OPTIMIZACIJA

Izvodi iz teorije o optimalnim procesima

Osnovni zadatak inenjerske teorije jested a objasni i uspostavi mehanizme i odnose koji ine
osnovu proizvodnih sistema, da uspostavi i proektuje resosled i uslove pomou kojih je mogue
doi do eljenog cila, odnosno tehniko-tehnolokog reenja. Sa aspekta minimalnog ulaganja
materije i energije, a dobijanja maksimalnih efekata, neophodno je da to bude najbolji i optimalni
nain, odnosno da se eljeno dobije na najefikasniji nain u tehnikom smislu.
Prilikom razmatranja teorije optimizacije-optimalno reenje nalazi se na relaciji: tehnika
karakteristika ekonomska karakteristika.
Ukoliko analiziran sistem ili proces kriterijumom daje povoljne efekte, onda se najvea
postignuta vrednost smatra i najboljom.
Pod pojmom optimalno (najbolje) se podrazumeva reenje iji je kvalitet i stepen egzaktnosti
zavisi od kvaliteta i stepena egzaktnosti odabaranih-korienih kriterijuma, a neki kriterijumi
mogu da kao najbolju vrednost nude reenje koje ima neku minimalnu vrednost.
Optimalna vrednost dobijena nekim kriterijumom moe predstavljati maksimum ili minimum
neke funkcije, ali i neke zavisnosti optimizacionih kriterijuma mogu biti linearne bez izraenog
maksimuma ili minimuma funkcije.
Optimizacija predstavlja izbor najboljeg toka akcija izmeu vie moguih alternative. Izbor neke
od alternative moe biti slobodan ili ogranien ali i mogu ili nemogu.
Tehniko i ekonomsko procenjivanje
Visoka sposobnost procenjivanja je od velike vanosti po rezultate rada I po angaovano radon
vreme rada na nekom problemu. Od pravilne procene zavisi kvalitet dobijenih rezultata rada.
Merni brojevi se mogu odrediti dimenziono, a I prema odreenim takama relativno.
Poseban problem kod procenjivanja je svoenje razliitih kriterijuma sa razliitim dimenzijama
na neku osnovnu vrednostu veliinu, na osnovu koje se moe vriti uporeivanje valjanosti,
kvaliteta u odnosu na neko idealno stanje.
Kriterijum procenjivanja koji bazira na bizarnim granicama (0 potpuno nezadovoljavajue, 1
idealno dobro), moe posluiti za lake procentualno izraavanje. Procentualno izraavanje je
pogodnije.
Od svih oblika procenjivanja, vano je znati da ocean zavisi od onog koji procenjuje. Potrebno je
da procenitelj pokua da procenu vri identifikujui podele elje po konkretnom problemu.
Jedna od mogunosti procenitelja u modelu od 0-1 bazira na izraunavanju odnosa postignute I
idealne vrednosti. Pogodna vrednost tada moe da ima oblik:
p p min
V max
.
pid p min
Pri emu su:
V-veliina-ocena,
p max -realna maksimalna vrednost nekog analiziranog parametra
p id - idealna vrednost analiziranog parametra
p min - vrednost analiziranog parametra, koji je ocenjen sa 0
1

Ocenivanje prema ekonomskim kriterijumima proizvodnje moe se izvesti na osnovu odnosa

proizvodnih troskova odreenog proizvoda i idealnih proizvodnih troskova. Ovako odreena
ekonomska veliina je bezdimenzionalna veliina. Kada je u pitanju ocenjivanje konstrukcija,
trokovi su u najveem broju sluajeva malo poznati, zbog ega se vrednost moe odrediti samo
u odnosu na osnovu procene.
Idealni proizvodni trokovi se odreuju na osnovu ispitivanja trita koje utie na izraunavanje
trine cene proizvoda. Trokovi idealnog reenja definiu se jednainom T=CT-P tj. Trokovi
su razlika CT najnie cene proizvoda na tritu i P eljenog profita.
Optimizacija primenom analize korisne vrednosti vrednosna analiza
Omoguava da se primenom algoritamsih postupaka za ponuene varijante reenja, izraunaju
merni brojevi koji omoguavaju kvantitativno uporeenje tih varijanti i njihovo rasporeivanje
po odreenom redosledu.
Ova analiza daje osnovu za pokuaj pronalaenja najboljeg reenja iz odreenog broja varijanti.
Kao osnova za analizu korisne vrednosti slui matrica korisne vrednosti. Meustepeni za
postavljanje matrice su:
- postavljanje sistema ciljeva,
- odreivanje faktora odmeravanja,
- postavljanje matrice veliina cilja,
- postavljanje matrice vrednosti cilja.
Izbor kriterijuma sistema ciljeva vri se na osnovu liste zahteva, a ostali kriterijumi mogu se
odrediti u procesu nalaenja reenja ili u toku realizacije sistema ciljeva.
Prilikom postavljanja ciljeva mora se voditi rauna o razlikama izmeu:
- vrstih zahteva
- minimalnih zahteva
- elja
vrsti zahtevi se ne smeju procenjivati, niti uvesti u optimiziranje, jer su oni bazni zahtevi ije
ispunjavanje ima za posledicu spaolutnu nepogodnost konstrukcije.
Minimalni zahtevi se mogu podvrgavati ocenjivanju, samo u sluaju ako su prekoraene unapred
date minimalne vrednosti.
Prilikom procenjivanja poeljno je glavni cilj sistema podeliti na vie kompleksnih ciljeva, sve
do jedne fine podele. Meuciljevi i nii ciljevi su obuhvaeni pojmom delimini ciljevi.
Principijelna struktura (omoguuje pregled strukture sistema koji se ocenjije i njegove nivoe,
samim tim moemo izvriti popravke pre nego to dodelimo relativne skupne indekse)
Relativni skupni indeksi (moraju biti pouzdane vrednosti, jer slue kao osnova za procenjivanje)
Apsolutni skupni indeksi (predstavlja korisnu vrednost izabranog elementa i prema njemu
moemo odrediti najbolje reenje za maksimalnu korist).
Ukoliko na raspolaganju nisu podaci koji se mogu obuhvatiti mernim brojevima, preporuuje se
verbalni i simboliki opis. Verbalni opis moe biti reima: veliko, malo, srednjea simbolikooznakama ++, +, +-, -+, -, --.
Matrice vrednosti ciljeva nastaju iz matrica veliina ciljeva.
Matrica korisne vrednosti slui kao osnoba za uporedno ocenjivanje svih postojeih vrednosti.
Maksimum i minimum funkcije

Optimalni parametri su definisani takom maksimuma ili minimuma funkcije kada je

optimizacioni kriterijum baziran na matematikim funkcijama kojima se moe odrediti
maksimum ili minimum funkcije.
Problem maksimizacije je izraen: MAX I (x1, x2,...xn), odnosno ako je znak cilja suprotan,
ekvivalentan je sa problemom minimizacije: Max I (x1, x2,...xn) = Min I (x1, x2,...xn)
Prilikom reavanja problema postoje nekoliko ogranienja, kao to su:
- ogranienja u obliku algebarskih jednaina odreenog tipa,
- ogranienja u obliku algebarskih nejednaina odreenog tipa,
- ogranienja u obliku jednakosti digerencijalnih ili integralnih jednaina.
Modeli upravljanja zalihama + zadaci sa poznatom tranjom
U svakoj privrednoj oblasti u uslovima proizvodnje, problem zaliha je uslov za reavanje
celokupnog ivota i rada preduzea. Upravljanj zalihama moe biti razno, kako po metodama
reavanja, tako i po realnom sadraju, pa zato ima i veliki broj raznovrsnih modela.
Osnovne pretpostavke upravljanja zalihama su: u kojim razmerama stvarati zalihe i kada
proizvoditi potrebne proizvode. U optijem sluaju regulisanje ima za cilj optimizaciju ukupnih
rashoda od kojih postoje tri tipa:
1. rashodi pri realizaciji porudbine,
2. rashodi pri uvanju zaliha,
3. rashodi pri troenju zaliha.
Modeli upravljanja zalihama + zadaci sa sluajnom tranjom
Pretpostavlja se da je tranja q za neki interval vremena T sluajna veliina sa poznatom f-jom
raspodele verovatnoe r(q). Ako je q nieg nivoa zaliha s, onda se viak zaliha s prodaje sa
gubicima c2.
Neka je s veliina zaliha, mogua su dva meusobna iskljuiva sluaja:
q<=s (zalihe prekrivaju traznju, s,q su gubici)
q>= s (nedostatak artikala, gubici pri stanju nedostajuih artikala).

INENJERSKO MODELOVANJE
3

Modelovanje u mainstvu
Inenjerima je modelovanje veoma vaan postupak koji im omoguuje:
- reavanje razliitih problema u tekuoj proizvodnji,
- reavanje razliitih problema prilikom osvajnja nove tehnologije ili proizvoda,
- kreiranje novih originalnih tehnolokih postupaka, tehnolokih sistema, opreme,
ureaja, razliitih proizvodnih komponenata, inovacija.
Modelovanje znai reavati raznoliku tehniku i drugu problematiku, odnosno znati baviti se
istraivanjima naunim i razvojnim radom. Inenjerima to daje veoma vanu dimenziju i k-ku
znaajnu za uspean rad kreativnost.
U tehnikoj tehnologiji, pod modelovanjem se moe podrazumevati postupak izrade modela sa
gledita praktine realizacije, odnosno materijalizacije zamiljene konstrultivne koncepcije
maine, prizvoda i sl.
Pod materijalnim modelovanjem podrazumeva se proces izrade prototipa, funkcionalnog
modela i makete.
Prototip: Najjasniji, najpregledaniji i najoigledniji model u inenjerskoj praksi.
To je funkcionalan model maine, ureaja i porozvoda. Na njemu se mogu uoitit karakteristiek
rada, kvaliteta i dr. moe biti prototip ukoliko se na njemu mogu proveriti svi parametric
konstrukcijei rada u kvantitetu i kvalitetu. Najvea su materijalna ulaganja, daje najbolje podatke
o svim elementima i celokupnog funkcionisanja.
Funkcionalni model: Ne ispunjava kvantitativne i kvalitativne karakterisitke, ali slui za
proveru nekih karakteristika postrojenja (radne funkcije sa umanjenim efektima produkcije). Ne
trai puno ulaganja, daje dovoljne ali ne potpune podatke o oceni funkcionisanja.
Maketa: Slui za vizuelnu ocenu i pravi se od jeftinijeg materijala od onog to je predvieno za
funkcionalni proizvod ili ureaj. Zahteva najmanja ulaganja, ne daje rezultate funkcionalnosti,
kapaciteta itd.
Matematiko opisivanje inenjerskih problema
U inenjerskim razmatranjima, posebno modelovanju i opisivanju razliitih parametarskih
zavisnosti koja zahtevaju sloene matematike analize problema ili komplikovanije matematiko
modelovane, dolazi do problema u definisanju postupaka i naina reavanja razliitih
inenjerskih zadataka.
Ponekad i kod izuzetno dobrog poznavanja i dobre primene adekvatnih matematikih postupaka,
moe se napraviti vea greka koja se ini nekom priblinom i jednostavnijom metodom.
Do toga dolazi zbog injenice da to je obraivanje problematika sloenija, time je i matematiki
problem sloeniji, sa veim brojem jednaina i obimnijim izraunavanjima.
Matematiko modelovanje je znatno ekonominije i provera modela se moe ispitati znatno bre,
efikasnije, a da se pri tome ne moraju angaovati znatnija materijalna sredstva. Za uspeno
matematiko opisivanje i modelovanje inenjerskog problema neophodno je i interdisciplinarno
znanje.
Modelovanje bazira na osnovnim principima koji se moraju potovati tokom izrade modela, a
inenjeri vetinu modelovanja stiu praksom.

Bez primene raunara za inenjere predstavlja poseban problem (usko grlo) u aktivnosti
modelovanja analizira problem I proraun na bazi izvedenog modela:

Analitiko reavanje inenjerskih problema bez primene raunara

ema analitikog pristupa reavanja inenjerskih problema u procesu modelovanja primenom
raunara. Ovo zahteva dobro poznavanje rada na raunaru. Pred ininjerima je problem
identifikacije problema I posebno njegova analiza (usko grlo):

Analitiko reavanje inenjerskih problema sa primenom raunara

Dimenziona analiza
U inenjerskoj praksi razmatranja, posebno pri modelovanju razliitih parametarskih I
faktorskih zavisnosti dolaazi do problema u definisanju postupka I naina reavanja razliitih
inenjerskih zadataka.
Dimenziona analiza predstavlja jednu od takvih jednostavnijih metoda, kojom se mogu reavati
razliiti inenjerski problemi putem dimenziono homogenih fizikih jednaina. Slui kao:
- pomona metoda za definisanje zaboravljenih formula,
- za otkrivanje numerikih greaka uzrokovanih dimenzionom nehomogenou formula,
- za nalaenje koeficijenata kojim se preraunavaju jedinice iz jednog sistema mera u
drugi,
- za modelovanje i uoptavanje rezultata korisnih informacija,
- za dobijanje parcijalnih reenja ekspreimentatorima pri izboru plana eksperimenata u
calju dobijanja korisnih informacija,
- za dobijanje parcijalnih reenja zadataka koji se mogu reiti analitikim metodama.
Svaka formula kojom se opisuje neko fiziko dejstvo, mora biti dimenziono homogena.
f(P,Q,R,S) = 0
P = CQaRbSc
a,b,c = ?
Izvedene dimenzije za korienje u dimenzionoj analizi:
C konstanta
M masa
L duina
T vreme
O temperatura

Bakingemova teorema-metoda (PI teorema)

Jedna od metoda opteg postupka za koleraciju podataka u situacijama kada se problem ne moe
reiti nekom optom diferencijalnom jednainom.
Ova metoda bazira se na mogunosti transformacije bilo kakve, dimenziono homogene
jednaine, u odnosu, koji sadri bezdimenzionalne kombinacije elemenata.
Ovo vai pod pretpostavkom da su faktori ispravno izabrani. Ovaj postupak obuhvata definisanje
promenljivih koji su znaajni za opisivanje fenomena koji se ispituje, a potom odrevainje broja
bezdimenzionalnih parametara u koje se definisane promenljive moraju grupisati.
Broj bezdimenzionalnih grupa se odreuje Bakingemovoj PI teoremi.
Dimenziona matrica je, u sutini, matrica koja se formira od eksponenata osnovnih dimenzionih
veliina koje figuriu u svakoj promenljivoj.
Numerike metode u inenjerskim proraunima
Do netanosti matematikog modela u poreenju sa realnom situacijom, dolazi iz vie razloga,
od kojih su najvaniji:
- nepotpuno poznavanje i razumevanje prirodnih i tahnikih fenomena,
- stohastika priroda mnogih procesa,
- nedovoljna preciznost i neadekvatnost primenjenih metoda eksperimenata i
eksperimentalno dobijenih rezultata,
- pogrene polazne i ograniavajue postavke,
- nedovoljno analitiki pristup.
Matematiki modeli razliitih procesa iz inenjerske prakse su uglavnom predstavljeni
sistemom algebarskih ili diferencijalnih jednaina.
U grupu numerikih metoda reavanja problema spadaju naini priblinog reavanja
matematikih problema primenom aritmetikih i nekih logikih operacija. Greke nastale
aproksimacijom reenja numerikim metodama, nazivaju se greke prekidanja ili greke
diskretizacije. Jedan od vanijih zadataka numerike matematike ogleda se u proceni tanosti
rezultata proraunom, pri emu na tanost utie, osim greke diskretizacije I grepke ulaznih
podataka.
Prilikom reavanja matematikih problema poseban i est uticaj na tanost rezultata ima greka
smanjenja broja cifara koje se koriste pri izraunavanju.
Numeriko reenje obinih diferencijalnih jednaina
Reavanje diferencijalnih jednaina egzaktno, analitiki u konanom obliku predstavlja problem,
ker se relativno malo njih moe tako precizno i tano reiti. Takav problem se prevazilazi
razliitim metodama njihovog priblinog reenja numerikim putem, pod uslovom da jednaina
ima numerike koeficijente i zadate poetne uslove. Tanost ovih metoda zavisi od eljene
tanosti, ime se do reenjadolazi, menje ili vie sloenim poetupkom izraunavanja.

Aproksimacija tabelarno datih funkcija

Primena metoda najmanjih kvadrata pri aproksimiranju

U praksi se esto primenjuje aproksimacija kod koje aproksimirajua funkcija ne mora da prolazi
kroz date take, ve se tei da ona bude to blie datim takama.
Obino se to ini u cilju primene jednostavnih oblika aproksimirajuih funkcija. Ovakva
aproksimacija se najee definie principom ili metodom najmanjih kvadrata.
Metoda najmanjih kvadrata spada u najpouzdanije metode prilagoavanja neke empirijske
jednaine datom skupu podataka, odnosno tabelarno zadatoj funkciji.
Grafike metode u inenjerskim proraunima
Za reavanje nekih konkretnih problema osim analitikih pogodne su i pojedine grafike metode,
mada su analitike tanije. Kada je problem mogue reiti analitikim putem, nije potrebno
problem reavatii grafikim metodama, jer su one manje tane. Grafike metode se ponekad
koriste kada ne postoji odgovarajui analitiki izraz kojim se problem moe reiti.
Grafiko diferenciranje
Nalaenje izvoda iz grafika funkcije bazira se na injenici da je nagib tangente na krivu koja daje
zavisnost z od x, u bilo kojoj taki, jednak je izvodu funkcije u toj taki.
Ova metoda je priblina, obzirom na tanost dobijenih rezultata.
Grafiko integraljenje
Bazira se na odreivanju povrine ispod grafika f-je f(x), a izmeu nekih granica oznaenih na xosi: x1=a i x2=b.
Ovom nainu integraljenja se pribegava u sluajevima kada je:
- f-ja f(x) data tablicom odgovarajuih vrednosti x i y, koji se obino dobijaju
eksperimentalnim putem i
- kada je f-ja f(x) data u analitikom obliku, ali je taj izraz teak za integraljenje.
Obzirom da je metoda grafikog integraljenja priblina metoda, reenje integrala se nalazi
utvrivanjem veliine povrine ispod grafika f-je, u odreenim granicama, putem:
- brojanja kvadratia ispod krive, ako je grafik nacrtan na mm papiru,
- vaganja, pri emu se kriva sa pripadajuom povrinom nacrta na debljem materijalu
homogenog sastava i konstantne debljine,
- merenja pomou mehaniki ureaja,
- posrednim izraunavanjem.