UNIVERZITET U BEOGRADU

POLJOPRIVREDNI FAKULTET

TEHNOLOGIJA EERA I
SKROBA
TEMA: PROIZVODNJA SKROBA IZ
TAPIOKE

Studenti: Aleksandra
Jovanka Popov-Ralji

Profesor:

Markovi TR11/261
1

Tijana Liinar TR11/399

I BILJKA TAPIOKE
Tapioka je biljka iji je latinski naziv Manihot esculenta, koja raste
u Junoj Americi i Zapadnoj Indiji i u nekim drugim tropskim
krajevima sveta( Indonezija, Australija). Osim to slui
domorodakom stanovnitvu u prehrani, kao glavni izvor ugljenih
hidrata, koristi se kao industrijska sirovina u proizvodnji skroba za
pripremu pudinga, supa, sosova itd.
Botanika klasifikacija tapioke:
Carstvo :

Plantae

Razdeo:

Magnoliophyta

Razred:

Magnoliopsida

Red:

Malpighiales

Familija:

Euphorbiaceae

Podfamilija:

Krotonoideae

Rod:

Manihoteae

Tip:

Manihot

Vrsta:

M. Esculenta

Ova biljka se u razliitim krajevima sveta naziva razliitim

imenima. U Srbiji je najvie poznata pod imenom Manioka.

1.1. Graa tapioke

Tapioka je drvenasta viegodinja biljka sa uobiajenim

anatomskim delovima za ove vrste biljaka. Svake godine cveta i
daje plod, ali se kao hrana ili za industrijsku preradu koriste samo
krtole (tuberi) korena.

KOREN
Koren tapioke je dug i uzan, sa vrstim homogenim telom
obloenim odvojivom korom, debljine oko 1mm, grubom i
smedjom spolja, poput krompira. Komercijalne vrste mogu biti od
5 do 10 cm u preniku pri vrhu, a 50 do 80 cm duine. Boja moe
biti beliasta ili ukasta. Koreni tapioke su vrlo bogati skrobom, a
sadre znaajne koliine kalcijuma, fosfora i vitamina C. Meutim,
oni su siromani proteinima i drugim hranljivim materijama.

STABLO
Stablo moe da dostigne visinu 170-210 cm. Ima glatku belu
koru.

LIST
Oblik lista je linearan, kopljast, zailjen, duina lista se kree
izmeu 7,5 i 15 cm.
Na povrini je tamnozelenkaste boje, ispod povrine je
svetlozelene boje i detaljno je prekriven pahuljastim vlasima.
Postoje mnoge varijacije zavisno od naina gajenja biljke.

CVET
Cvet je uto-zelene boje. Duina cveta je manja od 1,2 cm i
ureen je u obliku grozda.
4

PLOD
Plod je u obliku kapsule, loptastog oblika, oko 0,5 cm u preniku.
Svaka kapsula sadri 3 semenke.

1.2. Gajenje biljke tapioke

ubrenje zemljita tlu se dodaju organska ubriva, ne
bi li se poboljala struktura i hranljivost zemlje, kao i
poveana sposobnost vezivanja vode.
Pogodna mesta za gajenje biljke mogu biti brdski
predeli sa strmim padinama.
Zatita biljke pomou lia - zahteva veliku koliinu
lia razliitih biljaka.
Plodno tlo najee je tamne boje, tamno crvene ili
tamno smee. Tamne boje pokazuju da je zemljite
puno organske materije. Ako je zemljite suvo ili sadri
zelene ili plave mrlje znai da je loe za proces
navodnjavanja. Tapioka ne raste na zemljitu koje je
preplavljeno vodom.
Sorte koje imaju dobru branjavost, imaju dobru
funkcionalnu sposobnost tapioke i omoguavaju
skladitenje korena bez prethodne obrade. Branjave
sorte se obino nazivaju slatkim, a sorte koje nisu
branjave se nazivaju gorkim. Gorka tapioka zahteva
obradu pre konzumacije; ovo se odnosi na ukupni
sadraj cijanida.
Zdrave biljke tapioke imaju razgranato stablo i grane sa
bujnim liem i minimalnim oteenjima
prouzorkovanim napadima tetoina i raznim bolestima.
Zdravu biljku biramo vizuelnom metodom.
Najprikladniji datum za saenje biljke je poetak vlane
sezone. To obezbeuje dobru klijavost koja pospeuje
dobar usev, koji pospeuje izdrljivost u toku suve
5

sezone. Kasno saenje pri kraju vlane sezone izaziva

teka oteenja na usevu, koju prouzrokuje sua.
Koren se nakon vaenja iz zemlje dalje transportuje na
skladitenje. U nekim delovima sveta uslovi skladitenja
tapioke nisu pogodni za due uvanje jer su prisutni
brojni mikroorganizmi i razliiti hemijski agensi u
atmosferi koja nije kontrolisana. Tradicionalno, kod
nekih populacija koren se nakon sazrevanja ostavlja u
zemlji.

1.3. Hemijski sastav tapioke

Koren tapioke je veoma bogat ugljenim hidratima; uglavnom
je prisutan skrob, koji je glavni izvor energije. Meutim,
proteini i masti se nalaze u manjoj koliini zajedno sa
vitaminima i mineralima. Ove supstance imaju manju
nutritivnu vrednost nego kod itarica, mahunastih biljaka i
nekih drugih korenasto krtolastih biljaka. List tapioke se
koristi za ljudsku ishranu i proizvodnju stone hrane, jer je
bogat aminokiselinama. Ukupni hemijski sastav tapioke
varira u razliitim delovima biljke, prema lokaciji,
raznolikosti, starosti, metodama analize i ekolokim
uslovima. Suva materija korena tapioke sadri ukupno od 6472 ugljenih hidrata, koje se sastoje iz skroba, uglavnom u
obliku amiloze i amilopektina.
1.4. Upotreba tapioke
Tapioka se koristi u:
Ishrani
Medicini i farmaciji
Industriji.
U ishrani se koristi kao kulinarski dodatak raznim jelima. Moe se
koristiti i koren biljke, spremljen na razliite naine, kao ips ili kao
6

meko kuvana tapioka koja ima specifian miris i moe da zameni

kuvani krompir, njoke, dodaje se supi i koristi se kao pratnja
mesu.
Zbog posebnih tehnolokih svojstava najea upotreba tapioke je
u svrhu proizvodnje pudinga, tj. praka koji je zaslaen i
aromatizovan.Puding na bazi tapioke moe se razlikovati od
ostalih po sitnim zrncima nalik na kavijar.
Tapioka je bez ukusa i mirisa pa se dodavanjem odgovarajuih
boja , aroma, jaja, mleka i eera sjajno moe preraditi u razliite
proizvode posebno u obliku poslastica.
Crveni koren tapioke sadri manje toksinog glikozida, pa je
manje opasan i moe se direktno koristiti u ishrani, dok je zelena
varijanta opasnija i pre konzumiranja se mora termiki obraditi ili
posebno ekstrahovati.
Stoga se zeleni oblik tapioke uglavnom koristi za industrijsku
preradu. Tapioka brano dobijeno industrijskim putem moe se
dalje koristiti za proizvodnju hleba, takoe moe da se koristi kao
zgunjiva. U savremenim okolnostima, od korena tapioke pravi
se praak slian branu, koji se vlai i oblikuje kao kuglice, koje
nose naziv biser. Ti biseri postoje u nekoliko veliina, u rasponu
od 1,5mm. Biser mora biti pripremljen pre upotrebe. Preko noi
biseri se ostavljaju u vodi, gde hidratiu odnosno upijaju dovoljnu
koliinu vode, gde se dalje koriste u proizvodnji pudinga.
U medicini se koristi kao lagana hrana za bolesnike. Delovanje na
deiji stomak je blago zbog manjeg udela kiseline u sastavu.
Koristi se kao dijetalna hrana za pacijente u toku leenja. Gorki
koren tapioke koristi se za leenje dijareje i malarije. A moe se
koristiti za leenje hipertenzije, glavobolje i bolova. Kubanci
najee koriste tapioku za leenje razdraljivosti stomaka, a
testo se jede ve i tokom leenja.

Osim pomenutiih namena, tapioka se koristi u farmaceutskoj

industriji kao vezivno sredstvo ( binder), to znai da je prisutna u
svakoj tableti.
U industriji se najvie koristi u Kini kao osuena tapioka, i to kao
sirovina za proizvodnju alkohola i skroba, koji se u specifini
sistem enzima razlae do glukoze koja alkoholnim vrenjem daje
etanol, to je oblik obnovljenih izvora energije koji moe biti ak i
zamena za benzin. Povaana primena etanola dobijenog iz skroba
tapioke i drugih obnovljivih izvora utedela bi nekoliko miliona
tona nafte u kratkom periodu.

1.5. Gorka i slatka tapioka

GORKA TAPIOKA (Manihot esculenta)
Ukus gorke tapioke potie od cijanogen-glukozida ( linemarin), koji
je uzronik sinteze toksine supstance cijanovodonina kiselina.
Cijanovodonina kiselina je iroko rasprostranjena u krtoli; moe
biti unitena tretiranjem visokim temperaturama illi
fermentacijom.
Glikozidi mogu biti odstranjeni tokom prerade tapioke u procesima
ekstrakcije, zagrevanja, fermentacije, suenja ili kombinacijom
ovim procesa.
Cijanogen-glukozid se nalazi u centralnom delu krtole odnosno u
unutranjisti korena. Lie gorke vrste tapioke je tamno i stablo je
esto crvenkasto. Gorka tapioka se najvie koristi za proizvodnju
skroba, alkohola i acetona.
SLATKA TAPIOKA ( Manihot dulcis)
Slatka tapioka sadri nizak procenat toksina koji su izolovani u
korteksu. Lie i stabiljka slatke tapioke su svetlozelene boje.

1.6. Toksinost tapioke

Lie tapioke se ne moe konzumirati sirovo, jer sadri slobodni i
vezani cijanogen-glikozid koji u prisustvu enzima linameraze, koji
se po prirodi nalazi u sastavu biljke, oslobaa cijanovodoninu
kislenu. Ako je prisutan u dovoljnim koliinama, cijanogen-glikozid
moe izazvati akutno trovanje cijanidom i smrt kod oveka i
ivotinja kada se konzumira. Razliite vrste tapioke se esto
kategoriu ili kao slatke ili kao gorke, to oznaava izostanak ili
prisustvo toksinog nivoa cijanogen-glikozida. Takozvana slatka
tapioka moe proizvesti oko 20mg cijanida po kilogramu sveeg
korena, dok gorka tapioka moe da proizvede i do 5 puta vie.
Tapioka koja raste u toku sue ima visok sadraj toksina.

1.7. Bolesti tapioke

Bolesti tapioke ine uglavnom razliita mikrobioloka oboljenja
koja se mogu razvrstati na:
bakterijske bolesti
a) Plamenjaa
b) Ugaone lisne pege
c) Mehurii na stablu
d) Trulena bolest stabla
e) Bakterijsko venjenje
gljivine bolesti
a) Anthracnose
b) Pegavost biljke
c) Braon pege na listu
d) Fusarium - trule korena
e) Bele lisne pege
9

 raznovrsne druge bolesti i poremeaji

Trule korena nakon setve se javlja za vreme skladitenja u
nekontrolisanoj atmosferi, kada je pristuna velika vlanost
vazduha i mezofilni optimum temperature. Javlja se nekoliko dana
nakon skladitenja, tako to na odreenim mestima korena dolazi
do truljenja iji su uzronici razni patogeni mikroorganizmi.
virusna i mikroplazmatina oboljenja.
1.8. Vaenje ( etva) tapioke
etva tapioke i vaenje njenog korena obavljaju se mainskim
putem. Maina za etvu radi po principu kopaj i vuci . Naime,
koren se izvadi i polae na zemlju gde je i pripremljen za
transport.

II INDUSTRIJSKI POSTUPAK PROIZVODNJE SKROBA IZ TAPIOKE

2.1. Nabavka tapioka korena

Veina fabrika koje proizvode skrob kupuju korene tapioke od

metana i seljaka, direktno ili preko posrednika. Neke fabrike
meutim imaju sopstvena polja na kojima se gaji tapioka. Danas
postoje odreena postrojenja koja se bave samo ugovorima sa
uzgajivaima koji poseduju biljku. Za objektivno odeivanje
sadraja skroba, potrebna je dobra laboratorija i kvalifikovani
10

tehniari, odnosno kvalitetni laboratorijski uslovi za rad. U veini

sluajeva teina korena se procenjuje na plantai, jednostavnim
sredstvima koja nisu u potpunosti tana, pa zbog toga ne
pokazuju taan prinos. U preradi skroba iz tapioke, najbitnije je da
se proces izvede u najkraem moguem roku, jer im se koren
iskopa, kao i u toku svake naredne faze proizvodnje, enzimski
procesi se razvijaju i pogoravaju kvalitet krajnjeg proizvoda. Iako
se ova proizvodnja ini jednostavnom, zahteva veliku panju.
Koreni se posle etve moraju to pre ukljuiti u proces proizvodnje
, jer ne mogu biti skladiteni vie od dva dana. Prisustvo
drvenastih materija i kamenja moe ozbiljno otetiti struga,
odnosno ometati proces struganja i to lomljenjem seiva, zbog
toga se pre procesa proizvdnje otrijim noeva seku drvenasti
delovi korena.

2.2. Standardi skroba iz tapioke

lan 1. Definicija
1. Tapiokin skrob pod ovim se podrazmeva skrob dobijen iz
korena i modifikovani skrob.
2. Tapiokin skrob podrazumeva da se skrob, kao preradjeni
proizvod tapioka korena pojavljuje u beloj i bledo-utoj boji.
3. Tapiokin modifikovani skrob podrazumeva da se skrob koji
je dobijen iz korena kroz modifikaciju svojih hemijsko-fizikih
karakteristika, odnosno primenom toplote, dejstvom enzima
ili drugim hemijskim supstancama, kako bi se dobio skrob za
odgovarajuu upotrebu.
4. Druge supstance podrazumevaju materije ili jedinjenja koja
nisu prirodne komponente korena, odnosno materije ili

11

supstance koje se mogu pojaviti u toku proizvodnog procesa

tapiokinog skroba.
lan
1.
2.
3.

2. Standardi tapiokinog skroba su podeljni u tri klase:

Tapioka skrob premium klase(premium grade)
Tapioka skroba prve klase (first grade)
Tapioka skroba druge klase(second grade)

Tabela 1. lan 3. Granini pokazatelji za kvalitet tapioke

razliitih klasa
Po teini korena
Ne sme da sadri manje skroba od
Vlanost ne prelazi
Pepeo ne prelazi
Vlakna ne prelaze cm3 /g skroba
Ph vrednosti izmedju
Propad skroba kroz sito sa
otvorima od 150m

Premium
klasa
85%
13%
0,20%
0,2/50
4,5-7,0
95%

Prva
klasa
83%
14%
0,30%
0,5/50
4,5-7,0
95%

Druga
klasa
80%
14%
0,50%
1,0/50
4,5-7,0
95%

lan 4. Standard modifikovanog skroba

Proizvodnja modifikovanog skroba se obavlja u fabrikama koje
poseduju odgovarajue ureaje za modifikaciju skroba,
sertifikovani sistem meunarodnih standarda u proizvodnom
procesu, gde trpi fizike i hemijske promene sa karakteristinim
tapioka skrobnim modifikacijama.
lan 5. Kvalitet gotovog proizvoda
Tapiokin skrob u svim klasama ne sme biti uegao, pokvaren,
plesniv, ne sme imati nekarakteristian miris ili boju niti da sadri
insekte ili bilo koje druge materije koje se mogu pojaviti u toku
proizvodnog procesa tapiokinog skroba.
12

lan 6. Pakovanje skroba

Tapiokin skrob treba biti sadran u odgovarajuim, higijenskim i
zapeaenim paketom. Ukoliko kupci zele odreene informacije o
proizvodu, oni ih mogu dobiti ukoliko to zatrae od samog
proizvoaa.
lan 7. Kupovina i prodaja
U sluaju kada je kupovina ili prodaja tapiokinog skroba po stanju
kvaliteta nije u stanju sa standardima ili kada je modifikovani
tapioka skrob iz neproverene fabrike, takva transakcija mora biti
odobrena od strane Kancelarije za robne standarde ili njenih
filijala.

2.3. ema tehnolokog procesa proizvodnje skroba iz tapioke

13

KOREN TAPIOKE

PRERAENA
TENOST IDE U
MAINU ZA
PRANJE

H2O
H2O
H2O

OTPADNA
VODA

H2O
H2O
H2O
H2O

TOPAO VAZDUH IZ GREJAA

UP
RG
SFKFRE
KCRI
SELPIA
POZEU
NUPAR
NANB
NAAN
OAJKNC
ATJ
RSEOJ
ERE
AEVE
INEKNC
JKAT
FKSJI
AONRST
USTEJ
VTRJIA
GTAR
REESPR
IAZ
NAAI
RKE
JKANO
KACM
ECKJ
CNIL
IEI
JAJ
AA
EE

S U

P R R U E A K Z N L A A J N E N J EK J A O T N R A J E PE NI O Z A E K
G R U B A E K S T R A
S E P F F A I I N N R A AA C E E I K KJ A S S T T R R A A K K C C
K C O E N N C T ER N I F T U R G I S I R A A N N J
P PA R K OO VS AE J N A J V E A N J E

M L J E
I NEISTOE
K E I J C A I ZEMLJA
J IA
E J EI J A I I
PRER.TENO
ST

PRER.TENO

EKSTRAKCIJA
III
PULP PRESA

J
JJ
I

I I

PULPA
TAPIOKE

TAPIOKA SKROB

2.4. Opis tehnolokog procesa proizvodnje skroba iz tapioke

1. Transport tapioke
Krtole tapioke se transportuju iz polja kamionima gde
bivaju izruene u bazen sa vodom iz koga se dalje uz
transportere I elevatore, prebacuju u mainu za pranje
gde se iste I ulaze u dalji proces.
2. Ljutenje i pranje tapioke

14

U malim I srednjim fabrikama za uklanjanje kore i

korteksa koriste se relativno zastarele maine koje su
ograniene snage, tako da pri obradi korena dolazi do
potekoa u ljutenju I uklanjanju prljavetine, sirovih
vlakana I plutajuih estica. U dalji proizvodni proces
ulazi samo sredinji deo korena, iz razloga sto ima
meku teksturu.
esto se koren ljuti runo.
U veim fabrikama obrauje se ceo koren. Pranje slui
za uklanjanje spoljenjeg dela korena I sadrzanjih
neistoa. Pod uslovom da je koren dovoljno zreo, kora
se moze uklanjati bez upotrebe etke. Uklanja se samo
povrinski sloj korena, to je ekonomski povoljnije
sobzirom na ekstrakciju skroba sadranog u korteksu.
Mehanika maina za pranje je cilindrini rupiasti
rezervoar, koji je uronjem u vodu. Na jednom kraju
maine nalazi se centrifugalna pumpa, koja je povezana
za niz mlaznih uredjaja na kojima se nalaze etke.
Otvori mlaznica postavljeni su jedni nasuprot drugima;
kroz zako dobijene mlazove prolaze koreni I na taj nain
se obezbeuje efikasno pranje.
Poznata je jo jedna maina za pranje korena tapiokerotacioni bubanj sa ugraenom unutranjom
perforiranom cevi sa vodom koja slui za pranje korena.
U nekim bubnjevima postoje I rotirajua vesla koja su
uzdno postavljana. Pranje se obavlja pomou vodenog
mlaz, koji uz pomo trenja korena o koren, kao I trenjem
korena od strane cilindra I vesla, zajedno ine celinu
pranja korena u rotacionom bubnju.
Koreni koji su na jednom kraju uli u kontinualni proces
pranja, na drugom uzlaze kao isti I delimino oljuteni.
Prljava voda I ljuske se povremeno odstranjuju kroz mali
otvor u betonski tank, odakle se izbacuju na odvajanje
ljuske I preiavanje vode.

15

3. Rezanje korena tapioke

Da bi se oslobodile skrobne granule potrebno je
polomiti sve elijske zidove. To se moze uiniti
mehanikim I biohemijskim delovanjem.
Biohemijski metod se zasniva na fermentaciji korena do
odreenog stadijuma. Koreni se lupaju I pretvaraju u
pulpu, a zatim se skrob iz pulpe ispira vodom. Ovom
metodom se ne dobija zadovoljavajui prinos I kvalitet
dobijenog skroba.
Mehaniki metod se sprovodi rezanjem I struganjem
korena pomou reetke ili drobilice gde se raskida
struktura korena I prevodi u oblik fine pulpe.
Pritiskanjem korena pomou povrine koja se brzo
okree a na sebi ima izboine, elijski zidovi pucaju I
ceo koren se pretvara u masu iji najvei deo ine
skrobne granule. Oslobaanje skroba se naziva efekat
struganja. Nakon procesa struganja oslobaa se
izmeu
70-90% prisutnog skroba, to znai da
efikasnost procesa struganja u velikoj meri odreuje
ukupan prinos skroba. Teko je izdvojiti sav skrob u
jednoj operaciji, ak iako se poseduju efikasni strugai.
Dakle, pulpa se ponekad ponovo moze podvrgnuti
struganju, nakon procesa prosejavanja. Struganje se
sprovodi na razliite naine sa razliitim stepenima
efikasnosti.

4. Drugo rendisanje ili bruenje

Prilikom drugog rezanja ukupan efekat rezanja
poveava se I do preko 90%.
5. Prosejavanje
16

Proces koji sledi posle rezanja odnosno rendisanja

tapioke. Poto smea sadrzi veliki udeo pulpe.
Prosejavanjem se ona izdavaja, a slobodni skrob odvodi
se na dalju obradu. Pulpa se izdvaja snanim meanjem
I odvojena pulpa se dalje prenosi, koncentrie
presovanjem. Na taj nain se dobija pulpa od tapioke,
koja ima primenu u prehrambenoj industriji.
6. Taloenje I preiavanje skroba
Taloenje podrazumeva itav niz operacija za odvajanje
istog skroba od rastvorenih I suspendovanjih
zagaujuih supstanci. Kvalitet proizvedenog skrobnog
brana tapioke u velikoj meri zavisi od pravilnog
izvoenja tih operacija. Krajnji rezultat je uglavnom
manje ili vie koncentrisana suspenzija u istoj vodi.
7. Uticaj hemikalija na taloenje I karakteristike krajnjeg
proizvoda
Zapremina taloga I njegova gustina dosta zavise od
prisustva neistoa kao to su vlakna, koja pokazuju
tendenciju da omekaju talog. Osim toga, utvreno je
da na taloenje ima vaan uticaj sastav sredine iz koje
se obavlja taloenje. Kisela hemijska reakcija poveava
brzinu taloenja I gustinu taloga, a alkalna reakcija
dovodi do suprotnog efekta.
8. Tehnoloki proces taloenja u industriji
Rad separatora se ostvaruje brzim taloenjem u
centrifugalnoj posudi ili u filtru, gde se prvo nakupi
debeli sloj najistijeg skroba na zidove posude. Tzv.
sivi skrob je proizvod meanja skroba I finih vlakana
sa sokom I on sainjava unutranji sloj. Rad starijih
tipova filtracionih centrifuga je takav, da se proces
prekida u odreenom momentu da bi se dobo
ispraznio I da bi se dobio sivi skrob. Proieni skrob se
17

onda podie sa sveom vodom I izvlai, gde se dalje u

procesu dehidratacije otkloni voda ili biva podvrgnut
drugom centrifugisanju.
9. Suenje skroba tapioke
-Priprema skroba za suenje
Na viim nivoima proizvodnje u veim fabrikama, iz
tehnikih I ekonomskih razloga, dolo je do usvajanja
sistema rada u kome se obavlja zavrno koncentrisanje
istog skroba, putem centrifugalnih filtara tako da se
dobije pogaa koja pre suenja sadri 35-40% vlage.
Ova mehanika dehidratacija se uglavnom obavlja
centrifugisanjem, ali se koriste kontinualni vacuum filtri,
pogotovo u kombinaciji sa modernim tunelskim
suarama.
Centrifuge za ovu namenu su nalik korpama. Sastoje se
od perforiranih doboa obloenih filtracionim platnom,
finom ianom mreom ili sl. Skrob se dovodi kao
suspenzija gustine 23 B. Tokom centrifugisanja voda
se uklanja kroz filtar a skrob se zarava u njemu u
obliku cilindrine kupe. Fina vlakna I neistoe uvek se
nakupljaju na povrini skroba I oni se pre pranjenja
doboa centrifuge skidaju pomou mlaza vode. Skrob iz
tapioke ima svojstvo da formira vrlo vrst talog, koji je
jako teko odstraniti runo, pa ak I sa mehanikim
ureajem. Najkorisniji tipovi centrifuga su oni koji su
opremljeni pokretnim ureajem koji omoguava
uklanjanje skrobne smee nakon centrifugisanja.
Uklanjanje je mnogo lake kada se taj pokretni ureaj
nalazi u vertikalnom poloaju.
U principu, pomou centrifuge smanjuje se sadraj
vlage na oko 40%, to zavisi od konstrukcije centrifuge I
karakteristika samog skroba. Posle ovog, mehanikog
obezvodnjavanja, skrob se odvodi na dalje suenje uz
korienje toplote.
18

-Suenje skroba
Zavrno suenje skroba tapioke se moe vriti na
otvorenom vazduhu ili u posebno konstruisanim
suarama.
U savremenim fabrikama, suare su uvek kombinovane
sa mehanikim suenjem. Kao I u svim ostalim
procesima, cilj je da se process izvede u najkraem
moguem vremenu.

Opis
Vlanost
Skrob
Viskozitet
pH
Beljenje
Pepeo

Beli prah
13,5% max
85% min
600 B.U. min
5-7
90 min
0,25% max

Tabela 2. Sastav skroba tapioke nakon suenja

10.
Zavrni procesi I
pakovanje
-Homogenizacija
Sirovi suvi prah tapioke, najveim delom se sastoji od
tvrdih komada skroba. Imajui u vidu da je skrob u
ovom obliku najee neupotrebljiv, mora da bude
podvrgnut procesu drobljenja, praceni procesom suvog
prosejavanja. Poslednje operacije se esto pominju kao
homogenizacija.
Fabrike osrednjih kapaciteta nabavljaju jednostavne
maine za homogenizaciju u kojima se suva masa
dobijena od tapioke gnjei izmeu valjaka.
Homogenizacija se odvija tako to se sirov suvi skrob
ubaci u levak za punjenje, koji se nalazi iznad dva
valjka, koji se obru istim brzinama jedana nasuprot
drugome I drobe smeu. Skrobna masa se drobi
19

pomou ovih valjaka, ali vlakna I druge otporne granule

ostaju intaktni. Ovakav skrob dalje odlazi u kupasto
rotaciono sito. Ovde se male granule koje su izbegle
drobljenje, kao I ostala vlakna I primese odvajaju od
skroba gazom za prosejavanje, koja ima od 100 do 200
otvora po inu. Odvojena suva masa se vraa jo
jednom u levak za punjenje. Valjak I rotaciono sito su
vezani za isti motor, koji u akcidentnim sluajevima
moe biti zamenjen polugom koja se pokree runo.
Homogenizacija valjcima je relativno spor proces, koji
se sve vie zamenjuje uvoenjem homogenizacije
pomou dezintegratora. Prednost ovih valjaka je blago
drobljenje a ona je u poslednje vreme poboljana
veom brzinom rada u novim mainama sa sistemom
uljebljenog valjka
Homogenizacija dezintegratorima-veina srednjih I sve
vee fabrike su za proces homogenizacije opremljene
dezintegratorima tipa mlinova ekiara.
2.5. uvanje I pakovanje
Gotov skrob treba da se uva na suvom mestu, po
mogunosti na brodu ili u podu rezervoara, gde se
moe meati kako bi dobili odgovarajuu I jedinstvenu
masu.
Pre pakovanja skrob je potrebno prosejati kako bi se
obezbedilo odstranjivanje svih nepoeljnih grudvi I
obezbedila ujednaenost mase.
Skrob se obino pakuje u kese za transport ali
vieslojne papirne vree postaju sve popularnije.

20

Literatura

21