angaj. 6:30 ujutro. Po ko zna koji put, budi se u znoju. Gde sam? Koliko je sati?

Shvata
da je stigao pre samo pola sata. Sa svitanjem. Koje od magle i smoga ve godinama niko nije
video. Dobro je. Nema razloga za brigu. Sobarica upada bez kucanja. U redu, ne smeta mi.
Poinje da pria neto na kineskom i...gasi svetlo. Tada poinje. Iskae iz kreveta, viui i tresui
se, oajniki grabei ka prekidau. Sobarica istrava plaui, preplaena. I bolje, ta e mi.
Ionako u ovoj sobi neu ni prespavati. Upali svetlo i sve se vrati u normalu. Ova mora da je neka
nova.
Imao je dosta vremena te se odlui za kratku etnju po gradu. esto je tu svraao tako da ga je
dobro poznavao. Dan je protutnjao pored njega i pre nego to je stigao da se okrene, ve je opet
bio u avionu. Nije mogao da odredi gde je sunce, visoko ili nisko. Avion je trebalo da poleti u
17:30, imao je dovoljno vremena. Ali uvek bi u njemu tinjao strah, ta ako se neto desi? ta ako
se let odloi? Mada je skoro uvek i za to imao neki rezervni plan. Sledea stanica bila je Piter.
Druga kua, takorei. Konano malo vremena na vrstom tlu. Kakvo udo, kakva blagodet.
Kakvo olakanje. Bar bi trebalo da bude. Skoro celo leto u Piteru. A ipak, neto je nagrizalo
njegove nerve. Razmiljao je, ta ako za vreme tih pauza proputa sjajne anse. esto je pratio i
mislio: eto, mogao sam biti na ovom letu. Ili onom. Od rata se u njemu lagano razbuktala jedna
strast, koja se stapala s onom prvom, drevnom.
Bil je bio veteran iz irakog rata. Pre dobrovoljnog odlaska, radio je kao jedan od
najuspenijih brokera. Obrtao je nezamislive sume. Svi su mislili da je to to ini sumanuto. Niko
nije razumeo zato ide. On se, naravno, nikad nije trudio da objanjava. Vratio se iv, podjednako
udan i utljiv kao i pre. Jedina novost bila su bljetea svetla koja su po itavu no gorela u
njegovoj vili. Komiluk se alio, od svetla nije moglo da se spava. Niko, ali niko, nije smeo da
ugasi svetlo ni u jednom trenutku u toku dana. Ili noi. Naravno, nekoliko puta se desilo, i tada je
reagovao uvek isto: napad panike, gubitak daha, urlanje, posrtanje, udaranje, padanje, lomljenje
svega na ta naie, i oajniko traenje prekidaa. Bilo kakvog. Sa svetlom, sve bi se vratilo u
normalu. Vremenom, sva svetla, svi reflektori prestali su da pomau. Sam pojam tame,
neizmernog mraka koji je pruao svoje pipke svuda napolju uasavao ga je. Sve vie i vie. Tada
je sve krenulo.
To to radi nazivao je jurenje sunca. Besomuno putovanje s istoka na zapad, iz aviona u
avion. U trci s vremenom. Doslovno. Nije smeo da dozvoli da ga no zatekne bilo gde. Izmicao
joj je kao to je u ratu toliko puta izmakao smrti. Ne treba pominjati koliko je skupa i iscrpljujua
takva potera za Suncem bila. Sreom, postojale su Bele noi, koje su mu donekle davale oduka.
Ipak, uvek je bio na oprezu, na iglama, u pripravnosti. Spreman da tri oko kugle zemaljske,
samo da ga ne dokai mrak.
Ali neto ga je opet teralo da leti, ak i kada je mogao da predahne. Neto ga je teralo.
Toliko puta im je umakao. Oni njemu mnogo manje. Moda je i to doivljavao kao neku vrstu
potere. Ali ne bi on bio rtva. Ne jure oni njega. Uvek je on taj koji dri konce u rukama, koji
pokree sve. Raspitivao se, prouavao, preraunavao, imao je veze, poznavao ljude. I svaki put
se potajno nadao. Otmica aviona bila bi savrena stvar za njega. Na neki udan nain, divno
ironina. Toliko puta im je izmakao na zemlji. Ubio ih je desetine. Kada bi ga uhvatili u vazduhu,
njegovom prirodnom stanitu, bila bi to, nekakva, poetina pravda? Mislio je. Ili bi ispala
potpuna farsa? Taj estetski momenat ga je muio. Ipak, sama pomisao na to uzuivala ga je. I
terala da opet leti. Bili su njegovi neprijatelji. Neprijatelji? Neprijatelji, ali njegovi. Ekipa
protiv koje je, sa kojom je igrao pejntbol, ili tako neto. inilo mu se.
Naravno, sama mogunost avionske nesree uvek je bila tu. Sve to ga je uvlailo u razne
avione sveta. Plaio se mraka. Plaio se smrti. eleo je da umre.

Samoubistvo nije dolazilo u obzir, pri samoj pomisli i na najbezbolnije i istije

oduzimanje sopstvenog ivota, uhvatila bi ga panika slina onoj kada bi ostao u mraku. Dakle,
ostajao je samo ovaj ruski rulet. Koji se vrti oko sveta.
Tako je putovao. Sumanuto, grozniavo. Jurei svetlo i smrt.
Eureka, Kalifornija. Avion je poleteo u 18:13. Sunce je zalo u 20:29. Probudio se u
21:17, urlajui i napipavajui cev pitolja.