Tarantule

Uopteno
Iako imaju nezaslueno lou reputaciju zahvaljujui
modernim medijima i filmu, tarantule su ubedljivo
najei stanovnici u teraristikom hobiju. Svojim
zanimljivim izgledom i ponaanjem, kao i vrlo
niskom zahtevnou, vrlo esto su prvi izbor
terarista poetnika. Zbog njihove raznovrsnosti (oko
900 vrsta), est je sluaj da teraristi koji ponu sa
jednom ili dve tarantule, tokom vremena postanu
pravi kolekcionari, ponekad sa stotinama neobinih
i retkih vrsta ovih osmonogih zglavkara.
Izgled
Veliina tarantula varira, od malih koje dostiu
tek 2 cm, pa sve do 30 cm do kojih raste najvea
tarantula, T. blondi, koja
takoe svojom
teinom od preko 170g spada u jedne od
najteih. Karakteristino za sve vrste tarantula je
iz dva dela segmentisano telo pokriveno gustim
dlakama, sa 4 para jakih nogu i parom ruku
(pedipalpe) koje im slue za prihvatanje hrane,
kopanje zemlje itd. Jo jedna bitna razlika su
helicere, par paralelnih ekstremiteta u kojima se
nalaze otrovne lezde sa zubima koje imaju
ogranienu pokretljivost (samo po vertikalnoj
osi) u odnosu na prave paukove. Helicere su
smetene sa prednje strane karapaksa, odmah
ispod 4 para oiju. Sa zadnje strane, na
abdomenu (opistomi), nalaze se spinerete, ekstremiteti za proizvodnju mree, koju tarantule razvlae po
zemljitu I u okolini svoje jame. Iako mrea nema direktnu ulogu u hvatanju plena, ona prenosi vibracije
koje tarantula kupi brojnim senzornim dlaicama, time nepogreivo locirajui poloaj plena u prostoru.
Odabir I kupovina
Najbitnija stavka pri kupovini tarantule je obezbeivanje adekvatnog
ivotnog prostora pre nego to nabavite tarantulu, jer nije retko da u
suprotnom ugine kroz par dana. Takoe je bitno raspitati se o datoj
vrsti na vie strana, jer razliite vrste mogu da imaju drugaije potrebe
to se tie terarijuma, temperature, vlanosti itd. Ukoliko kupujete
mladu tarantulu, bolje je uzeti enku (iako tarantule sa odreenim
polom imaju veu cenu) jer mogu da
ive i preko 25 godina, uglavnom su
lepe obojene i vee. Mujaci ive od 2-7 godina, tj. 5-7 meseci nakon
poslednjeg presvlaenja. Abdomen treba da je pravilnog oblika, u
skladu sa telom usukan i kvrgav abdomen je znak dehidracije. Takoe
treba obratiti panju da li tarantula ima sve ekstremitete na broju. Iako
ekstremiteti mogu da im se regeneriu posle 1. do 3. presvlaenja,
nedostatak udova i dehidracija mogu biti znak loih uslova i nemara.

Ponaanje
Tarantule se za kretanje i funkcionisanje oslanjaju na vrst hitinski
omota - egzoskelet. Kako bi rasle, one u procesu presvlaenja
odbacuju svoju staru ljuturu ispod koje je ve formiran naredni, vei
egzoslelet, koji ovrsne tokom par dana. U ovom periodu, otprilike
nedelju dana pre i posle presvlaenja, tarantula se manje kree i ne
uzima hranu. Kada se primeti ovakvo ponaanje, ne treba ih
uznemiravati, pogotovo nakon presvlaenja, dok im je egzoskelet jo
uvek mekan I neformiran
.
Obzirom da su aktivne predvee i nou, veinu dana provode u
mirovanju na otvorenom, u jami ili tunelima medju granjem, zavisno
od vrste. Plen love oslanjajui se na vibracije koje im prenose
niti razvuene u prostoru oko stanita. Pri hvatanju plena,
ujedom ubrizgavaju paraliui otrov i enzime koji razlau
unutranja tkiva, pa se moe rei da varenje kod tarantula
poinje pre nego to pojedu plen
.
Iako ima vrsta koje su mirne naravi i mogu da se uzimaju u ruke, poreklom iz Severne i June
Amerike - tarantule Novog sveta, uvek postoji mogunost da se zbog pogrenog poteza
tarantula oseti ugroenom i ujede. Budui da njihov otrov sam po sebi nije jai od pele ili ose,
mnogo je vea verovatnoa da e zbog panike tarantula biti isputena iz ruke ili baena na
zemlju, to moe da prouzrokuje gubitak udova, pucanje egzoskeleta i/ili smrt. One jo kao
odbrambeni mehanizam koriste iritirajue dlaice, koje brzim pokretima zadnjih nogu bacaju u
vazduh
. Ukoliko dospeju na kou, sluzokou ili oi, mogu da izazovu jaku iritaciju
praenu osipom i crvenilom.
Iritirajua Sa druge strane, tarantule Starog sveta, poreklom iz Azije, Afrike i Australije, iako nemaju
dlaica
(1.5 mm) iritirajue dlaice, smatraju se nervoznijim, agresivnijim i mnogo spremnijim na napad. Otrov
im je dosta potentniji od amerikih roaka, pa usled ujeda mogu da se jave simptomi kao
intenzivan bol, oticanje, zamor, potekoe sa disanjem, munina, grenje miia, ali retko sa potrebom
za hospitalizacijom.
Zbog svega gore navedenog, zakljuak je da su tarantule ivotinje u kojima treba uivati iz daljine, pa ako
elite ivotinju sa kojom moete da imate estu interakciju, najbolje je zaobii ovakvog ljubimca.
Odreivanje pola
Odreivanje pola kod tarantula moe da bude
relativno komplikovano ukoliko nemate prethodnog
iskustva.
Kada su mlade tarantule u pitanju, mujaci i enke
tokom odrastanja izgledaju gotovo identino, pa je
jedini pouzdani nain odreivanja pola pregledom
svee presvuene kouljice iznutra, u predelu
abdomena, pomou lupe ili mikroskopa. Izmeu
gornjeg para listastih plua, odmah ispod spoja
abdomena sa cefalotoraksom, kod enki se nalazi
spermateka u vidu
elipsoidne izboine.
Sa druge strane,
kod polno zrelih
jedinki, mujake je
relativno lako prepoznati na osnovu kukica koje dobijaju na prvom
paru nogu i tzv. bulbi koje se pojavljuju na vrhu pedipalpa u vidu
sjajnih kuglica, koje slue za prenos semena do enkine spermateke.

Terarijumski uslovi
Prema stanitu, tarantule se dele u 3 grupe:
Arborealne - ive u visokoj travi, bunastoj vegetaciji, iznad zemlje,
Terestrijalne - orijentisane na povrinu zemljita, mada e se veina ovih vrsta ukopati, ukoliko imaju
uslova. Kao zaklon koriste naputene jame, korenje drvea itd.
Kopae - kopaju duboke tunele pod zemljom, izlazei na povrinu samo u potrazi za hranom.
Terarijum za tarantulu bi trebalo da bude u skladu sa njenom
veliinom, kako bi se umanjio potencijalni stres i omoguilo lake
hvatanje plena. Mlade tarantule od 5-10 mm veliine, mogu se bez
problema drati u PVC kutijici za fotografski film iili slino,
poveavajui kutiju na svakih par presvlaenja.
Kada su odrasle tarantule u pitanju, za veinu vrsta dovoljan je
terarijum osnovice 30x30 cm, pri emu za terestrijalne i tarantule
kopae visina terarijuma moe da bude 30cm, dok bi za arborealne
trebalo da je vertikalne orijentacije, sa visinom od oko 40+ cm
(osnovica u ovom sluaju moe da bude i ua, npr. 30x20 cm).
Ventilacija bi trebalo da zauzima polovinu poklopca ili deo bonih strana, pri emu ventilaciona mrea
treba da bude izraena od metala, jer postoji sansa da tarantula progrize plastinu mreu za komarce.
Veoma bitna uloga ventilacije je spreavanje pojave bui koja moe da dovede do uginua tarantule, pa
se zbog optimalne cirkulacije vazduha preporuuje da ventilacioni otvori budu postavljeni na suprotnim
stranama terarijuma.
Podloga igra vanu ulogu u regulisanju vlage i obezbedjivanja mesta
za skrivanje. Najbolje je koristiti kokosov treset, mada moe i zemlja
za cvee ukoliko ste sigurni da nisu dodate nikakve hemikalije.
Arborealnim i terestrijalnim tarantulama je dovoljan sloj podloge od 5
- 7 cm, dok je za kopae supstratom neophodno napuniti 2/3
terarijuma.
Od dekoracije mogu da se koriste panjevi, granje za arborealne
tarantule, kora drveta (ne od etinara), kamenje, (vetako) bilje itd.
Bitna stvar je sterilisanje svega to se ubacuje u terarijum vrelom
vodom ili u rerni. Prave biljke, kupljene u cvearama, mogu da budu
prskane insekticidom ili drugim hemikalijama, pa njih treba dobro
istusirati pre ubacivanja u terarijum.
Tarantulama svetlo nije neophodno, ak im i smeta, ali se u svrhu
grejanja preporuuju tamne obojene sijalice. Obzirom da su iz
tropskih krajeva, temperatura treba da varira izmeu 22 i 30C, dok
arborealni terarijum
se vlaga efikasno regulie redovnim vlaenjem jednog dela podloge.
Hrana i voda
Tarantule su iskljuive karnivore i nisu preterano izbirljive. Dokle god insekt
nije vei od raspona nogu, ona e ga savladati - mada je uvek bolje davati
plen umerene veliine. U terarijumskim uslovima najee se hrane cvrcima,
supercrvima, branarima, dubijama, lateralisima itd. U vrlo retkim
sluajevima moe da im se ponudi pinki (beba mia), mada njih treba
izbegavati zbog potencijalnih problema sa
helicerama. Bitna stavka pri ishrani da se
ubaci samo onoliko insekata koliko ona moe da pojede, jer zaostali
ivi insekti izazivaju stres i, ukoliko se ne uklone, mogu da otete
tarantulu kada je u stanju mirovanja ili u najgorem sluaju prouzrokuju
smrt. Voda se regulie jednostavno, postavljanjem plitke inije ili epa
u odreeni deo terarijuma. Takoe moe da se obezbedi i redovnim
fajtanjem terarijuma, ali je inija u svakom sluaju praktinija varijanta.

Tabela: Rodovi tarantula koji se pojavljuju u teraristici.

U okviru rodova nalazi se dosta vrsta sa slinim ili istim uslovima uvanja.
Tarantule novog sveta
(Severna i Juna Amerika)

Tarantule starog sveta

(Azija, Afrika i Australija)

Avicularia

Poecilotheria

Arborealne

Psalmopoeus
Iridopelma
Lampropelma

Terestrijalne

Acanthoscurria

Pterinochilus

Grammostola

Selenocosmia

Brachypelma

Hysterocrates

Kopai

Ephebopeus

Citharischius
Haplopelma

Saveti koji su dati u ovom tekstu predstavljaju rezultat viegodinjeg iskustva u kombinaciji sa literaturom i ne trebaju da se
shvate kao definitivni i jedini nain dranja date vrste. Kako biste imali potpuniju sliku i obezbedili vaem ljubimcu dug i
kvalitetan ivot, savetujemo da se informiete iz vie izvora. Ukoliko imate dodatno pitanje, moete nas kontaktirati putem
email-a: petreptilez@yahoo.com