Ugovori koji su u zakonu izriito regulisani, tj. za koje je odreen naziv i propisana
najbitnija sadrina, nazivaju se imenovani ugovori.
Ugovori koji se ne daju podvesti ni pod jedan tip ugovora koje zakon poznaje, tj.koji
predstavljaju neto novo, zakonom neregulisano se nazivaju neimenovani ugovori.

31. Glavni i sporedni, prosti i sloeni, individualni i kolektivni ugovori

Ako su dva ugovora meusobno povezana zajednikim ciljem, oni se mogu odnositi
jedan prema drugome kao glavni i sporedni. Koji e se smatrati glavnim, a koji
sporednim, zavisi od toga kakva je njihova uloga u ostvarivanju zajednikog cilja
ugovora.
Sadrina ugovora se veinom sastoji od elemenata koji su svojstveni samo jednom
njegovom tipu to je re o prostom ugovoru.
Ako se u njemu nalaze sastojci koji su karakteristini za dva ili vie razliitih tipova,
ugovor je sloen.
Ugovor tvori prava i obaveze samo za lica koja direktno ili indirektno uestvuju u
njegovom zakljuenju individualni ugovori.
Kolektivni ugovori su oni koje ne obavezuje i ne ovlauje iskljuivo ona lica koja su
uestvovala u njihovom zakljuenju, nego i ostala lica koja su lanovi odreenog kolektiva
ija su predstavnici ugovor sklopili.
32. Dejstva ugovora
Ugovor je akt saglasnosti volja koji uzrokuje odreene pravne posledice. Tanije njime se
stvaraju prava i obaveze za odreena lica. U tome se sastoji njegovo dejstvo u najoptem
smislu. Po jednom stanovitu ugovor ima obligaviono dejstvo, a po drugom stanovitu
dejstva ugovora ne ograniavaju se na stvaranje obligacionih prava, ve mogu izazvati i
promene u stvarnopravnim odnosima. Ugovor vai za njegove tvorce, tj.ugovorne strane.
Ugovornici mogu hteti da ugovor proizvode i prema treim licima, pa zato ugovoriti da
dunik dugovanu inidbu izvri nekom treem. Takav pravni status treeg odreuju same
ugovorne strane.
33. Prigovor neispunjenja ugovora
U pravilu obaveze iz ugovora se ispunjavaju istovremeno. No postoje izuzeci od pravila o
istovremenom ispunjavanju ugovora (mogu biti odreena ugovorom, zakonom i sl.).
prigovor neispunjenja ugovora ima ove uslove: da postoji punovaan ugovor izmeu
tuioca i tuenog, potrebno je da tuena strana nije bila duna da prva ispuni svoju
obavezu prema tuiocu, obaveza tuioca zbog ijeg neispunjenja tueni prigovara mora
imati karakter protiv inidbe u odnosu na obavezu tuene strane, tj.mora predstavljati
njegovu glavnu obavezu iz istog ugovora, potrebno je da tueni ostaje pri ugovoru i da
priznaje svoju obavezu prema tuiocu, ali odbija da on prvi ispuni i tueni treba da ima
punovano protivpotraivanje od tuioca zbog kojeg mu prigovara (ono treba da postoji u
trenutku kad se prigovor istie). Prigovor spada u red dilatornih (odlonih) prigovora.
Time tuilac saoptava da e izvriti obavezu tek kada mu tuioc ispuni svoju obavezu.
34. Odgovornost zbog pravnih nedostataka stvari
Prenosilac je duan da garantuje pribaviocu da preneto pravo postoji i da nema pravnih
smetnji za njegovu upotrebu. Ako se pokae da to pravo uopte ne postoji ili da nema
odgovarajuu sadrinu, rada je re o pravnom nedostatku stvari. Pravni nedostatak stvari

moe dovesti do evikcije pribavioca. Pod evikcijom treba prvenstveno razumeti injenicu
da je pribavalac izgubio dravinu stvari na koju mu je pravo preneto, zato to je nju
morao dati treem licu koje je dokazalo da je njen vlasnik. Dunost zatite od evikcije
pretpostavlja ove uslove: pribavalac mora biti pravno uznemiren od nekog treeg, pravni
nedostatak stvari na koji se svodi pravna pretenzija treeg mora postojati u vreme kad je
ugovor zakljuen, odnosno u vreme kad je pribavalac trebalo da stekne pravo o kome je
re, da se pribavalac nije ugovorom odrekao prava na zatitu od evikcije, kad se pokae
da tree lice polae neko pravo na stvar, pribavalac treba da obavesti prenosioca o tome,
izuzev kad je to prenosiocu poznato. Posledice evikcije ovise od toga da li je ona potpuna
ili delimina.
35. Odgovornost zbog materijalnih nedostataka stvari
Pod materijalnim nedostatkom stvari je svako odstupanje od normalnih fiziko-hemijskij
svojstava koje je za pribavioca tetno. Prenosilac odgovara pribaviocu zbog nedostatka
stvari ukoliko se steknu odreene pretpostavke. Evo tih pretpostavki: nedostatak stvari
treba biti znatan (nedostatak koji potpuno onemoguuje upotrebu stvari u odreene svrhe
ili je barem u velikoj meri oteava kod takvog nedostatka ne postie se cilj ili se postie
delomino), nedostatak treba da bude nevidljin ili skriven za pribavioca (nedostatak koji
pribavilac nije uoio niti ga je mogao uoiti pri uobiajenom pregledu stvari), nedostatak
mora postojati u trenutku predaje stvari, odnosno u trenutku u kome rizik prelazi na
pribavioca, pribavilac je duan da primljenu stvar pregleda ili da je dade na pregled im
je to prema redovnom toku stvari mogue i da o vidljivom nedostatku obavesti
prenosioca u roku od osam dana, uslov je da odgovornost zbog materijalnih nedostataka
nije ugovorom iskljuena ili ograniena. Pravne posledice materijalnog nedostatka stvari
omoguuju tubu za raskidanje ugovora, tubu za snienje cene, da se nedostatak otkloni
ili da se preda druga stvar bez nedostataka.
36. Prekomerno oteenje
Uzajamne inidbe strana kod obostrano obvezujuih ugovora treba da budu jednake ili
barem priblino jednake vrednosti. Ako jedna strana izvlai nesrazmernu korist na raun
druge tu dolazi do prekomernog oteenja. Prekomerno oteenje pretpostavlja ove
uslove: ugovor koji je izazvao oteenje treba da ja uzajaman i komutikativan, inidbe na
koje su se strane ugovornice obavezale treba po vrednosti da budu nesrazmerne u znatnoj
meri, tj.da je jedna strana dobila ugovorom znatno vie nego to je dala ili uinila drugoj,
strana ugovornica koja je prekomerno oteenja treba da bude u zabludi o pravnoj
vrednosti uzajamnih inidbi, t.da za nju nije znala niti je morala znati.
37. Nemogunost ispunjenja obaveze
Nemogunost za koju ne odgovara nijedna strana npr.kada dugovana stvar bude
ukradena, propadne usled sluaja ili se zabrani njen izvoz (tada se gase obaveze obeju
strana)
Nemogunost za koju odgovara dunik dunik je odgovoran ako je kriv (ako stvar koju
treba da preda propadne njegovom krivicom)

Nemogunost za koju odgovara poverilac npr.kada stvar koju dunik duguje propadne
poverioevom krivicom ili poverilac uradi sam ono to je dunik trebao napraviti (tada se
dunikova obaveza gasi).
38. Promenjene okolnosti
Svaki ugovor se zakljuuje s obzirom na izvesne opte prilike. Moe se dogoditi da se
okolnosti posle zakljuenja ugovora promene i na taj nain se odraziti i na obligacioni
odnos (npr. ako se povisi porez). Obeleja promenjenjih okolnosti: promenjene okolnosti
trebaju znatno da oteaju ispunjenje obaveze jedne strane ugovornice, odnosno da joj je
cilj ugovora ine neostvarljivim, promenjene okolnosti moraju biti izvanredne ili
nepredvidljive, bitne su samo one promene okolnosti koje nastupe do odreenog vremena
posle zakljuenja. Strana ugovornica na iju su se tetu okolnosti promenile moe
zahtevati da se ugovor raskine (zahtev se moe istai u vidu tube, prigovora ili
protivtube). O nameri da trai raskid ugovora duna je obavestiti drugu stranu
ugovornicu.
39. Raskid ugovora
Do raskidanja ugovora moe doi sporazumno i jednostrano.
Sporazumno strane e raskinuti ugovor kad im vie nije potreban, ako vie ne ele ono
zbog ega su ga zakljuile, ali o tome treba da se saglase obe strane.
Jednostrano ako jedna strana ne ispuni svoju obavezu, drugi je ovlaen da zahteva
prinudno ispunjenje ili da ugovor jednostrano raskine. Jednostrano raskidanje zbog
neispunjenja pretpostavlja nekoliko uslova: ugovoru verna strana (ugovornik koji je
prekrio svoju obavezu nema pravo da od ugovora odustane), neispunjenje obaveze od
druge strane, naknadni rok za ispunjenje (poverilac koji eli da ugovor raskine, mora
ostaviti duniku primeren naknadni rok za ispunjenje). Raskidanjem ugovora ugovorne
strane ne duguju vie jedna drugoj ono to su ranije dugovale.
40.Nitavi ugovor
Nitavi ugovori su oni koji nemaju zakonsku vanost i koji postoje prividno. U nitavne
ugovore spadaju: ugovor iji je predmet obaveze nemogu, nedoputen, neodreen ili
neodredljiv. Razlog nitavnosti deluje sam po sebi, te stoga nije potreban nikakav naroit
akt da bi se nitavnost izazvala: izjava volje, tuba ni presuda. Nitavnost je apsolutna jar
vai za i protiv svakoga.
41. Ruljivi ugovori
Zakljuenjem ruljivih ugovora oteuju se interesi ugovornika ili drugih odreenih lica.
Nedostaci koji ugovor ine ruljivim tiu se najee saglasnosti volja njegovih strana.
Mogue je da volja jedne strane ne bude prava njena volja zbog bitne zablude, pretnje,
prevare ili prinude. Ruljivi ugovori se mogu ponititi i time se ne ukida sam in
zakljuenja ugovora, nego njegove pravne posledice. Ponitenjem se ukida privremena

vanost ugovora. Kada se takav ugovor poniti obaveze koje je on proizveo ne moraju se
ispunjavati.
42. Ugovor o kupoprodaji
Ugovor kojim se jedno lice (prodavac) obavezuje da prenese pravo svojine na prodatoj
stvari drugom licu (kupcu) i da mu je u tu svrhu preda, a kupac sa svoje strane obavezuje
se da plati odreenu sumu novca kao cenu i preuzme stvar. Karakteristike
ugovora:imenovan, konsezualan, dvostranoobavezan, teretan, neformalan i komutativan.
Uslovi ugovora su saglasnost volja o bitnim elementima, predmet i osnov ugovora. Bitni
elementi stvar (moguna, dozvoljena, odreena), cena (novana naknada koju kupac
duguje prodavcu izraena u novcu, odrediva, stvarna, srazmerna). Obaveze poslodavca
da preda stvar na nain, u vreme i na mesto kako su predvideli. Obaveze kupca da izvri
isplatu kupoprodajne cene i da primi stvar u ugovoreno vreme.
43. Modaliteti ugovora o kupoprodaji
Posebne vrste ugovora: prodaja sa pravom pree kupovine (kupac se obavezuje da izvesti
poslodavca o nameranoj prodaji stvari odreenom licu, kao i o uslovima prodaje i da mu
ponudi stvar za istu cenu), kupovina na probu (kupac rezervie za sebe pravo da stvar
isproba i potom se izriito izjasni da li ostaje pri ugovoru ili ne), kupoprodaja po uzorku
(predata stvar kupcu mora da odgovara uzorku ili modelu, osim ako su uzorak ili model
podneti kupcu samo radi obavetenja i priblinog odreenja osobine stvari), prodaja sa
zadravanjem prava svojine (prodavac odreene pokretne stvari posebnom odredbom
ugovora zadrava pravo svojine na stvari dok kupac u potpunosti ne isplati cenu),
prodajni nalog (ugovor kojim se nalogoprimac obavezuje da odreenu oikretnu stvar koju
mu je predao nalogodavac, proda za odreenu cenu i u odreenom roku ili da je u tom
roku vrati nalogodavcu, a ukoliko to ne uini, smatrae se da je on kupio).
44. Ugovor o razmeni
Ugovorom o razmeni svaki ugovara se obavezuje prema svom saugovorau da prenese
na njega svojinu neke stvari i da mu je u tu svrhu preda. Iz ugovora nastaju za svakog
ugovaraa obaveze i prava koje iz ugovora o prodaji nastaju za prodavca.
45. Ugovor o poklonu
Ugovor kojim jedan ugovornik (poklonodavac) prenosi ili se obavezuje da prenese na
poklonoprimca pravo svojine odreene stvari ili da mu uini neku korist bez kamate.
Poklonom se smatra svako odricanje od prava, ak i odricanje od naslea u korist
naslednika. Elementi ugovora: predmet poklona (stvar, odreeno imovinsko pravo mora
biti mogu, doputen i odrediv), namera dareljivosti animus donandi (predstavlja akt
dobroinstva koji zahteva da poklonodavac ispolji svest i nameru da bez naknade prenese
nekome pravo svojine). Vrste ugovora: poklon sa nalogom ili teretom, meovit poklon,
uzajamni poklon, nagradni poklon, poklon zasnovan na moralnoj dunosti, poklon za
opte korisne svrhe, poklon za sluaj smrti. Ugovor je imenovan, formalan, jednostrano

obavezan, dobroin, komutativan, ugovor sa trenutnim izvrenjem, jednostavan, sa

sporazumno odreenom sasdrinom, samostalan i intuitu personae. Obaveza
poklonodavca obaveza prenosa prava pedajom stvari ili obeanjem predaje stvari,
obaveza naknade tete. Raskid ugovora nezahvalnost, osiromaenje poklonodavca,
razvod ponitenje braka, opoziv poklona od strane treih lica.
46. Ugovor o zakupu
Ugovor kojim se zakupodavac obavezuje da preda odreenu nepotronu stvar na
upotrebu zakupcu, a ovaj se obavezuje da mu za to plaa odreenu naknadu (zakupninu) i
da mu se po isteku vremena stvar vrati. Obaveze zakupodavca obaveza predaje stvari,
obaveza odravanja stvari, obaveza zatite. Obaveza zakupca obaveza plaanja
zakupnine, obaveza upotrebe stvari prema ugovoru, obaveza vraanja zakupljene stvari.
Predmet zakupa je stvar koju zakupodavac predaje zaupcu na upotrebu, to je neka
nepotrona stvar. Zakupnina predstavlja naknadu koju zakupac daje zakupodavcu za
ustupljeni predmet zakupa, najee se plaa novcem. Zakupac moe zakupnjenu stvar
dati u zakup drugome (podzakup) ali samo ako time ne nanosi tetu zakupodavcu. Zakup
moe prestati otkazom. Propasti stvari usled vie sile, smrt.
47. Ugovor o delu
Poslodavac moe da angauje radnika po ugovoru o delu da mu on samostalno napravi ili
popravi neku stvar ili obavi neki fiziki ili intelektualni posao, ali samo za poslove koji su
van delatnosti poslodavca. Ugovor sadri klauzulu da se izvrilac posla obavezuje da u
odreenom roku obavi konkretan posao za potrebe naruioca, a naruilac se obavezuje da
za izvreni posao isplati naknadu u tano odreenom iznosu i u tano utvrenom roku.
48. Ugovor o ostavi
Ostavoprimac se obavezuje da primi stvar od odtavodavca, da je uva i da je vrati kad je
ovaj bude zatraio. Predmet su pokretne stvari. Ostavoprimac ima obavezu uvanja i
obavetavanja, ne moe predati stvar drugome na uvanje, upotrebljavati stvar.
49. Ugovor o zajmu
Ugovor kojim se zajmodavac obavezuje da zajmoprimcu preda u svojinu odreenu
koliinu novca ili zamenjivih stvari, a zajmoprimac se obavezuje da istu koliinu stvari
iste vrste i kvalitete vrati zajmodavcu u odreenom roku. Ugovor je neformalan,
dvostrano obavezan. Elementi ugovora: predmet ugovora (novac ili stvari koje su
odreene po rodu, meri, broju), vreme trajanja ugovora i naknada (ukoliko je ugovorom
odreena naknada).
50. Ugovor o punomostvu
Ugovor izmeu vlastodavca i punomonika kojim se punomonik obavezuje da uz
nakdanu ili besplatno u ime i za raun vlastodavca preduzima odreene pravne poslove.

Punomoje predstavlja jednostranu izjavu volje. Punomoje moe biti opte (poslovi koji
soadaju u redovno poslovanje davaoca punomoja) i specijalizovano (daje za obavljanje
poslova koji ne spadaju u redovno poslovanje davaoca punomoja).
51. Pojam i sutina imovinske (graanske) odgovornosti
Imovinska odgovornost jeste jedan vid pravne odgovornosti. Ona se nadovezuje na
imovinske na imovinske ili graanske delikte. Imovisnki delikti imaju za posledicu tetu
po nekoga. Odgovornost podrazumeva nadoknadu tete i odgovarati moe samo onaj koji
je poinio delikt. Graanska odgovornost podrazumeva i obavezu plaanja kamate,
penala, ugovorne kazne, kao i naloenu dunost preduzimanja odgovarajuih mera za
spreavanje nastanka tete ili uznemiravanja. Imovinska odgovornost nastaje zbog
kranje obaveze da se drugome ne kodi. Obaveze mogu biti opte (ona koju ima svaki
pravni subjekt prema svakom drugom subjektu) i posebne (one koje imaju samo odreena
lica prema odreenim licima).
52. Razlike izmeu ugovorne i neugovorne odgovornosti
Kod povrede opte obaveze da se drugome ne priinjava teta, nastaje neugovorna
odgovornost. Nastaje bez posebnog pravnog odnosa izmeu poinioca tete i oteenog
pre prouzrokovanja tete. Ako se prekri posebna obaveza nastaje ugovorna odgovornost.
Ona pretpostavlja postojanje od ranije posebnog pravnog odnosa izmeu poinioca tete i
oteenog, jer samo iz takvog odnosa mogla je nastati posebna obaveza nenanoenja tete
drugome. Razlike: neugovorna odgovornost dopire dalje od ugovorne (npr.kad vie lica
prouzrokuju zajedno tetu drugome s kim ne stoje u posebnom odnosu, njihova
odgovornost je solidarna), neugovorna odgovornost osniva se na dokaznoj krivici
izvrioca delikta a ugovorna poiva na pretpostavljenoj krivici prekrioca ugovora, za
neugovornu odgovornost dovoljan je svaki stepen krivice poinioca tete dok je ugovorna
odg.dunika u nekim sluajevima ograniena na tei oblik krivice, neugovorna se moe
odnositi i na lica koja nemaju poslovnu sposobnost, a ugovornu ne moe, neugovorna je
regulisaana imperativnim (prinudnim) pravnim normama i ne postoji mogunost da se
ona unapred iskljui ili ogranii, a ugovorna moe, razlika je i u pogledu poetka
zastarenja trabine za nadoknadu tete, ugovorna potraivanja naknade tete jesu
sekundarne prirode potraivanje naknade tete iz ugovora dospeva na naplatu u
trenutku u kome je ispunjenje obaveze trebalo da usledi, a potraivanje kod neugovorne
dospeva odmah im je teta prouzrokovana, neugovorna odg.podrazumeva potpunu
naknadu (stvarna teta i izmakla korist), a kod ugovorne se radi samo o predvidljivoj
teti.
53. Odnos graanske i krivine odgovornosti
Krivina odgovornost pretpostavlja neko krivino delo koje je utvreno zakonom, broj
krivinopravnih delikata unapred je ogranien. Za graansku odgovornost ne vai princip
enumeracije, ona moe nastati uvek kad neko prouzrokuje tetu drugome. Krivina
odgovornost uvek je posledica odreene protivpravne radnje. Graanska odgovornost
moe nastati ne samo kao rezultat protivpravne radnje nego i ponaanja koje nema

obeleja protivpravnosti. U graanskom pravu se odgovara za rezultat, a u krivinom za

drutveno opasnu delatnost. Cilj krivine jeste individualna i genralna prevencija. Njij je
svrha da se prevasoita izvrioca krivinog dela, da ga drutveno popravi i otkloni svaku
eventualnu sklonost da ponovo izvri isto ili neko drugo krivino delo. Graanska ima za
cilj da se otklone tetne posledice po oteenog koje je izazvao poinilac, da mu se
nadoknadi nastala teta. Za krivino pravo karakteristina je stroga lina odgovornost
izvrioca krivinog dela (umesto njega ne moe niko drugi biti odgovoran za delo koje je
on poinio). Graanska nije vezana za linost poinioca tete (i naslednici mogu
odgovarati za tetu koju je prouzroio ostavilac). Krivina se osniva na krivici
odgovornog lica (onaj ko nije kriv ne moe biti odgovoran). Za graansku nij euvek
potrebna i krivica odgovornog lica. U krivinom pravu krivica odgovornog se ceni prema
njegovim individualnim sposobnostima da bude uraunljivo. Kod graanskog pored
individualnih sposobnosti , ceni se i prema objektivnom merilu. Krivina pogaa linost
odgovornog lica i odnosi se samo na njegovu imovinu. Graanska je imovinske prirode i
samo se moe ticati dunikove linosti.
54. Osnovi odgovornosti za tetu
Svaka nastala teta ne izaziva neiju obavezu da je nadoknadi. Osnov odgovornosti
podrazumeva ideje koje nju razumno ili uopteno objanjavaju. U te ideje spada: krivica,
stvoreni ili kontrolisani rizik. teta je pripisuje ovekovim postupcima.
55. Odgovornost po osnovu krivice (subjektivna odgovornost)
Krivica kao razlog odgovornosti osniva se na linom ukoru poinioca tete. Njemu se
upuuje prekor to se u daroj situaciji nije ponaao onako kako je trebalo, to je pogreio
iako nije morao da grei. Odgovornost za tetu moe poivati na dokazanoj ili
pretpostavljenoj krivici poinioca tete. Odgovornost na osnovu krivice obuhvata sve
tete izazvane vlastitim radnjama, ukoliko se ne koriste opasne stvari ili ne obavljaju
opasne delatnosti.
56. Odgovornost po osnovu rizika (objektivna odgovornost)
Kod objektivne odgovornosti sutina je u tome to poinilac odgovara nezavisno od
krivice. On je najee kriv i to mora objanjavati obavezom poinioca tete da snosi
rizik tete. Odgovornost zbog stvorenog rizika zahteva da upravo odreeno lice preuzme
na sebe posledice tetnog dogaaja. Objektivna odgovornost se vezuje za opane stvari i
opasne delatnosti ije osobine utvruje sud u svakom konkretnom sluaju.
57. Odgovornost po osnovu pravinosti
Odgovornost po osnovu pravinosti u uem smislu pretpostavlja protivpravnu radnju. Tu
spada odgovornost neuraunljivih lica za tetu koju ona uzrokuje drugome u sluaju
kada se nadoknada ne moe dobiti od osobe koja je bila duna da vodi nadzor nad njim i
da je materijalno stanje poinioca tete znatno povoljnije od materijalnog stanja
oteenog. Kod ove odgovornosti spada i odgovornost roditelja maloletnih poinilaca

tete koji su sposobni za rasuivanje uslovi su da maloletnik nije sam u stanju da plati
naknadu i da materijalno stanje roditelja povoljnije od oteenikovog materijalnog stanja.
U irem smislu podrazumeva nadoknadu tete uzrokovane pravno doputenim
postupcima, koji oteeni mora da trpi jer nema pravo na obranu.
58. Protivpravnost
Postoji u sluaju kada se nekom ljudskom radnjom kre odreene pravne norme kojim se
tite imovinski interesi ili neimovinski koji se brane imovinskim sankcijama. Subjektivna
teorija protupravnosti nema krivice bez protupravnosti, ni protupravnosti bez krivice
(pravne norme su upuene licima koja su svesna svojih postupaka). Objektivna teorija
protivpravnim se smatra svako ponaanje koje je protivno zabranama ili zapovestima
pravnih normi. injenice koje iskljuuju protivpravnost: vrenje javne dunosti kada se
vrenjem dunosti izazove teta drugome nije protupravna, pristanak oteenog postoji
kada odreeno lice dopusti drugom da preduzme radnju kojom mu nanosi tetu, nuna
obrana obrana koja je neophodno potrebna da uinilac od sebe ili drugog odbije
istovremeni protivpravni napad, stanje krajnje nude postoji kada neko lice izazove
tetu da bi od sebe ili drugog lica otklonilo istovremenu protivpravnu opasnost, a ona je
doputena samo kada je vrednost spasenog dobra vea od vrednosti rtvovanog dobra,
dozvoljena samopomo pravo na obeteenje se moe tititi posezanjem za tuim
pravnim dobrom (poverilac moe pod odreenim uslovima rtvovati dunikovo dobro da
bi osigurao svoje pravo potraivanja nadoknade tete), korienje svojim pravom lice
koje korienjem svog prava drugome nanese tetu, nije duno da je nadoknadi.
59. teta (pojam i vrste)
teta podrazumeva onaj gubitak koji neko usled odreenog dogaaja trpi na svojim
pravno zatienim dobrima i koji je odreeno tree lice duno da nadoknadi i ako je
nastala mimo njegove volje.
Vrste:
Materijalna teta koja nastaje na imovinskim dobrima oveka. Pojavljuje se u obliku
oduzimanja, unitenja ili pogoranja dobra.
Nematerijalna jeste teta ne neimovinskim ili linim dobrima oveka kao to su ivot,
zdravlje, sloboda, ast, ugled i sl.
Stvarna teta podrazumeva svaku kodljivu promenu na neemu ro ve postoji, tj.na
imovini, pravima i linosti nekoga.
Izmakla dobit jeste vid materijalne tete koju neko trpi zato to ga je tua protivpravna
radnja spreila da stekne odreenu imovinsku korist.
Neposredna teta ona teta koja je direktna posledica tetne radnje (ako neko razbije
prozor na podrumu).
Posredna teta indirektna posledica tetne radnje (ako se smrzne krompir zbog
razbijenog prozora).
Pozitivni interes ili teta zbog neispunjenja jeste gubitak nastao usled neispunjenja ili
ravog ispunjenja ugovorne obaveze.
Negativni interes radi se o teti koju neko trpi usled toga to je verovao da e odreeni
ugovor sklopiti ili da je ve sklopljeni ugovr punovaan.

Konkretna teta ili realna teta znai stvarni negativan uticaj tetnog dogaaja na
odreeno pravno dobro.
Raunska ili apstraktna teta podrazumeva umanjenje imovine ili imovinskog dobra
izraeno u novcu.
Predvidljiva teta ona teta ije je nastupanje poinilac mogao da predvidi u vreme
zakljuenja ugovora.
Nepredvidljiva teta koja se nije mogla predvideti.
60. Uzronost (pojam i teorije)
Odnos izmeu dve pojave od kojih je jedna uslovljena drugom naziva se uzrona veza ili
odnos kauzalnosti. Uzrok i uzrona veza spadaju u prirodne pojave. Uzrok predstavlja
zbir pozitivnih i negativnih uslova.
Teorija uslova ili teorija ekvivalentnosti uzrokom se smatra svaka od vie injenica iji
je sticaj dao odreenu ukupnu tetu. Drugim reima uzrok je svaka okolnost koju nije
moguno apstrahovati a da usled toga i posledica ne izostane. Uslov ini ekvivalent
uzroka.
Teorija neposrednog i posrednog prouzrokovanja ova teorija ui da iz niza dogaaja
koji su prethodili teti valja izdvojiti one koji su vremenski blii. Blii dogaaji se
oznaavaju kao neposredni, a dalji kao posredni uzroci.
Teorija adekvatne uzronosti smatra se da je uzrok tete samo onaj dogaaj ijem
redovnom dejstvu odgovara konkretna teta, tj.koji je po svojoj prirodi adekvatan toj
teti. Uzrona veza je adekvatna ako je radnja bila uopte podesna da izazove tetnu
posledicu.
61. Krivica (pojam i oblici)
Krivica znai uvek neku greku, nepravilnost ili omaku koju drutvo ne odobrava, zbog
koje poinilac trpi zamerku, drutveni prekor ili osudu. Krivica predstavlja negativnu
ocenu vrednosti ovekovog voljnog ponaanja. Krivica pretpostavlja protupravno
ponaanje. Pitanje da li je neko kriv moe se postaviti tek poto se ustanovi da je on
objektivno protupravno postupio. tetna radnja se moe upisati u krivicu ako je lice
sposobno za rasuivanja.
Oblici:
umiljaj (dolus) vrsta tee krivice. Postoji u lica koje svesno i voljno priinjava tetu
drugome. Dva elementa umiljaja: intelektualni pokazuje odnos izvrioca protivpravne
radnje prema toj radnji i njenim posledicama sa stanovita njegovog intelekta ili svesti;
voljni element pokazuje odnos izvrioca protivpravne radnje prema toj radnji i njenim
posledicama sa stanovita njegove volje.
Direktan umiljaj teta treba da bude iskljuivi motiv radnje. Eventualni umiljaj da je
poinilac tetu prihvatio kao moguu posledicu svoje radnje, tj.da je pristao na tetu.
Nehat (culpa) ili nepanja je vrsta slabije krivice, jer onaj ko nehatno nanosi tetu
drugome ini to bez vlastitog htenja. Nehat takoer sadri intelektualni i voljni element.
Nehat moe biti svestan (kad poinilac tetu kao moguu posledicu svoje radnje predvidi,
ali olako dri da ona nee nastupiti, pa se stoga i ne trudi da je izbegne) i nesvestan (ako
poinilac ne predvidi da e njegova radnja izazvati tetu, ali je mogao i morao

predvideti). Nehat ima merilo: objektivno (jednako je za sve ljude. Jednako se od svakog
zahteva jednaka, prosena panja) i subjektivno (krivica se procenjuje na nain da se
utvrdi da li je poinilac na temelju sposobnosti mogao spoznati protivpravnost svoje
radnje). Postoje tri stepena nehata: gruba nepanja, obina nepranja i odsustvo panje
koje se poklanja vlastitim poslovima.
62. Okolnosti koje iskljuuju subjektivnu odgovornost za tetu
Sluaj - oznaava odsustvo krivice u izvrioca protivpravne radnje kojom je teta
izazavana. Sluajni su odni dogaaji koji ne zavise od slobodne ljudske volje.
Via sila predstavlja prirodne dogaaje i ljudsko ponaanje. Pod viom silom se
podrazumevaju dogaaji koji su izvanredni, neizbeni i spoljni.
Krivica oteenog kada oteeni svojim postupcima omogui drugome da mu teta
prouzrokuje ili doprinese da teta bude vea nego bi inae bila.
Sporazumno iskljuenje i ogranienje odgovornosti sporazumno se odgovornosti za
tetu mogu unapred iskljuiti (klauzula o neodgovornosti). Sporazum o iskljuenju
odgovornosti ima cilj da unapred sprei nastanak prava na nadoknadu tete.
63. Nuna obrana i krajnja nuda
Nuna obrana obrana koja je neophodno potrebna da uinilac od sebe ili drugog odbije
istovremeni protivpravni napad. Stanje krajnje nude postoji kada neko lice izazove
tetu da bi od sebe ili drugog lica otklonilo istovremenu protivpravnu opasnost, a ona je
doputena samo kada je vrednost spasenog dobra vea od vrednosti rtvovanog dobra.
64. Dozvoljena samopomo i korienje svojim pravom
Dozvoljena samopomo pravo na obeteenje se moe tititi posezanjem za tuim
pravnim dobrom (poverilac moe pod odreenim uslovima rtvovati dunikovo dobro da
bi osigurao svoje pravo potraivanja nadoknade tete). Korienje svojim pravom lice
koje korienjem svog prava drugome nanese tetu, nije duno da je nadoknadi.
65. Odgovornost za tetu koju prouzrokuju maloletnici
Maloletna lica neposobna za rasuivanje ne mogu biti kriva zbog svojeg ponaanja.
Moralni i pravnopolitiki razlozi govore da sa oteenom treba dati mogunost da se za
nadoknadu tete obrati nekom drugom, tj. osobi koja je vrila nadzor nad maloletnikom
(roditelji, odnosno maloletnikovi staratelji). Kada maloletnik poini tetu postavlja se
pitanje da li je on bio deliktno sposoban ili nesposoban. Zakon o obligacionim odnosima
odeuje starosnu granicu deliktne nesposobnosti maloletnika. Do navrene sedme godine
ivota maloletnik ne odgovara za tetu koju prouzroi drugome, tj.nesposoban je za
rasuivanje. Od sedme do etrnaeste godine moe se dokazivati da li je deliktno
sposoban. Tek sa navrenih etrnaest godina lice se smatra deliktno sposobnim i odgovara
za poinjenu tetu.
Za maloletnika do navrene sedme godina roditelji odgovaraju bez obzira na svoju
krivicu. Za maloletnika koji je navrio sedmu godinu roditelji odgovaraju po principu

relativne pretpostavljene krivice, tj. ukoliko ne dokau da je teta nastala bez njihove
krivice. Odgovornost roditelja se objanjava time to su oni zanemarili svoju obavezu
nadzora i staranja o detetu.
66. Odgovornost poslodavca za zaposlene i pravnog lica za svoje organe
Za tetu koju je zaposleni u radu ili u s vezi sa radom naneo treem licu odgovara
poslodavac kod kojeg je zaposleni radio u trenutku prouzrokovanja tete. Zaposleni
odgovara poslodavcu koji je za njega platio nadoknadu. Ako je zaposleni tetu prouzroio
nametno tada je on odgovoran. Poslodavac se moe osloboditi odgovornosti samo ako
dokae da je zaposleni postupao onako kako je trebalo. Kada poslodavac isplati
nadoknadu oteenom. Od zaposlenog trai regres ukoliko je zaposleni tetu naneo
namerno ili krajnjom nepanjom.
Odgovornost pravnog lica za svoje organe
Pravna lica deluju preko svojih organa, te na taj nain su odgovorni ukoliko njihovi
organi nanesu tetu treima u vrenjeu ili u vezi vrenja svojih funkcija. Pravna lica
odgovaraju bez obzira na svoju krivicu. Kada pravno lice isplati nadokdanu ima pravo
traiti regres od organa ukoliko je teta naneta namerno ili krajnjom nepanjom.
67. Pojam opasne stvari i opasne delatnosti
Opasne stvari su sve pokretne i nepokretne stvari koje svojim poloajem, svojstvima ili
samim postojanjem predstavljaju poveanu opasnost za okolinu. One tvore rizik tete koji
se ne dade uvek izbei ni pri najveoj moguoj panji.
Opasna delatnost je svaka ovekova delatnost od koje preti vea, neuobiajena opasnost
tete, koja se ne moe uvek izbei ni uz najveu panju poslenikovu.
68. Odgovornost draoca odnosno umaoca opasne stvari i protivpravnog draoca
Draocem se smatra lice koje stvar za svoj raun upotrebljava i koje ima stvarnu vlast
raspolaganja njome.
Imalac je odgovoran za tetu koju prouzrokuje opasna stvar zato to on ima neposrednu
korist od stvari, on poseduje vlast raspolaganja njome i u stanju je da opasnosti otkloni ili
predupredi.
Protivpravnim draocem se smatra lice koje je do opasne stvari dolo mino znanja i volje
njenog imaoca. On bespravno prisvaja poloaj koji je slian imaocu, te je stoga on
odgovoran za tetu nastalu za vreme dok se opasna stvar nalazi kod njega.
69. Okolnosti koje iskljuuju objektivnu odgovornost
Via sila uzrok tete koji se nalazio van stvari, a ije se dejstvo nije moglo predvideti ni
izbei ni otkloniti.
Radnja oteenog stavlja se naglasak na objektivni doprinos oteenog nastanku tete.
Radnja treeg lica ako je teta nastala iskljuivo zbog radnje treeg lica.

70. Odgovornost u sluaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu

Ako je do udesa dolo krivicom jednog imaoca, tada on snosi vlastitu tetu i duguje
nadoknadu tete koju je poinio drugom imaocu. Ako je krivica obostrana tada se teta
razdeljuje srazmerno krivici.
71. Odgovornost za tetu koju prouzrokuje stvar sa nedostatkom
Odgovornost se odnosi samo na pokretne stavi. Nedostatak postoji ako proizvod ne
obezbeuje sigurnost koja se s pravom oekuje s obzirom na sve okolnosti, ukljuujui
reklamu, svrhu kojoj je namenjen i vreme kada je stavljen u promet. Zbog tete od stvari
s nedostatkom proizvoa je odgovoran bez obzira da li je za nedostatak znao.
72. Odgovornost za tetu od ivotinje ili graevine
Za tetu koju nanese ivotinja odgovara njen imalac, bez obzira da li se u tom trenutku
ivotinja nalazila kod njega ili je zalutala, tj.pobegla. imalac ne odgovara u sluaju ako je
ivotinju dao na uvanje i staranje licima ili ustanovama koje se bave takvim poslom, npr.
veterinari.
Za graevinu odgovara imalac graevine. On ne odgovara u sluaju samo ako dokae da
je teta posledica vie sile (zemljotres).
73. Posebi sluajevi odgovornosti za tetu
Odgovornost za tetu uzrokovanu teroristikim aktima, javnim demonstracijama i
manifestacijama; odgovornost organizatora priredbi; odgovornost zbog uskraivanja
neophodne pomoi; odgovornost u vezi sa obavezom zakljuenja ugovora; odgovornost u
vezi sa vrenjem poslova od opteh interesa i odgovornost vie lica za istu tetu.
74. Odgovornost vie lica za istu tetu
Postoji u sluaju kada je vie lica prouzroilo tetu. Oni za tetu odgovaraju solidarno.
75. Naknada materijalne tete
Nadoknda tete podrazumeva otklanjanje tetnih posledica po oteenog na raun nekog
treeg. To se postie odgovarajuim davanjem ili injenjem. Cilj nadoknade je da se
oteenom povrati ono to je izgubio.oblici nadoknade su: naturalna restitucija
(podrazumeva stvarno uspostavljanje onog stanja oteenog dobra koje je postojalo pre
nego to je teta nastala) i novana nadoknada (predstavlja nadoknadu vrednosti
oteenog dobra u novanom obliku). Visina nadoknade se odreuje kad se utvrdi koliko
iznosi teta ija nadoknada se zahteva. Nadoknada se daje za ukupnu tetu. Postoje i
razlozi za snienje nadoknade: manji stepen krivice poinioca tete, krivica oteenog,
slabo imovno stanje odgovornog lica, dobroinstvo poinioca tete prema oteenom,
nedigurnost uzrone veze.

76. Naknada nematerijalne tete

Kod nematerijalne tete vri se novana nadoknada (kod povrede prava linosti ili
pretrpljene duevne boli). Ogranienja za novanu nadoknadu: ogranienje nadoknade na
tetu izazvanu krivicom, ogranienje nadoknade na neugovornu tetu, ogranienjene na
znatnu tetu, ograniavanje kruga poverilaca nadoknade, ograniavanje mogunosti
nasleivanja i ustupanja potraivanja nadoknade.
77. Naknada tete izazvane telesnom povredom i oteenjem zdravlja
Telesnom povredom se smatra naruavanje telesnog ili psihikog integriteta oveka, koje
je imalo za posledicu neku tetu. Svodi se na neposredno i posredno mehaniko delovanje
koje u telu izaziva anatomske promene. Kod telesne povrede i oteenja zdravlja za
nadoknadu dolaza u obzir ovi oblici tete: trokovi leenja, izgubljena zarada usled
privremene nesposobnosti za rad, izgubljena zarada usled trajne nesposobnosti za rad i
neimovinska teta.
78. Naknada tete uzrokovana smru lica
Prouzrokovanje smrti je protivpravno lienje ivota nekog lica. Moe biti izazvana
mehanikim ili nemehanikim delovanjem (npr.strah). Oblici tete: trokovi leenja i
izgubljena zarada, trokovi pogreba, teta zbog izgubljenog izdravanja ili pomoi, teta
treih lica zbog pretrpljnih duevnih bolova.
79. Naknada materijalne tete uzrokovane povredom asti i irenje neistinitih
navoda
Pravo na ast spada u lina ovekova prava, koja uivaju naroitu zatitu. To pravo se
moe povrediti izjavama nepotovanja i omalovaavanja drugoga, to dovodi do
umanjenja njegovog ugleda u drutvu. Povreda asti moe se naneti i iznoenjem ili
prenoenjem neistinitih navoda o drugome pri emu onaj ko to ini zna ili bi morao znati
da su ti navodi neistiniti. Navodi se mogu ticati tue prolosti, znanja sposobnosti, i sl.
80. Neosnovano bogaenje (pojam, uslovi, oblici)
esto se deava da neko stekne izvesnu korist na raun drugoga, a da se njegovo sticanje
ne temelji na pravno priznatom osnovu ili razlogu. Takvo sticanje se smatra
neosnovanim, neopravdanim ili nepravinim, te se govori o neosnovanom obogaenju.
Da bi se dogodilo neosnovano obogaenje potrebni su sledei uslovi: obogaenje jednog
lica (obogaenje se podrazumeva svako poboljanje imovnog stanja, to nastaje sticanjem
izvesne imovinske vrednosti ili utedom izvesnih trokova koje bi valjalo nainiti da ih
nije nainio neko drugi), osiromaenje drugog lica (obogaenje jednog povlai
osiromaenje drugog lica osiromaeni izgubi neko svoje pravo ili dravinu stvari ili
kada svoju imovinu umanji isplatom odreene sume novca), odsustvo osnova
(neosnovano je ono obogaenje koje se pravno ne da objasniti jer se ne temelji na zakonu,
pravnom poslu i sl.).

Oblici neosnovanog obogaenja:

1. obogaenje usled radnje osiromaenog - inidba se sastoji u prenosu nekog prava
na stvar ili dravine stvari ili u pruanju usluga. Tri mogua sluaja obogaenja
usled radnje osiromaenog: isplata nedugovanog (potrebna tri uslova da je
plaanje uinjeno solvendi causa, tj.isplata duga; da je isplaen prividni dug; da je
isplatilac bio u zabludi), isplata s obzirom na osnov koji se nije obistinio
(obogaenje se moe zbiti i kada je isplata ozvrena na osnov iji se nastanak
oekuje tek u budunosti), isplata s obzirom na osnov koji je docnije otpao (sluaj
kada je u trenutku isplate postojao pravni osnov, a kasnije je nestao)
2. obogaenje usled vlastite radnje obogaenje usled radnje samog obogaenja, na
koju on nije bio ovlaen. To su nedoputene radnje, kojima izvrilac ne stie
nikakvo pravo nego neosnovano prisvaja izvesne vrednosti iz tue imovine.
3. obogaenje usled radnje treeg ili spoljnjeg dogaaja neko upotrebi stvar jednog
lica u korist drugoga i nema uslova za primenu pravila o poslodstvu bez naloga.
81. Dejstvo neosnovanog obogaenja
Obogaeni ima poloaj dunika, a osiromaeni poloaj poverioca. Dunik mora vratiti
ono ime se obogatio. On moe dugovati povraaj stvari, nadoknadu vrednosti stvari,
nadoknadu koristi od upotrebe stvari ili nadoknadu za uslugu koju mu je uinio poverilac.
82. Tuba zbog neosnovanog obogaenja
Naziva se jo i kondikcija. Cilj joj je da se ponovo pribavi pravo svojine. Kondikcija se
moe podii samo protiv obogaenog i njegovih naslednika, ne i protiv singularnih
pravnih sledbenika tih lica.
83. Poslodstvo bez naloga (pojam, uslovi, oblici)
Odnosno vrenje tuih poslova, po pravilu je zabranjenojer je nespojivo sa subjektivnim
pravima i predstavlja delikt. Ono postoji uvek kad neko obavljatue poslove bez naloga
ili ovlaenja, ali u interesu onoga iji su poslovi. Takvo zakoraenje u tuu imovinsku
sferu podstaknuto je eljom da se drugome pomogne, pa se stoga i smatra doputenom.
Uslovi za nezvano vrenje tuih poslova: posao mora biti vren ili izvren, posao mora
biti tui, posao mora biti u interesu gospodara, posao mora biti vren bez naloga ili
ovlaenja, namera poslenika da zahteva nadoknadu.
84. Javno obeanje nagrade
Postoji kad neko javnim oglasnom obea neodreenom broju lica da e dati nagradu
onome ko bude izvrio odreenu radnu, odnosno postigao neki uspeh ili se naao u
odreenoj situaciji. Uslovi su: da je neko fiziko ili pravno lice obealo nagradu za
odreenu radnju, obeanje mora biti uinjeno javnim oglasom, obeanje treba da je
upueno neosreenom broju lica, potrebno je da bude odreena radnja ije izvrenje
pretpostavlja isplatu nagrade, u obeanju mora biti odreena nagrada izvriocu radnje.
Javno uinjeno obeanje se moe opozvati, na isti nain na koji je i obeanje dato.

85. Ugovorna kazna

Ugovorna kazna jeste odreena novana suma ili neka druga materijalna korist koju
dunik obea da e dati, odnosno pribaviti poveriocu ukoliko svoju obavezu uopte ne
ispuni ili je ispuni dockan. Visina ugovorne kazne se odreuje na vie naina. U jendom
ukupnom iznosu, u procentu, za svaki dan zadocnjenja. Oblici ugovorne kazne: ugovorna
kazna zbog neispunjenja (ima cilj da zameni poverioev interes za ispunjenje glaven
obaveze gl.obaveza je obaveza ije se ispunjenje osigurava ugovornom kaznom,
tj.poverilac ne moe od dunika traiti da plati ugovornu kaznu i da ispuni glavnu
obavezu) i ugovorna kazna zbog zadocnjenja sa ispunjenjem (slui kao pokrie za tetu
koju je poverilac pretrpeo usled dunikovog docnjenja sa ispunjenjem obaveze, tj.ona
podstie dunika da obavezu ispuni na vreme)
86. Jemstvo
Jemstvo kao vid osiguranja ispunjenja obaveze nastaje na osnovu ugovora. Ugovorom o
jemstvu obavezuje se jedno lice prema poveriocu odreenog dunika da e ispuniti
obavezu koji taj dunik ima, ako to ovaj ne ispuni. Za izjavu o jemstvu je potrebna
pismena forma. Lice koje preuzima jemstvo je jemac, a lice iji se dug jemi je glavni
dunik. Jemiti se moe samo za punovanu obavezu glavnog dunika, da bi i samo
jemenje bilo punovano, jemstvo traje dotle dok traje i obaveza glavnog dunika,
jemeva obaveza ne moe biti vea od obaveze glavnog dunika, potraivanje od jemca
ne moe biti predmet samostalnog ustupanja drugome, nego samo zajedno sa
potraivanjem od glavnog dunika.
87. Vrste jemstva
Solidarno jemstvo jemac solidarno odgovara sa dunikom za celu obavezu.
Sajemci kada vie osoba jemi za istu obavezu nazivaju se sajemci. Oni se mogu
obavezati zajedno i istovremeno ili u razliito vreme i nezavisno jedan od drugoga.
Jemac jemev onaj koji se obavee poveriocu da e jemiti za njegovo potraivanje od
jemca naziva se jemev jemac.
Jemec za nadoknadu tete ono lice koje se ne obavezuje na jemstvo poverioscu, ve
njegovom jemcu. On preuzima obavezu da e jemcu glavnog dunika nadoknaditi
eventualnu tetu usled datog jemstva.
Ugovor o garanciji njime se jedno lice obavezuje drugome da e garantovati za njegov
uspeh u nekom buduem poslu, tj.da e snositi rizik tog posla.
88. Odustanica, kapara i kaucija
Odustanica je odreena suma novca ili neka druga stvar koju jedna ugovorna strana
obeava da e dati drugoj ukoliko se odlui da odustane od ugovora.
Kapara je odreen iznos novca ili odreena koliina drugih zamenjivih stvari koju jedna
ugovorna strana daje drugoj kao znak da je ugovor zakljuen, kao osiguranje njenog
izvrenja.

Kaucija je odreen iznos novca koji jedna strana daje drugoj u cilju osiguranja
zakljuenja izvesnog ugovora ili u cilju osiguranja ispunjenja obaveze iz ugovora koji je
ve zakljuen.
89. Docnja dunika
Docnja je mogunost da se obaveza naknadno ispuni. Dunik moe zapasti u docnju ako
je njegova obaveza dospela (ako poverilac moe zahtevati da je on ispuni) i ako ga je
poverilac opomenuo na isplatu (opomena je poziv ili apel poverioca duniku da obavezu
ispuni). Opomena nije potrebna u situaciji kada samo dunik zna kada treba da ispuni
obavezu, kada se dunik unapred odrekao prava da bude opomenut, kada je dunik
izjavio da obavezu nee ispuniti, kada je dunik da osnovu nedoputene radnje obavezan
da vrati stvar ili nadoknadi tetu i kada je dunik sam sebe opomenuo na ispunjenje
obaveze.
90. Docnja poverioca
U veini sluajeva dunik nije u stanju da ispuni svoju obavezu bez poverioeve saradnje.
Poverioc nije duan da primi ispunjenje od dunika. U tom sluaju, poverilac zapada u
docnju i snosi odreene posledice. Uslovi poverioeve docnje: ponuda dunika da
obavezu ispuni (to je ujedno i apel poveriocu da prihvati ispunjenje), odbijanje poverioca
da primi ispunjenje.
91. Pobijanje dunikovih pravnih radnji (pojam, uslovi i dejstvo)
Dunik moe koditi poveriocu i na taj nain to smanjuje svoju postojeu imovinu, te
dovodi u pitanje mogunost da se poverilac iz nje namiri. Od takvih nesavesnih dunika
se moe braniti paulijanskom tubom. Njome se tuenom naloi obaveza da u dunikovu
umovinu vrati onu vrednost koja je usled te radnje iz nje izila. Pravo na pobijanje ima
svaki poverilac ije je potraivanje dospelo na naplatu. Uslovi za pobijanje: oteenje
poverioca (uslov je da poverilac bude zaista oteen radnjom koju je dunik preduzeo),
dunikova krivica za oteenje (uslov da je dunik stvarno kriv to je preduzetom
radnjom onemoguio ili oteao namirenje poverioca) i krivica treeg lica (uslov da
postoji krivica treeg lica sa kojim ili u iju korist preduzeta radnja koja se pobija).
Pobijanje ima za cilj da se poveriocu omogui naplata iz dunikove imovine koja je
otuena pobijanom pravnom radnjom. Stoga je i dejstvo pobijanja odreeno njegovim
ciljem.
92. Isplata duga
Ispunjenje ili isplata duga je izvrenje dugovane inidbe. Lice koje vri isplatu se naziva
isplatilac. To moe biti dunik jer je on i duan i ovlaen da svoju obavezu ispuni. Kada
tree lice ispuni obavezu ,ona je ugaena prema poveriocu, ali dunik ne mora biti
osloboen obaveze. Tree lice moe zauzeti mesto isplaenog poverioca, tako da dunik
duguje njemu ono to je dotle dugovao poveriocu. To se naziva isplata sa subrogacijom.
Dug se mora isplatiti poveriocu. Mesto isplate je znaajno svojstvo obligacionog odnosa.

To je mesto u kome dugovanu radnju treba preuzeti. Vreme isplate je trenutak od kojeg
poverilac moe zahtevati ispunjenje obaveze, odnosno trenutak od kojeg dunik moe
traitiod poverioca da isplatu primi. Predmet isplate moe biti samo ona inidba koju
dunik duguje. Kod isplata novane obaveze duguje se odreena suma novanica. Poto
se dunik ispunjenja oslobaa obaveze, duan je da dokae da je obavezu ispunio.
93. Deponovanje i prodaja dugovane stvari
Dunik ija se obaveza sastoji u predaji neke stvari ima mogunost da e obaveze oslobodi
i polaganjem (deponovanjem) te stvari kod suda. Deponovanje se moe izvriti kada je
poverilac u docnji (kasni) sa prijemom ispunjenja, kad je poverilac nepoznat, kada je
neizvesno ko je poverilac, kad je nepoznato poverioevo mesto boravka, kad je poverilac
poslovno nesposoban a nema zakonskog zastupnika.
Dunik se moe osloboditi obaveze i prodajom dugovane stvari, a dobiveni iznos novca
poloiti kod suda. Prodaja se vri javnim putem u mestu odreenom za isplatu ili nekom
drugom mestu ako je to u interesu poverioca.
94. Prebijanje ili kompenzacija
Predstavlja gaenje uzajamnih i istovrsnih potraivanja izmeu istih lica usled potiranja
trabina. Tu uestvuju najmanje dva lica: jedno koje vri prebijanje (kompezant) i drugo
sa kojim se vri prebijanje (kompenzat). Prebijanjem se ne mogu ugasiti sva potraivanja,
nego samo ona koja udovoljavaju odreenimzakonskim uslovima. Ti uslovi su pozitivni i
negativni. Pozitivni su uzajamnost (postoje kada potraivanja postoje izmeu istih lica),
istorodnost, dospelost, utuivost i likvidnost (prebijanje se moe izvriti i protivno volji
kompenzata). Negativni su iskljuenje mogunosti prebijanja voljom zaineteresovanih
strana i iskljuenje mogunosti prebijanja zakonom. Do prebijanja moe doi po sili
zakona, po volji strana i po odluci suda.
95. Oprotaj duga
Poverilac moe da se odrekne svog potraivanja te tako ugasi obligacioni odnos, to se
naziva oprotaj ili otpust duga. Do oprotaja duga moe doi na osnovu saglasnosti
dunika i poverioca, tj.zakljuenjem ugovora o oprotaju. Poverilac dug moe oprostiti u
celosti ili delomino.
96. Novacija
Sastoji se u sporazumu dunika i poverioca da svoj obligacioni odnos ugase ili zamene ga
novim. Uslovi novacije su da postoji namera da se izvri novacija, da postoji stari
obligacioni odnos, da se zasniva novi obligacioni odnos i da postoji razlika izmeu starog
i novog obligacionog odnosa.

97. Sjedinjenje ili konfuzija

Ako se trabina i dug steknu u istom licu, tj.ako ona postane i dunik i poverilac iste
trabine, nastaje sjedinjenje. Usled toga obligacioni odnos se gasi, jer niko ne moe biti
sam sebi i dunik i poverilac. Do sjedinjenja najee dolazi kada dunik nasledi svoga
poverioca ili poverilac dunika.
98. Zastarelost potraivanja
Mogunost da se zahteva ispunjenje trabine vremenski je ograniena ustanovom
zastarelosti. Poverilac koji za due vreme ne trai od dunika ispunjenje oabveze, gubi
mogunost da je utui. Zastarelost nastupa kada protekne zakonom odreeno vreme u
kome je poverilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze. Rokovi zastarenja su od deset,
pet, tri i jedne godine. Odreene injenice spreavaju zastarenje, npr.izmeu odreenih
lica zbog njihove bliskosti, za vreme mobilizacije i sl. Prekid zastarenja se moe dogoditi
ukoliko dunik prizna dug davanjem otplate, plaanjem kamate ili davanjem poveriocu
neeg radi osiguranja potraivanja.
99. Solidarnost dunika
Solidarnost dunika imamo u sluaju kada vie njih duguju jednu obavezu tako da
poverilac moe zahtevati potupno ispunjenje od koga hoe i kada jedan dunik obavezu
ispuni, ona prestaje za sve. Ali dodnos i dalje postoji izmeu dunika koji solidarno
raspodeljuju dug.
100. Solidarnost poverilaca
Postoji kad je svaki od vie njih ovlaen da od dunika zahteva ispunjenje cele obaveze.
Isplatom jednom poveriocu dunik se oslobaa obaveze prema svim poveriocima. Mora
biti odreena ugovorom ili zakonom. Poverilac celom trabinom raspolae u
zajednikom ineteresu. Ne smeju se poduzimati radnje koje idu na tetu ostalih
poverilaca.
101. Ustupanje potraivanja
Poverilac svoje trabine moe ustupiti treem licu. Tu je potrebna saglasnost lica kome se
potraivanje ustupa. Ukratko potreban je ugovor o ustupanju (cesija). Lice koje ustupa
svoju trabinu drugome naziva se ustupilac ili cedent, a lice kome se trabina ustupa
primalac ili cesionar.
102. Ustupanje ugovora
Ugovorni obligacioni odnos moe biti predmet ustupanja nekom treem licu, tako da ono
stekne isti poloaj koji bi imalo da je od samog poetka bilo ugovorna strana. To se
naziva ugovorno ustupanje. Re je zapravo o ustupanju svog pravnog poloaja u
ugovoru.. on preuzima sva prava i obaveze iz ugovora.

103. Preuzimanje duga

predstavlja suprotnost ustupanju potraivanja jer dovodi do zamene dunika u
obligacionom odnosu. Ovde se postiu dva dejstva: osloboenje dotadanjeg dunika i
obavezivanje preuzimaoca.
104. Pristupanje dugu i preuzimanje ispunjenja
Tree lice se moe obavezati poveriocu da e namiriti njegovo potraivanje od odreenog
dunika. To se naziva pristupanje tuem dugu. Ta osoba ulazi u obligacioni odnos pored
dunika i postaje zajedno s njim solidarno odgovoran poveriocu.
Do preuzimanja ispunjenja dolazi na osnovu ugovora izmeu dunika i nekog treeg lica,
kojim se trei obavezuje duniku da e ispuniti njegovu obavezu prema njegovom
poveriocu.
105.Uput ili asignacija
To je izjava jednog lica kojom ono upuuje i ovlauje drugo lice da za njegov raun
izvri odreenu inidbu odreenom treem licu, koja upuuje i ovlauje da inidbu u
svoje ime prihvati. Lice koje takvu volju izjavljuje naziva se uputilac ili asignant, lice
koje je upueno i ovlaeno da inidbu izvri naziva se upuenik ili asignat , dok se lice
koje je upueno i ovlaeno da isplatu prihvati zove se primalac uputa ili asignatar.
inidba se najee sastoji u plaanju odreene novane sume, u davanju vrednosnog
papira ili neke druge zamenjive stvari.