graevinsko arhitektonski fakultet u niu

nauka + praksa

12.2 / 2009

ANALIZA PONAANJA REALNIH VEZA U

OKVIRNIM ELINIM KONSRUKCIJAMA
Sran ivkovi1
Rezime: U optem sluaju realna veza u okvirnim elinim konstrukcijama moe da obezbedi izvestan
stepen relativne pomerljivosti u pravcima svih generalisanih pomeranja, to za linijski element u ravni
znai: horizontalno i vertikalno pomeranje i obrtanje. Ponaanje veza moe se egzaktno opisati
funkcionalnom zavisnou izmeu momenta savijanja u preseku na mestu veze i rotacije veze.
Idealizacija M karakteristike veze je izuzetno znaajna u teorijskim razmatranjima analize ponaanja
veza, ali je ona ipak veoma sloena za svakodnevnu praktinu upotrebu. Matematika funkcija mora biti
tako formulisana da moe da obuhvati ponaanje to veeg broja razliitih tipova veza. U radu je data
detaljna analiza ponaanja veza u elinim okvirnim konstrukcijama sa posebnim osvrtom na M
karakteristike veza.
Kljune rei: eline konstrukcije, polukrute veze, moment rotacija veze.
Summary: In the general case the realistic connection in framed steel constructions can provide a certain
degree of relative mobility in the directions of all generalized movments, which means, in case of linear
element, the following: horizontal and vertical movement and spinning. The behaviour of the connections
can be described, in exact terms by the functional dependence between bending moment at the
crossection, at the place of joint and joint rotation. Idealization of M connection characteristic is
significantlly important in theoretical observations of connections behaviour; this, it is very complicated
for everyday practical use. Mathematical function must be created in such a way to include the behaviour
of different types of connections. This paper provides detailed analysis of connections behaviour in steel
framed connection, with special focus on M connection characteristics.
Key words: steel constructions, semi-rigid connections, connections moment rotation.

mr Sran ivkovi, asistent pripravnik, Graevinsko-arhitektonski fakultet Ni

45

graevinsko arhitektonski fakultet u niu

1. UVOD
Brojni eksperimenti su pokazali da su realne veze
kod elinih okvirnih konstrukcija deformabilne
usled postepenih, neravnomernih deformacija
elemenata veze (prikljunih limova, prikljunih
ugaonika, eonih ploa, sredstava za vezu i td.).

2. ANALIZA PONAANJA VEZA

U optem sluaju deformabilna veza tapova
moe da obezbedi izvestan stepen relativne
pomerljivosti u pravcima svih generalisanih
pomeranja, to za linijski element u ravni znai
horizontalno i vertikalno pomeranje i obrtanje. Kako
su za veinu elinih okvirnih konstrukcija
vertikalna,
pa
i
horizontalna
pomeranja
(proklizavanja) veza zanemarljivo mala u odnosu na
obrtanje veze, u cilju pojednostavljenja problema (to
bitno ne utie na tanost dobijenih rezultata), u daljoj
analizi razmatrae se samo rotaciono ponaanje veze
(Slika 1.)

nauka + praksa

12.2 / 2009

mestu veze. U zavisnosti od nivoa naprezanja ove

deformacije mogu biti:
- elastine,
- elasto-plastine ili
- plastine.
Na osnovu eksperimentalnih rezultata dolo se do
saznanja da se ove deformacije mogu ralaniti na:
deformacije spoja, koje su posledica deformacija
elemenata spoja kao to su eona ploa,
prikljuni elementi (limovi, ugaonici), zavrtnjevi,
noice stuba, rebro stuba u zoni zatezanja i td.,
smicanje rebra stuba, koje nastaje usled dejstva
konjugovanih sila istog intenziteta ali suprotnog
smera, koje deluju u nivou zategnute odnosno
pritisnute noice grede i formiraju u rebru stuba
polje smicanja.

Slika 2. Deformacije pojedinanih elemenata veze

Preciznim merenjima moe se posebno

registrovati rotacija veze usled deformacije spoja i
smicanja rebra stuba. Ukupna rotacija veze jednaka je
zbiru rotacija ove dve komponente (Slika 2.). Daljim
ralanjivanjem moe se posebno prikazati udeo
svakog dela spoja u ukupnoj deformaciji veze,
takozvani komponentalni metod (Slika 3.).
Slika 1. Rotacija veze

Relativni ugao rotacije veze (Slika 1.) moe

se dobiti iz relacije:
L
,
(1)
= a = 1 + 2 = arctg
hp + he
gde

je

ukupno

horizontalno

posmatrane take na vezi, a

(h

pomeranje

+ he ) vertikalno

rastojanje posmatrane take u vezi do centra rotacije

veze (poluprenik rotacije veze).
Rotacija deformabilnih veza obavlja se na raun
lokalnih deformacija koje se javljaju u preseku na

46

Slika 3. Matematiki model deformabilne veze

2.1. M KARAKTERISTIKA VEZE

Osnovne osobine veze na osnovu kojih se moe
definisati uticaj veze na ponaanje okvirnih
konstrukcija dobijaju se na osnovu krive momentrotacija. Ova kriva esto se u literaturi naziva M
karakteristika veze. Ona opisuje zavisnost izmeu
momenta savijanja koji deluje u preseku na mestu

graevinsko arhitektonski fakultet u niu

veze (M) i rotacije krajnjeg poprenog preseka grede

u odnosu na stub sa kojim je spojena (). Sva tri
glavna parametra kojima se karakterie ponaanje
jedne veze: rotaciona krutost, otpornost i rotacioni
kapacitet, mogu se dobiti na osnovu ove krive.
Rotaciona krutost veze definisana je nagibom
tangente na krivoj M , otpornost veze
maksimalnom vrednou M u M karakteristike
veze, dok je rotacioni kapacitet veze definisan
graninom rotacijom dostignutom pri graninoj
nosivosti.
Treba napomenuti da uticaj deformabilnih veza
na ponaanje konstrukcije ne zavisi samo od
rotacione krutosti, otpornosti i kapaciteta rotacije
veze. Naime, veza se ne moe posmatrati izolovano
iz konstrukcije ve samo u sklopu sa susednim
elementima. Rezultati eksperimenata ukazuju da se
jedna veza u zavisnosti od poloaja u konstrukciji
ponaa na razliite naine.
Rezultati ispitivanja razliitih tipova veza
pokazuju da je M kriva nelinearna funkcija.
Idealno krutim vezama odgovara vertikalna a idealno
zglobnim vezama odgovara horizontalna linija u
M koordinatnom sistemu. Strogo teorijski
gledano veze izmeu ova dva ekstremna sluaja
mogu se svrstati u polukrute (semi-rigid), tj.
deformabilne veze tapova.
Na osnovu analize M karakteristika veza,
mogu se doneti sledei opti zakljuci:
sve krive su nelinearne sa smanjenjem rotacione
krutosti pri poveanju rotacije;
razliite veze mogu imati znaajno razliitu
rotacionu krutost i otpornost;
poetna (inicijalna) rotaciona krutost, koja je
jednaka nagibu tangente na krivoj M u
koordinatnom poetku, znaajno se razlikuje za
razliite tipove veza;
kod dvoosno simetrinih veza pri promeni pravca
rotacije (rastereenju) veze rotaciona krutost je
priblino jednaka poetnoj rotacionoj krutosti;
kriva moment-rotacija veze moe se ralaniti na
tri segmenta (Slika 4.) i to:
prvi segment predstavlja elastino
ponaanje veze, kriva u ovoj oblasti se
moe aproksimirati pravom linijom koja
spaja koordinatni poetak sa takom koja
oznaava trenutak dostizanja momenta
za polje napona na pragu teenja
( M e , e ) . Poetna rotaciona krutost

( Sini )

brojno je jednaka nagibu tangente

nauka + praksa

12.2 / 2009

vrednost sve dok moment savijanja ne

dostigne vrednost momenta savijanja na
pragu teenja u preseku na mestu veze;
drugi segment predstavlja elastoplastino ponaanje veze. Rotaciona
krutost veze pri ovakvom nivou
naprezanja ( S red . ) nalazi se izmeu
momenta savijanja za polje napona na
pragu teenja u preseku na mestu veze
( M e , e ) i momenta savijanja za polje

napona u plastinoj oblasti M p , p ;

za momente savijanja, u preseku na

mestu veze, iznad momenta savijanja
koji odgovara polju napona pri punoj
plastifikaciji, rotaciona krutost veze se
drastino
smanjuje.
Ovu
oblast
karakterie postkritino ponaanje veze,
odnosno ojaanje osnovnog materijala
veze. Kada moment savijanja u preseku
na mestu veze dostigne graninu
vrednost ( M u ) , rotaciona krutost veze je
jednaka nuli, pa se dijagram nadalje
moe
aproksimirati
horizontalnom
linijom.

Poznavanjem momenata savijanja M e , M p i

M u i njima odgovarajuih rotacija e , p i u

mogue je odrediti i M karakteristiku veze. Iako
je ovakva idealizacija M karakteristike veze
izuzetno korisna za teorijska razmatranja i analizu
ponaanja veze, ona je ipak veoma sloena za
praktinu upotrebu.

Slika 4. M - karakteristika veze

na krivoj M i ima konstantnu

47

graevinsko arhitektonski fakultet u niu

2.1.1.

nauka + praksa

Matematiki model M karakteristika

veze

Da bi se izvrila kvantitativna i kvalitativna

analiza veza, krive moment-rotacija se modeliraju u
vidu matematike funkcije.
Matematika funkcija koja opisuje M
karakteristiku veze, treba da bude:
jednostavna, sa malo parametara koji se lako
mogu odrediti,
da ima jasno fiziko znaenje,
da je numeriki stabilna,
da nema negativan prvi izvod i
da moe da obuhvati to vei broj razliitih
tipova veza.
Uopteno govorei ponaanje veza moe se
egzaktno opisati funkcionalnom zavisnou izmeu
momenta savijanja u preseku na mestu veze i rotacije
veze, odnosno:

M = f( ) ,

(2)

ili preko zavisnosti rotacije veze i momenta savijanja

u preseku na mestu veze, tj. inverznom funkcijom
funkcije f :

= f 1( M )

(3)

gde je f - definisana matematika funkcija, f 1 njena inverzna funkcija; M - moment savijanja u

preseku na mestu veze, a - ugao rotacije veze u
tom preseku.
U optem sluaju modeli M karakteristika
veza (krive moment-rotacija), mogu se dobiti na tri
naina kao:
analitiki,
matematiki i
meoviti modeli.
Kod analitikih modela odnos M je baziran na
fizikim karakteristikama veze. Kod matematikih
modela ova veza je izraena matematikom
funkcijom iji su parametri odreeni krivom
poklapanja (fitovanja) rezultata ispitivanja. Na kraju,
meoviti
modeli
predstavljaju
kombinaciju
analitikih i matematikih modela.

3. ZAKLJUAK
Da bi se izvrila kvantitativna i kvalitativna
analiza realnih veza, krive moment-rotacija se
modeliraju
u
vidu
matematike
funkcije.
Matematika funkcija koja opisuje M

48

12.2 / 2009

karakteristike veze, treba da bude: jednostavna, sa

malo parametara koji se lako mogu odrediti, da ima
jasno fiziko znaenje, da je numeriki stabilna, da
nema negativan prvi izvod i da moe da obuhvati to
vei broj razliitih tipova veza. U optem sluaju
modeli M karakteristika veza mogu se dobiti na
tri naina, i to kao: analitiki, matematiki i meoviti
modeli. U ovom radu je dat detaljan prikaz analize
ponaanja veza u elinim okvirnim konstrukcijama
koristei krivu moment-rotacija za definisanje uticaja
veze na ponaanje okvirnih konstrukcija.

LITEARTURA
[1] ivkovi S. (2009) Prilog proraunu okvirnih elinih
konstrukcija sa deformabilnim vezama tapova. Ni,
magistarska teza.
[2] S. L. Chan and P. P. T. Chui (2000) Non/linear static
and cyclic analysis of steel frames with semi-rigid
connections. Oxford UK: Elsevier Science Ltd.
[3] Jaspart, J. P. (1991) Etude de la semi-rigidit des
noeuds pouter-colonne et son influence sur la
rsistance et la stabilite des ossatures en acier.
University of Lige, Belgium, Ph-D Thesis.
[4] Nethercot D. A. (1991) Limit state design of structural
steelwork. 2nd edition, Chapman and Hall.
[5] Anderson, D., Najafi, A. Semi-Continuous Composite
Frames in Eurocode 3. ed. Bjorhovde, R., Colson, A.,
Haaijer, G. et al. (1992) Connections in steel
structures II. AISC, Chicago.
[6] Jaspart, J. P., Renkin, S. (2003) Design Sheets for the
Design of Simple Structural Joints with Header Plate.
Fifth draft for TWG10.3, Third draft for TWG10.1.
[7] Jaspart, J. P., Renkin, S., Guillaume, M. L. (2003)
European Recommendation for the Design of Simple
Joints in Steel Structures. First draft of a forthcoming
Design Manual, Universit de Lige.
[8] Simes da Silva, Coelho G. A. (2000) Ductility Model
for Steel Connections. Journal of Constructional Steel
Research.
[9] EUROCODE 3 (2002) Design of steel structures, Part
1.8: Design of joints, Stage 34 draft, European
Prestadndard,
European
Committee
for
Standardization, Brussels.