Sabac Profil Zajednice

Sadraj
Lista tabela ............................................................................................................................................... 4

1
Uvod ................................................................................................................................................. 6
2
Osnovne karakteristike .................................................................................................................. 7
2.1 Geografski poloaj (lokacija)........................................................................................................ 7
2.2 Opti podaci .................................................................................................................................. 7
2.3 Klima ........................................................................................................................................... 11
2.4 Lokalna samouprava (administracija) ......................................................................................... 11
2.5 Istorija, tradicija i kulturno naslee.............................................................................................. 13
3
Prirodni resursi ............................................................................................................................. 14
4
Ljudski resursi .............................................................................................................................. 15
4.1 Stanovnitvo (broj stanovnika i stopa rasta) ............................................................................... 15
4.2 Stanovnitvo prema tipu naselja................................................................................................. 16
4.3 Vitalni dogaaji............................................................................................................................ 17
4.4 Stanovnitvo prema branom stanju .......................................................................................... 17
4.5 Starosna struktura stanovnitva ................................................................................................. 17
4.6 Polna struktura stanovnitva....................................................................................................... 19
4.7 Etnika struktura stanovnitva .................................................................................................... 20
4.8 Struktura stanovnitva prema veroispovesti ............................................................................... 20
4.9 Struktura stanovnitva prema maternjem jeziku......................................................................... 21
4.10 Stanovnitvo prema aktivnosti .................................................................................................... 21
4.10.1 Struktura stanovnitva prema aktivnosti i polu .................................................................. 21
4.10.2 Struktura aktivnog stanovnitva prema vrsti zanimanja i oblasti delatnosti ..................... 22
4.11 Obrazovna struktura stanovnitva .............................................................................................. 23
4.12 Porodice i domainstva............................................................................................................... 24
4.12.1 Porodice............................................................................................................................. 24
4.12.2 Domainstva ...................................................................................................................... 25
4.13 Migracije stanovnitva ................................................................................................................ 26
4.13.1 Doseljenici.......................................................................................................................... 26
4.13.2 Dnevne migracije ............................................................................................................... 26
5
Stambeni resursi........................................................................................................................... 28
5.1 Stambena statistika..................................................................................................................... 28
5.2 Stambena izgradnja .................................................................................................................... 29
5.3 Cene na tritu............................................................................................................................ 30
6
Privreda.......................................................................................................................................... 31
Privredna struktura............................................................................................................................... 31
6.1 Privredna struktura po delatnostima ........................................................................................... 31
6.2 Industrija ..................................................................................................................................... 35
6.3 Poljoprivreda ............................................................................................................................... 35
6.4 umarstvo................................................................................................................................... 39
6.5 Ukupan obim proizvodnje ........................................................................................................... 39
6.6 Preduzea prema broju zaposlenih ............................................................................................ 39
6.7 Makroekonomski pokazatelji....................................................................................................... 40
6.8 Struktura izvoza .......................................................................................................................... 41
6.9 Struktura izvoza prema destinaciji .............................................................................................. 42
Javne finansije ..................................................................................................................................... 42
6.10 Prihodi optinskog budeta......................................................................................................... 42
6.11 Rashodi optinskog budeta....................................................................................................... 43
Ustanove .............................................................................................................................................. 43
6.12 Javna komunalna preduzea ...................................................................................................... 43
6.13 Javna preduzea......................................................................................................................... 43
6.14 Finasijke institucije ...................................................................................................................... 44
Investicije ............................................................................................................................................. 45
6.15 Ostvarene investicije u privatnom sektoru .................................................................................. 45
6.16 Planirane investicije u privatnom sektoru ................................................................................... 46
6.17 Struktura investicija..................................................................................................................... 46
6.18 Indutsrijske zone i industrijski parkovi......................................................................................... 47
6.18.1 Lokacija industrijskih zona/parkova ................................................................................... 48
6.18.2 Topografske karakteristike lokacija.................................................................................... 48
6.18.3 Saobraajni pristupi ........................................................................................................... 48
6.18.4 Zoniranje ............................................................................................................................ 49
6.18.5 Sastav tla ........................................................................................................................... 49
6.18.6 Raspoloiva komunalna infrastruktura .............................................................................. 49

6.18.7 Trokovi vezani za izgradnju kapaciteta i poslovanje u industrijskim zonama/parkovima 49
6.18.8 Programi za obuku radne snage........................................................................................ 50
6.18.9 Finansijska pomo ............................................................................................................. 50
6.18.10
Poreske olakice ........................................................................................................... 51
6.19 Porezi - lokalni,nacionalni ........................................................................................................... 51
6.20 Proces izdavanja dozvola ........................................................................................................... 64
7
Radna snaga.................................................................................................................................. 65
7.1 Broj i struktura zaposlenih .......................................................................................................... 65
7.2 Zaposlenost po delatnostima...................................................................................................... 65
7.3 Prosene zarade......................................................................................................................... 66
7.4 Zarade po delatnostima .............................................................................................................. 66
7.5 Zapoljavanje.............................................................................................................................. 67
7.6 Nezaposlenost ............................................................................................................................ 67
7.7 Stopa nezaposlenosti ................................................................................................................. 68
7.8 Nezaposlenost prema stepenu obrazovanja .............................................................................. 68
7.9 Nezaposlenost prema duini ekanja ......................................................................................... 69
7.10 Nezaposlenost prema starosnoj strukturi ................................................................................... 69
8
Javni resursi.................................................................................................................................. 70
8.1 Saobraajna infrastruktura.......................................................................................................... 70
8.1.1
Drumski saobraaj ............................................................................................................. 70
8.1.2
elezniki saobraaj i infrastruktura .................................................................................. 71
8.1.3
Vodni saobraaj ................................................................................................................. 71
8.2 Komunalna infrastruktura............................................................................................................ 71
8.2.1
Vodovod i kanalizacija ....................................................................................................... 71
8.2.2
Sistem daljinskog grejanja ................................................................................................. 72
8.2.3
Elektro infrastruktura.......................................................................................................... 72
8.2.4
Telekomunikacioni sistem.................................................................................................. 73
8.3 Energetika................................................................................................................................... 74
8.4 Zdravstvena i socijalna zatita.................................................................................................... 74
8.5 Obrazovni kapaciteti ................................................................................................................... 75
9
Resursi ivotne sredine ............................................................................................................... 77
9.1 Kvalitet vazduha.......................................................................................................................... 77
9.2 Kvalitet zemljita ......................................................................................................................... 78
9.3 Kvalitet voda ............................................................................................................................... 79
9.4 Upravljanje vrstim komunalnim otpadom .................................................................................. 79
10 Turistiki resursi ........................................................................................................................... 80
10.1 Broj posetilaca ............................................................................................................................ 80
10.2 Smetajni kapaciteti .................................................................................................................... 80
11 Kvalitet ivota................................................................................................................................ 81
11.1 Javni sadraji i rekreativni programi ........................................................................................... 81
11.1.1 Sportski sadraji (tereni, sportske dvorane, centri za rekreaciju, stadioni) ..................... 81
11.1.2 Rekreativni programi, sportske i predkolske aktivnosti.................................................... 83
11.2 Crkve i hramovi ........................................................................................................................... 85
11.3 Lokalni centri za okupljanje......................................................................................................... 85
11.3.1 Biblioteke ........................................................................................................................... 85
11.3.2 Parkovi ............................................................................................................................... 85
11.3.3 Lokalni drutveni centri ...................................................................................................... 86
11.3.4 Kulturni centri ..................................................................................................................... 86
11.3.5 Pozorita ............................................................................................................................ 86
11.3.6 Muzeji................................................................................................................................. 86
11.4 Aktivnosti u kulturi (kulturne manifestacije, proslave, festivali, parade, sveanosti, koncerti) .. 86
11.5 Zabava i usluge........................................................................................................................... 87
11.5.1 Restorani............................................................................................................................ 87
11.5.2 Bioskopi ............................................................................................................................. 88
11.5.3 oping zone i maloprodajni centri...................................................................................... 88
12 Lokalni razvoj u relaciji sa dravnim stratekim dokumentima............................................... 89
Lista tabela
Tabela 1. Osnovno poreenje optine i okruenja (povrina i stanovnitvo), 2006.................................. 6
Tabela 2. Opti podaci o naseljima i katastarskim optinama, 2006. ....................................................... 7
Tabela 3. Podaci o naseljima (tip naselja, broj stanovnika i povrina), popis 2002. ................................. 7
Tabela 4. Spisak naselja i pripadajuih katastarskih optina. ................................................................... 9
Tabela 5. Spisak mesnih zajednica. ........................................................................................................ 10
Tabela 6. Klimatski pokazetelji. ............................................................................................................... 11
Tabela 7. Struktura odbornika u skuptini Grada, 2008. ......................................................................... 12
Tabela 8. Struktura zemljinih povrina, 2006. ....................................................................................... 14
Tabela 9. Uporedni pregled broja stanovnika, podaci iz popisa.............................................................. 15
Tabela 10. Procenjeni broj stanovnika u periodu 1999-2005.................................................................. 16
Tabela 11. Struktura stanovnitva prema tipu naselja, popis 2002. ....................................................... 16
Tabela 12. Vitalni dogaaji, 2006. ........................................................................................................... 17
Tabela 13. Struktura enskog stanovnitva starog 15 godina i vie prema broju ivoroene dece, 2002.
................................................................................................................................................................. 17
Tabela 14. Struktura stanovnitva starog 15 i vie godina prema branom stanju i polu, 2002. ............ 17
Tabela 15. Struktura stanovnitva prema starosti i polu, 2002. .............................................................. 17
Tabela 16. Struktura stanovnitva po osnovnim kontigentima, 2002...................................................... 19
Tabela 17. Starosni indikatori stanovnitva, 2006................................................................................... 19
Tabela 18. Polna struktura stanovnitva, 2002. ...................................................................................... 19
Tabela 19. Struktura stanovnitva prema etnikoj ili nacionalnoj pripadnosti, 2002............................... 20
Tabela 20. Struktura stanovnitva prema veroispovesti, 2002. .............................................................. 20
Tabela 21. Struktura stanovnitva prema maternjem jeziku, 2002. ........................................................ 21
Tabela 22. Struktura stanovnitva prema aktivnosti i polu, 2002............................................................ 21
Tabela 23. Struktura aktivnog stanovnitva koje obavlja zanimanje prema zanimanju i polu, 2002. ..... 22
Tabela 24. Struktura stanovnitva starog 15 i vie godina prema kolskoj spremi i pismenosti, 2002. . 23
Tabela 25. Struktura porodica prema broju dece, 2002.......................................................................... 24
Tabela 26. Struktura porodica prema tipu, 2002. .................................................................................... 25
Tabela 27. Struktura domainstava prema broju lanova, 2002............................................................. 25
Tabela 28. Broj doseljenika po vremenskim periodima........................................................................... 26
Tabela 29. Struktura doseljenika prema podruju sa kojeg su doseljeni, 1940-2002............................. 26
Tabela 30. Dnevne migracije prema tipu migranata, 2002. .................................................................... 26
Tabela 31. Dnevne migracije stanovnitva koje obavlja zanimanje prema tipu delatnosti, 2002. .......... 27
Tabela 32. Uporedni pregled broja stanova po popisima........................................................................ 28
Tabela 33. Broj i povrina stanova, drugih nastanjenih prostorija, kolektivnih stanova i nastanjena lica,
2002......................................................................................................................................................... 28
Tabela 34. Struktura kolektivnih stanova, 2002. ..................................................................................... 28
Tabela 35. Struktura stanova prema vrsti i opremljenosti, 2002. ............................................................ 28
Tabela 36. Struktura stanova prema godini izgradnje, 2002................................................................... 29
Tabela 37. Struktura nastanjenih stanova prema broju domainstava i lica, 2002................................. 29
Tabela 38. Stambena izgradnja, 2006. ................................................................................................... 29
Tabela 39. Vrednost izvedenih graevinskih radova, 2006. ................................................................... 30
Tabela 40. Cene stanova na tritu, 2008............................................................................................... 30
Tabela 41. Cene stanova novogradnje, 2007. ........................................................................................ 30
Tabela 42. Broj preduzea po delatnostima i veliini, 2007. ................................................................... 31
Tabela 43. Broj radnika u preduzeima po delatnosti i veliini preduzea, 2007. .................................. 32
Tabela 44. Struktura preduzea, ustanova i drugih pravnih lica prema oblasti delatnosti, stanje
30.06.2008............................................................................................................................................... 33
Tabela 45. Struktura preduzetnikih radnji po delatnostima, 12.04.2006. .............................................. 34
Tabela 46. Struktura preduzetnikih radnji prema oblicima organizovanja, stanje 12.04.2006.............. 35
Tabela 47. Struktura aktivnog stanovnitva koje obavlja zanimanje po delatnostima, 2002. ................. 35
Tabela 48. Struktura poljoprivrednog stanovnitva prema posedovanju poljoprivrednog gazdinstva, polu
i aktivnosti, 2002...................................................................................................................................... 35
Tabela 49. Struktura poljoprivrednih gazdinstava prema veliini, 2002. ................................................. 36
Tabela 50. Struktura ukupne poljoprivredne povrine u optini prema nainu korienja, 2006............ 36
Tabela 51. Struktura poljoprivredne povrine privatnih gazdinstava prema nainu korienja, 2006. ... 37
Tabela 52. Proizvodnja pojedinih ratarskih kultura, industrijskog, povrtnog i krmnog bilja, 2006........... 37
Tabela 53. Proizvodnja voa i groa, 2006. .......................................................................................... 38
Tabela 54. Broj stoke, stanje 1.12.2006.................................................................................................. 38
Tabela 55. Prosean broj stoke, stanje 1.12.2006. ................................................................................. 38
Tabela 56. Prodaja i otkup poljoprivrednih proizvoda, 2006. .................................................................. 38
Tabela 57. Poumljene povrine i poseena drvna masa, 2006............................................................. 39
Tabela 58. Veliina preduzea prema broju zaposlenih, 2007. .............................................................. 39

Tabela 59. Struktura narodnog dohotka po delatnostima, 2005. ............................................................ 40
Tabela 60. Struktura narodnog dohotka po oblicima svojine, 2005. ....................................................... 40
Tabela 61. Drutveni proizvod, 2005....................................................................................................... 41
Tabela 62. Osnovni podaci o preduzeima, 2005................................................................................... 41
Tabela 63. Struktura izvoza prema vrsti proizvoda i usluga.................................................................... 41
Tabela 64. Struktura izvoza prema destinaciji......................................................................................... 42
Tabela 65. Struktura prihoda optinskog budeta, 2006......................................................................... 42
Tabela 66. Struktura rashoda optinskog budeta, 2006........................................................................ 43
Tabela 67. Spisak javno-komunalnih preduzea. ................................................................................... 43
Tabela 68. Spisak javnih preduzea. ...................................................................................................... 43
Tabela 69. Spisak poslovnih banaka....................................................................................................... 44
Tabela 70. Spisak osiguravajuih drutava............................................................................................. 44
Tabela 71. Ostvarene investicije u poslednjih 5 godina, 2008. ............................................................... 45
Tabela 72. Planirane investicije u naredne 2 godine, 2008. ................................................................... 46
Tabela 73. Struktura direktnih stranih ulaganja prema zemlji porekla. ................................................... 46
Tabela 74. Struktura ostvarenih investicija prema karakteru izgradnje i tehnikoj strukturi, 2006. ........ 46
Tabela 75. Spisak industrijskih zona i parkova. ...................................................................................... 47
Tabela 76. Spisak kompanija smetenih u industrijskim zonama/parkovima, 2008. .............................. 47
Tabela 77. Broj i struktura zaposlenih, 31.03.2008. ................................................................................ 65
Tabela 78. Struktura zaposlenih po sektorima delatnosti, 2007. ............................................................ 65
Tabela 79. Prosene zarade po zaposlenom, avgust 2008. ................................................................... 66
Tabela 80. Uporedni pregled prosenih zarada po zaposlenom po godinama....................................... 66
Tabela 81. Prosene zarade po zaposlenom bez poreza i doprinosa, po sektorima delatnosti, 2006... 66
Tabela 82. Slobodna radna mesta, 2007. ............................................................................................... 67
Tabela 83. Struktura zapoljavanja, 2007. .............................................................................................. 67
Tabela 84. Struktura nezaposlenih i trailaca zaposlenja prema polu, decembar 2007......................... 67
Tabela 85. Broj i polna struktura nezaposlenih, pregled po godinama. .................................................. 68
Tabela 86. Stopa nezaposlenosti, decembar 2007................................................................................. 68
Tabela 87. Nezaposleni prema stepenu obrazovanja, avgust 2008. ...................................................... 68
Tabela 88. Nezaposleni prema duini ekanja, avgust 2008.................................................................. 69
Tabela 89. Nezaposleni prema starosnoj strukturi, avgust 2008. ........................................................... 69
Tabela 90. Duina puteva, 2006. ............................................................................................................ 70
Tabela 91. Promet robe i putnika u eleznikom saobraaju, 2006. ...................................................... 71
Tabela 92. PTT saobraaj, 2006. ............................................................................................................ 73
Tabela 93. Cene komunalnih usluga, 2008............................................................................................. 74
Tabela 94. Bolniki kapaciteti, 2007........................................................................................................ 74
Tabela 95. Ulaganja u zdravstvo i socijalni rad, 2006. ............................................................................ 75
Tabela 96. Lekari, stomatolozi i diplomirani farmaceuti u zdravstvenim slubama, 2008. ..................... 75
Tabela 97. Korisnici socijalne zatite maloletna lica, 2006. ................................................................. 75
Tabela 98. Korisnici socijalne zatite punoletna lica, 2006. ................................................................. 75
Tabela 99. Kapaciteti obrazovnih institucija, 2008/09. ............................................................................ 75
Tabela 100. Ulaganja u obrazovanje, 2006............................................................................................. 76
Tabela 101. Broj i struktura obrazovnih ustanova, 2006......................................................................... 76
Tabela 102. Ukupan broj uenika, studenata i korisnika obrazovnih ustanova, 2006. ........................... 76
Tabela 103. Prosean broj uenika, studenata i korisnika smetaja u obrazovnim ustanovama, 2006. 77
Tabela 104. Ukupan broj uenika u osnovnim kolama, 2008/09........................................................... 77
Tabela 105. Broj i struktura turista i ostvarenih turistikih noenja, 2006. .............................................. 80
Tabela 106. Smetajni kapaciteti, 2007. ................................................................................................. 80
Tabela 107. Broj bioskopa, bioskopskih sedita, projekcija i posetilaca, 2006....................................... 88
Uvod
Tabela 1. Osnovno poreenje optine i okruenja (povrina i stanovnitvo), 2006.

Udeo u ukupnoj povrini
(%)
Povrina
2
(km )
Optine
Urbana zona
190,01
23,90
Ruralna zona
Optina
Okrug
Srbija
*procena RZS
604,99
795
3. 264
88.361
76,09
100
/
/
Okruga
27,18
23,58
24,35
100
/
Udeo u ukupnom broju

stanovnika (%)
Gustina
naseljenosti
(br.
stanov./
2
km )
Srbije
Broj
stanovnika
2002. *
Optine
Okruga
Srbije
0,63
97.569
79,39
29,60
1,30
513,49
1,03
0,89
3,69
100
25.324
122.893
329.625
7.498.001
20,60
100
/
/
7,68
37,28
100
/
0,33
1,63
4,39
100
41,85
154,58
100,98
84,85
Grad abac zahvata severni deo severozapadne Srbije. Geografski poloaj optine je veoma povoljan
jer se nalazi na vanim saobraajnim pravcima: drumskim, eleznikim i renim, i u blizini je velikih
gradova Beograda i Novog Sada.
abaka privreda je veoma vitalna i raznovrsna. Poseduje znaajne kapacitete u hemijskoj,
metalopreraivakoj, drvopreraivakoj i tapetarskoj industriji, prehrambenoj industriji, graevinarstvu,
proizvodnji lekova, vodoprivredi, preradi koe, tekstilnoj industriji itd. Dugogodinja karakteristika apca
bila je kvalitetno i razvijeno zanatstvo. Privatni sektor, popularno nazvan "mala privreda", u ovom gradu
to odavno vie nije. Neka od privatnih preduzea koja su pre samo nekoliko godina imala po jednog ili
dva zaposlena radnika danas su privredni subjekti sa znaajnim obimom proizvodnje ili pruenih
usluga. Danas u apcu imamo znaajne remontne servise, proizvoae nametaja, graevinske
stolarije, arapa, fabrike mesa, kozmetike, kune hemije, papirne ambalae... Po trgovini i ugostiteljstvu
je abac, bez sumnje, najpoznatiji.
Grad abac je kroz program koji finansira ameriki narod, preko USAID-a (Amerika agencija za
meunarodni razvoj), a na teritoriji grada apca sprovodi Meunarodna organizacija za pomo i razvoj
(IRD), zapoela projekat izrade strategije ekonomskog razvoja optine za period 2005-2010.
Strategija je uradjena po metodologiji Svetske banke Cities of Change, po kojoj je itav proces
podeljen u 5 etapa. Strunu pomo u izradi strategije je pruila konsultantska kua MSI iz Vaingtona.
Grad abac je uvideo potrebu uspostavljanja stratekog upravljanja razvojem i nunost definisanja
razvojnih perspektiva kroz determinisanje stratekih ciljeva i prioritetnih projekata koji e voditi
njihovom dostizanju. Postignut je konsenzus oko toga da sprovoenje lokalnog ekonomskog razvoja
znai direktno raditi na poveanju ekonomske snage lokalne oblasti, u cilju poboljanja njegove
ekonomske budunosti i kvaliteta ivota stanovnika. Uspenost dananjih zajednica zavisi od toga
koliko su u stanju da se prilagode brzim promenama na nacionalnom i meunarodnom trisnom
okruenju.
Strateki plan lokalnog ekonomskog razvoja predstavlja kljunu komponentu procesa planiranja
grada apca. Svrha ovog dokumenta je da objedini promene i unapreenja koja treba da se dogode u
lokalnoj zajednici u narednih pet godina kako bi se stvorilo takvo poslovno okruenje koje omoguava
ekonomski rast i razvoj.
2.1
Osnovne karakteristike
Geografski poloaj (lokacija)
abac se nalazi na 44 46' severne geografske irine i 19 46' istone geografske duine i na
nadmorskoj visini od 80 metara. Lociran je na desnoj obali reke Save, 103 kilometra uzvodno od
Beograda. Ka apcu gravitiraju tri mikroregije koje ine njegovo poljoprivredno zalee. Ka zapadu se
prostire Mava, ka jugu Pocerina i ka istoku Posavina.
2.2
Opti podaci
Tabela 2. Opti podaci o naseljima i katastarskim optinama, 2006.

Optina
Broj naselja
52
2
Prosena veliina naselja (km )
15,3
Broj gradskih naselja
1
Broj ostalih naselja
51
Broj katastarskih optina
49
2
Prosena veliina katastarske optine (km )
Okrug
228
14,3
218
Tabela 3. Podaci o naseljima (tip naselja, broj stanovnika i povrina), popis 2002.
Tip naselja
Redni
Broj
Naseljeno mesto
(gradsko/
broj
stanovnika
stanovnika u optini (%)
ostalo)
1
Bela Reka
Ostalo (seosko)
917
0,74
2
Bogosavac
Ostalo (seosko)
1.159
0,94
3
Boji
Ostalo (seosko)
382
0,31
4
Bukor
Ostalo (seosko)
818
0,66
5
Varna
Ostalo (seosko)
1.720
1,39
6
Volujac
Ostalo (seosko)
382
0,31
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50
51
52
Gornja Vranjska
Grui
Dvorite
Desi
Dobri
Drenovac
Duvanite
abar
Zablae
Zminjak
Jevremovac
Jelena
Korman
Krivaja
Lipolist
Mala Vranjska
Majur
Mavanski Priinovi
Miloevac
Metli
Miokus
Miar
Mrenovac
Maovi
Pocerski Metkovi
Nakuani
Oraac
Orid
Petkovica
Petlovaa
Pocerski Priinovi
Predvorica
Prnjavor
Radovanica
Ribari
Rumska
Sinoevi
Slatina
Slepevi
Skraani
Tabanovi
Cerovac
Culjkovi
abac
titar
evarice
Ostalo (seosko)
Ostalo (seosko)
Ostalo (seosko)
Ostalo (seosko)
Ostalo (seosko)
Ostalo (seosko)
Ostalo (seosko)
Ostalo (seosko)
Ostalo (seosko)
Ostalo (seosko)
Ostalo(prigradsk
o)
Ostalo(prigradsk
o)
Ostalo (seosko)
Ostalo (seosko)
Ostalo (seosko)
Ostalo (seosko)
Ostalo(prigradsk
o)
Ostalo (seosko)
Ostalo (seosko)
Ostalo (seosko)
Ostalo (seosko)
Ostalo(prigradsk
o)
Ostalo (seosko)
Ostalo (seosko)
Ostalo (seosko)
Ostalo (seosko)
Ostalo (seosko)
Ostalo (seosko)
Ostalo (seosko)
Ostalo (seosko)
Ostalo(prigradsk
o)
Ostalo (seosko)
Ostalo (seosko)
Ostalo (seosko)
Ostalo (seosko)
Ostalo (seosko)
Ostalo (seosko)
Ostalo (seosko)
Ostalo (seosko)
Ostalo (seosko)
Ostalo (seosko)
Ostalo (seosko)
Ostalo (seosko)
Gradsko
Ostalo (seosko)
Ostalo (seosko)
1.582
874
282
302
1.205
2.345
610
683
674
1.467
1,28
0,71
0,22
0,24
0,98
1,90
0,49
0,55
0,54
1,19
3.310
2,69
1.803
1,46
393
952
2.582
801
0,31
0,77
2,10
0,65
6.854
5,57
1.976
95
1.190
406
1,60
0,07
0,96
0,33
2.217
1,80
697
717
857
640
404
192
967
1.521
0,56
0,58
0,69
0,52
0,32
0,15
0,78
1,23
5.992
4,87
469
4.464
238
2.131
911
918
251
1.714
454
1.420
479
720
55.163
2.285
1.308
0,38
3,63
0,19
1,73
0,74
0,74
0,20
1,39
0,36
1,15
0,38
0,58
44,88
1,85
1,06
Tabela 4. Spisak naselja i pripadajuih katastarskih optina.

Redni
Naseljeno mesto
Katastarska optina
broj
1
Bela Reka
Bela Reka
2
Bogosavac
Bogosavac
3
Boji
Boji
4
Bukor
Bukor
5
Varna
Varna
6
Volujac
Volujac
7
Gornja Vranjska
Gornja Vranjska
8
Grui
Grui
9
Dvorite
Dvorite
10
Desi
Desi
11
Dobri
Dobri
12
Drenovac
Drenovac
13
Duvanite
Duvanite
14
abar
abar
15
Zablae
Zablae
16
Zminjak
Zminjak
17
Jevremovac
Jevremovac
18
Jelena
Jelena
19
Korman
Korman
20
Krivaja
Krivaja
21
Lipolist
Lipolist
22
Mala Vranjska
Mala Vranjska
23
Majur
Majur
24
Mavanski Priinovi
Mavanski Priinovi
25
Miloevac
Miloevac
26
Metli
Metli
27
Miokus
Miokus
28
Miar
Miar
29
Mrenovac
Mrenovac
30
Maovi
Maovi
31
Pocerski Metkovi
Pocerski Metkovi
32
Nakuani
Nakuani
33
Oraac
Oraac
34
Orid
Orid
35
Petkovica
Petkovica
36
Petlovaa
Petlovaa
37
Pocerski Priinovi
Pocerski Priinovi
38
Predvorica
Predvorica
39
Prnjavor
Prnjavor
40
Radovanica
Radovanica
41
Ribari
Ribari
42
Rumska
Rumska
43
Sinoevi
Sinoevi
44
Slatina
Varna
45
Slepevi
Slepevi
46
Skraani
Zminjak
47
Tabanovi
Tabanovi
48
Cerovac
Cerovac
49
Culjkovi
Culjkovi
50
abac
abac
51
titar
titar
52
evarice
evarice
Tabela 5. Spisak mesnih zajednica.

Redni
broj
Mesna zajednica
Naselje kojem pripada MZ
Broj
stanovnika
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50
51
52
Bair
ipurske livade
Preki or
Letnjikovac
Kamenjak
Kamiak
Jevremova
ika Popovi
Donji or
Kasarske livade
Miar
Pocerski Priinovi
Jevremovac
Jelena
Majur
Pocerski Metkovi
Nakuani
Mrenovac
Miokus
Miloevac
Metli
Maovi
Mala Vranjska
Lipolist
Krivaja
Oraac
Orid
titar
evarice
Culjkovi
Cerovac
Slepevi
Slatina
Sinoevi
Radovanica
Prnjavor
Predvorica
Korman
Zminjak
Bela Reka
Bogosavac
Varna
Drenovac
Duvanite
Mavanski Priinovi
Petkovica
Petlovaa
Ribari
Boji
Bukor
Volujac
Zablae
abac
abac
abac
abac
abac
abac
abac
abac
abac
abac
Miar
Pocerski Priinovi
Jevremovac
Jelena
Majur
Pocerski Metkovi
Nakuani
Mrenovac
Miokus
Miloevac
Metli
Maovi
Mala Vranjska
Lipolist
Krivaja
Oraac
Orid
titar
evarice
Culjkovi
Cerovac
Slepevi
Slatina
Sinoevi
Radovanica
Prnjavor
Predvorica
Korman
Zminjak
Bela Reka
Bogosavac
Varna
Drenovac
Duvanite
Mavanski Priinovi
Petkovica
Petlovaa
Ribari
Boji
Bukor
Volujac
Zablae
7.870
3.685
2.870
4.647
5.220
7.270
6.370
6.270
10.370
2.870
2.217
5.992
3.310
1.803
6.854
857
640
697
406
95
1.190
717
801
2.582
952
404
192
2.285
1.308
720
479
1.714
251
918
238
4.464
469
393
1.467
917
1.159
1.720
2.345
610
1.976
967
1.521
2.131
382
818
382
674
Udeo u ukupnom
broju stanovnika
u optini (%)
6,40
2,99
2,33
3,78
4,24
5,91
5,18
5,10
8,43
2,33
1,80
4,87
2,69
1,46
5,57
0,69
0,52
0,56
0,33
0,07
0,96
0,58
0,65
2,10
0,77
0,32
0,15
1,85
1,06
0,58
0,38
1,39
0,20
0,74
0,19
3,63
0,38
0,31
1,19
0,74
0,94
1,39
1,90
0,49
1,60
0,78
1,23
1,73
0,31
0,66
0,31
0,54
53
54
55
56
57
58
59
60
2.3
abar
Gornja Rumska i Donja
Rumska
Dobri
Desi
Dvorite
Grui
Gornja Vranjska
Tabanovi
abar
683
0,55
Rumska
911
0,74
Dobri
Desi
Dvorite
Grui
Gornja Vranjska
Tabanovi
1.205
302
282
874
1.582
1.420
0,98
0,24
0,22
0,71
1,28
1,15
Klima
Na podruju apca vlada umeronokontinentalna klima. Zbog otvorenosti prema Panonskoj niziji njegovi
nizijski delovi na severu su pod uticajem panonske kontinentalne klime, a breuljkasto planinski jug i
jugozapad do 700 m nadmorske visine pod uticajem planinske klime. Padavine predstavljaju veoma
znaajan klimatski elemenat. Pored temperature vazduha one su od izuzetnog znaaja za opstanak
biljnog sveta. Koliina, kao i godinji i teritorijalni raspored padavina su razliiti. Koliina padavina se
poveava od severoistoka ka jugu i jugozapadu.
abac je na obali reke Save, a optina izlazi i na reku Drinu, meusobno povezane kanalskom
mreom i bogatstvom podzemnih, pijaih i geotermalnih voda. Putno povezan, u blizini Beograda i
Novog Sada, Loznice, Valjeva, Bijeljine- moemo rei u centru regiona.
Tabela 6. Klimatski pokazetelji.

Optina
TEMPERATURA
Prosena temperatura vazduha januar (C)
Prosena temperatura vazduha jul (C)
Prosena temperatura vazduha godinja (C)
Srednji broj mraznih dana godinje
Srednji broj tropskih dana godinje
VLANOST VAZDUHA
Prosena vlanost vazduha godinja (%)
TRAJANJE SIJANJA SUNCA
Prosean broj vedrih dana godinje
Prosean broj oblanih dana godinje
PADAVINE
Prosena koliina padavina godinje (mm)
POJAVE
Prosean broj dana sa snegom godinje
Prosean broj dana sa snenim pokrivaem godinje
Prosean broj dana sa maglom godinje
Prosean broj dana sa gradom godinje
2.4
-0,2
20,7
11,0
76,6
27,9
76,0
67,1
121,8
820,3
30,2
46,5
32,5
0,7
Lokalna samouprava (administracija)
Grad abac je osnovna teritorijalna jedinica u kojoj graani ostvaruju lokalnu samoupravu u skladu sa
zakonom i statutom grada apca.
Poslove grada apca vre organi grada : Skuptina grada, Gradonaelnik i Gradsko vee. Radi
ostvarivanja poslova iz nadlenosti grada, pored organa grada, obrazuje se i Gradska uprava.
Politika kvaliteta
Grad abac svoju poslovnu filozofiju zasniva na uslugama koje su u potpunosti usaglaene sa
zahtevima korisnika i vaeih zakona.
Strateki ciljevi grada apca su :
Zadovoljni korisnici/graani
Prosperitetna i bogata lokalna teritorijalna zajednica
Grad abac utvrene strateke ciljeve ostvaruje potovanjem sledeih naela :
Jednakost svih korisnika/graana
Svi korisnici/graani imaju pravo na zatitu
Usluge koje optina prua moraju biti krajnje efikasne i ekonomino realizovane
Korisnicima/graanima uvek se mora pomoi, uz objektivno sagledavanje svih injenica od znaaja za
reavanje zahteva korisnika/graana
Zahtevi korisnika/graana bie reavani u skladu sa pozitivnom zakonskom regulativom uz potovanje
svih prava korisnika/graanina
i sprovoenjem i stalnim poboljanjem efektivnosti sistema menadmenta kvalitetom usaglaenog sa
zahtevima standarda JUS ISO 9001:2000 to obuhvata:
Utvrivanje i ispunjavanje zahteva korisnika/graana radi poveanja njihovog zadovoljstva radom
grada
Lidersku ulogu rukovodstva u svim procesima sistema menadmenta kvalitetom
Iskorienje kreativnih potencijala svakog zaposlenog
Planiranje, sprovoenje, proveravanje i preispitivanje svih procesa sistema menadmenta kvalitetom
Upravljanje svim procesima sistema menadmenta kvalitetom na osnovu prikupljenih i analiziranih
podataka i informacija
Razvoj obostrano korisnih odnosa sa dobavljaima
Tabela 7. Struktura odbornika u skuptini grada, 2008.
69
28
21
2
2
5
4
Udeo u ukupnom broju odbornika u

optini (%)
100
40,57
30,43
2,89
2,89
7,24
5,79
5,79
4,45
Broj odbornika u optini

UKUPNO
DS
SRS
DSS
NS
SPS
G17+
PSS
SPO - LDP
Grupe gradjana
Stranke manjina
Ostali
Struktura odbornika u skuptini

grada, 2008.
DS
SRS
DSS
NS
SPS
G17+
SPO - LDP
Ostali
2.5
Istorija, tradicija i kulturno naslee
Arheoloka nalazita u gradu i okolini potvruju da su na ovom prostoru postojala naselja jo u mlaem
kamenom dobu, a da su od poetka nove ere na ovom prostoru bili Rimljani. Tokom trajanja
Nemanjike drave, u XIII i XIV veku, abac je bio u njenom sastavu i pripadao je Mavanskoj banovini.
U drugoj polovini XV veka, posle pada tadanje Srbije pod tursku vlast, Turci ovladavaju i ovim
krajevima. 1470. godine na pogodnom mestu, gde se obala Save blago uzdie, Turci podiu tvravu.
Turci novo sagraenoj tvravi i gradu koji je oko nje nastajao daju ime Bejerdelen, to u prevodu sa
turskog znai onaj koji udara sa boka. Tako lociran i utvren grad bio je znaajna turska ispostava iz
koje se moglo lako upadati u ugarsku teritoriju. Tokom dugotrajne turske vladavine kroz abac se
odvijala veoma iva trgovina izmeu krajnjih zapadnih krajeva turskog carstva i njegovih centralnih i
istonih delova. Iz tog perioda zasigurno potiu koreni trgovakog duha koji e abac proslaviti u
kasnijim vremenima. Prvi zamah u razvoju grad abac dobija po zavretku ratnih dejstava u Drugom
srpskom ustanku. Ovaj period se poklapa sa vremenom uprave prosveenog Jevrema Obrenovia,
brata keza Miloa, oveka irokih i naprednih nazora. On je apcem upravljao 15 godina, i za to vreme
je mnogo toga iz korena promenio I unapredio ukupan ivot dotadanje turske kasabe. Ono to je
najvrednije, a to je nastalo u apcu za vreme Jevremove vladavine svakako su :
Okruna i varoka bolnica i apoteka, 1826. godine, prve u Srbiji;
Osnovna kola 1826. godine, prva u Srbiji posle turske vlasti;
Glavna kola, odnosno gimnazija koja nastaje 1837. godine;
Prve pozorine predstave daju se 1840. godine;
Osniva se muziko drutvo kao pretea razvijenog muzikog ivota u Srbiji kasarna, kafana itd.
I po zavretku ere Jevrema Obrenovia razvoj apca se dinamino nastavlja. Sada on ima veliki
znaaj kao granini grad kneevine Srbije prema Austrugarskoj. Potpuno osloboenje od turske vlasti
abac doekuje, kao i cela Srbija, 1867. godine.
Drugu polovinu XIX veka u razvoju apca obeleio je njegov veoma ubrzani razvoj. Naroito je
razvijena trgovina,javljaju se poetni oblici industrijske proizvodnje, kao i tradicionalna poljoprivreda.
Zbog svog ubrzanog razvoja, kao i razvoja kafanskog ivota, zasluio je naziv Mali Pariz. Ovakvu,
gotovo idilinu sliku prekida strahovita katastrofa oliena u Prvom svetskom ratu. Posle svog velikog
postradanja abac je nazvan, kao pandan slavnom francuskom gradu, Srpski Verden. Pred sam kraj
perioda izmeu Prvog i Drugog svetskog rata, 1938. godine, u abac je premetena Hemijska industrija
Zorka koja je dotle radila u Subotici. U periodu koji obuhvata kraj XIX i poetak XX veka, abac daje
nekoliko znaajnih linosti iz oblasti kulturnog i naunog stvaralatva. Istiu se Stojan Novakovi, Dr
Laza K. Lazarevi, Janko Veselinovi, Milorad Popovi apanin i drugi.
Period posle Drugog svetskog rata je obeleen velikim entuzijazmom u izgradnji i obnovi ratom
unitenih dobara. Nosilac razvoja modernog apca je hemijska industrija Zorka. Sedamdesetih godina
preduzima se nekoliko kapitalnih poduhvata koji sasvim menjaju izgled ovog grada.
Krajem XX veka abac sa svojom periferijom dostie cifru od oko 80.000 stanovnika, to ga u
domaim uslovima ini veoma znaajnim gradom.
Prirodni resursi
Mavanski okrug ima velike privredne potencijale u oblasti poljoprivredne proizvodnje. To se moe
zahvaliti prevashodno bogato-rodnom kvalitetnom zemljitu Mave koji je pogodan za sve vrste
povrtarskih i ratarskih kultura, povoljnom klimatsko atmosferskom uticaju, i prirodnom hidrografskom
potencijalu koji, mora se istai, nije u potpunosti iskorien.
Tabela 8. Struktura zemljinih povrina, 2006.

Optina
2
(km )
Ukupna
795
povrina
Poljoprivredna
604,99
povrina
Obradive
589,82
povrine*
Obrasla umska
99,81
povrina
* podatak iz 2006. godine
Udeo u
ukupnoj
povrini
optine (%)
Udeo
optine u
povrini
istog tipa u
okrugu (%)
Okrug
2
(km )
Udeo
okruga u
povrini
istog tipa u
Srbiji (%)
Srbija (km )
100
24,35
3. 264
3,69
88.361
76,1
27,41
2.206,46
3,78
58.229,89
74,19
29,15
2.022,83
4,78
42.277,76
12,55
13,12
760,31
3,83
19.845,13
Struktura zemljinih povrina na

teritoriji optine abac, 2006.
Poljoprivredna
povrina
Obrasla umska
povrina
Ostalo
Ljudski resursi
U razvijenim drutvima glavni razvojni resurs je ljudski kapital, a njegov kvalitet bitno odredjuju
obrazovanje i vaspitanje. Savremene strategije obrazovnog razvoja temelje se na koncepciji ''drutva
koje ui''. One ne obuhvataju samo kolovanje dece i mladih nego i neformalno obrazovanje i
samoobrazovanje odraslih. Analize su pokazale da stanje kolskog i nekolskog obrazovanja ne
odgovara razvojnim potrebama naeg drutva. Visoko obrazovanje je neuskladjeno sa evropskim.
Obrazovanje odraslih, kod nas je najzaputeniji deo obrazovnog sistema.
4.1
Stanovnitvo (broj stanovnika i stopa rasta)
Tabela 9. Uporedni pregled broja stanovnika, podaci iz popisa.

1948
1953
1961
1971
1981
Broj stanovnika
75.096
82.414
94.866
107.143
119.669
u optini
Promena broja
stanovnika u
/
>7.318
>12.452
>12.277
>12.526
optini
Stopa rasta
broja
/
9,74%
15,10%
12,94%
11,69%
stanovnika u
optini
Broj stanovnika
270.053
293.169
311.916
324.427
338.247
u okrugu
Stope rasta
broja
/
7,88%
6,01%
3,85%
4,08%
stanovnika u
okrugu
Broj stanovnika
5.794.837 6.162.321 6.678.247 7.202.915 7.729.246
u Srbiji
Stopa rasta
broja
/
5,96%
7,72%
7,28
6,80%
stanovnika u
Srbiji
Uporedni pregled broja stanovnika

na teritoriji optine abac
140000
120000
100000
80000
60000
40000
20000
0
1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002
Broj stanovnika
1991
2002
123.633
128.801
>3.964
>5.168
3,31%
4,18%
339.644
346.894
0,41%
2,08%
7.822.795
7.893.125
1,19%
0,89%
Tabela 10. Procenjeni broj stanovnika u periodu 1999-2005.

1999
2000
2001
2002
Broj stanovnika
123.904
123.391
123.093
122.792
u optini
Ukupna
promena broja
/
< 513
< 298
< 301
stanovnika u
optini
Stopa rasta
broja
/
- 0,41%
- 0,24%
- 0,24%
stanovnika u
optini
Broj stanovnika
334.953
332.683
330.887
329.116
u okrugu
Stope rasta
broja
/
- 0,67%
- 0,53%
- 0,53%
stanovnika u
okrugu
Broj stanovnika
7.540.401 7.516.346 7.503.433 7.500.031
u Srbiji
Stopa rasta
broja
/
- 0,31%
- 0,17%
- 0,04%
stanovnika u
Srbiji
4.2
2003
2004
2005
122.313
121.869
121.287
< 479
< 444
< 582
- 0,39%
- 0,36%
- 0,47
327.161
325.118
322.703
- 0,59%
- 0,62%
- 0,47%
7.480.591
7.463.157
7.440.769
- 0,25%
- 0,23%
- 0,29%
Stanovnitvo prema tipu naselja
Tabela 11. Struktura stanovnitva prema tipu naselja, popis 2002.

Optina
Okrug
Broj
Uee (%)
Broj
Uee (%)
Gradsko stanovnitvo
97.569
79,39
249.787
75,77
Ostalo stanovnitvo
25.324
20,61
79.838
24,23
Ukupno stanovnitvo
122.893
100
329.625
100
Struktura stanovnitva prema

tipu naselja na teritoriji optine
abac
Gradsko
stanovnitvo
Ostalo
stanovnitvo
Srbija
Broj
Uee (%)
6.680.949
89,10
817.052
10,89
7.498.001
100
4.3
Vitalni dogaaji
Tabela 12. Vitalni dogaaji, 2006.

ivoroeni
ivoroeni na 1000 stanovnika
Umrli
Umrli na 1000 stanovnika
Prirodni prirataj
Prirodni prirataj na 1000 stanovnika
Optina
1.133
9,4
1.642
13,6
-509
-4,2
Okrug
2.870
9,0
4.566
14,3
-1.696
-5,3
Srbija
70.997
9,6
102.884
13,9
-31.887
-4,3
Tabela 13. Struktura enskog stanovnitva starog 15 godina i vie prema broju ivoroene dece,
2002.
Udeo u ukupnom broju ena
Optina
starih 15 i vie god. u optini (%)
Ukupno
53.708
100
Nije raala
13.352
24,86
1 dete
10.712
19,94
2
22.368
41,64
Rodila
3
5.056
9,41
4
1.332
2,48
5 i vie dece
837
1,55
4.4
Stanovnitvo prema branom stanju
Tabela 14. Struktura stanovnitva starog 15 i vie godina prema branom stanju i polu, 2002.
Optina
Ukupno
103.708
84,38
Neoenjeni/neudati
14.451 / 10.395
11,75 / 8,45
Oenjeni/udati
31.366 / 31.622
25,52 / 25,73
Razvedeni/razvedene
1.506 / 2.562
1,22 / 2,08
Udovci/udovice
2.227 / 8.693
1,81 / 7,07
Nepoznato (m/)
450 / 436
0,36 / 0,35
4.5
Starosna struktura stanovnitva
Tabela 15. Struktura stanovnitva prema starosti i polu, 2002.

Optina
Ukupno
stanovnitvo
0-4
5-9
10-14
Ukupno
muko
ensko
Ukupno
muko
ensko
Ukupno
muko
ensko
Ukupno
muko
ensko
122.893
59.971
62.922
5.570
2.915
2.655
6.371
3.307
3.064
7.244
3.749
3.495

100
48,79
51,20
4,53
2,37
2,16
5,18
2,69
2,49
5,89
3,05
2,84
15-19
20-24
25-29
30-34
35-39
40-44
45-49
50-54
55-59
60-64
65-69
70-74
75-79
80-84
85-89
90-94
95 i vie
nepoznato
Ukupno
muko
ensko
Ukupno
muko
ensko
Ukupno
muko
ensko
Ukupno
muko
ensko
Ukupno
muko
ensko
Ukupno
muko
ensko
Ukupno
muko
ensko
Ukupno
muko
ensko
Ukupno
muko
ensko
Ukupno
muko
ensko
Ukupno
muko
ensko
Ukupno
muko
ensko
Ukupno
muko
ensko
Ukupno
muko
ensko
Ukupno
muko
ensko
Ukupno
muko
ensko
Ukupno
muko
ensko
Ukupno
muko
ensko
8.383
4.272
4.111
8.798
4.514
4.284
8.450
4.132
4.318
8.030
4.007
4.023
8.089
3.950
4.139
9.283
4.440
4.843
10.723
5.309
5.414
9.286
4.663
4.623
6.026
2.950
3.076
6.437
3.113
3.324
7.332
3.333
3.999
6.238
2.745
3.493
3.735
1.407
2.328
1.226
419
807
252
104
148
114
40
74
18
5
13
1.288
597
691
6,82
3,47
3,34
7,15
3,67
3,48
6,87
3,36
3,51
6,53
3,26
3,27
6,58
3,21
3,36
7,55
3,61
3,94
8,72
4,32
4,40
7,55
3,79
3,76
4,90
2,40
2,50
5,23
2,53
2,70
5,96
2,71
3,25
5,07
2,23
2,84
3,03
1,14
1,89
0,99
0,34
0,65
0,20
0,08
0,12
0,09
0,03
0,06
0,01
0,00
0,01
1,04
0,48
0,56
Struktura stanovnitva prema starosti i polu na teritoriji optine abac, 2002.
Tabela 16. Struktura stanovnitva po osnovnim kontigentima, 2002.

Optina, 2002
Optina, 2005*
Broj
Udeo u ukupnom
Broj
Udeo u ukupnom
stanovnika
stanovnitvu (%)
stanovnika
stanovnitvu (%)
Predkolski uzrast 0-6
8.083
6,57
8.605
7,09
kolski uzrast 7-14
11.102
9,03
10.524
8,67
Radni kontigent 15-64
83.505
67,94
82.865
68,32
Stanovnitvo od 65 godina i vie
18.915
15,39
Punoletni 18 i vie
97.691
80,54
Fertilni 15-49
31.132
25,33
29.642
24,43
Ukupno
122.893
100
121.287
100
* procena
Tabela 17. Starosni indikatori stanovnitva, 2006.
Optina
Okrug
Srbija
Prosena starost (godine)
39,75
40,30
40,74
Oekivano trajanje ivota - mukarci (godine)
69,03
70,07
69,73
Oekivano trajanje ivota - ene (godine)
73,98
75,42
75,05
Indeks starenja*
93,76
94,71
101,39
* Indeks starenja predstavlja odnos starog (60 i vie godina) prema mladom (0-19) stanovnitvu
4.6
Polna struktura stanovnitva
Tabela 18. Polna struktura stanovnitva, 2002.

Struktura
Optina
stanovnitva u
optini (%)
Muko
59.971
48,79
ensko
62.922
51,20
Ukupno
122.893
100
Struktura
stanovnitva u
okrugu (%)
49,44
50,55
100
Struktura
stanovnitva u Srbiji
(%)
48,62
51,37
100
4.7
Etnika struktura stanovnitva
Tabela 19. Struktura stanovnitva prema etnikoj ili nacionalnoj pripadnosti, 2002.
Optina
Okrug
Udeo u ukupnom
Udeo u ukupnom
Broj
Broj
stanovnitvu (%)
stanovnitvu (%)
Srbi
118.000
96,01
317.658
96,36
Crnogorci
178
0,14
419
0,12
Jugosloveni
478
0,38
872
0,26
Albanci
8
/
15
/
Bonjaci
8
/
131
0,03
Bugari
10
/
19
/
Bunjevci
2
/
6
/
Vlasi
/
1
/
Goranci
39
0,03
42
0,01
Maari
58
0,04
97
0,02
Makedonci
82
0,06
152
0,04
Muslimani
512
0,41
1.859
0,56
Nemci
17
0,01
28
/
Romi
1001
0,81
3.235
0,98
Rumuni
25
0,02
54
0,01
Rusi
32
0,02
89
0,02
Rusini
6
/
12
/
Slovaci
9
/
26
/
Slovenci
27
0,02
69
0,02
Ukrajinci
12
/
36
0,01
Hrvati
184
0,14
363
0,11
esi
7
/
16
/
Ostali
68
0,05
138
0,04
Neopredeljeni
668
0,54
1.551
0,47
Regionalna pripadnost
26
0,02
73
0,02
Nepoznato
1.436
1,16
2.664
0,80
Ukupno
122.893
100
329.625
100
4.8
Struktura stanovnitva prema veroispovesti
Tabela 20. Struktura stanovnitva prema veroispovesti, 2002.

Optina
Broj
(%)
Pravoslavna
117.710
95,78
Katolika
303
0,24
Protestantska
96
0,07
Islamska
824
0,67
Judaistika
2
Proorijentalnih kultova
10
Pripada veroispovesti koja nije navedena
82
0,06
Vernik je, ali ne pripada nijednoj veroispovesti
Nije vernik
220
0,17
Neizjanjen
1.233
1,00
Nepoznato
2.413
1,96
Ukupno
122.893
100
Okrug
Broj
318.911
566
235
2.255
4
18
169
363
2.797
4.307
329.625
(%)
96,74
0,17
0,07
0,68
0,05
0,11
0,84
1,30
100
4.9
Struktura stanovnitva prema maternjem jeziku
Tabela 21. Struktura stanovnitva prema maternjem jeziku, 2002.

Optina
Broj
(%)
Srpski
120.882
98,36
Albanski
5
/
Bosanski
2
/
Bugarski
6
/
Vlaki
/
/
Maarski
38
0,03
Makedonski
57
0,04
Romski
594
0,48
Rumunski
23
0,01
Slovaki
8
/
Hrvatski
111
0,09
Ostali jezici
129
0,10
Nepoznato
1038
0,84
Ukupno
122.893
100
4.10
Okrug
Broj
324.892
8
77
13
2
70
108
1.741
70
21
205
295
2.123
329.625
(%)
98,56
/
0,02
/
/
0,02
0,03
0,52
0,02
/
0,06
0,08
0,64
100
Stanovnitvo prema aktivnosti
4.10.1 Struktura stanovnitva prema aktivnosti i polu
Tabela 22. Struktura stanovnitva prema aktivnosti i polu, 2002.
Ukupno stanovnitvo
Aktivno stanovnitvo
Aktivno
stanovnitvo koje
obavlja zanimanje
Lica sa linim
prihodom
Izdravano
stanovnitvo
Lica u inostranstvu
do 1 god.
ukupno
muko
ensko
ukupno
muko
ensko
ukupno
muko
ensko
ukupno
na radu
lanovi porodice
Optina
Udeo u ukupnom
stanovnitvu
optine (%)
122.893
60.875
45.384
26.862
18.522
18.697
9.227
9.470
43.052
16.186
26.866
269
198
71
100
49,53
36,92
21,85
15,07
15,21
7,50
7,70
35,03
13,17
21,86
0,21
0,16
0,05
Udeo u ukupnom
aktivnom
stanovnitvu
optine (%)
/
100
74,55
44,12
30,42
30,71
15,15
15,55
70,72
26,58
44,13
0,44
0,32
0,11
4.10.2 Struktura aktivnog stanovnitva prema vrsti zanimanja i oblasti delatnosti
Tabela 23. Struktura aktivnog stanovnitva koje obavlja zanimanje prema zanimanju i polu, 2002.
RukoZakoStruRadnici u
OsnoUsluvaoci
nodavci,
ni
poljopri- Zanavna
Sluni
maiVojfunkcio- Stru- saravredi,
tlije i
jednoNepobe- radnici
nama i
na
neri, njaci dnici i
ribarstvu i srodni
stavna
znato
nici
i
urelica
rukotehuma- radnici
zanitrgovci
ajima i
vodioci
niari
rsvtu
manja
monteri
U 1.015 2.764 6.495 2.201 4.536 15.714 3.965 3.906 2.688 257 1.290
Ukupno*
M 684
1.325 2.716 1.142 1.908
9.117
3.643 3.302 1.496 257 866
331
1.439 3.779 1.059 2.628
6.597
322
604
1.192 - 424
U
35
49
166
75
72
15.650
65
87
201
4
Poljoprivreda,
M
29
35
92
37
31
9.064
58
82
144
3
lov i umarstvo
6
14
74
38
41
6.586
7
5
57
1
U
1
1
5
1
1
Ribarstvo
M
3
1
1
1
1
2
U
4
13
3
1
5
13
4
Vaenje ruda i
M
3
10
2
4
12
3
kamena
1
3
1
1
1
1
1
U
162
432 1.707 572 455
30
1.776 2.421
682
- 129
Preraivaka
M 131
260 967 355 188
24
1.540 1.874
431
87
industrija
31
172 740 217 267
6
236
547
251
42
U
3
48
129
53
13
210
81
44
4
Energetika
M
3
31
83
30
8
208
79
26
3
17
46
23
5
2
2
18
1
U
30
59
224
79
39
852
178
351
2
Graevinarstvo M
27
37
129
43
17
846
176
306
1
3
22
95
36
22
6
2
45
1
U
455
170 614 293 2.714
4
456
177
201
41
Trgovina
M 284
86
250 171 969
2
429
170
128
26
171
84
364 122 1.745
2
27
7
73
15
U
41
8
52
62
460
32
14
84
5
Hoteli i restorani M
33
2
15
22
215
26
11
15
3
8
6
37
40
245
6
3
69
2
U
81
69
409 333 189
10
215
663
176
22
Saobraaj,
skladitenje i
M
71
44
200 231 135
8
207
656
108
16
veze
10
25
209 102
54
2
8
7
68
6
U
8
62
179
82
6
3
10
16
9
Finansijsko
M
7
24
44
21
4
2
9
4
4
posredovanje
1
38
135
61
2
1
1
12
5
U
24
183 215
53
23
1
42
18
106
7
Nekretnine i
poslovne
M
16
105
95
15
11
1
37
17
19
4
aktivnosti
8
78
120
38
12
5
1
87
3
46
285 356 217 265
1
42
36
47 240 16
Dravna uprava U
i socijalno
M
27
136 170
64
252
1
40
34
15 240 10
osiguranje
19
149 186 153
13
2
2
32
6
U
12
672 651
51
13
5
20
31
205 17 12
Obrazovanje
M
9
221 220
13
4
5
18
27
44
17
4
3
451 431
38
9
2
4
161
8
U
5
510 1.315 92
126
64
49
304
24
Zdravstveni i
M
1
188 175
24
17
52
44
48
6
socijalni rad
4
322 1.140 68
109
12
5
256
18
U
74
155 175 114 135
11
36
51
133
18
Komunalne,
drutvene i line M
21
119 102
53
38
11
32
47
99
11
delatnosti
Privatna
domainstva sa
radnicima
Eksteritorijalne
organizacije i
tela
53
36
73
61
U
M
U
M
U
38
58
290 121
Nepoznato
M
25
34
164
61
13
24
126
60
*U ukupno; M mukarci; ene.
4.11
97
21
16
5
4
146
143
3
4
77
64
13
34
134
106
28
7
996
687
309
Obrazovna struktura stanovnitva
Pismenost stanovnitva je na zavidnom nivou uz vei broj visoko obrazovanih i kreativnih pojedinaca
sposobnih da daju svoj doprinos razvoju ire drutvene zajednice uz tradicionalno vrlo razvijeno
preduzetnitvo predstavljaju veliku snagu optine.
Tabela 24. Struktura stanovnitva starog 15 i vie godina prema kolskoj spremi i pismenosti,
2002.
Optina (broj)
Optina (%)
Srbija (%)
uk
uku
mumuu- mu- en
uku-pno
ene
ene
karci
karci
pn karci
e
pno
o
6.
32
48,1 51,8
Ukupno stanovnitvo (>15) 103.708 50.000 53.708 100 48,21
51,78 1.
1
8
23
1
35
7. 21,5 78,4
ukupno
7.448
1.414
6.034
100 18,98
81,01
55
3
6
2
Bez kolske
spreme
22
7. 14,5 85,4
nepismeni
4.881
603
4.278
100 12,35
87,64
03
3
6
9
12
6. 29,7 70,2
ukupno
2.417
728
1.689
100 30,11
69,88
12
4
5
1-3 razreda
7
osnovne kole
2.
27,0 72,9
nepismeni
35
10
25
100 28,57
71,42 86
3
6
3
89
6. 41,7 58,2
4-7 razreda osnovne kole
16.217
7.533
8.684
100 46,45
53,54
84
0
9
7
1.
50
46,2 53,7
Osnovno obrazovanje
22.527
10.801 11.726 100 47,94
52,05 9.
8
1
46
2
Srednje obrazovanje
43.703
23.493 20.210 100 53,75
46,24 2. 53,9 46,0
Vie obrazovanje
4.253
2.087
2.166
100
49,07
50,92
Visoko obrazovanje
4.906
2.661
2.245
100
54,23
45,76
Nepoznato
2.237
1.283
954
100
57,35
42,64
Nepismeni ukupno
4.916
613
4.303
100
12,46
87,53
59
6.
34
8
28
5.
05
6
41
1.
94
4
13
7.
89
5
22
9.
90
2
52,6
8
47,3
1
54,1
5
45,8
4
57,6
3
42,3
6
14,6
9
85,3
0
Struktura stanovnitva starog 15 i vie godina prema kolskoj spremi i pismenosti, 2002.
4.12
Porodice i domainstva
4.12.1 Porodice
Tabela 25. Struktura porodica prema broju dece, 2002.

Optina
Broj porodica ukupno
Broj porodica bez dece
Broj porodica sa decom
Broj porodica sa 1 detetom
Broj porodica sa 2 deteta
Broj porodica sa 5 i vie dece
Broj porodica sa decom mlaom od 25 godina
Broj dece mlae od 25 godina
Prosean broj dece mlae od 25 godina po porodici
36.606
10.725
25.881
12.645
11.539
1.467
179
51
20.322
33.253
0,90
Udeo u ukupnom
broju porodica u
optini (%)
100
29,29
70,70
34,54
31,52
4,00
0,48
0,13
55,51
/
/
Tabela 26. Struktura porodica prema tipu, 2002.

Udeo u ukupnom broju porodica
u optini (%)
100
29,29
56,40
11,07
3,22
Optina
Broj porodica - ukupno
Brani par bez dece
Brani par sa decom
Majka sa decom
Otac sa decom
4.12.2
36.606
10.725
20.648
4.054
1.179
Domainstva
Tabela 27. Struktura domainstava prema broju lanova, 2002.

domainstava u optini
(%)
Broj
Ukupno
sa 1 lanom
2
3
4
5
6
7
8
9
10 i vie
Optina
Okrug
Srbija
Domainstva u optini
Prosean broj lanova

domainstva
40.303
7.694
9.428
7.964
8.500
3.589
2.127
638
224
59
80
3,05
3,13
2,97
19,09
23,39
19,76
21,09
8,90
5,27
1,58
0,55
0,14
0,19
/
/
/
Broj domainstava
45000
40000
35635
37675
40303
35000
30000
29421
25000
20000
15000
10000
5000
0
1971
1981
1991
2002
4.13
Migracije stanovnitva
4.13.1 Doseljenici
Tabela 28. Broj doseljenika po vremenskim periodima.
Udeo u odnosu na
Broj doseljenika u
ukupan broj doseljenika
optinu
u optinu (%)
1940 i ranije
602
1,03
1941-1945
691
1,18
1946-1960
10.062
17,32
1961-1970
9.813
16,89
1971-1980
9.788
16,85
1981-1990
8.471
14,58
1991-2002
15.150
26,08
nepoznato
3.512
6,04
Broj doseljenika u okrug

1.485
1.671
22.517
22.357
22.316
22.036
39.036
9.868
Tabela 29. Struktura doseljenika prema podruju sa kojeg su doseljeni, 1940-2002.

Optina
doseljenika u optinu (%)
Doseljenici - ukupno
58.089
100
Srbije - ukupno
drugog mesta iste optine
18.373
31,63
Centralne Srbije
Vojvodine
Kosova i Metohije
Crne Gore
Doseljenici iz
Bosne i Hercegovine
Hrvatske
Makedonije
Slovenije
ostalih drava
653
1,12
nepoznato
456
0,78
druge optine iste republike
23.996
41,30
druge republike-pokrajine
3.542
6,09
bivih republika SFRJ
11.069
19,05
4.13.2 Dnevne migracije
Tabela 30. Dnevne migracije prema tipu migranata, 2002.

Optina
Dnevni migranti - ukupno
Dnevni migranti
koji obavljaju
zanimanje
Dnevni migranti
koji se koluju
ukupno
u drugom naselju iste optine
u drugoj optini
u drugoj dravi
nepoznato
ukupno
uenici
studenti
u drugom naselju iste optine
u drugoj optini
u drugoj dravi
nepoznato
11.880
7.730
6.322
1.189
33
186
4.150
3.405
745
3.317
772
5
56

dnevnih migranata (%)
100
65,06
53,21
10,00
0,27
1,56
34,93
28,66
6,27
27,92
6,49
0,04
0,47
Tabela 31. Dnevne migracije stanovnitva koje obavlja zanimanje prema tipu delatnosti, 2002.
Optina
dnevnih migranata (%)
Ukupno - dnevni migranti
7.730
100
Poljoprivreda, lov i umarstvo
306
3,95
Ribarstvo
3
0,03
Vaenje ruda i kamena
18
0,23
Preraivaka industrija
2.425
31,37
Energetika (el.energija, gas, voda)
157
2,03
Graevinarstvo
648
8,38
Trgovina i opravka motornih vozila
1.104
14,28
Hoteli i restorani
170
2,19
Saobraaj, skladitenje i veze
651
8,42
Finansijsko posredovanje
60
0,77
Nekretnine i ostale poslovne aktivnosti
180
2,32
Dravna uprava i odbrana i socijalno osiguranje
479
6,19
Obrazovanje
436
5,64
Zdravstveni i socijalni rad
567
7,33
Komunalne, drutvene i line delatnosti
220
2,84
Privatna domainstva sa zaposlenim licima
/
/
Eksteritorijalne organizacije i tela
/
/
Nepoznato
306
3,95
5
5.1
Stambeni resursi
Stambena statistika
Tabela 32. Uporedni pregled broja stanova po popisima.

1971
Broj stanova u optini
28.224
broj stanova na 100 stanovnika
26
Optina
porast broja stanova (%)
/
24
Okrug
/
26
Srbija
/
1981
36.029
30
21,67
28
19,55
30
18,59
1991
39.821
32
9,53
31
8,32
32
7,98
2002
43.408
33
8,27
33
7,77
34
6,85
Tabela 33. Broj i povrina stanova, drugih nastanjenih prostorija, kolektivnih stanova i
nastanjena lica, 2002.
Optina
Okrug
Srbija
Ukupan
Prosek
prosek
Prosek
broj/povrina
po stanu
Broj stanova
46.681/2.865.210
/
125.522
2.956.516
2
Povrina stanova (m )
2.865.210
61,37
7.735.167 191.516.909
Broj lica u stanovima
122.456
2,62
326.992
7.571.052
Broj drugih nastanjenih prostorija
159
/
538
17.921
2
Povrina drugih nastanjenih prostorija (m )
6.103
38,38
17.796
602.605
Broj lica u drugim nastanjenim prostorijama
482
12,66
1.513
54.169
Brok kolektivnih stanova
5
/
16
840
Povrina kolektivnih stanova
6.724
18.993
1.243
Broj lica u kolektivnim stanovima
350
968
70.466
Tabela 34. Struktura kolektivnih stanova, 2002.
Ukupan broj kolektivnih stanova
Baraka za smetaj radnika
Dom ili hotel za samce
Studentski, aki dom i internat
Dom za decu i omladinu ometenu u razvoju
Dom za socijalno ugroenu decu
Dom za penzionere, stare i iznemogle
Dom za odrasle invalide
Manastirski, samostanski konak
Ostali kolektivni stanovi
Optina
5
1
1
2
1
Tabela 35. Struktura stanova prema vrsti i opremljenosti, 2002.

Udeo u
ukupnom
Optina
broju stanova
u optini (%)
Stanovi - ukupno
43.408
100
Stanovi u vlasnitvu fizikih lica
42.709
98,38
posebne sobe
665
1,53
Vrsta stana
garsonjere i 1-sobni
9.823
22,62
Okrug
16
2
1
2
7
4
Prosena povrina stana (m )

Optina
Okrug
Srbija
62,88
63,05
17,84
33,87
62,85
63,00
17,63
34,04
66,03
66,31
18,15
33,46
Opremljenost
instalacijama
2-sobni
3-sobni
4-sobni
5 i vie sobni
vodovodom
el. strujom
17.373
9.609
3.606
2.327
34.025
42.882
40,02
22,13
8,30
5,36
78,38
98,78
Tabela 36. Struktura stanova prema godini izgradnje, 2002.

Udeo u
ukupnom
Optina
broju stanova
u optini (%)
Stanovi - ukupno
43.408
100
do 1918. godine
1.013
2,33
1919-1945
1.826
4,20
1946-1960
5.623
12,95
1961-1970
8.452
19,47
Stanovi
1971-1980
10.785
24,84
izgraeni
1981-1990
9.086
20,93
1991-2000
4.232
9,74
2001
245
0,56
1. kvartal 2002.
61
0,14
56,52
74,25
99,98
141,26
67,47
63,09
55,82
73,48
98,78
138,48
68,05
63,11
54,47
73,68
94,34
135,95
68,16
66,24
Prosena povrina stana (m )

Optina
Okrug
Srbija
62,88
63,00
17,63
34,04
55,82
73,48
98,78
138,48
68,05
63,11
62,85
63,00
17,63
34,04
55,82
73,48
98,78
138,48
68,05
63,11
66,03
66,31
18,15
33,46
54,47
73,68
94,34
135,95
68,16
66,24
Tabela 37. Struktura nastanjenih stanova prema broju domainstava i lica, 2002.
Optina
stanova u optini (%)
Nastanjeni stanovi -ukupno
37.933
100
1 domainstvo
35.882
94,59
2 domainstva
1.858
4,89
3 domainstva
136
0,35
1 lice
6.467
17,04
2
8.329
21,95
Stanovi u kojima
stanuje
3
7.237
19,07
4
8.033
21,17
5
3.985
10,50
6
2.544
6,70
7 i vie lica
1.338
3,52
5.2
Stambena izgradnja
Tabela 38. Stambena izgradnja, 2006.

Broj stanova ukupno
Broj zavrenih stanova
Broj nezavrenih stanova
2
Prosena povrina zavrenih stanova (m )
Broj izgraenih stanova na 1000 stanovnika
Optina
1.031
610
421
13.243
1,7
Okrug
/
/
/
52.315
1,9
Srbija
/
/
/
1.308.650
2,5
Tabela 39. Vrednost izvedenih graevinskih radova, 2006.

Optina
()*
Vrednost izvedenih graevinskih radova - ukupno
24.097.303,71
Stambena izgradnja - ukupno
4.354.377,00
Stambena izgradnja u privatnoj svojini
2.854.531,41
Stambena izgradnja u ostalim oblicima svojine
1.499.845,58
* srednji godinji kurs NBS 2006. - 1 = 84,19 rsd
5.3
Udeo u vrednosti svih

graevisnkih radova (%)
100
18,06
11,84
6,22
Cene na tritu
Tabela 40. Cene stanova na tritu, 2008.

Veliina stambene jedinice
Garsonjera
Jednosobni
Dvosobni
Trosobni
Preko tri sobe
Lokacija
Centar
Periferija
Centar
Periferija
Centar
Periferija
Centar
Periferija
Centar
Periferija
Cena (/m )*
750-850
750-800
650-750
650-700
600-700
600-650
600-620
580-600
550-630
550-580
* srednji kurs NBS 1 = ? rsd
Tabela 41. Cene stanova novogradnje, 2007.

2
Prosena povrina stanova (m )

2
Cena stana (/m )*
2
Cena graevinskog zemljita (/m )
2
Cena graenja (/m )
2
Ostali trokovi (/m )
Optina
54
563,02
96,92
382,07
84,03
Beograd
62
1.423,01
400,68
821,75
200,57
Srbija (prosek)
54
1.083,67
271,51
657,60
154,55
Privreda
Privredna struktura
Dobra privredna aktivnost i pozitivan drutveni proizvod uz veliki broj privatnih preduzea, tradicionalno
razvijeno preduzetnitvo sa trgovakim nasleem, veliki broj privatizovanih preduzea koja rade,
postojanje industrijske zone sa pojaanom aktivnosti u svim oblastima, prisustvo stranih ulagaa,preko
dvadeset banaka kao i optinska podrka i jednostavnost optinskih procedura predstavljaju najjau
snagu ekonomskog razvoja.
Veliki broj nezaposlenih i nedovoljni kapaciteti u preraivakoj industriji uz nesertifikovanu
proizvodnju sa loom evidencijom o sopstvenoj ponudi kao i nedostatak sredstava, manjak institucija za
podrku privredi predstavlja veliku slabost sadanjeg privrednog ekonomskog ambijenta.
6.1
Privredna struktura po delatnostima
Tabela 42. Broj preduzea po delatnostima i veliini, 2007.

Broj preduzea
UKUPNO
Poljoprivreda i lov
umarstvo
Vodoprivreda
Ribarstvo
Proizvodnja prehrambenih
proizvoda pia i duvana
Proizvodnja tekstila i tekstilnih
proizvoda
Prerada koe i proizvodnja
predmeta od koe
Prerada drveta i proizvodi od
drveta
Proizvodnja celuloze, papira i
izdavaka delatnost i
tampanje
Proizvodnja koksa i derivata
nafte
Proizvodnja hemijskih
proizvoda i vetakih i
sintetikih vlakana
Proizvodnja proizvoda od
gume i od plastinih masa
ostalih nemetalnih minerala
Proizvodnja metala i metalnih
proizvoda
Proizvodnja maina i ureaja
Proizvodnja elektrinih i
optikih ureaja
Proizvodnja saobraajnih
sredstava
velika
12
srednja
41
ukupno
1.018
54
/
1
34
38
19
20
mala
965
54
Udeo u ukupnom broju preduzea

(%)
velika srednja mala Ukupno
1,17
4,02
94,79
100
5,30
5,30
0,09
0,09
0,29
3,33
3,71
0,09
1,86
1,95
0,39
0,39
22
22
2,16
2,16
33
36
3,24
3,53
1,76
2,05
1,76
1,85
1,08
1,08
2,45
2,63
0,58
0,67
0,09
0,29
/
3
18
21
18
19
11
11
25
27
12
13
0,09
1,17
1,26
0,09
0,29
0,38
0,29
0,09
0,09
0,09
0,09
Ostala preraivaka industrija

Preraivaka industrija ukupno
Proizvodnja i snabdevanje el.
energijom, gasom i vodom
Graevinarstvo
Trgovina na veliko i malo i
opravka motornih vozila i
predmeta za linu upotrebu
Hoteli i restorani
Aktivnosti u vezi sa
nekretninama, iznajmljivanje i
poslovne aktivnosti
Dravna uprava i odbrana i
obavezno socijalno osiguranje
Obrazovanje
Ostale komunalne, drutvene i
line uslune aktivnosti
Eksteritorijalne organizacije i
tela
24
28
15
229
250
0,58
0,39
2,35
2,74
1,47
22,49
24,54
0,19
0,19
0,29
5,69
5,98
58
61
18
419
440
0,29
1,76
41,15
43,2
10
73
5
10
77
5
0,09
0,29
0,98
7,17
0,49
0,98
7,55
0,49
82
83
0,09
8,05
8,14
0,09
0,09
9
8
9
8
0,88
0,78
0,88
0,78
13
14
1,27
1,36
0,09
Mala preduzea
Srednja
preduzea
Velika
preduzea
Tabela 43. Broj radnika u preduzeima po delatnosti i veliini preduzea, 2007.

Udeo u ukupnom broju radnika u
Broj radnika u preduzeima
preduzeima (%)
velika srednja Mala ukupno velika srednja mala Ukupno
UKUPNO
3.249
3.135 5.583 11.967 27,14
26,19 46,65
100
Poljoprivreda i lov
219
219
1,83
1,83
umarstvo
Vodoprivreda
64
64
0,53
0,53
Ribarstvo
4
4
0,03
0,03
Proizvodnja prehrambenih
102
273
247
622
0,85
2,28
2,06
5,19
proizvoda pia i duvana
Proizvodnja tekstila i tekstilnih
4
130
134
0,03
1,08
1,11
proizvoda
Prerada koe i proizvodnja
81
81
0,67
0,67
predmeta od koe
Prerada drveta i proizvodi od
103
103
0,86
0,86
drveta
Proizvodnja celuloze, papira i
izdavaka delatnost i
122
170
292
1,01
1,42
2,44
tampanje
Proizvodnja koksa i derivata

nafte
Proizvodnja hemijskih
proizvoda i vetakih i
sintetikih vlakana
gume i od plastinih masa
ostalih nemetalnih minerala
Proizvodnja metala i metalnih
proizvoda
Proizvodnja maina i ureaja
Proizvodnja elektrinih i
optikih ureaja
Proizvodnja saobraajnih
sredstava
Ostala preraivaka industrija
Preraivaka industrija ukupno
Graevinarstvo
Hoteli i restorani
poslovne aktivnosti
Dravna uprava i odbrana i
obavezno socijalno osiguranje
Obrazovanje
Eksteritorijalne organizacije i
tela
1.042
108
1.150
132
218
65
65
309
843
2,87
39
433
3,29
64
42
106
64
326
1.129
86
344
190
394
1.882
0,90
9,60
1,10
1,82
0,54
0,54
2,58
7,04
0,32
3,61
0,53
0,35
0,88
73
0,53
0,07
0,61
226
552
2,72
1,88
4,61
1.661
4.672
9,43
13,87
39,04
242
8,70
0,71
15,72
1,58
242
2,02
2,02
3,91
4,00
7,91
468
479
947
377
872
1.747
2.996
3,15
7,28
14,59
25,03
645
415
124
500
13
124
1.560
13
5,38
3,46
1,03
4,17
0,10
1,03
13,03
0,10
463
472
0,07
3,86
3,94
47
47
0,39
0,39
52
107
52
107
0,43
0,89
0,43
0,89
103
448
0,86
3,74
345
2,88
Mala preduzea
Srednja
preduzea
Velika
preduzea
Tabela 44. Struktura preduzea, ustanova i drugih pravnih lica prema oblasti delatnosti, stanje
30.06.2008.
Optina
preduzea (%)
UKUPNO
1.174
100
Industrija i rudarstvo
81
6,89
6,81
Poljoprivreda i ribarstvo
80
umarstvo
2
0,17
Vodoprivreda
Graevinarstvo
Saobraaj i veze
Trgovina
Ugostiteljstvo i turizam
Zanatsvo i line usluge
Stambeno-komunalne delatnosti
Finansijske i druge usluge
Obrazovanje i kultura
Zdravstvo i socijalna zatita
Drutveno-politike zajednice i organizacije
Izvor: Republiki zavod za statistiku
2
20
19
147
2
17
3
63
338
20
380
0,17
1,70
1,61
12,52
0,17
1,44
0,25
5,36
28,79
1,70
32,36
Tabela 45. Struktura preduzetnikih radnji po delatnostima, 12.04.2006.

Broj preduzetnikih
Udeo u ukupnom broju preduzetnikih
radnji
radnji (%)
UKUPNO
3.826
100
Poljoprivreda i lov
19
0,49
umarstvo
/
/
Vodoprivreda
/
/
Ribarstvo
/
/
/
/
Preraivaka industrija - ukupno
629
16,44
/
/
Graevinarstvo
207
5,41
1.823
47,64
Hoteli i restorani
354
9,25
262
6,84
19
0,49
230
6,01
poslovne aktivnosti
Obrazovanje
21
0,54
73
1,90
189
4,93
Trgovina
Preraivaka
industrija
Hoteli i
restorani
Saobraaj
Nekretnine
Graevinarstvo
Ostalo
Tabela 46. Struktura preduzetnikih radnji prema oblicima organizovanja, stanje 12.04.2006.
Optina
preduzetnikih radnji
(%)
UKUPNO
3.826
100
Samostalne radnje
3.730
97,49
Ortake radnje
29
0,75
Radnje iji je osniva u radnom odnosu ili penzioner
67
1,75
Tabela 47. Struktura aktivnog stanovnitva koje obavlja zanimanje po delatnostima, 2002.
Optina
aktivnog stanovnitva (%)
Aktivno stanovnitvo - ukupno
45.384
100
Poljoprivreda, lov i umarstvo
16.480
36,31
Ribarstvo
8
0,01
45
0,09
8.162
17,98
Energetika (el.energija, gas, voda)
594
1,30
Graevinarstvo
2.021
4,45
Trgovina i opravka motornih vozila
5.146
11,33
Hoteli i restorani
753
1,65
2.150
4,73
381
0,83
Nekretnine i ostale poslovne aktivnosti
762
1,67
Dravna uprava i odbrana i socijalno osiguranje
1.718
3,78
Obrazovanje
1.766
3,89
2.526
5,56
Komunalne, drutvene i line delatnosti
922
2,03
Privatna domainstva sa zaposlenim licima
/
/
Eksteritorijalne organizacije i tela
1
/
Nepoznato
1.949
4,29
6.2
Industrija
6.3
Poljoprivreda
Tabela 48. Struktura poljoprivrednog stanovnitva prema posedovanju poljoprivrednog

gazdinstva, polu i aktivnosti, 2002.
Udeo u
Udeo u polj.
ukupnom
Optina
stanovnitvu
stanovnitvu
optine (%)
optine (%)
Stanovnitvo - ukupno
122.893
100
/
Ukupno
25.324
20,60
100
Poljoprivredno stanovnitvo
Muko
13.098
10,65
51,72
ensko
12.226
9,94
48,27
Ukupno
22.553
18,35
89,05
Polj. stanovnitvo sa gazdinstvom
Muko
11.707
9,52
46,22
ensko
10.846
8,82
42,82
Ukupno
16.047
13,05
63,36
Aktivno poljoprivredno stanovnitvo
Muko
9.351
7,60
36,92
koje obavlja zanimanje
ensko
6.696
5,44
26,44
Individulani poljoprivrednici
Ukupno
15.632
12,72
61,72
Izdravano poljoprivredno
stanovnitvo
Muko
ensko
Ukupno
Muko
ensko
9.041
6.591
9.277
3.747
5.530
Tabela 49. Struktura poljoprivrednih gazdinstava prema veliini, 2002.

Udeo u ukupnom
Optina
broju gazdinstava
(%)
Gazdinstva ukupno
12.359
100
Nepoljoprivredna gazdinstva
4.537
36,71
Meovita gazdisntva
2.446
19,79
Gazdinstva bez prihoda
484
3,91
ukupno
4.892
39,58
bez zemljita
8
0,06
do 0,1 ha
3
0,02
0,1 1 ha
379
3,06
Poljoprivredna
gazdinstva
1 5 ha
2.665
21,56
5 10 ha
1.519
12,29
10 20 ha
300
2,42
Preko 20 ha
18
0,14
7,35
5,36
7,54
3,04
4,49
35,70
26,02
36,63
14,79
21,83
Udeo u ukupnom
broju polj.
gazdinstava (%)
/
/
/
/
100
0,16
0,06
7,74
54,47
31,05
6,13
0,36
Tabela 50. Struktura ukupne poljoprivredne povrine u optini prema nainu korienja, 2006.
Udeo u ukupnoj polj.
Optina (ha)
povrini (%)
Povrina ukupno
79.500
/
Poljoprivredna povrina ukupno
60.531
100
ukupno
54.142
89,44
ito
35.600
58,81
Oranice i bate
ind. bilje
1.854
3,06
povrtno bilje
5.453
9,00
krmno bilje
9.526
15,73
vonjaci
3.353
5,53
vinogradi
171
0,28
livade
1.316
2,17
panjaci
1.198
1,97
Ribnjaci, trstici i bare
351
0,57
Oranice i bate
Vonjaci
Livade
Panjaci
Ostalo
Povrtarska proizvodnja u optine abac je razvijena zbog primene intenzivnih mera agrotehnike i
navodnjavanja. Znaajni trini vikovi se plasiraju uglavnom preko kvantakih i zelenih pijaca u
okolnim gradovima. Prestankom rada ''apanke'' priinjena je neprocenjiva teta razvoju ove
proizvodnje. Dalji razvoj ove grane poljoprivrede se projektuje na proizvodnju u zatvorenim prostorima
(plastenici i staklenici).
Poslednjih nekoliko godina znaajno se poveala proizvodnja krmnog bilja to se objanjava
unapreenjem tehnologije ishrane stoke posebno preivara.
U voarskoj proizvodnji uoljivo je konstantno poveanje zasada jagodiastog voa to
predstavlja vanu injenicu za dalje unapreenje poljoprivredne proizvodnje. S obzirom da se radi o
kulturama koje su profitabilne realno je da se oekuje dalja ekspanzija ove proizvodnje i razvoj novih
sorti pogodnih za izvoz u sveem u zamrznutom stanju.
Pored jagodiastog voa razvijena je proizvodnja i drugih vrsta voa meu kojima je
najzastupljenija ljiva i vinja ije povrine iz godine u godinu poveavaju. Interesantne su za
industrijsku preradu i za izvos u sveem i preraenom stanju.
Dalji razvoj voarstva je uslovljen poveanjem trinosti proizvodnje u smislu poveanja izvoza
i prerade. Aktiviranje postojeih i izgradnja novih preradnih kapaciteta omoguie dalje poveanje ove
proizvodnje izuzetno vane za ekonomiju optine.
Jedan od ozbiljnih problema poljoprivrede je zastarela i amortizovana mehanizacija,
nedovoljan broj prikljunih maina, naroito vaan sa stanovita ekonominosti proizvodnje a time i
konkurentnosti proizvoda. Nema intenzivne poljoprivrede bez savremene mehanizacije i opreme.
Tabela 51. Struktura poljoprivredne povrine privatnih gazdinstava prema nainu korienja,
2006.
Udeo u ukupnoj polj.
Optina
povrini privatnih
(ha)
gazdinstava (%)
Povrina ukupno
79.500
/
Poljopriv. povrina privatnih gazdinstava ukupno
59.534
100
ukupno
53.280
89,49
ito
35.084
58,93
Oranice i bate
ind. bilje
1.642
2,75
povrtno bilje
5.419
9,10
krmno bilje
9.500
15,95
vonjaci
3.264
5,48
vinogradi
171
0,28
livade
1.289
2,16
panjaci
1.197
2,01
Ribnjaci, trstici i bare
333
0,55
Tabela 52. Proizvodnja pojedinih ratarskih kultura, industrijskog, povrtnog i krmnog bilja, 2006.
Udeo u ukuProsean
Prosean
Prosean
Ukupan prinos
pnom prinosu
prinos u optini
prinos u
prinos u Srbiji
u optini (t)
Srbije (%)
(kg/ha)
okrugu (kg/ha)
(kg/ha)
Preduzea i
Preduzea i
Preduzea i
zadruge 2.110
zadruge 2.846 zadruge 4.312
Penica
25.115
1,33
Privatna
Privatna
Privatna
gazdinstva
gazdinstva
gazdinstva
3.141
3.121
3.214
Preduzea i
Preduzea i
Preduzea i
zadruge 4.429
zadruge 4.556 zadruge 6.665
Kukuruz
125.334
2,08
Privatna
Privatna
Privatna
gazdinstva
gazdinstva
gazdinstva
5.148
5.148
4.982
eerna repa
200
40.000
38.621
44.550
Suncokret
533
0,13
2.050
2.060
2.065
Pasulj
882
1,61
1.428
1.268
1.224
Krompir
13.835
1,48
14.687
12.137
11.018
Detelina
11.143
2,03
5.475
4.981
4.380
Lucerka
Livade
Panjaci
33.064
7.268
1.283
2,99
0,57
0,26
8.116
2.860
1.072
7.357
2.590
912
5.808
1.896
592
Tabela 53. Proizvodnja voa i groa, 2006.
Jabuka
ljiva
Groe
Broj rodnih
stabala/rodnih
okota
Ukupan
prinos u
optini (t)
Udeo u
ukupnom
prinosu
Srbije (%)
65.400
537.790
1.179.000
(rodnnih
okota)
1.332
13.010
0,55
2,33
20,4
24,2
Prosean
prinos u
okrugu
(kg/po
jednom
stablu/okotu
)
23,4
19,8
1.428
0,39
1,2
1,1
Prosean
prinos u
optini (kg/po
jednom
stablu/okotu
)
Prosean
prinos u
Srbiji (kg/po
jednom
stablu/okotu
)
16,4
13,3
1,1
Tabela 54. Broj stoke, stanje 1.12.2006.

Optina
Goveda
Svinje
Ovce
ivina
ukupno
krave i steone junice
ukupno
krmae i suprasne nazimice
ukupno
ovce za priplod
ukupno
26.756
14.442
115.087
16.456
22.989
17.885
344.826
Udeo u ukupnom
broju u okrugu (%)
29,99
28,41
28,15
30,06
18,62
20,14
27,43
Udeo u ukupnom
broju u Srbiji /%)
2,41
2,14
2,87
2,64
1,47
1,53
2,07
Stoarska proizvodnja je poslednjih petnaest godina imala velike oscilacije u obimu proizvodnje,
naroito u tovu svinja i junadi. Nestabilni uslovi na tritu (cene, nemogunost plasmana, neredovna
plaanja i dr.) su u velikoj meri unazadili ovu proizvodnju. Podruje Mave je jedan od glavnih centara
stoarske proizvodnje u Republici Srbiji gde su relativno razvijeni kapaciteti za dranje i tov stoke
(krave, junad i svinje), to je dobra osnova za dalje unapreenje ove proizvodnje koja predstavlja vaan
izvor prihoda u selu. Oivljavanjem kapaciteta za klanje i preradu mesa oekuje se stabilizacija ove
proizvodnje i stvaranje uslova za dalji razvoj. Ono to e biti aktuelno u ovoj proizvodnji je izgradnja i
modernizacija farmi, unapreenje rasnog sastava i ishrane stoke.
Tabela 55. Prosean broj stoke, stanje 1.12.2006.
Broj goveda na 100 ha obradive povrine
Broj svinja na 100 ha oranine povrine
Broj ovaca na 100 ha poljoprivredne povrine
Optina
45
213
38
Okrug
44
232
56
Tabela 56. Prodaja i otkup poljoprivrednih proizvoda, 2006.

Udeo u ukupnom
Optina
prometu u okrugu (%)
Penica (t)
1.069
12,58
Kukuruz (t)
791
65,58
Pasulj (t)
10
100
Krompir (t)
345
93,49
Srbija
26
121
30
Udeo u ukupnom
prometu u Srbiji (%)
0,03
0,49
Jabuke (t)
ljive (t)
Groe (t)
Goveda (t)
Svinje (t)
Jaja (1000 kom.)
Mleko (1000 lit.)
6.4
127
450
329
2.104
30.040
82,93
0,14
13,67
79,29
93,01
1,20
1,80
56,93
5,38
umarstvo
Tabela 57. Poumljene povrine i poseena drvna masa, 2006.

Optina
Ukupna povrina optine (ha)
79.500
Obrasla umska povrina (ha)
9.981
liarima
Poumljeno u umi (ha)
etinarima
liarima
Poumljeno van ume (ha)
etinarima
liara
6.297
Poseena drvna masa ukupno
3
(m )
etinara
7
liara
37
Posean drvna masa tehniko
drvo (%)
etinara
86
6.5
Ukupan obim proizvodnje
6.6
Preduzea prema broju zaposlenih
Udeo u Srbiji (%)

0,89
0,50
0,26
-
Tabela 58. Veliina preduzea prema broju zaposlenih, 2007.

Broj preduzea
0 (samozaposleni)
1-10 zaposlenih
10-50 zaposlenih
50-100 zaposlenih
100-250 zaposlenih
250-500 zaposlenih
500-1000 zaposlenih
1000-5000 zaposlenih
preko 5000 zaposlenih
Nepoznato
Izvor: NBS
Optina
28
682
151
22
14
5
1
/
/
115
Udeo u ukupnom broju preduzea

u optini (%)
2,75
66,99
14,83
2,16
1,37
0,49
0,09
/
/
11,29
6.7
Makroekonomski pokazatelji
Tabela 59. Struktura narodnog dohotka po delatnostima, 2005.

Struk
Struktu
tura
ra nar.
nar.
dohotk
doho
Optina ()*
Okrug ()
au
tka u
optini
okru
(%)
gu
(%)
241.040.070,1
Ukupno
100
398.679.742,69
100
7
Po stanovniku
1.987,35
/
1.235,43
/
Nivo u odnosu
137,6
/
85,6
/
na Srbiju (%)
Poljoprivreda,
30,9
lov, umarstvo
38.510.865,49
15,97
123.213.941,52
0
i vodoprivreda
Ribarstvo
237.380,11
0,05
Vaenje ruda i
1.625,73
5.138.011,69
1,28
kamena
Preraivaka
36,8
131341602,33
54,48
147.082.456,14
industrija
9
Proizv. i
snabdev.
2.876.257,30
1,19
6.560.397,66
1,64
energijom,
gasom i vodom
Graevinarstvo 4.974.350.87
2,06
11.765.707,60
2,95
Trgovina na
veliko i malo i
16,7
43.290.105,26
17.95
66.913.555,55
opravka
8
motornih vozila
Hoteli i
1920771,92
0,79
3.959.824,56
0,99
restorani
Saobraaj,
skladitenje i
14.078.760,23
5,84
22.973.239,76
5,76
veze
Aktivnosti u
vezi sa
3.534.994,15
1,46
9.693.333,33
2,43
nekretninama i
iznajmljiv.
Zdravtsveni i
487.251,46
0,20
1.092.701,75
0,27
socijalni rad
Ostale
komunalne,
23.485,38
49.192,98
0,01
drutvene i
line usluge
* srednji kurs NBS 31.12.2005. - 1 = 85.5 rsd
Struktur
a nar.
dohotka
u Srbiji
(%)
Srbija ()
10.745.414.877,19
1.444,12
100
1.825.110.280,70
16,98
4.572.374,26
0,04
532.031.988,30
4,95
2.916.976.058,47
27,14
207.143.730,99
1,92
787.407.637,42
7,32
2.654.025.660,81
24,69
194.186.187,13
1,80
1.119.485.730,99
10,41
455.164.619,88
4,23
25.351.543,85
0,23
23.959.064,32
0,22
Tabela 60. Struktura narodnog dohotka po oblicima svojine, 2005.

Struktura nar.
Struktura nar.
Optina ()*
dohotka u
dohotka u
optini (%)
okrugu (%)
Ukupno
241.040.070,17
100
100
ukupno
224.486.233,91
93,13
91,69
Privatna
preduzea
171.172.994,15
71,01
53,40
svojina
gazdinstva i radnje
53.313.239,76
22,11
38,28
Struktura nar.
dohotka u
Srbiji (%)
100
75,65
52,58
23,07
Drutvena svojina
3.348.315,78
Zadruna svojina
1.201.754,38
Meovita svojina
5.798.795,32
Dravna svojina
6.204.970,76
1,38
0,49
2,40
2,57
2,14
0,48
1,84
3,83
3,22
0,67
6,56
13,87
Privatna
svojina
Dravna
svojina
Meovita
svojina
Drutvena
svojina
Zadruna
svojina
Tabela 61. Drutveni proizvod, 2005.

Optina ()*
Drutveni proizvod
206.570.491,22
Drutveni proizvod po stanovniku
2.182,31
Tabela 62. Osnovni podaci o preduzeima, 2005.

Optina ukupno za
sva preduzea u optini
Amortizacija ()*
18.843.660,81
Narodni dohodak ()
187.726.830,40
Materijalni trokovi ()
185.993.391,81
Drutveni proizvod ()
206.570.491,22
Broj zaposlenih
13.070
6.8
Okrug ()
278.310.467,83
Srbija ()
9.826.079.286,54
1.685,48
Udeo u okrugu (%)
Udeo u Srbiji (%)
58,40
76,29
67,31
74,22
47,93
1,20
2,27
1,32
2,10
1,24
Struktura izvoza
Tabela 63. Struktura izvoza prema vrsti proizvoda i usluga.

2005 ()*
Stoarstvo i proizvodi od mesa
16.967
Ratarstvo i proizvodi od itarica
97.764
Proizvodi od ulja i masti organskog porekla
5.240
Proizvodnja gotove hrane
3.616.393
Mineralna proizvodnja
925
Hemijski proizvodi
2.315.579
Plastika, guma i polimerni materijali
1.760.447
Proizvodi od sirove i obraene koe
64.939
Drvopreraivaka industrija
1.394.907
Proizvodnja celuloznih i fibroznih vlakana
Tekstilna proizvodnja
199.896
Proizvodnja obue i galanterije
58.685
Proizvodi od kamena, gipsa, staklo i cement
1.910.248
Proizvodi od metala
5.298.877
Mehanika oprema, maine i mehanizmi
872.234
Elektro-oprema i materijal
167.716
2006 ()*
2.016.179
298.434
9.334
9.992.268
1.025.275
2.747.616
2.111.010
707.742
2.021.542
4941
468.917
145.543
3.609.447
9.726.297
819.773
389.008
2007 ()*
4.526.035
14.604
13.842.784
112.306
4.232.636
2.330.374
1.230.778
2.732.179
5.394
72.504
383.149
1.082.824
20.496.032
1.739.377
518.329
Vozila i oprema
Optiki, fotografski i kinematografski ureaji,
medicinski/hirurki instrumenti, muziki instrumenti
Ostala dobra i proizvodi
Umetnika dela
Ostalo
Ukupno
RPK Valjevo
1.794.382
1.365.401
1.439.966
241.787
301.236
427.563
336.157
902.750
21.055.893
722.641
20.704
38.503.318
853.113
978
286.129
56.327.054
2006 ()*
665.918
8.924.978
59.254
28.720.004
133.164
38.503.318
2007 ()*
1.020.984
15.906.049
38.226.842
1.173.179
56.327.054
* srednji kurs NBS 31.12.2005. - 1 = 85,5 rsd

6.9
Struktura izvoza prema destinaciji
Tabela 64. Struktura izvoza prema destinaciji.

Zemlje centralne i istone Evrope
Evropska Unija
SAD i Kanada
Bive jugoslovenske republike
Ostalo
Ukupno
RPK - Valjevo
2005 ()*
451.257
3.821.256
10.857
16.443.663
328.860
21.055.893

Bive
jugoslovenske
republike
Evropska Unija
Zemlje centralne i
istone Evrope
Ostalo
Javne finansije
6.10
Prihodi optinskog budeta
Tabela 65. Struktura prihoda optinskog budeta, 2006.
16.389.737,49
15.664.200,02
-
Struktura
prihoda u
optini (%)
100
95,57
-
Struktura prihoda
(u proseku) u
Srbiji (%)
0,99
1,00
-
725.537,47
4,42
0,98
Optina ()*
Ukupni prihodi
Tekui prihodi
Primanja od prodaje nefinansijske imovine
Primanja od zaduenja i prodaje finansijske
imovine
6.11
Rashodi optinskog budeta
Tabela 66. Struktura rashoda optinskog budeta, 2006.

Optina ()*
Budetski rashodi, UKUPNO
16.084.843,80
Tekui rashodi
10.756.218,07
Izdaci za nabavku nefinansijske imovine
5.328.008,07
Izdaci za otplatu kredita i nabavku finansijske
617,65
imovine
Ostvareni suficit
304.893,69
100
66,87
33,12
Struktura
rashoda (u
proseku) u Srbiji
(%)
1,02
0,89
1,55
1,89
0,40
Struktura
rashoda u
optini (%)
Ustanove
6.12
Javna komunalna preduzea
Tabela 67. Spisak javno-komunalnih preduzea.

Br.
Naziv preduzea
Delatnost
1
KP Parking abac
Odravanje, ureenje i korienje parkinga i javnih garaa
2
JKP Toplana abac
JKP Vodovod abac
JKP Stari grad
6.13
1.Proizvodnja, distribucija pitke vode

2.Odvoenje i preiavanje otpadne vode
3.Naplata usluga
4.Kontrola kvaliteta vode
1.Odstranjivanje otpadaka i smea, sanitarne i sline
aktivnosti (to ini osnovnu delatnost preduzea)
2.Pogrebne i pratee aktivnosti
3.Ureenje i odravanje parkova, zelenih i rekreacionih
povrina
4.Gajenje povra, cvea i ukrasnog bilja
5.Odravanje pijaca i pruanje usluga na njima
6.Uzgoj i iskoriavanje uma
7.Ruenje i razbijanje objekata
8.Grubi graevinski radovi i specifini radovi niskogradnje
9.Postavljanje elektrinih instalacija i opreme
10.Trgovina na veliko cveem i rastinjem
Javna preduzea
Tabela 68. Spisak javnih preduzea.

Br.
Naziv preduzea
1
Proizvodnja I distribucija toplotne energije
JP RTV abac
JSP Stan
Delatnost
Proizvodnja, priprema i emitovanje informativnog radio i TV
programa)
1.Odravanje i ienje zajednikih elemenata stambenih
zgrada i naplata naknade za odravanje
2.Investicione usluge izgradnje stanova i zavrni radovi u
graevinarstvu
3.Naplata dospelih anuiteta ranije odobrenih kredita za
kupovinu stanova izgraenih iz sredstava Fonda solidarnosti
4. Izdavanje u zakup poslovnog prostora u dravnoj svojini i
naplata zakupnine za lokale date JSP Stan u na
odravanje i korienje
JP za upravljanje graevinskim
zemljitem
JUP Plan
JP Sportski centar abac
6.14
1. Pribavljanje, ureivanje graevinskog zemljita i

davanje graevinskog zemljita u zakup
2. Investiranje u izradu geodetske, urbanistike i
projektno tehnike dokumentacije
Obavljanje strunih poslova urbanistikog planiranja i
ureenja prostora, prostornog planiranja i izrada situacionih
planova, geodetsko premeravanje, premeravanje granica,
kartografsko i prostorno informisanje i projektovanje
graevinskih objekata.
Delatnost sportskih arena i stadiona
Finasijke institucije
Tabela 69. Spisak poslovnih banaka.

Br.
Naziv institucije
1
AGROBANKA A.D. BEOGRAD
2
AIK BANKA A.D. Ni
3
ALPHA BANK SRBIJA A.D. BEOGRAD
4
BANCA INTESA A.D. BEOGRAD
5
CREDY BANKA A.D. KRAGUJEVAC
6
AANSKA BANKA A.D. AAK
7
ERSTE BANK
8
EUROBANK EFG TEDIONICA A.D. BEOGRAD
9
FINDOMESTIC BANKA A.D. BEOGRAD
10
HYPO ALPE-ADRIA-BANK A.D BEOGRAD
11
KBC BANKA A.D. BEOGRAD
12
KOMERCIJALNA BANKA
13
MARFIN BANK A.D.
MERIDIAN BANK-CREDIT AGRICOLE GROUP A.D. NOVI
14
SAD
15
METALS BANKA A.D. NOVI SAD
16
NATIONAL BANK OF GREECE A.D. BEOGRAD
17
NLB LHB BEOGRAD A.D. BEOGRAD
18
OTP BANKA SRBIJA A.D. NOVI SAD
19
PANONSKA BANKA A.D. NOVI SAD
20
PIRAEUS BANK A.D. BEOGRAD
21
POTANSKA TEDIONICA A.D. BEOGRAD
22
PRIVREDNA BANKA A.D. BEOGRAD
23
PROCREDIT BANK A.D. BEOGRAD
24
RAIFFEISEN BANKA A.D. BEOGRAD
25
SOCIETE GENERALE YUGOSLAV BANK A.D. BEOGRAD
26
SRPSKA BANKA A.D.
27
UNICREDIT BANK A.D. BEOGRAD
28
UNIVERZAL BANKA A.D. BEOGRAD
29
VOJVOANSKA BANKA A.D. NOVI SAD
30
VOLKSBANK SRBIJA
Tabela 70. Spisak osiguravajuih drutava.

Br.
Naziv institucije
1
DDOR NOVI SAD ADO NOVI SAD
Broj filijala u optini

1 filijala, 1 ekspozitura
1 filijala
1 filijala
1 filijala
1 filijala
1 filijala
1 filijala
1 filijala
1 filijala
1 filijala
1 filijala
1 filijala
1 filijala
1 filijala
1 filijala
1 filijala
1 filijala
1 filijala
1 filijala
1 filijala
1 ekspozitura
1 filijala
1 filijala
1 filijala
1 filijala
1 filijala
1 filijala
1 filijala
1 filijala
1 filijala
Broj filijala u optini

1 ekspozitura
2
3
4
5
6
KOMPANIJA DUNAV OSIGURANJE

AD ZA OSIGURANJE KOPAONIK
DELTA GENERALI OSIGURANJE ADO BEOGRAD
WIENER STADTISCHE OSIGURANJE ADO BEOGRAD
UNIQA AKCIONARSKO DRUTVO ZA OSIGURANJE
BEOGRAD
1 filijala
1 ekspozitura
Regionalni centar
1 filijala
1 filijala
Investicije
6.15
Ostvarene investicije u privatnom sektoru
Tabela 71. Ostvarene investicije u poslednjih 5 godina, 2008.

Tip
Vrednost
Br. Naziv kompanije
Zemlja porekla
investicije*
investicije ()
MILORAD
1 PANTI Fiziko Srbija
Privatizacija
318.630,00
lice
OMNI STOCK
2
Srbija
Privatizacija
353.675,00
DOO
RADE NIKOLI
3
Srbija
Privatizacija
267.615,00
Fiziko lice
FARMAKOM MB
4
Srbija
Privatizacija
684.630,00
DOO
5
ENMON D.O.O.
Srbija
Privatizacija
FARMAKOM MB
6
Srbija
Privatizacija
121.262,00
DOO
ALAS
7
Austrija
Privatizacija 4.175.000,00
INTERNATIONAL
DUKO
8
VASILJEVI
Srbija
Privatizacija
61.300,00
Fiziko lice
9 TINA 2000
Srbija
Privatizacija
90.730,00
IVORAD
10 JOVANOVI
Srbija
Privatizacija
66.500,00
Fiziko lice
11 AMASIS DOO
Srbija
Privatizacija
384.260,00
NIKO BORII
12 (konzorcijum)
Srbija
Privatizacija
341.560,00
Jela (abac)
MIROSLAV
13 BOGIEVI
Srbija
Privatizacija 7.028.000,00
Fiziko lice
PREDRAG
14 FILIPOVI
Srbija
Privatizacija
131.000,00
Fiziko lice
BORISLAV
15 KNEEVI
Srbija
Privatizacija
6.400,00
Pravno lice
DRAGOLJUB
16
VASI Fiziko
Srbija
Privatizacija
103.000,00
lice
DRAGAN GAJI
17
Srbija
Privatizacija
1.400,00
Fiziko lice
VOJISLAV
18
NINKOVI
Srbija
Privatizacija
89.000,00
Fiziko lice
RADOJICA
19
Srbija
Privatizacija
PRIJOVI
Broj novih
radnih mesta
Godina
investicije
2003.
2003.
2005.
2006.
2008.
2004.
2003.
2003.
2003.
2003.
2003.
2003.
2004.
2003.
2003.
2003.
2007.
2007.
2008.
(KONZORCIJUM)
Fiziko lice
SLOBODAN
TEODOROVI
20
Srbija
Privatizacija
(KONZORCIJUM)
Fiziko lice
21
Mercator
Slovenija
Grinfild
22
Intercell
Italija
Grinfild
23
Interex
Francuska
Grinfild
UKUPNO
/
/
* tip investicije: privatizacija, braunfild ili grinfild
6.16
738.000,00
2007.
16.000.000,00
12.000.000,00
5.000.000,00
48.000.000,00
250
20
52
322
2008.
2008.
2006.
/
Broj novih
radnih mesta
Godina
investicije
50
2009.
20
2009.
2009.
2010.
2011.
Planirane investicije u privatnom sektoru
Tabela 72. Planirane investicije u naredne 2 godine, 2008.

Tip
Vrednost
Br. Naziv kompanije
Zemlja porekla
investicije*
investicije ()
SAVRO DOO
1
Srbija
Greenfield
500.000,00
ZVEZD
2 SAJAM - FAIR
Slovenija
Greenfield
2.000.000,00
3
4
5
6
7
6.17
AD MLEKARA
ABAC
Srbija
Greenfield
19.000.000,00
100
Srbija
Greenfield
700.000,00
15
Srbija
Greenfield
700.000,00
15
Srbija
Geenfield
250.000,00
10
FRUTTI DOO
Srbija
Greenfield
1.000.000,00
30
UKUPNO
24.150.000,00
240
PRODAJNO
SERVISNI
CENTAR
VUKOVI DOO
ALFA
COMMERCE
GRADINA SPA
DOO ABAC
2009.
2009.
2010.
2010.
2011.
2009.
2010.
2011.
/
Struktura investicija
Tabela 73. Struktura direktnih stranih ulaganja prema zemlji porekla.

Naziv drave
2006 ()*
2007 ()*
Slovenija
Italija
Francuska
5.000.000,00
UKUPNO
5.000.000,00
2008 ()*
16.000.000,00
12.000.000,00
28.000.000,00
Tabela 74. Struktura ostvarenih investicija prema karakteru izgradnje i tehnikoj strukturi, 2006.
Udeo u ukupnim
Optina ()*
investicijama u optini (%)
Ukupne investicije
40.639.303,95
100
Karekter
Novi kapaciteti
7.258.272,95
17,86
izgradnje
Rekonstrukcija, dogradnja i proirenje

Odravanje
Graevinski radovi
Oprema sa montaom domaa
Tehnika
struktura
Oprema sa montaom uvozna
Ostalo
6.18
8.610.167,47
24.770.863,52
19.170.412,16
10.066.433,06
11.006.746,64
395.712,07
21,18
60,95
47,17
24,77
27,08
0,97
Indutsrijske zone i industrijski parkovi
Tabela 75. Spisak industrijskih zona i parkova.

2
Povrina (m )
Br.
Naziv lokacije
Severozapadna
radna zona
Istona zona
ukupno
6.000.000,00
460.000,00
raspoloivo
5.550.000,00
310.000,00
Vlasnitvo
(%)
priva- dratno
vno
100%
100%
Raspoloiva
komunalna
infrastruktura
Prosena
cena
2
(/m )
Prilazni put, visoko

naponska elektro
mrea, vodovod,
kanalizacija, gas,
telefon
Prilazni put, visoko
naponska elektro
mrea, vodovod,
kanalizacija,
telefon
Tabela 76. Spisak kompanija smetenih u industrijskim zonama/parkovima, 2008.

B
IZ/I
r
Naziv kompanije
Delatnost
P
.
Severozapadna radna zona
1 INTERCELL
Proizvodnja papirnih vrea za industriju
IZ
2 AD MLEKARA ABAC
Proizvodnja mlenih proizvoda
IZ
3 ELIXIR GROUP
Proizvodnja,otkup, prerada voa
IZ
(SEMENARSTVO)AGROMA
4
Gajenje ita i drugih useva i zasada
IZ
RKET
5 (PROTEINKA)MAGNA VITA
Proizvidnja stone hrane
IZ
Istona zona
1.FARMAKOM MB ABAC
Uvoz sirovina za obojene metale,boje i
lakove, pesticide i mineralna
ubriva,proizvodnja industrijskih vrea,
folija za poljoprivredu i graevinarstvo
2.AD MLEKARA ABAC
Proizvodnja mlenih proizvoda
3.PIK 7.JULI DEBRC
KONCERN FARMAKOM MB
Ratarska i povrtarska proizvodnja
6
IZ
ABAC
4.LIVNICA POEGA
Livenje gvoa
5.INDUSTRIJSKI KOMBINAT GUA
Proizvodnja odlivaka od sivog,nodularnog i
elinog liva
6. ZAJAA RUDNICI I TOPIONICA
Proizvodnja olovno-antimonske legure tipa
ZL1 i ZL2
7.FABRIKA AKUMULATORA SOMBOR
6,8/m
(zakup na
period od
99 godina)
1/m
(zakup na
mesenom
nivou)
Broj
radnika
Vrednost
investicije (Stalna
imovina) ()
20
422
59
12.000.000
16.011.752
14.171.130
11
1.979.532
102
5.053.688
233 (ceo
sistem
oko
2.000
radnika)
63.259.027
Proizvodnja akumulatora,elija i baterija

HEMOFARM KONCERN
ZORKA PHARMA
8 BMR DOO ABAC
7
9 ZORKA COLOR AD ABAC

GRAEVINSKO
1
PREDUZEE DUMAA AD
0
ABAC
1
INTER-KOP
1
PREDUZEE ZA
1 RECIKLAU SIROVINA
2 INOS NAPREDAK AD
ABAC
1
TRANSVER DOO MIAR
3
Proizvodnja farmaceutskih preparata
IZ
496
21.816.741
Proizvodnja i prodaja metalnih proizvoda

Proizvodnja boja,lakova i slinih
premaza,grafikih boja i kitova
IZ
190
1.184.983
IZ
164
6.537.796
Izgradnja saobraajnica,pista i sl.
IZ
180
1.357.201
Graevinarstvo,transport,proizvodnja,trgovi
na
IZ
645
14.137.271
Reciklaa metalnih otpadaka i ostataka
IZ
79
1.148.074
Prevoz robe u drumskom saobraaju
IZ
26
655.488
Izvor: NBS Finansijski izvetaji za 2007. godinu
6.18.1 Lokacija industrijskih zona/parkova

SEVEROZAPADNA RADNA ZONA povrine 600 ha, udaljena od centra grada 5 km, od autoputa
Beograd-Zagreb (E70) 20 km, magistralnog puta M 19 (Beograd-Obrenovac-abac-Loznica-Mali
Zvornik) 5 km, magistralnog puta M 21 (Novi Sad-Ruma-abac-Valjevo-Uice) 6 km, eleznike stanice
5 km, renog pristanita 7 km.
ISTONA ZONA se nalazi na 98. kilometru plovnog puta reke Save, na pravcu magistralnih puteva M19 i M-21.Istona zona je povezana u mreu eleznica Srbije industrijskim kolosekom u duini od 3000
metara. U okviru Istone zone se nalazi A.D. Slobodna zona, koje se prostire na povrini od 46 ha, od
ega je oko 31 ha slobodno za davanje u zakup.
Detaljnije informacije o poloaju Severozapadne radne zone:
www.sabacgis.org
www.gradjevinskosabac.co.yu
www.sabac.org
6.18.2 Topografske karakteristike lokacija

U Severozapadnoj radnoj zoni, kao i u Istonoj zoni preovladava ravniarski reljef.
6.18.3 Saobraajni pristupi
Veza Severozapadne radne zone sa autoputem Beograd Zagreb (E70) ostvaruje se regionalnim
putem abac-Sremska Mitrovica, veza Severozapadne radne zone sa magistralnim putevima M19 i
M21 ostvaruje se lokalnim putevima ( svi su asfaltirani). Plan detaljne regulacije sadri trase za
izgradnju industrijskih eleznikih koloseka kroz Severozapadnu radnu zonu, ime bi se zona povezala
u mreu eleznice Srbije, a potencijalnim investitorima na raspolaganju bio i elezniki saobraaj.
Istona zona vezu sa autoputem ostvaruje magistralnim putevimaM-19 i M-21, na ijim pravcima se i
nalazi, povezana je u mreu eleznica Srbije industrijskim kolosekom u duini od 3000 m.
6.18.4 Zoniranje
Severozapadna radna zona
6.18.5 Sastav tla

Severozapadna radna zona: ernozem, gajnjaa, aluvijum, ritska crnica.
Istona radna zona: pesak, ljunak
6.18.6 Raspoloiva komunalna infrastruktura
SEVEROZAPADNA RADNA ZONA povrine 600 ha raspolae kompletnom infrastrukturom (prilazni

put, visoko naponska elektro mrea, vodovod, kanalizacija, gas, telefon)
ISTONA ZONA povrine 46 ha raspolae kompletnom infrastrukturom, osim gasom (prilazni put,
visoko naponska elektro mrea, vodovod, kanalizacija,telefon)
6.18.7 Trokovi vezani za izgradnju kapaciteta i poslovanje u industrijskim zonama/parkovima
SEVEROZAPADNA RADNA ZONA
Stepen zauzetosti definisanim Planom detaljne regulacije
Severozapadna radna zona" iznosi 40% , a to znaci da objekat u osnovi po hektaru povrsine ne moe
zauzimati vise od 4 000 metara kvadratnih. Stepen izgradjenosti je 1,2, dok je maksimalna spratnost
objekta pr+2+pt. Zemljiste se daje u zakup potpuno komunalno opremljeno fekalnom kanalizacijom,
atmosferskom kanalizacijom, gradskim vodovodom, distributivnom gasnom mrezom, tt kanalizacijom,
strujom visokog napona u parceli i asfaltiranom saobracajnicom do parcele. Cena po metru kvadratnom
potpuno komunalno opremljenog zemljista u severnom delu Severozapadne radne zone ( namenjenog
za industrijsku proizvodnju koja zadovoljava ekoloske standarde definisane u gore pomenutom planu)
iznosi 6,8 , dok u zapadnom delu iste ( namenjenog za usluzne, servisne delatnosti i zanatsku
proizvodnju) iznosi 7,83 .
ISTONA ZONA
Zemljite se daje u zakup po ceni od 1/m na mesenom nivou, kompletno
infrastrukturno opremljeno, izuzev gasom.
6.18.8 Programi za obuku radne snage

Filijala Nacionalne slube za zapoljavanje u apcu organizuje programe dodatnog obrazovanja i
obuke koji se realizuju za potrebe trita rada u cilju pripreme nezaposlenih lica za zapoljavanje i
samozapoljavanje kao i za potrebe poznatog poslodavca u cilju osposobljavanja nezaposlenih i
vikova zaposlenih za obavljanje zadataka i poslova prema zahtevu i potrebama poslodavaca.
ZA NEZAPOSLENA LICA PREDVIENI SU SLEDEI PROGRAMI:
Nezaposlena lica koja nemaju poloen pripravniki ili struni ispit
Program pripravnika
Program pripravnika volontera
Program praktikanata
Nezaposlena lica koja ele da steknu novo zanimanje ili vii stepen u okviru svog zanimanja
Programi prekvalifikacije i dokvalifikacije
Nezaposlena lica koja ele da obavljaju poslove koje nudi poznati poslodavac
Program osposobljavanja za poslove radnog mesta
Nezaposlena lica koja ele da dopune svoja znanja i vetine
Programi dodatnih znanja i vetina
Nezaposlena lica na magistarskom studijama
Program sufinansiranja nezaposlenih lica upisanih na magistarske studije
Nezaposlena lica koja nisu zavrila osnovnu kolu, a trae posao
Program osnovnog obrazovanja
ZA POSLODAVCE KOJI NEMAJU ODGOVARAJUE LJUDE U SVOM TIMU PREDVIENI SU
SLEDEI PROGRAMI:
Program
Program
Program
Program
Program
pripravnika
pripravnika volontera
praktikanata
dokvalifikacije i prekvalifikacije
osposobljavanja za poslove radnog mesta
Pored obezbeivanja kvalitetne radne snage kroz programe dodatnog obrazovanja i obuke i finansijske
podrke filijala NSZ u apcu nudi i savetodavne usluge u izboru, oblikovanju i organizaciji programa
obuke.
6.18.9 Finansijska pomo

Grad abac je u toku 2007. i 2008. godine iz budetskih sredstava izdvojio 11.500.000,00 din. za
dodelu sredstava za subvencionisanje kamatne stope za kredite namenjene razvoju privrednih
subjekata i poveanju zaposlenosti na teritoriji grada apca, to je dovelo do stvaranja 290 novih radnih
mesta.
6.18.10 Poreske olakice
U novembru 2008. godine je poela realizacija programa podsticanja zapoljavanja ena starijih od 50 i
mukaraca starijih od 55 godina, koji se sastoji u tome da poslodavci koji zaposle ove kategorije
stanovnitva samo imaju obavezu isplate neto zarada, dok e se novana sredstva za poreze i
doprinose obezbediti iz gradskog budeta.
6.19
Porezi - lokalni,nacionalni
T A R I F A
LOKALNIH ADMINISTRATIVNIH TAKSI
TARIFNI BROJ : 1
Za zahtev, molbu, predlog, prijavu i drugi podnesak ako Odlukom nije drugaije propisano 150,00
Za davanje miljenja o primeni Gradskih odluka...................................................................... 900,00
NAPOMENA : Taksa po ovom tarifnom broju ne plaa se za naknadne podneske kojima
stranka zahteva samo bre postupanje po ranije podnetom zahtevu, odnosno podnesku.
TARIFNI BROJ : 2
Za reenja, uverenja i druge isprave, dokumenta i radnje koje donose ili preduzimaju organi iz lana 2.
ove Odluke, ako ovom Odlukom i Tarifom nije drugaije propisano ................................................... 300,00
NAPOMENA : Ako se donosi jedno reenje, uverenje ili druga isprava po zahtevu vie lica
obveznika plaanja takse, taksa po ovom tarifnom broju plaa se onoliko puta koliko ima lica kojima se
reenje, uverenje ili druga isprava uruuje.
TARIFNI BROJ : 3
Za albe koje se ulau na akte iz tarifnog broja 2, gde su dozvoljene, ako ovom Odlukom i Tarifom nije
drugaije propisano ............................................................................................................................. 150,00
Ako se u istoj upravnoj stvari podnosi jedna alba protiv vie reenja od strane vie lica
obveznika takse, taksa iz ovog tarifnog broja plaa se prema broju reenja koja se osporavaju albom.
TARIFNI BROJ : 4
4.1. ZA IZDAVANjE OBAVETENjA
bez uviaja ....................................................................................................................... 780,00
sa uviajem ................................................................................................................... 1.380,00
4.2. ZA IZDAVANjE IZVODA IZ URBANISTIKOG PLANA ............................................. 1.700,00

4.3. ZA IZRADU AKATA O URBANISTIKIM USLOVIMA
A. Stambeni i stambeno-poslovni objekti :
individualni stambeni i stambeno-poslovni objekti ........................................................ 3.000,00
porodini stambeni i stambeno-poslovni objekti (do etiri stambene jedinice) .......... 4.400,00
vieporodini stambeni i stambeno-poslovni objekti (preko etiri stambene jedinice) . 7.100,00
B. Poslovni objekti :
manji poslovni objekti (do 100 m) ................................................................................ 4.400,00
vei poslovni objekti (preko 100 m) ............................................................................. 7.100,00
poslovni kompleksi povrine parcele do 1 ha .............................................................. 9.750,00
industrijski objekti i poslovni kompleksi povrine parcele preko 1 ha ......................... 13.800,00
-2V. Objekti komunalne infrastrukture, sportski i drugi objekti....................................... 4.400,00

G. Ekonomski objekti :
ekonomski objekti povrine objekta manje od 100 m ................................................. 3.000,00
ekonomski objekti povrine objekta vee od 100 m .................................................... 4.400,00
D. Poljoprivredni objekti Farme povrine objekta vee od 300 m ............................ 7.100,00

4.4. ZA POTVRIVANjE IDEJNOG PROJEKTA
individualni stambeni i stambeno-poslovni objekti ........................................................ 1.500,00
porodini stambeni i stambeno-poslovni objekti (do etiri stambene jedinice) ............. 2.200,00
vieporodini stambeni i stambeno-poslovni objekti (preko etiri stambene jedinice) . 3.000,00
vei poslovni objekti (preko 100 m) ............................................................................ 4.200,00
poslovni kompleksi povrine parcele do 1ha ................................................................ 5.550,00
industrijski objekti i poslovni kompleksi povrine parcele preko 1 ha .......................... 6.900,00
V. Objekti komunalne infrastrukture, sportski i drugi objekti........................................ 2.900,00

ekonomski objekti povrine objekta manje od 100 m ................................................. 1.500,00
ekonomski objekti povrine objekta vee od 100 m ................................................... 2.200,00
D. Poljoprivredni objekti Farme povrine objekta vee od 300 m ............................ 2.900,00

4.5. ZA IZDAVANjE ODOBRENjA ZA IZGRADNjU OBJEKTA REENjE ......................... 900,00
4.6. ZA IZDAVANjE ODOBRENjA ZA IZGRAENI
OBJEKAT U POSTUPKU LEGALIZACIJE REENjE
individualni stambeni i stambeno-poslovni objekti ....................................................... 1.880,00
vieporodini stambeni i stambeno-poslovni objekti (preko etiri stambene jedinice) 3.200,00
poslovni kompleksi povrine parcele do 1 ha ............................................................... 5.900,00
industrijski objekti i poslovni kompleksi povrine parcele preko 1 ha ........................... 7.250,00
V. Objekti komunalne infrastrukture, sportski i drugi objekti........................................ 3.200,00

ekonomski objekti povrine objekta manje od 100 m .................................................. 1.870,00
D. Poljoprivredni objekti-farme povrine objekta vee od 300 m ................................ 3.200,00
4.7. ZA PRIJAVU PRIPREMNIH RADOVA, PRIJAVU POETKA IZVOENjA RADOVA I

PRIJAVU ZA LEGALIZACIJU ................................................................................................900,00
-34.8. ZA KONTROLU TEMELjA
individualni stambeni i stambeno-poslovni objekti ........................................................... 850,00
vieporodini stambeni i stambeno-poslovni objekti (preko etiri stambene jedinice.. 1.200,00
poslovni kompleksi povrine parcele do 1 ha ............................................................... 2.100,00
industrijski objekti i poslovni kompleksi povrine preko 1 ha ........................................ 2.800,00
V. Ekonomski objekti :
ekonomski objekti povrine objekta manje od 100 m ..................................................... 850,00
G. Poljoprivredni objekti-farme povrine objekta vee od 300m ................................. 2.500,00

4.9.ZA UPOTREBNU DOZVOLU ............................................................................................ 900,00
4.10.ZA POTVRIVANjE URBANISTIKOG PROJEKTA ............................................... 10.000,00
TARIFNI BROJ : 5
5.1. Za formiranje Komisije za tehniki pregled objekta ................................................... 120,00
5.2. Za izdavanje upotrebne dozvole :
za objekte graana........................................................................................................... 220,00
za objekte pravnih lica...................................................................................................... 670,00
5.3. Za izdavanje odobrenja za raskopavanje javne povrine .......................................... 670,00

5.4. Za zahtev za izdavanje odobrenja za zauzee javnih povrina (stolovima, ulinim
tezgama, reklamnim panoima, graevinskimi drugim materijalom i sl.) ........................ 150,00
5.5. Za zahtev za izdavanje duplikata reenja...................................................................... 280,00
TARIFA
LOKALNIH KOMUNALNIH TAKSA
Tarifni br. 1.
Taksa za korienje prostora na javnim povrinama ili ispred poslovnih prostorija u poslovne
svrhe osim prodaje tampe knjiga i drugih publikacija, plaa se srazmerno korienju po jednom
metru kvadratnom i to:
1. Za korienje javne povrine ispred
Dinara dnevno
u sledeim ulicama od centra grada:
- Marala Tita do raskrsnice Stojana Novakovia i
Laze Lazarevi, Masarikova do raskrsnice Vojvode Mii
i Koste Abraevi, Karaoreva do raskrsnice Vlade Jovanovi i Milana Belovukovi, Cara Duana do ul. Duana
Ostoji i Dobropoljske i prostor na Trgu revolucije ispred
poslovnih objekata ''Kifla'' i ''Zeleni venac'' .................................................................................9,00
- na prostoru oivienom ulicama Janka Veselinovia, tefice
Kosijer, Vojvode Miia, Koste Abraevi, V.Karadia, Partizanske i u ulici N.Jerkovi, sem ulica navedenih u alineji 1. ...................................................7,00
u ostalim delovima grada na gradskom podruju........................................................................5,00
- na seoskom podruju .................................................................................................................2,00
2. Za korienje (zauzee) javnih povrina:

na trotoarima (po reenju nadlenog organa) ....................................................................... 12,00
na trotoarima (bespravno zauzee) ...................................................................................... 24,00
na pijacama ........................................................................................................................... 20,00
na vaarima ........................................................................................................................... 30,00
na ostalim mestima .............................................................................................................. 12,00
Izuzetno, za korienje prostora u dane novogodinjih i osmomartovskih praznika i vaara,
zauzee prostora, za ulinu prodaju, po odobrenju nadlenog organa, plaa se u iznosu od i to:
Dinara po m
u trajanju do 3 dana............................................................................................................. 160,00
u trajanju do deset dana...................................................................................................... 100,00
Taksa za korienje prostora na javnim povrinam za javne manifestacije zabavnog karaktera
plaa se na sat..................................................................................................................... 8.500,00
Naplatu takse iz take 1. i 2. alineje 1,2. i 5. i iz stava 2. i stava 3. ovog tarifnog broja vri
Gradska uprava abac u postupku izdavanja odobrenja za korienje prostora, odnosno u postupku
inspekcijskog nadzora ako je zauzee bespravno.
Naplatu komunalne takse iz take 2. alineja 3. i 4. vri JKP ''Stari grad'' istovremeno sa
naplatom svojih usluga, odnosno naknade, a na seoskom podruju mesna zajednica koja sredstva
uplauje na raun mesne zajednice.
Tarifni broj 2.
Dinara/kom.
Taksa za dranje sredstava za igru plaa se godinje, i to:
za tombolu ...................................................................................................................... 24.000,00
za bilijar ................................................................................................................................. 1.200
za stoni fudbal ..................................................................................................................... 1.200
za ringipil......................................................................................................................... 1.200,00
za automat igre na sreu................................................................................................ 24.000,00
Taksu iz ovog tarifnog broja ne plaaju sportske organizacije.
Utvrivanje i naplatu takse iz ovog tarifnog broja vri Republika uprava javnih prihoda
Podruna jedinica abac u postupku donoenja reenja o poreskom zaduenju i u rokovima
predvienim za naplatu poreza.
Tarifni broj 3.
Taksa za isticanje firme na poslovnim prostorijama:
Dinara
1. Proizvodna preduzea:
mala 5.000,00
srednja............................................................................................................................ 10.000,00
velika 15.000,00
2. Trgovinska preduzea:
mala 7.200,00
srednja............................................................................................................................ 15.000,00
velika 20.000,00
robne kue........................................................................................................................ 8.000,00
samousluge ...................................................................................................................... 6.000,00
kiosci 3.000,00
prodavnice ........................................................................................................................ 3.600,00
benzinske pumpe ........................................................................................................... 18.000,00
stovarita .......................................................................................................................... 8.000,00
3. Ugostiteljska preduzea:
hoteli 12.000,00
ugostiteljske radnje i kafii................................................................................................ 6.000,00
diskoteke .......................................................................................................................... 9.000,00
barovi................................................................................................................................ 9.000,00
4. Finansijska i kreditna preduzea .................................................................................... 42.000,00
filijale 36.000,00
tedionice ....................................................................................................................... 30.000,00
menjanice ..................................................................................................................... 24.000,00
ekspoziture ..................................................................................................................... 30.000,00
5. Osiguravajui zavodi ...................................................................................................... 42.000,00

- poslovne jedinice .............................................................................................................. 36.000,00
6. Preduzea PTT saobraaja i telekomunikacija ............................................................... 42.000,00
- radna jedinica PTT saobraaja......................................................................................... 36.000,00
- radna jedinica za telekomunikacije .................................................................................. 36.000,00
7. Elektrodistributivna preduzea ....................................................................................... 42.000,00
8. Ostala preduzea ............................................................................................................ 6.000,00
9. Poslovne jedinice preduzea........................................................................................... 5.000,00
10. Samostalne radnje, osim zanatskih............................................................................... 3.600,00
11. Samostalne trgovinske radnje ....................................................................................... 3.600,00
12. Samostalne ugostiteljske radnje.................................................................................... 6.000,00
13. Samostalne zanatske radnje i ostale uslune delatnosti............................................... 3.000,00
14. Zemljoradnike zadruge, zadruna preduzea i stambene zadruge............................. 2.500,00
15. Advokatske usluge ........................................................................................................ 3.500,00
16. Medicinske usluge ......................................................................................................... 3.500,00
17. Agencije ....................................................................................................................... 3.500,00
18. Kladionice .................................................................................................................. 120.000,00

Utvrivanje i naplatu takse iz ovog tarifnog broja vri Republika uprava javnih prihoda
podruna jedinica abac na nain i u rokovima predvienim za naplatu poreza.
Tarifni broj 4.
taksa za prireivanje muzikog programa u ugostiteljskim objektima, plaa se za svaki dan
prireivanja muzikog programa:
Dinara
u stalnom mestu obavljanja delatnosti (lokalu) ................................................................... 120,00
na vaarima ...................................................................................................................... 1.500,00
Tarifni broj 5.
Taksa za korienje vitrina radi izlaganja robe van poslovnih prostorija plaa se godinje po 1 m izloene
povrine .............................................................................................................................................. 600,00
Tarifni broj 6.Za postavljanje i korienje reklamnih panoa, taksa se
plaa po svakom zapoetom
m reklamne povrine, u dnevnom iznosu............................................................................
150,00
Ukoliko se koristi svetlei ili posebno osvetljeni reklamni pano, plaa se taksa uveana za 70%
Tarifni broj 7.
Taksa za korienje prostora za parkiranje drumskih motornih i prikljunih vozila na ureenim i
obeleenim mestima koja su za to odreena plaa se i to:
u prvoj zoni za svaki zapoeti sat parkiranja ..................................................................... 20,00
u drugoj zoni za svaki zapoeti sat parkiranja ................................................................... 15,00
dnevna karta za parkiranje (24 asa) u vrednosti tri asa parkiranja u prvoj zoni.
Ako su parkirana vozila sa prikolicom, komunalna taksa iz prethodnog stava uveava se za 100%.
Taksa za korienje prostora za parkiranje autobusa na depou za svaki zapoeti sat iznosi ........ 30,00
Mesena pretplata za parkiranje vozila iznosi:
- za putnika vozila na ulinim parkiralitima u zoni 1.................................................................. 1.000,00
- za putnika vozila na ulinim parkiralitima u zoni .................................................................... 2 700,00
- za putnika vozila na zatvorenim parkiralitima ........................................................................ 1.000,00
- za kombi vozila na zatvorenim parkiralitima............................................................................ 1.500,00
- za autobuse na depou ............................................................................................................... 4.000,00
- za putnika vozila za stanare vlasnike jednog putnikog vozila ................................................... 300,00
Rezervacija mesta za parkiranje putnikih vozila meseno po jednom parking mestu iznosi . 5.000,00
Rezervacija 10 i vie mesta za parkiranje putnikih vozila meseno po jednom parking mestu iznosi
2.500,00
Doplatna karta za parkiranje iznosi ............................................................................................ 1.000,00
Taksu iz stava 1, 2, 3, 4, 5, 6 i 7 ovog tarifnog broja naplauje JKP Parking abac abac.
Izuzetno, paraplegiari, slepi i slabovidi koriste besplatno parking uz odgovarajuu priloenu
dokumentaciju u JKP Parking-abac.
Za prolaz i zaustavljanje teretnih vozila u zoni zabranjenoj za saobraaj teretnih vozila, na osnovu
posebnog odobrenja organa nadlenog za poslove saobraaja, u skladu sa odredbama reenja o
reimu saobraaja teretnih motornih vozila kroz abac, utvruje se taksa na mesenom nivou u
iznosu i to:
- teretna vozila od 3 do 5 tona ........................................................................................................300,00
- teretna vozila od 5 do 10 tona ..................................................................................................... 500,00
- teretna vozila preko 10 tona .................................................................................................... 1.500,00
Taksu iz stava 10. ovog Tarifnog broja naplauje Gradska uprava Odeljenje za inspekcijske i
komunalno-stambene poslove
Tarifni broj 7.a
Taksa za korienje obeleenih mesta na taksi stajalitu po taksi vozilu dnevno iznosi ........................9,00
Taksu iz prethodnog stava plaa preduzetnik, preduzee, ili drugo pravno lice koje je registrovano za
obavljanje taksi prevoza.
Taksa se plaa unapred, godinje, prilikom produenja vanosti reenja o ispunjenosti
uslova za taksi vozilo propisanih Odlukom o auto taksi prevozu putnika.
Tarifni broj 8.
Taksa za korienje slobodnih povrina za kampovanje, postavljanje atora ili druge oblike privremenog
korienja, plaa se dnevno, po metru kvadratnom zauzete povrine.............................................. 7,00
Naplatu takse iz ovog tarifnog broja vri Gradska uprava abac u postupku odobravanja
povrina za korienje.
Tarifni broj 9.
Taksa za dranje i korienje postrojenja i plovnih naprava na vodi plaa se u godinjem iznosu .... 300,00
Tarifni broj 10.
Taksa za dranje i korienje amaca i splavova na vodi plaa se u godinjem iznosu.
200,00
Tarifni broj 11.

Taksa za dranje restorana i drugih ugostiteljskih i zabavnih objekata na vodi plaa se u godinjem
iznosu ............................................................................................................................................... 9.000,00
Tarifni broj 1
Taksa za korienje obale u poslovne svrhe plaa se dnevno po m
120,00
Taksu iz tarifnog broja 9-12 naplauje Gradska uprava abac u postupku redovnog
inspekcijskog nadzora.
Tarifni broj 13.
Dinara
1. Drumska teretna vozila
1.1. Kamioni, kamioneti i specijalna motorna vozila
namenjena za prevoz odreenih tereta prema nosivosti:
1.1.1. do 3 tone, za svaku tonu ................................................................................................ 400,00
1.1.2. preko 3 tone do 8 tona:
osnovna naknada ........................................................................................................ 1.200,00
za svaku tonu preko 3 do 8 tona ..................................................................................... 500,00
1.1.3. Preko 8 do 10 tona:
osnovna naknada ....................................................................................................... 3.800,00
za svaku tonu preko 8 do 10 tona ................................................................................. 600,00
1.1.4. Preko 10 tona:
osnovna naknada ..................................................................................................... 5.000,00
za svaku tonu preko 10 tona ....................................................................................... 700,00
1.2
Za teretne trocikle nosivosti do 400 kg visina naknade utvruje se prema radnoj

zapremini motora, a iznos naknade propisan je u taki 10. ovog tarifnog broja
(motocikl). Za teretne tricikle nosivosti preko 400 kg plaa se jo .............................. 60,00
2.
Autobusi i kombibusi, po registrovanom seditu ............................................................ 60,00
3.
Vozila specijalizovana, adaptirana za prevoz radnih rekvizita za putujue

zabavne
radnje i atestirana specijalizovana vozila za prevoz pela, bez obzira na nosivost i
teinu za svako vozilo................................................................................................ 500,00
4. Prikljuna vozila
4.1. Teretne prikolice, specijalne teretne prikolice namenjene za prevoz odreenog tereta i
prikolice prema nosivosti
4.1.1. do 3 godine za svaku tonu............................................................................................... 300,00
osnovna naknada .......................................................................................................... 900,00
za svaku tonu preko 3 do 8 tona ................................................................................... 360,00
osnovna naknada ........................................................................................................ 2.750,00
za svaku tonu preko 8-10 ............................................................................................... 400,00
4.1.4. Preko 10 tona:
osnovna naknada ......................................................................................................... 3.560,00
za svaku tonu preko 10 tona ........................................................................................... 460,00
4.2. Putnike prikolice autobusi po svakom registrovanom seditu ........................................ 80,00
4.3. Radne prikolice za svaku prikolicu bez obzira na teinu ................................................... 140,00
Ako nosivost drumskog teretnog vozila i teretne prikolice ili prikolice nije izraena u celim
tonama, naknada se plaa za nosivost do pola tone u visini od 50% iznosa odreenog za jednu tonu, a
za nosivost preko pola tone do jedne tone u iznosu odreenom za celu tonu.
5. Vuna vozila prema snazi motora:
5.1. Traktori
5.1.1. do 18 KW ......................................................................................................................... 85,00
5.1.2. preko 18 do 29 KW......................................................................................................... 170,00
5.1.3. preko 29 do 46 KW......................................................................................................... 250,00
5.1.4. preko 46 KW .................................................................................................................. 300,00
5.2. Tegljai
5.2.1. do 66 KW ................................................................................................................... 1.700,00
5.2.2. preko 66 do 96 KW.................................................................................................... 2.200,00
5.2.3. preko 96 do 132 KW................................................................................................... 3.100,00
5.2.4. preko 132 do 177 KW................................................................................................. 3.500,00
5.2.5 preko 177 KW ............................................................................................................ 3.900,00
6. Specijalizovana vozila za prevoz odreenih lica za svako vozilo........................................ 150,00
7. Putniki automobili i kombinovana vozila (kombi) kao i preureena i atestirana vozila za
odmor i kampovanje prema radnoj zapremini motora:
7.1. do 900 cm......................................................................................................................... 170,00
7.2. preko 900 do 1.350 cm.................................................................................................... 250,00
7.3. preko 1.350 do 1.800 cm................................................................................................ 420,00
7.4. preko 1.800 do 2.500 cm................................................................................................. 900,00
7.5. preko 2.500 do 3.150 cm.............................................................................................. 1.500,00
7.6. preko 3.150 cm............................................................................................................. 2.500,00
8. Za putnika vozila iz take 7. ovog tarifnog broja koja su preureena za pogon na gas, pored
naknade iz te take, plaa se za vreme do 12 meseci i naknada i to:
8.1. Za vozila u svojini graana ................................................................................................ 500,00
8.2. Za vozila u svojini pravnih lica ........................................................................................ 2.600,00
8.3. Za vozila kojima se obavlja javni prevoz putnika (taksi)................................................. 3.200,00
Preureenje putnikog vozila za pogon na gas ustanovljava se prilikom njegovog pregleda i
unosi se u saobraajnu dozvolu otiskom okruglog peata ''GOS'' prenika 15mm.
9. Prikljuna vozila putnikog automobila za odmor, kampovanje, ija ukupna teina prelazi 750
kg za svako vozilo................................................................................................................... 150,00
10. Motocikli prema radnoj zapremini motora:
- 10.1. do 125 cm .................................................................................................................... 80,00
- 10.2. preko 125 do 250 cm ...................................................................................................150,00
- 10.3. preko 250 do 500 cm ................................................................................................... 250,00
- preko 500 do 1.000 cm ......................................................................................................... 380,00
- 10.4. preko 1.000 cm ............................................................................................................. 760,00
Imaoci drumskih motornih vozila, koji privremeno registruju svoje vozilo za vreme krae od 12
meseci plaaju srazmerno deo komunalne takse iz ovog tarifnog broja.
Lokalnu komunalnu taksu po tarifnom broju 13. naplauje nadleni organ pri registrovanju
vozila, na iro raun budeta SO abac.
Tarifni broj 14.
Za izgradnju graevinskih objekata plaa se komunalna taksa, i to:

Na podruju grada:
za stambeni prostor po 1m................................................................................................... 10,00
za proizvodni i skladini prostor koji je u funkciji proizvodnje po 1m ................................... 25,00
za ostali poslovni prostor po 1m .......................................................................................... 75,00
za garani prostor po 1m ..................................................................................................... 20,00
Na podruju sela:
za stambeni prostor po 1m......................................................................................................5,00
za proizvodni i skladini prostor koji je u funkciji proizvodnje po 1m .................................... 14,00
za ostali poslovni prostor po 1m .......................................................................................... 50,00
za garani prostor po 1m ..................................................................................................... 10,00
Lokalnu komunalnu taksu iz tarifnog broja 14. naplauje Gradska uprava abac pri izdavanju
graevinske dozvole.
Tarifni broj 15.
Za dranje ivotinja na podruju grada apca plaa se komunalna taksa u iznosu, i to:
za pse ..................................................................................................................................... 150,00
za make .................................................................................................................................. 70,00
Lokalnu komunalnu taksu iz ovog tarifnog broja naplauje Gradska uprava na bazi evidencije
kojom raspolae u postupku redovnog inspekcijskog nadzora, odnosno Veterinarska stanica prilikom
vakcinisanja.
''Slubeni list optine abac'', br. 9/2000
''Slubeni list optine abac'', br. 9/2000
Na osnovu l. 88. stav 2. Zakona o zatiti ivotne sredine (Sl. glasnik RS br. 66/91, 83/92,
53/93, 67/93, 48/94,44/95 i 53/95), i l. 26. i 60. Statuta optine abac, (Slubeni list Optine abac
br. 22/99), Skuptina optine abac, na sednici odranoj 12. 05. 2000. godine, donelaje
ODLUKU
O NAKNADI ZA ZATITU I UNAPREIVANjE
IVOTNE SREDINE
lan 1.
Ovom odlukom uvodi se naknada za zatitu i unapreivanje ivotne sredine (u daljem tekstu:
naknada) i utvruje nain obezbeivanja i korienja sredstava od naknade, radi stvaranja materijalnih
uslova za ostvarivanje prava i dunosti optine abac, na gradskom podruju, u oblasti zatite i
unapreivanja ivotne sredine.
lan 2.
Naknadu plaaju:
2
1. vlasnici individualnih stambenih zgrada, u visini od 0,15 dinara, po m stambenog prostora;
2. vlasnici, odnosno zakupci stanova i drugih posebnih delova zgrade u visini od 0,15 dinara
2
po m stambenog prostora;
2
3. vlasnici vikend kua pored Save u visini od 0,50 dinara po m prostora vikend kua;
2
4. vlasnici, odnosno zakupci poslovnih prostorija u visini od 0,20 dinara po m poslovnog
prostora;
5. investitori privrednih objekata, za koje je Zakonom propisana obaveza izrade analize uticaja
na ivotnu sredinu, a za koje graevinsku dozvolu izdaje nadleni or-gan optinske uprave, u visini od
0,3% od predraunske vrednosti objekta.
lan 3.
Obveznici plaanja naknade iz l. 2. take 1, 2, 3. i 4. ove Odluke naknadu plaaju meseno,
istovremeno sa naknadom za iznoenje smea.
Obveznici plaanja naknade iz l. 2. taka 5. ove Odluke naknadu plaaju prilikom izdavanja
graevinske dozvole.
Sredstva od naknade uplauju se Javnom komunalnom preduzeu Stari grad abac i vode
se na posebnom raunu.
lan 4.
Sredstva od naknade koristi se za:
1. Finansiranje programa kontrole kvaliteta, analiza i praenja stanja ivotne sredine u gradu;
2. Finansiranje preventivnih i sanacionih mera za suzbijanje tetnih artropoda i glodara prema
godinjim programima;
3. finansiranje hvatanja i unitavanja pasa i maaka lutalica;
4. uklanjanje divljih deponija po nalogu komunalnog inspektora i
5. finansiranje ostalih programa, projekata i mera u oblasti zatite ivotne sredine.
lan 5.
Korienje i upotreba sredstava iz lana 4. ove Odluke vri se u skladu sa programima
korienja sredstava, koje donosi Izvrni odbor Skuptine optine.
O realizaciji programa iz predhodnog stava stara se Optinska uprava - Odeljenje za
komunalno-stambene poslove i zatitu ivotne sredine.
Nalog za troenje sredstava iz lana 4. ove Odluke daje Optinska uprava - Odeljenje za
komunalno-stambene poslove i zatitu ivotne sredine.
lan 6.
Za obavljanje poslova prikupljanja sredstava naknade Javnom komunalnom preduzeu Stari
grad priznaju se trokovi u visini od 8% od naplaenog iznosa.
lan 7.
Skuptina Optine, po potrebi, a najmanje jednom godinje razmatra Izvetaj o upotrebi
sredstava od naknade.
lan 8.
Ova Odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slubenom listu Optine
abac.
SKUPTINA OPTINE ABAC
Broj: 020-45/2000-01
PREDSEDNIK
SKUPTINE OPTINE
Marko Maksimovi, s. r.
ODLUKU
O VISINI STOPE POREZA NA IMOVINU
lan 1.
Ovom odlukom utvruje se visina stope poreza na imovinu na nepokretnostima koje se nalaze na
teritoriji optine abac, osim poreza na prenos apsolutnih prava i poreza na naslee i poklon, i to:
1) na prava na nepokretnosti poreskog obveznika koji vodi poslovne knjige 0,40%;
2) na prava na nepokretnosti poreskog obveznika koji ne vodi poslovne knjige;
Na poresku osnovicu
do 6.000.000 din
od 6.000.000 do 15.000.000 din
Plaa se na ime poreza

0,40%
24.000 din + 0,80% na iznos preko 6.000.000 din
od 15.000.000 do 30.000.000 din
96.000 din + 1,50% na iznos preko 15.000.000 din
preko 30.000.000 din
321.000 din + 3% na iznos preko 30.000.000 din
lan 2.
Ova Odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slubenom listu optine abac, a
primenjivae se od 01.01.2007. godine.
SKUPTINA OPTINE ABAC
Broj: 020-69/2006-14
PREDSEDNIK SKUPTINE
Duan Radosavljevi, s.r
NAKNADE ZA UREIVANJE GRAEVINSKOG ZEMLJITA OD 1.10.2008. 1.01.2009

Zona 1
6.207,07 din./m
Zona 2
5.431,19 din./m
Zona 3
4.655,30 din./m
Zona 4
3.879,42 din./m
2
NAPOMENA: Prosenu nakandu / po m / za uredjivanje gradjevinskog zemljita uskladjuje

Javno preduzee za upravljanje gradjevinskim zemljitem abac, tromeseno sa rastom cena na malo,
a prema objavljenim podacima Republikog zavoda za statistiku.
NAKNADE ZA KORIENJE GRAEVINSKOG ZEMLJITA ZA 2008. GODINU

I ZONA
Stambeni prostor
Neizgraena stambena jedinica
Poslovni prostor
Neizgraeni poslovni prostor
Pomoni prostor
Neizgraeni pomoni prostor
Benzinska pumpa
Ostali poslovni prostor
Privredno-proizvodni prostor
0,867 din./m
6,117 din/m
0,552 din./m
9,176 din./m
0,867 din./m
6,117 din./m za prvih 200m
9,788 din./m za narednih 200 m
12,235 din./m preko 400 m
II ZONA
Stambeni prostor
Poslovni prostor
Pomoni prostor
Benzinska pumpa
0,856 din./m
6,039 din/m
0,545 din./m
9,058 din./m
0,856 din./m
III ZONA
Stambeni prostor
Poslovni prostor
Pomoni prostor
Benzinska pumpa
0,778 din./m
5,490 din/m
0,496 din./m
8,235 din./m
0,778 din./m
IV ZONA
Stambeni prostor
Poslovni prostor
Pomoni prostor
Benzinska pumpa
0,645 din./m
4,548 din/m
0,411 din./m
6,823 din./m
0,645 din./m
ZONE ZA UTVRDJIVANJE VISINE NAKNADA ZA UREDJIVANJE I KORIENJE

GRADJEVINSKOG ZEMLJITA
Zona 1
Zona 2
Zona 3
Zona 4
OPTE PORESKE OBAVEZE U ZEMLJI
Porez na dodatu vrednost
Standardna stopa 18%

Sniena stopa 8%
Porez na dobit preduzea

Porez po odbitku
Fiksna stopa 10%

20% (na dividende, delove profita, nakit, prihod od
kamata, kapitalnu dobit, placanje lizinga na
nekretnine i drugu imovinu)
Porez na zarade
Doprinosi za PIO, zdravstveno osiguranje,
osiguranje nezaposlenosti
Na plate 12%, na druge prihode 20%

Penzijsko invalidsko osiguranje 11%
Zdravstveno osiguranje 6,15%
Osiguranje nezaposlenosti 0,75%
Porez na imovinu
Progresivne stope od 0,4 do 3% plus fiksna stopa
6.20
Proces izdavanja dozvola
1. U delovima grada za koje su doneti Planovi detaljne regulacije po novom Zakonu o planiranju i
izgradnji iz 2003.god. za utvrivanje uslova za izgradnju izdaje se Izvod iz Plana detaljne
regulacije.Izvod nema rok vanosti.Rok za izradu izvoda je 8 dana, tarifa 1.700,00 din.+150,00din. za
zahtev.
U delovima grada gde postoji planska dokumentacija doneta po prethodnim zakonima,koja je
preispitana i usklaena sa novim Zakonom,izdaje se Akt o urbanistikim uslovima,u toku kojeg se
pribavljaju uslovi i saglasnosti javnih preduzea i ustanova(u zavisnosti od vrste objekta,prikupljaju se
odgovarajui uslovi).Akt o urbanistikim uslovima vai godinu dana.Rok za izradu Akta je 30 dana,tarifa
za manje poslovne objekte(do 100 m2) 4.400,00din.+150,00din. za zahtev,tarifa za vee poslovne
objekte(preko 100m2) 7.100,00din.+150,00din. za zahtev,tarifa za poslovne komplekse povrine
parcele do 1ha 9.750,00din.+150,00din. za zahtev,tarifa za industrijske objekte i poslovne komplekse
povrine parcele preko 1ha 13.800,00din.+150,00din. za zahtev.
2. U toku godinu dana mora se podneti zahtev za potvrivanje idejnog projekta,nakon ega se podnosi
zahtev za odobrenje sa potvrenim idejnim projektom koji je uraen u skladu sa Aktom o urbanistikim
uslovima.Odobrenje vai dve godine.Rok za dobijanje odobrenja je 15 dana.Tarifa za potvrivanje
idejnog projekta za manje poslovne objekte(do 100 m2) iznosi 2.800,00 din.+150,00din. zahtev,za vee
poslovne objekte(preko 100m2) 4.200,00din.+150,00din. za zahtev, poslovni kompleksi povrine
parcele do 1ha 5.550,00din.+ zahtev 150,00din.,industrijski objekti i poslovni kompleksi povrine
parcele preko 1ha 6.900,00din.+150,00din. zahtev.Tarifa za izdavanje odobrenja za izgradnju objektareenje je 900,00din.+150,00 din. zahtev.
3. U toku navedene dve godine, a osam dana pre poetka izvoenja radova, podnosi se Prijava
poetka izvoenja radova sa glavnim projektom.Na glavnom projektu Odeljenje za urbanizam potvruje
Prijavu radova. Rok za potvrivanje prijave radova je 8 dana,tarifa za prijavu poetka izvoenja radova
je 900,00din.+150,00din. zahtev.
4. Nakon zavretka izgradnje temelja objekta,izvoa radova obavetava Odeljenje za urbanizam,koje
izdaje potvrdu da su temelji uraeni u skladu sa Glavnim projektom.Rok za izdavanje pomenute potvrde
je 3 dana, a tarifa za manje poslovne objekte(do 100 m2) je 1.500,00 din.+150,00din. zahtev, za vee
poslovne objekte(preko 100 m2) 1.750,00 din.+150,00din., za poslovne komplekse povrine parcele do
1ha 2.100,00 din.+150,00 din. zahtev, za industrijske objekte i poslovne komplekse povrine preko 1ha
2.800,00 din.+150,00din. zahtev.
5. Po zavretku objekta investitor podnosi zahtev za upotrebnu dozvolu(za sada je izdaje Odeljenje za
inspekcijske i stambeno-komunalne poslove). Rok za izdavanje upotrebne dozvole je 7 dana od dana
utvrivanja da je objekat podoban za upotrebu. Tarifa za pomenuti zahtev je 900,00din.+150,00din.
NAPOMENA:
Za svaki poslovni objekat u Severozapadnoj zoni potrebna je izrada Urbanistikog projekta.Urbanistiki
projekat izrauje preduzee upisano u registar za izradu urbanistike dokumentacije.Cena izrade UP je
razliita(zavisi od veliine parcele i objekta).Nakon izrade UP podnosi se zahtev Odeljenju za
urbanizam za potvrivanje UP.Tarifa za podnoenje zahteva je 10.000,00din.+150,00din.
7.1
Radna snaga
Broj i struktura zaposlenih
Tabela 77. Broj i struktura zaposlenih, 31.03.2008.

Optina
Struktura
zaposlenih u
optini (%)
Struktura
zaposlenih u
okrugu (%)
Zaposleni - ukupno
29.174
100
100(60.054)
ene
Mukarci
U preduzeima, ustanovama,
zadrugama i organizacijama
Privatni preduzetnici, samostalni
delatnici i zaposleni kod njih
RZS, Saoptenje ZP21
11.555
17.619
39,60
60,39
42,00
57,99
Struktura
zaposlenih u
Srbiji (%)
100(2.006.04
7)
43,74
56,25
19.870
68,10
66,58
71,36
9.304
31,89
33,41
28,63
Zaposleni u
preduzeima,
ustanovama,
zadrugama i
organizacijama
Mukarci
ene
7.2
Zaposleni kod
privatnih
preduzetnika i
samostalnih
delatnika
Zaposlenost po delatnostima
Tabela 78. Struktura zaposlenih po sektorima delatnosti, 2007.

Struktura
Optina
zaposlenih u
optini (%)
Zaposleni - ukupno
28.989
100%
ene
11.124
38,37
Mukarci
17.865
61,62
Poljoprivreda, lov, umarstvo
495
1,70
i vodoprivreda
Ribarstvo
/
/
15
0,05
5.904
20,36
Proizv. i snabdev. energijom,
548
1,89
gasom i vodom
Graevinarstvo
846
2,91
3.224
11,12
opravka motornih vozila
Hoteli i restorani
132
0,45
Saobraaj, skladitenje i
1.999
6,89
veze
224
0,77
Poslovi sa nekretninama i
669
2,30
iznajmljivljivanjem
Struktura
zaposlenih u
okrugu (%)
100%
40,86
59,14
Struktura
zaposlenih u
Srbiji (%)
100%
43,35
56,65
2,22
2,70
0,03
1,04
18,81
0,05
1,17
19,57
2,48
2,24
2,53
4,13
9,98
9,79
0,60
1,21
5,43
5,44
0,72
1,53
1,81
3,32
Dravna uprava i socijalno

osiguranje
Obrazovanje
Zdravtsveni i socijalni rad
Ostale komunalne, drutvene
i line usluge
Izvor: RZS , Saoptenje ZP2O
7.3
833
2,87
3,12
3,42
1.910
2.310
6,58
7,96
7,58
8,34
6,46
7,84
662
2,28
2,03
2,62
Prosene zarade
Tabela 79. Prosene zarade po zaposlenom, avgust 2008.

Optina ()*
Prosena bruto zarada (sa porezom i doprinosima)
567,50
Prosena neto zarada (bez poreza i doprinosa)
405,67
Okrug ()
516,71
369,51
Tabela 80. Uporedni pregled prosenih zarada po zaposlenom po godinama.

2002
2003
2004
2005
2006
()*
()*
()*
()*
()*
Prosena bruto zarada u optini
196,91 236,59 283,16 302,85 363,26
Prosena bruto zarada u okrugu
161,35 198,46 231,28 248,78 308,68
Prosena bruto zarada u Srbiji
218,52 255,33 283,24 307,73 377,06
Prosena neto zarada u optini
136,10 163,60 194,10 206,53 247,53
Prosena neto zarada u okrugu
111,84 137,21 158,78 169,69 210,80
Prosena neto zarada u Srbiji
151,74 176,75 194,40 210,38 257,83
Srbija ()
604,68
433,42
2007
()*
434,87
398,16
484,42
311,37
285,88
347,07
Avgust
2008 ()*
567,50
516,71
604,68
405,67
369,51
433,42
600
500
400
Prosena bruto
zarada na teritoriji
optine abac
300
200
100
7.4
20
07
av
g.
08
20
06
20
05
20
04
20
03
20
02
Zarade po delatnostima
Tabela 81. Prosene zarade po zaposlenom bez poreza i doprinosa, po sektorima delatnosti,
2006.
Optina ()*
Okrug ()
Srbija ()
Prosena neto zarada - ukupno
247,53
210,80
257,83
Poljoprivreda, lov, umarstvo i vodoprivreda
162,62
152,33
210,03
Ribarstvo
330,03
191,67
562,71
263,71
317,60
270,89
195,61
210,35
Proizv. i snabdev. energijom, gasom i vodom
316,46
250,25
344,38
Graevinarstvo
Trgovina na veliko i malo i opravka motornih vozila
Hoteli i restorani
Poslovi sa nekretninama i iznajmljivljivanjem
Dravna uprava i socijalno osiguranje
Obrazovanje
Zdravtsveni i socijalni rad
Ostale komunalne, drutvene i line usluge
7.5
200,96
177,42
63,67
182,12
535,00
206,53
313,10
253,65
260,04
200,66
152,95
153,58
64,18
162,86
501,00
163,35
282,39
243,80
254,87
191,42
227,99
235,93
174,34
293,66
580,78
301,54
328,18
268,23
265,28
274,36
Zapoljavanje
Tabela 82. Slobodna radna mesta, 2007.

Optina
Slobodna radna mesta - ukupno
15.124
broj
5.808
Na neodreeno
vreme
%
38,40
broj
9.316
Na odreeno
vreme
%
61,59
Udeo u okrugu (%)

56,08
52,32
/
58,72
/
Udeo u Srbiji (%)

1,99
1,93
/
2,03
/
Tabela 83. Struktura zapoljavanja, 2007.

Optina
Zapoljavanje - ukupno
14.948
broj
6.180
Zapoljavanje ene
%
41,34
broj
8.768
Zapoljavanje mukarci
%
58,65
broj
5.719
Na neodreeno
vreme
%
38,25
broj
9.229
Na odreeno
vreme
%
61,74
Udeo u okrugu (%)

56,75
55,81
/
57,43
/
53,19
/
35,04
/
Udeo u Srbiji (%)

2,14
1,90
/
2,36
/
2,08
/
2,19
/
7.6
Nezaposlenost
Tabela 84. Struktura nezaposlenih i trailaca zaposlenja prema polu, decembar 2007.
Udeo u okrugu
Optina
Udeo u Srbiji (%)
(%)
Nezaposleni - ukupno
14.833
37,35
1,88
broj
8.430
38,78
1,99
Nezaposleni - ene
%
56,83
/
/
broj
6.403
35,62
1,76
Nezaposleni - mukarci
%
43,16
/
/
Traioci zaposlenja - ukupno
15.065
36,45
1,77
broj
8.609
37,84
1,85
Traioci zaposlenja - ene
%
57,14
/
/
broj
6.456
34,75
1,67
Traioci zaposlenja mukarci
%
42,85
/
/
%
Uk. 98,46
/
/
Uee nezaposlenih u
broju trailaca zaposlenja
%
m. 99,17
/
/
(%)
%
. 97,92
/
/
Tabela 85. Broj i polna struktura nezaposlenih, pregled po godinama.

2003
2004
2005
Nezaposleni 19.289
20.041
20.493
ukupno
Nezaposleni 10.522
11.119
11.407
ene
Nezaposleni 8.767
8.922
9.086
mukarci
2006
2007
19.080
14.833
10.953
8.430
8.127
6.403
25000
20000
Broj
nezaposlenih
na teritoriji
optine
abac
15000
10000
5000
0
2004 2005 2006 2007
7.7
Stopa nezaposlenosti
Tabela 86. Stopa nezaposlenosti, decembar 2007.

Optina
Stopa nezaposlenosti - ukupno
30,19
Stopa nezaposlenosti - ene
56,83
Stopa nezaposlenosti - mukarci
43,17
7.8
Okrug
32,66
54,74
45,26
Srbija
26,1
53,77
46,23
Nezaposlenost prema stepenu obrazovanja
Tabela 87. Nezaposleni prema stepenu obrazovanja, avgust 2008.

Optina
UKUPNO
VIII stepen (doktorat)
VII 2 stepen (magistrat)
VII 1 stepen (visoka)
VI 2 stepen
VI stepen (via)
V stepen (VKV)
IV stepen (srednja)
III stepen (KV)
II stepen
I stepen
13.767
/
1
363
2
608
136
3.729
4.178
993
3.757

nezaposlenih (%)
100
/
/
2,63
0,01
4,41
0,98
27,08
30,34
7,21
27,28
Nezaposleni prema stepenu obrazovanja, avgust 2008.
III stepen
I stepen
IV stepen
II stepen
VI stepen
VII 1 stepen
V stepen
7.9
Nezaposlenost prema duini ekanja
Tabela 88. Nezaposleni prema duini ekanja, avgust 2008.

nezaposlenih (%)
100
49,82
15,13
17,73
9,54
16,49
18,47
4,53
18,07
Optina
UKUPNO
Prvo zaposlenje
Do 1godine
1 - 2 godine
2 - 3 godine
3 - 5 godina
5 - 8 godina
8 - 10 godina
Preko 10 godina
7.10
13.767
6.859
2.084
2.441
1.314
2.271
2.543
625
2.489
Nezaposlenost prema starosnoj strukturi
Tabela 89. Nezaposleni prema starosnoj strukturi, avgust 2008.

Broj godina
UKUPNO
Do 18 godina
19 - 25
25 - 30
30 - 40
40 - 50
Preko 50

nezaposlenih (%)
100
0,59
13,67
11,97
24,69
24,39
24,66
Optina
13.767
82
1.883
1.649
3.400
3.358
3.395
Nezaposleni prema starosnoj strukturi, avgust 2008.
30-40 godina
preko 50
godina
40-50 godina
19-25 godina
25-30 godina
do 18 godina
Javni resursi
8.1
Saobraajna infrastruktura
Transportna infrastruktura (putevi, eleznica, reka Sava) kao I geostrateki poloaj grada apca
predstavljaju glavne okosnice razvoja. Modernizacija ove infrastrukture je preduslov stvaranja povoljne
poslovne klime I ivotnih uslova. Takodje, neophodna je izrada prostornog plana.
abac predstavlja saobraajni vor regionalnog znaaja koji ima preduslov da preraste u centar
integralnog transporta. Potencijale u oblasti saobraaja predstavljaju povoljni prirodni uslovi za
izgradnju saobraajne infrastrukture, jer 98% optine ine ravniarski I breuljkasti tereni ispod 300
m.n.v. sa malim ogranienjima za izgradnju saobraajnica. Posebne povoljnosti lee u blizini autoputa
Beograd Zagreb, blizini graninih prelaza prema BiH, kao I blizini terminala vazdunog saobraaja u
Surinu. Magistralni putni pravci koji se ukrtaju na podruju optine su M19 (Beograd-Obrenovacabac-Loznica-M.Zvornik) I M21 (Novi Sad-Ruma-autoput-abac-Valjevo-Uice). Postoji razvijena
mrea regionalnih I lokalnih puteva. Aktivna je I eleznika pruga Ruma-abac-Loznica-M. Zvornik-BiH
sa stanicom za putniki I teretni saobraaj u apcu. Optina je na plovnom delu reke Save I ima
mogunost povezivanja na reni saobraajni sistem Srbije I Evrope.
8.1.1
Drumski saobraaj
Duine I stanje putne mree u Gradu su:
magistralni putevi :
regionalni putevi :
lokalni putevi :
nekategorisani putevi :
ulice u gradu :
59,9 km (svi asfaltirani)

111,4 km (svi asfaltirani)
304,2 km (asfaltirano 187,8 km)
2700 km (asfaltirano samo oko 20 km)
105 km
Tabela 90. Duina puteva, 2006.

Optina (km)
Duina puteva - ukupno
Savremeni kolovoz
ukupno
Magistralni
savremeni kolovoz
ukupno
Regionalni
savremeni kolovoz
ukupno
Lokalni
savremeni kolovoz
463
363
58
58
101
98
304
207
Udeo u duini
puteva u okrugu
(%)
15,77
25,01
21,72
21,72
19,09
21,44
14,21
28,47
Okrug (km)
2.935
1.451
267
267
529
457
2.139
727
8.1.2
elezniki saobraaj i infrastruktura
Pruga Ruma titar 40,3 km kategorija C3 20 tona 7,2 tona po osovini

Pruga titar Zvornik Grad 69 km kategorija A 16 tona 5,00 tona po osovini
Tabela 91. Promet robe i putnika u eleznikom saobraaju, 2006.

Udeo optine u
Optina
ukupnom prometu u
okrugu (%)
Broj eleznikih stanica
7
53,84
Broj prevezenih putnika
29.944
99,98
Broj prevezenih poiljki
169.518
51,19
8.1.3
Okrug
13
29.948
331.118
Vodni saobraaj
Transport putnika nerazvijen, transport roba odvija se preko renog pristanita koje poseduje 2 portalne
dizalice, elezniku prugu i put u radnom zahvatu dizalice.Moe se vriti pretovar oko 200.000 tona
roba godinje.Podaci(okvirni) o izvrenim pretovarima: 2005. god.-76.000 tona
2006. god. 31.000 tona, 2007.god. 13.782 tone
8.2
8.2.1
Komunalna infrastruktura
Vodovod i kanalizacija
Grad abac (grad I selo Jelena) se napaja pijaom vodom iz dva izvorita Tabanovi, kapaciteta max.
800 l/s od ega je trenutno iskorieno 400 l/s I Mali zabran kapaciteta 200l/s do max. 230 l/s. U
izgradnji je izvorite Prnjavor kapaciteta 200 l/s koji e u prvoj fazi napajati samo Prnjavor sa
kapacitetom 30 40 l/s. Navedena izvorita mogu omoguiti zadovoljenje buduih potreba cele teritorije
grada apca pa ak I vodosnabdevanje susednih optina. Sadanja iskorienost je oko 60%. Oko
90% grada je pokriveno vodovodnom mreom i zapoeta je izgradnja iste u prigradskim naseljima.
Naselje titar ima lokalni vodovod ali loeg kvaliteta.
Na podruju Grada postoji nekoliko desetina <<arterskih>> bunara sa kvalitetnom vodom za pie.
Velike rezerve podzemnih voda dobrog su kvaliteta. Rezerve prevazilaze potrebe ovog podruja.
Oko 70% grada je pokriveno kanalizacionom mreom i zapoeta je izgradnja iste u prigradskim
naseljima. Na podruju Mave izgraena je mrea kanala za zatitu od unutranjih (podzemnih i
povrinskih) voda ukupne duine 535 km.
Najvei problem u oblasti vodoprivrede je nepostojanje vodovodne mree na vangradskom
podruju (izuzev Jelene i titara) i u veini sluajeva nekvalitetna voda iz individualnih bunara na
seoskom podruju. Zatim, ne postoji kanalizaciona mrea na vangradskom podruju i nema sistema za
preiavanje otpadnih voda gradske kanalizacije i industrijskih otpadnih voda. Problemi i ogranienja
razvoja ove oblasti lee u nedostatku investicionih sredstava.
8.2.2
Sistem daljinskog grejanja
Podrujem Grada prolazi dovodno razvodni gasovod Batajnica abac Zvornik kapaciteta 420
miliona kubika godinje. Trasa gasovoda prolazi najgue naseljenim delovima Optine to prua
mogunost za prikljuenje ovih naselja na gasovodnu mreu.
Zapoeta je gasifikacija zona individualnog stanovanja u gradu. Nedovoljna je pokrivenost grada
sistemom daljinskog grejanja I veliki broj individualnih loita. Toplane <<Trkalite>> I <<Benska
Bara>> snabdevaju toplotnom energijom podruje ireg centra grada I raspolau rezervama u
kapacitetu.
Problemi I ogranienja razvoja ove oblasti lee u nedostatku investicionih sredstava.
8.2.3
Elektro infrastruktura
Mrea grada apca napaja se uglavnom iz trafostanice 220/110 kV abac 3 - Jelena i u postojeem
stanju u prenosnoj mrei EPS-a u pravcu apca, Vladimiraca, Koceljeve i Bogatia plasira se 110-120
MW i 40-50 MVAr, u maksimalnom radnom reimu (u ovaj konzum uraunato je i optereenje
trafostanice 110/6 kV abac 4 - Zorka). Od toga samo za optinu abac maksimalna snaga je oko 7080 MW. Deo grada apca (sela Slepevi, Duvanite, Lipolist, Zminjak, Petlovaa, Ribari, Petkovica i
Prnjavor) se napajaju iz pravca Loznice. Maksimalna snaga ovog dela je do 10 MW. Maksimalna snaga
za celu optinu je do 90 MW. Nabavka elektrine energije za celu optinu je oko 400.000.000 kWh.
ED abac je u proteklih 20 godina svoja ulaganja usmeravala na visoki napon (uraene su
etiri trafostanice 110/20 kV - od toga dve rade kao 35/20 kV), tako da su mree ostale na drvenim
stubovima (60-70 % mrea NN su na drvenim stubovima sa malim presecima i vei deo dalekovoda),
gde su visoki tehniki gubici. Prema analizama tehnikih gubitaka za nekoliko poslednjih godina, 56 %
ukupnih tehnikih gubitaka su gubici na niskom naponu, 12 % na dalekovodima a 18 % na
transformatorima 20(10)/0.4 kV. Za smanjenje tih gubitaka su potrebna velika investiciona sredstva.
EE objekti grada apca su u jako loem stanju, kako mehaniki tako i energetski. Temeljni remonti nisu
raeni dugi niz godina (poslednjih 15-tak godina raeno je samo najnunije) tako da je oprema
izraubovana i tehniki zastarela. Potrebno je obnoviti i zameniti zastarelu opremu savremenom u cilju
poboljanja kvaliteta napajanja krajnjih korisnika.
Vano je rei da je ukupno 91% potronje elektrine energije u domainstvima, a 9% u industriji.
U gradu apcu izdvajamo sledee industrijske zone :
Mlekara, Hladnjaa, Semenarstvo, eerana, Izvorite (nema veih problema u
snabdevanju el.energijom obzirom da u samoj zoni postoji TS 110/20 kV koja ima rezerve i ugradnjom
jo jednog transformatora moe napajati i znaajne eventualno nove industriske kapacitete u toj
oblasti).
Dumaa, Slobodna zona, Klanica, Jela, Miar (veliki nedostatak kapaciteta ak i
za postojee industrijske kapacitete i neophodna je hitna izgradnja nove TS 110 kV kao i neophodni
vodovi veeg preseka).
M. Vranjska, Cerovac(veliki nedostatak kapaciteta, obzirom da je izvor napajanja
isti kao i za prethodnu zonu, i neophodna je hitna izgradnja nove TS 110/20 kV; neophodna je izgradnja
novih vodova 20 kV kao i rezervna veza prema Vladimircima).
Libertas, Uno Martin, Proti, Interkop (stihijska i brza gradnja u ovoj zoni i
neopredeljenost optine u smislu nepostojanja planova za tu oblast su uslovili da se napajanje celog
ovog podruja reava od sluaja do sluaja to dovodi do neadekvatnih reenja i nemogunosti
planiranja el. energetskih kapaciteta na due staze; nuna gradnja novih vodova 20 kV i novih TS).
Zona oko akia grma (treba definisati planove za to podruje).
Zorka (za sada ima dobro centralno snabdevanje el.energijom iz sopstvene TS 110
kV ali neregulisani vlasniki odnosi unutar delova fabrike iziskuju nove detaljne analize i nov nain
snabdevanja pojedinih delova Zorke).
U gradu apcu izdvajamo sledee zone napajanja iroke potronje:
Grad (potrebna gradnja novih TS 20(10)/0.4 kV zbog nagle gradnje novih
stambenih i poslovni objekata i porasta potronje u postojeim; gradnjom je napadnut centar kao i zone
u V. Miia, M. Mitrovia, B. Bara, Karaoreva, obod Trkalita, Kamiak...).
Prigradska naselja (izuzetno loe napajanje i nedostatak kapaciteta zbog naglog naseljavanja u
poslednjoj deceniji izbeglice).
Sela Mave (uglavnom zadovoljavajue snabdevanje).
Sela Posavotamnave (izuzetno loe napajanje i nedostatak kapaciteta; ak postoje
i delovi naselja koji jo nemaju nikakvo napajanje deo Predvorice).
Sela Pocerine (izuzetno loe napajanje i nedostatak kapaciteta; dugi izvodi i loe
naponske prilike zahtevaju znatna ulaganja u mreu u ovim selima; neophodna izgradnja dva nova
magistralna voda 20 kV prema Pocerini).
Najvei problemi u oblasti energetike su: nedostatak kapaciteta u postojeim TS 110/20 kV i potreba za
izgradnjom nove, preoptereenje postojeih TS 20(10)/0,4 kV i potreba za izgradnjom istih, mree
visokog i niskog napona su veinom na drvenim stubovima i mali preseci distributivnih mrea.
Potrebe su: izgradnja nove TS 110/20 kV u gradu apcu (lokacija u industrijskoj zoni), rekonstrukcija
mrea VN i NN na betonskim stubovima i poveanje preseka, izgradnja novih TS 20(10)/0,4 kV,
rekonstrukcija postojeih TS sa zamenom zastarele i izraubovane opreme i prelazak postojee mree
10 kV na naponski nivo 20 kV.
Problemi i ogranienja razvoja ove oblasti lee u nedostatku investicionih sredstava.
ED abac je uradila studiju razvoja elektrodistributivne mree na konzumu ED abac za narednih 20
godina sa detaljnom analizom postojeeg stanja i predlogom reenja, kao i potrebnim stratekim
investicijama usklaenim sa predvienim razvojem optine. Studiju je uradio Elektrotehniki Institut
NIKOLA TESLA Beograd. Za deo koji napaja ED Loznica takoe je uraena studija od istog autora sa
posebnom analizom o energetskom povezivanju ova dva dela Optine abac.
8.2.4
Telekomunikacioni sistem
Glavna centrala "ABAC" smetena je u odgovarajuem objektu u ulici Karaorevoj br.10. U

pomenutom objektu rade dve telefonske centrale: digitalna M10C i analogna EWSD. U zajednikoj
prostoriji su stari razdelnik kapaciteta 12350 pari i novi razdelnik (Demasari) kapaciteta 10.500 pari.
Pristupna TT mrea na podruju komutacionog centra abac sastoji se od 21 kablovskog
podruja sa maksimalnim kapacitetom od 20769 pretplatnika, u centrali je prikljueno 18849
pretplatnika, od ega je 5600 prikljueno preko dvojnikih kutija, a 230 pretplatnika je prikljueno
preko ureaja (71) za viestruko korienje parica (FM 1+1, PCM4 i PCM8).
Na podruju komutacionog centra abac, ukupna rezerva (u kapacitetu kablova i slobodnim
kapacitetom na izvodima) iznosi 6912 prikljuaka i nije iskoristiva bez rekonstrukcije primarne mree.
Kod preduzea za telekomunikacije "TELEKOM-SRBIJA" A.D. Beograd, IJ "abac" evidentirano je
1905 zahteva za prikljuak koji nisu realizovani. Na podruju grada apca, izgraena je kablovska
kanalizacija u duini od oko21km (sa 360 okana). Od objekta ATC do okana TT kablovske
kanalizacije u ulici Karaorevoj izgraena je podzemna galerija za uvod TT kablova.
Obuhvat urbanistikog plana van podruja komutacionog centra abac,
pokriven je
automatskim telefonskim centralama u isturenim stepenima: "Majur"(sa tri kablovska reona),
"Pocerski Priinovi" (sa tri kablovska rejona i etvrtim u izgadnji), "Miar"(sa dva kablovska rejona),
"Jevremovac" i "29 Novembar" sa po jednim kablovskim reonom.
Na reonima nabrojanih isturenih stepena, nema pretplatnika koji su prikljueni preko
dvojnikih kutija. Evidentirano je 1207 zahteva za prikljuak koji nisu realizovani, a dodatna potreba
od 600 prikljuaka uoena je u obuhvatu PDR "Letnjikovaka kosa" na reonu isturenog stepena
"Pocerski Priinovi".
U sistem fiksne telefonije Republike Srbije, ATC abac povezan je optikim TT kablovima ka
Beogradu (pravci preko Ua i preko Rume), ka Bogatiu i Bjeljini i ka Loznici. Optiki kablovi se
uvode u krajnje i vorne telefonske centrale u naseljima kroz koja prolaze.
Tabela 92. PTT saobraaj, 2006.

Broj pota
Broj telefonskih pretplatnika
pismonosne poiljke (1000)
PTT promet
(otpremljeno)
paketi (1000)
Optina
18
42.989
2.277
13
Udeo u okrugu (%)

32,72
42,79
49,29
52,00
8.3
Energetika
Tabela 93. Cene komunalnih usluga, 2008.

Elektrina energija
Optina
din./kw
ZA POTROAE SA JEDNOTARIFNIM MERENJEM:
Zelena zona(potronja do 350kw) - 4,12din./kw
Plava zona(potronja od 350kw-1.600 kw) 6,19din./kw
Crvena zona(potronja preko 1.600 kw) 12,39 din./kw
ZA POTROAE SA DVOTARIFNIM MERENJEM:
KATEGORIJA POTRONJE:
IROKA POTRONJA
Via tarifa
Zelena zona(potronja do 350kw) 4,71din./kw
Nia tarifa
Zelena zona(potronja do 350kw) 1,17din./kw
Gas
- domainstva
- pravna lica
Voda
- domainstva
- pravna lica
Daljinsko grejanje
- domainstva
- pravna lica
Iznoenje smea
din./m
34,53
32,94
din./m
27,35
87,17
din./m
46,43
106,15
din./m
2,48
7,44
-domainstva
-pravna lica
8.4
Zdravstvena i socijalna zatita
Zdravstveni centar Dr Laza K. Lazarevi u apcu obavlja zdravstvenu delatnost predvienu zakonom
za Dom zdravlja (primarna zdravstvena zatita za stanovnitvo koje ivi na podruju optina abac,
Vladimirci I Koceljeva) I Optu bolnicu (poliklinika I stacionarna zdravstvena delatnost za stanovnitvo
optina abac, Vladimirci, Koceljeva I optinu Bogati koja samostalno obezbeuje nivo primarne
zatite).
Tabela 94. Bolniki kapaciteti, 2007.
UKUPNO
Broj kreveta
Broj kreveta na 100 stanovnika
686
0,54
Tabela 95. Ulaganja u zdravstvo i socijalni rad, 2006.

Optina ()*
20.736.429,50
Rashodi (ulaganja) u zdravstvo i socijalni rad

Tabela 96. Lekari, stomatolozi i diplomirani farmaceuti u zdravstvenim slubama, 2008.

Optina
Lerkari ukupno
361
Lekari u slubi opte i specijalistike medicine
107+254
Lekari u slubi za borbu protiv TBC
11
Lekari u slubi za zdravstvenu zatitu ena
27
Lekari u slubi za zdravstvenu zatitu predkolske dece
10
Lekari u slubi za zdravstvenu zatitu kolske dece i omladine
13
Lekari u slubi za zatitu i leenje zuba
31
Diplomirani farmaceuti
3
Broj stanovnika na jednog lekara u optini
383
Broj stanovnika na jednog lekara u okrugu
530
Broj stanovnika na jednog lekara u Srbiji
377
Tabela 97. Korisnici socijalne zatite maloletna lica, 2006.

Optina
Ukupno
Ugroeni porodinom situacijom
Lica sa poremeaijma u ponaanju
Mentalno zaostali
Ometeni u fizikom razvoju
Lica sa kombinovanim smetnjama
Ostali maloletni korisnici socijalne zatite
956
618
203
43
39
24
29

korisnika (%)
100
64,64
21,23
4,49
4,07
2,51
3,03
Tabela 98. Korisnici socijalne zatite punoletna lica, 2006.

Optina
Ukupno
Lica sa poremeaijma u ponaanju
Psihiki i fiziki ometena lica
Materijalno neobezbeena lica
Nezbrinuta lica
Ostarela lica
Ostali punoletni korisnici socijalne zatite
8.5
2.049
17
471
778
10
508
265

korisnika (%)
100
0,82
22,98
37,96
0,48
24,79
12,93
Obrazovni kapaciteti
Tabela 99. Kapaciteti obrazovnih institucija, 2008/09.

Broj ustanova
Predkolske ustanove
Osnovne kole
Srednje kole
Visoko i vie obrazovanje
1
14
8
3
2008/09
Broj obrazovnih
profila
/
/
99
10
Broj
dece/uenika/studenata
2.198
10.322
5.607
1.791
Tabela 100. Ulaganja u obrazovanje, 2006.

Rashodi (ulaganja) u obrazovanje ukupno
Rashodi (ulaganja) u osnovno obrazovanje
Rashodi (ulaganja) u osnovno obrazovanje po
ueniku
Optina ()*
12.455.674,39
6.995.272,59
Okrug ()
30.377.515,14
19.507.910,67
Srbija ()
1.012.486.494,83
486.853.890,01
683,26
721,41
776,73
Tabela 101. Broj i struktura obrazovnih ustanova, 2006.

Optina
Osnovne kole
Srednje kole
Specijalne kole
kole za odrasle
Ukupno
Odeljenja
Ukupno
Odeljenja
Ukupno
Odeljenja
Ukupno
Odeljenja
Vie kole
Fakulteti
Ustanove za decu predkolskog uzrasta
Studentski domovi
Domovi uenika
60
500
8
221
3
11
3
51

ustanova u okrugu (%)
28,84
35,56
38,09
48,78
23,07
42,30
100
79,68
Tabela 102. Ukupan broj uenika, studenata i korisnika obrazovnih ustanova, 2006.
Optina
uenika/studenata/korisnika
u okrugu (%)
Ukupno
10.418
37,45
Osnovne kole - uenici
zavrili kolu
1.392
36,43
Ukupno
5.417
46,36
Srednje kole - uenici
zavrili kolu
1.460
47,21
Ukupno
76
50,00
Specijalne kole - uenici
zavrili kolu
10
50,00
Ukupno
kole za odrasle ukupno
zavrili kolu
Ukupno
1.579
100
Vie kole - studenti
na budetu
522
100
zavrili kolu
163
100
Ukupno
Fakulteti - studenti
na budetu
zavrili kolu
Predkolske ustanove
deca korisnici
2.360
41,09
Studentski domovi
korisnici smetaja
Domovi uenika
korisnici smetaja
-
Tabela 103. Prosean broj uenika, studenata i korisnika smetaja u obrazovnim ustanovama,
2006.
Optina
Okrug
Srbija
Broj uenika po osnovnoj koli
173,63
133,73
178,97
Broj uenika po odeljenju osnovne kole
20,83
19,78
20,97
Broj uenika po srednjoj koli
677,12
556,38
603,89
Broj uenika po odeljenju srednje kole
24,51
25,79
26,19
Broj uenika po specijalnoj koli
25,33
11,69
32,18
Broj uenika po odeljenju specijalne kole
6,90
5,84
6,46
Broj uenika po koli za odrasle
139,63
Broj uenika po odeljenju kole za odrasle
14,11
Broj studenata po vioj koli
526,33
526,33
921,42
Broj diplomiranih studenata po vioj koli
54,33
54,33
122,22
Broj studenata po fakultetu
1.382,61
Broj diplomiranih studenata po fakultetu
165,47
Broj dece korisnika po predkolskoj ustanovi
46,27
89,73
87,92
Broj korisnika smetaja po studentskom domu
266,08
domu za uenike
Tabela 104. Ukupan broj uenika u osnovnim kolama, 2008.
Optina
Uenici osnovnih
kola
Ukupno
Uenice
Uenice
9.938
4.866
5.072
Udeo u ukupnom broju uenika

osnovnih kola u okrugu (%)
37,81
38,10
37,53
Resursi ivotne sredine
8.6
Kvalitet vazduha
Kvalitet vazduha
Radi sistematskog praenja
aerozagaenja i praenja aerozagaenja u vanrednim
situacijama-merenja imisije, Optina abac je sklopila ugovor sa ovlaenom i akreditovanom
ustanovom, Zavodom za zatitu zdravlja ( ZZZZ ) Vera Blagojevi abac, na pet mernih mesta, na
lokacijama: Benska bara, Kasarna Mika Mitrovi, Vatrogasni dom abac, JKP Stari grad i
Antituberkolozni dispanzer ( ATD ).
Aerozagaenje preteno nastaje kao posledica radnih aktivnosti preduzea kao to su:
Zorka-Mineralna ubriva, Zorka-Obojena metalurgija, preduzea za proizvodnju graevinskih
materijala, prevashodno proizvoai asfaltne mase, toplane, kao i saobraaj, individualna loita i dr.
Veoma su este pritube graana na aerozagaenje kada su nepovoljni klimatski uslovi jer se
ukupno zagaenje zadrava pri tlu, a pojedinana zagaenja ne prelaze zakonom dozvoljenu granicu.
Tokom 2005. god., merenje imisije radili su ZorkaRazvoj i Zavod za zatitu zdravlja Vera
Blagojevi abac, na sledeim mernim takama.
Zorka Razvoj:
1. Dragan Srni
2. Dom vojske,
Zavod za zatitu zdravlja Vera Blagojevi:
1. Vatrogasni dom,
2. ATD (Anti tuberkulozni dispanzer),
3. kasarna Mika Mitrovi
Tokom 2006. god. ispitivanje aerozagaenja u gradu (kontinualno i u ekscesnim situacijama)

preuzeo je po ugovoru sa Opinskom upravom, optine abac, Zavod za zatitu zdravlja Vera
Blagojevi-abac.
Ispitivanja aerozagaenja se u 2006. god. vri na sledeim mernim takama:
1. ATD (Anti tuberkulozni dispanzer)
2. Vatrogasni dom
3. Benska bara Toplana
4. JKP Stari grad
5. Kasarna Mika Mitrovi.
h
Jedinjenja sumpora izraena kao sumpor-dioksid, mere se neprekidno (24 ) na svih pet mernih
taaka, kao i a.
Fluorovodonik i amonijak uzorkuju se neprekidno samo na mernim takama Benska bara
Toplana i JKP Stari grad, dok se na preostalim mernim takama vri uzorkovanje u trajanju od tri
asa.
Na svih pet mernih mesta azotovi oksidi se uzorkuju samo jedan as.
Znaajan doprinos u aerozagaenju grada je i od gradske deponije. Zagaenje je znatno vee
u letnjem periodu kada je bra razgradnja organskih materija. Kvalifikacija i kvantifikacija neprijatnih
mirisa nije raena. Razgradnja organskih materija usporavana je dezinfekcijom deponije i prekrivanjem
otpada slojem zemlje.
Atmosferu grada zagauju i talone materije, koje su porekla od hemijsko- tehnolokih procesa
i eluiranja neistoa sa podloge. Znaajan doprinos smanjenju zagaenja vazduha, talonim
materijama, je dobra komunalna higijena.
Ispitivanje ukupnih talonih materija u vazduhu grada vri se na tri merna mesta.
1. ATD (Anti tuberkulozni dispanzer),
2. Vatrogasni dom
3. O Vuk Karadi
2
Rezultati ispitivanja preraunavaju se m/m /dan. Gornja granina vrednost (GVI) za ukupne talone
2
materije iznosi 450 m/m /dan.
Ispitivanja pokazuju da se zagaenja vazduha talonim materijama nalaze u zakonom
dozvoljenom okviru.
Jedan od bitnijih izvora zagaenja vazduha, pored hemijske industrije, Gradske deponije, je
takoe i prisustvo velikog broja skladita goriva ( benzinskih pumpi ), lociranih na relativno maloj
povrini, kao i saobraaj, koji je uzrokovan velikim brojem automobila, razliite starosti, kvalitetom
goriva i primenom raznih aditiva, koji slue za poboljanje kvaliteta goriva, kao energenta, a utiu na
poveanje nivoa zagaujuih materija u vazduhu.
U okviru glavnih saobraajnica mogu se oekivati poveane koncentracije zagaujuih materija
u vazduhu i zemljitu.
8.7
Kvalitet zemljita
Zatita tla i zemljita na teritoriji apca
Zatita tla i zemljita, koja obuhvata korienje i ureenje tla, poljoprivrednog i umskog
zemljita i dobara od opteg interesa, regulisano je l.22. Zakona o zatiti ivotne sredine ( Sl. glasnik
RS br.135/04).
Optina abac, se nalazi na severozapadnom delu Republike Srbije, obuhvata delove
Posavotamnave, Pocerine i Mave, prostorno zauzima 79378 hektara, od kojeg najvei deo pripada
poljoprivrednom zemljitu, i to prouzrokuje veliku raznolikost u konfiguraciji tla i prirodnim
karakteristikama.
Zemljite je otvoren sistem u kome se neprekidno odvijaju odreeni procesi i reakcije koji
podrazumevaju razmenu materije sa okolinom, translokacije i trasformacije materijala unutar samog
zemljita.
Pod poljoprivrednim zemljitem se podrazumevaju: njive, vonjaci, vrtovi, vinogradi, ribnjaci,
trstici i movare koji se koriste i ureuju u cilju ostvarivanja poljoprivredne proizvodnje, to
podrazumeva planiranu primenu agrotehnikih i tehnolokih mera, to kod nas,na alost, nije praksa.
ume, u optini abac, zauzimaju povrinu od 11428 hektara, preteno ih ine ume bresta,
graba, cera, bagrema, mekih liara i nisko bunasto rastinje, i najveim delom su rasprostranjene po
obroncima planine Cera, i manjim delom po selima Mave, Pocerine i Posavotamnave, a na teritoriji
grada apca se nalaze Zabran, park na Letnjikovakoj kosi i Dudara na Starom gradu.
Obzirom da su ume najbolji biofilteri vazduha, i tendencija korienja umskog drvea, kao
energenta, je u stalnom porastu, a prirodne rezerve-poumljavanje nije u ravnotei sa seom, potrebno
je izraditi Program zatite zelenih povrina.
8.8
Kvalitet voda
Kvalitet vode reke Save u apcu

Zatita voda je regulisana l. 23. Zakona o zatiti ivotne sredine (Sl. glasnik RS br.135/04).
U tu svrhu, Optinska uprava apca je angaovala, ovlaenu i akreditovanu ustanovu, Zavod
za zatitu zdravlja Vera Blagojevi abac, koja vri praenja kvaliteta vode u reci Savi, na lokaciji
Gradska plaa - Stari grad , u letnjem periodu - sezoni kupanja, koja slui u svrhu rekreacije
graana, i izvetaje o laboratorijskim nalazima uzoraka vode sa strunim miljenjem dostavlja ovom
Organu, i na bazi istih su izvedeni sledei podaci:
Podaci za 2005. god., su dobijeni na bazi 14 Izvetaja Zavoda za zatitu zdravlja Vera Blagojevi
abac, koji je obavio uzorkovanje vode i izvrio analize, iz reke Save, dok su za 2006. god., podaci,
dobijeni na bazi 10 izvetaja, iz ega se vidi da je:
- kiseonini reim je bio znaajno uravnoteen u uporednom periodu, stim to je u manjoj meri
povean u 2006. god. u odnosu na 2005.g od., ali u poreenju sa maksimalno dozvoljenom koliinom (
MDK ), za II klasu je u 2006. god., bio blii donjoj granici to ukazuje, da aktivna i pasivna reaeracija ne
uspevaju da nadoknade u potpunosti kiseonik utroen pri razgradnji organskih materija.
- azotne materije (amonijak,nitriti, nitrati), su konstanto bile u propisanim granicama to ukazuje
da su koliine belanevinastih materija u otpadnim vodama, koje se izlivaju u reku Savu, relativno male
i da se njihova mineralizacija uspeno odvija.
- prekoraenja MDK u 2005. god. i 2006. god., za ispitivane inioce nije bilo, i za iste je
utvren bonitet preteno II klase.
- u mikrobiolokom pogledu rezultati u 2006. god., u odnosu na 2005. god., su bili znatno
bolji, ali je prisustvo kolifornih bakterija u broju preko 20.000 u litri, koliko je dozvoljeno za II
klasu, ukazivalo da voda nije pogodna za kupanje, pri emu je savetovano kupaima obavezno
tuiranje nakon kupanja.
Odnosi ispitivanih rezultata u 2005. god. i 2006. god., se mogu objasniti eim i obilnijim
padavinama u 2005. god., koje je dovelo do intenzivnog ispiranja neistoa sa obala, jer u navedenom
periodu nije bilo znaajnijeg poveanja broja stanovnitva, niti priliva sanitarnih i industrijskih voda.
Poboljanje kvaliteta voda, reke Save, moe se oekivati izgradnjom sistema za preiavanje
otpadnih voda gradova koji se nalaze na reci Savi, ispred apca.
8.9
Upravljanje vrstim komunalnim otpadom

Postupanje sa otpadom u optini abac
Otpad se u optini abac prikuplja iskljuivo sa podruja grada i prigradskog naselja, iskljuujui
3
sela, od strane Javnog komunalnog preduzea ''Stari grad''. Ukupno se godinje prikupi oko 85000 m
otpada koji se odlae na gradsku deponiju, na kojoj se vri odvajanje plastike, kartona i metala.
Preduzea koja se bave otkupom sekundarnih sirovina su Inos Napredak abac, oleks abac
i ''A plus'', pri emu se prva dva bave otkupom i preradom metala, dok preduzee ''A plus'' otkupljuje
Pet ambalau, plastine kese i foliju.
Planovi optine abac, u narednom periodu, su reavanje problema vrstog otpada u skladu sa
zahtevima i propisima EU, a koji se odnose na izgradnju regionalne sanitarne deponije, u saradnji sa
optinom Sremska Mitrovica i sanacija ve postojee.
9.1
Turistiki resursi
Broj posetilaca
Tabela 105. Broj i struktura turista i ostvarenih turistikih noenja, 2006.

Optina
Okrug
Ukupno
8.358
37.999
Broj turista
Domai
6.883
32.371
Strani
1.475
5.628
Ukupno
17.045
184.082
Broj noenja
Domai
13.418
152.432
Strani
3.627
31.650
Ukupno
4,4
10,3
Prosean broj
Domai
1,9
4,7
noenja
Strani
2,5
5,6
9.2
Srbija
2.006.488
1.537.646
468.842
6.592.622
5.577.310
1.015.312
5,8
3,6
2,2
Smetajni kapaciteti
Tabela 106. Smetajni kapaciteti, 2007.

Broj smetajnih
Destinacija
objekata
Garni hotel Galeb
1
Hotel Dvor
1
Prenoite Zeleni venac
1
Vila Albedo
1
UKUPNO
14
56
14
8
Iskorienost
kapaciteta (%)
90%
28%
37%
63%
92
54,5%
Broj kreveta
10
10.1
Kvalitet ivota
Javni sadraji i rekreativni programi
10.1.1 Sportski sadraji (tereni, sportske dvorane, centri za rekreaciju, stadioni)

HIPODROM
STADION FUDBALSKOG KLUBA MAVA
Klub je osnovan 1919. godine. Izmeu dva svetska rata, zbog kvalitetne i atraktivne igre, popularno je
nazvan Provincijski Urugvaj
Najvei uspeh Kluba je plasman u prvu saveznu ligu 1951. godine, u kojoj je igrao dve sezone. Posle
rata je FK Mava godinama bila stabilan drugoliga u velikoj Jugoslaviji. Sada se takmii u prvoj ligi
Srbije.
Najistaknutiji igrai: Sava i Dia Stefanovi, Voja Rogi, Aleksandar Ivo, Sele Miloevi, Vojkan Meli,
Zoran-Buca Daki, Zoran Jeliki, Dragan Arsenovi, Pavle Grubjei... Nagrade i priznanja: Oktobarska
nagrada grada apca, Zlatna plaketa FSJ i FSS, Orden zasluga za narod sa srebrnim zracima.
TENIS
SOKOLSKO DRUTVO DUAN SILNI

Vebati moemo svuda, svakoga dana i sata... Generacije sportista i rekreativaca u apcu stasavale
su u Partizanu, Sokolani, Sokolskom drutvu koje god ime da koristite svi znaju o emu se radi, bez
obzira da li je re o gimnastici, badmintonu, aerobiku...
STADION
Svaki ljubitelj rekreacije u sopstvenoj reiji ne mora da bude preterano matovit, jer gradski stadion
nudi uslove i za tranje i za atletiku, aerobik-vebe, a idealno je mesto za najmlae koje hoete da
podstaknete da sport tek zavole.
Rekreativni programi, sportske i predkolske aktivnosti

FITNES CONAN
Fitness zona Conan, namenjena je da vam prui vrhunske, najbolje informacije iz oblasti fitnesa,
aerobika, bodi-bildinga, sportske pripreme...Kojom god od dole navedenih disciplina da se bavite, na
kojem god nivou napretka da ste i kakve god da su vam ambicije bilo da su takmiarske, bilo da su
rekreativne sigurni smo da vam moemo pomoi da ih bre, bolje i efikasnije realizujete.
Na preko 400 metara kvadratnih ekskluzivno opremljenog prostora za vebanje Fitnes zona Conan
svojim korisnicima nudi niz kvalitetnih programa.
U fokusu nam je zdravlje ljudi koji vebaju. Stoga je u Fitnes zoni Conan sve podredjeno higijenskim i
klimatizacionim uslovima prostora za vebanje, kvalitetu sprava life fitness, vodeeg amerikog
proizvodjaa i strunosti osoblja. Potrudili smo se da svojim lanovima ponudimo evropske standarde i
uslove vebanja.
LOVITE KARAKUA
Lovite "Karakua", osnovano 1977. godine. Lovite ima veoma povoljan geografski poloaj. Nalazi se
pored magistralnog puta Novi Sad Ruma abac i u blizini velikih centara domae turistike ponude,
a poloaj gazdinstva je veoma povoljan i za dolazak strane klijentele, jer je od auto puta Beograd Zagreb udaljeno 21 km, a od aerodroma u Surinu 65 km. U lovitu se nalazi i lovaki dom, koji prua
smetaj lovcima, koji dolaze ovde.
TRIM STAZA
Tropske vruine koje dolaze sigurno e izmamiti vei broj apana da dou na obalu jer pored kupanja
tu su i sportski tereni za koarku, mali fudbal, odbojku, trim staza a i bate kafia u debelom hladu.
KLIZALITE
Lepo klizalite na gradskom trgu cele zime okuplja puno klizaa i posmatraa i stvarno je teko
utvrditi ko je tu zadovoljniji: deca koja uivaju na ledu, mame koje su srene to su klincima rezervisale
odlian provod, ili tate koje u oblinjim kafiima mirno piju kafu i listaju novine...
IGRALITE IKE POPOVIA

Nekadanji saobraajni poligon gde su kolarci sticali osnovna znanja o saobraajnim propisima, danas
je jedno od omiljenih mesta za okupljanje gradskih klinaca koji ne silaze sa rolera.
10.2
Crkve i hramovi
abaka pravoslavna crkva Sv. Apostola Petra i Pavla

Izgraena je 1830. sa veoma vrednim ikonostasom koji je oslikao poznati slikar Pavle Simi. U crkvenoj
porti je spomenik i spomen kosturnica izginulima u oslobodilakim ratovima od 1912. 1918. godine.
abaka katolika crkva Sv. Ana
Crkva i parohijski dom katolike crkve podignuti su 1928. godine.
10.3
Lokalni centri za okupljanje
10.3.1 Biblioteke
BIBLIOTEKA ABAKA
Matina ustanova za sve biblioteke na podruju osam optina Mavanskog okruga. Sem redovne
delatnosti - strune obrade, uvanja i korienja bogatog knjinog fonda, zaduena je i za zatitu stare i
retke knjige. abako italite zapoelo je rad 1847. godine; 1928. osnovana je abaka narodna
knjinica i ita-onica (NK), a potom je rad obnovljen u decembru 1944. Danas je Biblioteka
smetena u zgradi Vladianskog dvora (kulturno dobro od velikog znaaja), sagra-enog 1854. godine,
koji predstavlja jedan od najreprezentativnijih objekata u gra-du.Tu koristi prostor od 1.703 m. Ukupno
31 zaposleni radnik, od kojih 25 pri-pada kategoriji strunih. Kvalifikaciona struktura zaposlenih i
tehnika opre-mljenost su na zavidnom nivou. Nagrade i priznanja: Orden rada sa crvenom zastavom,
Zlatna plaketa SO abac, Oktobarska nagrada grada apca, Republika nagrada Milorad Pani Surep.
Problem nedovoljnog prostora najverovatnije e uskoro biti prevazien. U toku je izrada projektne
dokumentacije za izgradnju aneksa Biblioteke, povri-ne 704 m. Idejno reenje nagovetava moderan
objekat, koji e, zajedno sa Vladi-anskim dvorom, predstavljati spoj tradicije i modernih arhitektonskih
shvatanja
10.3.2
Parkovi
U apcu je mogue napraviti kratak, ali lep izlet ak i radnim danom, kada retko raspolaete sa mnogo
vremena - dovoljno je da se proetate do gradskog parka.
10.3.3
Lokalni drutveni centri
10.3.4 Kulturni centri

KULTURNI CENTAR
Osnovan je 1963. godine kao Dom omladine. Godine 1991. transformisan je u Dom kulture a od 2003.
god. radi pod nazivom Kulturni centar. Bavi se razliitim kulturnim sadrajima, pri emu prioritet imaju
likovna umetnost, knjievnost, muzika, tribinska scena i razliiti programi za decu i mlade. Kulturni
centar se nalazi u centru grada u staroj zgradi Doma trgovake omladine s poetka 20. veka i zatien
je spomenik kulture. Sastoji se od male i velike sale, galerije. knjiare, kancelarija, Kluba i letnje bate.
KC abac je suorganizator Likovne kolonije "Miar" i organizator dodele godinje knjievne nagrade
"Laza K. Lazarevi" za najbolju neobjavljenu pripovetku. Najvaniji muziki sadraji Centra su: "Uskrnji
rok maraton" i "Savacium klasik fest". Kulturni centar organizuje i tribine sa aktuelnim temama iz
razliitih oblasti, a u elji animiranja najmlaih realizuje se projekat "Deji kulturni centar" koji obuhvata
nekoliko programa: kolu crtanja i slikanja, edukativne igraonice, kreativne radionice, projekcije crtanih
filmova, deju likovnu koloniju, oslikavanje prostorija u kojima borave deca, pozorine predstave i dr.
10.3.5
Pozorita
ABAKO POZORITE
Pozorini ivot u apcu ima dugu i bogatu tradiciju i egzistira od 1840. godine, kada je Damnjan
Marinkovi, profesor abake gimnazije, pripre-mio prvu pozorinu predstavu Svetislav i Mileva,
Jovana Sterije Popovia. Posle osloboenja, rad je obnovljen u decembru 1944. godine. Trenutno su
zapo-slena 43 radnika, od kojih je 16 glumaca i 18 radnika tehnike ekipe. Oekuje se druga, zavrna
faza rekonstrukcije zgrade Zanatskog doma, u ko-joj je smeteno Pozorite, ime bi se stekli optimalni
prostorni uslovi za da-lji uspean rad. Nagrade i priznanja: preko 60 nagrada za pojedinana glumaka
ostvarenja i predstave u celini; Orden zasluga za narod sa zlatnom zvezdom; Oktobarska nagrada
grada apca.
10.3.6 Muzeji
NARODNI MUZEJ
Osnovan je 1934. godine, kada je radio u sastavu abake narodne knjini-ce i itaonice. Posle rata,
rad je obnovljen 1955. godine. Smeten je u zgradi a-bake polugimnazije, sagraene 1857. godine i
proglaene spomenikom kulture od velikog znaaja. Osnovna delatnost: zatita pokretnih kulturnih
dobara. Raspo-lae prostorom od 1033 m. Ukupno 15 zaposlenih radnika, od ega je 9 strunih.
Kvalifikaciona struktura i tehnika opremljenost su na zavidnom nivou. Umet-niki predmeti, kojih ima
oko 12.000, razvrstani su u 15 muzejskih zbirki. Izdaje struni asopis Museum. Vie od 50 godina je
organizator godinje slikarske izlobe Oktobarski salon. Nagrade i priznanja: Diploma Etnografskog
muzeja u Beogradu, Spomen-medalja Narodnog muzeja u Beogradu, Diploma Meuoptinskog
istorijskog arhiva u apcu, itd.
10.4
Aktivnosti u kulturi (kulturne manifestacije, proslave, festivali, parade, sveanosti, koncerti)
1.Bogojavljensko plivanje
2.Konjike trke
3. Uskrnji rok maraton
4.No muzeja
5.Moto skup
6.Festival Rue Lipolista
7.Plivaki maraton
8.Bubijada
9.abaki letnji festival
10.Kulturno leto na Savi
11.Miarski vieboj
12. Proslava Miarske bitke

13.ivijada
14.Fiijada
15.abaki vaar
16.Savacium classic fest
17.abac plus demo fest
18.Oktobarski salon
19.Jazz i blues festival
20.Godinji koncert KUD Abraevi
10.5
10.5.1
Zabava i usluge
Restorani
1.ardak - "ardak" ima 200 mesta, rasporeenih unutra i napolju. Unutra, pored velikog anka,
postavljenog neto nie radi bolje komunikacije sa gostima, na gredama ispod krovnih rogova
postavljeno je nekoliko separea u kojima toplinu i ugodnost upotpunjuju stare arenice i vezene zidne
draperije.
2.Mio Bradina - Vas i Vau porodicu,Vae kumove i prijatelje,one koji slave roendane,doekuju Nove
godine,one koji vole da uju dobru muziku ili na dobrom mestu dobro da jedu i prenoe,ve drugu
deceniju, restoran MIO BRADINA, 24 asa dnevno doekuje na magistralnom putu abac-Loznica.
3.Enigma - Pored svog nesvakidanjeg enterijera, tople i prijatne atmosfere, vrhunske usluge,
"ENIGMA" Vam prua izuzetan doivljaj.
4.Vila Albedo - U Vili Albedo u Varni, januara 2008. godine osnovan je Etno centar za turizam i kulturu
5.Stara krma - Restoran domae kuhinje. Ovde moete naruiti kuvana jela, rotilj, kao i jela po
porudbini. Uivaete u autentinom srpskom ambijentu.
6.Tokonja Poznata kafana u centru grada se tradicijom dugom 35 godina
7.Vizantija - Restoran u kom e se svako ugodno oseati. Ugodan ambijent, tri nivoa i odlina kuhinja
su obeleja ovog restorana. Poseban ugodjaj prua bata restorana koja, iako u centru grada, prua
utisak intime.
8.Stari most - Stari Most je restoran sa 40-to godinjim iskustvom u ugostiteljstvu, bogatom tradicijom
organizovanja svih vrsta Vaih proslava...
9.Romansa - Kafe i restoran modernog stila, privlanog i prijatnog enterijera, klimatizovan, dobra
ventilacija, udaljen 500m od centra grada.
10.5.2 Bioskopi
Tabela 107. Broj bioskopa, bioskopskih sedita, projekcija i posetilaca, 2006.
Optina
Okrug
Broj bioskopa
1
4
Broj sedita u bioskopskim salama
96
1.151
Broj projekcija
519
806
Broj posetilaca
6.851
16.569
Iskorienost bioskopskih sala (%)
13,8
11,6
Broj posetilaca na 100 stanovnika
6
5
Srbija
120
48.398
59.173
1.720.223
7,1
25
LM BIOSKOP
10.5.3 oping zone i maloprodajni centri
1.MAXI
Maxi je maloprodajni lanac prehrambenog tipa koji posluje u okviru kompanije Delta M, lanice Delta
Holdinga.
2.TINA
Preduzee "TINA 2000" investitor je i eskluzivnog poslovno trnog centra " TINA" koji se nalazi u
samom srcu grada apca na uglu ulica Karaoreve i Kneza Lazara.
3.TRIJUMF
4.TO SUVENIRNICA
U okviru Turistike organizacije, gde je i sedite ove ustanove, u centru apca, nalazi se i gradska
suvenirnica. Ovde se moe nai veoma irok dijapazon suvenira, tampanih sredstava turistike
propagande kao to su razglednice, prospekti, turistike karte, planovi gradova...
5.IN MUSIC
Prodavnica muzike opreme i instrumenata.
11
Lokalni razvoj u relaciji sa dravnim stratekim dokumentima
Strategija ekonomskog razvoja optine abac 2006 - 2010 je kljuni dokument procesa planiranja
razvoja do 2010. godine. Svrha ovog dokumenta je da definie promene i unapreenja koja treba da se
dogode u lokalnoj zajednici u narednih pet godina kako bi se stvorilo takvo poslovno okruenje koje
omoguava bri ekonomski rast i razvoj.
Strategiju ekonomskog razvoja optine abac izradio je Tim za razvoj lokalne ekonomije
sastavljen na predlog predsednika Optine. U tim su ukljueni predstavnici interesnih grupa graana
zajednice i to: predstavnici privrede, poljoprivrede, javnih preduzea, ustanova, nevladinog sektora i
lokalne samouprave.
LED tim je na osnovu SWOT analize identifikovao prioritetne ciljeve do 2010. godine, kao i programe i
projekte pomou kojih se ti ciljevi mogu ostvariti. Oni su rezultat temeljne analize i vrednovanja svih
relevantnih parametara za ekonomski razvoj apca.
OPTI CILJEVI STRATEGIJE EKONOMSKOG RAZVOJA OPTINE ABAC 2006. 2010.
1. Poveanje stepena angaovanosti slobodne radne snage u funkciji razvoja lokalne
ekonomije
Veliki izazov e biti stvaranje uslova za smanjenje nezaposlenosti, gde je kao poseban cilj definisno da
se do 2010. godine broj nezaposlenih smanji za 10%. Planirano je da se taj cilj postigne sprovodjenjem
projekata u okviru programa za prekvalifikaciju i dokvalifikaciju nezaposlenih u oblastima koje su
identifikovane kao potreba.
Ovaj opti cilj je identifikovan i u Nacionalnoj strategiji Srbije za pristupanje Evropskoj Uniji (III glava
Strategija ekonomskog i socijalnog razvoja Ljudski resursi), gde se posebna panja posveuje
programima obuke i prekvalifikacije kao vanih mera za prilagoavanje ponude rada zahtevima
poslodavaca, za iji su uspeh potrebna ozbiljnija finansijska sredstva, kao i vee angaovanje svih
aktera - poslodavaca, nezaposlenih, slube za zapoljavanje.
Ovom pitanju posveuje veliku panju i Strategija za smanjenje siromatva u Srbiji u kojoj se kao jedan
od stratekih pravaca smanjenja siromatva u Srbiji navodi stvaranje novih mogunosti za
zapoljavanje (poveanjem konkurentnosti i izvoza, poveanjem stranih direktnih investicija itd.)
Viegodinji indikativni planski dokument za Srbiju od 2007. do 2009. (MIPD), u potkomponenti
drutveno ekonomski zahtevi, kao jedan od glavnih prioriteta istie poveanje pristupa zapoljavanju
kroz efikasne slube za zapoljavanje da bi se identifikovale nove potrebe za zaposlenima i odreenim
specifinim vetinama.
Akcioni plan Strategije regionalnog razvoja Republike Srbije 2007. 2012. u cilju smanjenja visoke
stope nezaposlenosti i siromatva predvia niz mera aktivne politike zapoljavanja: sajmovi
zapoljavanja, aktivno traenje posla, programi dodatnog obrazovanja i obuke, razvoj preduzetnitva
itd.
2. Poboljanje uslova za razvoj prilagodljive privredne strukture sa akcentom na mala i
srednja preduzea
Poboljanje uslova za razvoj prilagodljive privredne strukture, sa akcentom na mala i srednja
preduzea je definisano kao jedan od prioriteta i identifikovani su programi i projekti kojima e se
formirati i osposobiti institucije za podrku i razvoj malih i srednjih preduzea.
O vanosti razvoja sektora malih i srednjih preduzea u Srbiji se govori i u Nacionalnoj strategiji
Srbije za pristupanje Evropskoj Uniji (III glava Strategija ekonomskog i socijalnog razvoja Sektorske
politike Industrija i SME), koja istie vanost usvojene Strategije razvoja malih i srednjih preduzea i
preduzetnitva u Republici Srbiji za period od 2003. do 2008. Kao glavne mere u pravcu razvoja MSP
istiu se jaanje postojeih fondova za finansiranje istih (Garancijskog fonda i Fonda za razvoj), zatim
jaanje obrazovanja i obuke za preduzetnitvo itd.
Strategija za smanjenje siromatva u Srbiji u sektoru malih i srednjih preduzea vidi glavnog pokretaa
novih radnih mesta, istiui vanost implementacije gore navedene Strategije razvoja malih i srednjih
preduzea i preduzetnitva u Republici Srbiji za period od 2003. do 2008. ( davanje prioriteta razvoju
sektora koji znaajno mogu da unaprede zapoljavanje, uklanjanje pravnih prepreka radu
preduzea i preduzetnika, kanalisanje sive ekonomije u redovne tokove itd.).
Viegodinji indikativni planski dokument za Srbiju od 2007. do 2009 (MIPD), u potkomponenti
drutveno ekonomski zahtevi, naglaava potrebu podrke malim i srednjim preduzeima kroz
povoljan zakonski okvir, podrku konkurentnosti,pristup uslugama, kapitalu i know-how. itd.
Strategija regionalnog razvoja Republike Srbije 2007. 2012. ( III glava Politika ravnomernog
regionalnog razvoja Politika razvoja preduzetnitva) posveuje veliku panju razvoju sektora malih i
srednjih preduzea, utvrujui osnovne mere i aktivnosti za ravnomerniji regionalni razvoj MSP sektora:
poveati odgovornost lokalne samouprave u kreiranju uslova za razvoj MSP,uspostavljanje sistema
podsticajnih mera za sva privredna drutva i preduzetnike, skraivanje administrativnih procedura za
registraciju preduzea itd.
3. Stvoriti odrivi i efikasan sistem poljoprivrednih komercijalnih gazdinstava sposobnih za
trinu utakmicu
U poljoprivredi je zadatak stvaranje odrivih i efikasnih poljoprivrednih komercijalnih gazdinstava,
sposobnih za trinu utakmicu, to ujedno predstavlja jedan od stratekih ciljeva Nacionalne strategije
Srbije za pristupanje Evropskoj Uniji (III glava Strategija ekonomskog i socijalnog razvoja Sektorske
politike Poljoprivreda), koja u ovoj oblasti istie znaaj podizanja kapaciteta zaposlenih u Ministarstvu
poljoprivrede i razvoju decentralizovanog sistema podrke razvoju poljoprivrede i sela. Strategija za
smanjenje siromatva u Srbiji veliku panju posveuje ruralnom aspektu smanjenja siromatva, u kome
se podrava osnivanje Agencije za ruralni razvoj, angaovanje nadlenih ministarstava i agencija u
pripremi programa i mera ruralnog razvoja itd.
Strategija regionalnog razvoja Republike Srbije 2007. 2012. ( III glava Politika ravnomernog
regionalnog razvoja Agrarna politika) kao jednu od niza mera agrarne politike istie unapreenje
strukture poljoprivrednih gazdinstava ukrupnjavanjem porodinih gazdinstava i podrkom mladim
proizvoaima, kako bi mogli da odgovore na potrebe moderne trine ekonomije.
4.Kvalitetna i savremena infrastruktura u slubi oivljavanja i razvoja privrede i osnovni
preduslov za normalan ivot i rad graana optine abac
Sigurno je da je izgradnja i modernizacija infrastrukture osnovni preduslov za oivljavanje i razvoj
privrede, to predstavlja strateki pravac obuhvaen Nacionalnom strategijom Srbije za pristupanje
Evropskoj Uniji (III glava Strategija ekonomskog i socijalnog razvoja Sektorske politike Saobraaj
- Energetika), koja u aspektima pribliavanja saobraajnog i energetskog sistema Srbije EU govori o
potrebi breg razvoja i podizanja na vii tehniki i tehnoloki nivo pomenutih sistema, ime se stvaraju
pretpostavke za efikasnije zadovoljavanje potreba za prevozom i energentima, ali i dostizanje evropskih
standarda i normi u ovim oblastima. Strategija za smanjenje siromatva u Srbiji, posveujui panju
regionalnom aspektu smanjenja siromatva, kao jedan od osnovnih ciljeva navodi poboljanje
infrastrukture (saobraajne, telekomunikacione, komunalne), posebno istiui ulogu lokalnih zajednica
u izgradnji i odravanju lokalnih puteva.
Viegodinji indikativni planski dokument za Srbiju od 2007. do 2009 (MIPD), u potkomponenti evropski
standardi prua podrku da se investicije u lokalnu infrastrukturu kao oslonca budueg ekonomskog
razvoja usklade sa zahtevima zakonske regulative EU.
Akcioni plan Strategije regionalnog razvoja Republike Srbije 2007. 2012. u cilju modernizacije i
rekonstrukcije privredne infrastrukture predvia izgradnju i sanaciju vie lokalnih, regionalnih i
magistralnih puteva, koji bi se finansirali iz sredstava Nacionalnog investicionog plana.

Sabac Profil Zajednice

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Sabac Profil Zajednice

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Sadraj

Lista tabela ............................................................................................................................................... 4

6.18.6 Raspoloiva komunalna infrastruktura .............................................................................. 49

Tabela 58. Veliina preduzea prema broju zaposlenih, 2007. .............................................................. 39

Tabela 1. Osnovno poreenje optine i okruenja (povrina i stanovnitvo), 2006.

Udeo u ukupnom broju

Geografski poloaj (lokacija)

Tabela 2. Opti podaci o naseljima i katastarskim optinama, 2006.

Tabela 4. Spisak naselja i pripadajuih katastarskih optina.

Tabela 5. Spisak mesnih zajednica.

Naselje kojem pripada MZ

Tabela 6. Klimatski pokazetelji.

Lokalna samouprava (administracija)

Udeo u ukupnom broju odbornika u

Broj odbornika u optini

Struktura odbornika u skuptini

Istorija, tradicija i kulturno naslee

Tabela 8. Struktura zemljinih povrina, 2006.

Struktura zemljinih povrina na

Stanovnitvo (broj stanovnika i stopa rasta)

Tabela 9. Uporedni pregled broja stanovnika, podaci iz popisa.

Uporedni pregled broja stanovnika

Tabela 10. Procenjeni broj stanovnika u periodu 1999-2005.

Stanovnitvo prema tipu naselja

Tabela 11. Struktura stanovnitva prema tipu naselja, popis 2002.

Struktura stanovnitva prema

Tabela 12. Vitalni dogaaji, 2006.

Stanovnitvo prema branom stanju

Starosna struktura stanovnitva

Tabela 15. Struktura stanovnitva prema starosti i polu, 2002.

Udeo u ukupnom broju

Struktura stanovnitva prema starosti i polu na teritoriji optine abac, 2002.

Tabela 16. Struktura stanovnitva po osnovnim kontigentima, 2002.

Polna struktura stanovnitva

Tabela 18. Polna struktura stanovnitva, 2002.

Etnika struktura stanovnitva

Struktura stanovnitva prema veroispovesti

Tabela 20. Struktura stanovnitva prema veroispovesti, 2002.

Struktura stanovnitva prema maternjem jeziku

Tabela 21. Struktura stanovnitva prema maternjem jeziku, 2002.

Stanovnitvo prema aktivnosti

4.10.1 Struktura stanovnitva prema aktivnosti i polu

Tabela 22. Struktura stanovnitva prema aktivnosti i polu, 2002.

4.10.2 Struktura aktivnog stanovnitva prema vrsti zanimanja i oblasti delatnosti

Obrazovna struktura stanovnitva

Tabela 25. Struktura porodica prema broju dece, 2002.

Tabela 26. Struktura porodica prema tipu, 2002.

Tabela 27. Struktura domainstava prema broju lanova, 2002.

Prosean broj lanova

Broj doseljenika u okrug

Tabela 29. Struktura doseljenika prema podruju sa kojeg su doseljeni, 1940-2002.

Tabela 30. Dnevne migracije prema tipu migranata, 2002.

Udeo u ukupnom broju

Tabela 32. Uporedni pregled broja stanova po popisima.

Tabela 35. Struktura stanova prema vrsti i opremljenosti, 2002.

Prosena povrina stana (m )

Tabela 36. Struktura stanova prema godini izgradnje, 2002.

Prosena povrina stana (m )

Tabela 38. Stambena izgradnja, 2006.

Tabela 39. Vrednost izvedenih graevinskih radova, 2006.

Udeo u vrednosti svih

Tabela 40. Cene stanova na tritu, 2008.

* srednji kurs NBS 1 = ? rsd

Tabela 41. Cene stanova novogradnje, 2007.